Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
PATOLOGIJA
1. Metod rada u patologiji
•
autopsija
•
mikroskopsko ispitivanje
•
elektronsko mikroskopiranje
2. Sastava tela
•
ćelija
•
međućelijske supstance:
o
amorfne
o
fibrilarne
•
tečnosti:
o
krv
o
međućelijska tečnost
o
limfa
6. Međućelijski prostori
Međućelijske prostore ispunjavaju međućelijske supstance. One čine matrix u kome se nalaze sve živećelije. Treba razlikovati vezivno tkivo od amorfnih supstanci. Ove supstance daju potporu tkivima ideluju kao sredina preko koje se obavlja difuzija između krvnih kapilara i ćelija kao i izmena produkata metabolizma.
7. Integrini
•
LFA
•
VLA
•
glikoprotein
•
vitronektin receptor Integrini su
međućelijski adhezioni molekuli
/CAM/ i ima ih 13 tipova. To su nekovalentniheterodimerični glikoproteini, imaju α i β lanac koji su transmembranski proteini sa malimcitoplazmatskim segmentom koji je u kontaktu sa komponentama citoskeleta.
8. Neintegrini
•
CD2
•
CD4
•
CD8Intercelularna adheziona molekula /ICAM-1/. Prisutna je na fibroblastima, epitelnim ćelijama i većiniendotelnih ćelija. Na mitogeno aktiviranim limfocitima, B-ćelije transformisane EBvirusom, nekim T-ćelijama i ćelijama mijeloidne loze. Ekspresija ICAM-1 na površini nekih ćelija može biti regulisanaIL-1, TNF, liposaharidima i interferonom γ. ICAM-1 + LFA-1 daju inflamatorna stanja /interakcije T-ćelija sa endotelnim ćeljama i T-ćelija sa keratinocitima/
9. Fibronektin
To je veliki adhezioni protein koji se nalazi u brojnim ćelijama vezivnog tkiva i tečnostima organizma. Na njemu se nalaze receptori za vezivanje fibrina, kolagena, proteoglikana. Reaguje sa heparinom,aktinom, C1q i površinskim membranama
 s.aureus
. Održava citoplazmatski skelet i ima centralnuulogu u zarastanju rana /interakcija fibroblasta sa fibrinom/.1
 
10. Stvaranje i metabolizam kolagena
Kolagen čini 1/3 svih proteina u organizmu, štapićastog je oblika i sastoji se od tripleta u kome postoje3 polipeptidna α-lanca. Prekursor mu je protokolagen, nalazi se u formi polimera tako da se spaja rep jednog monomera sa glavom drugog i na taj način se formiraju duge fibrile gradeći kolagena vlakna.Intercelularna i extracelularna faza sinteze – agregacija u 3 oblika:
o
kolagena vlakna
o
retikulinska vlakna i
o
 bazalna membrana
12. Nasledne bolesti kolagena
o
Ehlers-danlosov sindrom /8-10 bolesti/
o
Cutis laxa
o
Marfanov sindromSve bolesti kolagena nastaju na nivou:
o
 poremećene sinteze kolagena ili
o
degradacije kolagena
13. Tipovi kolagenih vlakana:
o
Tip1 – vezivna tkiva kosti
o
Tip2 – sve hrskavice
o
Tip3 – retikulinska vlakna, glatki mišići, leomioma uteri, krvni sudovi
o
Tip4 – bazalna membrana
o
Tip5 – placenta, pluća, mišići
14. Retikulinska vlakna
Granaju se gradeći potpornu mrežu ili retikulum, fina mreža oko malih krvnih sudova, mišićnih inervnih vlakana, oko ćelija masnog tkiva, a naročito na granici vezivnog sa drugim tipovima tkiva.
15. Elastična vlakna
 Nalaze se u rastresitom vezivnom tkivu. Ona su homogena nefibrilarna vlakna. Sastavljena su odalbuminskog elastina /rezistentan je na različite agense – kiseline, baze itd/ a neotporan je jedino na pankreatin.
16. Miofibroblasti
Miofibroblast je glavna ćelija granulacionog tkiva rana koje zarastaju. Ima ultrastrukturalnekarakteristike glatke mišićne ćelije i fibroblasta. Sintetizuju kolagen i elastin. Odgovaraju na povredu iobnovu tkiva, pokazuju kvazi neoplastičnu proliferaciju i mogu da budu stroma tumora.
17. Bazalne membrane
Čine skelet i fiziološki supstrat za rast i orijentaciju proliferišućih ćelija. Nalaze se tamo gde parenhimske ćelije stoje naspram vezivnog tkiva. U njoj se razlikuju 3 zone:
o
lamina densa
o
lamina lucida
o
zona fibrila – meša se sa kolagenim vlaknim suprotnog tkivaHemijski sastav bazalne membrane:
o
 proteini 90% /u jednakoj količini su kolageni i nekolageni proteini/
o
ugljeni hidrati 8%2
 
o
lipidi 2%Kod diabetes melitusa dolazi do reduplikacije bazalne membrane.
18. Tečnosti tela
•
intraćelijska - 65% /K 
+
, Mg
2+
, HPO
4-
, proteini
-
/
•
extraćelijska 35% /Na
+
, Cl
-
, karbonati
-
/
o
intersticijalna 28%
o
 plazma 7%
 Hidrostatski pritisak u krvnim sudovima istiskuje tečnost.Onkotski
 
 pritisak je zadržava
.Kontrola extracelularne tečnosti se odvija preko kontrole:
•
volumena
•
osmolarnosti
•
 pH /kiselosti/
Krv
je rastvor koloida i kristaloida i suspenzija ćelijskih elemenata u lumenu krvnih sudova.
Plazma
je tečni deo krvi /55%/.
Limfa
je tečnost u sistemu krvnih sudova i nastaje od međućelijkse tečnosti.
19. Poremećaji distribucije krvi
Hiperemija – lokalno povećanje količine krvi. Može biti:
o
aktivna – povećano doticanje a smanjeno oticanje
o
 pasivna – povećano oticanje a smanjeno doticanje
o
opšta – u srčanoj insuficijenciji
o
lokalna – pritisak na venePletora – generalizovano povećanje količine krviIshemija – lokalno smanjenje količine krvi
20. Hiperemija
Hiperemija – lokalno povećanje količine krvi. Može biti:
o
aktivna – povećano doticanje a smanjeno oticanje
o
 pasivna – povećano oticanje a smanjeno doticanje
o
opšta – u srčanoj insuficijenciji
o
lokalna – pritisak na vene
21. Pletora
Prepunjenost vaskularnog korita usled hipervoluminemije. Može biti:
•
opšta
•
lokalnaPrimarna pletora – povećanje i ćelijskog i tečnog dela krvi.Hidremična pletora – povećanje samo tečnog dela krvi.Lokalna pletora – najčešće u abdomenu kada se smanji intraabdominalni pritisak.
22. Hemostaza
Skup biohemijskih i mehaničkih procesa koji učestvuju u zaustavljanju krvarenja. Zavisi od brojaf-nalnih trombocita, sistema komplementa, koagulacionih sistema, f-je endotela, prisustva potpornihstruktura krvnih sudova i fibrinolitičkog sistema.3
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more