Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Miyamoto Musashi - Go Rin No Sho (Serbian)

Miyamoto Musashi - Go Rin No Sho (Serbian)

Ratings: (0)|Views: 64|Likes:
Published by Rados Kovac
Kultna knjiga -Pet Prstenova-
Kultna knjiga -Pet Prstenova-

More info:

Published by: Rados Kovac on Aug 14, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/26/2013

pdf

text

original

 
~
PET KRUGOVA ~Miyamoto Musashi
 Knjigu pripremio: Strahinja Nikoli
ć
 
Mijamoto Musaši - PET KRUGOVA
 Naslov originala:
五輪書
 
Go Rin No Sho
 
 
S japanskog preveo Dragan Milenkovi
ć
 
PET KRUGOVA
 
(GORIN NO ŠJO)
 
DE
Č
JE NOVINE, 1988.
 
Uvod 
 
Po
č
etak je desetog meseca dvadesete godine ere Kanei.
1
Popeo sam se na planinu Ivato uoblasti Higo, na Kjušjuu,
2
da se poklonim Nebu, molim boginji Kannon i zahvalim senimamrtvih.
3
Moje ime je Šinmen Musaši no Kami Fu
đ
ivara no Genši.
4
Šezdeseta mi je.
 
Od rane mladosti posvetio sam se vojnim veštinama — prvi dvoboj imao sam u trinaestojgodini. Borio sam se protiv samuraja koji se zvao Arima Kihei, iz škole ma
č
evanja Šintorju, i pobedio sam. U šesnaestoj sam pobedio izvrsnog ma
č
evaoca imenom Akijama iz oblastiTa
đ
ima.
5
U dvadeset prvoj otišao sam u prestonicu
6
i tamo susreo ma
č
evaoce iz
č
itave zemlje.S njima sam imao brojne dvoboje i nijednom se nije dogodilo da ne pobedim.
 
Kasnije sam krenuo u razne oblasti i susreo se s ma
č
evaocima iz razli
č
itih škola borenja. Imaosam preko šezdeset dvoboja i nisam izgubio nijedanput. Sve se to doga
đ
alo izme
đ
u mojetrinaeste i dvadeset osme-devete godine.
 
Kad sam prešao tridesetu, osvrnuo sam se na put kojim sam do tada išao i shvatio da udvobojima nisam pobe
đ
ivao zato što sam dopro do svih tajni veštine borenja. Pobe
đ
ivao sammožda zato što sam imao prirodnih sposobnosti za borbu, možda je takvo bilo samo nare
đ
enje Neba, ili zato što su tadašnje škole ma
č
evanja bile nesavršene...
 
Posle toga pokušao sam da dublje proniknem u sve to i samog sebe poboljšam, vežbaju
ć
i irazmišljaju
ć
i iz dana u dan. Negde oko pedesete godine suo
č
io sam se, najzad, sa pravim putem
7
vojne doktrine.
 
Otada sam vreme provodio svestan da nema potrebe da idem nekim posebnim putem.Dostigavši prosvetljenje principima vojne doktrine, po
č
eo sam da ih primenjujem na razli
č
iteumetnosti i veštine i ni u
č
emu mi nije bio potreban ni u
č
itelj niti gospodar.
 
Po prvi put želim da na papir stavim suštinu onoga
č
emu sam posvetio mnogo svojih godina.Toj vojnoj doktrini, koju
ć
u ponekad imenovati kao
heiho,^ 
dao sam naziv
niten i
ć
irju
ili
dvama
č 
a kao jedna školah
 
 Nemam nameru da ovu knjigu ispunjavam citatima i izrekama budizma i konfu
č
ijanizma. Nisam se koristio ni starim vojnim hronikama niti delima o vojnoj taktici.
 
Pri svetlosti koju daju Nebesa i Kannon, u
č
asu tigra,
10
u no
ć
i desetog dana desetogmeseca, uzimam
č
etkicu i po
č
injem da pišem.
ZEMLJA
 
Ć 
i no maki)
 
1
1643. godina po Gregorijanskom kalendaru (sve napomene prevodio
č
eve).
 
2
Kjušju je jedno od velikih ostrva japanskog arhipelaga.
 
3
Musaši je tipi
č
an Japanac — poklanja se nebu i senima mrtvih, što su elementi drevne mnogoboža
č
ke religije
 šinto,
ali i boginjiKannon, koja je jedno od božanstava budizma.
 
4
Samuraji su voleli da svom imenu dodaju i druga imena i titule.
 
5
Ta
đ
ima je oblast u centralnom Japanu u
č
ijoj blizini je ro
đ
en Musaši.
 
6
Tadašnja prestonica bio je grad Kjoto.
 
7
Re
č
 
 put 
u ovoj knjizi ozna
č
ava brojne pojmove kao što su «na
č
in života», «životni principa, «principi jednog u
č
enja», «principi u
č
enja jedne veštine ili umetnostk...
 
8
Musaši
ć
e kasnije, u posebnom poglavlju, objasniti detaljno zna
č
enje reci
beiho,
koji se ovde prevodi kao «vojna doktrina».
 
9
Musaši svoju školu naziva
niten i
ć
irju
i
nito i
ć
irju,
što on smatra jednakim, mada ovo prvo zna
č
i «dva neba jedna škola», a drugo «dvama
č
a jedna škola».
 
10
 
Č
as tigra odgovara vremenu od tri do pet
č
asova ujutro.
 
Heiho, vojna doktrina, put je ratni
č
ke klase. Svaki ugledniji ratnik, naro
č
ito predvodnik grupesamuraja, mora da sprovodi u delo pravila te doktrine. I obi
č
ni vojnici, me
đ
utim, treba da razumeju i prihvate taj put. Ipak, u ovom današnjem svetu kao da nema ratnika koji u potpunosti razume i prihvata
 
 put vojne doktrine.
 
Kad ve
ć
govorimo o razli
č
itim putevima, treba da znamo da postoji put Bude, na kome ljudi koji njimekrenu nalaze spas. Postoji put konfu
č
ijanizma, put le
č
enja razli
č
itih bolesti, koji poštuju lekari, zatim put izu
č
avanja
vake,
kojim idu pesnici, pa put ljudi prefinjenih ose
ć
aja, put strelaca iz luka i drugihumetnosti i veština. Vrlo je mnogo ljudi koji idu tim putevima, ali je vrlo malo onih koji ose
ć
ajunaklonost ka potpunom posve
ć
ivanju putu vojne doktrine.
 
Ratnik treba da istovremeno sledi dva puta: put ma
č
a i put
č
etkice.
2
 
Č
ak i ako nema prirodnih sklonostiza te puteve, od ratnika se o
č
ekuje da i u raznim drugim veštinama i umetnostima ispolji svojesposobnosti.
 
Opšte je prihva
ć
eno mišljenje da ratnik odlu
č
no prihvata smrt. Postavlja se samo pitanje kada je prihvatiti, i na koji na
č
in. Ali put smrti nije ograni
č
en na ratnike. Sveštenici, žene, seljaci, tako
đ
e moguda svesno izaberu smrt, ako na taj na
č
in mogu da izbegnu sramotu.
 
Da bi ratnik mogao da ide putem vojne doktrine, neophodno je da shvati da je njena osnovaizgra
đ
ivanje nesalomivog duha
 
i gvozdene volje. On mora da veruje da
ć
e, bilo na
č
emu da se angažuje, posti
ć
i uspeh. Ratnik mora da pobedi — bio to dvoboj ili velika bitka, tako da može da osvaja po
č
asti i slavu kako za svog feudalnoggospodara tako i za sebe samog. To se postiže uz pomo
ć
vrlina vojne doktrine.
 
Ima onih koji veruju da nema koristi od savladavanja vojne doktrine. Prava priroda vojne doktrine,me
đ
utim, takva je da ona može da bude primenjena u bilo kojoj situaciji.
 
1
Musaši je svoju knjigu o vojnoj doktrini nazvao »Gorin no šjo« što zna
č
i »Spis pet krugova«.
Go
zna
č
i pet,
rin
 je krug, kružna površ ili
č
ak omota
č
lopte, a
ija
ozna
č
ava zapis ili spis. 7V0 je prisvojna re
č
ca. Spis »Gorin no šjo« Musaši je ispisao na pet papirnih svitaka, asvakom svitku, koji je u njegovom slu
č
aju predstavljao tom, i njegov naziv. Prvi tom nazvao je
Ci
no maki,
što zna
č
i svitak zemlje
(ci
=zemlja,
maki =
svitak) i tako redom. Prevodilac na srpskohrvatski smatrao je da je dovoljno u prevodu ostaviti samo nazive
 Zemlja, Voda,Vatra, Vetar \ Praznina
koji za pisca predstavljaju pet krugova, tj. pet sfera u kojima nalazimo sve elemente suštinske za sve ljudskeaktivnosti.
 
2
Japanci su pisali
č
etkicom umo
č
enom u tuš, pa se spisateljstvo ovde naziva »putem
č
etkice*.
 Put vojne doktrine
 (HEIHO NO MI
Ć
I TO JU KOTO)
1
 
Ratnici koji su išli putem vojne doktrine postali su poznati kao majstori ratne taktike i u Kini i uJapanu.
 
U poslednje vreme postoje ljudi koji žive od toga što se predstavljaju kao ma
č
evaoci. Oni, me
đ
utim, podu
č
avaju ljude samo standardnim tehnikama ma
č
evala
č
ke veštine.
 
 Nedavno su sveštenici iz svetilišta Kašima i Katori, u oblasti Hita
ć
i, osnovali sopstvene školema
č
evala
č
ke tehnike.
2
Oni ih predstavljaju kao u
č
enje bogova i obilaze zemlju podu
č
avaju
ć
i ljude. Tosu nedavni doga
đ
aji.
 
Od davnih vremena ma
č
evanje je bilo svrstavano me
đ
u deset veština i sedam umetnosti, kao jedna oddelatnosti od koje
č
ovek »profitira«
3
usavršavaju
ć
i se. Ma
č
evanje je stvarno umet-nost, ali delatnostiod kojih se »profitira« nisu ograni
č
ene samo na apstraktne tehnike ma
č
evanja. Teško je postati umetnik ma
č
evanja isklju
č
ivo poznavanjem tehnike vladanja ma
č
em.
4
Takvo uproš
ć
avanje ma
č
evanja nikako nemože da se stavi nasuprot putu vojne doktrine.
 
Posmatraju
ć
i svet vidimo da se razli
č
ite umetnosti nude kao artikli za prodaju. Ljudi ponekad
č
ak i osebi misle kao o robi koja se može prodavati. Sve više ljudi izmišlja razli
č
ita pomagala i prodaje ihumesto sopstvenih sposobnosti. To je isto kao kad bi
č
ovek razdvojio seme od cveta pa rekao da manjeceni seme nego cvet. Takav na
č
in razmišljanja tera takve ljude da ukrašavaju svoje tehnike pa ih onda,tako ulepšane, prikazuju. Propagiraju
ć
i salu za vežbanje u kojoj se praktikuje ova ili ona školama
č
evanja,
 
oni pokušavaju da zarade podu
č
avanjem tehnike. Rezultat toga je, da se uproš
ć
eno izrazim, taj da to»malo znanja može da postane opasno«.
 
Ima
č
etiri na
č
ina na koja
č
ovek može da zaradi za život: da bude ratnik, seljak, zanatlija ili trgovac.
 
Prvi put je put seljaka. Upotrebljavaju
ć
i razne alatke seljak provodi život bore
ć
i se sa hirovima
č
etirigodišnja doba. To je put seljaka.
 
Drugi put je put trgovca.
Č
ovek koji, na primer, pravi šake, kupuje razli
č
ite sastojke, od njih pravi pi
ć
ei prodaje ga uz dobru zaradu.
 
Oba ova zanimanja pristaju njihovom statusu i ti ljudi žive od profita.
 
Tre
ć
i put jeste put ratnika. Ratnik, u skladu sa svojim ciljevima, poseduje razli
č
ito oružje, poznaje muosobine i zna da ga dobro upotrebi. Ako ratnik potpuno ne ovlada upotrebom razli
č
itog oružja i ne bude posebno vest u jednom, to
ć
e biti dokaz njegove površnosti. Takav je put ratnika.
 
Č
etvrti put jeste put zanatlije. Da bi živeo, drvodelja mora da poseduje razli
č
ite alatke i svaku od njihda zna vesto da upotrebljava. On mora da pažljivo meri i crta planove i da svoj posao radi kako treba.
5
 

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->