Glasnik jasnog i otvorenog svedo~anstvaBroj 3, Godina II, Mart 2011

Na zidovima tvojim, Jerusalime, postavih stra`are, koji ne}e umuknuti nikada, ni danju ni no}u. Koji pominjete Gospoda, nemojte }utati. Isaija 62:6

Na{a du`nost prema bli`njima u nevolji

DOBRO^INSTVO

Re~ uredni{tva
Princip po kojem je Hristos podneo svoju `rtvu na krstu svima koji veruju u Njega name}e ozbiljne obaveze da se odri~u sebe, da primljenu svetlost prenose i na druge, i da svojim prilozima potpoma`u {irenje svetlosti. Ukoliko su stvarno povezani sa nebom, oni }e u tom delu sara|ivati zajedno sa an|elima. Princip onih koji `ive za ovaj svet je sasvim suprotan ovome: ne davati ve} samo uzimati sve {to se mo`e od propadljivih stvari ovoga `ivota. Sebi~na ljubav prema dobitku je rukovode}e na~elo njihovog `ivota. Me|utim, naj~istija radost se ne nalazi u bogatstvu i nezasitivom lakomstvu, ve} tamo gde je zadovoljstvo i gde je ljubav rukovode}e na~elo. Hiljade njih provode `ivot u povla|ivanju svojim `eljama, ali su im srca puna nezadovoljstva. Oni su `rtve sebi~nosti i nezadovoljstva u uzaludnim poku{ajima da zadovoljstvo na|u u popu{tanju telesnim `eljama. Na samom licu im se vidi da su nesre}ni, a iza njih ostaje samo pusto{ jer nisu plodni u dobrim delima. Ukoliko Hristova ljubav ispunjava na{e srce i upravlja na{im `ivotom, lakomstvo, sebi~nost i ljubav prema ugodnosti bi}e pobe|eni, i bi}e nam pravo zadovoljstvo da ~inimo volju Onoga ~ijim se slugama smatramo. Na{a }e sre}a tada biti srazmerna na{im nesebi~nim delima, na koja }e nas pokretati ljubav Hristova. Bo`anska mudrost je u planu spasenja uspostavila zakonitost da svaka preduzeta aktivnost ima i povratno dejstvo, {to delo dobro~instva - u svim njegovim granama - ~ini dvostrukim blagoslovom. Onaj koji daje siroma{nima predstavlja 2

blagoslov za njih, ali je time i on sam jo{ vi{e blagosloven. Svoju nameru za spasenje gre{nika Bog bi mogao da ostvari i bez ~ovekove pomo}i, ali On zna da ~ovek ne mo`e biti sre}an ako ne bi u~estvovao u tom velikom delu koje ga stalno podsti~e na samoodricanje i dobro~instvo. Da ~ovek ne bi ostao bez blagoslovenih plodova dobro~instva, na{ Iskupitelj je stvorio plan da ~oveka u~ini svojim saradnikom. Nizom okolnosti, koje tra`e na{e milosr|e, On nam pru`a najbolje mogu}nosti da negujemo dobro~instvo, tako da nam prilozi za pomo} siroma{nima i za napredak Njegovog dela postanu redovna navika. On nam siromahe ~esto {alje kao svoje predstavnike. Potrebe takvih i potrebe sveta koji propada u neznanju pozivaju nas da svoje talente, sredstva i uticaj upotrebimo da bismo im odneli istinu za kojom gladuju. Kad se svojim zalaganjem i svojim delima dobro~instva odazivamo tom pozivu, poistove}ujemo se sa Onim koji je nas radi postao siromah. Daju}i, postajemo pravi blagoslov za druge i na taj na~in sabiramo sebi blago nepropadljivo. 3T 382, 383 Svako od nas je Bo`ji pristav. Svakome je Gospod poverio pone{to od svoga blaga, ali poverenik se ~esto pona{a kao da je to blago njegova svojina. Hristos ka`e: Trgujte dok se ja ne vratim. Dolazi vreme kada }e Hristos zatra`iti svoje i to sa kamatom. Od svakog svog pristava On }e zatra`iti: Polo`i ra~un kako si upravljao onim {to ti je povereno. Oni koji su novac svoga Gospodara, umesto da ga stave u opticaj, sakrili u ubrus i zakopali u Zemlju, i koji su poverena im sredstva rasuli tro{e}i ih na nepotrebne stvari, umesto da ih ulaganjem u Njegovo delo umno`e, ne}e od strane Gospodara biti pohvaljeni, ve}, naprotiv, zaslu`eno osu|eni. Vra}aju}i Bogu samo jedan talenat, r|avi sluga u paraboli ka`e: Znao sam da si ti tvrd ~ovjek; `nje{ gdje nisi sijao i kupi{ gdje nisi vijao; pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti tvoje. Uzev{i svoje, Gospodar mu odgovori: Zli i lenjivi slugo, znao si da ja `njem gdje nisam sijao, i kupim gdje nisam vijao; trebalo je dakle da moje srebro da{ trgovcima; i ja do{av{i uzeo bih svoje s dobitkom!" 3T 385, 386 Sa `eljom da vas Bog blagoslovi, Uredni{tvo Adventnog Stra`ara

Sadr`aj

Tema broja: Potrebe sveta......................................................................................4

Rubrike Istorijski feljton: Josif Betc.........................................................................................15 Roditeljstvo: Pou~avanje u istinoljubivosti...........................................................17 Zlatne karike istine: Iskustvo hri{}anskog savr{enstva (2)...............................................19

Na{ email: adventnistrazar@yahoo.com Svi brojevi se mogu na}i na adresi: http://www.scribd.com/AdventniStrazar ^asopis Adventni Stra`ar ure|uju i izdaju Adventisti sedmog dana
3

Potrebe sveta
odba~ene od dru{tva, te jadne du{e ose}aju da nemaju nade ni za ovaj ni za budu}i `ivot. Srca roditelja su skrhana. Ljudi govore o ovim zabludelima kao da za njih vi{e nema nade; ali Bog gleda na njih sa samilosnom ljubavlju. On shvata sve okolnosti koje su ih nagnale da popuste pred isku{enjima. Za takve treba raditi. Blizu i daleko ima du{a, ne samo mladih nego svih `ivotnih doba, koje su u siroma{tvu i nevolji, ogrezle u grehu i koje pritiskuje ose}anje krivice. Zadatak slugu Bo`ijih je da potra`e te du{e, da se mole s njimai za njih i da ih korak po korak privedu Spasitelju. Me|utim, oni koji ne uvi|aju zahteve Bo`je nisu jedini u nevolji i kojima je potrebna pomo}. U dana{njem svetu u kome vladaju sebi~nost, gramzivost i nasilje, u nevolji su i mnoga istinska deca Gospodnja. U malim i bednim stanovima, okru`eni siroma{tvom, bole{}u i grehom, mnogi strpljivo nose svoje breme patnji, nastoje}i da te{e oko sebe one koji su beznade`ni i ranjeni grehom. Mnogi od ovih su skoro nepoznati crkvama i propovednicima, ali su oni svetlost Gospodnja koja sija u tami. Gospod o takvima naro~ito vodi brigu i On poziva svoj narod da bude Njegova pomo}na ruka za ubla`avanje njihovih potreba. Gde god postoji crkva, treba obratiti naro~itu pa`nju pronala`enju takvih i ukazati im pomo}. Me|utim, rade}i za siromahe treba tako|e obratiti pa`nju i na bogate ~ije su du{e isto tako dragocene u o~ima Bo`ijim. Hristos se zalagao za sve one koji su hteli da slu{aju Njegove re~i. On nije tra`io samo carinike i odba~ene, nego i bogate i obrazovane fariseje, jevrejske plemi}e i rimske upravlja~e. Za bogatog je potrebno raditi u ljubavi i strahu Bo`jem. On se ~esto oslanja na svoje bogatstvo i ne vidi svoje opasnosti. Zemaljski posedi koje je Gospod poverio ljudima ~esto su izvori velikih isku{enja. Tako hiljade ljudi sti~u gre{ne navike neumerenosti i poroka. Me|u nesre}nim `rtvama bede i greha nalaze se mnogi koji su nekad posedovali bogatstva. Pokvarenost ovog sveta, upotreba `estokih pi}a i popu{tanje ~ulnim po`udama savladali su ljude raznih poziva i raznih polo`aja u `ivotu, i oni su

Kad je Hristos video mno{tvo naroda koje se okuplja oko Njega, "sa`ali mu se, jer bijahu smeteni i rasijani kao ovce bez pastira". Hristos je video bolesti, brige, nevolje i poni`enja mno{tva koje se tiskalo oko Njega. Time su Njemu prikazane potrebe i patnje ~itavog ~ove~anstva. Me|u velikima i malima, me|u najpo{tovanijima i najbednijima, On je zapa`ao du{e koje ~eznu upravo za onim blagoslovima koje je On do{ao da donese; du{e kojima je bilo potrebno samo saznanje Njegove milosti da bi postali podanici Njegovog carstva. "Tada re~e u~enicima svojijem: `etve je mnogo, a poslenika malo. Molite se dakle Gospodaru od `etve da izvede poslenike na `etvu svoju. (Mat. 9, 36 - 39.) I danas je isto to potrebno. Svetu su potrebni radnici koji }e kao Hristos raditi za gre{nike i napa}ene. Zaista je veliko mno{tvo onih do kojih treba dopreti. Svet je prepun bolesti, stradanja, nevolja i greha. Pun je onih kojima je potrebna pomo} - slabih, bespomo}nih, neupu}enih i prezrenih. Mnogi od omladine sada{njeg pokolenja u sred crkava, verskih ustanova i takozvanih hri{}anskih domova, odlu~uju se za put propasti. Neumerenim navikama oni na sebe navla~e bolesti, dok ih `udnja da do|u do novaca kako bi se mogli odavati gre{nim zadovoljstvima navodi na nepo{tene postupke. Tako propadaju zdravlje i karakter. Otu|ene od Boga i

podlegli isku{enjima. Kad ovi pali ljudi izazivaju na{e sa`aljenje i tra`e na{u pomo}, zar ne bi trebalo da posvetimo svoju pa`nju i onima koji jo{ nisu toliko nisko pali, ali koji su krenuli istim putem? Postoje hiljade lica koja zauzimaju ~asne zna~ajne polo`aje, ali popu{taju navikama koje zna~e propast za du{u i telo. Zar ne bi trebalo ulo`iti najve}e napore da bi im se otvorile o~i? Propovednici evan|elja, dr`avnici, knji`evnici, ljudi bogati i talentovani, ljudi velikih poslovnih sposobnosti, ljudi koji mogu biti korisni, nalaze se u smrtnoj opasnosti jer ne uvi|aju potrebu stroge umerenosti u svemu. Potrebno je skrenuti pa`nju na na~ela umerenosti, i to ne na sku~en ili samovoljan na~in, nego u svetlosti velikog cilja koje je Bog namenio ~ove~anstvu. Ima veoma mnogo ljudi iz vi{ih klasa koji bi uvideli vrednost na~ela prave umerenosti i koji bi ih srda~no prihvatili kad bi im bila izlo`ena. Postoji jo{ jedna opasnost kojoj su izlo`ene klase bogatih i tu se tako|e nalazi polje rada zdravstvenih misionara. Mnogi ljudi koji u svetu posti`u uspeh i koji se nikad ne spu{taju do obi~nih poroka, ipak se izla`u propasti usred ljubavi prema bogatstvu. Potpuno obuzeti zemaljskim blagom, ti ljudi su neosetljivi prema zahtevima Bo`jim i potrebama svojih bli`njih. Umesto da svoje bogatstvo smatraju talantom koji treba upoteebiti u slavu Bo`ju na uzdizanje ~ove~anstva, oni ga smatraju sredstvom za uga|anje svoje sebi~nosti i slavljenja samoga sebe. Oni kupuju ku}u za ku}om i njivu za njivom, i rasko{no pune svoje domove preobiljem, dok oskudica kru`i ulicama i dok se svuda oko njih nalaze ljudska bi}a u nema{tini i zlo~inu, u bolestima i smrti. Oni koji svoje `ivote posve}uju uga|anju samom sebi ne razvijaju u sebi osobine Bo`je, nego osobine sotonine. Tim ljudima je potrebno evan|elje. Potrebno je da se njihovi pogledi odvoje od ni{tavosti materijalnih stvari da bi sagledali dragoceno neprolazno bogatstvo. Oni treba da nau~e {ta zna~i radost davanja, i da upoznaju blagodat saradnje s Bogom. ^esto je najte`e pri}i ljudima te vrste, ali }e Hristos otvoriti puteve kojima se do njih mo`e dopreti. Najrazboritiji, najverniji, najpouzdaniji radnici treba da se zala`u za takve du{e. Sa mudro{}u i takti~no{}u koje proisti~u iz bo`anske ljubavi, sa plemenito{}u i u~tivo{}u koje su posledica prisustva Hristovog u du{i, ti radnici treba da se zala`u za one koji, o{amu}eni varljivim sjajem zemaljskog bogatstva, ne vide slavu nebeskog blaga. Radnici s njima treba da prou~avaju Bibliju, ulivaju}i svetu istinu u njihova srca. ^itajte im re~i Bo`je: "Iz kojega ste vi u Hristu Isusu, koji nam posta premudrost od Boga i pravda i osve}enje i izbavljenje". "Ovako veli Gospod: mudri da se ne hvali mudro{}u svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali

time {to razume i poznaje mene da sam ja Gospod koji ~ini milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod". "U kome imamo izbavljenje krvlju njegovom, i opro{tenje greha, po bogatstvu blagodati njegove". "A Bog moj da ispuni svaku va{u potrebu po bogatstvu svojemu u slavi, u Hristu Isusu". (1.Kor. 1:30; Jer. 9:23.24; Ef. 1:7; Fil. 4:19). Takav poziv, upu}en u duhu Hristovom, ne}e biti smatran neprikladnim. On }e uticati na um mnogih ljudi iz vi{ih klasa. Zahvaljuju}i naporima ulo`enim u mudrosti i ljubavi, mnogi bogata{i }e postati svesni svoje du`nosti i odgovornosti pred Bogom. Kad im se objasni da Gospod od njih kao od svojih predstavnika o~ekuje da ubla`avaju patnje ~ove~anstva, mnogi }e se odazvati daju}i svoja sredstva i ukazuju}i naklonost siroma{nima. Mnogi }e se pot~initi Hristu kad se njihove misli odvoje od njihove sebi~nosti i li~nih interesa. Svojim darovima, uticajem i sredstvima oni }e se u delu dobro~instva rado pridru`iti smernom misionaru koji je bio oru`je Bo`je u njihovom obra}enju. Pravilnom upotrebom svog zemaljskog blaga, oni }e sabrati sebi "blago na nebo, gde moljac i r|a ne kvari, i gde lupe`i ne potkopavaju i ne kradu". Oni }e sabrati sebi blago koje mudrost nudi, "postojano dobro i pravdu". --------------------------------------Posmatraju}i na{ `ivot, ljudi ovoga sveta stvaraju svoje mi{ljenje o Bogu i o veri Hristovoj. Svi oni koji ne poznaju Hrista treba da uzvi{ena i plemenita na~ela Njegovog karaktera vide u `ivotu onih koji poznaju Njega. Zadovoljiti tu potrebu, uneti svetlost Hristove ljubavi u domove malih i velikih, siroma{nih i bogatih - to je uzvi{ena du`nost i dragocena prednost zdravstvenih misionara. "Vi ste so zemlji", rekao je Hristos svojim u~enicima; i te re~i On govori i danas svom narodu. Ako ste so , onda posedujete spasonosne osobine i vrline va{eg karaktera vr{i}e spasonosan uticaj. --------------------------------------Iako ~ovek mo`e potpuno potonuti u ponor greha, ipak postoji mogu}nost da bude spasen. Mnogi su postali neosetljivi na ve~nu stvarnost, izgubili sli~nost s Bogom, i jedva znaju da li uop{te imaju du{u koju treba spasti ili ne. Oni nemaju ni vere u Boga, niti poverenje u ~oveka. Ali oni mogu da razumeju i znaju da cene naklonost i postupke pomo}i koji im se uka`u. Kad vide ~oveka koji, bez ikakve `elje za zemaljskom pohvalom ili nagradom, dolazi u njihove nesre}ne domove, neguju}i bolesne, hrane}i gladne, odevaju}i nage i ne`no im ukazuju}i na Onog ~ije je ljubavi i sa`aljenja on, kao ljudski radnik,samo vesnik - kad sve to vide njihova srca bivaju ganuta. Pojavljuje se zahvalnost. Plamen vere je zapaljen. Oni uvi|aju da Bog vodi brigu o njima i spremni su da slu{aju Njegovu re~.

To delo ponovnog uspostavljanja veze sa Bogom, zahteva mnogo istrajnih napora. Tim du{ama ne treba izlagati nikakve zaprepa{}uju}e ~injenice njima nepoznate i ne~uvene doktrine, nego im treba izlo`iti istinu za ovo vreme uz pru`anje telesne pomo}i. Ljudi, `ene i omladina treba da shvate zakon Bo`ji sa svim njegovim dalekose`nim zahtevima. ^ove~anstvo ne poni`avaju neda}e, te`ak rad i siroma{tvo, nego greh - prestupanje Bo`jeg zakona. Napori koji se ula`u za spasavanje odba~enih i poni`enih ne}e biti ni od kakve koristi ako duh i srce ne uvide zahteve zakona Bo`jeg i potrebnu odanost Bogu. Bog ne tra`i ni{ta {to nije potrebno za uspostavljanje veze izme|u Njega i ~ove~anstva. "Zakon je Gospodnji savr{en, krijepi du{u... Zapovest je Gospodnja svijetla, prosvetljuje o~i". "Radi re~i usta tvojih" ka`e psalmist, "dr`im se puteva o{trijeh". (Ps. 19,7.8; 17,4.) An|eli poma`u u tom delu kome je cilj da se podignu pali i da se vrate Onome koji je dao svoj `ivot da bi ih iskupio. Sveti Duh sara|uje s ljudskim oru|em bude}i moralne snage uti~u}i na srce, i ukoravaju}i "za greh, za pravdu i za sud". Kad se deca Bo`ja posvete tom delu, mnogi }e prihvatiti ruku koja je ispru`ena da ih spase. Oni su prinu|eni da napuste svoje r|ave puteve. Neki od tako oslobo|enih mogu se, kroz veru u Hrista, uzdi}i do visokih polo`aja u slu`bi i mogu im se poveriti du`nosti u delu spasavanja du{a. Oni iz iskustva znaju kakve su potrebe onih za koje se zala`u, i znaju kako da im pomognu. Oni znaju kakva sredstva treba upotrebiti da bi se spasli oni koji propadaju. Oni su ispunjeni zahvalno{}u prema Bogu za blagoslove koje su primili. Njihova srca su ganuta ljubavlju i njihove snage se pove}avaju da bi podigle druge koji se nikad ne bi podigli bez pomo}i. Prihvataju}i Bibliju kao svoj putokaz i Svetog Duha kao svog pomaga~a i Ute{itelja, oni uvi|aju da se pred njima otvara jedan novi polet. Svaki onaj koji pristupa redovima radnika, snabdeven znanjem i poukama o tome kako se spasavaju du{e za Hrista, postaje saradnik onih koji su ga priveli ka svetlosti istine. Na taj na~in se Bog slavi i njegova istina napreduje. --------------------------------------Svet se ne mo`e toliko ubediti propovedima sa propo vedaonice, koliko na~inom na koji crkva `ivi. Propovednik objavljuje teoriju evan|elja, ali prakti~na pobo`nost crkve ispoljava njegovu silu. Potreba crkve Dok su svetu potrebne naklonost, molitve i pomo} od strane naroda Bo`jeg, dok mu je potrebno da vidi Hrista u `ivotu njegovih sledbenika, - narodu Bo`jem su isto tako potrebne prilike da upu}uju}i delotvorne molitve, pridobije naklonost takvih i da u njima izgradi karakter sli~an bo`anskom uzoru.

Da bi nam pru`io te prilike, Bog je oko nas postavio siroma{ne, nesre}ne, bolesne i postradale. Oni su Hristovo zave{tanje njegovoj zajednici i o njima treba da vodimo brigu tako kao {to bi On ~inio. Na taj na~in Bog otklanja trosku i pre~i{}ava zlato, daju}i nam onu plemenitost srca i karaktera koja nam je potrebna. Gospod bi mogao da radi svoje delo bez va{e saradnje. On ne zavisi od nas, niti od na{eg novca, vremena ili rada. Me|utim, crkva je veoma dragocena u Njegovim o~ima. Ona je kov~eg koji sadr`i Njegove dragulje, tor u kome se nalazi njegovo stado, i On ~ezne za tim da je vidi bez ikakve mrlje ili nedostataka ili bilo ~ega sli~nog. On ose}a prema njoj neizrecivu ljubav. Zbog toga nam je pru`io priliku da radimo za Njega, i prihvata na{ rad kao izraz na{e ljubavi i odanosti. Stavljaju}i me|u nas siroma{ne i napa}ene, Gospod nas isku{ava da bi nam otkrio {ta se nalazi u na{im srcima. Mi ne mo`emo odstupati od na~ela, naru{avati pravdu i zapostavljati milost, a potom ostati u bezbednosti. Kad vidimo brata koji tone u propast, ne smemo pro}i pored njega drugom stranom, nego moramo odmah ulo`iti odlu~ne napore kako bismo, poma`u}i mu, ispunili re~ Bo`ju. Ne smemo postupati suprotno naro~itim uputstvima Bo`jim a da se posledice na{ih postupaka ne odraze na nama samima. U na{oj savesti se mora ~vrsto ukoreniti i utemeljiti svest da ono u na{im postupcima, {to nanosi sramotu Bogu, ni nama ne mo`e biti od koristi. Kao gvozdenim perom u steni, u savesti treba da bude zapisano: onaj koji zapoveda milost, sa`aljenje i pravdu, koji zanemaruje siromaha, koji se ne obazire na potrebe napa}enog ~ove~anstva, koji nije ljubazan i u~tiv, taj se pona{a tako da Bog ne mo`e sara|ivati sa njim u izgradnji karaktera. Oplemenjivanje uma i srca najlak{e se posti`e kad prema drugima ose}amo toliku ne`nu naklonost da im pru`amo svoje blagodati i prednosti kako bismo ubla`ili njihove patnje. Sebi~no zadobijanje i zadr`avanje svega za sebe vodi siroma{tvu du{e. Me|utim, sve Hristove vrline mogu da prime oni koji budu vr{ili upravo ono delo koje im je Bog namenio, ugledaju}i se na Hrista. Na{ spasitelj {alje svoje vesnike da objavljuju svedo~anstvo Njegovom narodu. On ka`e: "Evo stojim na vratima i kucam: ako ko ~uje glas moj i otvori vrata, u}i }u k njemu i ve~era}u s njime, i on sa mnom". (Otk. 3,20.) Ali mnogi odbijaju da ga prime. Sveti Duh ~eka da omek{a i pokori srca, ali oni nisu voljni da otvore vrata i puste Spasitelja, strahuju}i da }e On ne{to tra`iti od njih. I tako Isus iz Nazareta prolazi pored njih. On ~ezne da ih obdari bogatim blagoslovima svoje milosti, ali oni odbijaju da ih prime. Kako je to u`asan postupak isklju~iti Hrista iz Njegovog sopstvenog hrama! Kakav je to gubitak za crkvu!

--------------------------------------Dobra dela nas staju `rtava, ali ba{ tim `rtvama sti~e se disciplina. Te obaveze dovode nas u sukob s prirodnim ose}anjima i sklonostima, i ako ih ispunjavamo, mi dobijamo pobedu za pobedom nad pogre{nim crtama na{eg karaktera. Borba se nastavlja, a mi se na taj na~in razvijamo u milosti. Tako postajemo sli~ni Hristu i pripremamo se da zauzmemo mesto me|u blagoslovenima u carstvu Bo`jem. --------------------------------------Blagoslovi, zemaljski i duhovni, prati}e onoga ko deli sa potrebnima ono {to je primio od Gospoda. Isus je u~inio ~udo da bi nahranio pet hiljada iscrpljenog, gladnog mno{tva. On je izabrao prijatno mesto na koje je smestio prisutne i zapovedio im da posedaju. Zatim je uzeo pet hlebova i dve ribice. Nema sumnje da su mnogi govorili kako je nemogu}e utoliti glad pet hiljada gladnih ljudi, pored `ena i dece, s tako oskudnom zalihom. Ali Isus se zahvalio Bogu i dao hranu u ruke svojim u~enicima da je podele narodu. Oni su davali mno{tvu hranu koja se umno`avala u njihovim rukama. I kad je mno{tvo bilo nahranjeno, seli su i u~enici i zajedno s Hristom jeli od hrane kojom ih je nebo snabdelo. Ovo je dragocena pouka za svakog Hristovog sledbenika. --------------------------------------Vera ~ista i bez mane je "obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i dr`ati sebe neopoganjena od svijeta". (Jak. 1,27.) ^lanovima na{e crkve veoma je potrebna prakti~na pobo`nost, samoodricanje i samopo`rtvovanje. Oni treba svetu da pru`e dokaz o svojoj sli~nosti sa Hristom. Zadatak koji im je Hristos dao oni ne mogu vr{iti preko nekog zastupnika, prebacuju}i na neki odbor ili neku ustanovu breme koji sami treba da nose. Oni treba da postanu u karakteru sli~ni Hristu, daju}i od svojih sredstava i svoga vremena, daju}i svoju naklonost i li~no se trude}i da pomognu bolesnima i siroma{nima, da ute{e o`alo{}ene i ohrabre klonule duhom, da rasvetle du{e koje su u mraku, da uka`u gre{nicima na Hrista i objasne ljudima zahteve zakona Bo`jeg. Narod budno pazi i odmerava one koji tvrde da veruju u naro~ite istine za ovo vreme, da bi video u ~emu oni svojim `ivotom i postupcima predstavljaju Hrista. Posve}uju}i se smerno i usrdno u delu dobro~instva prema svima, narod Bo`ji }e vr{iti delotvoran uticaj u svakom gradu i mestu do koga je doprla istina. Ako se svi koji poznaju istinu prihvate ovoga dela gde god im se pru`a prilika, ~ine}i iz dana u dan male ustupke ljubavi svojim susedima u mestima gde `ive, Hristos }e biti otkriven tim susedima. Evan|elje }e biti otkriveno kao `iva sila, a ne kao ve{to izmi{ljena pri~a ili beskorisna teorija. Ono }e se otkriti kao stvarnost, a ne kao posledica ma{tanja i ushi}enja. To }e imati ja~e dejstvo nego propovedi i ispovedanje vere.

--------------------------------------Sotona igra `ivotnu igru za svaku du{u. On zna da je delotvorna ljubav ispit ~istote i nesebi~nosti srca i u~ini}e sve {to mo`e da zatvori srce prema potrebama drugih, tako da najzad postanemo neosetljivi gledaju}i patnje drugih. On }e pokrenuti mnoge stvari da bi spre~io izra`avanje ljubavi i naklonosti. Time je on Judu upropastio. Juda je stalno mislio na svoju korist. On u tome predstavlja veliki deo onih koji danas tvrde da su hri{}ani. Stoga je potrebno da prou~avamo njegov slu~aj. Mi smo isto tako blizu Hrista kao {to je i on bio. Ali ako nas dru`enje s Hristom ne sjedini s Njime, ako ne probudi u nama iskrenu ljubav prema onima za koje je Hristos dao svoj `ivot, mi se nalazimo u istoj opasnosti da kao Juda ostanemo van Hrista, da postanemo predmet sotoninih ku{anja. Moramo se ~uvati od prvog skretanja s pravog puta, jer jedan prestup, jedan propust da ispoljimo duh Hristov, otvara put ~itavom nizu drugih sve dok umom ne ovlada na~elo neprijateljstva. Ako se neguje, duh sebi~nosti postaje najja~a strast koju ni{ta ne mo`e iskoreniti sem sile Hristove. Vest iz pedeset osme glave knjige proroka Isaije Ja ne mogu suvi{e o{tro predo~iti ~injenicu da vest iz pedeset osme glave knjige proroka Isaije stalno treba da imaju na umu svi ~lanovi na{e crkve, svi istinski misionari, svi koji veruju u vest tre}eg an|ela i svi koji odvra}aju svoju nogu od prestupanja subote. Delo dobro~instva na koje Bog poziva svoju crkvu u ovoj glavi je delo koje Bog zahteva od svog naroda u ovo vreme. To je delo koje je On sam odredio. Mi nismo ostavljeni u neizvesnost u pogledu toga na koga se odnosi vest i vreme njenog ostvarenja, jer ~itamo: "I tvoji }e sazidati stare pustoline, i podignu}e{ temelje koji }e stajati od koljena do koljena, i prozva}e{ se: koji sazida razvaline i opravi putove za naselje". (stih 12.) ^ovek bezakonja je izmenio sedmi dan - subotu, koja je Bo`ji spomenik, znak Njegovog dela prilikom stvaranja sveta. Bo`ji narod ima naro~iti zadatak da sazida razvaline na~injene u Njegovom zakonu i, ukoliko se vi{e pribli`ujemo kraju, utoliko taj zadatak postaje hitniji. Svi koji ljube Boga pokaza}e to dr`anjem Njegovih zapovesti i nosi}e Njegov pe~at. Oni popravljaju "puteve za naselje". Gospod ka`e: "Ako odvrati{ nogu svoju od subote da ne ~ini{ {to je tebi drago na moj sveti dan, i ako pozove{ subotu milinom... tada }e{ se veseliti u Gospodu, i izve{}u te na visine zemaljske". (stih 13.14.) Istinsko misionarski rad je naro~ito povezan s dr`anjem Bo`jih zapovesti u kojima je subota naro~ito pomenuta po{to ona predstavlja veliki spomenik stvarala~kog dela Bo`jeg. Praznovanje subote je povezano s delom obnavljanja moralnog lika Bo`jeg u ~oveku. To je

slu`ba koju narod Bo`ji treba da vr{i u ovo vreme. Ako bude pravilno vr{ena, ta slu`ba }e crkvi doneti bogate blagoslove. Kao onima koji veruju u Hrista potrebna nam je ja~a vera. Treba da budemo usrdniji u molitvi. Mnogi se ~ude zbog ~ega su njihove molitve tako be`ivotne, njihova vera tako slaba i kolebljiva, njihovo hri{}ansko iskustvo tako mra~no i neizvesno. "Zar nismo postili", govore oni, " i zar nismo `alosno izlazili pred Gospoda nad vojskama?" U pedeset osmoj glavi knjige proroka Isaije Hristos je pokazao kako se mogu izmeniti te okolnosti. On ka`e: "Nije li ovo post {to izabrah: da razve`e{ sveze bezbo`nosti, da razdrije{i{ remenje od bremena, da otpusti{ potla~ene, i da izlomite svaki jaram? Nije li da prelama{ hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvede{ u ku}u? Kad vidi{ gola, da ga odene{, i da se ne krije{ od svojega tijela'" (stih. 6.7.) To je uputstvo koje je Hristos propisao za malodu{nu kolebljivu, drhte}u du{u. Oni koji su oja|eni, koji hode u `alosti pred Gospodom, treba da se probude i da poma`u onima kojima je pomo} potrebna. Svakoj crkvi je neophodna vladaju}a sila Svetog duha, i sad je vreme da se za to molimo. Me|utim, u celokupnom svom delu za ~oveka Bog je predvideo da ~ovek sara|uje s Njim. U tom cilju Bog tra`i od crkve ve}u pobo`nost, ispravnije ose}anje du`nosti, jasnije shvatanje obaveza prema svom Tvorcu. On tra`i od nje da sa~injava jedan ~ist, posve}en radan narod. Hri{}ansko delo pru`anja pomo}i je jedno od sredstava kojima se to posti`e, jer Sveti Duh odr`ava vezu sa svima koji vr{e slu`bu Bo`ju. Onima koji u~estvuju u ovom delu htela bih da ka`em: Nastavite rad oprezno i ve{to. Podsti~ite svoje pomo}nike da rade pod nekim imenom pod kojim mogu da se organizuju i da sara|uju u skladnoj delatnosti. Pokre}ite mlade ljude i `ene u crkveni rad. Kombinujte zdravstveno misionarski rad s objavljivanjem vesti tre}eg an|ela. Ula`ite redovne organizovane napore da biste pokrenuli ~lanove crkve s mrtve ta~ke na kojoj se nalaze godinama. [aljite u crkve radnike koji `ive prema na~elima zdravstvene reforme i koji uvi|aju potrebu samoodricanja u pogledu apetitia, u suprotnom slu~aju oni }e biti zamka za crkvu. Tada }ete videti da }e u na{e crkve u}i dah `ivota. U delo treba uneti nov elemenat. Narod Bo`ji mora da uvidi svoje potrebe i opasnosti i da se prihvati dela koje je upravo pred njim. Uz one koji u~estvuju u ovom delu - govore}i re~ u vreme i u nevreme, poma`u}i potrebama, govore}i im o ~udesnoj ljubavi Hristovoj prema njima, uvek je prisutan Spasitelj uti~u}i na srca siroma{nih, bednih i nesre}nih. Kad crkva prihvati delo koje joj je Bog namenio, obe}anje glasi: "Tada }e sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje }e tvoje brzo procvasti, i pred tobom }e i}i pravda tvoja, slava Gospodnja bi}e ti zadnja stra`a". Hristos je na{a pravda; On ide pred nama u ovom delu, a slava Gospodnja nas prati.

Sve {to nebo sadr`i stoji na raspolaganju svakoj du{i koja `eli da radi po Hristovim uputstvima. Kad se ~lanovi na{ih crkava pojedina~no prihvate rada koje im je namenjen, oni }e biti okru`eni jednom sasvim druga~ijom atmosferom. Njihovi napori }e biti pra}eni blagoslovima i silom. Posti}i }e vi{u duhovnu kulturu i plemenitost srca. Bi}e savladana sebi~nost koja je okivala njihove du{e. Njihova vera }e postati `ivo na~elo. Njihove molitve }e biti usrdnije. Na njih }e se izliti osve`avaju}i i posve}uju}i uticaj Svetog Duha i oni }e se pribli`iti carstvu nebeskom. --------------------------------------Spasitelj ne obra}a pa`nju na polo`aj i dru{tvenu klasu, svetske po~asti i bogatstva. On visiko ceni karakter i odanost cilju. On nije na strani onih koji su mo}ni i kojima je naklonjen ovaj svet. On, Sin Boga `ivoga, saginje se da bi podigao one koji su pali. Zalaganjem i re~ima ohrabrenja, On se trudi da pridobije izgubljene du{e koje propadaju. An|eli Bo`ji budno paze da vide ko od Njegovih sledbenika ispoljava ne`no sa`aljenje i saose}anje, ko }e od naroda Bo`jega pokazati Isusovu ljubav. Oni uvi|aju niskost greha i Hristovu Bo`ansku samilost u Njegovoj beskrajnoj `rtvi za palog ~oveka, sara|uju}i sa Hristom. Njihova srca }e biti puna ne`nosti. Ton njihovog glasa i izraz njihovog lica odra`ava}e ne`no saose}anje. Njihovi napori }e biti obele`eni iskrenom zabrinuto{}u za du{e, ljubavlju i energijom i oni }e pomo}u Bo`jom predstavljati silu u pridobijanju du{a za Hrista. Svi mi treba da sejemo seme strpljenja, saose}anja i ljubavi, jer }emo `njeti ono {to posejemo. Sad se izgra|uju na{i karakteri za ve~nost. Ovde na zemlji se pripremamo za nebo. Sve dugujemo milosti, dobrovoljnoj, nenadma{ivoj milosti. Milost Spasiteljeva je izdejstvovala na{e iskupljenje, na{ preporod i na{e uklju~enje u nasle|e s Hristom. Otkrivajmo tu milost i drugima. --------------------------------------NA[A DU@NOST PREMA DOMA]IMA U VERI Novi ~lanovi U okviru na{ih granica uvek postoje dve vrste siromaha - oni koji sami sebe upropa{}uju svojim sopstvenim nezavisnim na~inom `ivota i produ`uju u svom prestupu, i oni koji su, istine radi, zapali u nepovoljne okolnosti. Mi treba da ljubimo svoje bli`nje kao sami sebe, i prema tome za obe te vrste treba da u~inimo ono {to je pravo, rukovode}i se zdravim razumom. U pogledu siromaha Gospodnjih ne postavlja se nikakvo pitanje. Njima treba pomo}i uvek kad je to potrebno za njihovo dobro. Bog `eli da njegov narod otkrije gre{nom svetu da ga On nije ostavio da propadne. Naro~ite napore treba

ulagati da bi se pomoglo onima koji su istine radi izba~eni iz svojih domova i koji su prinu|eni da pate. Sve vi{e i vi{e }e se ukazivati potreba za velikim, otvorenim, plemenitim srcima, srcima koja su spremna na samoodricanje i ukazivanje pomo}i onima koje Gospod ljubi. Ne sme se dozvoliti da siroma{ni u narodu Bo`jem ostanu bez `ivotnih sredstava. Mora se prona}i neki na~in na koji }e oni mo}i da postignu svoje `ivotno izdr`avanje. Neke je potrebno pou~iti da rade. Drugima, koji rade te{ke poslove i koji se do krajnosti iscrpljuju naporima za izdr`avanje svoje porodice, bi}e potrebna naro~ita pomo}. Mi treba da se zainteresujemo za takve slu~ajeve poma`u}i takvima da na|u zaposlenje. Trebalo bi da postoji fond za pomaganje takvih vrednih i dostojnih porodica koje ljube Boga i dr`e Njegove zapovesrti. Moramo se postarati da sredstva potrebna za to delo ne budu upotrebljena u druge svrhe. Treba praviti razliku u tome da li poma`emo siroma{nima koji su usred dr`anja zapovesti Bo`jih zapali u oskudicu i patnje, ili zapostavljamo takve da bi smo pomagali hulnike koji su Bo`je zapovesti bacili pod noge. I Bog uva`ava tu razliku. Adventisti sedmog dana ne smeju prolaziti pored Gospodnjih stradalnika koji oskudevaju, a preuzimati na sebe teret pomaganja onih koji stalno prestupaju Bo`ji zakon i koji su navikli da o~ekuju pomo} od svakog ko je voljan da im je pru`i. Takva vrsta misionskog rada nije ispravna. To nije u skladu sa Gospodnjim planom. Gde god se osnuje crkva, njeni ~lanovi treba da se verno zala`u za siroma{ne vernike. Me|utim, oni ne treba da se samo zadr`e na tome. Oni tako|e treba da poma`u i drugima, bez obzira na njihovu veru. Zahvaljuju}i takvim naporima, neki od njih }e prihvatiti naro~ite istine za ovo vreme. Siroma{ni, bolesni i stari "Ako bude u tebe koji siromah izme|u bra}e tvoje u kom mjestu tvom, u zemlji tvojoj, koju ti daje Gospod Bog tvoj, nemoj da ti se stvrdne srce tvoje i da stisne{ ruku svoju bratu svojemu siromahu. Nego otvori ruku svoju i pozajmi mu rado koliko god mu treba u potrebi njegovoj. ^uvaj se da ne bude kakvo nevaljalstvo u srcu tvom, pa da re~e{: blizu je sedma godina, godina oprosna; - i da oko tvoje ne bude zlo prema bratu tvojemu siromahu, pa da mu ne da{, a on za to da vapije ka Gospodu na te, i bude ti grijeh. Podaj mu, i neka ne `ali srce tvoje kad mu da{; jer }e za tu stvar blagosloviti tebe Gospod Bog tvoj u svakom poslu tvom i u svemu za{to se prihvati{ rukom svojom. Jer ne}e biti bez siromaha u zemlji; zato ti zapovedam i ka`em: otvaraj ruku svoju bratu svojemu, nevoljniku i siromahu svojemu u zemlji svojoj". (5. Moj. 15, 7-11.)

Neki koji ljube Boga i dr`e Njegove zapovesti osiroma{e sticajem okolnosti. Neki nisu {tedljivi, i ne paze kako treba, ne znaju da upravljaju svojim doma}instvom. Drugi su siroma{ni usred bolesti ili nesre}e. Ma kakav da je uzrok, oni se nalaze u nevolji, i pru`anje pomo}i takvim predstavlja zna~ajnu granu misionskog rada. Sve na{e crkve treba da se staraju za svoje siroma{ne ~lanove. Na{a ljubav prema Bogu treba da na|e izraza u dobrim delima prema siroma{nima i sradalnicima koji su nam doma}i u veri, ~ije potrebe su nam poznate i kojima je potrebna na{a podr{ka. Svaka du{a ima naro~itu obavezu prema Bogu - da Njegovim siromasima posveti naro~itu pa`nju i saose}anje. Ti siromasi ni u kom slu~aju ne smeju ostati nezapa`eni. Pavle je pisao Korintskoj crkvi: "Dajemo vam pak na znanje, bra}o, blagodat Bo`ju koja je dana u crkvama Makedonskima, da u mnogome ku{anju nevolja suvi{ak radosti njihove i puko siroma{tvo njihovo izobilova u bogatstvu prostote njihove. Jer po mogu}stvu njihovu (ja sam svedok) i preko mogu}stva dobrovoljni bijahu. I s mnogim moljenjem moli{e nas da primimo blagodat i zajednicu slu`be k svetima. I ne kao {to se nadasmo nego najpre sebe predado{e Gospodu i nama, po vilji Bo`joj, da mi umolismo Tita da kao {to je po~eo onako i svr{i i me|u vama blagodat ovu". (2.Kor. 8, 1-6.) U Jerusalimu je bila glad i Pavle je znao da su se mnogi hri{}ani razi{li po okolnim zemljama, a da }e oni koji su ostali (u gradu) verovatno biti li{eni ljudskog saose}anja i izlo`eni verskoj mr`nji. On je zbog toga podsticao crkve da po{alju nov~anu pomo} svojoj bra}i u Jerusalimu. Suma koju su crkve prikupile prevazi{la je o~ekivanja apostola. Podstaknuti Hristovom ljubavlju, vernici su velikodu{no davali i bili su ispunjeni rado{}u {to su na taj na~in mogli da izraze svoju zahvalnost Iskupitelju i svoju ljubav prema bra}i. To je pravi temelj dobro~instva u skladu s re~i Bo`jom. Od nas se tako|e stalno zahteva da se staramo za na{u ostarelu bra}u i sestre koji nemaju svoje domove. [ta se za njih mo`e u~initi? Gospod mi je u pogledu toga vi{e puta ponavljao slede}e: "Nije najpodesnije da se osnuju ustanove za sme{taj starih gde bi oni svi bili zajedno. Tako|e ih ne treba udaljavati od njihovih ku}a da bi bili negde zbrinuti. ^lanovi svake porodice treba da se staraju o svojim srodnicima. Kad to nije mogu}e, onda crkva treba da preuzme brigu o takvima i to treba prihvatiti kao du`nost, i kao preimu}stvo. Svi koji poseduju Hristov duh ispoljava}e prema nemo}nima i starima naro~ito po{tovanje i ne`nost. Bog dozvoljava da se Njegovi siromasi nalaze u granicama svake crkve. Oni uvek treba da se nalaze me|u nama, i Gospod stavlja ~lanovima svake crkve u li~nu du`nost da se staraju o takvima. Ne smemo

prebacivati svoje odgovornosti na druge. Prema onima koji se nalaze u okviru na{eg delokruga treba da ispoljavamo onu istu ljubav i saose}anje koje bi Hristos pokazivao da je na na{em mestu.Na taj na~in }emo se vaspitati i pripremati da radimo kao {to je Hristos radio. Propovednik treba da pou~ava i podsti~e porodice i skup{tinu da se same brinu za svoje bolesnike i siroma{ne. On treba da stavi u dejstvo sve Bogom dane sposobnosti naroda. Ako je jedna crkva preoptere}ena u tom pogledu, druga treba da joj pomogne. ^lanovi crkve treba da poka`u svoju takti~nost i plemenitost brinu}i se za takve stradalnike koji su Bo`ji narod. Neka se odreknu rasko{i i nepotrebnog ukra{avanja kako bi olak{ali patnje nevoljnima. Rade}i tako, oni }e sprovoditi u delo pouke date u pedeset osmoj glavi knjige proroka Isaije, i primi}e blagoslove pomenute u toj glavi. --------------------------------------NA[A DU@NOST PREMA SVETU "Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao... Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroza nj". (Jov. 3,16.17.) Ljubav Bo`ja obuhvata ~itavo ~ove~anstvo. Daju}i nalog svojim u~enicima, Hristos ka`e: "Idite po svemu svijetu i propovijedite evan|elje svakome stvorenju". (Marko 16,15.) Hristova namera je da se za ~oveka izvr{i ve}e delo no {to smo mi dosad videli. Njegova volja nije bila da toliki broj naroda stane pod zastavu sotone i da bude zapisan kao buntovnik protiv Bo`je vladavine. Iskupitelj sveta nije odredio da ljudski rod koji je On iskupio kao svoje nasle|e `ivi i umre u grehu. Za{to je tako malo onih koji su se pokajali i spasili? - Zato {to mnogi od onih koji tvrde za sebe da su hri{}ani rade na isti na~in kao i velili otpadnik. Hiljade onih koji danas ne znaju za Boga mogli bi se radovati Njegovoj ljubavi, kad bi oni koji tvrde da slu`e Hristu radili kao {to je On radio. Blagodati spasenja, zemaljske kao i duhovne, namenjene su ~itavom ljudskom rodu. Mnogi se `ale na Boga zato {to je svet pun bede i patnji; me|utim, nikad nije bila Bo`ja volja da postoje patnje, niti da neko rasko{no izobiluje dok deca drugih vape za hlebom. Gospod je Bog dobro~instva. On je stvorio obilne zalihe za potrebe svih i preko svojih predstavnika kojima je poverio svoje darove On `eli da budu zadovoljene potrebe svih Njegovih stvorenja. Neka oni koji veruju u re~ Gospodnju ~itaju uputstva koja se nalaze u tre}oj i petoj knjizi Mojsijevoj, i tu }e videti kakve su pouke bile davane izrailjskim porodicama. Iako je izabrani narod Bo`ji trebao da bude odvojen i svet, poseban od svih naroda koji nisu poznavali Gospoda, - trebalo je da ljubazno postupa sa strancima. Na stranca se nije smelo gledati sa

poni`avanjem zato {to nije od Izrailja. Izrailjci su trebali da ljube stranca, zato {to je Hristos umro da bi i njega spasao isto tako kao i njih. Na njihovim svetkovinama prire|ivanim u znak zahvalnosti Bogu za Njegovu milost, trebalo je da stranac nai|e na srda~an prijem. Prilikom `etve, trebalo je da ostane u polju jedan deo za strance i siromahe. Stranci su tako|e imali udela i u duhovnim blagodatima Bo`jim. Gospod Bog Izrailjev je zapovedio da ih treba primiti, ako oni izaberu dru{tvo onih koji su poznavali i priznavali Njega. Tako su oni imali prilike da upoznaju zakone Jehove i da Ga slave svojom pokorno{}u. Tako Bog i danas `eli da Njegova deca prenose blagoslove ovom svetu i u duhovnom i u zemaljskom pogledu. Za svakog u~enika Hristovog u svim vekovima izgovorene su ove dragocene re~i Spasiteljeve: "Koji me veruje, kao {to pismo re~e, iz njegova tijela pote}i }e rijeke `ive vode". Me|utim, umesto da darove koji su primili od Boga pru`aju i drugima, mnogi koji tvrde da su hri{}ani zatvorili su se u svoje uskogrude interese i sebi~no zakopavaju blagoslove Bo`je od svojih bli`njih. Iako je Bog u svom provi|enju ispunio zemlju svojim obiljem i njene riznice snabdeo svim `ivotnim potrebama, ipak se nema{tina i siroma{tvo susre}u na svakom koraku. Dare`ljivo provi|enje je stavilo izobilje svega u ruke svojih ljudskih oru|a kako bi se zadovoljile potrebe svih, ali su pristavi Bo`ji neverni. U takozvanom hri{}anskom svetu toliko se tro{i na rasipni~ki preterano spoljno ukra{avanje, a tim bi se sredstvima mogle zadovoljiti potrebe svih gladnih i golih. Mnogi koji su uzeli na sebe ime Hristovo tro{e Njegov novac na sebi~na u`ivanja, i zadovoljavaju svoj apetiti `estokim pi}ima, skupim poslasticama, nepotrebno rasko{nim ku}ama, name{tajem i odevanjem, dok napa}enim ljudskim bi}ima jedva upu}uju pogled sa`aljenja ili re~i saose}anja. Kakva beda postoji u samom srcu takozvanih hri{}anskih zemalja! Pomislite na stanje u kom se nalaze siromasi u na{im velikim gradovima. U tim gradovima postoji mno{tvo ljudskih bi}a kojima se poklanja manje pa`nje i obzira nego `ivotinjama. Postoje hiljade nesre}ne dece, otrcane i polumrtve od gladi, na ~ijim licima se ocrtava porok i izopa~enost. ^itave porodice `ive zbijene u bedne iznajmljene stanove a mnoge u mra~ne i smrdljive, vla`ne i prljave podrume. U tim u`asnim prebivali{tima valjaju se deca koja u svom detinjstvu i mladosti ne mogu ugledati ni{ta {to je privla~no, nikakvu lepotu prirode koju je Bog stvorio da nasla|uje ljudska ~ula. Ta deca su prepu{tena da rastu i uobli~avaju svoje karaktere pod uticajem niskosti, bede i pokvarenosti koja ih okru`uje. Oni ~uju ime Bo`je samo u psovki ili kletvi. Ne~iste re~i, zadah alkohola i duvana, moralna poni`enja svake vrste susre}u njihove o~i i izopa~uju im ~ula. I iz tih prebivali{ta bede mnogi

10

koji ni{ta ne znaju o molitvi sa`aljivo vape za hranom i ode}om. Na{e crkve treba da izvr{e jedno delo o kome malo njih imaju pojma, delo koga se skoro niko jo{ nije prihvatio. Hristos ka`e: "Ogladnjeh, i daste mi da jedem; o`ednjeh, i napojiste me; bolestan bijah, i obi|oste me; u tamnici bijah, i do|oste k meni". (Mat.5,35.36.) Neki misle kad dadu novac za to delo da je to sve {to treba da u~ine, ali to je zabluda. Davanje novca ne mo`e zameniti li~nu slu`bu. Ispravno je davati novac, i to treba ~initi i jo{ vi{e, ali od svakog se tra`i li~na slu`ba prema njegovoj snazi i mogu}nostima. Delo prikupljanja siroma{nih, potla~enih, napa}enih, odba~enih jeste delo koga je odavno trebalo da se prihvati svaka crkva koja veruje u istinu za na{e vreme. Mi moramo pokazivati ne`no saose}anje milostivog Samarjanina staraju}i se za telesne potrebe drugih, hrane}i gladne, uvode}i odba~ene siromahe u svoje ku}e, prikupljaju}i svakog dana od Boga milost i snagu koje }e nam omogu}iti da dosegnemo do dubine ljudske bede, i da pomognemo onima koji nisu u stanju da pomognu sami sebe. U vr{enju tog dela pru`a nam se povoljna prilika da uka`emo na raspetog Hrista. Svaki ~lan crkve treba da radi za one koji `ive u njegovom susedstvu, smatraju}i to svojom naro~itom du`no{}u. Razmi{ljajte o tome kako na najbolji na~in pomo}i onima koji nemaju nikakvog interesovanja za verske stvari. Kad pose}ujete svoje prijatelje i poznanike, ispoljavajte interesovanje za njihovu duhovnu i zemaljsku dobrobit. Uka`ite im na Hrista kao na Spasitelja koji opra{ta grtehe. Pozovite svoje susede u svoj dom i ~itajte im dragocenu Bibliju i knjige koje obja{njavaju istinu. Ako se ovo sjedini s jednostavnim pesmama i usrdnim molitvama, njihovo srce }e biti ganuto. ^lanovi crkve treba da se obu~avaju za ovaj rad. To je isto tako bitno kao i spasenje tamom obavijenih du{a u drugim zemljama. Mnogi ose}aju teret za du{e koje su daleko, ali treba da osete i svoje obaveze prema onim du{ama koje su tu oko njih, i da tako isto usrdno rade na njihovom spasenju. ^asove koji se tako ~esto provode u zadovoljstvima koja ne krepe ni telo ni du{u treba iskoristiti za pose}ivanje siroma{nih i napa}enih, ili pru`anje pomo}i nekome koji je u nevolji. U nastojanju da pomognete siroma{nima, prezrenima i napa}enima, nemojte im prilaziti sa ve{ta~kim dostojanstvom i nadmeno{}u, jer na taj na~in ne}ete ni{ta posti}i. Potpuno se obratite i nau~ite se od Onoga koji je krotak i smeran u srcu. Uvek moramo imati pred sobom Gospoda. Kao sluge Hristove, imajte stalno na umu izreku: "Jer ste kupljeni skupo". (1. Kor. 6,20.) Bog ne zahteva samo od vas dobro~instvo, nego i vedro lice, re~i pune nade i srda~an stisak ruke. Pose}uju}i stradalnike Gospodnje, nai}i }ete i na

takve koje je sasvim napustila nada; povratite sun~evu svetlost u njihove du{e. Nai}i }ete i na takve koji ~eznu za hlebom `ivota; ~itajte im iz re~i Bo`je. Tako|e }ete nai}i i na du{evno obolele koje nikakav zemaljski melem ili lekovi ovog sveta ne mogu izle~iti: za takve se molite i privedite ih Isusu. Neki, pod naro~itim okolnostima, popu{taju svojim lako uzbudljivim ose}anjima koja ih navode na neke prenagljene postupke. Mo`da oni misle da time ~ine veliko delo za Hrista, ali, u stvari, ne ~ine to. Njihova revnost uskoro is~ezava i tada zanemaruju slu`bu Hristovu. Bog ne prima povremenu slu`bu; tenutno uzbu|enje i gr~eviti napori ne predstavljaju na~in na koji mo`emo ~initi dobro svojim bli`njima. Gr~eviti napori da se pomogne drugima ~esto donose vi{e {tete nego koristi. Na~ine pru`anja pomo}i treba predhodno bri`ljivo razmotriti i to sa molitvom. Moramo tra`iti mudrost od Boga, jer On zna mnogo bolje nego kratkovidi smrtnici, kako se treba brinuti o njegovim stvorenjima. Ima takvih koji daju, bez razlike, svakome ko se obrati za pomo}. Oni u tome gre{e. Trude}i se da pomognemo siroma{nima, budimo promi{ljeni kako bismo im ukazali pravu vrstu pomo}i. Ima i takvih koji bi, kad ih pomognemo, `eleli da uvek ostanu predmet na{e brige. Oni }e gledati da se oslanjaju na tu|u pomo} dok god to bude mogu}e. Poklanjaju}i im vreme i pa`nju koju oni nisu zaslu`ili, mi podsti~emo lenjost, bespomo}nost, rasipni{tvo i neumerenost. Daju}i siroma{nima, treba da se zapitamo: "Ne poma`em li ovim rasipni{tvo? Da li ovim poma`em ili odma`em?" Nijedan ~ovek, koji mo`e da zaradi za svoje `ivotne potrebe, nema pravo da zavisi od drugih. Izreka "Svet je du`an da me izdr`ava" zasniva se u su{tini na la`i, prevari i plja~ki. Svet nije du`an da izdr`ava nikoga od onih koji su u stanju da rade i sami sebe izdr`avaju. Me|utim, ako neko do|e na na{a vrata i zatra`i da jede, ne smemo ga pustiti da ode gladan. Njegovo siroma{tvo je mo`da posledica nekog nesre}nog slu~aja. Treba da poma`emo onima koji imaju veliku porodicu a stalno moraju da se bore sa te{ko}ama i siroma{tvom. Mnoge udovice bore se rade}i preko svojih snaga da bi odr`ale sirotu decu i obezbedile im odelo i hranu. Mnoge takve majke i umiru od iscrpljenosti. Svakoj udovici potrebno je uputiti re~i utehe i ohrabrenja, a mnogima treba pru`ati i materijalnu pomo}. Za staranje o siroma{nima i nevoljnima, prvenstveno doma}ima u veri, treba odrediti ljude i `ene bogobojazne, mudre, i koji znaju da prave razliku. Oni treba da se savetuju o tome {ta treba da se preduzme za potrebe i da o tome obave{tavaju crkvu. Umesto da kod siroma{nih podsti~emo uverenje da mogu besplatno primati hranu, i tome sli~no, pru`imo

11

im priliku da sami sebi poma`u. Potrudimo se da im na|emo zasposlenje, i ako je potrebno, pou~imo ih kako da rade. ^lanove siroma{nih porodica treba pou~iti kako da kuvaju, {iju i krpe svoje haljine, i kako da ure|uju svoj dom. Mladi}e i devojke treba upu}ivati da potpuno izu~e neki koristan zanat ili zanimanje. Pou~avajmo siromahe da se oslanjaju sami na sebe. To je prava pomo}, jer }e im omogu}iti, ne samo da izdr`avaju sebe, nego }e ih osposobiti da pomognu i drugima. Bo`ji je cilj da bogati i siroma{ni budu tesno me|usobno povezani vezama naklonosti i uzajamne pomo}i. On nam nala`e da se zainteresujemo za svaki slu~aj kad doznamo da neko pati i da je u nevolji. Nemojte misliti da }e slu`ba napa}enom ~ove~anstvu poniziti na{e dostojanstvo. Nemojte gledati sa ravnodu{no{}u i prezrenjem na one ~iji hram du{e le`i u ru{evinama. Oni su predmeti Bo`jeg sa`aljenja. Onaj koji je sve stvorio brine se o svima. Njegova ljubav i milosr|e dose`u ~ak i do onih koji su najdublje pali. Ako smo Njegovi pravi u~enici, pokaza}emo isti duh. Ljubav koja je nadahnuta na{om ljubavlju prema Isusu, vide}e u svakoj du{i, bogatoj ili siroma{noj, vrednost koja se ne mo`e meriti ljudskim merilima. Neka va{ `ivot otkrije onu ljubav koja je uzvi{enija nego {to se mo`e izraziti re~ima. Ljudska srca ~esto postaju jo{ tvr|a ako ih korimo, ali se ne mogu zatvoriti pred ljubavlju koju u Hristu poka`emo pred njima. Recite gre{niku neka ne misli da je odba~en od Boga. Pozivajte ga neka upre pogled u Hrista, koji jedini mo`e da izle~i du{u od gube greha. Poka`ite o~ajnome i malodu{nome da nije beznade`an su`anj. Neka va{a vest bude: "Gle, jagnje Bo`je koje uze na se grijehe svijeta." Pou~ena sam da }e lekarsko - misionarski rad u samim dubinama pokvarenosti otkriti ljude koji }e se odre}i neumerenosti i poro~nih navika, kojima su do tada bili odani, ako se prema njima bude pravilno postupalo. Ali njih treba prona}i i ohrabriti ih. Oni se mogu podi}i samo odlu~nim, strpljivim i usrdnim naporima; ali ne mogu sami da se obnove. Mogu slu{ati poziv Hristov, ali su njihove u{i suvi{e oslabile da bi ga razumeli, a njihove o~i suvi{e slepe da bi mogli i{ta videti od dobra koje je spremljeno za njih. Oni su mrtvi u prestupima i gresima. Ali se ~ak ni oni ne smeju isklju~iti sa evan|eoske gozbe, nego im se mora uputiti poziv: "Do|i". Iako se oni mogu ose}ati nedostojnima, Gospod govori: "Naterajte ih da do|u". Ne prihvatajte nikakav izgovor. Privucite ih ljubavlju i saose}anjem. "A vi, ljubazni, nazi|ujte se svojom svetom verom, i molite se Bogu Duhom Svetim. I sami sebe dr`ite u ljubavi Bo`joj, ~ekaju}i milosti Gospoda na{ega Isusa Hrista za `ivot ve~ni. I tako razlikuju}i jedne milujte, a jedne strahom izbavljajte i iz ognja vadite". (Juda 20 - 23) Uka`ite im na strahovite posledice prestupanja Bo`jeg

zakona. Poka`ite im da Bog ne prouzrokuje patnje i stradanja, nego je ~ovek svojim neznanjem i grehom sam sebe doveo u takvo stanje. Ako se to delo izvr{i kako treba, bi}e spaseni mnogi jadni gre{nici koji su bili zanemareni od strane crkava. Mnogi koji ne pripadaju na{oj veri ~eznu za onom pomo}u koji su hri{}anu du`ni da im pru`e. Kad bi se narod Bo`ji iskreno zalo`io za svoje bri`nje naro~ite istine za ovo vreme doprle bi do mnogih. Ni{ta ne mo`e dati takvo obele`je delu Bo`jem kao pru`anje pomo}i ljudima upravo tamo gde se oni nalaze. Hiljade bi se danas mogle radovati vesti kad bi oni koji tvrde da ljube Boga i dr`e njegove zapovesti radili onako kao {to je Hristos radio. Kad lekarsko - misionarski rad tako pridobija ljude i `ene za spasonosno poznavanje Hrista i Njegove istine, onda se sa sigurno{}u mo`e u taj rad ulagati novac i ozbiljan trud, jer }e to biti neprolazno delo. --------------------------------------STARANJE ZA SIRO^AD Izme|u svih onih kojima treba da ukazujemo pa`nju, udovice i siro~ad imaju najvi{e prava na na{e ne`no saose}anje. Oni su predmet naro~itog Gospodnjeg staranja. Njih je Bog poverio hri{}anima. "Vjera ~ista i bez mane pred Bogom i Ocem jest ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i dr`ati sebe neopoganjena od svijeta". (Jakov 1,27.) Mnogi o~evi, koji umiru u veri oslanjaju}i se na ve~no Bo`je obe}anje, ostavljaju svoju ljubljenu decu s punim poverenjem da }e se Gospod starati za njih. A kako se Gospod stara za tako ucveljene? - On ne vr{i ~uda {alj}i im manu s neba; niti {alje gavrane da im donose hranu, nego vr{i ~uda u ljudskim srcima, izgone}i sebi~nost iz du{e i otvaraju}i izvore dobro~instva. On isku{ava ljubav onih koji tvrde da su njegovi sledbenici poveravaju}i njihovoj ne`noj milosti nesre}nike i siro~ad. Oni koji ljube Boga treba da otvore svoja srca i svoje domove da bi primili tu decu. Nije najpodesnije da se ta siro~ad sme{ta u velike zavode. Ako takva deca nemaju ro|ake koji se mogu o njima starati, onda ~lanovi na{ih crkava treba da ih prihvate u svoje porodice ili da za njih na|u pogodno doma}e ognji{te u drugim porodicama. Hristos naro~ito obra}a pa`nju na takvu decu. Ako njih zapostavljamo, vre|amo Hrista. Sve {to za njih u~inimo u ime Isusovo, Hristos prihvata kao da je u~injeno Njemu. Sudija ~itave zemlje sudi}e onima koji na bilo koji na~in zakidaju toj deci sredstva potrebna za `ivot, onima koji ravnodu{no posmatraju njihove potrebe. "A kamoli Bog ne}e odbraniti izabranijeh svojijeh koji ga mole dan i no}? Ka`em vam da }e ih odbraniti brzo". (Luka 18, 7.8.) "Jer }e onome biti sud bez milosti koji ne ~ini milost". ((Jakov 2,13.)

12

Gospod nas poziva: "Siromahe i prognane da uvede{ u ku}u". (Is. 58,7.) Hri{}anstvo mora dati o~eve i majke i doma}e ognji{te tim siro~adima. Bog ne}e zaboraviti saose}anje prema udovicama i siro~adi, ispoljeno u molitvama i odgovaraju}im delima, i to ne}e ostati nenagra|eno. Pred svima onima koji `ele da rade za svog U~itelja nalazi se {iroko polje delatnosti u staranju za decu i omladinu koja su li{ena bri`ljivog rukovodstva roditelja i pot~injavaju}eg uticaja hri{}anskog doma. Mnoga od te dece su nasledila r|ave osobine karaktera, i ako se prepuste da rastu u neznanju odvu}i}e ih dru{tvo koje void u porok i zlo~in. Toj deci, koja ne obe}avaju mnogo, treba stvoriti okolnosti koje }e biti povoljne za izgra|ivanje ispravnog karaktera, kako bi mogla postati deca Bo`ja. Da li vi koji tvrdite da ste deca Bo`ja vr{ite svoju du`nost u pou~avanju onih kojima je toliko potrebno strpljivo pou~avanje kako bi mogli da pri|u Spasitelju? Vr{ite li svoju du`nost kao verne sluge Hristove? Da li se za te neizgra|ene, mo`da neuravnote`ene umove, starate s onom ljubavlju koju je Hristos ispoljio prema nama? Du{e te dece i omladine nalaze se u smrtnoj opasnosti ako su prepu{tene same sebi. Njima je neophodno strpljivo pou~avanje, ljubav i ne`no hri{}ansko staranje. Kad i ne bi bilo nikakvog otkrivenja koje nam ukazuje na na{u du`nost, samo ono {to vidimo svojim o~ima i {to nam je poznato o neizbe`nom delovanju uzroka i posledice, treba da nas podstakne na spasavanje tih nesre}nika. Kad bi ~lanovi crkve uneli u to delo onu istu energiju, takti~nost i ve{tinu koje unose u obi~ne poslovne odnose u `ivotu, kad bi tra`ili mudrost od Boga i kad bi usrdno prou~avali kako mogu da uti~u na te nedisciplinovane umove, bile bi spasene mnoge du{e koje su gotove da propadnu. Kad bi roditelji ose}ali za spasenje svoje sopstvene dece onu zabrinutost koju treba da ose}aju, kad bi ih u svojim molitvama privodili prestolu milosti, kad bi `iveli u skladu sa svojim molitvama, znaju}i da bi tada Bog sara|ivao s njima, onda bi se s uspehom mogli zalo`iti za decu van svojih porodica, a naro~ito za decu li{ene roditeljskog saveta i nadzora. Gospod poziva sve ~lanove crkve da vr{e svoju du`nost prema siro~adi. Delo sli~no Hristovom Kad se staramo za decu, na{e pobude ne treba da proisti~u samo iz du`nosti, nego i iz ljubavi, jer je Hristos umro radi njihovog spasenja. Hristos je iskupio te du{e kojima je potrebno staranje i o~ekuje od nas da ih ljubimo onako kao {to je On nas ljubio jo{ dok smo bili u na{im gresima i neposlu{nosti. Ljubav je sredstvo pomo}u koga Bog deluje da bi srce privukao k sebi, "jer je Bog ljubav". Samo to

na~elo mo`e u~initi delotvornijim svaki postupak milosti; ograni~eno ljudsko bi}e mora se ujediniti sa beskona~nim. Delo zalaganja za druge zahteva napore, samoodricanje i samopo`rtvovanje. Me|utim, {ta su male `rtve koje mi mo`emo podnositi u pore|enju sa `rtvom koju je Bog podneo nas radi poklanjaju}i svog jedinoro|enog Sina? Bog daje svoje blagoslove nama da bi smo ih mi davali drugima. Kad Ga molimo "hleb na{ potrebni daj nam danas", On gleda u na{a srca da bi video da li }emo taj hleb podeliti s onima koji su siroma{niji od nas. Kad mu se molimo "Bo`e, milostiv budi meni gre{nome", On gleda da li mi ispoljavamo samilost prema onima s kojima dolazimo u dodir. Kad smo milostivi kao {to je milostiv na{ nebeski Otac, to je dokaz na{e povezanosti s Bogom. Bog neprekidno daje; i kome On poklanja svoje darove? Da li onima koji su besprekornog karaktera? "On zapoveda svome suncu, te obasjava zle i dobre, i daje da`d pravednima i nepravednima". (Mat. 5,45.) I pored gre{nosti ~ove~anstva, i pored toga {to ~esto `alostimo srce Hristovo i {to se pokazujemo kao najnedostojniji, ipak nas On ne odbija kad Ga molimo za opro{taj. On nam dare`ljivo ukazuje svoju ljubav ali isto tako i nas poziva: "Ljubite jedan drugoga, kao {to vas ja ljubih". (Jovan 13,34.) Bra}o i sestre, molim vas da bri`ljivo razmotrite ovo pitanje. Mislite na potrebe onih koji su ostali bez oca i majke. Zar se va{a srca ne uzbu|uju kad gledate njihove patnje? Postarajte se da ne{to u~inite za ta bespomo}na bi}a. Ukoliko le`i u va{oj mo}i, obezbedite doma}e odnji{te tim besku}nicima. Neka svaki od vas bude spreman da doprinese napretku tog dela. Gospod je rekao Petru: "Pasi jaganjce moje". (Jovan 21,15.) Ova zapovest je i nama upu}ena, i mi joj se pokoravamo kad svoje domove otvaramo za siro~ad. Nemojte da se Isus razo~ara u vas. Uzmite tu decu i privedite ih Bogu kao miomirisni dar. Molite se da ih blagoslovi i zatim ih odgajajte i podi`ite u skladu s Hristovim primerom. Ho}e li na{ narod prihvatiti taj sveti amanet? Zar }emo dozvoliti da oni, radi kojih je Hristos, umro pate i da po|u r|avim putem usred na{e povr{ne pobo`nosti i na{ih zemaljskih ambicija? Re~ Bo`ja obiluje poukama kako treba postupati prema udovicama, siro~adi, siromasima i postradalima.Kad bi se svi pridr`avali tih pouka, srca udovica bi pevala od radosti, gladna de~ica bi bila nahranjena, goli bi bili odeveni i oni koji su gotovi da propadnu bili bi o`ivljeni. Nebeska bi}a nas posmatraju, i kad se mi pro`eeti revno{}u za slavu Hristovu, posvetimo njegovoj slu`bi i postanemo kanali Bo`jeg provi|enja, ti nebeski glasnici }e nam dati novu duhovnu snagu, tako }emo se mo}i boriti protiv te{ko}a i savladati sve prepreke.

13

O, kakvim blagoslovima }e biti nagra|eni radnici! Mnogimna koji su danas ravnodu{ni, sebi~ni i samo`ivi bi}e to o`ivljavanje iz smrti. Me|u nama bi ponovo o`iveli nebesko milosr|e, mudrost i revnost. Supruge propovednika i usvajanje siro~adi Postavljalo se pitanje da li propovednikova supruga treba da usvaja malu decu (ispod sedam godina). Ja odgovaram: ako ona nema sklonosti ili sposobnosti da u~estvuje u misionarskom radu van svoje ku}e i ako ose}a svojom du`no{}u da usvoji siro~e i da se stara o njemu, onda mo`e da u~ini to dobro delo. Ali na prvom mestu treba usvajati decu koja su ostala siro~ad a ~iji roditelji su bili adventisti sedmog dana. Bog }e blagosloviti ljude i `ene koji voljna srca prihvataju u svoj dom te besku}nike. Me|utim, ako propovednikova supruga mo`e da u~estvuje u delu vaspitavanja drugih, ona treba svoje snage da posveti Bogu kao hri{}anski radnik. Ona treba da bude istinski pomaga~ svom suprugu, podr`avaju}i ga u njegovom radu, razvijaju}i svoj um i doprinose}i {irenju vesti. Smernim, posve}enim `enama, oplemenjenim milo{}u Hristovom, otvoren je put da pose}uju one kojima je pomo} potrebna i da obasjavaju svetlo{}u obeshrabrene du{e. One mogu podi}i klonulog na taj na~in {to }e se s njim moliti Bogu i {to }e mu ukazati na Hrista. Takve `ene ne treba da posve}uju svoje vreme i svoje snage na usvajanju male dece koja zahtevaju stalnu pa`nju i brigu. One ne treba na taj na~in da dragovoljno ve`u svoje ruke. Domovi za siro~ad Kad budemo u~inili sve {to mo`emo za prihvatanje siro~adi u na{e domove jo{ uvek }e u svetu ostati mnogo takvih siro~i}a za koje se treba postarati. Ta deca mogu biti napu{tena, surova i na izgled bez ikakve privla~nosti. Ali ona su kupljena po visokoj ceni i isto su tako dragocena u o~ima Bo`jim kao i na{a deca. Ona su Bo`ja svojina za koju su hri{}ani odgovorni. Bog ka`e: "njihove du{e tra`i}u iz tvoje ruke". Staranje za tako ugro`ene predstavlja dobro delo. Me|utim, u ovom veku Gospod nam ne daje kao narodu uputstvo da osnivamo velike i skupe zavode za tu svrhu. Ali ako me|u nama ima pojedinaca koji ose}aju da ih je Bog pozvao da osnuju zavode za sme{taj siro~adi, neka oni vr{e tu du`nost prema ube|enju svoje savesti. Me|utim, kad se staraju za siromahe ovog sveta, treba da se obrate svetu za pomo}. Oni ne treba za to da tra`e sredstva od naroda kome je Gospod namenio najzna~ajnije delo koje je ikad povereno ljudima - objavljivanje poslednje poruke milosti svim plemenima, rasama, jezicima i

narodima. Riznica Gospodnja mora imati vi{ak da bi mogla podr`avati delo evan|elja u novim poljima. Oni koji ose}aju teret za osnivanje takvih zavoda treba da imaju mudre zastupnike koji }e izlagati njihove potrebe i prikupljati priloge. Oni koji ose}aju da treba ne{to u~initi za siroma{ne i siro~ad treba da za to tra`e podr{ku verskih crkava isto tako da na to podsti~u i ljude iz sveta. U svakoj crkvi ima ljudi koji se boje Boga. Na njih treba apelovati, jer je njima Bog namenio ovo delo. Treba da poma`emo ustanove koje je osnovao na{ narod radi staranja o na{oj siro~adi, nemo}nima i ostarelima. Ne sme se dozvoliti da te ustanove malaksavaju i na taj na~in nanose sramotu Bo`jem delu. Pru`anje pomo}i tim ustanovama treba smatrati, ne samo kao na{a du`nost, nego kao i dragocenu prednost. Umesto {to jedni drugima dajemo nepotrebne poklone, treba na{im darovima da obasipamo siroma{ne i bespomo}ne. Kad Gospod bude video da ~inimo sve {to je u na{oj mo}i da bismo pomogli siroma{nima, On }e uticati na druge da pomognu u vr{enju ovog dobrog dela. Svrha doma za siro~ad ne treba da bude samo nastojanje da deca imaju hranu i ode}u, nego da se o toj deci staraju hri{}anski u~itelji koji }e ih vaspitati u poznavanju Boga i Njegovog Sina. Oni koji se zala`u za tu stvar treba da budu ljudi i `ene {irokog srca, nadahnuti odu{evljenjem krsta sa Golgote. Oni treba da budu plemeniti i samopo`rtvovani, rade}i onako kao {to je Hristos radio za stvar Bo`ju i za stvar ~ove~anstva. Kad se ti besku}nici smeste tamo gde mogu ste}i znanje, sre}u i vrlinu, gde mogu postati sinovi i k}eri nebeskog cara, oni }e se pripremiti da vr{e hri{}anske du`nosti u dru{tvu. Njih treba tako vaspitati da bi i sami sa svoje strane pomogli drugima. Tako }e se dobro delo pro{iriti i neprestano nastavljati. --------------------------------------Koja je majka ikad tako ljubila svoje dete kao {to Hristos ljubi svoju decu? Iskvarenost njihovog karaktera Njemu pri~injava dublji i te`i bol nego {to i jedna majka mo`e da oseti. On vidi budu}u odmazdu za svaki r|av postupak. I zato moramo u~initi sve {to mo`emo za zapostavljenu du{u. EGW, 6T 254-287

14

Josif Betc
Betc je ro|en u dobroj Kongregacionalnoj porodici 1792 godine, a svoje detinjstvo proveo je u Bedfordu, dr`ava Masa~usets. Rano se odlu~io da po|e morskim putevima. Postao je kapetan i dugo godina je plovio morima. Ali on nije bio obi~an kapetan. Shvativ{i {ta rum ~ini mornarima, odlu~io je da nikada vi{e ne pije jaka pi}a, ~ak ni vino. Nedugo zatim, odlu~io je da ostavi i duvan. Ni jednu od ovih odluka nije doneo iz verskih ube|enja, ve} iz `elje da `ivi zdravije. Pre nego {to je otplovio na jedno od svojih putovanja, njegova supruga stavila je Novi Zavet u njegov kov~eg. To je bio po~etak njegovog pravog verskog `ivota, iako je pre svoje odluke da postane hri{}anin morao pro}i kroz borbu. Nakon svog obra}enja na dalekim morima, odlu~io je da se krsti. Nakon slu`be kr{tenja, napisao je: Dok smo presvla~ili ode}u zatra`io sam od stare{ine M., koji me je krstio, da mi pomogne u uspostavljanju dru{tva za umerenost. Bajts je video kakva zla donosi upotreba pi}a, i odlu~io se se da ih vi{e ne koristi. Sada, kada je postao ~lan crkve, za{to se ne bi odmah upustio u borbu protiv zla? To je bio na~in na koji je Betc razmi{ljao. U tome zapa`amo neposrednost i `ivahnost ~oveka koji je postao jedan od vo|a Mileritskog pokreta. Iako ovaj propovednik nije odgovorio na ovaj poziv, Betc je odmah preduzeo korake da u svom gradu Ferhevenu organizuje Dru{tvo za umerenost, jedno od prvih dru{tava takve vrste u Americi. On je bio ~ovek jakih uverenja, koje je potvr|ivao delima. Pre nego {to je slede}i put otplovio, postrojio je sve mornare na palubu i pro~itao im pravila koja }e va`iti na putovanju. Ta pravila predstavljala su pravo iznena|enje, jer ni jedna grupa mornara nije plovila pod takvim pravilima. Psovanje je bilo zabranjeno. Krpljenje ode}e bilo je zabranjeno nedeljom (Betc je kasnije prihvatio Subotu). A pravilo koje je verovatno najvi{e zaprepastilo mornare je da im se ukida 15 dnevna koli~ina ruma, jer ruma nije bilo na brodu. U svojoj autobiografiji, zabele`io je da su oko 1832. godine po~ela da se oranizuju dru{tva za podr{ku ukidanja ropstvu, i da kako je rad napredovao, zagovornici ukidanja ropstva su bili zlostavljani i napadani na mnogim mestima gde su poku{avali da se organizuju ili da odr`e skupove. Nakon {to je posvetio pa`nju ovom pitanju, shvatio je kako mora da odlu~no zastupa stranu ugnjetavanih. Zatim je opisao kakvu cenu su morali da plate oni koji su otpo~injali ovu novu reformu: Moj rad u delu za promovisanje umerenosti, izazvao je prili~no osipanje mojih prijatelja, i ose}ao sam da vi{e ne `elim da se rastajem sa onima koji su ostali. Ali du`nost je bila jasna, i nisam mogao biti dosledan hri{}anin, ako zauzmem stranu ugnjetava~a, jer Bog nije tamo. Niti bih imao prava da se pozovem na Njegova obe}anja ako bih stajao na neutralnom tlu. Moja jedina alternativa bila je da se zauzmem za robove, i tako sam i odlu~io. Ne{to kasnije, zajedno sa oko 40 ostalih stanovnika Ferhevena, organizovao je dru{tvo za ukidanje ropstva. Svoj prvi kontakt sa Milerizmom, Betc je ostvario 1839 godine. Slu{ao je jednog mileritskog predava~a a zatim je obezbedio sebi jedan primerak knjige sa Milerovim u~enjima. Prihvatio je Milerova u~enja o proro~anstvima, i 1840 godine, zajedno sa ostalima sazvao je konferenciju adventnih vernika. Betcu je bilo veoma lako da se aktivira u Adventnom pokretu, i o tom periodu on pi{e: Stare{inu Hajmsa sam poznavao od rane mladosti, poznajem ga mnogo godina i bili smo udru`eni u objavljivanju reforme, i ~esto sam bio ohrabren, osna`en i pou~en njegovim propovedanjem. S obzirom da je stare{ina Betc bio veoma zainteresovan da se zauzme za objavljivanje adventne vesti, bilo je neizbe`no da posve}uje manje vremena aktivnostima reformnih organi-

zacija ~iji je ~lan bio. Promenu svojih interesovanja, objasnio je u pismu jednom od ~lanova refomrnih organizacija. Moj odgovor je bio da sam u prihvatanju u~enja o Drugom dolasku Spasitelja, na{ao dovoljno toga da budem u potpunosti zauzet, kako bih se spremio za taj doga|aj, poma`u}i drugima da ~ine isto, i da }e svi, koji su prihvatili ova u~enja, neophodno morati biti i zagovornici umerenosti i ukidanja ropstva. A oni koji se protive u~enju o Drugom Hristovom dolasku, ne mogu biti uspe{ni radnici na polju moralne reforme. Jednom prilikom, kada je sa jednim brojem adventisti~kih vernika morao da ~eka nekoliko sati na `elje`ni~koj stanici u Salemu posle sabora, ispunjavali su vreme ~ekanja voza koji je kasnio, pevanjem adventnih himni. To je bilo ne{to novo za stanovnike Salema., koji su do{li u gomili i pa`ljivo slu{ali bez daha. U svakom slu~aju, pa`nja je bila tolika da je Sila Hovli, propovednik koji je tek prihvatio Milerizam, bio pozvan da propoveda slede}e sedmice. Imao je oko sedam hiljada slu{alaca. Betc je uskoro postao aktivni propovednik u Milerovom pokretu. Prodao je svoju ku}u, ve}inu svojih nepokretnosti, platio svoje dugove i potra`io na~in da po|e sa ve{}u na jug, u dr`ave koje su dr`ale robove. Znao je da su prethodno dva Mileristi~ka propovednika, od kojih je jedan od ranije bio poznat po svojim abolicionisti~kim* aktivnostima, bili proterani iz jednog gradi}a u Vird`iniji. Re~eno mi je da ako po|em ka jugu, robovlasnici }e me ubiti jer sam abolicionista. Video sam da postoji izvesna opasnost, ali neophodna du`nost i `elja da im budem od pomo}i i olak{am svoju du{u, prevagnula je nad svim takvim preprekama. Oti{ao je ju`no ka Anapolisu, a zatim kroz ^izopik zaliv do ostrva Kent, gde je po~eo da odr`ava skupove. Blizu kraja serije predavanja, neko je rekao njemu i njegovom kolegi predava~u da je oko kilometer i po odavde kod prodavnice ruma jedna grupa koja se sprema da ih napadne. A tada, kao da ovo ve} nije bilo dovoljno uznemiravaju}e, ustao je jedan ~ovek na predavanju da porekne istinitost Betcovog propovedanja. Njegove optu`be uskoro su se pretvorile u pretnje, na koje je Betc mirno odgovorio: Nema potrebe da smatrate kako smo pro{li {est stotina milja kroz led i sneg, o sopstvenom tro{ku, kako bi vam izneli pono}ni pokli~, bez da smo prvo seli i razmotrili ~ega to 16

mo`e da nas ko{ta. I sada, ako Gospod vi{e nema posla za nas, spremni smo da legnemo na dno ^izopik zaliva ili gdegod drugde, dok Gospod ne bude do{ao. Ali ako On ima jo{ posla za nas, vi nas ne mo`ete ni dirnuti. Bile su ovo smirene, hrabre re~i ~oveka koji je govorio pre sto pedeset godina u robovlasni~koj dr`avi. Na drugom mestu, tokom njegovog putovanja kroz Merilend, Betca je okru`io jedan od vode}ih gra|ana: Gospodine Betc, razumeo sam da ste abolicionista, i da ste do{li da bi oslobodili na{e robove. Betc je odgovorio: Da, sudijo, ja sam abolicionista, i do{ao sam po va{e robove a i po vas! [to se ti~e uzimanja va{ih robova od vas, mi nemamo takve namere. Jer, i da nam date sve one koje imate (a bio sam obave{ten da ih je bilo mnogo), mi ne bismo znali {ta da radimo sa njima. Mi propovedamo da Hristos dolazi, i `elimo da se svi spasete. Kada se njihovo putovanje po Merilendu zavr{ilo, Betc i negovi pratioci su po{li brodom ka severu. Ali, jesu li tada bili besposleni? Ne, oni su oka~ili svoju proro~ku kartu, pevali adventne himne i kada bi se putnici okupili i postavljali pitanja, dobili bi odgovor da, ako bi `eleli da sednu, mogli bi ~uti predavanje o toj temi. Me|utim, jak vetar koji je duvao, kasnije je prekinuo predavanje. Kada su se putnici kona~no iskrcali i po{li iz luke na `eljezni~ku stanicu, predavanje je nastavljeno. To je bio duh Milerovog pokreta. Josif Betc je bio od onih koji nisu ostavljali svoju veru u Boga. Nakon gorkog razo~arenja, 1844 godine, on je iza{ao sna`niji, napreduju}i u znanju, ljubavi i istini, iz sile u silu. Tokom 1845, Betc je upoznao svetost sedmog dana, Subote, ~itaju}i traktat koji je napisao propovednik Pribl. Tokom 28 godina, Betc je nastavio da propoveda svima koji su `eleli da slu{aju, o sedmom danu, Suboti, o poruci iz svetinje, svedo~e}i o prednosti `ivota bez upotrebe alkohola, duvana, ~aja i kafe. ___________________________________ *Abolicionista pristalica ukidanja ropstva

Pou~avanje u istinoljubivosti
Pored poslu{nosti, istinoljubivost je polo`ena u temelj jakog i plemenitog karaktera. Ona, kao i poslu{nost, mora se podu~avati i negovati mudrom i katkada napornom bri`ljivo{}u. Upravo kao {to se dete u~i da koristi mo} govora, ono se mora u~iti kako da to ~ini istinoljubivo. Previ{e je o~ekivati da }e malo dete, sa svojim nezrelim prosu|ivanjem i ose}anjem za moral, u svim situacijama izgovarati re~enice koje su u saglasnosti sa stvarno{}u. Novoste~eno zadovoljstvo upotrebe govornih mo}i, u paru sa bujnom ma{tom koju ve}ina dece poseduje, ispunjava dete `eljom da se izra`ava da govori kako bi ~ulo samo sebe kao {to se ponekad ~uje. Njegov um, isprepletan mislima, ma{tom i utiscima, jo{ nije stekao mo} da uvek razlikuje stvarnost od onoga {to nije stvarno. Herijet Martino ka`e: Ne postoji prirodna sposobost koja se toliko razlikuje od slu~aja do slu~aja kao {to je mo} zapa`anja. Jedno dete zapa`a sve {to mu se nalazi u vidokrugu; drugo vidi manje, jer se bavi svojim mislima i ma{tom; 17 tre}e vidi pogre{no boje, oblike i redosled po kojem se stvari doga|aju, zbog neizo{trenih ~ula ili zbog nemarnog zapa`anja. Ukoliko su mali{ani skloni neistinitosti, to ne treba smatrati dokazom da su ro|eni la`ovi. Neki od stru~njaka u pogledu prirode deteta smatraju da od prose~nog deteta ispod pet godina starosti ne treba o~ekivati da pravi razliku izme|u ~injenica i ma{te, izme|u stvarnosti i uobra`enja.Ta sposobnost, ste}i }e se kroz rast i pou~avanje. Ova tendencija, iako ne treba da obeshrabri majke, ipak treba da se smatra signalom da se dete bolje razume, i da se ulo`e posebni napori da se razvije mo} zapa`anja, kako bi se stekla mo} razlikovanja, i kako bi se stekla i o~uvala ljubav prema onome {to je istinito. Deca vole da opona{aju `ivot i aktivnosti koje zapa`aju oko sebe, ali }e mudra majka oblikovati sklonost ka istinoljubivosti, u~e}i dete da razlikuje igru izmi{ljanja i ~injenice u svom govoru. To se mo`e posti}i jednostavnim na~inom kao u slede}em primeru; ako mala

Jelena, dok se igra me|u stolicama ka`e Mama, pazi, ide voz!, majka mo`e da pita, Da li je to pravi ili izmi{ljeni voz? Ako dete odgovori, To je samo izmi{ljeni voz, onda je po odgovoru jasno da ono ve} ima sposobnost da razlikuje stvarnost od ma{te. Kao pomo} u vaspitanju deteta i oblikovanju istinoljubivosti, ~itajte mu, ili mu govorite o nekim interesantnim ~injenicama, obratite njegovu pa`nju na neku lepu stvar, a zatim ga pitajte da re~ima iska`e ono {to vidi, ili neka dete prepri~a ono {to je ~ulo, uz insistiranje da to u~ini sa koliko je to mogu}e boljom ta~no{}u. Verovatno ne}e mo}i da ponovi sve ~injenice sa najve}om ta~no{}u, ali naviknite ga na ta~nost ~ak i u najmanjim stvarima, u onome {to mo`e razumeti. Ta~nost u zapa`anju mo`e se pove}ati insistiranjem na postizanju odre|enog broja. Na primer, ka`ite svom detetu da od kockica koje ima, odvoji onoliki broj koliko ptica ima na obli`njoj grani. Detinja ideja o apstraktnim, neodre|enim brojevima je prili~no slaba, sve dok njihova stvarna vrednost nije poja{njena konkretnim primerima. Neistine koje malo dete izgovara, pre su posledica nehata i napa`nje nego namere. Stoga je neophodno nastaviti sa ve`bama koje oblikuju istinoljubivost u de~ijem karakteru. Dela ogovaranja, tu`akanja, i ponavljanja tu|ih spletki, brzo }e navesti dete da bude nebri`ljivo, stoga ove stvari treba temeljno obeshrabrivati. Dete treba u~iti da svaku re~ o drugome meri slede}im merama: Da li je ljubazno da se tako govori? Da li je neophodno da se to ka`e? Da li je to istina? Roditelji treba da nastoje da nadahnu dete da voli istinu, da dete shvati njenu uzvi{enost u govoru i iskrenost u delu. U~ite decu da shvate i razumeju onu prelepu molitvu u Psalmu, o~isti me i od tajnih (pogre{aka) (Ps. 19:12), i vodi me u svaku istinu (Jovan 16:13). Primer koji roditelji ostavljaju je od velikog zna~aja, jer u ovome, kao i svemu drugom, primer ima mnogo ja~u te`inu nego naredba. Opona{anje je jedna od prirodnih de~ijih osobina. Lako je navi}i se na ideal koji se svakodnevno posmatra, a vrlo te{ko je posti}i uspeh u nastojanju koje nije otelovljeno primerom. Naizgled bezna~ajna roditeljska obmanjivanja posta}e na~elo istine u `ivotu dece. Ako otac i majka ne `ive po onome {to 18

tvrde da jesu, ako njihovo pona{anje i govor ne odgovara njihovom ispovedanju vere, kako }e dete biti izbavljeno od pogre{ke? Mnogi roditelji u~e svoju decu da ne po{tuju istinu time {to u njihovoj prisutnosti govore stvari koje nisu istinite. Mali{anima se govori da ako iza|u napolje, neko }e ih ukrasti; ako ne prestanu da pla~u, tata ih ne}e voleti. Ono ~uje kada o nezvanom gostu, koji se pribli`ava vratima ka`ete volela bih da nije do{la, dok nekoliko trenutaka kasnije zapa`a kako sa osmehom i ljubazno{}u pozdravljate go{}u re~ima, ba{ mi je drago {to te vidim. Deca postavljaju brojna pitanja, {to je normalno za njihov uzrast, ali se ~esto susre}u sa nekim besmislenim odgovorom, za kojeg kasnije ~uje da nema ni trunke istine u njemu. Tako|e, majka ~esto odgovara sa ne znam, bez druge `elje osim da zaustavi dosadna pitanja. Malo iza toga, dete }e saznati da ovaj odgovor nije bio iskren kada roditelj o tome bude govorio nekom drugom prilikom. Roditelji treba da se obrazuju kako bi znali da ispravno odgovore na de~ija pitanja. Ako im vreme ne stoji na raspolaganju tada kada su pitanja upu}ena, neka se dogovore sa decom da u najskorije, u vreme kada budu slobodni, verno odgovore na postavljena pitanja. Izvrdavanje i okoli{anje su bliski ro|aci la`ima. Dete ubrzo shvata da odgovor njegovih roditelja, ne znam, zna~i, nemoj da mi smeta{, i brzo usvaja isti manir. Kada ga pitaju o ne~emu o ~emu ne bi `elelo da govori, dete }e odgovoriti ne znam, smatraju}i da ima puno pravo da tako odgovara. Roditelji koji `ele da njihova deca budu istinoljubiva, ne samo da i sami treba da budu istnoljubivi u svom govoru, ve} i njihovo pona{anje u celosti i njihova dela moraju biti po{tena, iskrena i pravedna. Nikada ne treba upotrebiti lukavstvo ili smicalicu kako bi se po{tedeli truda i napora. Mnogi roditelji daju lo{ primer deci kada im zaprete da }e ih kazniti, a nikada ne izvr{e svoje pretnje, ili kada daju obe}anja koja ne izvr{e. Jednom kada daju re~, treba da se dr`e nje. Ovo je ta~ka u kojoj roditelji treba da se posebno ~uvaju. Naime, dogodi se da u dobroj nameri oni daju neko obe}anje deci, neko zadovoljstvo, a da zatim zaborave ili ne ispune zbog neizbe`nih i neo~ekivanih promena planova. Me|utim, kako dete da razume takvu situaciju, osim da su ga roditelji slagali?

Iskustvo hri{}anskog savr{enstva (2)

Kako bismo osudili greh u telu, kao {to je to Hristos u~inio (Rimljanima 8:3), nepohodno je da imamo posve}enu volju, prosvetljenu savest, i razum vo|en duhom um Hristov: Obra}enjem i preporo|enjem, ljudi primaju um Hristov. Svako treba da stoji pred Bogom sa svojom voljom. Svojim iskustvom, znaju}i sam za sebe da je Hristos oblikovan iznutra, nada slave. MCP, 248. Kao {to je to bilo sa Hristom, na{e vi{e sile uma, moraju biti ro|ene od Svetoga Duha: Kada smo ro|eni odozgo, ima}emo isti um kao i Hristos, a to je um koji ga je vodio da se ponizi nas radi da bismo bili spaseni. DA 330-331 Kada uzmemo u~e{}a u Hristovoj bo`anskoj prirodi, nasledne, i ste~ene sklonosti, apetiti i strasti, su uklonjeni iz karaktera. Kao {to su Hristove vi{e sila uma odbile sve sklonosti ka grehu u palom telu, na{a duhovna priroda, na{ karakter, ne mora da zadr`i ni jednu sklonost ka grehu. Ovo delo preobra`enja je rezultat Hristovog rada, Nosioca greha, Bo`jeg Jagnjeta, koje je uzelo na sebe na{e grehe: U svojoj molitvi Ocu, Hristos je rekao: A ovo je ivot veni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista. Jovan 17:3. Nama je neophodno da u~imo od Hrista. Potrebno je da shvatimo {ta je On onima koje je otkupio. Neophodno je da shvatimo da je kroz veru u Njega na{a prednost da budemo sudeonici u bo`anskoj prirodi, kako bismo tako utekli od telesnih `elja ovoga sveta. Tada smo o~i{}eni od svih greha, svih karakternih nedostataka. Nije potrebno da zadr`imo ni jednu jedinu sklonost ka grehu. Hristos je Nosilac greha. Jovan je ukazao na Njega kada je rekao: Gle, Jagnje 19 Bo`je, koje uze na se grehe sveta. Jovan 1:29. Pavle objavljuje: I vas koji bejaste mrtvi za prestupljenja i grehe svoje, u kojima nekad hodiste po veku ovog sveta, po knezu koji vlada u vetru, po duhu koji sad radi u sinovima protivljenja; u kojima i mi svi ivesmo nekada po eljama tela svog, inei volju tela i pomisli, i bejasmo roena deca gneva, kao i ostali; ali Bog, koji je bogat u milosti, za premnogu ljubav svoju, koju ima k nama, i nas koji bejasmo mrtvi od grehova oive s Hristom (blagodau ste spaseni), i s Njim vaskrse i posadi na nebesima u Hristu Isusu. Efescima 2:1-6. Kada postenamo sudeonici u bo`anskoj prirodi, nasle|ene i ste~ene sklonosti ka grehu su ukolnjene iz karaktera, i mi postajemo `iva sila na dobro. RH, April 24, 1900. Savr{enstvo karaktera zna~i iskorenjivanje onih karakternih crta kojima bi se moglo prigovoriti. Prredati svoj `ivot Hristu, zna~i mnogo vi{e nego {to mnogi pretpostavljaju. Bog poziva na potpuno predanje. M ne mo`emo primiti Svetog Duha, ukoliko ne slomimo svaki jaram koji nas vezuje za one karakterne crte kojima se mo`e prigovoriti. To su velike prepreke u no{enju Hristovog jarma i u~enju od Njega. Ne postoji ni jedan koji nema jo{ mnogo toga da nau~i. Svi moraju primiti vaspitanje od Hrista. Kada padnemo na `ivu Stenu, na{e lo{e karakterne osobine se uzimaju od nas kao prepreke za savr{enstvo karaktera. Kada na{e ja umre, Hristos po~inje da `ivi u ~oveku. Poznavanje Hrista stvara `elju u nama da budemo u Njemu, i da On bude u nama. RH, April 25, 1899 Na{e mentalne snage treba da negujemo i razvijamo. Prou~avanjem Bo`je re~i i Duha

proro{tva, mi smo u prilici da prosvetlimo i vaspitamo na{u savest. Potrebno je da razvijemo silu na{eg razuma (Videti Counsels on Health, 48). U ovom procesu hri{}anskog rasta, razvoju na{eg karaktera, popu{tanje apetitu je na{a najve}a opasnost: Potrebno je da shvatimo da je popu{tanje apetitu na{a najve}a prepreka mentalnom napretku i posve}enju du{e. T9, 156 Mora postojati stroga umerenost u `ivotnim navikama, ako `elimo da dostignemo najvi{i standard karakternog razvoja: U ovome se sastoji pouka za sve, a posebno za omladinu; stroga usagla{enost sa Bo`jim zahtevima je delotvorna za zdravlje tela i uma. Kako bi postigli najvi{i standard moralnih i intelektualnih dostignu}a, neophodno je da potra`imo mudrost i snagu od Boga, i da se pridr`avamo najstro`e umerenosti u svim `ivotnim navikama. RH, Januar 25, 1881. Mi ~esto zami{ljamo budu}i svet kao mesto gde }e sve ono u ~emu smo imali nedostatak biti nadome{teno. To je ta~no, kada se radi o mnogim aspektima na{eg `ivota, ali nadahnute re~i nas upozoravaju da neki aspekti razvoja na{ih vi{ih sila, ako se u potpunosti ne razviju ovde, ne}e imati priliku da se razvijaju u budu}em svetu. Iako na{ karakter mo`e biti savr{eno u svojoj meri razvoja, i mi mo`emo da se spasimo kao kroz vatru, bi}e ve~nog gubitka: Ve~nost je pred nama. Sva pobolj{anja na{ih mentalnih sila, koja sti~emo ovde, sva uzvi{ena dostignu}a koja posti`emo u sopstvenom ~i{}enju i uzdizanju, u na{oj bliskoj zajednici sa nebom, bi}e preneta sa nama. Ali, ako unizimo na{e sposobnosti neaktivno{}u, ako iskvarimo na{e talente, koji su prijem~ivi za najvi{e visine, mi u onom boljem svetu ne mo`emo iskupiti pro{lo zapostavljenje li~ne kulture, {to predstavlja veliki gubitak. Neki }e biti spaseni kao kroz vatru. Njihov beskoristan `ivot za njih zna~i beskrajan gubitak. Potrebno je da postignemo pobolj{anja u ovom `ivotu, u svemu u ~emu je mogu}e, kroz Bo`ju pomo} i blagodat, znaju}i da ta pobolj{anja mo`emo da ponesemo sa sobom na nebo. Mi }emo 20

proslaviti na{eg Oca na nebu u srazmeri sa svojim o~i{}enjem i savr{enstvom ovde. MR 9, 21 Mnogi su onesposobljeni kako za umni, tako i telesni rad neumerenim jelom i udovoljavanjem strastima. @ivotnjske sklonosti ja~aju, dok moralna i duhovna priroda slabi. Kada budemo stali oko velikog belog prestola, kakav }e izve{taj dati `ivoti mnogih prisutnih. Tada }e mo}i videti {ta su mogli da u~ine, da nisu unizili svoje Bogom dane sile. Tada }e shvatiti kakvu su visinu umne veli~ine mogli dosti}i da su Bogu dali svu telesnu i umnu snagu koju im je On poverio. U svom bolu i kajanju, po`ele}e da jo{ jednom pro`ive svoj `ivot. CD, 160. Kakva god bila priroda na{ih greha i nedostataka na{eg karaktera, dato nam je obe}anje da }e nam biti darovana sposobnost njihovog raspoznavanja, i sila da ih nadvladamo: Uhvati se za istinu, ~vrstom rukom vere u pravednosti; jer je sada{nja velika potreba onih koji tvrde da veruju u istinu, li~na primena istine u svakodnevnom `ivotu. Pitanja koja treba da postavi{ svojoj du{i su, Da li je Hristos moj Spasitelj? Postoji li u mom `ivotu posve}enje duha? Gledam li verom na Hrista Isusa kao na moju `rtvu pomirnicu, moju Jedinu Nadu? Isus je dao svoj `ivot, da svaka du{a mo`e da na|e izobilnu pomo} u Njemu. Obezbe|en je na~in da se svaka du{a koja se mu~i pod grehom, mo`e osloboditi od njega. Gle, Jagnje Bo`je, koje uze na se grehe sveta. (Jovan 1:29). Hri{}anin ne sme da zadr`i svoje gre{ne navike, i gaji nedostatke svog karaktera, ve} treba da bude obnovljen u duhu svoga uma, po bo`anskom obli~ju. Kakva god da je priroda va{ih nedostataka, Gospodnji Duh }e vas osposobiti da ih prepoznate, i bi}e vam data blagodat kojom }ete ih nadvladati. Kroz zasluge Hristove krvi, vi mo`ete biti pobednici da, i vi{e nego pobednici.YI, June 7, 1894.