Proljetne alergije i ishrana

Sezona cvjetanja = Proljetne alergije - Kako ih ublaiti ishranom Pie: Selma Gievi Kiete, suze vam oi, svrbi vas nos Ovo su prvi znaci proljetne ili peludne alergije koji se javljaju ve u martu, a traju i do kraja septembra, to ovu boljku poznatu milionima ljudi irom svijeta ini glavnim uzronikom izbjegavanja prirode i kretanja na otvorenom. Po definiciji, alergija je neprimjereno pojaan upalni odgovor naeg imunolokog sistema na specifinu, inae nekodljivu tvar ili vie njih iz naeg prirodnog okruenja, pa ak i onda kada su prisutne u relativno maloj koncentraciji. Loa vijest je da se alergija, po miljenju ljekara, ne moe izlijeiti. Dobra vijest je da se pravilnim nainom ivota moe drati pod kontrolom. Pravilna ishrana tokom godine i u doba peludne groznice samo je jedan od faktora koji pomau da se ublae simptomi alergije. Hajdemo saznati ta konzumirati, a ta izbjegavati u sezoni cvjetanja! Antioksidansi i nezasiene masne kiseline Alergiarima se preporuuje unos veih koliina antioksidanata: vitamina A, C, E, selena i magnezija. Vitamin A: mrkva, jetra, maslac, riba, riblje ulje Vitamin C: agrumi, kiseli kupus, paprika, krompir peen u kori, klice Vitamin E: ulje peninih klica, ulje kukuruznih klica, jaja, bademi, kikiriki Selen: mekinje, penine klice, crni luk, brokula Magnezij: kikiriki, avokado, orah, soja, banane, zeleno lisnato povre Gusto upozorenje: Oprez! Provjerite da niste alergini na neku od navedenih namirnica, jer su alergije na hranu esta pojava kod onih alerginih na polen. U tom sluaju navedene sastojke moete unijeti putem suplemenata, o emu se trebate posavjetovati s ljekarom. Pored toga, kalcij i cink su se pokazali kao elementi koji suzbijaju upalu i time ublaavaju alergijsku reakciju. Osim iz mlijenih proizvoda, kalcij moete dobiti i iz zobi, brokule, badema, pinata, soje, oraha i suhe ljive. Cink se nalazi u govedini, rakovima, puretini, tuni, soji, sjemenkama bundeve i graku. Omega 3 i omega 6 masne kiseline odlian su borac protiv svih tipova alergija, ukljuujui i astmu. Nutricionisti savjetuju da jedemo hranu bogatu ovim masnoama tokom itave godine. Dva do tri puta sedmino jedite ribu, po mogunosti onu masnu (srdela, losos). Ne tedite na ulju kada posipate omiljenu salatu, te preko nje pospite sjemenke lana ili suncoketa.

Preporuujemo hladno presana ulja, npr. maslinovo, buino, susamovo ili drugo. Na pauzi grickajte orahe, ljenike i bademe, a neka vam 2 ruka sedmino budu na bazi grahorica, umjesto mesa! I naravno, posavjetujte se s ljekarom o uzimanju navedenih sastojaka u formi suplemenata. Mo aja Rooibos Rooibos, afriki crveni grm koji raste samo u Junoj Africi, pravo je udo prirode. Pored brojnih ljekovitih karakteristika, lijek je i za brojne alergije, ukljuujui ekceme i astmu. Flavonoidi iz rooibosa smanjuju histaminski gubitak naeg imunolokog sistema. Ne sadri tanin ni kofein, te ga mogu piti trudnice i djeca, i to u neogranienim koliinama! Ovaj fascinantni napitak bogat je antioksidansima, te ga zovu eliksirom mladosti. Treba li jo ta rei ili je ovo ve postao va napitak br.1 u 2010. godini (i zauvijek nakon toga)? ta izbjegavati Nutricionisti vjeruju da rafinirani eer i kazein, protein koji se nalazi u mlijenim proizvodima, potiu stvaranje sluzi, te da ih je najpametnije izbjegavati tokom peludne sezone. Dalje, izbjegavajte hranu koja sadri salicilnu kiselinu npr. bobiasto voe, paradajz, kisele salate i narandu. Kod osoba koje pate od proljetne alergije ove namirnice mogu izazvati rast imunoglobulina E (IgE), jer je organizam ve preosjetljiv na strane tvari. Ako ste alergini na ambroziju, onda izbjegavajte bananu, dinju, krastavac, tikvice i lubenicu, te pripravke od kamilice i ehinaceje, upozoravaju strunjaci. Ove biljke sadre proteine u svom polenu koji podsjeaju na polen ambrozije. Zato, ako reagujete na ambroziju, vrlo lako se moe desiti da na slian nain reagujete na navedenu hranu i bilje. Domai med kao prirodna vakcina Neki istraivai smatraju da med posjeduje desenzitivizirajua i antialergijska svojstva, te da stoga moe pomoi ublaavanju simptoma. Po ovoj teoriji, unosom malih dnevnih koliina domaeg meda dva mjeseca prije poetka peludne groznice, moe se sistemom vakcine stvoriti otpornost na alergen. Dvije kaiice meda od lokalnog bilja treba konzumirati svaki dan u predalergijskom periodu. Izvrsni rezultati lijeenja homeopatijom Homeopatija, pristup koji u svojoj osnovi nosi poruku slino se slinim lijei, nudi, kako se pokazalo u praksi, odline rezultate u ublaavanju simptoma alergija i astme. Ovaj vid iscjeljivanja, utemeljen od Nijemca Hahnemanna Samuela u 19. vijeku, bazira se na vjerovanju da je bolest znak da je u organizmu dolo do poremeaja prirodne ravnotee, pa se organizam ne moe vie sam braniti. Ako mu ponovno uspostavimo

ravnoteu, simptomi bolesti e se povui. Ovo objanjava nastanak nekih alergija u toku ivotnog vijeka, kako bivamo sve vie izloeni stresu i toksinom okruenju. Dr. Sanja Samardi, ljekar i homeopat, kae: Peludnu alergiju idealno je poeti lijeiti prije sezone. U idealnom sluaju, to je jesen i zima, dok pacijent nije u akutnoj fazi. Homeopatija se bazira na analizi profila linosti, te na osnovu tih informacija propisuje tipski lijek koji e pomoi da se stabilizira reakcija pacijenta na svijet u kojem ivi. U osnovi svake bolesti je stres. Zato, homeopatija tei da ojaa imunitet pacijenta time to e mu pomoi da reaguje na podraaje okoline na pravi nain. Stabilnu i sretnu osobu mogli biste ubaciti i u bure polena, i nita joj se ne bi dogodilo!. Pored ovih tipskih, postoje i homeopatski pripravci koji djeluju na smanjenje simptoma u akutnoj fazi: Vano je naglasiti da je homeopatija potpuno nekodljiva, jer se u njoj koriste samo sastojci iz biljaka i minerala. Mogu se davati i djeci, a pravilnom terapijom mogu se u potpunosti protjerati kako alergija, tako i brojne druge imunodeficijentne bolesti - naglaava Dr. Samardi. Homeopatija se moe koristiti samostalno, ali i kao dopuna tradicionalnim lijekovima. Brzo djeluje, a njena podnoljivost je odlina. Meu pripravcima za akutna stanja su polinol, koji se koristi kod alergijskog rinitisa i sa ijom upotrebom se poinje dvije nedjelje prije nego to se oekuju tegobe, i cinanabsin za akutnu i hroninu upalu sluznice nosa i sinusa. I na kraju, Dr. Samardi upozorava na brojne tetne aditive hrani, u vidu konzervansa, te vjetakih boja i pojaivaa okusa. Ovo su najei uzronici alergija, a kod osoba koje pate od peludne alergije, ovi tetni sastojci mogu dodatno otetiti imunitet i uiniti vas neotpornim na brojna oboljenja. Zato ne bismo ove godine reagirali na vrijeme i preduhitrili nemile znake proljea?!

Spreavanje alergije kod dece

Odavno je poznato da se sklonost ka alergijama i astmi nasleuje. U porodicama u kojima jedan ili oba roditelja imaju alergiju vee su anse da se i kod dece razviju alergijske reakcije. Ako se sumnja na poveanu sklonost alergijama mogue je sprovesti preventivne mere da do alergije ne doe.

Spreavanje nastanka alergija na hranu

Alergije na hranu mogu izazvati razliite simptome od ekcema do po ivot opasnog anafilaktikog oka. Da bi se spreio razvoj alergija na hranu potrebno je odloiti kontakt sa novim, potencijalno alergenim vrstama hrane kod dece. Mlaa odojad je skonija razvoju alergija od starije odojadi, pa je znaajno, odloiti uvoenje novih namirnica za

period kad dete postane starije odoje. Majke treba da doje svoju odojad bar 4-6 meseci, ukoliko je mogue, jer majino mleko ojaava imunitet odojeta i nema alergeni potencijal. Odojadima ne treba davati vrstu hranu do 6. meseca. Od 6. do 12. meseca odojadima se uvode u ishranu povre, pirina, meso i voe. Namirnice treba uvoditi jednu po jednu da bi se pratila reakcija na hranu i u sluaju alergije prekinulo davanje izvesne namirnice. Posle prve godine mogu se dodavati penica, kukuruz, citrusno voe i soja. Od druge godine uvode se jaja. I konano u treoj godini daju se i riba i kikiriki. Spreavanje alergija na alergene iz ivotne sredine i razvoja astme Puenje u toku trudnoe je povezano sa poveanom sklonou ka kalju kod dece. Izlaganje dece duvanskom dimu poveava anse za razvoj astme i drugih hroninih respiratornih oboljenja. Takoe, i respiratorne infekcije mogu dovesti do razvoja astme. Dojenjem deteta do 6. meseca jaa se imuni sistem i spreava razvoj alergijskih reakcija, respiratornih infekcija i astme.

Prevencija razvoja simptoma alergije kod podlonih osoba

U prolee poinje period cvetanja mnogih biljaka iji je polen alergogen. Polen predstavlja okrugle mikroestice koje slue za oplodnju biljaka, bez polena biljke ne bi cvetale. Polen se raznosi vazduhom, a naroito se koncentracije poveavaju kada duva vetar. Ipak, imuni sistem oveka esto prepoznaje polen kao napadaa iako polen ne predstavlja nikakvu opasnost za zdravlje. U ovim sluajevima dolazi do razvoja polenske kijavice. Deca koja su podlona alergijama svake godine u isto doba osete simptome polenske kijavice.Polenska kijavica ili alergijski rinitis se javlja u periodima cvetanja raznih vrsta biljaka, od aprila do septembra. Pod dejstvom polena, koji izaziva alergijsku reakciju dolazi do pojaanog luenja sekreta iz nosa, zapuenog nosa, kijavica, crvenilo i suzenje oiju (alergijski konjuktivitis). Antihistaminici (Pressing, Flonidan, Aerius, Claritine...) i dekongestanti (kapi i sprejevi za nos- Olint, Nafazol, Adrianol...) su najee primenjivani lekovi koji se koriste kada se simptomi polenske kijavice ve razviju.

Preventiva
Za spreavanje prejakog, nepotrebnog imunog odgovora organizma- alergije moe se primeniti koren astragalusa. Astragalus utie na spreavanje razvoja preosetljivosti na odreene alergene supstance i spreava razvoj prejakog imunolokog odgovora organizma na bezopasne supstance (alergene). Astragalus ne treba davati deci mlaoj od godinu dana.

CINK pojaava imunitet

Sta je cink?
Cink je mineral koji se u organizmu nalazi u koliini od svega 2-3 g, ali je neophodan za normalno funkcionisanje organizma. Cink je neophodan za rast i razvoj, za funkcionisanje imunog sistema, pomae u brem zarastanju rana, smanjuje rezistanciju na inzulin, spreava uveanje prostate, utie na stvaranje spermatozoida, koristi se u tretmanu impotencije i steriliteta, utie na stvaranje testosterona, vraa mentalnu sveinu, za otklanjanje belih pega na noktima, kod akni, kod gubitka oseaja ukusa. Cink se koristi u prevenciji prehlada i gripa ili kod hroninih infekcija, jer podstie imuni sistem i ima anioksidativnu aktivnost. Cink ili seme bundeve koje je bogato cinkom esto ulaze u sastav preparata za uveanu prostatu. Cink je bitan za rast i razvoj novoroenadi.

U kojim namirnicama se nalazi cink?

Koje su preporuene dnevne doze? Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna itarica (neglazirana), penine klice, spana, boranija, graak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve, pivski kvasac... Smatra se da se cink iz hrane se usvoji samo oko 10%, pa je potrebno unositi vee koliine od preporuenih. Kome trebaju poveane koliine cinka? U nedostatku cinka moe doi do: zakasnelog razvoja, smanjenog apetita, gubitka ula ukusa i mirisa, mentalne letargije, sporog zarastanja rana, sklonosti infekcijama, opadanju kose, smanjenju broja spermatozoida, smanjenju seksualnog nagona. Osobe koje ne konzumiraju proizvode ivotinjskog porekla, cink unose putem semena bundeve, nepoliranog zrna itarica, graka, boranije... Da li se moe uneti previe cinka? Toksine doze cinka su od 150-500 mg dnevno, pri emu moe doi do poremeaja nervnog sistema.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati cink?

Cink se vezuje za tetracikline, hinolone, levotiroksin, te smanjuje njihovu apsorpciju, zato se preporuuje uzimati ove lekove 2 sata pre obroka. Tiazidni diuretici mogu poveati izluivanje cinka urinom. Amilorid (diuretik koji tedi kalijum) smanjuje izluivanje cinka urinom, dok spironolakton i triamteren ne pokazuju takav efekat. Kontraindikovana je upotreba cinka sa imunosupresivima i kortikosteroidima. Vitamin A pospeuje usvajanje cinka.

OMEGA 3 smanjuju holesterol i trigliceride Za ta se upotrebljavaju omega 3 ?

Omega-3 masne kiseline su esencijalne masne kiseline. Esencijalne znai da organizam ne moe da ih sintetie, ve se moraju uneti hranom. Omega 3 masne kiseline se nalaze u

masnoj morskoj ribi, kao to je losos, tuna, sardine, haringe, skua, bakalar Nutricionisti preporuuju unos ribe bar 3 puta nedeljno, naroito masne morske ribe bogate omega 3 masnim kiselinama. Visok holesterol Eskimi koji koriste mnogo ribe bogate omeag 3 masnim kiselinama u svojoj ishrani imaju snien LDL- tetan holesterol i povean HDL- dobar holesterol. Nekoliko velikih klinikih studija je potvrdilo da EPA i DHA smanjuju nivo ukupnog holesterola i triglicerida u krvi. Visok krvni pritisak Analizom klinikih studija dolazi se do zakljuka da suplemntacijom 3 g ribljeg ulja na dan moe znaajno da se smanji krvni pritisak, kod osoba koje nisu koristile terapiju za regulaciju krvnog pritiska. Srana oboljenja Jedan od najboljih naina da se sprei razvoj sranih oboljenja je da se smanji unos zasienih masti (masti ivotinjskog porekla) i da se povea unos nezasienih masti (masti biljnog porekla), ukljuujui omega 3 masne kiseline. Takoe je potvreno da spreavaju nastanak i razvoj ateroskleroze (suenje krvnih sudova usled zadebljavanja i akumuliranja masti na zidovima krvnih sudova). Suplementacijom omega 3 masnih kiselina izrazito je smanjen rizik za razvoj iznenadnog sranog napada ili loga. Dovoljnim unosom ribe omoguuje se spreavanje nastanka tromba, koji moe zaepiti arterije i dovesti do sranog infarkta ili modnog udara. Ustvari, unosom dve porcije masne morske ribe nedeljno smanjuje se rizik za log ak i do 50%. Meutim, nisaim ne treba preterivati pa, ljudi koji uzimaju vie od 3 g ribljeg ulja (3 obroka ribe dnevno) mogu imati povean rizik za krvarenja, a potencijalna krvarenja u mozgu mogu biti i fatalna. Artritis Veina klinikih istraivanja sprovedenih o upotrebi omega 3 masnih kiselina kod upalnih stanja zglobova su se fokusirala na reumatoidni artritis. Utvreno je da omega 3 masne kiseline smanjuju bol u zglobovima, smanjju jutarnju ukoenost i omoguavaju smanjenje koliine lekova koje koriste pacijenti sa reumatoidnim artritisom. I druga hronina inflamatorna oboljenja kao to su osteoartritis, mogu biti ublaena upotrebom omega 3 masnih kiselina. Depresija Ljudi koji ne unose dovoljno omega 6 masnih kiselina ili ne odravaju ravnoteu u unosu omega 3 i omega 6 masnih kiselina u svojoj ishrani imaju povean rizik za razvoj depresije. Omega 3 masne kiseline ulaze u sastav membrane nervnih elija. Omoguavaju komunikaciju izmeu nervnih elija koja je neophodna za odravanje dobrog mentalnog zdravlja. Kod depresivnih pacijenata koji su uzimali 2-3 obroka masne ribe nedeljno, tokom 5 godina zabeleeno je znaajno smanjenje u depresivnim oseajima.

Ostale indikacije za upotrebu omega 3 masnih kiselina koje su kliniki testirane su: osteoporoza, bipolarni poremeaj, izofrenija, bulimija, anoreksija, razliiti dermatitisi, psorijaza, opekotine, astma, makularna degeneracija, menstrualni bolovi, inflamatorna oboljenja creva.

Kako deluju omega 3?

Esencijalne masne kiseline su gradivne materije od kojih se stvaraju prostaglandini, koji reguliu brojne funkcije u organizmu ukljuujui imuni odgovor i sintezu hormona. Od omega-3 masnih kiselina nastaju prostaglandini koji smanjuju upalu, proiruju krvne sudove, smanjuju koagulaciju krvi i nivo tetnog LDL holesterola, a istovremeno podiu nivo korisnog HDL holesterola. Riblje ulje ne smanjuje ukupan holesterol kod hiperholesterolemije. Ovi nutrienti igraju vitalnu ulogu u funkcionisanju mozga i pravilnom rastu i razvoju. Trudnice, dojilje, mala deca i ene koje planiraju trudnou treba da vode rauna o poreklu ribe koju konzumiraju zbog mogue kontatminacije ivom, potrebno je koristiti ribu iz ribnjaka. Ove kategorije treba da primenjuju omega 3 masne kiseline u vidu suplemenata od respektabilnog proizvoaa koji su garanatovano bez ive i drugih toksina u ribljem ulju. U ishrani modernog oveka postoji disbalans u unosu omega-6 i omega-3 masnih kiselina. Omega -6 masne kiseline su zastupljene u ishrani, a unose se putem suncokretovog, kukuruznog, lanenog ulja... Meutim, odnos u koliini omega 6 i omega 3 u ishrani treba da bude 2:1 do 4:1, a u modernoj ishrani je od 10:1 do 30:1. Postoje tri osnovna tipa omega 3 masnih kiselina koje se usvajaju u organizam: alfa linoleinska- ALA, eikosapentanoina- EPA i dokosaheksanska DHA. U organizmu se vri prevoenje ALA u EPA i DHA. Omega 3 masne kiseline smanjuju upalne procese i smanjuju faktore rizika povezanih sa razvojem hroninih bolesti kao to su srana oboljenja, rak i artritis. Simptomi nedostatka omega 3 masnih kiselina su izrazit umor, loa memorija, suva koa, srani problemi, promene raspoloenja i depresija i slaba cirkulacija. Mediteranska ishrana podrazumeva zdrav odnos izmeu unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina. To podrazumeva ogranien unos mesa, a naglaen je unos proizvoda od celog zrna, sveeg voa i povra, ribe, maslinovog ulja, belog luka i umerena potronja vina.

Poreenje simptoma koji nastaju u nedostatku esenc. masnih kiselina

Omega 3 Povean krvni pritisak Poveani trigliceridi Poremeaji uenja Slaba motorna koordinisanost Trnjenje ruku i nogu Promene ponaanja Omega 6 Ekcemu sline kone erupcije Gubitak kose Degeneracija jetre i bubrega Poremeaji ponaanja Obilno znojenje i e Podlonost infekcijama

Imuni poremeaji Slepljivanje trombocita Suva koa i edemi Mentalna deterioracija

Usporeno zarastanje rana Sterilnost, pobaaj Zaostajanje u rastu Srana i cirkulatorna oboljenja

ta kau nauna istraivanja?

Studije su pokazale i neka antitumorska dejstva ribljeg ulja, uticajem na spreavanje proliferacije elija, kod kancera dojke i debelog creva.Istraivanje sprovedeno 2001, JAMA radjeno je na skoro 80000 ena tokom 14 godina. Rezultati pokazuju da su ene koje su uzimale omega-3 masne kiseline imale za 72% manji rizik od razvoja sranog udara i 67% manji rizik za trombozu.

Kako se uzima omega 3?

Izmeu 1000 mg i 3000 mg dnevno. Treba da se daje u podeljenim dozama sa hranom. Riblje ulje se moe bezbedno koristiti uporedo sa drugim lekovima zbog svojih dobrih osobina. Dugotrajnom upotrebom ribljeg ulja mogu se smanjiti zalihe vitamina E, pa treba voditi rauna o njegovom adekvatnom unosu (200 IU dnevno). Suplementi se razlikuju po sadraju EPA i DHA, obino sadre oko 180 mg EPA i 120 mg DHA. Pet grama ribljeg ulja sadri oko 170-560 mg EPA i 72-310mg DHA u zavisnosti od vrste ribe od koje je dobijeno. Ne preporuuje se unos vie od 3 g omega 3 masnih kiselina dnevno.

U kojim sluajevima se ne smeju uzimati omega 3?

Ne preporuuje se upotreba kod hemofilije i poremeaja koagulacije krvi.

Koja neeljena dejstva mogu da se jave pri primeni omega 3 ?

Suplementi ribljeg ulja se veoma dobro podnose, jedino su registrovana blaga neeljena dejstva u digestivnom traktu. Kontaminacija ribe tekim metalima, naroito ivom, predstavlja problem. Meutim, veina farmaceutskih brendova sadri preieno riblje ulje bez tetnih toksina kojima su zagaena mora, kao to su iva, olovo, kadmijum, dioxini, polihlorovani bifenili-PBC, i drugi teki metali.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati omega 3?

Istovremena primena u velikim dozama (preko 3 g dnevno) sa antikoagulantnim lekovima (acetilsalicilna kiselina 100mg, acenokumarol, varfarin, klopidogrel) i fibrinoliticima ima sinergistiki efekat, pa moe dovesti do pojaane sklonosti ka krvarenju (krvarenje iz nosa, povrede, hirurke intervencije). Istovremenu primenu suplemenata ginka i omega-3 masnih kiselina takoe treba da izbegavaju pacijenti skloni krvarenjima.

Napomena
Deluje sinergistiki sa statinima (Cholipam, Vasilip, Atoris, Sortis, Zocor, Holesta, Simvor) tj. dodatno smanjuje nivo masti u krvi.

Omega 3 kiseline
Omega 3 nezasiene masne kiseline imaju veoma vanu ulogu u prevenciji bolesti srca i krvotoka. Dokazano je da sniavaju nivo masti u krvi. Takoe, smatra se da imaju antiaritmijski (povoljno deluju na ritam rada srca) i antitrombotiki efekat (spreavaju stvaranje krvnih ugruaka). One smanjuju trigliceride u krvi, kao i povien krvni pritisak - navodi magistar endokrinologije dr Sanja Milutinovi-Smiljani. A ta su zapravo omega 3 kiseline, koje telo ne proizvodi i koje je, u toku itavog ivota, neophodno redovno unositi ishranom? Nauka kae da postoji nekoliko vrsta masnoa koje su nam potrebne - zasiene, mononezasiene i polinezasiene. Ove poslednje, esencijalne masne kiseline, dele se na omega 3 i omega 6. U prirodi je osnovni izvor omega 3 kiselina morska riba i potvreno je da redovno konzumiranje ribe smanjuje rizik od oboljenja srca. Dokazano je i da omega 3 kiseline utiu i na dobro pamenje i raspoloenje. One su posebno vane u ishrani ena tokom trudnoe - neophodne su za razvoj modanog tkiva i nerava kod fetusa. Kod beba i male dece neophodne su za razvoj centralnog nervnog sistema i modanih funkcija. Omega 3 kiseline su najzastupljenije u ribi severnih mora - tunjevini, lososu i bakalaru. Ima ih i u semenkama lana, orasima, zelenom lisnatom povru i plavoj ribi. Omega 6 masne kiseline nalazimo u biljnim uljima, narocito u suncokretovom, kukuruznom i sojinom ulju. Unosimo ih i putem industrijski obraenih pekarskih proizvoda, jaja, mesa i mesnih preraevina. - Obe vrste omega kiselina su nam neophodne istie dr Milutinovi-Smiljani., objanjavajui da je vano i pravilno rasporediti njihov unos. - Poto nusprodukti razgradnje omega 6 kiselina podstiu upalne procese, rast elija tumora i zgruavanje krvi, a omega 3 kiseline deluju upravo suprotno, veoma je vano u kom se odnosu ove kiseline unose. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se omega 3 i omega 6 masne kiseline unose ishranom u rasponu od 1:3 do 1:5. Ali realnost je drugaija, pa je, recimo, odnos ove dve vrste masnih kiselina u Americi 1:10, a u Japanu, gde se konzumira mnogo ribe i gde je ivotni vek dui, odnos je 1:1. Riba je nezamenljiva u ishrani u svim ivotnim dobima. Preporuuje se unos dve do tri porcije nedeljno, a jedna porcija bi svakako trebalo da sadri masniju morsku ribu. Danas postoje i brojni suplementi i dodaci ishrani, ali strunjaci se slau da, kao to prirodni vitamini ne mogu da se zamene vetakim, tako i omega 3 u tabletama ili kao dodatak

namirnicama nikako ne moe u potpunosti i na pravi nain da zameni ribu - prirodan izvor omega 3 kiselina. Omega-3 masne kiseline su posebna skupina unutar nezasienih masnih kiselina. Pripadaju esencijalnim nutrijentima i kao takve su potrebne za ivot i ne mogu biti proizvedene od strane vlastitog tijela. Naziv dolazi od stare nomenklature masnih kiselina. Prije nego to su bili identificirani kao takvi skupno ih se je nazivalo "Vitamin F". Imaju pozitivni uinak na ljudsko zdravlje. Smanjuju razinu triglicerida u krvi. Smanjuju krvni tlak. Sprijeavaju nastanak krvnih ugruaka. Poboljavaju cirkulaciju krvi.

Namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama [uredi]

-linolova kiselina ulje od chije (Salvia hispanica) - do oko 64% ulje od perille (Perilla frutescens'') - oko 60% laneno ulje (linum usitatissimum) - do vie od 50% ulje od sjemenke konoplje - oko 17% (gama-linolenska kiselina (omega-6), oko 4%) orahovo ulje - oko 13% ulje od uljene repice - oko 9% sojino ulje - oko 8% losos, kuhan - 1,8% Inun - konzervirani u ulju, zasoljeni - 1,7% srdela - konzervirana u umaku od rajice, s kostima - 1,4% skua - kuhana - 1%

Namirnice sa najvie omega-3 masnih kiselina Linolna kiselina - omega-6 Linolenska kiselina omega-3 Eruchna kiselina omega-9
U posljednje vrijeme mnogo se govori o omega-3 masnim kiselinama. Preporuena dnevna doza ovih dobrih masti je oko 4% dnevnog unosa kalorija (priblino 4 grama). Opte je poznato da omega-3 masti ima u ribi te u tabletama iz apoteke. Ipak lista namirnica je dua, a i kvalitet masnoa kod nekih je bolji. Sjemenke lana i orasi Na vrhu liste nalaze se sjemenke lana i orasi. Jedna kaiica sjemenki lana i nekoliko oraha i zadovoljili ste dnevnu potrebu za omega-3 mastima. Sjemenke lana moete

koristiti u supama, varivima, u jutarnju zdjelu itarica ili kao posip za salatu. Nemaju jak ukus tako da ih skoro neete ni osjetiti. Ako vam i zasmeta, podsjetimo se zato je lan tako dobar. uva kardiovaskularni sistem, odrava zdravlje debelog crijeva, ima antikancerogena svojstva, bogat izvor vlakana, osnauje imunitet, sadri masnoe koje su temelj za izgradnju mozga, pomae zdravlju koe te stabilizira eera u krvi. Masnoe iz lana mogu pridonijeti gubitku vika kilograma. Tvari bogate esencijalnim masnim kiselinama, kao to je lan, ubrzavaju tjelesni metabolizam potpomaui izgaranje suvinih, nezdravih masnoa u tijelu. Grah i soja Nije lan jedini izvor. Jedna zdjelica soje ili graha zadovoljit e polovinu vaih dnevnih potreba za omega-3 masitma. Ipak, soja ima mnogo kvalitetnije omega-3 kiseline nego grah, zato je i preporuljivija. Riba, bundeva i maslinovo ulje U sluaju ribe, dobijete 2 grama omega-3 kiselina na svakih 110 grama lososa, a samo 0,4 za istu koliinu tune. Od 100 do 150 grama bundeve, dat e vam oko 0,3 grama omega-3 masti. Iz 28 grama ekstra djevianskog maslinovog ulja dobit ete 0,2 grama omega-3 masti. Prenjem na takvom ulju gube se dobre masne kiseline. namirnica - omega-3 kvalitet Sjemenke lana - odlian Orasi - vrlo dobar Losos - vrlo dobar Zrna soje kuhana - dobar Bundeva - dobar Tuna - zadovoljava Grah - zadovoljava preporuke idu da se odnos omega 3: omega - 6 koji se danas kree od 1:10 do 1:15 dovede u raspon maksimalno od 1:3 do 1:5. Doze esencijalnih masnih kiselina moemo podijeliti na terapijsko nadomjesne i to je doza od 1 5 grama / dan te na doze kada esencijalne masne kiseline koristimo kao izvore energije. Koliina tada uzetih esencijalnih masnih kiselina iznosi 15 ml / 22 kg tjelesne teine. Omega 3 masne kiseline pronalazimo u plavoj ribi (tuna, skua, srdela), sjemenkama lana, gorice, bundeve, sojinim zrnima, orahovom ulju, zelenom lisnatom povru, spirulini, maslinovom hladno preanom ulju, dok hrana bogata omega 6 masnim kiselinama su voe, povre, oraasti plodovi, itarice, sjemenke .

Ovakav odabir namirnica u tjednoj prehrani osigurava adekvatan unos esencijalnih masnih kiselina uz smanjivanje ili izbacivanje zasienih i trans masnih kiselina. Koa je najbolji indikator doziranja esencijalnih masnih kiselina jer upravo koa ih dobiva zadnja a prva gubi. Dobro prilagoena doza esencijalnih masnih kiselina daje koi mekou i barunasti izgled. Simptomi nedostatka esencijalnih masnih kiselina su brojni: Simptomi nedostatka omega-3 masnih Simptomi nedostatka omega-6 masnih kiselina kiselina Hiperaktivnost, nemogunost koncentriranja, Masna nakupljanja u jetri, oslabljena potekoe uenja kod djece, uporeni rast funkcija bubrega Inzulinska rezistencija, povieni krvni tlak Spontani pobaaji kod ena i sterilitet u mukaraca Povieni kolesterol, trigliceridi, lipoproteini Stanja slina artritisu Sniena razina testosterona, Povieni kolesterol, preskakanje srca oslabljena funkcija titne i nadbubrene Gubitak kose, pojava ekcema i drugih lijezde problema na koi Depresija, promjene ponaanja

Meutim opet se vraamo na injenicu da ono to je dobro za mene, nije dobro i za drugog te su sve osobe individue, te je zbog toga poliklinika Analiza uvela mogunost testiranja omega masnih kiselina u eritocitima. Dok pretraga omega masnih kiselina u serumu pokazuje trenutno stanje u organizmu, nalaz u eritrocitima daje uvid u stanje omega masnih kiselina u zadnja tri mjeseca. Nalaz ujedno daje uvid u sadraj zasienih masti, trans masnih i mononezasienih masnih kiselina, kao i omega 3 i omega - 6 te njihov balans. Cink kemijski znak: Zn engleski naziv: zinc U organizmu odrasla ovjeka oko 70% ukupnog cinka nalazi se u kostima, koi i kosi. Sastavni je dio enzima koji sudjeluju u sintezi proteina, te normalnoj funkciji RNA i DNA. Cink je osim tkiva u kojima je koncentriran, vaan univerzalno za svaku stanicu, jer svaka sadri RNA i DNA. Prema tome je neophodan i za tvorbu novih tkiva, odnosno kod zarastanja rana. Sustav koji je u neprestanoj regenerativnoj funkciji je reproduktivni i hormonski sustav, pa je tako cink kljuni mineral u funkciji prostate i sintezi testosterona, spermija i openito spolnih organa. Neophodan je za sintezu kose i noktiju, pravilnu funkciju koe. Njegov deficit u organizmu se najbre vidi po tzv. 'oblaiima' na noktima, nepravilnim bijelim tokicama koje odraavaju nepravilne tvorbe nokta usljed pomanjkanja cinka. Osim pravilne funkcije kostiju, koja je u pravilu spora, ali vrlo teka

za korekciju, drugi kljuni sustav koji je prilino osjetljiv na manjak cinka je imuni sistem. Brojne su studije pokazale uinkovitost suplementacije cinka u smislu imunostimulacije i bre reakcije imuno odgovora na izazov patogena. Uinkovite doze pokazele su se od 2050 mg dnevno u trajanju od tjedan dana. Dulje suplementiranje cinka nije preporuivo, a prekoraenje doze nee pokazati vie koristi, ve donijeti opasnost za bubrege. Apsorpcija i antagonizam Zink se u hrani nalazi u Zn2+ obliku, vezan na organsku kiselinu ili keliran organskim tvarima, odnosno ee aminokiselinama (aspartat). Poput kalcija, njegovu apsorpciju ometaju fitati i oksalati iz hrane, odnosno hrana bogata netopivim balastnim vlaknima. Cink i kalcij su antagonisti, dok su cink i magnezij u harmoniji. To znai da se kod apsorpcije cink i kalcij natjeu za prolaz u organizam. Tako unos cinka ne treba mijeati s unosom kalcija, u sluajevima suplementacije, odnosno kada je potrebno osigurati dovoljan unos cinka putem hrane. U sluaju magnezija, ova uputa ne vrijedi, ve se u nekim sluajevima ak i preporua uzimati cink i magnezij skupa (takvu pretpostavku utjelovljuje patentirana formula cink i magnezij aspartata, ZMA). Postoje iznimke od ovog "pravila", a one se odnose na multimineralne formule specijalno namijenjene za kosti, u kojima se cink nalazi u tragovima i ima funkcionalni, a ne kvantitativni karakter u formuli. Treba izbjegavati uzimanje mlijeka u isto vrijeme kada se suplementira cink. Toksinost cinka Cink je toksian kod unosa veih koliina, osobito kroz dulje vrijeme. Klinike manifestacije toksinosti kod doza preko 80 mg dnevno ukljuuju smanjeni nivo HDLkolesterola, leukocita i bakra. Poremeaj metabolizma kolesterola i probavne smetnje takoer se mogu javiti kod prekomjernog uzimanja suplemenata cinka. ak i kod manjih doza neke osobe specifino osjetljivo reagiraju muninama i probavnim tegobama. ak i u suplementaciji, cink je tetan mineral kada se uzima dulje vrijeme koliinama koje prelaze 30-100 mg (7-3 dana). Nikako se ne preporuuje uzimati doze cinka vee od 100 mg, niti suplementirati cink dulje od 7 dana. U tom sluaju postaje toksian, osobito za bubrege, i dovodi organizam u disbalans mineralnog statusa, odnosno deficit bakra i mangana. Openito, osobe s loim stanjem ili boleu bubrega moraju konzultirati svoga lijenika prije uzimanja dodatnih koliina cinka putem suplemenata. Nove prehrambene preporuke USDA (Amerikog ministarstva poljoprivrede) koje su zamijenile RDA vrijednosti kao preporueni unos cinka, donose za svaki nutrijent gornju granicu tolerancije unosa (Tolerable Upper Intake Levels). Za cink je to 40 mg dnevno za odrasle osobe.

Izvori cinka u hrani Bogati izvori cinka su prije svega oraasti plodovi i razne sjemenke (orah, buine sjemenke), pivski kvasac te integralne itarice, najvie zob. Meso, osobito peradi, je takoer dobar izvor cinka. Nadalje, to su koljke kamenice, rakovi, jetra, govedina,

morski plodovi, meso peradi, cjelovite itarice, tofu, mahunarke, proso. Kod dojenja treba napomenuti da se cink iz majinog mlijeka bolje apsorbira nego iz industrijske formule za dojenad.

Nedostatak cinka u organizmu

Postavljeno: 20.08.2007

Cink je moan antioksidans koji spreava toksino dejstvo slobodnih radikala. On takoe uestvuje u odbrambenom mehanizmu organizma aktivirajui naroito limfocite T. U mozgu, njegova aktivnost deluje na polju pamenja i miljenja. Nedostatak cinka u organizmu tako utie na pojavu problema sa uenjem i ponaanjem, kao i problema emotivne prirode. Cink podstie dejstvo mnogobrojnih hormona, kao to su, na primer, hormoni rasta. On igra vanu ulogu u proizvodnji testosterona i ak povoljno utie na pokretljivost spermatozoida. Cink je vaan za lepu kou. Njegov nedostatak dovodi do suenja koe, lomljenja noktiju, pojave peruti i opadanja kose. On povoljno utie na zarastanje rana, naroito

opekotina.

Vodite rauna o nedostatku

Cink nedostaje organizmu najvie zbog usvojenih navika u ishrani, i to najee enama, tinejderima, deci i starim osobama. Nekad su potrebe prirodno poviene, kao kod trudnica ili dojilja ili kod dece u periodu rasta. Pored toga, neki lekovi utiu na gubitak cinka, kao to su antibiotici i antiinflamatori posle due upotrebe, ili diuretici. Ne zaboravite da alkohol, kao i dua terapija gvoem ili bakrom, znatno ometa apsorpciju cinka. Do nedostatka cinka moe doi ukoliko osoba ima problema sa crevima, dugotrajnu dijareju ili pak gubi cink putem mokrae, kao u sluaju dijabetesa, bubrenih oboljenja ili velikih opekotina.

Gde se nalazi?
Unos cinka mora biti svakodnevan, jer ga organizam nema u rezervi. To e se najbolje postii raznovrsnom ishranom. Najbolji izvori cinka su namirnice ivotinjskog porekla: - ostrige (80 mg cinka na 100 g), - telea i svinjska digerica (9 mg/100 g), - konjsko meso (6 mg/100 g), - umance (4 mg/100 g), - riba i ljuskari (1,5-3 mg/100 g) Integralne itarice, mahunarke, orasi, zrna lana i susama, takoe sadre veliku koliinu cinka. Ali pazite, apsorpcija cinka iz namirnica biljnog porekla je loija nego iz namirnica ivotinjskog porekla! To znai da vegetarijanci moraju da ga unose u veoj koliini kako bi zadovoljili potrebe organizma.

Kolike su potrebe za cinkom ako...

... jedete malo mesa ... jedete mnogo mesa koliine cinka mg/dan deca od 1-12 godina tinejderi odrasli i starije osobe trudnice dojilje 8-14 11-14 12-14 16 23 5-9 9-11 7-9 11 15

Znaci upozorenja

Bele fleke ili pruge na noktima Suva koa, perut, opadanje kose este infekcije

Zapamtite!

Dugotrajna terapija gvoem ili bakrom dovodi do nedostatka cinka. Cink iz namirnica ivotinjskog porekla se bolje apsorbuje.

Top sedam ljetnih namirnica

Za potpuni doivljaj ljeta ne morate nuno na more. Uz pravilan odabir namirnica za stolom ga je mogue doivjeti gdje god se nalazili. Miris bosiljka, rumarina i diskretan arm djevianskog maslinovog ulja dat e poseban dodir salatama i ostalim ljetnim delicijama.
Ljeto je izuzetno vano ne optereivati organizam hranom koja sama po sebi uzrokuje dodatno zagrijavanje tijela. Tako da jela koja prijaju zimi treba izbjegavati za ljetnih vremena. Velike koliine crvenog mesa, luka, jakih zaina, masnoa i alkoholnih pia, nisu dobrodole. Ljetna prehrana mora obilovati svim vrijednim nutrijentima koji slue kao tit od tetnog zraenja te tako pomau u prevenciji raka koe te spreavaju boranje i prijevremeno starenje koe. Naranasto, uto i crveno voe i povre sadri biljne pigmente koji potiu pigmentaciju i ujedno posjeduju antioksidativno djelovanje. Stoga je tijekom ljeta uputno uivati u marelicama, breskvama, dinjama, lubenicama, mrkvi i ostalom raznobojnom vou i povru. Znakovito je i to to ovi plodovi sazrijevaju upravo ljeti meuigra ovjeka i prirode odreena je i ureena vjekovima. 1. Marelica Iako marelice sazrijevaju u rano ljeto, nerijetko su ranije sorte dostupne ve u proljee. Ovaj srodnik breskve, ima manje plodove i ne sadri previe soka, no njezino mesnato usploe je slatko i mekano. Privlanu uto naranastu boju duguje bogatstvu karotenoida poput beta karotena i beta-kriptoksantina. Ovi pigmenti, meu ostalim, posjeduju snanu antioksidativnu aktivnost kojom tite stanice od oksidativnih oteenja uzrokovanih slobodnim radikalima. Takoer, imaju vrlo vanu ulogu u pripremi koe za ljeto budui da tite od opasnog spektra UV-zraenja. Marelice su siromane kalorijama, ali obiljuju vrijednim nutrijentima. Istiu se, prije svega, sadrajem vitamina C i A te kalijem, ali u manjim koliinama sadre i vitamine B

skupine (izuzev vitamina B12) te bakar i mangan. Marelice predstavljaju i dobar izvor prehrambenih vlakana koje pomau redovito pranjenje crijeva, a vjeruje se i da tite od karcinoma debelog crijeva. Neka istraivanja ukazuju da marelice poboljavaju rad mozga i koncentraciju te da mogu biti od velike koristi kod umora. Zbog toga uivanje u marelicama predstavlja prirodan i praktian nain za savladavanje proljetnog umora. 2. Lubenica Popularno ljetno voe upeatljivih boja koje nepogreivo gasi e tijekom vruih dana zanimljivo je zbog raznih svojstava. Iako sadri 92 % vode, ostalih 8 % bogato je likopenom, antioksidansom koji titi srce, prostatu, a blagotvorno djeluje i za kou. Lubenica nije tek ukusno osvjeenje za vrue ljetne dane. Prema rezultatima znanstvenih istraivanja, lubenica posjeduje aktivne tvari koje ublaavaju upalna stanja i mogu pomoi u prevenciji astme, ateroskleroze, dijabetesa, karcinoma kolona i artritisa. Slatka i sona lubenica riznica je najvanijih prirodnih antioksidansa. Odlian je izvor vitamina C i vrlo dobar izvor vitamina A, koji je u lubenici prisutan poglavito u obliku beta karotena. Crvena boja lubenice potjee od biljnih pigmenata, od kojih najvie panje privlai likopen. Istraivanja su pokazala da se nakon redovite konzumacije soka od lubenice, ve nakon tri tjedna znaajno povisuju razine snanih antioksidansa beta karotena i likopena u krvi. Plejada snanih antioksidansa iz lubenice putuje po tijelu i neutralizira slobodne radikale. Poznato je da slobodni radikali mogu izazvati brojna oteenja tjelesnih struktura, primjerice, pospjeuju oksidaciju kolesterola to moe uzrokovati aterosklerozu, ukljueni su u procese koji potiu upalu to pogoduje nastanku brojnih bolesti poput osteoartritisa, reumatoidnog artritisa te malignih bolesti. Antioksidativni nutrijenti iz lubenice vitamin C, beta karoten i likopen uinkoviti su u onesposobljavanju tih opasnih molekula i tako tite organizam od bolesti. 3. Rajica Osvjeavajui okus na suncu dozrele domae rajice upeatljiv je ljetni doivljaj. Iako u dananje doba rajicu moemo nai na trnici tijekom cijele godine, sve blagodati rajice najbolje osjeamo u ljetnim mjesecima od lipnja do rujna. Rajica obiluje raznolikim vrijednim nutrijentima i fitokemikalijama te stoga ima vano mjesto u prehrani kojom elimo prevenirati bolesti srca i rak. Bez obzira radi li se o sirovim rajicama, juhi ili umaku od rajice, povien unos ovog povra odlian je korak ka boljem zdravlju. Izrazito vrua tema u podruju istraivanja hrane i fitokemikalija su studije o likopenu iz rajica. Ovaj karotenoid nalazi se u rajicama i u svim njihovim proizvodima. Znanstveno je prihvaena injenica da je raspoloivost likopena bolja iz proizvoda od rajice, koji su procesirani na povienim temperaturama i kojima je dodano ulje. Naime, apsorpcija likopena olakana je kad se ova molekula otopi u masti. Za razliku od drugih fitokemikalija, koje su uglavnom prouavane u studijama na ivotinjama, likopen iz

rajica viekratno je ispitivan u studijama na ljudima, te mu je dokazana zatitna uloga u rastuem broju karcinoma. U studijama se najee spominje zatitna uloga kod raka prostate, dojke, endometrija i plua. Antioksidativna funkcija likopena podrazumijeva zatitu stanice i staninih struktura od tete izazvane djelovanjem slobodnih radikala, a to djelovanje vano je i u prevenciji bolesti srca. 4. Ekstra djeviansko maslinovo ulje i masline Maslinovo ulje jedno je od najstarijih kulinarskih ulja. Starorimska filozofija dugovjenosti spominje dvije kljune namirnice njihova ivota: vino i maslinovo ulje. Moderna znanost razjasnila nam je zagonetku o kvaliteti raznih vrsta ulja od masline i zato je najbolje odabrati ekstra djeviansko maslinovo ulje. Naime, ono se proizvodi jednostavnim preanjem i filtriranjem zdravih maslina koje su ubrane i preraene prema posebnim pravilima i tajnama iskusnih maslinara. Nutricionistiki gledano, ekstra djeviansko maslinovo ulje je dragocjena hrana, bogata klorofilom i karotenoidima koji slue kao prirodni antioksidansi i spreavaju uegnue ulja. Antioksidativnom djelovanju maslinovoga ulja pridonose i vitamin E, koje se ovdje nalazi u svome najboljem obliku, kao alfa tokoferol, te fenolne komponente. Kvalitetno maslinovo ulje i plod masline imaju cijeli niz blagotvornih utjecaja na zdravlje, a posebno su korisni za krvoilni i probavni sustav. Smatra se da se pozitivne karakteristike mediteranske prehrane velikim dijelom temelje upravo na konzumaciji maslinovog ulja. 5. Bosiljak i rumarin Top zaini ovoga ljeta neka budu bosiljak i rumarin. Bosiljak moete zasaditi u teglici i drati je na prozoru, a rumarin 'posuditi' iz susjedova vrta, ako ga ve nemate u svome. Bosiljak se moe koristiti suen ili svje, a bez obzira na oblik, njegova otra aroma i pikantan okus pruaju uitak vaem nosu, ali i nepcu. Znanstvena pozadina ove zainske i ljekovite biljke je vrlo interesantna jer postoje indicije da titi od raka i olakava probavu. Studije o utjecaju ekstrakta bosiljka na pojavu i razvoj raka provoene su na ivotinjama, a ukazuju na uinkovitost bosiljka u prevenciji promjena na stanicama koje uzrokuju rak. Iako je suvie rano govoriti o ovakvom utjecaju bosiljka na ovjeka, neka ovaj zain dobije svoje zaslueno mjesto na vaem ljetnom jelovniku. Prekrasan miris rumarina obino asocira na dobru hranu i ugodne trenutke. Meutim, moe asocirati i na dobro zdravlje. Rumarin sadri tvari korisne za stimulaciju imunolokog sustava te za pospjeivanje cirkulacije i probave. Budui da potie dotok krvi u mozak, pospjeuje koncentraciju, a u te svrhe tradicionalno se koristi od davnina. 6. Smokve udesna svojstva smokve dijelom se mogu pripisati njihovoj jedinstvenoj teksturi i okusu. Sladak okus uokviren je posebnom mekoom unutranjosti smokve, glatkoom koe i hrskavou kotica. Svjee smokve su vrlo delikatne i nemaju dugaak rok trajanja te se esto sue bilo izlaganjem suncu, bilo umjetnim procesom a proizvod je ukusan i hranjiv plod u kojem moemo uivati tijekom cijele godine. Smokve su izvrstan saveznik u borbi protiv osteoporoze budui da obiluju kalcijem i

kalijem. Odlian su izvor prehrambenih vlakana koja osiguravaju pravilnu funkciju probavnog sustava i povoljno djeluju na kardiovaskularni sustav. Dobar su izvor vitamina B skupine te magnezija, kalija i vitamina E. Ukratko nutritivno blago koje raste na svakom koraku cijelom duinom nae obale. Stoga, ovoga ljeta posegnite za smokvama, bile one suene ili svjee, a posluite ih uz domae bademe i orahe koji e osigurati vrijedne masnoe. 7. koljke i rakovi Ove namirnice ne konzumiraju se uestalo zbog visoke cijene, meutim, doivljaj koji omoguuju opravdava svaku potroenu kunu. Uz vrhunski okus, miris i navodno afrodizijako djelovanje, koljke i rakovi poluuju i blagotvoran utjecaj na zdravlje. Iako sadre visok udio kolesterola i natrija, ne predstavljaju prijetnju za zdravlje, budui da sadre nizak udio zasienih i visok udio nezasienih masnoa. Smatra se da zasiene masti predstavljaju veu prijetnju za zdravlje krvoilnog sustava nego prehrambeni kolesterol. koljke i rakovi sadre zavidnu koliinu vitamina B12 te minerala cinka, eljeza, magnezija i kalija. Kamenice su posebno bogate cinkom, mineralom koji uestalo nedostaje u prehrani modernog ovjeka, te se njihovom konzumacijom popravlja nutritivni i zdravstveni status, a time i spolni nagon koji se esto vee uz kamenice. Dr.sc. Darija Vranei Bender / Vitamini.hr

Prirodni lekovi protiv alergija

Ako imate alergiju verovatno ste ve koristili ili koristite brojne lekove, antihistaminike, sprejeve ili pumpice za nos. Moda vam je dosadilo da budete pospani od antihistaminika ili ste shvatili da sprejevi za nos nisu pravo reenje, jer se simptomi stalno vraaju, a moda ste ve i stekli naviku pa nemoete zamisliti ivot bez kapi za nos (uveni Olintai i Nafazolai). Nekim ljudima je polo za rukom da promene svoje alergijske reakcije uz pomo biljnih ili homeopatskih proizvoda (Lectranal, Polinol), koji menjaju prejak imuni odgovor na alergen. Drugi su uspeli da smanje simptome alergije i samim tim imaju manju potrebu za lekovima kad doe sezona alergije. Ako ste raspoloeni za tretmane akupunkture, to je bezbedan nain da bez hemije uz pomo iglica zabodenih na pravo mesto, ponovo nauite svoj organizam kako da odepi zapuen nos, lake die, ne kalje kad doe u kontakt sa alergenima...

Kako rade prirodna sredstva protiv alergija?

Alergije su izazvane prejakom reakcijom imunog sistema, na neto to ne predstavlja pravu opasnost za organizam, npr. polen, ivotinjska dlaka. Neke biljke deluju kao

antihistaminici, spreavaju prenosnika alergijske reakcije- histamin da otpone prejaku reakciju organizma.

Lopuh ili repuh (Petasites hybridus)

se smatra Singulair-om biljnog sveta. Repuh deluje ba kao i lekovi koji spreavaju oticanje disajnih puteva, kakvo se deava kod alergijskog rinitisa, bronhitisa i astme. Istraivanja pokazuju da je kod simptoma zapuenog nosa, polenske kijavice, alergijskih iritacija oiju, lopuh efikasan kao i antihistaminici, samo bez sedativnog dejstva. To je posebno vano za ljude kojima je bitno da ouvaju dobru koncentraciju tokom dana, npr. u vonji, upravljanju mainama, umnom radu... Repuh je slian podbelu, a obe biljke sadre pirolizidinske alkaloide koji mogu otetiti jetru, pa se ne preporuuje dugotrajna upotreba. U nekim komercijalnim preparatima su ove komponente odstranjene, pa se u tom sluaju repuh moe koristiti dui period.

Kvercetin
je biljna komponenta mnogih vrsta voa i povra, a smatra se da stabilie mastocite i spreava oslobaanje histamina- izazivaa alergijskih reakcija. Kvercerin bi se mogao opisati kao paralela hemijskom leku hromoglikatu (Vividrin, Natrijum hromoglikat).

Koren astragalusa
Astragalus je poznat po svojim imunomodulatornim dejstvima, tj. ima osobinu da pojaava slab imuni odgovor i smiruje prejak imuni odgovor. Astragalus ima imunomodulatorno svojstvo, utie na preusmeravanje reakcije preosetljivosti-alergije, na druge imunoloke puteve, ime se spreava razvoj alergijskih simptoma (kijanje, curenje iz nosa, kaalj, osip, nadraene oi, otoci...) Korisno ga je poeti uzimati pre oekivane sezone alergija, a ukoliko je alergija ve ispoljena uzimaju se poveane doze.

Upotrebite imunomodulatore pre sezone alergija

Kada alergijska reakcija jednom krene, vrlo je teko zaustaviti je. Pa je najbolje delovati preventivno. Ako par nedelja pre sezone alergije ponete sa upotrebom biljnih lekova koji smanjuju prejak alergijski odgovor, moete smanjiti alergijske simptome ili ih potpuno izbaciti. Na taj nain i ako doe do ispoljavanja simptoma alergije, manja je potreba za lekovima (antihistaminicima, lokalnim vazokonstriktorima...), pa su manja i neeljena dejstva.

Alergijske bolesti kod dece

Autor: doc dr Jelena Vojinovi Postavljeno: 06.01.2007

Razliite vrste alergijskih reakcija sve su ea pojava u deijem uzrastu. Alergija nastaje kao posledica izmenjene regulacije imunskog odgovora kod dece koja imaju uroenu

sklonost ka ovom tipu reagovanja. U sutini radi se o posebnoj vrsti zapaljenskog odgovora imuniteta koja za posledicu ima pojavu promena koje prepoznajemo kao alergijske manifestacije na razliitim tkivima i organima. Alergijske promene najee se mogu javiti po koi, u respiratornim putevima ili u digestivnim organima. Na kom organu e se pojaviti alergijska reakcija zavisi od vrste izazivaa alergije (alergena) i puta kojim se unosi u organizmu. Alergijske reakcije po koi mogu najee biti izazvane ujedom insekta ili direktnim kontaktom sa nekom supstancom koja moe da izazove alergijsku senzibilizaciju. Ujed insekta obino izaziva lokalnu alergijsku reakciju na mestu uboda u vidu otoka, crvenila i svrba uz jasno vidljivo samog mesta uboda. Ovaj vid rekcije moe se videti posle uboda komaraca, paukova i sl., ali posebnu panju neophodno je posvetiti ubodu pele i ose. Alergijska reakcija na ujed pele i ose moe biti vrlo burna i ne samo lokalna, ve se moe javiti i najtei oblik alergije anafilaktika reakcija, kod sreom malog broja dece koja imaju posebnu uroenu sklonost. Najznaajniji znaci ove teke alergijske komplikacije je pojava otoka onih kapaka, gornje i donje usne, oteano disanje, to se naziva Quinkeovim edemom i moe dovesti do uguenja zbog otoka larinksa. U ovim situacijama neophodna je hitna lekarska intervencija. Meutim, u blaim oblicima reakcije na ubod insekta nije potrebno primenjivati nikakve specifine lekove jer ove promene se spontano povlae u okviru nekoliko dana, osim kada postoji sekundarna infekcija na mestu uboda.

Manifestacije po koi, alergija na proteine mleka

Po koi se, pak, manifestuju alergijske reakcije velikog broja tzv. nutritivnih alergena koji se unose hranom i nakon pokrenute reakcije dovode do pojava promena na koi. Ovo je jedan od najeih oblika alergijskog reagovanja posebno u periodu odojeeta i malog deteta. Najee se radi o ekcematoznim promenama po koi koje se manifestuju kao suva, crvena koa, koja postaje zategnuta i svrbi. Promene po koi mogu biti u vidu pojedinanih plaa ili slivene i najee se viaju na obrazima, ali se mogu proiriti i po celom telu. Smatra se da je jedan od najeih razloga za pojavu ovih promena alergija na proteine kravljeg mleka, ali i drugi sastojci hrane mogu je pokrenuti. U mnogim sluajevima, na alost, nije mogue tano utvrditi koji element iz hrane je pokreta alergijske reakcije tj. ekcematozne promene javljaju se kao idiopatske. Ipak, poznato je da deca sklona pojavi ekcema po koi znaajno ee oboljevaju i od alergijskih manifestacija respiratornih puteva kasnije u ivotu. Jagodiasto voe, jaja, riba i druge namirnice ukoliko se deci daju pre prve godine ivota mogu dovesti do vrlo burnih alergijskih manifestacija po koi. Razliite namirnice koje se unose hranom, posebno ukoliko se sa njihovim unosom pone pre kraja prve godine ivota, kada je digestivna sluzokoa propusnija zbog nezrelosti, mogu dovesti do pojave klasinih digestivnih simptoma nutritivne alergije. Naime, u ovim sluajevima pojavljuju se, nakon unoenja obroka sa namirnicom koja izaziva nepodnoljivost, eksplozivne prolivaste stolice obino izmenjenog izgleda i sadraja. Ukoliko ovakav poremeaj dovoljno dugo traje moe dovesti do znaajnih poremeaja u

varenju i resorpciji hrane sa posledinom pojavom anemije, zaostajanja u teini i drugih simptoma nepravilnog varenja.

Alergijski bronhitis i rinitis

Jedan od najeih oblika alergijskog reagovanja su alergijske manifestacije respiratorne sluzokoe sa pojavom alergijskog rinitisa ili bronhitisa. Izazivai ove vrste alergijskih reakcija su tzv. inhalatorni alergeni tj.supstance koje se disajnim putevima unose u organizam. Ovaj oblik alergijske reakcije moe imati sezonski karakter to znai da se pojavljuju samo u periodu cvetanja nekih vrsta trava i drvea (obino u prolee i jesen). Tada se u periodu cvetanja odreene vrste trava obino javlja alergijski rinitis i konjuktivitis sa pojavom estih napada kijanja i obilnom vodenom sekrecijom iz nosa ili crvenilom i suenjem oiju. Ipak, najei oblik alergijske reakcije disajnih puteva, esto sa pojavom ponovljenih napada bronhopstrukcije i oteanog disanja je alergija na grinje. Grinje (Dermatophagoides pteronisimus) su sitni insekti, praktino nevidljivi golim okom u ijem izmetu se nalazi supstanca koja ima izrazito alergijsko delovanje. Ovaj se insekt nalazi praktino u svim stanovima, a najei je alergen kune praine. Najee se moe nai u plianim igrakama, zavesama, tepisima, prekrivaima, meblu nametaja to znai da se u kuu unosi zajedno sa stvarima i nametajem. Insekt se moe unititi jedino vrelom parom tako da se u sluaju prisustva ove alergije u dece preporuuje odstranjenje svog nametaja i pokuanstva u kome ovaj insekt moe boraviti i opremanje sobe glatkim povrinama koje se esto mogu brisati vlanim postupkom. Prisustvo vlage, bui, duvanskog dima i drugih aerozagaenja takoe esto moe biti uzronik razvoja alergijskih manifestacija disajnih puteva.

Ispitivanja na Tehnolokom fakultetu potvrdila efikasnost koloidne srebrne vode

Srebro je od davnina korieno kao moan antiseptik i antibiotik. Njegova antibiotika, antigljivina i antivirusna svojstva su potvrena mnogo puta u laboratorijama irom sveta. Potvrena je efikasnost koloidne srebrne vode protiv 650 vrsta mikroorganizama. Nedavno je i kod nas, na Tehnolokom fakultetu u Novom Sadu na katedri za mikrobiologiju sprovedeno istraivanje o efikasnosti nano koloidne srebrne vode proizvoaa maxlab iz Novog Sada. To je prvi put da je u jednoj naunoj instituciji u Srbiji potvreno antimikrobno dejstvo koloidnog srebra od strane naih strunjaka. Istraivanja vrena upotrebom nano koloidne srebrne vode maxlab, koncentracije 15 ppm (15 mg/L) sproveli su dr Sinia Markov i dr Dragoljub Cvetkovi.

Srebrna voda je efikasna protiv bakterijskih infekcija

Infekcije izazvane stafilokokama (Staphyloccus aureus) esto se javljaju na sluznicama disajnih organa, na koi, crevne infekcije- u toku leta upotrebom pokvarene hrane... Stafilokoke mogu biti i uzronici ozbiljnih upala: plua (pneumonije), mozga (meningitis), krvi (sepsa) i mnogih drugih organa. Neki sojevi stafilokoka su postali otporni na dejstvo antibiotika, pa lekarima postaje sve tee da pronau odgovarajuu antimikrobnu terapiju. Ili se i posle upotrebljene antimikrobne terapije infekcija ubrzo vraa. Ispitivanjem dejstva nano koloidne srebrne vode maxlab na kolonije stafilokoka u in vitro uslovima ustanovljeno je da su u roku od 20 minuta eliminisane sve kolonije mikroba. Bakterija koja uobiajeno naseljava ovekov organizam Enterococcus faecalis , ako se prenamnoi moe da dovede do infekcije creva ili genitalne regije. Kod jako oslabljenog imuniteta moe da dovede i do sistemskih infekcija. U sluaju otpornosti na antibiotike, koloidna srebrna voda moe efikasno da je eliminie, za ta sada postoje i nauni dokazi iz Srbije. Istraivanjem sprovedenim na Tehnolokom fakultetu obuhvaena je i Salmonella typhimurium , koja takoe nije mogla opstati u prisustvu koloidne srebrne vode maxlab. Salmonella je bakterija koja moe da dovede do intoksikacije organizma, a sve vie je otporna na antibiotsku terapiju.

Srebrna voda eliminie i gljivice

Srebrna voda deluje i protiv gljivica . U ispitivanju sprovedenom na Tehnolokom fakultetu u Novom Sadu, potvrdjeno je dejstvo srebrne vode maxlab protiv gljivice Candida albicans. To je uporna gljivica, koja u uslovima oslabljenog imuniteta, vika eera u krvi i poremeaja pH lako naseli kou (stopala, nokti...) i sluznice (usta, creva, vagina), a moe i da se proiri po celom telu. Osobe koje oboleju od gljivinih infekcija obino ve imaju oslabljen imunitet, pa i posle primene antigljivinih lekova gljivice se esto vraaju. Posle upotrebe jakih antibiotika dolazi do oteenja normalne crevne i vaginalne flore, pa se tako stvara plodno tle za razvoj gljivinih infekcija. Gljivine infekcije su esto vrlo uporne i otporne na lekove koji se iroko koriste u lekarskoj praksi (Nystatin, Mycoseb, Diflucan...), dok je koloidno srebro i dalje efikasno protiv kandide i drugih gljivica. Koloidna srebrna voda moe da se primenjuje za unutranju i spoljanju upotrebu (direktno na sluznice i kou). Koloidna srebrna voda je poznati antimikrobni agens, koji uspeno moe da eliminie izazivae raznih infekcija, bakterije i gljivice. Sada po prvi put imamo i naunu potvrdu njenog antibakterijskog i antigljivinog dejstva od strane naunika iz Srbije.

ta je selen?
Selen je esencijalni mineral koji se nalazi u tragovima u organizmu. Slui kao antioksidans, naroito u kombinaciji sa vitaminom E, tako to hvata tzv. slobodne

radikale. Slobodni radikali mogu otetiti elijske membrane i DNK, doprinose starenju i razvoju brojnih oboljenja srca, krvotoka i ak kancera. Antioksidansi neutraliu efekat slobodnih radikala i ak doprinose smanjenju oteenja koja su nastala pod dejstvom slobodnih radikala. Selen je potreban za funkcionisanje titne lezde, za imuni sistem. Naunici su ustanovili da su ljudi sa niskim nivoom selena podloniji razvoju oboljenja. Istraivanje iz 2000. je pokazalo da je uzimanje 200mcg selena svakodnevno tokom nekoliko godina, kod pacijenata sa rakom koe dovelo do poveanog razvoja dijabetesa. Dalja istraivanja su potrebna da razjasne ovaj efekat selena, ali je preporuka ne koristiti vie selena nego to je propisano. Ako ste zdravi i hranite se raznovrsno, trebalo bi da unosite dovoljno selena. Moete imati snien nivo selena ako: puite, konzumirate alkohol, koristite kontraceptivne pilule, imate problema sa apsorpcijom hrane.

Kome trebaju poveane koliine selena? Srana oboljenja

Dokazi o uzimanju selena u terapiji sranih oboljenja su konfuzni. Naunici znaju da nizak nivo selena moe doprineti nastanku sranih oboljenja i pogoranja stanja aterosklerotskog plaka. Ali istraivanja ukazuju da suplementacija selena nema efekta na progresiju sranih bolesti, niti spreava razvoj istih. Selen u kombinaciji sa vitaminom E, C i beta- karotenima moe doprineti smanjenju LDL- loeg holesterola.

Rak
Dokazi su takoe pomeani, naime nekoliko studija na ivotinjama i ljudima ukazuje da selen titi od nekih vrsta raka. Naunici su ustanovili da ljudi koji ive u predelima gde su zemljite i hrana bogati selenom postoji manji broj kancerogenih oboljenja. Ako imate nizak nivo selena u organizmu, uzimanje selena moe smanjiti rizik za nastanak kancera prostate. Druga istraivanja nisu potvrdila antikancerogeni efekat selena za sve vrste kancerogenih oboljenja.

Imune funkcije
Mnoge studije ukazuju da je selen neophodan za pravilno funkcionisanje organizma. Selen zajedo sa drugim mineralima omoguava formiranje imunih elija, to poveava odbrambene sposobnosti organizma u borbi sa infekcijama i drugim bolestima. Neke studije ukazuju da selen moe spreiti neke bakterijske infekcije koe. Osim toga, jedno istraivanje je pokazalo da grupa starijih ljudi koja je koristila selen i cink posle primanja vakcine gripa je imala bolji imunoloki odgovor u odnosu na placebo grupu (placebo uzimanje tableta koje ne sadre lek, a pacijent misli da uzima lek) .

Astma
Dokazi ukazuju da ljudi sa astmom esto imaju nizak nivo selena. Prema nekim istraivanjima kod pacijenata koji su uzimali selen dolo je do smanjenja simptoma astme, ali su potrebna dodatna istraivanja da ustanove koji je efekat selena.

HIV
Podaci o upotrebi selena kod HIV-a su kontradiktorni. Studije ukazuju da sa razvojem bolesti nivo selena u organizmu opada. Ipak, podaci o efektima suplementacije selena su kontradiktorni.

Muka neplodnost
Selen i drugi antioksidansi igraju znaajnu ulogu u formiranju nekih proteina sperme. Prema nekim studijama suplementacija selena poveava plodnost kod mukaraca, koji su bili deficitarni u selenu. Ipak, visoke vrednosti selena su povezane sa smanjenom pokretljivou sperme.

Reumatoidni artritis
Nizak nivo selena u krvi moe predstavljati povean rizik za razvoj reumatoidnog artritisa. Ali, kad se reumatoidni artritis ve razvije uzimanje selena ne daje poboljanja.

U kojim namirnicama se nalazi selen?

Pivski kvasac i klica penice, digerica, puter, riba, morski plodovi, beli luk, proizvodi od celog zrna- integralni, suncokretovo seme su dobri izvori selena. Koliina selena u hrani varira, i zavisi od nivoa selena u zemlji, gde su namirnice uzgajane. Selen se unitava kada se namirnice obrauju. Unoenjem raznovrsne hrane, nepreraene, je najbolji nain da se unese dovoljno selena ishranom. Selen je est sastojak multimineralnih-multivitaminskih preparata, antioksidativnih formula. U veini preparata se nalazi u formi selenometionina.

Koje su preporuene dnevne doze?

Preporueni dnevni unos je: Deca

od roenja do 6 meseci: 15 mcg od 6 do 12 meseci : 20 mcg deca od 1 do 6 godina: 20 mcg deca od 7 do 10 godina: 30 mcg deaci od 11 do 14 godina: 40 mcg

devojice od 11 do 14 godina: 40 mcg

Odrasli

Mukarci preko 15 godina: 55 mcg ene preko 15 godina: 55 mcg Trudnice: 60 mcg Dojilje: 70 mcg

Doze od 200 mcg selena dnevno se primenjuju u nekim stanjima, ali ako se due vreme koriste ovako visoke doze dolazi do poveanja rizika za razvoj dijabetesa. Unoenje poveanih koliina se ne preporuuje sem pod lekarskim nadzorom.

Da li se moe uneti previe selena?

Doze vee od 400 mcg selena dnevno mogu biti toksine, kada se primenjuju tokom dueg vremenskog perioda.

Sa kojim lekovima istovremeno se ne treba upotrebljavati selen?

Sa sledeim lekovima ne treba upotrebljavati selen: cisplatin, klozapin, kortikosteroidi, valproina kiselina, antikoagulansi, barbiturati. Hemoterapija - selen moe smanjiti dejstvo cisplatina, doksorubicina i rugih lekova protiv kancera, pa se ne treba koristiti kod hemoterapije. Lekovi za smanjenje holesterola - selen moe smanjiti dejstvo statina (Cholipam, Vasilip, Sortis, Zocor, Simvor, Atoris...) lekova za regulaciju masti u krvi.