Testovi toksi nosti na glistama, pu evima, akvati nim beski menjacima.

Kratak istorijski osvrt Mo e se re i da je ozbiljnija disekcija i vivisekcija ivotinja u Evropi po ela jo u 12. veku. Mada su prva eksperimentisanja na ivotinjama zabele ena i mnogo ranije, u 3. i 2. veku p.n.e. u Anti koj Gr koj, Galen ( ) vr i ispitivanja na svinjama i kozama sa ciljem pra enja efekata presecanja raznih nerava. Ekspanzija istra ivanja na ivotinjama zapravo po inje u 16. veku kada su stvoreni odre eni preduslovi emu su posebno doprineli stav zvani ne crkve koja se protivila disekovanju ljudskih le eva, kao i rastu a potreba za saznanjima iz fiziologije i anatomije. Tako e opravdanost upotrebe ivotinja u cilju sticanja nau nih znanja ubrzo dobija potporu u kartezijanskoj racionalisti koj filozofiji koja na ivotinje gleda kao na automate, ma ine iji organizam funkcioni e po principu mehanizma bilo koje ne ive stvari.

 Toksikologija se mo e definisati kao grana nauke koja prou ava tetne (toksi ne) efekte hemijskih agenasa na ive organizme Prou ava:  Toksi ni agens (toksikant)  ivi organizam na koji deluje toksikant

 Toksi ni efekat(e) Toksikolo ka testiranja Testiranja ovog tipa podrazumevaju ispitivanje dejstva razli itih lekova ili supstanci. Testovi se sprovode bez analgetika zbog njihove mogu e interakcije sa supstancom odnosno lekom i posledi nog zamagljivanja rezultata. Toksikolo ki testovi se koriste za ispitivanje finalnih proizvoda poput pesticida, medikamenata, aditiva, sprejeva ili njihovih hemijskih elemenata. Ove supstance se apliciraju na ko u, ubrizgavaju u o i, ubrizgavaju intravenozno, intramuskularno ili potko no, inhaliraju ili pak apliciraju oralno putem razli itih tuba direktno u eludac itd. Testovi koji se smatraju posebno invazivnim su

Draizov test koji podrazumeva ubrizgavanje potencijalno iritiraju e toksi ne supstance direktno u konjunktivalnu vre u kuni a (oko ivotinje) u potpuno svesnom stanju i test srednje letalne doze tj. LD 50 test koji po iva na evaluaciji toksi nosti po principu odre ivanja smrtonosne doze kao one koja ubija preko 50% testiranih ivotinja. Navedeni testovi su esto kritikovani i od strane nau nih krugova kao okrutni i pre svega neadekvatni u ekstrapolaciji ovako dobijenih rezultata na ljude. Rezultati LD 50 su se ak zna ajno razlikovali i prilikom ponavljanja od strane istog istra iva a i u istoj laboratoriji to dovodi u pitanje njihovu pouzdanost.

Odnos doze i efekta  Toksi ni efekat se mo e registrovati ve nakon izlaganja organizma jednoj dovoljno velikoj dozi  Potrebno je ispitati efekte razli itih doza i tako ustanoviti kvantitativni odnos izme u doze i ja ine odgovora  Ve ina doza ne izaziva primetne efekte sve dok ne dostigne prag ili grani nu dozu. Dalje pove avaje doze dovodi do postupnog poja avanja efekta sve dok se ne dostigne maksimalni efekat  Odnos doze i efekta izra ava jednu od osnovih zakonitosti prema kojoj je svaki toksi ni efekat srazmeran veli ini date doze  Ispod praga doze, nema efekta po organizam, i to je jedan od glavnih zadataka savremene toksikologije  Potrebno ga je utvrditi za svaku novu supstancu  Odnos doze i efekta se obja njava interakcijom toksikanta i specifi nih receptora ja ina dejstva je srazmerna koli ini receptora koji su zaposeli molekuli toksikanta  Mala doza reaguje mali broj receprota, velika doza reaguje veliki broj receptora Testovi toksi nosti Postoje etiri osnovna testa koji se razlikuju po du ini trajanja  Testiranje akutne toksi nosti dovoljna je jedna velika doza u toku 24h  Ponovljeno izlaganje dozi i toksikantu bar jednom dnevno u toku nekoliko dana je test subakutne toksi nosti  Nastavak testiranja u periodu od 30-60 dana je test subhroni ne toksi nosti

 Kontinuirano uno enje toksikanta tokom vi e meseci ili godina je test hroni ne toksi nosti Test akutne toksi nosti  Cilj je da se utvrdi srednja doza smrtnosti-dosis letalis (LD50)  Akutna oralna toksi nost podrazumeva utvr ivanje tetnih efekata nastalih u kratkom vremenskom periodu (do 14 dana) nakon pojedina ne ili podeljene doze unete tokom 24h  Akutna dermalna toksi nost podrazumeva utvr ivanje tetnih efekata nastalih u kratkom vremenskom periodu (do 14 dana) nakon pojedina ne doze nanete na ko u tokom 24h  Akutna inhalaciona toksi nost podrazumeva utvr ivanje tetnih efekata posle kontinuirane ekspozicije preko organa za disanje u periodu od 24h (LC50)  LD50 postupak  Eksperimentalnim ivotinjama se daju razli ite doze pri emu se meri procenat uginulih ivotinja  Sa sigmoidne krive se mo e odrediti LD50 doza  Ona ozna ava kvantitativni odnos doze i u estalosti efekta (slu ajeva smrtnosti) male doze ubijaju malo, velike doze ubijaju veliki broj jedinki

 Razlike u reagovanji zavise od od individualne osetljivosti na toksi ni agens  Veli ina ovih varijacija odre uje nagib krive ka -prema apcisi; to je on ve i to su individualne razlike manje  Nagib krive odre uje vredenost standardne devijacije (SD), odnosno doze koje odgovaraju stope smrtnosti od 16 i 18% (LD16 i LD84) Zamene za LD 50 test su:
y y y y

postupak fiksne doze, limit test, up and down test, kalem test.

LD50 (LC50) i stepen toksi nosti Stepen toksi nosti Veoma toksi an za korisne organizme u zemlji tu Toksi an za korisne organizme u zemlji tu tetan za korisne organizme u zemlji tu Nije toksi an za korisne organizme u zemlji tu LC (mg/kg zemlji ta)
50

< 10 10-100 100-1000 >1000

Grani na doza  Grani na doza je najve a doza koja ne izaziva tetne efekte  Naziva se maksimalnom netoksi nom dozom (MNTD) no observable effect level (NOEL)

Prakti ni zna aj grani ne doze  U ekperimentu je nemogu e utvrditi dozu sa 0% efektom  Ako se esperiment ponovi u ve em uzorku ne zna i da ni jedna eksperimentalna ivotinja ne e uginuti  U praksi se stoga kao MNTD ozna ava ona koli ina supstance koja u hroni nim ogledu dovede do gubitka telesne mase od 10%  Slu i kao osnova za normiranje prihvatljivog dnevnog unosa (PDU) acceptable daily intake (ADI) aditiva, pesticida i drugih supstanci koje se u tragovima mo e na i u hrani

PDU !
-

MNDT mg / kg / dan 100

Ekotoksikologija  Ekotoksikologija se bavi specifi nim odnosom, interakcijama, transformacijama, sudbinom, i efektima prirodnih i sinteti kih hemikalija u biosferi uklju uju i ive organizme, populacije i ekosisteme  Biakumulacija je sposobnost elije da selektivno apsorbuje i skladi ti veliku koli inu molekula

 Biomagnifikacija je proces preno enja sa organizama na ni em trofi kom nivou kod kojih je veliki broj individua akumulirao toksi ne materije, na organizme na vi im trofi kim nivoima.

Toksi no dejstvo predstavlja niz poreme aja koji nastaju u organizmu pod dejstvom neke toksi ne materije. U kojoj e meri odre ena materija biti toksi na zavisi od intenziteta procesa koji se u organizmu odvijaju istovremeno:
   

resorpcije, detoksikacije, deponovanja i eliminacije.

  

Dejstvo toksi nih materija na organizam mo e biti: 1. lokalno delovanje toksina na neposrednom mestu dodira sa organizmom ko a, sluzoko a, o i; 2. sistemski delovanje toksina posle njihove resorpcije u organizam, ispoljava se na organima i sistemima organa (organi za varenje, plu a, krv isl.).

Testovi na ki nim glistama OECD 207 Earthworm, Acute Toxicity Tests OECD 222 Earthworm Reproduction Test C.8. TOXICITY FOR EARTHWORMS (=OECD 207) Test akutne toksi nosti na ki nim glistama zakonska obaveza za svaku hemikaliju pre njenog pu tanja u promet u brojnim zemljama naj e e kori ena vrsta: Eisenia fetida Princip testa: ispitivana supstanca se dodaje u ve ta ku zemlju definisanog sastava u kojoj se nalaze jedinke vrste Eisenia fetida Dizajn testa: minimum 6 razli itih koncentracija+ kontrolna grupa (svaka grupa postoji u 4 replikata i sadr i po 10 jedinki) Tip studije: 14 dana

Posmatrani efekat: mortalitet (nakon 7 i 14 dana) Rezultati se izra avaju kao: LC50 (mg/kg suvog zemlji ta)

Test akutne toksi nosti na ki nim glistama-tuma enje rezultata Klasifikacija prema akutnoj toksi nosti za faunu zemlji ta Ki na glista, izlo enost 14 dana

Test reprodukcije na ki nim glistama  Princip testa: ispitivana supstanca se dodaje u ve ta ku zemlju definisanog sastava u kojoj se nalaze jedinke vrste Eisenia fetida i Eisenia andrei  Dizajn testa: koncentracije se biraju u odnosu na odre enu LC50 vrednost+kontrola  Tip studije: 8 nedelja  Posmatrani efekat: neobi no pona anje, morfolo ke izmene, masa odraslih jedinki nakon 4 nedelje, broj novih jedinki nakon 8 nedelja  Rezultati se izra avaju kao: NOEC ili ECx

Ekotoksikolo ki testovi na Daphnia vrstama Test akutne imobilizacije Daphnia sp. (48h) Test reprodukcije Daphnia magna (21 dan)

Test reprodukcije Daphnia magna Princip testa: Mlade enke vrste Daphnia magna (vodene buve) stare manje od 24 sata izlo u se ispitivanoj supsatnci koja se dodaje u vodu u razli itim koncentracijama. Trajanje testa: 21 dan Dizajn: stati ki sistem jedna jedinka se stavlja u 60-80 ml rastvora, u peharastim posudama replikati za 5 koncentracija plus kontrola.

20 C;

16:8h svetlost/tama fotoperiod; hrana: mikroalge svaka 2 ili 3 dana, se odre uje broj pre ivelih organizama i broj mladih jedinki odrasli se zatim preme taju u sve test rastvor, a mlade jedinke se odbace.

Posmatra se: ukupan broj ivih potomaka produkovan po ivotinji roditelju vr i se pore enje izme u broja pre ivelih potomaka po enskim pre ivelim jedinkama i reproduktivnog prinosa kontrolne grupe.

Rezultat: LOEC, NOEC, EC50, EC20, EC10 ECx je koncentracija ispitivane supstance rastvorene u vodi koja dovodi do smanjenja reprodukcije vrsta Daphnia magna od x% tokom nazna enog perioda ekspozicije. *standardizacija sojeva - velike razlike u okviru iste vrste

Dafnije, crvi, meku ci ( koljke i pu evi), rakovi, pauci, insekti i drugi