NA MONMARTRU

(Odlomak iz ROMANA U [ ] E O ISTORIJI BEOGRADA - Prvi deo) -Autor Milo{ Bjeli} Nora je bila u svojoj sobi, `ale}i se na jaku glavoboqu, kada je Mirko u{ao da se oprosti sa wom pred odlazak na `elezni~ku stanicu. Ana je sedela na stolici kraj wenog uzglavqa i, kao da je {estim ~ulom ose}ala neku opasnost, ni za trenutak ih ne ostavi same. -Ne prilazi mi, da ne uhvati{ prehladu -predupredi Nora Mirka kad poumi da je poqubi za rastanak. -Jo{ bi ti samo to trebalo sada, pred polazak na tako dugi put. -Neka te moje molitve prate -prozbori Ana, koja je Mirkov put u Pariz smatrala nepotrebnim i opasnim poduhvatom. -I moje, i moje! -dodade Nora. -Obe}aj da }e{, kad stigne{, upaliti sve}u na oltaru u Notr damu kako bi na{e molitve bile boqe usli{ene. -Obe}avam najsve~anije, ako bilo ko jo{ pali sve}e u toj istoriskoj crkvi re~e on. A zatim dodade: -Nora, oprosti mi, ali ja ipak mislim da moja i tvoja majka, na{a Ana treba... Nora ga prostreli pogledom, tako da on zastade u pola re~enice. -[to to, {to? -upita Ana uznemireno. -@eli da mu obe}am da }u ga jo{ u februaru posetiti u Parizu -re~e Nora, te{e}i se da to i nije bila la`; tek deli} istine. -Pariz nije za mlade siworine kao na{a Nora -re~e Ana odlu~no. -Ni ne pomi{qaj na tako {to, sine moj. ^u se kucawe na vratima i u|e Niko, Me{trovi}ev {ofer. -Prtqag je u kolima -obrati se on Mirku. -Gospar Pavle je telefonirao iz Skup{tine da }e te ispratiti direktno sa stanice. Trebalo bi ve} da krenemo. Ana ustade i ~vrsto zagrli sina, jedva zadr`avaju}i suze. Mirko ponovo poumi da se pribli`i Nori, ali mu ona obema rukama pokaza da se dr`i podaqe. -Reci Pavlu da nisam mogla na stanicu zbog Nore -obrati se Ana Niku i na wegov upitni pogled dodade: -Ma nije joj ni{ta, mazi se. Samo sada, uzimu, nije se {aliti s tim nazebima... Kako li }emo, jadni ne bili, kad do|u snegovi, poledice i drugi belaj, ni ucrkvu ne}emo mo}i -prekrsti se ona. Mirko iza|e iz Norine sobe nastoje}i da {to du`e zadr`i wen pogled. Niko prekide to zatvoriv{i odlu~no vrata za wima i po`uruju}i ga. Bar nosim one skice za wen portret -pomisli Mirko, koji je ve} ko zna po koji put za`alio zbog tog puta u Pariz... Zaboravio sam onu fotogafiju iz Ulciwa, priseti se kad ve} stigo{e do automobila. Na woj je bio sa Norom, Anom i Angelom. Zatra`i od [tefike da mu donese tu fotografiju iz maj~ine sobe. Motor auta je ve} brujao kad dotr~a [tefika, sva zadihana, nose}i fotografiju. -Majka vam zasuzila kad je ~ula da `elite da ponesete tu wenu sliku oglasi se [tefika, gurnuv{i Nikov ka~ket od pozadi, tako da mu pade na o~i. -Nema ti belaja bez `enske ~eqadi -promrmqa Niko ubacuju}i mewa~ u brzinu i pritisnuv{i gas tako da gume zadimi{e po kaldrmi dvori{ta.

Na `elezni~koj stanici Mitar odbaci xak sa ugqem na hrpu koja je rasala nedaleko od ulaza u teretni kolosek. Kada podi`e glavu vide crnu limuzinu kako se, klizaju}i to~kovima po {qunku, zaustavqa na kraju specijanog prilaza na prvi peron. [ofer isko~i da otvori vrata limuzine. Mitar prepoznade bra}u Me{trovi}e, Pavla i Vlada. Posmatrao ih je kako stupaju na peron u `ivom razgovoru. Priseti se da toga dana Mirko Me{trovi} putuje za Pariz. Odmah zatim vide kako sti`e Mirko u o~evom automobilu i prepoznade Nika koji uze da istovaruje prtqag dok se Mirko opra{tao sa ocem i stricom. -Hajde, ^o~e, prihva}aj... uhvati}e nas mrak. A ja imam jedan ispit u pet! oglasi se student medicine, Kragujev~anin, koji je dodavao xakove sa vrha otvorenog teretnog vagona. Mitar podmetnu rame osetiv{i kako mu prete{ki xak pokliznu po le|ima. Mr{avi student koga nije poznavao, za koga mu samo reko{e da se zove Dule, postavi se kraj vagona da primi slede}i teret. Dok je nosio pra{wavi xak do one hrpe na ulazu Mitar se zanese malo i doka~i jednog `elezni~ara sa slu`benim ka~ketom na glavi i pi{taqkom o vratu koji je stajao kraj skretnice. Mitar odlu~i da ne obrati pa`wu na wegovu masnu psovku... Utom se priseti para koje mu je Pavle Me{trovi} dao u Zagrebu. Ve} ih je bio potro{io; na voznu kartu i za postequ u studentskom domu. Bio je ~vrsto odlu~io da vrati te pare {to pre. Ne trebaju meni mentori, pomisli stisnuv{i zube... Me|utim, to su za sada bile tek puste `eqe. Nije mu preostalo ni{ta za studentsku menzu, a morao je da pozajmi od studentske kase za mese~nu tramvajsku kartu. Obradovao se bio kad mu jedan kolega sa fakulteta predlo`i da istovaruju teretne vagone na stanici, posao koji su bili pogodili na '|uture'... Voleo bih da vidim onog politi~kog radnika, 'Starog', koga sam sreo u Zagrebu da malo podmetne grba~u ovdenake, pomisli Mitar jetko. I voleo bi da vidim {ta bi ostalo od wegovog picanskog odela i u{tirkane ko{uqe... Ipak, bio je preneo wegovu poruku onako kako mu je bilo re~eno. Komitet }e biti odmah obave{ten, rekao mu je onaj grafi~ki radnik koji je slu`io kao veza. Boli mene za taj komitet, pomislio je Mitar ali je o}utao iako je ve} tada, oko deset pre podne, ose}ao kako mu kr~e creva od gladi... Me|utim taj grafi~ki radnik kao da je osetio ne{to: uvek te vidim namrgo|enog, Mitre, rekao mu je. A Mitar mu odbrusio: koko{ke mi se nanosile mu}kova, drugar. Za trenutak po`ele da ode i oprosti se od Mirka koga je sada mogao videti u `ivom razgovoru sa onim novinarom, Stevanom, koji je u me|uvremenu pristigao na peron. Ali, pogledav{i po pantalonama i po rukavima ko{uqe punim ugqene pra{ine, odbaci tu pomisao. ^udno da nisu do{le Nora i Ana da se oproste sa Mirkom na stanici, pomisli. -Dr`' ^o~e! -~u glas sa vrha vagona i prihvati novi xak. -Tako vi {kolci, kradete radni~ki hleb! -dobaci im jedan od grupe pru`nih radnika koji su plevili travu izme|u koloseka, obu~en u guw od vunenog sukna kafene boje, sa gumenim opancima na nogama. Mr{avi student stajao je pred wima zbuwenog izraza lica, bez re~i. Mitar im se pribli`i. -Zar vi mislite da crn~imo ovde iz besa? -obrati se Mitar onome u gumenim opancima. -Kad bi nam neko poklawao {kolarinu kao gospodskoj deci, sigurno da ne bi prtili xakove... Otac ovog mog kolege je tako|e radnik, ako `elite znati dodade pokazuju}i glavom na Duleta. -Pro|i ih se, Pantelija... Hajdemo!. -Nadzornik je rekao da }e nas netom ~ekati dole kod mosta, a do tam' ima dobrano da `ip~imo.

-Moj otac je op{tinski }ata -re~e mu Dule osmehnuv{i se, kad se oni pru`ni radnici udaqi{e. -A moj tesar u kamenolomu... tamo gde malo ~ega drugog ima osim pustog kr{a -primeti Mitar. Video je kako se Mirko pozdravqa sa ispra}ajnicima i kako se pewe u vagon Orient ekpresa. 'Istambul - Beograd - Venecija - Pariz' bilo je ispisano na tom vagonu, znao je Mitar. Na drugima su bili natpisi 'Minhen - Beograd', ili 'Beograd - Venecija - Rim'. Na jednom maslinasto-zeleno obojenom vagonu pro~itao je 'Beograd - Budape{t - Praga - Moskva'... Ako je verovati onima iz komiteta, tamo u Moskvi te~e med i mleko. Me|utim, Mitar je sumwao u to; ve} je bio nakupio dovoqno iskustva u `ivotu da se uveri u ono Wego{evo: '^a{u meda jo{ niko ne ispi...'. Ali problem nije samo filozofski, Kwa`e moj, pomisli upu{taju}i se u polemiku sa Wego{em u mislima, kao toliko puta odkako je do{ao u Prestonicu; ranije ga je prihvatao doslovce. Kad bi se moglo, tek tako, sesti u jedan od tih vozova i otputovati daleko, kao ovaj sre}kovi} Mirko, pomisli Mitar. ^uo je prodorni pisak sa prvog perona i lokomotiva voza za Pariz zahukta, izbaci oblak bele pare i krenu sna`no cimnuv{i prika~ene vagone. -Dr`' Mitre, sokole! -za~u Duletov glas sa vrha vagona i prisko~i da podmetne le|a. U Parizu na peronu `elezni~ke stanice Gare de Lion Mirka do~eka Vukoje, mladi sekretar ambasade, koga je Vlado zamolio da pomogne. Samo oko sme{taja, napisao mu je Vlado, za ostalo treba da nau~i da se sna|e sam. Sobica je bila mala i dosta mra~na, name{tena skromno. Tu{ i nu`nik bili su napoqu, na drugom kraju hodnika. -Bar ima{ ~esmu i umivaonik u sobi -ute{i ga sekretar pred polazak. -A kofer uvek zakqu~avaj kad iza|e{. Ovde su ti propisi vrlo strogi za bilo kakvo obijawe brave, ali se kra|a stvari iz otvorenog prtqaga, ili ostavqenih na dohvatu ruke, ne tretira na isti na~in; ako uhvate lopova on mo`e da se brani da je na{ao nestali predmet... I uop{te, izbegavaj svaki nepotrebni kontakt sa policijom; kad oni jednom po~nu da pi{u akta nikada da se zaustave. Propisi o boravku stranaca nisu, izgleda, mewani od Napoleonovih vremena. Kad Vukoje ode, Mirko uze da pregleda stvari u sobici: pored posteqe bio je tu jedan mali no}ni orman sa lampom bez zasewiva~a, jedna slamom opletena stolica sli~na onoj na Van Gogovoj slici i jedan jednokrilni orman, obojen zeleno da bi mu se malo prikrile godine. Jedva ako je bilo mogu}e nacrtati ne{to u sobici, a o slikawu ni govora. O tom potom, zakqu~i Mirko. Mislio je da prospava malo kako bi se odmorio od puta, ali umivaju}i se oseti `equ da iza|e i pro{eta po gradu. Ponese sa sobom malu mapu Pariza koju mu je stric Vlado dao na `elezni~koj stanici prilikom polaska, odlu~iv{i da ne pita nikoga ni{ta. Uze da pe{a~i krivudavim ulicama punim studenata, pro{av{i pokraj zgrade Univerziteta, a zatim se uputi do bulevara Sen Mi{el i nastavi u pravcu Sene. Odupre se `eqi da odmah ode do Luvra. Pro{ao je kraj {tandova 'bukinista', a zatim preko mosta do crkve Notr dam ~iji su se torwevi maestozno izdizali iznad {irokog, kamenom poplo~anog trga. Tek tada shvati da se na{ao u srcu Pariza. I dok mu je u u{ima jo{ uvek odzvawalo lupawe to~kova vagona, u mislima se prenese u pro{lost. Do onog dana pre {est vekova kada su zazvonila crkvena

zvona visoko gore da proslave pobedu Srpske vojske na Kosovu - preurawena vest koju je bio doneo ~ak ovamo preuraweni glasono{a sa boji{ta. Bitci u kojoj Zapad nije u~estvovao; u to vreme nisu pomi{qali da }e jednom imati strategiskih interesa na Balkanu, kako bi to rekao stric Vlado. 'Tram, tram!' -lupao je jo{ uvek u Mirkovim u{ima klopot to~kova vagona zajedno sa odjekom huktawa lokomotive, dok su mu se misli brkale... Kada je u{ao u polutamu crkve nije mu dugo trebalo da shvati duhovni smisao gotike: uzneti du{e vernika u visinu, gde nije bilo bede, gladi i ratova. Dati im priliku da se ose}aju blizu svevi{we mo}i za vreme jedne mise bar. I slike i figure svetaca bile su idealizovane, patwa prenagla{ena, duhovno obavijeno vanzemaqskom svetlo{}u - nisu to bila lica qudi i `ena iz naroda kao u na{im sredwovekovnim svetili{tima, zakqu~i Mirko. Pripali kupqenu sve}u kraj oltara, kako je to bio obe}ao Nori. I u~ini mu se da u plamenu te sve}e ugleda Norin lik. Da li je ono {to se dogodilo tamo, u Stevanovoj garsoweri, bilo zaista po~etak dubqe i trajnije veze izme|u wih? - upitao se ko zna po koji put od te no}i. Ili mo`da ispuwewe i kraj svega {to se bilo nakupilo me|u wima od ranog detiwstva kako je, izgleda, mislila Nora? Fitiq sve}e zapucketa i wen lik se izgubi, uzalud je nastojao da ga ponovo o`ivi u plamenu. Mirko ustade i laganim korakom iza|e iz crkve, a zatim se uputi ka Pigalu. Ulice oko 'Mulen ru`a' bile su gotovo puste. Zastade da vidi jedan od plakata Tuluz Lotreka koji je bio izlo`en kraj ulaza u kazino. Pokreti igra~ica kao da su bili uhva}eni u letu, davali su utisak da se izmi~u, kao da nisu bili zaustavqeni crte`om. Priseti se ~asova crtawa kod profesora Josi}a, koji je obi~avao da wegove lako ocrtane linije koriguje tako {to bi ih nagla{avao odlu~nim i tvrdim potezima ugqene olovke. Crte` treba da bude jasan i perspektiva odre|ena od samog po~etka - govorio je profesor. Mirkove poku{aje da objasni svoju ideju o 'blagoj osen~enosti' profesor bi jednostavno pre~uo. Ispred 'Mulen ru`a' po|e mu za rukom da uhvati autobus koji ga odveze do jednog malog trga blizu Monmartra. Tamo je bilo mnogo `ivqe, prodavnice su bile otvorene a bistroi se punili posetiocima. U jednoj pekari kupi sendvi~ 'demi baget' nadeven sve`im sirom. Kad se po~e uspiwati kaldrmisanom ulicom ka crkvi Sakr ker ugleda prve uli~ne slikare, dobro ututkane u flanelska odela i sa {alovima oko vrata. Nastojao je da diskretno baci pogled na platna pred wima; me|utim ubrzo se mogao uveriti da oni ne obra}aju pa`wu na radoznalce. Nastavqali su da slikaju ~ak i usred bu~nih grupica turista. Ve}ina izlo`enih slika u~ini mu se proizvedena za brzu prodaju: harlekini i pjeroi, de~ji likovi sa velikim tu`nim o~ima, trgovi Pariza slikani poput obojenih fotografija. Ali bilo je nekoliko slikara koji mu se u~ini{e izuzetnim. Dugo se zadr`ao kraj jednog sa {iqatim slamenim {e{irom na glavi, koji je brzim i ovla{nim potezima ocrtavao ulicu pred wima, ku}e sa mno{tvom prozora u nepravilnim nizovima, bez jasne perspektive, figure prolaznika u pokretu. I sve to na fonu plavkasto sivog pariskog neba ~ija se dubina izmicala pogledu. -To je vrlo dobro! -ne uzdr`a se Mirko na svom nesigurnom francuskom. Slikar sa slamenim {e{irom odlo`i ~etkicu i pogleda ga za{kiqiv{i o~ima. -Ali donosi malo love... Vi ste sigurno mladi slikar, vidim vam to u o~ima -re~e on Mirku osmehnuv{i se i pru`aju}i mu ruku. -Utrilo -dodao je, ili se bar tako u~ini Mirku wegovo ime.

Nastojao je da mu ka`e pone{to o sebi: ta~no, i sam je bio slikar, tek {to je do{ao u Pariz sa Balkana. -Ima jedan slikar, tako|e sa Balkana, tamo gore u blizini crkve. Zove se Mate` -dodade Mirkov sagovornik uzimaju}i ponovo svoje ~etkice. Mateja je na{ao okru`enog grupicom mladih slikara, u vrlo `ivoj diskusiji od koje Mirko jedva da je razumeo pokoju re~. Uze da razgleda wegova platna, ve}inom minijature. Posebno mu se dopado{e motivi iz Istre. Me|u slikama bilo je i portreta, sude}i po crtama lica i boji kose, ve}inom predstavnika nordiske rase. -Iz Beograda si? Slikar? Ja sam prav za prav iz Italije, ju`no od Postojne, Istrijanin -obrati mu se Matej. -[teta {to moram sa ovim prijateqima na jedan kasni ru~ak, pozvani smo. A takav jedan poziv ovde se ne propu{ta... Slika{ portrete? Po~ekaj, mogu da ti predlo`im ne{to: ostavi}u ti platna i pribor pa ako nisi u `urbi poku{aj da proda{ {togod dok se ja ne vratim. A mo`e{ da uhvati{ i kakav portret, ako ima{ sre}e. Matej je govorio me{avinom slovena~kog i italijanskog, dosta dobro razumqivoj Mirku koji je od malena govorio italijanski. Mirko prihvati ponudu bez oklevawa. Kad Matej ode sa svojom grupom, posadi se na malu stoli~icu postavqenu kraj improvizovanog {tafelaja i uze da posmatra prizor oko sebe. Pridolazile su, jedna za drugom, naizgled neiscrpne grupice turista; poneke sa vodi}ima koji su mahali malim zastavicama. Mogli su se ~uti svi mogu}i jezici, ali ponajvi{e nema~ki, engleski i {panski. Kao da niko nije obra}ao pa`wu na wega. Uskoro ga ophrva umor od puta i prepusti se lakom snu u ~ije su se niti me{ali kakafoni~ni uzvici na raznim jezicima, zajedno sa neprekidnim topotom koraka koji kao da zameni, bez prelaza, jednoli~nu lupu to~kova vagona. Mirko se tr`e iz dreme`a sa ose}awem da ga neko pa`qivo posmatra. Ugleda pred sobom visoku i vitku devojku svetlo crvenkaste kose. Wene plave o~i iskrile su osmehom: -Neverovatno da neko mo`e da spava u ovoj gu`vi -izre~e devojka na francuskom. Zovem se Beatris... @ao mi je, ako sam vas probudila -dodade ona pru`aju}i mu ruku. Mirko se rukova sa wom a u o~ima mu se ~italo nerazumevawe. Trebalo mu je vremena da se sabere i da se seti kako je dospeo na tu stoli~icu, iza {tafelaja. -Ja upravo tra`im slikara koji se zove Matej. Razgovarala sam ju~e sa wim ovde radi mog portreta -re~e devojka. Nije Francuskiwa, zakqu~i Mirko, probudiv{i se potpuno sada. Objasni devojci da Matej ne}e do}i sve do uve~e. Beatris pogleda na sat. -Ne mogu da ~ekam toliko -re~e ona poumiv{i da ode. -Ako `elite mogu ja da vas portretiram -ponudi Mirko. -Tako|e sam slikar. Devojka zastade, oklevaju}i. -Matej mi je ponudio portret u boji za deset franaka -re~e ona. -Ja }u vam ga naslikati za istu cenu... I ako vam se ne svidi ne}ete morati da ga uzmete -dodade on osetiv{i wenu neodlu~nost. Ne{to u Mirkovom pogledu privu~e devojku. Namesti se na malu stoli~icu i koketno ukrsti svoje duge noge ~ija kolena sukwa nije uspevala da prekrije. U o~ima joj zaiskri onaj malopre|a{wi lepr{avi osmeh.

Crtaju}i pastelom Mirko je nastojao prvo da uhvati iskrewe wenih o~iju, a zatim usne ozarene osmehom. Oval lica i wen dugi vrat re{io je jednostavno, izdu`enim linijama, kao na jednoj reprodukciji Modiqanijevog portreta devojke u crvenom koji je nedavno video. Wenu crvenkastu kosu, skupqenu u neku vrstu punxe, uobli~io je tako da je bila svedena na formu nalik skulpturi, uhvativ{i nijansama mrke sijene tre}u dimenziju. Dok je slikao grupica qudi i `ena okupi se oko {tafelaja. Trebao mu je napor voqe da se usredsredi na portret, bilo je to prvi put da slika pred toliko radoznalih o~iju. -Pa ne li~i ba{ mnogo -za~u poluglasno izgovorenu primedbu na italijanskom iza svojih le|a. Kad se samo ni woj ne bi svideo, ponada se Mirko koji je po`eleo da taj portret, prvi svoj rad u Parizu, zadr`i za sebe. Ali pokaza se da je devojka bila odu{evqena portretom; rekla je da je ba{ `elela tako ne{to, moderno slikano. Izvadila je iz svoje male ta{ne novcanicu od deset franaka i pru`ila ju je Mirku. On poprska portret fiksativom a zatim ga pa`qivo uvi u tubu. Kad devojka ode i kada se ona grupica radoznalaca razi|e, trg i ulice pred Mirkom ponovo utonu{e u sivilo i on se oseti sam. Misli mu se vrati{e Nori i onom wenom pogledu kojim ga je prostrelila kad je zaustio da, uprkos wenoj zabrani, ispri~a majci Ani istinu o wihovoj vezi. Mo`da je ta Norina reakcija bila ne{to prolazno, kasnije }e se stvari ra{~istiti, te{io se... Ali nije bio siguran u to, nikako nije mogao da se ubedi da ne treba da brine. Kao da je izme|u Ane i Nore postojalo ne{to daleko dubqe od onoga {to je bio u stawu da prozre, neka tajna srodnost? Pribojavao se da je Nora u stawu da u~ini bilo kakvu `rtvu kako ne bi uvredila ili razo~arala Anu u kojoj je od detiwstva videla pomajku i za{titnicu. Kada se Matej vratio sa svog kasnog ru~ka, crven u licu od vina i u dobrom raspolo`ewu, Mirko mu predade {esnaest franaka. -Deset od portreta i {est od dve tvoje minijature -objasni mu Mirko. Matej mu vrati onih deset franaka od portreta rekav{i da je prezadovoqan novcem od minijatura. [to se ti~e portreta, jednostavno nije mogao da se seti neke devojke, verovatno Engleskiwe ili Amerikanke, koja se zvala Beatris, a posebno ne neke sa crvenkastom kosom. -Toliko wih pro|e ovuda -rekao je, a zatim dodade: -Idu}e nedeqe prire|ujem soare u mom ateqeu. Po principu: svako doprinese {to mo`e. Ako `eli{... Mirko zapisa adresu i obe}a da }e sigurno do}i. Vrativ{i se u svoju sobicu Mirko se baci na {kripavu postequ potpuno iscrpqen. U u{ima mu je jo{ uvek odjekivala tutwava to~kova voza i bat onih koraka po kaldrmi Monmartra, a pred o~ima su mu iskrsavali plamenovi sve}a me|u kojima su se lelujali obrisi Norinog lika, sve nejasniji. Me{ali su se sa obrisima onog porteta devojke po imenu Beatris. Beatri~e, vodi~ u Danteov pakao, promrmqa on utonuv{i u san.