AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI

R.C. Sproul

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI

(ZATO LJUDI VERUJU U boga, A NE U BOGA) ZATO ATEISTI VERUJU U NEVEROVANJE

Posveeno Dr. Donu Gerrstneru (John H. Gerstner)

UITELJU SAVETNIKU PRIJATELJU upaljenoj i sjajnoj svei

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI

SADRAJ
1. PREDGOVOR 2. VELIKI SPOR 3. VARIJANTE TEIZMA 4. ATEIZAM I AGNOSTICIZAM 5. ISTORIJSKA SITUACIJA 6. MODERNI TEORETSKI TEIZAM 7. NAPOMENE 8. TENZIJE ZBOG NESLAGANJA 9. ZAKON KONTRADIKCIJE 10. RAZLOZI ZA NESLAGANJE OKO OBJEKTIVNE ISTINE 11. EPISTEMOLOKE GREKE 12. FORMALNE GREKE 13. INJENIKE ILI INDUKTIVNE GREKE 14. PSIHOLOKE PREDRASUDE 15. NAPOMENE 16. PSIHOLOGIJA TEIZMA 17. FROJDOVA ANALIZA RELIGIJE 18. FOJERBAHOVA ANALIZA 19. MARKSOVA ANALIZA 20. NIEOVA ANALIZA 21. FROJDOVA OGRANIENJA 22. FOJERBAHOVA OGRANIENJA 23. MARKSOVA OGRANIENJA 24. NIEOVA OGRANIENJA 25. NAPOMENE 26. BEG OD STROGOG BOGA 27. PSIHOLOGIJA POSLANICE RIMLJANIMA 28. PSIHOLOGIJA POSLANICE RIMLJANIMA 29. TRAUMA 30. POTISKIVANJE 31. ZAMENA 32. NAPOMENE 33. TRAUMA SVETOSTI 34. MISTERIJA 35. STRAH OD RASPADA 36. LJUDSKA REAKCIJA NA HRISTOVU SVETOST 37. STRAH OD MORALNE VRSNOSTI 38. KOSMIKA KLAUSTROFOBIJA 39. NAPOMENE 40. BOG I STRAH OD RAZGOLIENOSTI 41. EGZISTENCIJALNA SAMOSVEST 42. GOLOTINJA U BIBLIJI 43. NOJEVO RAZGOLIENJE 44. STAROZAVETNI ZAKON 45. GOLOTINJA U NOVOM ZAVETU 46. GOLOTINJA I ADAMOV PAD 47. POZNATI OD BOGA 48. POKRIVANJE GOLOTINJE 49. NAPOMENE 50. OVEKOVA TENJA ZA AUTONOMIJOM 51. FRIDRIH NIE I SLOBODA 52. AN POL SARTR I AUTONOMIJA 53. BIBLIJSKI POGLED NA SLOBODU I AUTONOMIJU 54. NAPOMENE 55. ZAKLJUAK 56. VEITO PROTIVLJENJE 57. NAPOMENE 58.INDEKS IMENA

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI PREDGOVOR

kolovani svet se hronino ali da ljudi prekorauju granice svoje oblasti strunosti bavei se problemima koji su van nje. Ova primedba je najee na svom mestu i o njoj se mora voditi rauna. Meutim, vano je podsetiti se da nijedna oblast nauke nije toliko specijalizovana da ne dodiruje ostale domene. Mada bi za jednog teologa bila drskost da samouvereno pria o svim aspektima psihologije, ipak bi bilo neodgovorno od njega da ostane nem u onim aspektima koji zadiru u teologiju. Pitanje ovekovog odnosa prema Bogu se sigurno tie psihologije. No, radi se pre svega o pitanju od velike teoloke vanosti. Ova knjiga ispituje neke od motiviuih faktora ljudskog uma u odnosu prema Bogu sa teoloke perspektive.Za religiozne ljude, a pogotovu one sa hrianskim ubeenjima je opte prihvaena tvrdnja da se njihova vera ne bazira na razumskoj osnovi ve na psiholokim potrebama. Ova tvrdnja zahteva apologetiku u klasinom smislu te rei. Drugim reima, ta tvrdnja zasluuje "odgovor" ili "odbranu". Ova knjiga predstavlja napor da se hrianima omogui da nau jedan takav odgovor. Vano je uoiti, meutim, da iako ova knjiga pripada irokom spektru apologetske literature, ona ne predstavlja sveobuhvatnu odbranu hrianske vere. Moja namera nije bila da iznesem dokaze u prilog Bojeg postojanja ili da omoguim kompletnuodbranu hrianstva. Njena svrha je vie ograniena na problem psiholokih motivacija. Moje je ubeenje, dalje, da se ova tematika mora dobro razraditi pre nego to se preduzme bilo kakva ozbiljnija analiza argumenata koji govore u prilog hrianske vere. Ovu knjigu treba smatrati uvodom u apologetiku u irem smislu. Osnovna teza knjige glasi: Hrianski Bog ima neka "atraktivna" svojstva koja mogu navesti oveka da prigrli Boga kao narkotik da mu pomogne da se suoi sa preteim stranama ivota, meutim, ona su daleko nadjaana traumom suoavanja sa samim Bogom. Dakle, ovek moe poeleti i formirati sebi boanstvo koje e zadovoljavati njegove potrebe i omoguiti mu brojne blagodati, ali instiktivno on nee poeleti svetog, sveznajueg i suverenog Boga. Ako ovu knjigu ita neko ko negira veru u Boga, eleo bih jedino da delu pristupi poteno i nepristrasno. Neka se ratne sekire zakopaju bar dok je u pitanju psiholoka problematika, tako da se ostavi slobodan prostor za otvorenu debatu o objektivnim argumentima za ili protiv Bojeg postojanja.R.C.

VELIKI SPOR Ne postoji tema koja izazva veu polemiku kao to je pitanje, ima li ili nema Boga. Debata nije ograniena samo na salone ili trgove, ve u periodu od vie vekova predstavlja centralnu taku ogromnih intelektualnih napora. Spor je podjednako aktuelan kako u prolosti, tako i danas. Epikurejci su ismejavali Stoike zbog njihovih teistikih ubeenja. Skeptici su se rugali platonistikoj "ideji dobra" i aristotelovskom "nepokrenutom pokretau". Isto tako, nisu svi narodi 3

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI bili oarani ili poverovali u Izraelskog JeHoVa/H/ (ili JaHVe/H/). U svakoj civilizaciji u kojoj je bilo vernika, postojao je i odreeni broj nevernika. Zato nikako ne moemo rei da je bilo teizam, bilo ateizam bio opte prihvaen. Spor je nekada bio miran, ponekad brutalan. Kao sredstvo ubeivanja za religiozna opredeljenja je koritena Inkvizicija, stolovi za rastezanje, maevi i meci. Ljude su proterivali lanovi porodice kad bi promenili njihovu versku pripadnost. S druge strane, ljudi su ratovali, sakatili i ubijali - ili spokojno zevali izmeu povremenih dimova iz lule tokom diskusije ovog problema. U jednoj kulturi se ubijanje nevernika - ili vernika - smatra velikim podvigom, dok u drugoj proklamuje da se ljudi ne smeju baviti religioznim pitanjima. Spor se odvija iz krajnosti u krajnost - od apatije do nasilja, od neobuzdanih strasti do paljivog, proraunatog rezonovanja.

VARIJANTE TEIZMA Veoma je teko definisati re teizam. To je jedan opti pojam koji u sebi ukljuuje iroki spektar podvrsta. Bukvalno prevedeno, ova re znai "pobonost", to jest, verovanje u Boga. Ona je izvedena od grke rei theos ili u prevodu Bog. Meutim znaenje ovog pojma je mnogo tee definisati. U jednom reniku se teizam definie kao "verovanje u postojanje boga ili bogova"(1). Ako dalje potraimo znaenje rei bog, itamo "bie ili objekat za koga se veruje da poseduje natprirodne atribute i mo i koje od oveka zahteva da ga oboava", a takoe "linost ili stvar od najvee vanosti"(2). Ova definicija ima irok opseg znaenja i tako poveava nejasnost koja tako esto prati znaenje rei Bog.Upravo zbog nejasnoe rei Bog, kao i zbog mnotva znaenja koja joj se dodaju, neki savremeni mislioci su odustali od bilo kakve smislene diskusije okote rei. Za nju je vezana itava jezika polemika(3). Moda se sve to moe i lustrovati uvenom priom Entoni Flua (Anthony Flew).Jednom prilikom su dva istraivaa naila na proplanak u dungli. Na proplanku je cvetalo mnotvo cvea i korova. Tada jedan od istraivaa ree: "Ovo pare sigurno obrauje ljudska ruka". Drugi je negirao: "Nema tu nikakvog oveka". Tada razapee atore i sedoe da ekaju. Meutim, nikakav ovek se nije pojavljivao. "Moda se radi o nevidljivom vrtlaru". Zato oni postavie elektinu ianu ogradu. Unajmie i pse tragae... Ali nita nije sugerisalo na pojavu nekog "uljeza". Nikakav trzaj ice nije odao neko nevidljivo bie. Psi su ostali nemi svo vreme. Meutim Vernik jo uvek nije ubeen: "Mora da se radi o nevidljivom, nedodirljivom vrtlaru, koji je neosetljiv na elektrinu struju, koji je neujan i nema mirisa, vrtlaru koji tajno obilazi svoj voljeni vrt". Konano, u oajanju, Skeptik e na to: "Ali ta je ostalo od tvoje prvobitne izjave? Po emu se tvoj nevidljivi, nedodirljivi, neujni i neuhvatljivi vrtlar razlikuje od imaginarnog vrtlara ili ak od nepostojanja ikakvog vrtlara?" Tako, poneko moe zakljuiti: "Negiranjem stotina karakteristika i najloginija hipoteza se moe, malo po malo, dovesti do apsurda".(4) Drugim reima, o vrtlaru - ili Bogu - se ne moe ozbiljno diskutovati sve dok se ne sloimo o kakvoj vrsti bia pokuavamo da 4

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI diskutujemo.Savremeni um je navedeni problem sveo na nivo semantike. Neki zakljuuju da re Bog predstavlja besmislen simbol o kome, zato, ne moemo racionalno razgovarati. Ovakav racionalni skepticizam je preterana reakcija na probleme koji iskrsavaju prilikom jezike analize. Mada re Bog obiluje lingvistikim potekoama, ona jo uvek smisleno funkcionie u naem drutvu. Mada je ovaj pojam nejasan i mutan, i mada ima mnotvo znaenja, nije totalno besmislen. Veina ljudi jo uvek smatra da se Bog odnosi na neku linost ili silu koja egzistira na nain koji se razlikuje od uobiajene ljudske egzistencije. Za teizam je opte prihvaeno da predstavlja verovanje da takva sila postoji.Pre nego to nastavimo sa daljim razmatranjem teizma, napraviemo pregled njegovih razliitih tipova.Politeizam. Ovaj pojam ima naroitu vezu sa brojem. To jest, politeizam je vrsta teizma koja afirmie postojanje vie bogova. Ova boanstva mogu imati razliite polove, statuse, autoritete i vrstu posla kojim su preokupirana. Broj bogova koji su ukljueni u nekom politeistikom sistemu moe varirati od dva do beskonanosti. Hinduizam, na primer, poput mnogih prirodnih religija irom sveta ima i na stotine bogova.Henoteizam. Henoteizam predstavlja naroitu vrstu teizma. To je neto izmeu monoteizma i politeizma. Jednostavno reeno, henoteizam se definie kao geografski, etniki ili nacionalni monoteizam. Drugim reima, neki narod ili grupa ljudi veruje u Boga koji vlada iskljuivo nad njima u okviru granica njihove teritorije. Drugi bogovi postoje, ali vladaju nad drugim narodima. Dakle, ne negira se postojanje vie bogova (politeizam), dok se naglasak stavlja na privrenost samo jednom. Za razliku od monoteizma, oboavani Bog nema univerzalnu vlast. U nekim kulturama henoteizam predstavlja prelazni stadij od politeizma ka monoteizmu.(5)Monoteizam. Strogo govorei, monoteizam se jednostavno odnosi na verovanje u jedno univerzalno boanstvo. Meutim, kad se zatrai opis tog boanstva, nude se radikalno razliiti odgovori. Ono moe biti lino ili bezlino, transcedentno ili imanentno, apstraktno ili konkretno, ogranieno ili neogranieno i tako dalje. Pojam monoteizam se obino vezuje za "zapadni" svet sa judeo-hrianskom tradicijom, ukljuujui i islam. No, monoteizam, definisan na navedeni nain se ne odnosi samo na ovu tradiciju. Postoji jo religija koje su zadrale veru u jednog Boga. Pa ak i ljudi koji ne ispovedaju nikakvu posebnu religiju govore da veruju u jedno transcedentno, svemogue Bie, nazvano Bog. U stvari, moe se slobodno rei da veina ljudi u Americi i Evropi veruje ili u jednog Boga ili ne veruje ni u ta. (Ovo stanje se moe promeniti nekom vrstom sve popularnijeg spiritizma ili okultizma.) Za veinu ljudi danas, politeizam i henoteizam predstavljaju prevaziene opcije. Pod vernikom se, jednostavno, podrazumeva ovek koji veruje u jednog Boga. Jedine preostale alternative predstavljaju ateizam i agnosticizam.

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI

ATEIZAM I AGNOSTICIZAM Ateizam. U tehnikom smislu, ateizam nije tako teko definisati, kao to je to sluaj sa raznim varijantama teizma. Pod ateizmom se podrazumeva negiranje bilo koje forme teizma. Da bi neko bio ateista potrebno je da ne potuje bilo kakvo verovanje u boga ili bogove. Meutim, u praksi, ovaj termin se esto koristio u znaenju negiranja ili nepotovanja nekog konkretnog boga ili grupe bogova. Na primer, rani hriani su esto nazivani ateistima poto su negirali tadanja opteprihvaena rimska boanstva. Slino tome, termin ateizam su koristili mnogi hrianski mislioci kad bi imali posla sa ostalim religijama. Religije koje su u opoziciji sa hrianstvom su nazivane ateistikim poto je smatrano da slue lanim bogovima. Ovakav pristup, bez obzira da li dolazi od strane hriana ili muslimana ili nekog treeg izvora, se obino bazira na pretpostavci da sluba "lanom" bogu ne predstavlja nikakvo bogosluenje.Klasian primer korienja termina ateista u tom smislu se moe nai u sauvanom izvetaju sa suenja ostarelom episkopu Polikarpu, kada je stajao u rimskoj areni (drugi vek nove ere). I kada je konano bio uhvaen, stvorio se veliki mete na vest da je zatvoren. Zato, kad su ga doveli pred prokonzulom, ovaj ga je pitao da li je on Polikarp. I kad je posvedoio da jeste, prokonzul je pokuao da ga ubedi da se odrekne (vere), govorei: "Imam respekta prema tvojoj sedoj glavi" - i ostalo, to je po tadanjim obiajima sledilo tome, kao "Zakuni se u slavu Cezara; promeni svoje miljenje; kai 'Van sa ateistima!'" Ali Polikarp, ozbiljnog lica, pogleda u tu masu razuzdanih pagana u areni i mahnu im rukom. Potom, pogledavi na nebo prozbori: "Van sa ateistima."(6)I naravno, Polikarp je zavrio na lomai.Agnosticizam. Ovaj termin se esto odnosi na nedostatak ubeenosti u teizam. Tehniki posmatrano, agnosticizam predstavlja varijantu ateizma. Ako teizam znai trvenje da postoji jedan ili vie bogova i a-teizam znai ne-teizam, onda agnostici spadaju u ateiste. To jest, ako a-teizam ili ne-teizam ukljuuje sve to se nalazi van kategorije teizma, onda tu mora pripadati i agnosticizam, jer on ne zastupa nikakvu posebnu vrstu teizma. Meutim, termin agnosticizam se retko upotrebljava kao sinonim ateizma. Agnostik pokuava da zauzme neutralnu poziciju, ni zastupajui ni negirajui teizam. Ova re se izvodi iz grke rei agnosis, koja znai "bez znanja". Agnostik tvrdi da nema dovoljno znanja na osnovu koga bi mogao doneti razuman sud o teizmu. On radije odlae odluku do vremena kada e na raspolaganju imati dovoljno podataka koji e mu omoguiti da afirmie ili negira postojanje jednog ili vie bogova.Mnogi vernici i ateisti smatraju da agnosticizam predstavlja intelektualno eskiviranje, poto agnostici izbegavaju da donesu sud, pravdajui se da nema dovoljno podataka. Striktni teisti i ateisti govore da ima dovoljno podataka da se donese sud. Meutim agnostici i oni koji podravaju njihov stav govore da je njihov stav pozitivan, jer ne ele da ikoga povrede svojim verovanjem ili neverovanjem. U naem sadanjem drutvu, u kome se netolerancija smatra najveim zlom, agnosticizam izgleda predstavlja najatraktivniju opciju za 6

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI mnoge ljude. Meutim, kao to emo videti kasnije, ovakav stav ne zadovoljava ovekove religiozne potrebe.

ISTORIJSKA SITUACIJA Statistiki izraeno, slobodno se moe rei da bi se ogromna veina oveanstva odluila za neku vrstu teizma. Teizam toliko proima ljudsku civilizaciju da bi u svakom peiodu istorije bilo pomodno definisati oveka kao homo religiosus. Ispostavlja se da je ovek beznadeno religiozan.No bez obzira na takvu religioznost ljudske rase i na brojnost teista, na praktinom planu ovaj problem postaje mnogo kompleksniji. Uvek postoji razdor izmeu ovekovog ispovedanja vere i njenog praktikovanja. Zato je ponekad potrebno praviti razliku izmeu teoretskog ateizma i praktinog ateizma. Praktini ateizam. Praktini ateizam se odnosi na sluaj kada ljudi ispovedaju verovanje u neku vrstu boanstva, ali u svim praktinim situacijama ive kao da nema nikakvog boga. Kad bi uzeli u obzir ovu praktinu dimenziju, ukupni broj ateista u svetu (naroito u savremenom svetu) bi drastino porastao.U Sjedinjenim Dravama je izvren veliki broj anketa u vezi teizma. Po nekim anketama pripadnost teizmu se penje do 98 posto. Skoro sve ankete pokazuju da ogromna veina Amerikanaca veruje u neku vrstu boga. Dalje analize, meutim, pokazuju da taj bog u koga ljudi veruju ima tako nejasno znaenje da dovodi u pitanje verodostojnost anketa.Bio sam svedok spontane ankete obavljene nad gledaocima prisutnim u studiju tokom jedne popularne TV kontakt emisije. Ovu anketa je podstakla oigledna frustracija koju je domain doiveo sa jednom svojom goom. Radi se o jednoj poznatoj eni koja sebe svrstava u borce protiv diskriminacije ateista u SAD. Domain i goa su se zakaili oko pitanja egzistencije Boga. Da bi primirio raspravu, domain je pribegao "brojanju glasova" kao reenju nastalog konflikta. On je upitao prisutne gledaoce: "Ko od vas veruje u neku vrstu vie sile?" Ogromna veina se izjasnila pozitivno. Navedena goa je propustila da dovede u pitanje navedenu anketu. ta je to "via sila"? Je li to energija? Kosmika praina? Pitao sam se, kakav bi bio rezultat ankete da je pitanje bilo postavljeno drugaije, na primer: "Ko od vas veruje u Jahvu, Boga starozavetnog Izraela?" ili "Ko od vas veruje u trojednog Boga Novog Zaveta?"Na praktinom planu, ogromna je razlika da li neiji bog predstavlja neto nejasno kao to je "via sila" ili se radi o boanstvu sa imenom, istorijskom podlogom i moralnim imperativima. Jedna je stvar slagati se sa postojanjem "nepoznatog" boga koji ne trai nikakve zahteve za neiji ivot. Sasvim je neto drugo afirmisati postojanje Boga koji polae apsolutno pravo na neiji ivot, koji vodi rauna o svakom ovekovom delu i misli, i koji preti venim mukama ako ovaj odbija da ga poslua.Na taj nain broj ateista moe varirati u zavisnosti od vrste teizma koja se razmatra.Moderni teoretski ateizam. 7

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI Ateizam, kao intelektualna opcija je doao do izraaja u osamnaestom veku, kada je u Evropi zavladala tzv. "prosveenost". Ovaj pokret se pojavio u Engleskoj i preao na Francusku, a potom i na Nemaku, gde je naao svoj najvei procvat.Prosveenost se opisuje kao vreme u kome su se oslobodile sve sile skepticizma protiv klasine hrianske teologije. Ovakav opis, meutim, predstavlja simplifikaciju i karikaturu tog perioda. Prosveenost je izazvala intenzivan pokret intelektualnih rasprava koje su dovele u pitanje mnoge od od pretpostavki prethodnih generacija. Zapravo, ovaj pokret se doticao svake oblasti intelektualnih aktivnosti.Jedna grupa mislilaca u okviru pokreta "prosveenosti" se odala estokoj kritici religije. Ovu grupu predstavljaju francuski "enciklopedisti", tako nazvani poto su sastavili ogromnu enciklopediju tadanjeg ljudskog znanja. Ernst Cassier govori da Francuski enciklopedizam "objavljuje otvoreni rat religiji, njenim tvrdnjama o vrednosti i istini. On optuuje religiju tvrdei da ona predstavlja venu konicu intelektualnog progresa i da je nesposobna da pronae istinsku moralnost i socijalni i politiki poredak."(7) Po miljenju eciklopedista, ovek moe biti prosveen samo kada se oslobodi hipoteze o Bogu, otvarajui tako put ka slobodnom inelektualnom progresu.Moda dva glavna zastupnika francuskih enciklopedista predstavljaju Pol Holbah (Paul Henry Thiery d'Holbach - sebe je nazvao "linim Bojim neprijateljem") i Deni Didero (Denis Diderot). Oba ova mislioca su prila ateizmu iz perspektive prirodnih nauka.Holbah se revnosno borio protiv prethodnih racionalistikih teorija koje su pojam Boga vezivale za neko uroeno znanje. On je tvrdio da predstava o Bogu nije uroena i da iroko raireno verovanje u Boga u masama ne predstavlja nikakav dokaz Bojeg postojanja. Holbah je govorio da "sveopte prihvaanje Bojeg postojanja moe da znai samo univerzalni strah pred prirodnim nepogodama udruen sa nepoznavanjem prirodnih zakona".(8) U ovoj kritici hipoteze Boga je uoljivo da Holbah uvodi psiholoko objanjenje kao mogue opravdanje sveopteg verovanja u Boga. Ljudski strah pred nepoznatim tera oveka da predpostavi da postoji Bog. Holbah dolazi do zakljuka da sa eksplozijom znanja u oblasti prirodnih nauka ovek postaje slobodan od tiranije nepoznatog.Deni Didro je delio sa Holbahom neskriveni optimizam u sposobnost prirodnih nauka da prue temelje socijalnog, politikog i moralnog poretka bez oslanjanja na hipotezu o Bogu. Bog vie nije potreban za objanjenje prirodnog ili moralnog poretka. U stvari, ta hipoteza o Bogu je sluila samo kao konica i barijera za razumevanje stvari. I Holbah i Didro su bili zadovoljni teorijom spontanog nastanka kao objanjenja porekla sveta, dok su hipotezu o Bogu proglasili za "nauno beskorisnom". Za Enciklopediste je ideja o Bogu bila i nepotrebna i nepoeljna. Nastanak i oveka i sveta se mogu adekvatno objasniti bez obraanja na Boga. Prema tome, zatvoreni svemir je nastao bez neke intervencije izvana.(9)Mada je razvoj Prosveenosti u Nemakoj ostavio svoj znak kritike hrianstva, on nije bio tako neprijateljski nastrojen prema teizmu kao to su bili francuski enciklopedisti. Gotthold Lessing i Johann Herder su nastojali da otkrivenje svedu na razum, a natprirodno na prirodno. Opet se uo poziv na 8

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI intelektualnu zrelost i osloboenje od zavisnosti od detinjih fantazija o natprirodnom.Nemaka prosveenost je dostigla svoj zenit u monumentalnom delu Immanuel-a Kant-a. Kant nije bio protivnik teizma, ve je preduzeo ozbiljan napad na klasine argumente o postojanju Boga. On sam se opredelio za "funkcionalni teizam", opravdavajui postojanje Boga na moralnim osnovama. Uprkos svoje teistike pozicije, Kant je postavio temelje budueg negiranja ideje o Bogu.U svojoj kritici tradicionalnih argumenata za postojanje Boga, Kant je negirao sposobnost da se intelektualno pree sa oblasti ljudskog iskustva na duhovni svet Boga. Poto je Bog izvan domaaja naunih ispitivanja, On ostaje nesaznatljiv i nedokazljiv. Ideja o Bogu se mora prihvatiti iz praktinih razloga, ali se nikad ne moe verifikovati kao stvarnost. Kant se zalagao za praktine temelje, govorei: "Mi moramo iveti kao da Bog postoji". Bog je neophodan radi osiguranja smislene etike.(10)Iskljuivo Kantovu ideju o praktinoj i funkcionalnoj potrebi teizma su odbacili kasniji mislioci. Ako je znanje ogranieno na vidljivi svet, onda nema potrebe van tog sveta. Ateizam koji se ispoljio u delima mislilaca devetnaestog veka nije video potrebu za nekim spiritualnim biem koje bi garantovalo smisao vidljivog sveta. Vodei ateisti devetnaestog veka su se trudili da pronau smisao postojanja u granicama vidljivog sveta (Marks, Frojd) ili da odbace tezu o postojanju smisla uopte (Nie).Ateisti dvadesetog veka su svim silama sledili isti pravac, ograniavajui spoznaju na vidljivi svet. I u egzistencijalistikoj i u analitikoj filozofiji su praktino potpuno zanemarivani metafiziki zahtevi. Teizam se opet smatra nedokazljivim i nepotrebnim.

MODERNI TEORETSKI TEIZAM Rastui kreendo ateizma uspostavljenog tokom vekova skepticizma nije mogao proi bez protivljenja. Uprkos kritike iz doba prosveenosti upuene na raun teistikih dokaza, teizam je jo uvek dosta prisutan. Naputanje teistikih pozicija je velikim delom bilo uslovljeno Kantovom kritikom racionalnih dokaza.Dominantni prilaz teizmu u devetnaestom veku se manifestovao u strogo imanentistikoj teologiji. To jest, Bog se smatra ili kao deo ili ukupni prirodni svet. Ovaj svet, a ne natprirodni, postaje Boja arena. Otkrivenje odozgo je u velikoj meri iskljueno kao osnova za teistiko verovanje.Poetak dvadesetog veka se karakterie masivnim revoltom protiv imanentistikog bega teologije devetnaestog veka. Kao protest protiv imanentizma se javilo delo vajcarskog teologa Karla Bartha. Bart je izloio vatrenu odbranu boanstva ija se transcedentnost moe spoznati jedino otkrivenjem. Iako je Bart ilavo branio transcedentni teizam, on je to inio u opsenom kontekstu Kantove misli. Iako je opravdavao validnost otkrivenja, on je priznao da se to otkrivenje ne moe dokazati razumom. Prem tome, kae Bart, teizam poiva na temeljima vere, a ne razuma.(11)Ovaj neracionalistiki pristup teizmu je iroko prihvaen u teologiji dvadesetog stolea. U radikalno suprotnom teolokom pogledu, ovaj neracionalni pravac se ni ne dotie. Od Karl Jaspersovog "??? " do "kratkog trenutka odluke" do "vrtoglavog" suoavanja Isusovog hira?? 9

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI Rudolfa Bultmanna, subjektivno iskustvo postaje glavni temelj teizma. Postoje mnogi hriani koji od tada govore da se njihova vera u Boga bazira uglavnom na njihovom linom doivljaju Njega. Stara himna zavrava stihom: "Pita me kako znam da on ivi? On ivi u mom srcu!" Za mnoge vernike danas vredi ova poruka. Ovaj stav emo ispitati podrobnije u sledeem poglavlju.Bez obzira kakav intelektualni sadraj i osnovu ima savremeni teizam, ostaje injenica da vera u Boga ini u prilinoj meri sastavni deo savremene civilizacije. Bez obzira, da li su osnove savremenog teizma teoretski validne i odbranjive ili ne, prisutnost teizma predstavlja oiglednu injenicu.Zato se, duboko unutar dvadesetog veka, nastavlja debata izmeu teista i ateista. Zato? Zato nema vie slaganja oko tog vitalnog problema? Kako mogu tako briljantni mislioci i kompetentni autoriteti doi do tako razliitih pozicija?

NAPOMENE 1. Webster's Ninth New Collegiate Dictionary, s.v. "theism". Definicija se nastavlja na sledei nain: "specif: verovanje u postojanje jednog Boga koji se smatra kreativnim izvorom oveka i sveta i koji je transcedentan, a ipak je prisutan u svetu".2. Webster's Ninth, s.v. "god".3. Za dalju analizu krize vezane za re Bog vidi Edward Farley, The Trascedence of God (Philadelphia: Westminster, 1960) i Helmut Gollwitzer, The Existence of God as Confessed by Faith, prev. James W. Leith (Philadelphia: Westminster, 1965).4. Navedeno u Paul M. van Buren, The Secular Meaning of the Gospel (New York: Macmillan, 1963), 3, navodei New Essays in Philosophical Theology, ed. A. Flew i A. MacIntyre (London: SCM, 1955), 96.5. Kao odgovor na tezu da se Izraelska religija kretala po takvom evolucionom uzorku, vidi Yehezkel Kaufman, The Religion of Israel, prev. Moshe Greenberg (Chicago: University of Chicago Press, 1960).6. Cyril C. Richardson, ed., Early Christian Fathers, vol. 1 iz The Library of Christian Classics (Philadelphia: Westminster, 1953), 152.7. Ernst Cassirer, The Philosophy of the Enlightement, prev. Frity C.A. Koelin i James P. Pettegrove (Boston: Beacon, 1951_, 134.8. James Collins, God in Modern Philosophy (Chicago: Gateway, 1967), 151.9. Ibid., 154.10. Ibid., 190-200.11. Vidi John B. Cobb-ovu analizu Barth-a u Living Options in Protestant Theology (Philadelphia: Westminster, 1962), 171-197.

TENZIJE ZBOG NESLAGANJA Videli smo da je pitanje Bojeg postojanja u zapadnoj civilizaciji ostalo nereeno. Veliki umovi su zauzeli dijametralno suprotne pozicije u odnosu na to pitanje. I od strane ateista i od strane teista se izlau impresivni argumenti u pogledu tog pitanja. Neslaganje nije ostavilo sve ljude u stanje gubitka ineresovanja. Naprotiv, spor se nastavlja, esto sa militantnom retorikom. Neki su pokuavali da izbegnu estinu sukoba traei treu alternativu koja bi nam osigurala bar 10

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI prividni mir.Trea alternativa koja je okupirala umove mnogih zapadnjaka, predstavlja alternativu u kojoj se pitanje Bojeg postojanja svodi vie na subjektivno-praktini nego na objektivno metafiziki nivo. Na taj nain se problemu pristupa na osnovu subjektivne procene vere ili njenom negiranju. To znai da neka konkretna linost moe gledati na sve to na sledei nain: "Ja verujem u Boga, i moja vera u Boga ima smisla u mom ivotu. Ona mi donosi okrepu. Ona predstavlja cilj i svrhu mog ivota. Ona mi nudi nadu da je svemir u krajnjoj instanci svrsishodan. I poto sve to postoji na kraju krajeva ima smisla, i moj lini ivot ima smisla". S druge strane, drugi ovek moe rei: "Ja ne verujem u Boga, i za mene ima potpuno smisla da ivim bez takve vere. Zato, za mene i za moj ivot nema Boga". Ovoj dvojici malo treba da izbegnu sukob svojih razliitih zakljuaka, poto za onoga za koga verovanje ima smisla, Bog postoji, dok za onoga za koga neverovanje ima smisla, Bog ne postoji. Ovde se pitanje Bojeg postojanja svodi na pitanje praktinog smisla ivota pojedinca. Ako se istina definie kao sve ono to ima smisla za onoga koji veruje, onda svakako, sve to ima smisla za njega predstavlja istinu. Isto tako, sve to nema smisla za tu osobu se moe smatrati lai.Ovakav prilaz pitanju Bojeg postojanja ipak ne smanjuje tenzije usled neslaganja. On svakako slui da se ublai emocionalno neprijateljstvo koje esto prati ovaj spor. On mnogo doprinosi da doemo do mira, ali veoma malo da doemo do istine. Problem istinske Boje egzistencije i dalje ostaje.Pitanje Boje egzistencije se razlikuje od pitanja ta u ovekovom ivotu ima smisla i praktinog znaaja. Biranjem ove tree alternative, otkriemo mnoge odgovore na pitanja praktinog smisla (bez obzira na ta se ta mnogo zloupotrebljavana re smisao odnosi), ali mi neemo nai odgovor na pitanje Bojeg postojanja. Na primer, ako ja verujem u Boga svim svojim srcem i svim mojim umom i nalazim da to verovanje ima toliko smisla da posveujem svoj ivot sluei tom Bogu; ako se molim tom Bogu, ako sluim tom Bogu, ako rtvujem svoj ivot tom Bogu, a u stvari taj Bog ne postoji, sva moja molitva, posveenje i rtva ne moe uiniti da se taj Bog stvori. To jest, ako verom u Boga ja pronalazim svaku vrstu linog smisla, to postojanje smisla ne moe stvoriti Boga, ako u stvari, takav Bog ne postoji. S druge strane, ako ja ne verujem u Boga, i ako sam ubeen da je Bog rezultat sujevernih umova i da se ne tie moje egzistencije; ako nalazim smisao u ivotu bez potrebe za Bogom, a u stvari Bog postoji, onda svo moje neverovanje i nezainteresovanost nee promeniti tu injenicu. U konanoj analizi, ili postoji Bog ili bogovi, ili ne postoji. Ili ima neto ili neko kao prauzrok, ili nema.Ne samo da se pitanje objektivne Boje egzistencije ne moe reiti pojedinanim linim smislom, ve se na to pitanje ne moe odgovoriti ni kolektivnim otkriem smisla hipoteze o Bojem postojanju. To znai da moje lino verovanje ili neverovanje ne utie na krajnje pitanje Boje egzistencije, a isto tako ni odreeni broj onih koji veruju. Jednostavno reeno, do istine se ne dolazi "brojanjem glasova". Ovakav demokratski pristup istini, u kome veina pobeuje, moe samo dati opis stanja u ta 11

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI veina veruje, a ne pokazati ta je ispravno. Ako 99 posto ljudi veruje da Bog postoji, to ne znai da On zaista postoji. Obrnuto, ako 99 posto sveta ne veruje da Bog postoji, to samo po sebi ne reava problem. Naa civilizacija mnogo polae na demokratiju i miljenje javnog mnjenja, ali oni mogu malo ta rei u pogledu konane istine. I deset hiljada ljudi na ulica moe greiti.

ZAKON KONTRADIKCIJE Objektivno gledajui, u pogledu pitanja Bojeg postojanja, obe strane ne mogu biti istovremeno u pravu. Ne moe biti da s jedne strane postoji Bog ili bogovi, i da istovremeno nema bogova. Izbegavanjem munine neslaganja afirmisanjem obe strane kri se zakon kontradikcije. Zakon kontradikcije govori da ne moe postojati istovremeno A i ne-A. To jest, ne moe postojati Bog i ne postojati Bog u isto vreme. Rei da Bog postoji i ne postoji predstavlja besmislicu, nonsens.Meutim, dvadeseti vek je pokazao tendenciju da ignorie zakon kontradikcije kao neophodan princip za razuman razgovor. Kao reakciju na prethodne oblike racionalizma, mnogi savremeni mislioci, naroito iz egzistencijalistike kole, zastupaju gledite da istina u stvari moe biti kontradiktorna - to jest, istina se uzdie iznad logikih kategorija i ne moe se ograniavati zakonom kontradikcije. S druge strane, mislioci koji su nastavili da deluju koristei zakon kontradikcije su optueni da nastavljaju sa Aristotelovim sistemom istine kome vie nema mesta u savremenoj misli.Moralo bi se jasno naglasiti da prihvatanje zakona kontradikcije ne znai i slepo prihvatanje itavog sistema Aristotelove filozofije. Aristotel nije izmislio logiku, kao to ni zakon kontradikcije ne predstavlja zakljuak njegovog sistema. Za Aristotela logika se definie, i nije nikakav izum. Za njega je logika organon svih nauka i istraivanja istine. To jest, logika se posmatra kao neophodno sredstvo ili orue preko koga se znanje moe ispravno izraziti i razumeti. (1) Stavove koji kre zakon kontradikcije Aristotel tretira kao nerazumne, jer nemaju smisla u odnosu na svoj sadraj.Mada u dvadesetom veku primeujemo odbacivanje zakona kontradikcije na teoretskom planu, istovremeno se moe primetiti da se u praksi ovaj zakon konstatno primenjuje. Mada ljudi "intelektualno" negiraju zakon kontradikcije, oni ive svoj svakodnevni ivot tako to podrazumevaju njegovu validnost. Filozof koji negira vrednost tog zakona na svojim predavanjima i te kako ga primenjuje kad prolazi svojim kolima kroz raskrsnicu. Kad primeti kamion kako istovremeno prolazi kroz tu raskrsnicu sa strane, on e zaustaviti svoj auto jer zna da ne moe biti istovremeno kamion ispred njega i ne biti kamion pred njim. I pored svoje teorije o nekontradikciji on pritiska konicu svojih kola.Kad bi lekar doao do jasnih dokaza da njegov pacijent ima maligni tumor i razmiljao da istovremeno i ne postoji tumor i postupao sa pacijentom na osnovu te mogunosti, njegov tretman bi bio smatran nita manje nego kriminalom. ovek ne moe opstati bez primene zakona kontradikcije.U intelektualnim krugovima se ljudi esto fasciniraju izjavama koje predstavljaju oigledno krenje zakona kontradikcije. Na prvi pogled, 12

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI takve izjave izreene od strane autoritativnih profesora esto nose auru dubine i proizvode oseaj strahopotovanja kod zapanjenih studenata. Jednom prilikom sam tako bio svedok kako jedan uveni teolog izjavljuje sledeu reenicu svojim studentima: "Bog je apsolutno nepromenjiv u svojoj sutini; Bog je apsolutno promenjiv u svojoj sutini". Nakon svog kontradiktornog iskaza, profesor je napravio malu pauzu da bi njegove rei mogle biti shvaene. Reakcija njegovih studenata je bila puna potovanja. Oni su bili ispunjeni nekim sveanim potovanjem zbog dubine profesorovih rei. Kada sam ja propitivao neke studente ta su shvatili iz te reenice, oni su priznali da nisu razumeli nita, ali da su profesorove rei bile duboke i prodorne. Jedan od studenata je primetio: "Ne mogu da razumem ta je profesor govorio. To je isuvie duboko za mene, ali sam siguran da profesor shvata jer je on daleko iznad mene".Sledei primer navodim iz sopstvene prakse kao profesora filozofije. Jednom prilikom sam stajao pred svojim studentima i drao komad krede u ruci. Tada sam rekao prisutnima, u koje je uraunat i dekan koji je tog popodneva doao da prisustvuje mojoj nastavi: "Ovaj komad krede nije komad krede." Reenicu sam saoptio tihim tonom koji je ulivao strahopotovanje, uobiajenim tonom kojim profesori saoptavaju neto vano. Izraz lica sam namestio tako da se dobije utisak duboke misaonosti. I nakon izjave sam zapitao studente: "ta ste razumeli iz ove reenice?" Nakon paljivog razmiljanja , jedan student je odgovorio: "Taj komad krede u stvari nije komad krede." Ja sam odgovorio: "Koji komad krede?", a student: "Taj komad krede." Ja opet: "Ali, ovaj komad krede nije komad krede, pa zato ga naziva komadom krede?" Tada se student potpuno zbunio, a atmosfera konfuzije je ispunila uionicu.Nakon sledeeg perioda tihog razmiljanja, i dekan se ukljuio u diskusiju: "Ja sam shvatio da taj naroiti komad krede koji drite u ruci nije komad krede." Ja odgovorih: "Koji naroiti komad krede?" On je pokazivao na komad krede koji sam drao u ruci, na to sam ja dodao: "Pa, rekao sam da ovaj komad krede nije komad krede. Zato ga uporno nazivate komadom krede?" Konano, nakon mnogo frustracije koja je imala tenju da pree u dosadu, jedan crni gradski pastor, ne mogavi vie da podnese tu intelektualnu besmisao, hrabro podie glas: "ovee, pa ja nita ne razumem!" Nemogu rei koliko olakanje sam osetio otkrivi da se u uionici nalazi bar jedno stvorenje koje razmilja svojom glavom. U nekim okolnostima, nerazumne izjave i podravanje obe strane kontradikcije mogu zvuati mudro i duboko, no nakon detaljnijeg ispitivanja ta kontradikcija postaje jednostavno apsurd.Zakon kontradikcije nije sistem istine, to nije neka samozadovoljna filozofija, to nije ni teorija znanja. Radi se jednostavno o onome to je Aristotel rekao - instrumentu smisaonog razgovora, instrumentu koji je neophodan da bi verbalna komunikacija bila razumljiva. Zakon kontradikcije ne moe u sebi ni sobom dokazati postojanje Boga, niti, svakako, moe dokazati nepostojanje Boga. Usluga koju nam prua zakon kontradikcije u ovom trenutku se svodi na sledee: On pokazuje da ne moemo reiti tenziju neslaganja podravajui obe strane. Jedna strana mora biti pogrena; obe strane ne mogu nikako biti u pravu. 13

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI Ipak je nemogue ono to mnogi od nas u vremenu slobode i tolerancije ele da priute "podravajui obe strane". Beg u iracionalizam samo pojaava dilemu tog klasinog problema. Dakle, neslaganje i dalje ostaje, pa mi prelazimo na pitanje zato ostaje. Kako je mogue da ljudi podjednako visoke inteligencije, podjednako visokog obrazovanja i sofisticiranih sposobnosti dou do uzajamno iskljuivih zakljuaka?

RAZLOZI ZA NESLAGANJE OKO OBJEKTIVNE ISTINE Kada se eksperti ne slau i dou do uzajamno iskljuivih zakljuaka, laici, normalno, zakljuuju da se dati problem ne moe reiti. U stvarnosti se, meutim, moe desiti da je jedna grupa zakljuaka sasvim ispravna, dok je druga pogrena. Isto tako za strunjaka koji je doao do ispravnog zakljuka, postoji mogunost da je do tog zakljuka doao sluajno, a ne ispravnim rezonovanjem. To znai, da je strunjak koji je doao do pogrenog zakljuka bio dosledniji od onog koji je doao do tanog.Eksperti, svakako, mogu praviti greke. I najvei umovi su skloni da prave greke. Postoji izuzetno veliki broj naina na koji se mogu praviti greke u procesu racionalnog rasuivanja. Takoe, prilian broj faktora moe uticati da se napravi greka. Radi pojednostavljenja, ovde e se navesti samo etri tipa greaka koje esto prave i najvei ljudi. Lista tih greaka koje su i glavni razlog neslaganja izgleda ovako: 1. Epistemoloke greke2. Formalne greke rezonovanja. 3. Faktike greke u empirijskim istraivanjima. 4. Psiholoke predrasude koje iskrivljuju zakljuke.

EPISTEMOLOKE GREKE Epistemologija je grana filozofije koja se bavi naroito pitanjem spoznaje. Ona se bavi definicijom istine i metodama kojima se do nje dolazi. Ne postoji opteprihvaena epistemologija kojom operiu eksperti. Tokom istorije su se razvile mnoge kole epistemologije, od kojih su najuvenije racionalizam i empirizam. Razne kole racionalizma su najvie naglaavale funkciju razuma kao sredstvo dolaenja do istine. Akcenat se vie davao na formalno i teoretsko nego na materijalno i opipljivo. U ekstremnim sluajevima, neki pripadnici racionalistike tradicije su tvrdili da sve ono to se moe logiki pokazati kao istinito mora postojati i u stvarnosti. Ovaj pravac se moe nazvati konceptualizmom. Drugim reima, ono to se moe razumom svrstati u racionalnu kategoriju mora postojati i u realnosti. Esencijalisti iz sedamnaestog veka su predstavnici ovakvog pristupa istini.S druge strane, empirijska kola je nastojala da do otkrivenja istine doe vie preko ispitivanja jasnih podataka, dobijenih preko pet ula, nego na osnovu logikih spekulacija. Ovde vredi pravilo - istinu predstavlja sve to se moe osetiti ulima. Ono to se ne moe osetiti ulima nije istina. Dva naunika koji koriste ova dva dijametralno suprotna prilaza znanju mogu doi do razliitih 14

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI zakljuaka u vezi Boje egzistencije. Konceptualista moe tvrditi da se pojam Boga sasvim uklapa u kontekst racionalnih spekulacija i ne stvara nikakav problem iracionalnosti i da se prema tome mora smatrati istinitim.(2) S druge strane, strogi pristalica empirijskog pravca u epistemologiji moe rei da se metafiziko bie nazvano Bog, ne moe osetiti ulima ne moe smatrati istinskim, jer ne zadovoljava empirijske kriterijume istine.(3)Dakle, videli smo kako briljantni umovi mogu doi do razliitih zakljuaka koristei dve razliite epistemologije kao osnovu za svoja istraivanja. Svakako, vano je podsetiti se da dve gore navedene epistemologije predstavljaju dva glavna pravca kojima se koriste obrazovani ljudi, mada je malo verovatno da se u dvadesetom veku pronau filozofi koji bi imali tako izraene jednostrane bilo racionalistike bilo empirijske stavove kao to je maloas navedeno. Zato je zakljuak do koga dolazi teista ili ateista u velikoj meri uslovljen validnou ili nevalidnou koritene epistemologije.

FORMALNE GREKE ak iako neki filozof koristi ispravnu epistemologiju, to ne mora biti garancija da su i zakljuci njegovog razmiljanja validni. Mada on moe biti korektan u startu, sasvim je mogue da se greke rezonovanja jave tokom procesa razmiljanja. Mada svi filozofi nisu bili racionalisti, svi filozofi su se priklanjali jednom tipu procesa zakljuivanja da bi opravdali svoje poglede. Ovo je pokazano u egzistencijalistikoj filozofiji kao i u ostalim oblicima epistemologije.Pitanje formalne istine se tie pitanja unutranje konzistentnosti. Ono ukljuuje problem logike i iskaza koji se mogu pokazati istinitim ili lanim iskljuivorazumom. Na primer, ako filozof pone sa iskazom: "Svi ljudi su smrtni", pa doda drugu premisu: "Sokrat je ovek", i doe do zakljuka: "Sokrat nije smrtan", jasno, on bi napravio grubu greku. Njegov zakljuak ne bi bio validan.Interesantno je navesti da se u udbenicima logike primeri logikih greaka ne navode iz literature nie klase, kao to su knjige sa elementima humora ili tabloidi ili propagandni manuskripti, ve iz najprefinjenijih literarnih produkata zapadne civilizcije. Citati iz pera takvih briljantnih umova kao to su Don Stjuart Mil (John Stuart Mill), Dejvid Hjum (David Hume), Imanuel Kant, Aristotel, Ciceron i ostali, se navode kao ilustracije kardinalnih logikih greaka prisutnih u delima najuenijih ljudi.(4)Zato, glavni razlog zato se briljantni umovi ne slau oko vanih problema potie od injenice da su i najvei umovi skloni pravljenju greaka u svom procesu rezonovanja. Kada uoimo da se eksperti ne slau, ne smemo u startu imati slepo poverenje u doslednost rezonovanja u njihovoj formalnoj argumentaciji.

INJENIKE ILI INDUKTIVNE GREKE Upravo kao to ljudi mogu greiti u formalnom rezonovanju, isto tako se greke mogu uunjati u nae razmiljanje i zbog propusta kog prikupljanja injeninog materijala. Dekart (Rene Descartes) 15

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI je svojevremeno demonstrirao veoma realnu mogunost percepcije greaka koje potiu od oveka. Mi smo svesni ogranienosti naih ula koja nam ne mogu osigurati kompletno znanje i tanost. Na primer, postoje toliko visoke frekvencije zvuka da ih pod normalnim uslovima ljudsko uho ne moe registrovati. Do tog saznanja sam doao na malo nezgodan nain tokom jednog incidenta iz detinjstva. Poto smo nabavili jedno kue, otiao sam do prodavnice da kupim zvidaljku za pse. I kad sam se vratio kui testirao sam zvidaljku duvajui u nju, meutim, nikakav zvuk se nije uo. Tada sam se vratio u prodavnicu i poalio da zvidaljka ne funkcionie, traei da mi se vrati novac. Ali, vlasnik trgovine mi je paljivo objasnio da iako ja ne mogu uti zvuk zvidaljke, moje malo kue moe i odazvati se. To je za mene bila praktina lekcija o razlikovanju osetljivosti izmeu ljudskog i pseeg uha.I za ostala ula koja posedujemo se ispostavlja da poseduju manju mo i osetljivost nego kod nekih stvorenja koja nas okruuju. Postoje ivotinje ije je ulo mirisa znatno osetljivije nego nae, kod drugih je mnogo jae ulo vida, i tako dalje. Pronalaskom raznoraznih sofisticiranih i osetljivih ureaja za merenje i posmatranje, uspeli smo da prevaziemo naka od tih ogranienja. Meutim ni ti ureaji ne mogu ponuditi perfektnu percepciju signala. Prirodna ogranienja su uvek prisutna u empirijskim procesima. Mi jednostavno ne moemo tvrditi da ne postoje stvari koje su za nas nevidljive i neujne. Naunicima je to dobro poznato, i oni takoe znaju da ima mnogo toga to se nalazi van domaaja tehniki najsavrenijih ureaja.Naa ranjivost se ne ograniava samo na nedovoljnu osetljivost ve se konstantno suoavamo sa problemom izvoenja zakljuka na osnovu nedovoljne koliine podataka. Na primer, ako je sto studenata rualo u studentskom restoranu i trideset od njih je odmah potom dobilo stomane tegobe, mi bi smo traili zajedniki imenilac u njihovom iskustvu da bismo otkrili uzrok njihove bolesti. Ako otkrijemo da je sedamdeset studenata imalo ampitu za desert, a ostalih trideset pitu s vinjama i da su se razboleli studenti koji su jeli pitu s vinjama, mi emo verovatno zakljuiti da je ta pita s vinjama izazvala stomane tegobe.Meutim, ako pretpostavimo da stvarni uzrok bolesti predstavlja injenica da je student koji je sluio pitu sa vinjama bio nosilac veoma zaraznih klica, dok je drugi student sluio ampitu, onda pita sa vinjama nije uzrok bolesti; ve da je pita sa vinjama samo predstavljala samo mamac preko koga je ovih trideset studenata dolo u kontakt sa stvarnim izvorom bolesti. Zaustavljanje na pitu s vinjam bi predstavljalo kolski primer zakljuivanja na osnovu nedovoljne koliine podataka.Problem empirijske greke je vezan i za problem negiranja postojanja. Oigledno je lake empirijski dokazati postojanje neega, nego empirijski negirati postojanje neega. Na primer, ako bi neko izneo tvrdnju da na Aljasci ima zlata, verifikacija te izjave bi pod srenim okolnostima mogla biti izvrena veoma brzo i jednostavno. Naime, mada je malo verovatno, mogue je da prva lopata prevrnute zemlje na Aljasci sadri zlato. Ako bi se desio takav dogaaj, navedena tvrdnja bi bila dokazana. Meutim, verifikacija negacije izjave da na Aljasci nema zlata, bi ukljuivala ispitivanje svakog pedlja te zemlje, da bi na kraju mogli rei sa sigurnou da zaista nema zlata. 16

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI Zbog oigledne razlike u izvodljivosti verifikacije, mnogi teisti se tee da je praktino nemogue negirati Boje postojanje empirijskim metodama. Da bi se to postiglo, bilo bi potrebno da se pomno pretrai svaki "ugao" u svemiru. (A ak i kad bi to pretraivanje bilo mogue, tano je da mi verovatno ne posedujemo ulne sposobnosti potrebne za pronalaenje takvog nevidljivog i transcedentnog Bia.) Ateisti, svakako, navode da oni nemaju nameru da negiraju Boje postojanje samo na osnovu empirijskih podataka, ve izjavljuju da tvrdnja o Bojoj egzistenciji premeta teret dokaza sa negacije na potvrdu postojanja.Sledei suptilni problrm vezan za induktivna istraivanja i ljudsku pogreivost je uoen u poetnom stadijumu polemike oko LSD. Kada se podigao talas protesta u vezi eksperimenata koje je vodio Dr. Timoti Liri (Timothy Leary) sa Univerziteta Harvard, Liri je optuen za nesavesno koritenje halucinogenih droga. Liri je na optube odgovorio tvrdnjom da LSD nije "hlucinogena" ve radije "psihodelina" droga.ta su bili Lirijevi argumenti? Kljunu ulogu je odigrala definicija halucinogenih droga kao onih koje stvaraju iskrivljenu predstavu realnosti. Halucinacije su neka vrsta prevare. Ali, Liri je tvrdio, da LSD ne stvara lanu sliku stvarnosti, ve pojaava njeno oseanje. LSD ne izopauje, ve razvija um. On je citirao svedoenja mnogih linosti iz sveta umetnosti da bi podupro svoju tvrdnju. Umetnici su tvrdili da su bili daleko vie svesniji boje i sastava dok su bili pod uticajem droge. Muziari su tvrdili da su postajali sposobni da uoe ranije neprimeene harmonike. Ljudi ukljueni u seksualnu revoluciju su tvrdili da LSD toliko poveava oseaj dodira da su doivljavali orgazam na svojim laktovima.Ko je mogao negirati ove tvrdnje? Empirijski, induktivni metod je naruen problemom ogranienosti naeg senzornog aparata, kao i pitanjem koliko subjekat treba da oekuje od podataka koje istrauje. PSIHOLOKE PREDRASUDE Ova etvrta kategorija mogueg uzroka greke se konstantno pomalja kao pretnja validnim zakljucima. Ako je neiji epistemoloki sistem regularan, deduktivno razmiljanje bez mane, pa i njegova induktivna procedura besprekorna, sve to jo uvek ne garantuje ispravne zakljuke. Zbog emocionalne naklonosti moe se desiti da se ne prihvate oigledni zakljuci istraivanja. Klasini aforizam nae kulture glasi: "ovek nabeen protiv svoje volje, ostaje pri svome i dalje". Ova tendencija da se ostane na nekom stavu mimo svih injenica je slikovito ilustrovana anegdotom koja se pripisuje luteranskom teologu Donu Montgomeriju (John Warwick Montgomery).Jednom davno bee neki ovek (uoiti oiglednu aluziju na bajke) koji je umislio da je mrtav. Njegova zabrinuta ena i prijatelji su ga poslali do oblinjeg psihijatra. Psihijatar je odluio da ga izlei tako to e ga ubediti u jednu injenicu koja e protivreiti njegovom verovanju da je mrtav. Argument za koji se odluio psihijatar je bila jednostavna istina da mrtvi ljudi ne krvare. Tako je svom pacijentu dao da ita medicinske tekstove koji su vezani za autopsiju i sl. Nakon nekoliko sedmica ubeivanja pacijent je konano uzviknuo: "U redu, u redu! Ubedili ste me. Mrtvaci ne krvare." Tada 17

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI ga psihijatar ubode iglom u ruku, i naravno potee krv. Kad to vide, ovek preblede, lice mu se iskrivi i vrisnu: "Gospode! Pa mrtvaci ipak krvare!"(5)Emocionalne predrasude se ne igraniavaju samo na maloumne, nepismene i malo obrazovane ljude. ak i za najbriljantnije umove je ekstremno teko da se oslobode svojih emotivnih naklonosti. Ni filozofi ni teolozi nisu operisani od linih interesa i psiholokih predrasuda koje iskrivljuju razmiljanje.Navedni pregled faktora moguih greaka nije imao za cilj da izaziva oajanje ili preputanje skepticizmu kod italaca. Mada je put ka znanju prepun raznoraznih opasnosti da se napravi greka, to je jedini put kojim se moe ii ako elimo da mislimo uopte. Svesnost mogunosti za predrasude ili ak njihove jasne egzistencije nije reenje za oslobaanje od njih, ali ta svesnost je preduslov za njihovo eliminisanje.Pitanje Boje egzistencije je pitanje koje izaziva duboke emotivne i psiholoke predrasude. U areni teoloko-filozofske debate pozicije su preoptereene nedvosmislenim interesima. I upravo ti psiholoki interesi su esto bili glavna pokretaka sila za veinu spekulacija u vezi porekla religioznog verovanja.

NAPOMENE 1. Wilhelm Windelband, A History of Philosophy, tom 1 (New York: Harper & Row, 1958), 132.2. Neke interpretacije Anselmovih klasinih teolokih argumenata Bojeg postojanja idu u tom smeru. Za savremenu diskusiju tog problema, vidi John Hick and Arhur C. McGill, ed., The Many-Faced Argument (New York: Macmillam, 1967).3. Taj uski pogled na dokazivanje je propagirala kola Logikog pozitivizma. Za iru analizu te metode verifikacije, vidi Frederick Ferre, Language, Logic and God (New York: Harper & Row, 1961).4. Irving M. Copi, Introduction to Logic (New York: Macmillan, 1953).5. The Altizer-Montgomery Dialogue (Chicago: Inter Varsity, 1967), 21.

PSIHOLOGIJA TEIZMA Psiholoke predrasude mogu iskriviti nae rezonovanje, naroito ako se radi o kontroverznim problemima. Verovatno da ne postoji tematika koja je toliko sklona pristrasnosti kao to je religija. Poznato je da se religiozna pitanja dotiu praktino svih aspekata nae egzistencije. ovekove veze sa svojom porodicom, drutvom i kulturom se esto odravaju u religioznom okruenju. Ortodoksni Jevrejin koji se oeni hriankom osea pritisak religioznih pitanja. Rimo-katolici koji praktikuju kontrolu raanja oseaju teinu crkvenih zabrana. ak i "liberalne" prostitutke imaju konflikte sa svojom kulturom. Xaviera Hollander je priznala u jednom televizijskom ou da, uprkos opte uvreenoj predstavi o njoj kao "Happy Hooker" (srena, blago reeno, prostitutka), ona nije bila u stanju da obavlja svoj zanat kad bi se nala u situaciji gde se u pozadini ula crkvena muzika. ak takve osobe, kao to je Hollander, za koje se smatra da nemaju nikakve veze sa religijom, ipak 18

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI nisu potpuno ravnodune. Zato je to tako? Zato i najei atesti oseaju uticaj religije u svom ivotu? Da li je ovek neizleivo religiozan?Francuski naunik i filozof Blez Paskal (Blaise Pascal) se dotakao srca ovog problema u svojoj klasinoj definiciji oveka kao bia paradoksa. ovek se osea razapetim izmeu beskonanosti i nitavnosti, imajui zversko telo i aneoski um. ovek je izuzetno svestan svog stanja kad oseti pretnju nitavila. Kao bie paradoksa on je istovremeno homo grandeur i homo misere. ovekova veliina se sastoji u sposobnosti da moe da kontemplira svoju sopstvenu egzistenciju. Ali njegova veliina je ujedno i njegova mizerija, poto ovek moe da zamisli i bolju egzistenciju od postojee. No, on nikad nee biti u stanju da realizuje svoje zamisli.(1)Upravo ta osobina da zamilja bolju egzistenciju lei u osnovi veine psiholokih teorija o poreklu religije. Strah od nestajanja i nitavila izaziva elju za buduom egzistencijom koja bi bila bolja od one koju sada uiva ili trpi. Pojam neba gde nee biti smrti, boli, muka, suza i tame, moe biti izuzetno privlaan bednom oveku. Ova neporeciva privlanost je bila taka oslonca za mnoge oponente religioznog verovanja.

FROJDOVA ANALIZA RELIGIJE Frojd je bio ubeeni ateista s jedne strane i pronicivi posmatra ljudske due s druge. Poput mnogih mislilaca iz perioda post-prosveenosti, njega je proganjalo pitanje: "Zato postoji religija, ako nema Boga?" Odgovor na ovo pitanje Frojd nije traio u udbenicima religije ve u kompleksnosti ljudske due.Frojd navodi ogranienja koja pojedincu namee civilizacija kao glavne razloge koji su uslovili pojavu religije. U drutvu koje ine pojedinci, ogranienja individualnih elja su neophodna za uzajamno preivljavanje. Bez drutvenih restrikcija, ovek je preputen nemilosrdnom prirodnom stanju u kome samo jaki - zapravo, najjai - mogu opstati. Drutvo je roeno kao rezultat straha od prirode. "Glavni zadatak civilizacije, zapravo njen raison d'etre, jeste da nas brani od prirode."(2) Meutim, ak i civilizacija i kultura, bez obzira kako bila napredna, ne moe totalno nadvladati prirodu.Tu su elementi koji izgleda da se podruguju ljudskoj sili, tu je zemlja koja drhti, rastvara se i pokapa sve ljudsko i svako ljudsko tijelo, tu je voda koja se podie i sve preplavljuje i potapa, oluja koja odnosi bez traga, tu su bolesti koje smo tek odnedavno spoznali kao napade drugih ivih bia i napokon tu je bolna zagonetka smrti protiv koje jo nismo pronali nikakvo ljekovito sredstvo i vjerojatno nikakvo neemo niti nai. Svojim silama priroda se podie protiv nas, velianstvena, okrutna, neumoljiva,gura nam predoi nae slabosti i nau bespomonost koje smo kulturnim radom mislili otkloniti.(3)Ako civilizacija nema snagu da kontrolie prirodu i otkloni strah od nje, ta onda moe? Odgovor je, svakako, projekcija religioznog karaktera na samu prirodu. Za Frojda prvi korak u tom pravcu predstavlja humanizacija prirode.Do nadosobnih sila i sudbe ovjek ne moe, oni vjeno ostaju tui. Ali ako u elementima bjesne strasti kao u vlastitoj dui, ako sama smrt nije nita spontano ve nasilni in 19

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI jedne zlokobne volje, ako je ovjek posvuda u prirodi okruen biima koja su mu znana iz vlastitog drutva, onda on moe odahnuti, u njemu stranom svijetu osjea se kao kod svoje kue i svoj je besmisleni strah u stanju psihiki preraditi. ovjek se moda jo ne moe obraniti ali sada on vie nije bespomono uzet, bar moe reagirati...(4)Tako, poto je priroda humanizovana personalizovana - otvorena je mogunost za psihike reakcije. Linosti se mogu tretirati na nain na koji bezline sile ne mogu. Ako nita drugo, sa linostima se moe razgovarati, moemo ih umoliti ili primiriti. Znamo da sa neprijateljski raspoloenim ljudima moemo komunicirati na nain na koji ne moemo sa tornadom, na primer. Sa naim neprijateljima moemo pregovarati, raspravljati se pa i podmititi ih. Ali kako pregovarati sa poplavom ili objasniti se sa malignim tumorom? Odgovor se krije u personalizaciji prirode ili pridruivanju prirodi linih boanstava sa kojima se moe pregovarati.Frojd trasira razvoj religije od jednostavnog animizma do kompleksnog monoteizma koji je kulminirao u verovanje u dobronamerno Provienje koje pokazuje oinske karakteristike. Kada je Bog postao jedna linost, "veze s njim mogle su iznova dobijati prisnost i intenzitet djejeg odnosa prema ocu.".(5)Oinska slika Boga je takoe vezana za poreklo religije, poto je vezana za fenomen krivice. U knjigama Totem i tabu i Nelagodnost u kulturi, Frojd je razvio hipotezu o prvobitnom plemenskom sukobu izmeu poglavice-oca i njegovih mladih sinova, sukobu koji je kulminirao ubitstvom oca. Ovo delo je mladim ljudima stvorilo neistu savest, ije proganjanje se moglo smiriti samo sluenjem i umilostivljanjem oboene slike izgubljenog oca. Na taj nain je Frojd poreklo religije sveo na psiholoke osnove. Strah od prirode i krivica zbog oceubitstva predstavljaju dvostruki temelj religioznog verovanja i slube.

FOJERBAHOVA ANALIZA Ludwig Feuerbach je obogatio devetnaesto stolee kritikom kako religije uopte tako i samog hrianstva. Osnovna Fojerbahova teza glasi: "Religija je san ljudskog uma."(7) Pod teologijom nije video nita vie od antropologije. Ljudska boanstva, stvorena visoko aktivnom imaginacijom, su samo projekcije slika o samome sebi. Religija, kako kae Fojerbah, ima svoju osnovu u sutinskoj razlici izmeu oveka i zveri - zveri nemaju religiju.ovek ima religiju zbog svoje samosvesnosti i sposobnosti da misli apstraktno i projektuje svoje apstrakcije u idealne forme. Bog je projekcija Apsolutne Personalnosti. Taj Bog je za oveka vaan jer mu prua sredstvo da dostigne glavni cilj besmrtnost. Smrt slui kao katalizator za religiju. Kad ne bi bilo smrti ne bi bilo ni religije. Za Fojerbaha, Hristovo vaskrsenje predstavlja "realizaciju ovekove elje za potvrdom sigurnosti u kontinuitetu egzistencije."(8) Fojerbah je tvrdio da religija izraava ovekov napor za apoteozu (oboenje).ovekove predstave Boga su uvek antropomorfne. To znai, da ljudi formiraju bogove po svojoj slici. Nai bogovi su samo mentalne projekcije nas samih.Kakve su ovekove misli i sklonosti, takav je i njegov Bog; koliku vrednost ima ovek, toliku i ne veu ima njego Bog. Svest 20

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI Boga je samo-svest, poznanje Boga je samo-poznanje. Preko njegovog Boga ti poznaje tog oveka, a preko tog oveka njegovog Boga; obojica su identini.(9)Fojerbah dalje navodi da ovekove slike bogova variraju od kulture do kulture, pri emu nerazdvojno preuzimaju karakteristike odgovarajue kulture. Tako, stari Germani imaju boga koji je vrhovni ratnik. Homerskim bogovima dominira Zevs koji je najjai od svih bogova, a fizika snaga predstavlja najvie cenjeni kvalitet iz Homerove epohe. Kavkaske kulture imaju bele bogove, a crnake crne. Indijanski bogovi izgledaju i ponaaju se poput indijanaca, dok kaubojski izgledaju i ponaaju se poput kauboja. ovekova boanstva izraavaju njegov egoizam. Fojerbah dalje kae: "Kad bi biljke imale oi, ukus i mo prosuivanja, svaka bi biljka izjavila da su njeni cvetovi najlepi."(10) Zato, ne ono to ovek jeste, ve ono to hoe ili eli da bude, upravo to i nita drugo, jeste Bog.

MARKSOVA ANALIZA Marks se interesovao za religiju ne iz nekih metafizikih razloga, ve radi ireg i potpunijeg razumevanja istorije. Nastavljajui tamo gde je stao Fojerbah, Marks tvrdi da religija ima svoje korene u egoizmu i fantaziji. ovek trai jednog nadoveka (supermena) koji bi ocrtavao njega samog. Religija stvara fantazije koje pruaju oveku utehu, odnosno opijum za mase. Marks vidi poreklo religije u specifinoj manifestaciji klasne borbe. Religiozne doktrine su ljudske fabrikacije koje je vladajua klasa izmislila radi ekonomske eksploatacije. "Religiozni" vladari ue jadne radnike da siromatvo predstavlja vrlinu. Bogovi se nude kao nosici budueg blaenstva. Produktivnim i poslunim robovima se obeava zemlja nakon groba. Dok siromasi trae svoju buduu platu na nebu, dotle vladajua klasa stie ovozemaljska bogatsva na njihov raun. Radnici gube svoja materijalna dobra, dok svoju duu uvaju netaknutu za budunost. Na taj nain religija slui kao neophodno sredstvo koje e uvati radnike od revolucije.ivotni uslovi starog drutva ve su uniteni u ivotnim uslovima proleterijata. Proleter nema vlasnitva; njegov odnos prema eni i djeci nema vie nita zajedniko s buroaskim porodinim odnosom; moderni industrijski rad, moderno robovanje kapitalu, jednako u Engleskoj kao u Francuskoj, u Americi kao u Njemakoj, oduzelo mu je svaki nacionalni karakter. Zakoni, moral, religija za njega su samo buroaske predrasude iza kojih se kriju buroaski interesi.(11)Tako, religija nastaje kao iskrivljena imaginacija specifinog segmenta ljudskog drutva. Buroazija koristi religiju da bi se zatitila od prirodnog straha, straha od proleterske revolucije.

21

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI NIEOVA ANALIZA Fridrih Nie (Friedrich Nietzche) vidi korene religije u ovekovom strahu da se suoi sa muninom ukljuenja u borbu koja potie od sveopte udnje za mo. Religija prua osnovu za moralnost, koja sa svoje strane dri potencijalnog "Nadoveka" (modernije reeno, Supermena) u pat poziciji. U svom delu S one strane dobra i zla, Nie pravi razliku izmeu onoga to je nazvao "ropskom moralnou" i "gospodarskom moralnou". Rob prihvata moralnost koja uzviava njegovu slabost, dok gospodar prihvata moral koji velia njegovu mo. U terminima morala roba, odnosno "stada", Nie pie:Te osobine koje slue za olakanje egzistencije paenika su dobile istaknuto mesto i obasute svetlosu; ovde sauee, blaga, usluna ruka, toplo srce, strpljenje, marljivost, poniznost i prijateljstvo dobijaju ast; jer, radi se o najkorisnijim osobinama, i o skoro jedinom nainu za podnoenje tereta postojanja. Ropska moralnost je u svojoj sutini moralnost iz koristoljublja.(12)U hrianstvu, Nie vidi najbolji mogui vid samomanifestacije ropske moralnosti. U hrianskom drutvu (naroito u Evropi devetnaestog veka) vidi simbol kompletne destrucije prirodnih vrednosti. Hrianstvo je negacija i obezvreenje svega to je prirodno. Ono je smrtni neprijatelj prirodnoj etici. Religiju, a posebno hrianstvo, su izmislili i odravaju je slabii koji se ne mogu suoiti sa svetom u kome u stvari nema krajnjeg cilja, krajnje istine, krajnjeg smisla. Religija oznaava pobedu mira i obuzdanja (koje simbolie grki bog Apolon) nad sirovom snagom i energijom (koje simbolie bog Dionizije). Ona oznaava nestanak ovekove svesnosti herojstva.Hou da vas uim ta je to nad ovek....Natovek je smisao zemljin. Vaa volja treba da kae: neka bude natovek smisao zemljin!Preklinjem vas, brao moja, ostajte verni zemlji, i ne verujte onima koji vam govore o nadzemaljskim nadama! Otrovnici su to, svesni ili nesvesni.(13)Tako, prema Nieu, religija postoji jer je potrebna slabiima. U vezi hrianstva on pie:Veina ljudi u staroj Evropi, kako meni izgleda, jo uvek ima potrebu za prisutnost hrianstva, i zato ona jo uvek ima veru. Jer, ovek je takav: neka teoloka dogma se moe opovri hiljadu puta, i pod uslovom da mu treba, on e je opet i opet prihvatiti kao "istinitu", - na osnovu uvenog "dokaza silom" o emu govori Biblija.(14)U ovim ljudima - Frojdu, Fojerbahu, Marksu i Nieu - imamo primere velikih mislilaca koji su poreklo religije locirali u nekom od aspekata ovekove psiholoke strukture. Strah od prirode, projekcija elja, begstvo od krivice i anksioznosti, strah od ekonomske revolucije i strah od nitavnosti su etikete raznih psiholokih stanja koja religiju ine poeljnom. Ostati sam i nezatien u neprijateljski nastrojenom ili indiferentnom svetu je zastraujua misao. Poslovica: "potreba raa inovacije" se moe primeniti na religiju podjednako kao i na milione lekova i televizijskih aparata.Iz mnogo modernije perspektive, engleski filozof Bertran Rasel (Bertrand Russell, umro 1970) je rekapitulirao motiv projekcije elje kao odgovor na pitanje porekla religije. U svom eseju "Zato nisam hrianin", on pie:Mislim da se religija prvenstveno bazira na strahu. Delimino se radi o strepnji pred nepoznatim , delimino, kao to 22

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI sam rekao, o elji da imate neku vrstu starijeg brata koji e stajati pored vas u svim vaim nevoljama i problemima. A u osnovi svega toga lei strah - strah od tajanstvenog, strah od poraza, strah od smrti. Strah je otac okrutnosti, i zato nije nikakvo udo to su religija i okrutnost ile ruku pod ruku. Jer, strah lei u osnovi tih stvari. Sada u ovom svetu mi moemo poeti malo po malo da shvatamo stvari, i malo po malo da ih pokoravamo uz pomo nauke, koja kri svoj put, korak po korak, uz protivljenje hruanske religije, crkve i svih starih propisa. Nauka nam moe pomoi da prevaziemo taj enjivi strah u kome ovenstvo ivi pokolenjima. Nauka nas moe pouiti, a mislim da nas i samo nae srce moe pouiti, da ne traimo unaokolo imaginarnu podrku, da ne izmiljamo saveznike na nebu, ve da pogledamo u svoje napore ovde dole, da bismo od ovog sveta nainili pogodno mesto za ivot, a ne mesto koje su crkve nainile od nje u svim ovim vekovima.(15)Moda neka od ovih psiholokih projekcija moe objasniti poreklo religije. Meutim, dokaz te pretpostavke predstavlja ogroman zadatak. Pitanje porekla religije ne mogu reiti ni psiholozi ni filozofi. Ovo pitanje je u krajnjoj instanci problem istorije, a ne psihologije ili filozofije. Psiholozi nas mogu snabdeti podacima o tome ta ljudska psiha moe i eli da projektuje. Oni mogu ponuditi mnotvo moguih psiholokih razloga zbog kojih ovek moe izmisliti religiju. Ali pokazati ono ta ovek moe da uradi ne pokazuje ono ta je ovek zaista uradio. Pokazati da je neki ovek mogao izvriti ubistvo nije dovoljan dokaz da se on i osudi za ubistvo. Mada je korisno znati da je osumnjieni imao motiv za zloin, to ipak ne pokazuje da je on odista poinio taj zloin.Dakle, mora nam biti jasno da navedeni argumenti ne predstavljaju dokaz Bojeg nepostojanja. Oni mogu biti od koristi za jednog ateistu kome teisti prigovaraju da jedino mogue objanjenje religije predstavlja postojanje Boga. Takva tvrdnja bi se mogla jednostavno negirati teorijama navedenim u ovom poglavlju. Oigledno je da postoje i druga objanjenja nastanka religije.U stvari, svi navedeni argumenti se ne tiu pitanja Bojeg postojanja. Frojd, Marks i drugi nisu ni pokuali da dokau nepostojanje Boga. Njihovi argumenti poinju od pretpostavke da Boga nema. Oni se nisu bavili pitanjem: "Ima li Boga?" Oni su se bavili pitanjem: "Zato postoji religija?" (Ako zaista nema Boga, njihova razmiljanja bi imala vrednosti za nae razumevanje oveka i fenomena religije.) Problem teizam/ateizam se ne bazira na tom pitanju. Zato ovek veruje u Boga? Problem se ne svodi na pitanje zato se ljudi plae problema svoje egzistencije, ve vie na pitanje zato postoje ljudi koji razmiljaju, u svetu koji pati zbog problema svoje egzistencije?Pokazati da ljudi ele Boga, nije isto to i dokazati bilo ta u vezi da li ili ne takvo boanstvo postoji. Sve dok se ne dokae princip da bilo ta to ovek eli da postoji, ne moe postojati, navedena objanjenja se ne tiu problema Boje egzistencije. Ovde se radi o psiholokim analizama koje poinju i zavravaju na psiholokom nivou. One nas mogu nauiti mnogo u vezi oveka, ali one nita ne govore u vezi Bojeg postojanja. Simptomatino je da mnogi uvaeni mislioci danas baziraju svoje neverovanje ili agnosticizam na navedenim kritikama, bez obzira to te kritike, u stvari, ne obuhvataju problem Boga. One su 23

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI panavljane toliko mnogo da su prerasle u "ortodoksnu" dogmu. (Kritiari koji sebe smatraju liberalnim, nesputanim misliocima esto kritikuju hriane to se pridravaju religioznih dogmi, no ispostavlja se da i nevernici imaju svoje dogme.)Potrebno je naglasiti da klasini teizam ne bazira pitanje Boje egzistencije na fenomenu religije. Za teiste je uteno da su se religioznim kontekstom zatitili od usamljenosti, ali u okviru ovog spora, religija slui samo kao potkrepljujui argument za njegovu veru, a ne krajnji dokaz Bojeg postojanja. Kad bi ateisti mogli pokazati da jedini argument koji teisti mogu ponuditi predstavlja fenomen religije, tada bi mogli zadati ozbiljan udarac teistima.Veoma je vano naglasiti, dalje, da ono to Frojd i ostali nude predstavlja samo mogua, alternativna objanjenja porekla religije koja se razlikuju od onoga koje nude teisti. Jedna stvar je pokazati da ovek moe fabrikovati religiozna iskustva; sasvim je druga stvar pokazati da on stvarno tako i ini. Jedna je stvar tvrditi da ljudi mogu izmisliti religiju zbog svojih psihikih potreba; sasvim druga stvar je tvrditi da oni to zaista rade. Prvo ukljuuje pitanje psiholoke i intelektualne sposobnosti; dok drugo ukljuuje istoriju. Kada Frojd govori o poreklu, on pie kao istoriar, a ne kao psiholog. Nama je poznata njegova kompetentnost kao psihologa; njegova kompetentnost za probleme istorije, blago reeno, jo nije potvrena.Kao to emo videti, sve ove teorije uvenih mislilaca imaju svoja ogranienja.

FROJDOVA OGRANIENJA Pokazavi da oveja dua poseduje dimenziju religiozne elje, Frojd je mnogo posluio intelektualnom svetu. Moda od jo vee koristi je njegovo vezivanje fenomena krivice za religioznu svest. Tano je da priroda strai oveka i stvara anksioznost i strah. Tano je da se strah od prirode redukuje njenom humanizacijom i personalizacijom. Tano je da, vezano za taj strah, religija prua dragocenu utehu i javlja se kao veoma poeljna opcija. Sve to moe biti istina, ali ak i da jeste, mi ne moemo zakljuiti da zaista ne postoji takva okrepljujua realnost kao to je Bog. Ja ne optuujem Frojda to je izveo takav zakljuak, ali mnoge hiljade ljudi su izveli to isto i nastavljaju da tako rade. Jedan milosrdni Otac moe biti atraktivna inspiracija za religiozno posveenje. S druge strane, jedan strogi Otac moe isto tako, biti inspiracija za priklanjanje ateizmu. Frojd je jednom prilikom iskreno priznao da jedno neprijatno iskustvo koje je doiveo sa svojim ocem moe imati pridisponirajui uticaj na njegovo oseanje antipatije prema "Bogu-Ocu".

FOJERBAHOVA OGRANIENJA

24

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI Poput Frojda, i Fojerbah je pruio znatan uvid u ljudske religiozne fenomene. On je uoio injenicu da ljudi tee da slikaju svoje bogove po svojoj slici, dajui im svoje sopstvene karakteristike. Hrianima nije strano da su ljudi skloni da prave idole po svojoj slici i prilici, i svaki teista treba da obrati panju da ljudi u religioznoj slubi pokazuju svoj ponos i aroganciju. Ali, opet da ponovimo, Fojerbahova analiza mnogo govori o oveku, dok se praktino ne dotie pitanja Bojeg postojanja ili nepostojanja.

MARKSOVA OGRANIENJA Marksova kritika religije ima veliku vrednost, ne samo za ateiste, ve i za teiste. Marks je poput proroka ukazao na korienje religije za manipulaciju i eksploatisanje siromanih i tlaenih slojeva drutva. Njegov uvid u dimenzije rada i ekonomiju je od izuzetnog znaaja. Do Marksa, niko se nije usudio da uoi injenicu da ovekov rad ima toliko veze sa ljudskom istorijom. Tano je da je religija isuvie esto sluila kao opijum za mase, a bogatima kao sredstvo za eksploataciju. Bez obzira na dubinu Marksove kritike religije, ona ne reava pitanje Bojeg postojanja. Veina religija, a naroito hrianstvo, je spremna da prizna da veina religioznih institucija predstavlja pogodno tlo za eksploataciju i manipulaciju i svaku vrstu zla. Ali, injenica da je ovek sklon da izmilja bogove radi svojih socio-ekonomskih razloga ne dokazuje da on to zaista i radi. Ili, ako se moe pokazati da neki, ili ak veina ljudi "izmilja" bogove iz tog razloga, time se ne pokazuje da to rade svi ljudi. NIEOVA OGRANIENJA Fridrih Nie retko izaziva ambivalentna (dvostruka i protivurena) oseanja kod teista. On je bio toliko estoki anti-hrianin da se vernici jedva mogu uzdrati da ne pobesne, kad diskutuju o njegovom ivotu. to se mene tie, ja sam duboko impresioniran ne samo njegovim razmiljanjem, ve i njegovim arom. Poput, hrianskog filozofa Serena Kjerkegora (Soren Kierkegaard), Nie je izloio razornu kritiku institucionalizovane religije, to ja duboko cenim. Od velike je koristi njegov opis dekadentnog evropskog drutva, naroito na moralnom planu. Bez sumnje je tana konstatacija da, esto, herojska moralna hrabrost pravi kompromise ili se rtvuje radi sigurnosti u okviru stada. Ako je ivot, u krajnjoj instanci, bez vrednosti, a osnovna ovekova karakteristika je udnja za moi, onda Nie nudi silne razloge za negiranje kako Boga, tako i religije. Ako je izbegavanje rizika ispoljavanja hrabrosti jedini razlog ljudske religioznosti, onda se i ja ukljuujem u kampanju protiv religije. Meutim, i ovo se ne tie pitanja Bojeg postojanja, mada duboko zadire u probleme religioznog ponaanja.Mada se analizom uloge psiholokih elja u religiji, mogu dobiti vredna saznanja vezana za ljudsko ponaanje, tim razmatranjima se ne moe reiti problem Boje egzistencije. Istina se nikad ne moe otkriti analizom onoga to ovek eli ili ne eli da bude 25

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI istina.Svakako, ostaje injenica da mnogi ljudi zaista temelje svoje neverovanje na psiholokim argumentima Frojda, Marksa i ostalih. U sledeim poglavljima emo videti da postoji isto tako mnogo argumenata koji pokazuju da i neverovanje ima svoje korene takoe u ovekovim psiholokim potrebama. NAPOMENE 1. David E. Roberts, Existentialism and Religious Belief (New York: Oxford University Press, 1957).2. Sigmund Frojd, Budunost jedne iluzije i drugi spisi, ed. Gvozden Flego, prev. Boris Buden, (Zagreb: Naprijed, 1986), str. 325.3. Ibid.4. Ibid. 326.5. Ibid. 329.6. Vidi Sigmund Frojd, Nelagodnost u kulturi, prev. ore Bogievi (Beograd: Rad, 1988).7. Ludvig Feuerbach, The Essence of Christianity, trans. George Eliot (New York: Harper & Row, 1957), xxxix.8. Ibid. 135.9. Ibid. 12.10. Ibid. 8.11. Karl Marks, Fridrih Engels, "Odabrana djela klasika marksizma" dio I, "Manifest komunistike partije" (Zagreb: Naprijed, 1973), str. 34.12. Videti Robert N. Beck, ed., Perspectives on Philosophy, (New York: Holt, Rinehart & Winston, 1961), 370.13. Fridrih Nie, Tako je govorio Zaratustra, prev. Milan urin (Beograd: rafos, 1987) str. 14.14. H. J. Blackham, ed., Reality, Man and Existence: Essential Works of Existentialism(New York: Bantam, 1965), 71.15. Bertrand Russell, Why I am Not a Christian (New York: Simon & Schuster, 1957), 22.

BEG OD STROGOG BOGA Frojdova, Fojerbahova, Marksova i Nieova gledita su u toj meri rasprostanjena u naoj kulturi da se, zbog raznoraznih optubi psiholokog karaktera, vera teista nalazi na velikim iskuenjima. Da li postoji ijedan religiozni ovek kome nije, blago reeno, "prigovarano" da se njegova vera bazira na potrebi za duevnom potporom kod suoavanja sa neugodnistima i pretnjama savremenog ivota? Meutim, retko ko je uzimao u obzir da se cipela moe nalaziti i na drugom stopalu ili da se taka moe koristiti i za drugu nogu.Nasuprot opte poznatih stavova psihologije teizma, zaprepauje totalno nepoznavanje psihologije ateizma. Nije mnogo poznato da Novi Zavet nudi odgovor na pitanje: "Ako ima Boga, zato postoji ateizam?" Odgovor na ovo pitanje lei u onome to emo sada nazvati psiholokim kategorijama. Drugim reima, Novi Zavet govori da se neverovanje ne bazira toliko na intelektualnoj koliko na moralnoj i psiholokoj osnovi. Sutina problema se ne nalazi u nedovoljnom broju injenica potrebnih da se racionalno bie uveri da Bog zaista postoji, ve da racionalna bia poseduju neku vrstu prirodnog neprijateljskog stava prema Bojem biu. Jedno reju, Boja priroda (bar to se tie hrianskog Boga) je odbojna ljudima, i nije uopte u fokusu njegovih enji, htenja ili projekciji elja. ovek nema elju da svemoni, osobni judeo-hrianski Bog postoji, ve da On ne postoji. Po Novom Zavetu se na toj osnovi ne bazira samo ateizam, ve i sve vrste religija 26

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI koje je isfabrikovao sam ovek.Da bi se dobro razumele negativne osobine koje se etiketiraju prirodnom oveku, od velike pomoi e biti da se osvrnemo na poslanicu apostola Pavla Rimljanima. U prvom poglavlju tog pisma, Pavle prua detaljno objanjenje ovekovih reakcija na spoznaju Boga.Gnev Boiji pak otkriva se sa neba na svaku bezbonost i nepravednost ljudi, koji nepravednou zadravaju ostinu. (Rimljanima 1, 18)Pavle zapoinje deklarisanjem otkrivenja Bojeg gneva sa neba. Ova poetna izjava je sama po sebi dovoljna da izazove negativne emotivne reakcije kod veine italaca. Ideja Bojeg gneva ne predstavlja ba popularan koncept. Re koju Pavle ovde koristi i koja je kod nas prevedena sa "gnev", je grka re orge. Gnev koji Pavle opisuje ne oznaava neku proizvoljnu, kapricioznu ili iracionilnu strast od strane Boga. Mada Bog nije ljutica po karakteru, Njegov gnev je uperen protiv ljudi koji su ga izazvali. Pavle ne zna nita o Bojem slepom gnevu koji se raspaljuje protiv nevinih ljudi. Boji gnev se otkriva protiv ovekove "bezbonosti" i "nepravednosti".Bezbonost predstavlja opti pojam koji u konkretnim sluajevima moe imati razliita znaenja. Grka re asebeia oznaava nepobono i nereligiozno ponaanje. Bezbonost se, dakle, odnosi na stanje suprotstavljanja Bojem velianstvu. Nepravednost - adikia - oznaava napad na Boju pravednost. Mnogi komentatori govore da se ovaj stih odnosi na dve razliite vrste ljudskih aktivnosti, naime, nepobonost i nemoralnost. John Murray, na primer kae:"Bezbonost" se odnosi na izopaenost koja je religioznog karaktera, "nepravednost" na moral; ilustracija prvog je idolatrija, a drugog nemoral. Red je, bez sumnje, bitan. U apostolovom opisu degeneracije, nepobonost je prethodnik nemorala.(1)Nasuprot Murray-u, ja zastupam stav koji je zauzeo kalvin, a koji se nalazi i u Kitelovom delu Theological Dictionary of the New Testament:Opte je prihvaeno gledite da se ove rei odnose na grehe protiv prve i druge ploe Zakona, ogreenja protiv Boga i blinjih. Ako je tako, normalno je zakljuiti, mada za to nema egzegetske potvrde, da je Pavle imao u vidu nereligioznost i nemoralnost, i da se uzrok prvog nalazi u drugom. Nasuprot njima je re pasan koja ukljuuje oba ova termina, pomeana u jednom. Naredni kontraargument govori da se kod rabina retko kad pravi razlika izmeu greha protiv Boga sa grehom protiv ljudi, i to ne spada u rabinsku tradiciju. Konaan stav je, dakle, da ono to sledi iza adikia se odnosi na obe rei. Dike koju ljudi kre predstavlja Boju pravednost. Prema tome, asebeia i adikia u Rim. 1, 18. predtsavljaju jednu vrstu pleonazma "nepobonost i nepravednost".(2)Ista uoptena ideja je izraena sa dve razliite rei. Boji gnev koji je usmeren protiv konkretne stvari, koja je izraena reima nepobonost i nepravednost.Pavle nas ne ostavlja da razmiljamo o kom se to nepobonom i nepravednom delu radi. On brzo prelazi sa opteg na posebno, locirajui tano prekraj koji je izazvao Boga. Taj prekraj se identifikuje kao "zadravanje istine". Radi se, naime, o zadravanju istine koje se nalazi u srcu Pavlove teologije ateizma. Pavle koristi izraz en adikia katechonton, koji se prevodi na razliite naine "dranje 27

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI (istine) u nepravednosti", "zadravanje (istine) u nepravednosti", "istiskivanje (istine)", "priguivanje", "prepreavanje". J.H. Bevink predlae novu alternativu kao reenje problema, naime potiskivanje. On pie:ini mi se da se u ovom sluaju ova re treba prevesti sa "potiskivanje". Namerno smo izabrali re koja ima posebno znaenje u psiholokoj literaturi. Webster's Ninth New Collegiate Dictionary definie re repression (tj. potiskivanje, prim. prev.) kao "proces kojim se neprihvatljive elje i nagoni iskljuuju iz svesti, ostavljajui ih da operiu u oblasti nesvesnog". Ovo se, po njemu sudei, slae sa onim to Pavle govori o ljudskom ivotu. Ali moramo naglasiti da je u savremenoj psihologiji re potiskivanje primila ire znaenje. U Frojdovoj psihologiji ona se naroito odnosi na nesvesne elje, manje ili vie, seksualnog karaktera. U najsavremenijoj psihologiji ona se opet odnosi na elje i nagone razliite prirode. Potisnuti nagoni i elje mogu imati veoma veliku vrednost. Sve to se suproti prihvaenim ivotnim emama ili predominantnim popularnim shvatanjima, moe biti potisnuto. To se najee i deava, a posledice mogu biti dalekosene. Pavlova upotreba ove rei nas podsea na navedeni nedavno otkriveni psiholoki fenomen. On kae da ovek, po svojoj prirodi, uvek potiskuje Boju istinu jer se ona suproti njegovom ivotnom scenariu.(3)Prvobitno znaenje glagola katekein u biblijskom grkom glasi "vrsto drati". U ovoj najeoj upotrebi on ima pozitivno znaenje kao "vrsto dranje" duhovnih vrednosti, Boje rei i sl. Ali, ova re se koristi i u peorativnom smislu, sa znaenjem "drati nezakonito" ili" drati u zatvoru".(4) Pavle u prvom poglavlju poslanice Rimljanima, oigledno, koristi negativno znaenje. Tako se za oveka kae da dri istinu na zao nain. Prema Bevinku, ona predstavlja "zadravanje" istine koju ne bi trebalo potiskivati ili zadravati. Jer ono to se moe saznati o Bogu njima je poznato; Bog im je objavio. (Rim. 1,19)Ovde Pavle navodi da poznanje Boga nije neki komplikovan problem koji moe razumeti samo intelektualna elita ili veti poznavaoci ezoterinih misterija. Ono to se moe saznati je jasno. Ovo znanje nije skriveno, ve otkriveno. Ono je jasno i dostupno svima. Pavle ide dalje, navodei da je ono poznato jer im je sam Bog objavio. Drugim reima, ako uenik nije nauio, to nije zato to uitelj nije pouavao. Ne samo da je znanje opte dostupno, ve ga je i sam Bog uinio dostupnim. ak i njegove nevidljive osobine, njegova vena sila i boanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora. (Rim. 1, 20.)U vezi preciznog znaenja ovog stiha su se u istoriji crkve vodile mnoge diskusije. Glavna debata je vezana za pitanje da li je Boje otkrivenje posredno ili neposredno. Drugim reima, da li se do otkrivenja dolazi rezonovanjem na osnovu Bojih otisaka u stvaranju, ili je otkrivenje neka vrsta intuitivnog znanja koje se neposredno otiskuje u svesti oveka? Pitanje je iskrslo zbog nekih nejasnoa u grkom tekstu. ta veliki apostol misli kad kae "od stvaranja sveta"? Da li ovo "od" (apo) znai vremenski period ili izvor informacija? Veina modernih komentatora daje prednost prvom znaenju. Meutim, oba prevoda su 28

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI korisna za razmatranje. No, o bilo kom nainu otkrivenja se radilo, ostaje injenica da se Boja nevidljiva priroda, pa ak i njegova mo i boanstvo, moe uoiti u njegovim stvorenjima. Murray kae:Ovo znaenje izraza "jasno sagledati" sugeriu naredne rei "budui shvaena delima stvaranja" - to je sagledavanje shvaanja inteligentnog postanka. Naglasak je na razumljivosti omoguenoj delima stvaranja u posredovanju za nas, tako da moemo shvatiti nevidljive atribute - oni se daju "jasno sagledati".(5)Dela koja se mogu jasno videti uoavaju se na delima stvaranja, naime prirodi. Ukupni efekat tog znanja koje se jasno moe uoiti jeste da ljudi vie "nemaju izgovora". Ovde lei i osnova univerzalne ovekove krivice. Niko se ne moe izgovarati na nepoznavanju Boga. Mada se ljudi ne osvedoavaju ovim argumentima, to ne znai da se nedostatak krije u argumentima, ve u oveku. Ovaj nedostatak nije neka prirodna nesposobnost kojom bi se ovek mogao opravdati. ovekov propust da uoi ova sveopta i univerzalna otkrivenja Boga se ne zasniva na slabosti ula vida, sluha ili mozga kojim misli. Problem se ne nalazi u nedostatku znanja ili oteenju ovekovih saznajnih sposobnosti, ve u moralnoj manjkavosti. Dakle ovek pravi propust odbijajui da se podredi argumentima koje Bog jasno prua. Ovo kritiko razlikovanje izmeu objektivnih podataka i ovekovog subjektivnog opredeljenja za njih, se veoma esto previa. Kad ovek po svojoj prirodi ne bi imao saznajne sposobnosti da prihvati ovo opte otkrivenje, Bog bi ga teko mogao smatrati odgovornim za njega. Ali ovek ne poseduje takvo opravdanje. U vezi ovoga, Kalvin kae:Ali poto vei deo oveanstva, zarobljen grehom, hoda slep u ovom sveanom teatru, on izjavljuje da samo retki i pojedinani umovi razmiljaju paljivo o ovim delima Bojim, koja mnogi, koji su otroumni za ostale oblasti opaanja, posmatraju bez ikakvog uinka. I zaista, ispostavlja se da najjasnije manifestacije Boje slave ne pronalazi ni jedan posmatra od stotinu. Dakle, niti je njegova mo niti je njegova mudrost, jo uvek, zaodenuta u tami.(6)Da bi bio siguran, Kalvin proglaava neku vrstu nedovoljnosti opteg otkrivenja. Ono je nedovoljno da "nas vodi pravom stazom". To znai ono je nedovoljno da nas obrati. On takoe govori o nedovoljnosti ovekovih "prirodnih moi", ali je oprezan kad kae da "poto se zatupljenost koja nas spreava nalazi unutar nas, nema mesta za izgovor. Mi se ne moemo pozivati na neznanje, a da istovremeno nismo osvedoeni naom svu da smo i lenji i nezahvalni."(7) Na drugom mestu on komentarie: "Zato, moramo ouiti, da je Boje oktrivenje, preko koga se otkriva njegova slava meu njegovim stvorenjima, dovoljno jasno, bar u pogledu njegove svetlosti."(8)Na taj nain, nedostatak opteg otkrivenja ne vodi poreklo toliko u ovekovoj prirodnoj kompoziciji, koliko u dispoziciji. Drugim reima, problem spoznaje Boga kao Stvoritelja nije u tolikoj meri intelektualni problem, kao to je moralni problem. On postaje intelektualni problem poto je um zamuen ovekovom naravi ili psiholokim stavom protiv svetlosti. Kao to je Isus rekao: "Svetlost je dola na svet, a ljudi zavolee mrak vie nego svetlost, jer njihova dela behu zla" 29

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI (Jovan 3, 19). Pavle ovo naglaava u poslanici Rimljanima:Jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoe u nitavnu varku, te potamne njihovo nerazumno srce. (Rim. 1,21)Pavle opet navodi da su ljudi "poznali" Boga. Problem nije u propustu da se oda slava onome to je nepoznato, ve u odbijanju da se proslavi ono to je jasno otkriveno.Pavle ne tvrdi samo da je otkrivenje omogueno i uinjeno dostupnim, ve naglaava da to otkrivenje proima oveka. (Ovde moram kritikovati Kalvina zbog njegovog navoenja "slepih" bia.) Ne radi se samo da Bog ini svetlost dostupnom, a ovek odbija da je posmatra. Svetlost, kako kae Kalvin, proima ljude. Mi nemamo samo vanjsko otkrivenje, ve razumevanje tog otkrivenja. Tvrdnjom da otkrivenje nije u stanju da formira "prirodno poznanje" Boga se ini ogromno nasilje nad tekstom. Pavle se ne ali da su ljudi propustili da poznaju Boga, ve da su propustili da ga proslave. Tu se nalazi univerzalna optuba na oveka.Opet moramo navesti da je vano uoiti da se optuba ne odnosi na ljude koji su u neznanju, sa ili bez pravog razloga. Ljudi se ne mogu pozivati na nemanje znanja o Bogu. Kad ne bi bilo univerzalnog sveopteg otkrivenja, mogao bi se uputiti prigovor protiv Boga da njegov gnev nije upuen samo protiv onih koji nita nisu saznali o njemu, ve i protiv onih koji nisu mogli imati nikakvu priliku da saznaju neto o njemu. To bi znailo optuivati ljude za neznanje koje se nije moglo prevazii. Ali stvar je u tome da otkrivenje ima takvu prirodu da nikakvo nesavladivo neznanje ne moe posluiti kao izgovor.Ali ta sa neznanjem koje rezultira iz odbijanja da se koriste dostupni podaci? Da li se ateista moe aliti da, iako je otkrivenje uinjeno dostupnim i manifestirano jasno i objektivno, on ga nije "video" jer je zbog straha ili ponosa ili antipatije bilo koje vrste, on odbio da otvori oi da ga vidi? Odgovor opet mora biti negativan, jer Pavle jasno kae da je svetlost prodorna - poznanje je tu. Sud nije protiv neznanja, ve protiv "zadravanja istine" u nepravednosti. Obaveteni ljudi, a ne neznalice su u fokusu Bojeg gneva i suda.Kada se u Novom Zavetu koristi izraz "poznanje Boga", postoje jasne indikacije da to znanje (gnosis) moe biti na razliitim nivoima. Radi se o pojmu bogatom nijansiranih znaenja. Postoji razlika izmeu teoretskog poznavanja Boga od poznavanja Boga kao linosti, u smislu intimne prijateljske veze. Postoji sutinska razlika i izmeu poznanja Boga i priznanja Boga, to je upravo ono to Pavle navodi ovde.(9) Ljudima se sudi zbog odbijanja da priznaju ono to znaju da je istina. Bez obzira koliko nijansi ili nivoa se sadri u toj rei (znanje), ostaje jasna razlika izmeu znanja (gnosis) i neznanja (agnosis).Apostol ide dalje govorei da su ljudi koji su propustili da proslave Boga il mu odaju hvalu (mada su ga upoznali), postali jalovi u svojim mislima, a njihova nerazumna srca zatamnjena. Dakle, odbijanje poznanja Boga dovodi do jalovog rezonovanja. Ovo rezonovanje je jalovo upavo zato to je posledica prve premise koja je pogrena i na kraju proizvodi plodove koji su prisutni ve u poetnom polarisanju. Konani rezultat nije svetlost ve tama, koja prodire do samog ovekovog srca. On 30

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI zavrava u tami jer je prezreo svetlost na poetku. Da je um u poetku priznao jasno prisustvo svetlosti, fatalni proces rezonovanja nikad ne bi zapoeo. ak i briljantno i eruditsko rezonovanje, ukoliko sledi pogrenu startnu poziciju, moe dovesti do groznih rezultata. Naunik koji odbija da prizna injenice za koje zna da su ispravne, teko moe doi do ispravnih zakljuaka. Svaki proces rezonovanja koji poinje negiranjem onoga to je poznato, i nastavlja bazirajui se na predrasudama teko da moe proizvesti svetlost, bez obzira sa kakvim uverljivim i lucidnim argumentima baratao nakon poetne greke.Vano je i da uoimo da Pavle ne negira sposobnost prirodnog oveka da rezonuje korektno. Problem nije u samom kapacitetu za razmiljanje, ve u procesu miljenja koji sledi i bazira se na predrasudama kao injenicama. Intelektualni problem je proistekao iz moralnog problema, a ne moralni iz intelektualnog.Postali su ludi govorei da su mudri, pa zamenie slavu besmrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnoga oveka, i ptica, i etverononih ivotinja, i gmizavaca. (Rim. 1, 22-23)Ova teka apostolova optuba bi se lako mogla pogreno shvatiti kao napad na inteligenciju prirodnog oveka. Detaljna analiza pokazuje, meutim, da se ovi stihovi ne ustremljuju na ovekove intelektualne sposobnosti, ve na njegovu moralnost. Pavlova upotreba rei lud se mora detaljnije ispitati.U biblijskim kategorijama, termin "lud" ne oznaava uvek linost male inteligencije. Ovaj termin ima i moralnu i religioznu teinu. On se moe iskoristiti za opis duhovitih linosti ili onih koji imaju izuzetno mali kvocijent zdravog razuma. Grka re moros predstavlja koren iz koga je proizala engleska re "moron" (maloumnik). U klasinom grkom ova re je imala psiholoki ukus. Bertram navodi:S obzirom na ljude, upotreba je dominantno psiholoka. Ova re ima znaenje kritike samog oveka: njegova dela, misli, rei nisu onakve kakve bi trebalo biti. Slabost moe poticati od neke specifine greke u rasuivanju ili odluivanju, ali moe do u obzir i veliki nedostatak intelektualnih i duhovnih sposobnosti.(10)U Starom Zavetu, re "lud" stoji u otrom kontrastu sa mudrim ovekom. Meutim, mudar ovek se ne raspoznaje po svojim akademskim zvanjima ve po praktinoj manifestaciji svoje pobonosti. Mudrost zapoinje sa "strahom Bojim". Obrnuto, ludost ima svoje poreklo u odbacivanju Boga (Ps. 14, 1). Isaija naziva ludim onog oveka koji prezrivo prekida druenje sa Bogom, postajui praktini ateista. Biti lud znai pre pripadati negativnoj teolokoj kategoriji nego intelektualnoj. Na slian nain, pod ludim se u Novom Zavetu smatraju oni koji proputaju da deluju mudro s obzirom na Boga, padajui pod moralnu osudu.Pavlova kritika u ovom tekstu je dvosekli ma. Prirodni ovek nije samo etiketiran za ludaka, ve i proglaen krivim zbog licemerstva. Postoji veliki jaz izmeu prikazivati se mudrim i stvarno biti mudar. ovekova krivica se sastoji u injenici da budui lud, on se prikazuje pametnim. On prisvaja stanje koje ne poseduje i na taj nain pada pod dvostruku apostolovu osudu.ovekova ludost se oituje zamenom Boje slave idolima. Re zamena je vana radi 31

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI pravilnog razumevanja teksta. Mnogi prevodioci prevode ovu re sa "promena". Ali ukupni kontekst ovog stiha iskljuuje taj prevod kao isuvie slab i nejasan. Ovde se radi o naroitoj vrsti promene; promene koja podrazumeva menjanje ili iskrivljenje koje u sebe ukljuuje neku vrstu zamene jedne stvari drugom. Time se zamenjuje originalno sa svojom lanom kopijom. (Psiholoka razrada ove promene e biti razmatrana kasnije.) Promena rezultira idolatrijom, koja takoe dolazi pod Boju osudu. U ovom sluaju istina se ne iskrivljuje u militantni ateizam, ve u neku vrstu religije. Ova religija ne slui da rastereti oveka ili ublai Boji gnev, ve vie da poveava krivicu dodavanjem velike uvrede slavi besmrtnog Boga. Paganska religija se ne vidi kao korak evolucionog progresa na putu prema potpuno razvijenog monoteizma, ve kao korak na putu kojim se povlai i bei od monoteizma. Paganska religija predstavlja ne evoluciju ve devoluciju ili ak revoluciju (u smislu revolta protiv Boga). Murray dodaje:Ovde apostol objanjava poreklo te degeneracije i degradacije koju predstavlja paganska idolatrija, tako da smo dobili biblijsku filozofiju lanih religija. "Jer paganstvo", kako kae Majer, "nije prvobitna religija, od koje bi ljudi mogli postepeno da prerastu u verovanje u jednog Boga, ve je, nasuprot tome, rezultat otpada od poznatog originalnog otkrivenja istinskog Boga u Njegovim delima.(11)Poznavalac istorije religije Mircea Eliade pie o pojmu "dalekog Boga" koji se nalazi u primitivnim religijama. On kae:Nebeski strukturisana via bia imaju tendenciju da nestanu iz praktine religije, iz kulta; oni odlaze iz ljudskog prisustva, povlae se na nebo, i postaju daleki, neaktivni bogovi (dei otiosi). Ukratko, za ove bogove se moe rei da, nakon stvaranja sveta, ivota i oveka, oni oseaju neku vrstu dosade, poto je ogromni posao stvaranja iscrpeo njihove resurse. Zato se oni povlae na nebo, ostavljajui sina ili demijurga na zemlji da dovri ili upotpuni Stvaranje. Postepeno njihovo mesto preuzimaju druge boanstvene figure - mitski naslednici, majke-boginje, bogovi plodnosti, i sl.(12)Eliade ide dalje, navodei da meu Afrikim narodima "veliki nebeski bog, najuzvienije bie, svemogui stvoritelj, igra minornu ulogu u religiji veine plemena. On je isuvie daleko ili isuvie dobar da bi zahtevao neku slubu, a ukljuuje se samo u ekstremnim sluajevima."(13)Tako, ak i u primitivnim religijama postoji bar nejasno podseanje na Boga Stvoritelja. Prema Pavlu, religija nije plod revnosne tenje za Bogom, ve rezultat estokog bega od Boga. Boja slava se zamenjuje idolom. Taj idol stoji kao spomenik, ne religioznog ara ve bega oveka od njegovog poetnog susreta sa slavom Bojom.Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u neistotu, da meusobno obeauju svoja telesa - i oni koji su laju zamenili Boiju istinu, potovali i klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin. (Rim. 1, 24-25)Boji odgovor na in idolatrije se vidi kao neka vrsta Bojeg naputanja oveka. Bog doputa oveku da ide za svojim udnjama ili eljama za neistotom. Delovanje tih naputenih udnji kulminira u ljudskom obeaenju. Ono to poinje kao delo odbijanja Boje slave, zavrava u ovekovom 32

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI obeaenju. Karl Bart komentarie: "Kad Bog biva lien svoje slave, ljudi postaju lieni svoje. Obesveeni u svojoj dui, oni postaju obesveeni i van u svojim telima, jer ovek je jedno."(14)Pavlova analiza pokazuje progresiju ne samo od Boga do oveka, ve i od misli do dela. Mada se ponaanje i teorija razlikuju, ipak, budui nerazdvojno vezani, moralne posledice odbijanja poznanja Boga e se neizbeno odraziti na moralno ponaanje. Luter dodaje:Dakle, krivica se poveava, jer odstupanje u vidu idolopoklonstva i isprazne spoznaje Boga je sada zapeaeno ne samo u umovima ve i u delima i akcijama, postajui tako primer i kamen za spoticanje koji vodi ostale u kuanje. Kada, u granicama svog potovanja Njegovog svetog imena, oni obeaste Boga u svojim mislima predstavljajui ga na nain koji je vie nego nedostojan Njega, jedino bi bilo pravedno da se spotaknu pavi nazad na svoje teme, i da razmiljaju u deluju na odgovarajui nain koji nije vredan njihove ovenosti.(15)Pavle se opet poziva na "zamenu" koja je ukljuena u idolopoklonstvo. Zamena znai postavljanje lai umesto istine Boje. Ovo je sutina idolopoklonstva, naime sluenje i potovanje tvorevine umesto Tvorca. U praksi idolopoklonikih religija, postojea antiteza izmeu istine i lai je zamagljena. To to je neki pagan "religiozan" ne umanjuje ni na koji nain njegovu krivicu pred Bogom. Praktikovanje idolatrijske religije se ne vidi samo kao priblini oblik autentine religije, ve kao njena negacija. Jedna je stvar negirati Boje postojanje; sasvim je drugo dodati novi prekraj tom odbijanju sluenjem neemu za ta je jasno da se nalazi na nivou stvorenja. Mada potovanje i sluba koji se odaju idolima mogu biti iskreni, ipak to se smatra iskrenim zlom. Iskreno izopaivanje istine koje obeauje Boga proizvodi nita drugo nego iskreni Boji gnev. Kao to Pavle pokazuje na drugom mestu u svojoj reakciji prema Grcima na Marsovom breuljku u Atini, Bog nije neto posebno srean i zadovoljan oltarima na kojima je napisan epitaf: NEPOZNATOM BOGU. Takvo bogosluenje se tretira vie kao praznoverje nego realnost.Zato ih je Bog prepustio sramnim strastima; njihove ene zamenie prirodno optenje neprirodnim, a isto tako i ljudi ostavie prirodno openje sa enom i u svojoj poudi raspalie se jedan na drugoga, tako da ljudi sa ljudima ine sram i na sebi primaju zasluenu platu za svoju zabludu. (Rim. 1, 26-27)Opet Pavle navodi da ih je Bog "prepustio". Bog otklanja ogranienja od onih koji bee od njega i doputa im da slede pravac svojih nagona. Njihova neasna degeneracija nije nikako ograniena na homoseksualnost, ve se delimino ispoljava u tim aktivnostima. Nije udno to se Pavle poziva na homoseksualnost kao jednu od indikacija radikalne degeneracije u svetlosti starozavetnog pogleda na nju. U Mojsijevom Zakonu na homoseksualnost se gleda kao na gadost pred Bogom i smatra se smrtnim grehom. Smatra se ozbiljnim grehom koji prlja zemlju, tipu greha koji je smatran delom uobiajene prakse paganskih naroda sa kojima je Izraelu bilo zabranjeno da se meaju. (Vidi 3 Moj. 18, 22-30; 20, 13)I poto se nisu potrudili da upoznaju Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopaenom umu 33

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI da ine to ne prilii. (Rim. 1, 28)Degradacija na neplemenit um i neisto ponaanje nije sluajna Boja akcija. Postoji razlog za ovu kaznenu meru. Razlog je jednostavan: "oni se nisu potrudili da upoznaju Boga". Sud kojim se ovek opredelio prema Bogu glasi: Bog nije dostojan ljudske panje. Greka ljudskog uma ne potie samo od logikih prerauna. Ne radi se samo o greki koja proistie iz logikog rezonovanja, ve o dobro razmotrenoj proceni vrednosti poznanja Boga. Greka pagana nije sluajna, ve oigledno namerna. "Ne potrudivi se" oni su jasno odbili da upoznaju ono to se zaista otkriva kao istina.Oni, koji su ispunjeni svakom nepravednou, zloom, lakomstvom, nevaljalstvom, puni zavisti, ubijstva, svae, lukavstva, zloudnosti, doaptavai, opadai, bogomrsci, siledije, oholi ljudi, razmetljivci, pronalazai zala, nepokorni roditeljima, nerazumni, nepouzdani, bez ljubavi, nemilosrdni; oni znaju Boiju pravdu - da oni koji tako ta ine zasluuju smrt, pa ipak ne samo to to ine, nego odobravaju i drugima da tako ine. (Rim. 1, 29-32)Ovaj spisak grehova koji je nastao iz poetnog odbijanja poznanja Boga je jeziv. Ova lista ovekovih prekraja boanskog zakona pokazuje da ovekov problem psiholokih predrasuda nije nimalo naivan. To neprijateljstvo je zaista duboko i ne pokazuje samo neko minorno odstupanje, ve usplamteli gnev u ljudskom srcu.Poznanju Boga otkrivenom u stvaranju se dodaje jo jedna dimenzija. Ne samo da se upoznaje Boje postojanje, ve i njegovo ponaanje prema zlu. (Pavle razvija ovaj moralni aspekt opteg otkrivenja u drugom poglavlju poslanice Rimljanima.) Pagani znaju kaznu za svoj greh. Meutim, zapanjujua dimenzija paganske ludosti se ne vidi samo u oitom praktikovanju onoga to zna da je zlo, i za ta zna da e biti kanjen, ve to odobrava i hrabri druge da uestvuju u toj ludosti s njim. Murray primeuje:inei to javno, mi ne samo da zapeaujemo svoju sudbinu, ve i ohrabrujemo i druge da rade stvari za koje znamo da im koren lei u prokletstvu. Mi mrzimo druge kao to mrzimo sebe i podravamo ih u onome za ta znamo da zasluuje osudu. Greh dobija najvie u teini kad nije praen ukorom i suzdravanjem od strane ostalih i kada se radi o kolektivnom odobravanju.(16)Navedeni zakljuak u vezi nemoralnog karaktera ljudskog ponaanja istie njegov krajnji besmisao. Ovaj opis ljudskih nastojanja pokazuje jednu vrstu masovnog ludila. Ludila, ne u smislu ponaanja koje je radikalno abnormalno ili atipino, ve neku vrstu "normalnog" ludila koje je neizbean rezultat jednog iracionalnog procesa. Greh u ivotima racionalnih bia se bazira na iracionalnoj osnovi: odbijanja da se prizna istinitim ono to se jasno vidi da jeste.Lista zlodela koja Pavle navodi se ne moraju nalaziti iskljuivo u granicama specijalnih izolovanih grupa ili degenerisanih primitivnih zajednica. Pavle ne opisuje divlje ponaanje nekog udaljenog kanibalskog plemena lovaca na ljudske glave ili moralni primer najbezdunijih ljudi iz nekog od najuvanijih zatvora. Gde da poemo na ovoj naoj planeti da pronaemo oveka koji nije sklon lakomosti? Gde da tragamo za ovekom bez zavisti? Koje drutvo ima ljudska bia operisana od drskosti, hvalisavosti ili oholosti? Ne, 34

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI navedena zlodela su "normalna" i "tipina" za sve ljude. Ona su manifestacija normalnog iracionalizma i najnaprednijih drutava. Zato? Zato takvo racionalno bie kao to je ovek, ima iracionalno ponaanje? Moemo li ovo objasniti podsvesnim seksualnim nagonom? Da li smo adekvatno odgovorili na pitanje, jednostavno se pozivajui na Nieovoj "udnji za mo"? Odakle dolazi ta "udnja za mo"?

PSIHOLOGIJA POSLANICE RIMLJANIMA Prevod Pavlove analize ovekovog odgovora na poznanje Boga u kategorije savremene psihologije nije teak zadatak, kao to je ve navedeno u Bavinck-ovoj analizi. Osnovna stanja ovekove reakcije na Boga se mogu formulisati preko pojmova: traume, potiskivanja, i supstitucije.

TRAUMA Trauma se moe definisati kao "povreda ivog tkiva nekim vanjskim agensom" ili "poremeeno stanje psihe ili ponaanja koje rezultuje iz emocionalnog ili mentalnog stresa ili fizike povrede".(17) To znai da se trauma moe odnositi kako na mentalni ili emotivni ok tako i na fiziki. Traumatsko iskustvo ukljuuje u optem sluaju neto negativno ili opasno po osobu. (Mada je takoe uoeno da i pozitivna iznenaenja mogu izazvati traumatski stres.) U sluaju Pavlove analize, trauma nastaje ovekovim suoavanjem sa Bojim samo-otkrivenjem. Susret sa Bogom okira i ranjava oveka. Iz raznih razloga, koji e biti dublje razmotreni u sledeim poglavljima, Boje prisustvo stravino preti oveku. Bog predstavlja pretnju ovekovim moralnim standardima, pretnju za njegov zahtev za autonomijom, kao i pretnju njegovoj elji za skrivanjem. Boje otkrivenje u sebi ukljuuje nametanje, pa ak i invaziju "drugog", "razliitog", tueg i stranog ljudskim okolnostima. Jednom reju ono predstavlja invaziju svetlosti u tamu na koju su se ljudi privikli.Na fizikom planu, nama su poznati bolni rezultati kada nakon due vremena provedenog u mrklom mraku, iznenada izaemo obasjani sunevom svetlosu. Rudari moraju paljivo da prilagoavaju svoje oi kad izlaze iz svojih podzemnih jama na dnevnu svetlost. ak i oni koji hodaju po povrini zemlje u sred sunanog dana moraju biti paljivi da ne gledaju direktno u sunce da ne bi dolo do traumatinog oteenja njihovih oiju. Kalvin primeuje:Ako u sred nekog sunanog dana posmatramo zemlju ili okolne objekte koji lee na domak naih pogleda, mi umiljamo kako imamo veoma jak i prodoran vid; ali im pogledamo u sunce, i posmatramo ga direktno, vid koji je funkcionisao perfektno na zemlji, odjednom postaje zaslepljen i poremeen svetlou, kao da eli da nas navede da priznamo da naa otrovidost pri posmatranju zemaljskih objekata predstavlja slepost kada se usmeri na sunce. Isto to se dogaa i na duhovnom planu. Sve dok ne gledamo iznad zemlje, mi smo sasvim 35

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI zadovoljni sa naom pravednou, mudrou i silinom; govorimo o sebi najlaskavijim reima i izgledamo sebi maltene ravni polubogovima. Ali im ponemo da podiemo svoje misli ka Bogu i razmiljamo kakva vrsta Bia bi on mogao biti i kakvo je apsolutno savrenstvo te pravednosti, mudrosti i sile, a kome, kao standardu, se mi trebamo uskladiti, ono to nas je ranije oduevljavalo svojim lanim prikazom pravednosti, postae uprljano najveom nepravednou; ono to nam je imponiralo pod imenom mudrosti, nam se sada gadi kao najvea glupost; a to je davalo utisak silne energije, sada postaje osueno kao najbednija slabost. Ti kvaliteti, za koje umiljamo da su najsavreniji, ostaju u nama sve dok se ne uporedimo sa boanskom istotom.(18)Zato suoavanje sa svetlou Bojeg otkrivenja predstavlja traumatian dogaaj za oveka. Do traume se ne dolazi ako se oi dre stalno zatvorenim, tako da nikakva svetlost ne moe prodreti u njih. S druge strane, oi se zatvaraju i kao reakcija na svetlosni udar - zbog doivljene boli.

POTISKIVANJE Glagol potisnuti se moe izraziti kao "gurati dole silom", "obuzdati", dok u psiholokom smislu znai "zatititi prirodno ili normalno izraavanje, aktivnosti ili razvoj iskljuivanjem iz svesnosti."(19)U sluaju Bojeg otkrivenja, ovek se suoava sa neim zloslutno stranim, doivljavajui tako traumatino stanje. Pamenje svesne predstave o toj traumi se ne zadrava u svom jasnom, zastraujuem obliku, ve se potiskuje. Ono se "gura dole" ili "dri u pritvoru" u oblasti podsvesnog. Ali ono to je potisnuto nije uniteno. Seanje ostaje, mada moe biti sahranjeno u oblasti nesvesnog. Poznanje Boga nije prihvatljivo za oveka, i kao rezultat, ovek ini sve to moe da ga izbrie ili bar kamuflira tako da se njegov zastraujui karakter moe sakriti ili oslabiti. Psiholozi su (poev od Frojda na ovamo) pokazali da potiskivanje predstavlja osnovni psihiki odbrambeni mehanizam oveka. Vano je zapamtiti, radi nae dalje diskusije, da se potisnuto znanje ne brie niti unitava. Ono ostaje netaknuto duboko u naoj podsvesti.

ZAMENA Supstitucija ili "zamena" (metallaso) se deava zato to potisnuto znanje nije uniteno. Bavinck opet komentarie:Ovaj fenomen zamene, supstitucije je toliko rairen da ga vidimo svugde oko nas. Otkriveno je da ovi potisnuti impulsi o kojima smo ve govorili, i "koji su ostali da vrljaju u oblasti nesvesnog", nisu mrtvi. Oni ostaju jaki, i pokuavaju da se ispolje opet i opet. Sasvim je sigurno da oni ne igraju nikakvu ulogu u ovekovom svesnom ivotu, ali oni uspevaju da, svako 36

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI malo, pokau da jo uvek postoje. Ovo se divno ilustruje priom o deaku iskljuenom iz kole koji i dalje nastavlja da kamenicama gaa u kolske prozore, pokazujui time da je on jo uvek tu. Frojd je obratio naroitu panju na ovaj fenomen i zapoeo njegovu studiju. On je uoio da se impulsi koje smo prognali u nesvesno mogu veoma dobro otkrivati u grekama koje inimo, u naim jezikim omakama. Ali oni se naroito javljaju u snovima, jer tada oni dobijaju ansu da izau na povrinu.(20)U procesu supstitucije, potisnuto znanje se javno manifestuje u maskiranoj formi. originalno znanje je zastraujue; njegov omalovaeni oblik je mnogo manje opasniji. Kada imaju posla sa duboko ukorenjenim anksioznostima nepoznatog porekla, psiholozi i psihijatri esto istrauju, sa izuzetnom panjom, ono to se naziva simbolikim aktivnostima oveka. Snovi, Frojdovske omake, gestovi tela itd., sve je ukljueno u paljivo ispitivanje naunika koji pokuava da odmrsi zapetljanu pacijentovu psihu. Na primer, ako tokom terapeutskog razgovora, ovek pravi nevoljne trzaje ili tikove svaki put kad se spomene njegova majka, za terapeuta e to biti vaan podatak. On e potom pokuati da zae u oblast pacijentove veze sa svojom majkom iz daleke prolosti, mada se pacijent moe buniti i vrsto uveravati da u toj oblasti njegovog ivota nikad nije bilo nikakvih problema. Jednom reju, ono to se ne moe mirno i komforno suoiti u svesnom umu, moe se, sa relativnim stepenom komfora, roditi na nesvesnom nivou.Teolokim renikom reeno, ispovedanje ateizma rezultira iz potiskivanja, ili u svojoj militantnoj formi ili u manje militantnoj formi, kao agnosticizam, ili u vrsti religije koja ini Boga manje "stranim" nego to je on to u stvarnosti. Bilo koja opcija, ateizam ili razvodnjena religija, se manifestuje zamenom istine u la. Istina se menja sa laju jednostavno zato to la izgleda prihvatljivijom za ivot.U Novom Zavetu se ovakva religija u mnogim sluajevima naziva ljudskom tvorevinom. Karl Bart naglaava da ak i hrianstvo moe (a esto to i ini) postati takva religija. Ovakva religija ne iznosi plodove ovekovog traganja za Bogom, ve proizvode svojih sklonosti. Bavinck govori u vezi religije:Tako se formiraju svakojake vrste predstava o Bogu; ljudski um kao fabrica idolorum (Kalvin), pravi svoje sopstvene predstave o Bogu i svoje sopstvene mitove. Ovde se ne radi o namernoj prevari sve se to deava bez ovekovog znanja. On se ne moe osloboditi od njih. Tako on dobija religiju; on je okupiran bogom; on slui svom bogu - ali on ne vidi da bog kome on slui nije Bog lino. Dolo je do zamene - kobne zamene. Neko sutinsko Boje svojstvo je ukaljano jer se nije uklapalo u ovekovu koncepciju (scenario) ivota, i slika koju ovek ima o Bogu vie nije istina. Boje otkrivenje, meutim, lei u njenom korenu, ali ga ovekova misao i aspiracije ne mogu primiti i prilagoditi sebe njemu. U slici koju ovek ima o Bogu, moemo otkriti sliku samog oveka.(21)Ideja da je ovek spreman i ima naklonost za fabrikovanjem religije nije vezana samo za Frojda, Fojerbaha ili Marksa. Kalvin ju je navodio u esnaestom veku, pozivajui se na izvore koji su poticali iz prethodnih vekova. Oigledno je da ovekova religija otkriva mnogo o 37

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI ovekovim eljama. Ali mora se naglasiti da biblijski Bog ima karakteristike i svojstva koji uopte nisu poeljni za veinu ljudi. Da li moda nekoga iznenauje tvrdnja da Njegova pojava deluje traumatski, kada se uzmu u obzir mnogobrojni primeri ispoljavanja Njegovog gneva i suda i Njegovo apsolutno prisvajanje i zahtev za ljudskim ivotima?Hrianska crkva je morala da se bori u svim vekovima protiv onih koji su umanjivali traumatske Boje dimenzije putem supstitucije i izobliavanja. Dvadeseti vek nije nikakav izuzetak. Svedoci smo masivnih zahtev tendencija da se omekaju zahtevi koje nam je postavio biblijski Bog. Uzmimo za primer, Bultmanovu kolu koja, koja pokuava da demitologizuje Sveto Pismo i naini teologiju koja potcenjuje zastraujui karakter istorije. Analiza ovog anti-iastorijskog i anti-intelektualnog pristupa teologiji postavlja pitanje da li se stvarna mitologija nalazi u Novom Zavetu ili u rekonstruisanom hrianstvu koje predstavlja Bultmanova kola. Isto je tako interesantno videti konane rezultate uenja Paula Tiliha (Paul Tillich) o "Bogu preko Boga", ili "osnovnoj brizi"(ultimate concern??). Uprkos to je Tilia bukvalno pogodila kap zbog tvrdnji njegovih sledbenika, on je posluio kao pokretaka sila iza proklamacije o mrtvom Bogu i usponu "hrianskog ateizma".Neobina ironija dodiruje veliki deo savremene teologije. "Tvrde Isusove besede" su uklonjene iz opasne zone suoavanja, transcedentni i "udni" motivi su demitologizacijom svedeni na normalu, a sam Isus je sveden na teren "istorijske uslovljenosti". Golwitzer postavlja odgovarajue pitanje: "Zato bi iko dao bezuslovnu vanost onome to je uslovljeno?"(22) Ovo pitanje zvui udno, poput pitanja koje prorok Isaija postavlja onima koji proizvode idole od drveta i kamena, da bi im se potom klanjali i sluili delu svojih sopstvenih ruku. Pasti i pokloniti se Bogu uz drhtanje moe biti zastraujue, no zato je krajnje besmisleno uglaeno se klanjati lanim bogovima koje smo mi nainili.

NAPOMENE 1. John Murray, The Epistle to the Romans, vol. 1 of The New International Commentary on the New Testament (Grand Rapids: Eerdmans, 1959), 36.2. Werner Foester, "asebes", vol. 7 of the Theological Dictionary of the New Testament, ed. Gerhard Kittel and Gerhard Friedrich, trans. Geoffrey W. Bromiley (Grand Rapids: Eerdmans, 1971), 190 (nadalje se citira kao TDNT).3. J.H. Bavinck, The Church Between the Temple and Mosque (Grand Rapids: Eerdmans, n.d), 118-119.4. Herman Hanse, "katecho", vol. 2 of the TDNT, 829.5. Murray, Epistle to the Romans, 38-39.6. John Calvin, Institutes of the Christian religion, vol. 1, trans. Henry Beveridge (Grand Rapids: Eerdmans, 1964), 57.7. Ibid., 62.8. David W. Torrance and Thomas F. Torrance, eds., The Epistles of Paul the Apostle to the Romans and to the Thessalonians, vol. 8 of Calvin's Commentaries, trans. Ross MacKenzie (Grand Rapids: Eerdmans, 1961), 31.9. Rudolf Bultmann pie: "Na taj nain u konceptu Bojeg 38

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI poznanja, element poznanja se javlja istovremeno, a ponekad i pre same spoznaje. Oboje je oigledno povezano u Rim. 1, 18-23 (spec. 21)." (aion, vol. 1 of the TDNT, 205).10. George Bertram, "moros", vol. 4 of the TDNT, 832.11. Murray, The Epistle to the Romans, 41.12. Mircea Eliade, The Sacred and Profane, trans. Eilliam R. Trask (New York: Harper & Row, 1957), 122-123.13. Ibid.14. Karl Barth, The Epistle to the Romans, 6th ed., trans. Edwyn C. Hoskyns (London: Oxford University Press, 1933).15. Wilhelm Pauck, ed., Luther: Lectures on Romans, vol. 15 of The Library of Christian Classics, ed. John Baillie, John T. McNeill, and Henry P. Van Duse (Philadelphia: Westminster, 1961), 33.16. Murray, Epistle to the Romans, 53.17. Webster's Ninth, s.v. "trauma".18. Calvin, Institutes, 1: 38-39.19. Webster's Ninth, s.v. "repress".20. Bavinck, Between Temple and Mosque, 121.21. Ibid., 122.22. Helmut Gollwitzer, The Existence of God as Confessed by Faith, trans. James W. Leith (Philadelphia: Westminster, 1965), 89ff.

TRAUMA SVETOSTI U poslednjem poglavlju smo zavirili u psihologiju odbijanja postojanja svemogueg Bia. Sada emo razmotriti jedan aspekt tog bia, aspekt koji je malo razumljiv savremenom oveku, ali koji je jako vaan za razumevanje bega od vere. Radi se o svetosti.U Nemakoj je 1910. god. izdana knjiga pod jednostavnim nazivom Das Heilige (Svetinja). U ovom malom delu teolog Rudolf Otto je poploao put za novu oblast religioznog iskustva. Otovo delo koje se u engleskom prevodu pojavilo pod naslovom The Idea of the Holy, bilo je jedinstveno u svom pristupu. Umesto da je ispitivao ideje prisutne u raznim religijama sveta, Oto je prouavao fenomen ovekovog doivljaja svetinje. uveni istoriar religije Mircea Eliade kae o Otu:Obdaren velikom psiholokom suptilnou i u potpunosti pripremljen dvostrukim obrazovanjem teologa i istoriara religije, on je uspeo da odredi sadraj i specifine karakteristike religioznog iskustva. Preavi preko racionalne i spekulativne strane religije on se uglavnom koncentrisao na njen iracionalni aspekt.(1)Mada je Oto istraivao i analizirao "iracionalnu" ili "nerazumljivu" dimenziju religije iz prirodne perspektive, on nikako ne pokuava da ui ili propagira iracionalizam ili subjektivizam u teologiji. U uvodu engleskom izdanju navedene knjige, on kae:Ja ne elim ni u kom sluaju da ovim reklamiram tendenciju naeg vremena ka ekstravagantnom ili fantastinom "iracionalizmu", ve da se uhvatim u kotac s njegovom morbidnom formom. "Iracionalno" je danas tema br. 1 za sve one koji su isuvie lenji da razmiljaju ili isuvie spremni da eskiviraju munu obavezu razjanjenja svojih ideja i baziranja svojih ubeenja na usklaenim mislima.(2)Opte je prihvaeno da se pod svetim smatra neto to je dobro, neto isto. U svojoj analizi rei svetinja, Oto navodi da, iako je moralni kvalitet dobrote prisutan u ovom pojmu, on se ne moe iscrpsti ili izjednaiti s njim. Mada svetinja 39

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI ukljuuje pojam apsolutne dobrote, preostaje izvesno "ekstra" ili "jo". Oto je to "jo" definisao kao "numinozno" (boanstveno).Govoriu, zato, o jedinstvenoj "numinoznoj" kategoriji vrednosti i o jasnom "numinoznom" stanju uma, koje se uvek moe nai tamo gde se ova kategorija spominje. To mentalno stanje je savreno sui generis (jedinstveno) i nesvodivo ni na kakvo drugo; i zato poput svakog elementarnog i primarnog pojma, mada se o njemu moe diskutovati, on se ne moe striktno definisati.(3)Doivljaj numinoznog (boanstvenog) omoguava ono to Oto naziva "oseaj stvorenja".(4) Ovaj oseaj u sebe ukljuuje spektar oseanja zavisnosti, to jest "prvog subjektivnog pratioca i efekta drugog oseajnog elementa, koji se ocrtava kao senka, ali koji u sebi nesumnjivo ima direktnu i primarnu vezu sa nekim objektom van sebe".(5) To znai da oseaj stvorenja predstavlja subjektivni odgovor na objektivno numinozno.Oseaj zaprepatenja predstavlja osnovni doivljaj onoga to je sveto. U daljoj analizi Oto koristi izraz mysterium tremendum da bi dosegao do doivljaja Svetog.

MYSTERIUM TREMENDUM Oto analizira pojam tremendum izolacijom njegovih sastavnih delova. Prvi element predstavlja strahopotovanje. Ovo strahopotovanje ima posebnu prirodu. Emocija straha jeste vezana za njega, no ovde se radi o neem dubljem. Engleska re tremor (treper) i tremble (drhtati), (kao i naa trema) imaju koren u latinskoj tremendum. Strah vezan za ovu vrstu strahopotovanja proizvodi drhtanje i tremu. Setimo se Kjerkegorovih rei o Avramu u njegom delu Strah i drhtanje, gde on iscrpno analizira naroitu vrstu "sveane stravinosti koja se doivljava u Bojem prisustvu". Ili, prisetimo se crnake duhovne pesme "Where You There When They Crucified My Lord?" ("Da li si bio tamo kad su razapinjali mog Gospoda?" sa zastraujuim refrenom "Sometimes it causes me to tremble, tremble, tremble" (Ponekad zbog toga ja drhtim, drhtim, drhtim).Oto uoava tesnu vezu izmeu elementa strahopotovanja i grke rei sebastos. Odgovarajua latinska re glasi augustus. On dalje uoava antipatiju ranih hriana kod upotrebe rei augustus, ak i za imperatora. "Oni su oseali da nazivati oveka sa sebastos znai davati oveku ime koje odgovara jedino boanstvu, dakle rangirati ga u kategoriju u koju spada samo boanstvo (lat. nomen), to bi predstavljalo neku vrstu idolopoklonstva."(6)Ovo strahopotovanje je jedna vsta sveanog straha koji stvara neku jezivu vrstu strepnje. Razvoj upotrebe odgovarajueg termina u engleskom ("awful") sugerie da se kod doivljavanja religioznog strahopotovanja javlja neko jako negativno oseanje. Zato se re awful (tj. pun strahopotovanja) u engleskom jeziku danas koristi skoro iskljuivo kao sinonim za "lo" ili "veoma lo".Drugi element tremendum-a predstavlja "nadmo" (pisac koristi re "ovepowerigness", za koju ne postoji odgovarajua re na naem jeziku, a koja znai osobinu linosti jakog karaktera zbog koje ga se ljudi plae ili se ne oseaju komforno, LONGMAN 40

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI Dictionary of Contemporary English, 3rd ed., prim. prev.). Oto povezuje svesnost sile i moi sa latinskom rei maiestas. Suoavanje sa tom velianstvenom moi izaziva oseaj nemoi, nedoraslosti i potpune nitavnosti. Biblijski primer ove dimenzije nalazimo u sluaju pravednog Jova.Nakon opisa serije stravinih nesrea koje su zadesile Jova i saveta sa dozom osude od strane njegovih prijatelja ili zemaljskog pragmatizma njegove ene, i koji tako ni malo nisu uspeli da mu ublae bol, itamo rei Jovovog oajnikog zahteva da Bog odgovori na njegovo stanje:O da bih imao koga da me saslua! Gle, elja je moja da mi svemogui odgovori. (Jov 31, 35)U svojoj molitvi Jov se obraa Bogu sa "Svemogui". Odgovarajua re na hebrejskom jeziku je El adaj. Ovo ime se u knjizi o Jovu javlja vie (trideset puta) nego i u jednoj drugoj knjizi Starog Zaveta. Ono datira iz doba patrijaraha i u sebi ukljuuje zastraujuu Boju mo. El adaj se prevodi sa "Bog Svemoni", "Unitava", a ak i sa "Nadmonik" (tj. "Overpowerer").(7)Posle Elijujovog govora, Bog odgovara Jovu nadmonim reima u vidu pitanja. Bog poinje sa jednim uraganskim pitanjem koje u isto vreme proklamuje sud nad Jovom.Ko je to to zamrauje savjet rijeima nerazumno? Opai se sada kao ovjek; ja u te pitati, a ti mi kazuj. (Jov 38, 2-3)Zatim sledi dugi niz pitanja koji ostavlja Jova skoro u stanje kolapsa:Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Ko joj je metnuo kamen ugaoni?... Jesu li ti se otvorila vrata smrtna?... Moe li svezati miline vlaiima? Ili svezu tapima (tj. Orionu) razrijeiti?... Zna li vrijeme kad se divokoze koze? i jesi li vidio kad se koute legu?... Eda li po tvome razumu leti jastreb? iri krila svoja na jug? (Jov 38-39)Upitnik traje sve do diretnog pitanja upuenog Jovu:Ko se prepire s Bogom, hoe li ga uiti? Koji kudi Boga, neka odgovori na to. (Jov 39, 35)Pazite na Jovovu reakciju. On izjavljuje:Gle, ja sam malen, ta bih ti odgovorio? Meem ruku svoju na usta svoja. Jednom govorih, ali neu odgovarati; i drugom, ali neu vie. (Jov 39, 37-38)Jovova reakcija je klasini odgovor oseaja beznaajnosti i nemoi u susretu sa stranom nadmoi Svetog.Slina epizoda, navedena kod proroka Jeremije, pokazuje istu vrstu ovekovog odgovora na Boju stranu svemo. On vapi ka Gospodu:Nagovarao si me Gospode, i dadoh se nagovoriti; bio si jai od mene i dadoh se nadvladao si me. (Jerem. 20, 7)Ovde Jeremija doivljava da ga je Bog "nadvladao". Eliade opet kae:On se osea stravino pred Svetim, pred misterijom (mysterium tremendum) punom strahopotovanja, velianstvo (maiestas) koja zrai sveproimajuom superiornou.(8)Postoji situacija u kojoj suoavanje sa apsolutnom silom stvara oseaj apsolutne prestravljenosti.Trei element tremendum-a koji je izolovao Oto je "energija" ili urgentnost. Ovaj element je vezan za svojstva boanskog objekta. Oto kae:Ona je naroito ivo uoljiva u "gnevu" ili orge ; i svugde se predstavlja simbolikim izrazima - vitalnost, strast, emotivna narav, elja, sila, pokret, uzbuenje, aktivnost, estina.(9)U ovekovom suoavanju sa Svetim, Sveto se ne doivljava u nekom letarginom stanju. Sveto se ne doivljava kao "Inertno Bie" ili neutralni pojam. U tom susretu ima neto dirljivo i dinamino. Sveto se spoznaje kao 41

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI neto to moe da "deluje". Ovaj dinamiki element, bilo da se radi o gnevu ili ljubavi, je velikim delom odgovoran za ovekovu reakciju. Reakcija ne spada u oblast statike, ve dinamike. To znai da u susretu sa Svetim ne nailazimo na uspavano divovsko udovite koga moemo sigurno obii paljivim upravljanjem, ve na Bie sa sveproimajuim dinamizmom.

MISTERIJA Nije iznenaujue to to ljudi vide neto "misteriozno" u vezi Svetog ili Svetinje. etrdesetih godina u eri radija, jedna od najpopularnijih misterioznih emisija je bila "Inner Sanctum". Jedan od najneizvesnijih i najuzbudljivih delova emisije je predstavljala njena uvodna pica stravini, jezivi zvuk kripanja vratiju koja su se otvarala i duboki prodorni glas "Inner Sanctum..." Bukvalno, Naziv ovog programa je znaio "u svetinji". ak i u ovom popularnom tipu komunikacije je uspostavljena veza izmeu svetog i misterioznog.Prema Otu, misterium je usko vezan za "onostrano" Svetinje ili Svetog. Neizvesna i nepoznata dimenzija Svetog se nadovezuje na duh straha koji prati susret sa njom. Mada zastraujue, Sveto, "Onostrano" je istovremeno i fascinantno. Radi se o nekoj udnoj meavini neke sveane jeze i stravinosti sa neim jedinstvenim, privlanim i oaravajuim. Oto kae:Ova dva kvaliteta, zastraenost i oaranost sada formiraju udnu harmoniju kontrasta, tako da rezultujui dualni karakter svesnosti numinoznog, emu je svedok kompletan razvoj religije, poev od "demonske strave" pa nadalje, postaje najudniji i najznaajniji fenomen u itavoj istoriji religije. (U latinskom, re daemon nije u poetku imala znaenje demona ili zlog duha. Ona se jednostavno odnosila na bilo kakav duh ili duhovno bie.) Demonsko-boanski objekt se moe pojaviti u umu kao objekt stave i uasa, ali u isto vreme radi se o neemu to privlai sa silovitim armom, i stvorenje koje se prestravljeno i zgreno trese pred njim, poeli da se okrene prema njemu, pa ak i da ga nekako prigrli.(10)Deja oaranost priama o duhovima je tipina manifestacija te svojstene kombinacije straha i oaranosti. Deca mole da im se priaju takve prie, ali esto ne mogu da izdre do kraja. Jednom prilikom, kad je imao sedam godina, moj sin me je molio da ga pustim da presapava u umi na oblinjoj planini skupa sa jednim studentom koleda koji je bio u poseti. On se ponadao da e to biti istovremeno sablasno i zabavno iskustvo. Avantura je poela sa neopisivim "junakim" doivljajima. Meutim, kada se logorska vatra ugasila i razgovor u atoru prestao, a moj "silni" istraiva preputen tami noi, njegova panja se prikovala za "prilike koji su potmulo hodale u mraku". Izdrao je jedno pola sata da ne progovori ni rei, ali se konano obratio studentu: "Do, zna, ima dosta toga to mi se ovde ne dopada!" Do je bio dovoljno proniciv da shvati tu "uzgrednu" poruku, i njih dvojica su se pojavila na zadnjim vratima oko jedan po ponoi.Moj sin je shvatio da je ta zabava istovremeno i jezovita, na potpuno prirodan nain. Njegova mama je potpuno oarana najboljim (ili najgorim) 42

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI holivudskim horor filmovima. Moja ena voli da gleda takve filmove, ali na nesreu ona ne sme da ih gleda sama. Za moju nevolju, ona uporno zahteva da joj pravim drutvo za vreme takvih zadovoljstava. Kao rezultat takvih epizoda, moja ena dolazi u stanje istinskog uasa, tako da ja na kraju izaem sa ranama i modricama zbog tipanjanja i epavanja u kulminacijama njenog straha.Dakle, mi se straimo i oaravamo Svetim. Mi mu se moemo pribliiti, a to i elimo, ali ipak se zbog neega moramo drati na odstojanju. Mi se bavimo njime, ali tek nakon kamuflae njegovih stranih crta.

STRAH OD RASPADA Otova analiza je pokazala da ovekovo iskustvo sa svetim proizvodi itav spektar stresova. Traumatini karakter tog susreta se moe svesti na strah od raspadanja. ovekova slika o selfu, individualno i kolektivno, preivljava jasnu i prisutnu opasnost u prisustvu Svetog. Oseaj kontrasta koji se trenutno namee rui ovekovu sigurnost. Kalvin primeuje, naroito s obzirom na biblijske izvetaje o takvim susretima, sledee:Otud potiu strah i zaprepatenje koji se u Bibliji nalaze svuda. Sveti ljudi su bili pogoeni i proeti njime svaki put kad bi doivili Boje prisustvo. Kad vidimo one koji su do tada stajali vrsto i nepokolebivo kako drhte od straha i kako ih obuzima strah od smrti, oni su se na jedan nain raspali i nestali. - Iz toga se moe izvui sledei zakljuak: ljudi nikad nisu valjano doli do uverenja o svojoj beznaajnosti sve dok se nisu uporedili sa Bojim velianstvom. - Veliki broj primer takvih zaprepatenja se sree u Knjizi o sudijama, kao i u Prorokim spisima. Skoro sve njih karakterie uzvik Bojih ljudi: "umreemo, jer smo videli Gospoda!" Njihova ludost, njihova slabost i njihova neistota dobijaju svoje najvee argumente kod opisa Boanske mudrosti, sile i istote... Nikako bez Boga - tako vidimo Avrama kako je spreman da prizna za sebe da nije nita drugo do prah i pepeo to se vie pribliava slavi Bojoj; I Ilija nije u stanju da nepokrivena lica eka na Njegovo strano pojavljivanje. I ta moe da uini ovek - ovek koji je trule i crv, kad ak i heruvimi moraju u silnom uasu da prekrivaju svoje lice. Na ovo se bez sumnje odnosi prorok Isaija kad kae da "e se mjesec posramiti i sunce zastidjeti kad Gospod nad vojskama stane carovati" (Is.21, 23). Kad on bude pokazao svoj sjaj i dopusti da mu se prie blie, i najsjajniji objekti e u poreenju s tim liiti na tamu.(11)Interesantno je uporediti Otovu analizu ljudskih reakcija na Sveto sa odgovarajuim Kalvinovim opisima stanja oseanja biblijskih linosti. Kalvin navodi oseanje uasa, zaprepatenja, gubitka oseaja stabilnosti i sigurnosti, strah (drhtanje), nestajanje, zapanjenost, strah od smrti, oseaj ludila, slabost, oseaj sopstvene neistote, bezvrednosti (prah i pepeo) i posramljenosti i stida. Za normalnu osobu ovo nisu nimalo prijatna oseanja. U njima moe uivati mazohista, dok im se prosean ovek nee obradovati. Ako susret s Bogom ukljuuje ova oseanja, ko e ga onda svesno traiti? Ko eli da doivi gubitak sigurnosti i oseaj 43

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI nestajanja?Ispitajmo malo poblie neke epizode koje navodi Kalvin. Prvi je sluaj proroka Avakuma. Poput Jova i Avakum je bio zbunjen problemom zla i trpljenja. Svoj govor zapoinje plaom boli i tuge:Dokle u, Gospode, vapiti a ti nee da uje? dokle u ti vikati: nasilje! a ti nee da izbavi? Zato puta da vidim bezakonje, i da gledam muku i grabe i nasilje pred sobom, i kako podiu svau i raspru? Zato se ostavlja zakon, i sud ne izlazi nigda, jer bezbonik optjee pravednika, zato sud izlazi izopaen. (Avakum 1, 2-4) Za ovom tubalicom sledi poziv straaru da eka odgovor od Gospoda. Kad Bog odgovara i daje odgovor na albu, Avakum uzvikuje:uh, i utroba se moja uskoleba, usne mi uzdrhtae na glas, u kosti mi ue truhle, i ustresoh se na mjestu svom. (Avdija 3, 16) Pri susretu sa Gospodom, Avakumov stomak se uskolebao a usne su uzdrhtale. ta znai doiviti oseaj raspadanja ili truljenja kostiju?Moda jo pogodniji primer ovekovog iskustva oseaja raspadanja nalazimo u susretu Isaije sa Bojim velianstvom. Isaija to opisuje sledeim reima:Godine koje umrije car Ozija vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu visoku i izdignutu, i skut mu ispunjavae crkvu.Serafimi stajahu bie njega, svaki ih imae est krila: dvjema zaklanjae lice svoje, a dvjema leae.I vikahi jedan drugome govorei: svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave njegove.I zadrmae se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima.I rekoh: jaoh meni! pogiboh, jer sam ovjek neistijeh usana, i ivim usred naroda neistijeh usana, jer cara nad voskama vidjeh svojim oima. (Is. 6, 1-5) Isaijin odgovor zapoinje jaukom. Ovaj sveani jauk reflektuje doivljaj oseanja kobne sudbine. U prorokim govorima, proroanstva bremena (obavezno zapoinju sa jaukom, prim. prev.) ukljuuju objavu stanog, preteeg Bojeg suda. Izgovaranje jauka nije pozitivno, ve negativno; to nije dobra novost, ve loa novost. Koa to starozavetni proroci koriste "formulu jauka" kao uvod u Boju osudu Izraela, tako je i Isus koristi kao uvod u otre osude fariseja svog vremena: "Teko vama knjievnici i fariseji, licemjeri! Kako moete izbei pakleni sud." Govori jauka funkcioniu u kontrastu sa reima blagoslova, kao to su one izgovorene na Gori Blagoslova. Tako imamo suprotnosti, "blago vama" - "jao vama" (tj. "teko vama"); blagoslov prokletstvo.Rei koje je izgovorio u hramu su okrenute ka sebi. On izgovara Boji jauk ne u vezi vanjskih neprijatelja Izraelovih, niti u vezi licemera oko njega, ve u prisustvu Bojeg velianstva on izgovara prokletstvo za sebe - "Jaoh meni!" Ovim reima Isaija izraava oseanje nevolje i bede. im se naao u prisustvu Bojeg velianstva, strah od smrti je dola na njega. On kae "jaoh" jer se osea "unitenim" i "propalim". Vos o ovome izjavljuje: "Ovo je oseaj, ne nekog straha, ve moralnog raspada".(12)Dakle, u Isaijinom sluaju, oseaj sopstvene propasti i raspada prati njegovu viziju Boje svetosti. Za opis ovog iskustva bismo mogli upotrebiti savremene izraze "raspad sistema", "nervni slom", "razbijen k'o palainka", "puk'o k'o tikva" i sl. Gubitak oseanja svoje fizike i duevne "integralnosti", (celovitosti) stvara nesigurnost i 44

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI nestabilnost. Da bi prevaziao ovo stanje oseanja, ovek gleda kako da postane "ceo". ovek teko podnosi pretnju od raspadanja. Boja svetost manifestuje ovu pretnju do krajnjih granica.U Isaijinom iskustvu nije teko utvrditi dezintegriui faktor. Njegova slika o samome sebi (self-image) se rasturila kad je uporedio sebe sa apsolutnom svetou. Manifestacija Boje svetosti slui kao najbolji ikonoklast (borac protiv ikona). U svom susretu sa Bogom, Isaija ne samo da shvata neto o Bogu, ve shvata neto i o Isaiji. Njegova vizija Boga nosi sa sobom novu viziju o sebi. U ovom doivljaju Isaijin "ego" nije samo zadobio modricu, on je smlavljen. I zato se on osea "propalim".Realizacija sebe (self-realisation) koja prati oseaj dezintegracije je izraena reima gubitka oseaja sopstvene istote. On kae: "Jer sam ovjek neistijeh usana". Ovaj gubitak istoe ima jednu oiglednu moralnu konotaciju. U prisustvu Svetoga, Isaija se osea prljavim. Oseanje neistote je opti ljudski oseaj vezan za ovekovu krivicu. Kada, nakon pratanja, oseanja krivice nestanu, ljudi esto koriste takve izraze kao to su "oien", "osveen" ili "beo kao sneg". Oseanje istote je pozitivno moralno oseanje; oseanje prljavosti ili naistote je negativno oseanje. Isaijino iskustvo ne bi poeleo nijedan hedonista (ovek koji ezne za zadovoljstvima). Ovde se radi o iskustvu bola, ne zadovoljstva.Interesantno je da susret sa svetou nije ostavio Isaiju sa stavom "svetiji od tebe". Njegovo obraenje nije bilo u licemerstvo, ve iz njega. Ipak, u isto vreme, njegova svest o moralnoj devijaciji nije se svela na samog sebe. Kada je Isaija shvatio da su njegove usne prljave, njemu je istovremeno bilo jasno da se to stanje ne ograniava samo na njega. On kae: "jer sam ovjek neistijeh usana, i ivim usred naroda neistijeh usana". Isaija shvata u kontekstu traumatskog oka, da kontrast postoji ne samo izmeu Boga i Isaije, ve i izmeu Boga i itavog oveanstva. Isaija vidi sebe na strani nesvetog, neistog, prljavog.Naravno, Bog nije ostavio Isaiju u tom "jaoh" stanju. On ga nije prepustio raspadu, dez-integraciji. U izvetaju se dalje navodi kako Bog dodiruje Isaijine prljave usne. Sa hramskog oltara je uzet komad uarenog uglja i njime su dotaknute Isaijine usne. Prikaz ove epizode je odista pun nekog sveanog strahopotovanja. Ovde se radi verovatno o trenutku velikog bola. Isaija je bio podvrgnut oienju vatrom. Jednom reju, njegove usne su bile kauterizovane (spaljene). Iz bola, meutim, proizilazi ozdravljenje, i Isaija naputa hram kao integrisana (is-celjena) linost.U Novom Zavetu se nalaze slini doivljaji vezani za Isusove uenike. Na raspolaganju imamo nekoliko scena sa strahom, koje mogu biti od koristi za nae istraivanje. Prva se odnosi na strah u kontekstu preteih prirodnih sila. I otpustivi narod uzee ga kako bee u amcu, i drugi amci behu snjim.I nasta velika oluja, i valovi zapljuskivahu u amac, tako da se amac ve punio.A on na krmi spavae na uzglavlju. I probudie ga te mu rekoe; uitelju, zar ne mari to propadamo?I uastavi zapreti vetru i ree moru: uti, umukni. I presta vetar, te bi tiina velika.I ree im: to ste tako plaljivi? Kako nemate vere?I veoma se uplaie, te govorahu jedan drugome: ta ko je ovaj, da mu se i vetar i more pokoravaju? (Marko 45

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI 4, 36-41)Ova pripovest opisuje ovekov doivljaj straha pred preteim prirodnim silama. U njoj se ljudi suoavaju sa olujnim nevremenom na jezeru, koje je ozbiljno pretilo da ih uniti. Usred takve prirodne nepogode, ljudi su se, blago reeno, uplaili. Ali, kad je pretnja prirodnih sila ukljonjena, strah je i dalje ostao prisutan. Umesto da je bio eliminisan ili, bar, smanjen, sveopti strah se poveao. Zaprepaujua manifestacija Isusove moi je bila stranija od oluje. Dakle, mo onoga, ija snaga nadilazi prirodne sile je mnogo stranija i opasnija od moi koja je nadvladana. Linost, kada se radi o Svetoj linosti, izaziva vei strah od bezlinog.Frojdova teza da se ljudi manje plae linosti nego bezlinog se dovodi u pitanje. Moe se generalizovano prihvatiti da linosti ili personalizovane prirodne sile manje strae ljude nego bezline sile. (Ideja se bazira na injenici da, budui da smo i sami linosti, moemo lake komunicirati sa personalizovanim silama, jer ve posedujemo obimno iskustvo i doivljaje sa linostima i u izvesnoj meri razumevanje njihovih odgovora.) Meutim, kada se linom doda kvalitet svetosti, ono vie nije na istom nivou sa nama. Moda se sve ovo moe sumirati na sledei nain: Nesveta linost ne mora biti zastraujua ili moe biti u izvesnoj meri. Nesveto bezlino zastrauje vie. Sveta linost zastrauje najvie. Malo drugaije izraeno, nesveta linost je najpoeljnija, nesveto bezlino je manje poeljno, dok je Sveta linost najnepoeljnija. Mi moemo razumeti i biti u stanju da se suoimo sa nesvetim linostima (ljudima) ili nesvetim bezlinim (prirodom), ali Sveta linost (boansko) nam je najstranija i najtuija od svega. Mi smo, zapravo, otueni tuim. Mi smo toliko neslini Svetom da nas ono plai. Instiktivni ovekov strah od stranaca je jo vie izraen u njegovom susretu sa boanskim.Dakle, kvalitativna moralna razlika koja postoji izmeu oveka i Boga je daleko vea nego razlika izmeu oveka i prirode. Njegovo otuenje od Boga je daleko vee od otuenja od prirode, jednostavno zato to se u Bogu nalazi vei stepen "tueg" nego u prirodi. Budui stvorenja, mi imamo zajednikog sa prirodom. Ali, kvalitativna razlika izmeu Stvoritelja i stvorenja predstavlja nepremostivu provaliju. Sutinski strani element u Bogu treba traiti u Njegovoj svetosti. Psalam 50,21 razjanjava situaciju: "A ti pomisli da sam ja kao ti. (Raz)obliiu te."

LJUDSKA REAKCIJA NA HRISTOVU SVETOST Odgovor uenika na Isusovo ponaanje u epizodi umirivanja mora nije atipino. Narednu ilustraciju zastraujueg Isusovog karaktera nalazimo u inicdentu u koji je bio ukljuen Petar.I vide dva amca kraj obale; ribari su izili iz njih i ispirali mree.Uavi u jedan od tih amaca, koji je bio Simonov, zamoli ga da malo odmakne od kopna. Potom sede i uae narod iz amca.A kad presta da govori, ree Simonu: navezi na dubinu i bacite svoje mree za lov. Simon mu odgovori i ree: uitelju, svu no smo se trudili i nismo uhvatili nita; ali na tvoju re baciu mree.kad to uinie, uhvatie mnotvo riba; mree im se ak cepale.I namagnue drugovima u 46

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI drugom amcu da dou i da im pomognu. I dooe i napunie oba amca tako da su tonuli.Videvi pak Simon Petar, pripade Isusovim kolenima i ree: idi od mene, Gospode, jer sam grean ovek.Zaprepaenje, naime, obuze njega i sve koji su bili s njim zbog ulova, riba to ulovie. (Luka 5, 2-9)Petrova reakcija na Isusovu mo nad prirodom je zapanjujua. Mi moemo nekako razumeti njegovo zaprepatenje zbog dela koje je Isus uinio, ali ta je to to ga je nagnalo da moli Isusa da ga napusti? Odjedanput, Isus nije vie bio dobrodoao za Petra. Zato? Neko bi mogao pomisliti da je Petar tako reagovao da bi privolio Isusa da postane stalni lan Petrove posade. Meutim, Petar je traio od njega da ode. On je rekao: "idi od mene Gospode, jer sam grean ovek!" Petar je uoio neto vie od same sile u Isusovom postupku. Petar je prepoznao svetost u Hristu, pa je nametanje "drugog lica" Svetog uinilo da se Petar osea neprijatno. Poput Isaije, pre njega, Petar je video sebe u kontrastu sa Isusom, pa mu nije bilo milo ono to je video.Verovatno nijedan ovek u istoriji sveta nije primio vie hvale i potovanja od ljudi od Isusa iz Nazareta. ak i mnogi koji negiraju njegovo boanstvo govore dobro o njemu. Don Gerstner (John Gerstner) je uoio:Prva reakcija, pa i sve naredne reakcije sveta prema Isusu Hristu se svode da on predstavlja idealnog, perfektnog oveka, moralni uzor oveanstva. Ne elim da umanjim injenicu da se nijesu ba apsolutno svi sloili sa ovom izjavom. Znam da je Dord Bernard o govorio o vremenu u Hristovom ivotu kada, kako on kae, Isus nije bio hrianin. Znam da mnogi misle da je Sokrat zavrio plemenitije od Isusa: da drugi smatraju da je On moralno prevazien. Ali sveobuhvatno svedoanstvo sveta se svodi na perfekciju, neuporedivo savrenstvo Isusa Nazareanina. Za ono malo izuzetaka se moe pokazati da poivaju na pogrenom razumevanju nekih stvari koje je Isus rekao ili uinio; i ta vie, veina onih koji ine taj izuzetak obino smatra, poput Bernara oa, da neka navodna greka predstavlja dokaz Hristovog nehrianskog ponaanja! Ispostavlja se da oni ne poznaju vei standard za testiranje Hrista od Hrista samog.(13)Ostale svetske religije esto govore o Hristovim moralnim vrlinama reima punim topline, a neke ak pokuavaju da Ga nekako ukljue u svoj religiozni sistem. Ipak, i pored sveg tog odobravanja, ostaje injenica da su Isusa njegovi savremenici ubili (kako gruba rije, makon svih ovih pohvala, prim. prev.) Njega hvalimo svi na tolikoj vremenskoj distanci, ali Njegovi savremenici nisu mogli da Ga trpe.

STRAH OD MORALNE VRSNOSTI Normalna je pojava meu drutvenim ljudskim biima da ovek koji pokazuje vee vrednosti ili sposobnost biva zamrznut od strane svojih savremenika. Na studenta koji konstantno pokazuje bolji uspeh, njegove kolege gledaju sa zaviu, a nikako prijateljski. uveni Piterov princip govori da u hijerarhijskoj strukturi velikih korporacija nisu samo naj-nesposobniji (super-incompetentni) osueni na "propast". Najsposobniji (super-kompetentni) se takoe 47

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI suoavaju sa tekim izgledima na uspeh, zbog njihovih veoma velikih sposobnosti. Neobino sposoban ovek predstavlja opasnost, ne samo za one koji su u njegovom rangu, ve i za one koji su na poloajima iznad njega, i esto se tretira kao persona non grata. Ovi sluajevi ilustruju injenicu, da u veini hijerarhijskih sistema, super-kompetentnost loije prolazi od nekompetentnosti.Nesposobnost, kao to smo videli, nije razlog za otputanje s posla; ona je jednostavno prepreka za napredovanje. Nadprosena sposobnost esto dovodi do otputanja, jer ona remeti hijerarhiju, i zato kri prvu zapovest hijerarhijskog ivota: hijerarhija se mora sauvati.(14)Kompetentnost na moralnom planu je moda najnepoeljnija vrsta kompetentnosti. Svetenici esto slue kao uzor moralne kompetentnosti. Uprkos nekih nedavnih skandala u kojima su ukljueni izvesni hrianski lideri, u umovima mnogih ljudi svetenik predstavlja simbol svetosti crkve i on se smatra istim i bezazlenim po asocijaciji. Holanani imaju pomalo udan izraz kojim to izraavaju. Kada je grupa ljudi ukljuena u ivom i glasnom razgovoru koji se odjedanput, u trenutku prekine, i prevlada ona neprijatna tiina, neko da bi prekinuo utanje prozbori: Loopt een dominee bij ("Svetenik je proao"). Dakle, poto pojava svetenika u realnim situacijama spreava slobodan, spontan razgovor i tako proizvodi neku nugodnu tiinu, svaki put kad nastane takva tiina (ak i kad nema svetenika) Holanani kau: "Proao je svetenik." Svakom sveteniku je poznato da njegovo prisustvo moe izazvati oseaj zabrane (inhibiciju) i neudobnost.Kad se za svetenike ili druge ljude smatra da pripadaju specijalnoj klasi moralne vrsnosti i da zbog toga stvaraju zabrane i strahove kod svojih blinjih, koliko toga je stvarao Hrist? Kada se umirilo jezero, konano pitanje uenika je glasilo: "Ta ko je ovaj, da mu se i vetar i more pokoravaju?" Kojoj vrsti oveka je pripadao Isus? Njegovi savremenici nisu mogli pronai odgovarajuu klasu ili kategoriju u koju bi ga strpali. On se prikazao kao vrhunski sui generis (jedini predstavnik svoje vrste). On nije bio samo razliit; On je bio jedinstven.Jedinstvena moralna vrsnost Isusova je predstavljala veliku opasnost za njegove savremenike, naroito one koji su bili smatrani moralnom elitom svog vremena. Fariseji (tj. "izdvojeni" kao pravednici) su bili najneprijateljskije raspoloeni prema Isusu. Mada su se narodne mase divile farisejima zbog njihove moralne vrsnosti, Isus ih je nazivao licemerima. On je razbio njihovu sliku, stvorivi novi standard, usled koga je stari standard propao. Isus je sruio vrstu sigurnost svojih savremenika. Kada se pojavio Sveti, pseudo-sveti su bili razotkriveni.Sveto i isto predstavljaju indirektne destruktivne sile, sile dezintegracije, raspada. Apsolutna svetost, istota i ednost ne mogu biti tolerisani jer su opasni i destruktivni. Moda jedan od najboljih primera ovog fenomena se moe videti u linosti Leni, iz tajnbekovog (John Steinbeck) dela O mievima i ljudima. Leni je opisan kao ovek izuzetne fizike snage, ali sa umom i emocijama deteta. Njegovu brutalnu silu premauje samo njegova prostodunost. Preivljavajui kao fiziki radnik, Leni pokazuje nenu brigu za male ivotinjice 48

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI kao to su zeevi i mievi. Njegova briga za njihovo dobrostanje je abnormalna. On ima tako neogranienu ljubav prema njima, da ih dri u svojim dinovskim rukama, milujui i tapui ih. Meutim, njegovo njegovo ponaanje plai ivotinjice, i u panici one pokuavaju da se izmigolje iz Lenijevog zagrljaja. U svojoj bezazlenosti, Leni stiska ivotinje jo vre, s namerom da im pokae dublje svoju ljubav. No, Leni nije svestan svoje ogromne snage; i u svom naporu da pokae svoja oseanja, on ubija jadne ivotinje.Te neobine crte Lenijeve linosti su najvie smetale njegovom drugaru i uvaru Dordu. Nikakva vea teta nije nastala, sve dok se Leni nije zaljubio, ovaj put ne u zeca ili mia, ve u enu. Jedna od radnikih ena pokuava da zavede Lenija, mamei ga svojom uvijenom kosom. Ona ga poziva da miluje njenu kosu, ali kad je Leni zapoeo da je tape, nastaje neopisiva panika. Pokuavajui da ga se oslobodi, ona mu se obraa grubim uvredama. Zbunjen, Leni pokuava da je zadri da bi pokazao svoju duboku ljubav prema njoj. tajnbek pie:Ona se snano koprcala pod njegovoim rukama. Njene noge su udarale u seno, a ona se koprcala, ne bi li se oslobodila; a ispod Lenijeve ruke se ulo prigueno vritanje. Leni je u oaju poeo da plae. "O! Molim te ne radi to", molio je. "Dord e opet rei da sam uradio neto loe. Nee mi dozvoliti da negujem zeeve." On malo pomeri svoju ruku, i zau se njen oajniki vrisak. Tada se Leni jo vie naljuti. "E sada vie nema", on ree. "Neu ti vie dozvoliti da vie. Hoe da me dovede u nevolju, ba kao to je Dord predvideo. Nemoj vie da mi to radi." Dok se ona i dalje koprcala, njene oi su bile prestravljene. Tada je on potrese, naljutivi se na nju. "Nemoj me izdati", ree i opet je zadrma, a ona klepnu poput ribe. I tada se primiri, jer Leni joj je slomio vrat.(15)Nakon ovog incidenta, Lenijevo ponaanje se nije moglo vie tolerisati. Dord je pobegao sa Lenijem, sa poterom za petama. Leni nije mogao da shvati ozbiljnost zloina. On je neprestano ponavljao poput deteta: "Nisam uradio nita loe..." Konano, kada se pribliila potera, Dord je pokazao preko reke na neku zamiljenu farmu gde je Lenija ekalo mnotvo zeeva, mieva, kuia i ostalih ivotinjica. Kako je Leni stajao okamenjen tom vizijom, razmiljajui o beskrajnim satima uivanja, Dord je hladno pitoljem prosuo svoj mozak. Kad je potera stigla, jedan od ljudi je primetio za Dorda: "Nema veze... Desi se to momcima, ponekad."Leni je bio udak. Njegova abnormalna oseanje su ga uinila nepodnoljivim u drutvu. Njegova ljubav je u sebi imala nenosti i brutalnosti. On je unitavao objekte koje je simpatisao, jer ih je voleo vie nego to su oni eleli da ih voli. Snaga njegove ljubavi je proizvodila strah u njima i zato su oni gledali da ga se, ako je ikako mogue, oslobode. Mnogi su u tajnbekovom "Leniju" videli linost Hristovih crta. Mada se paralela ne moe povui dugo, iz prie o Leniju je oigledno - a jo vie, naravno, iz prie o Hristu - da se abnormalna ljubav ne moe tolerisati. Ona stavlja ljude i ivotinje u stanje traumatske neprijatnosti.

49

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI KOSMIKA KLAUSTROFOBIJA Postoji jo jedna dimenzija Boje svetosti koja izaziva negativnu reakciju kod ljudi, radi se o Bojoj slavi. Koncept Boje slave je nerazdvojno vezan za svetost. U Starom Zavetu se za Boju slavu koristi jevrejska re kavod, a u Novom grka re doksa. Odgovarajua re na latinskom glasi dignitas, a iz nje je proizala engleska re dignity.U Starom Zavetu se kavod koristi u uskoj vezi sa reju kode ("svetinja"). Mada su ove dve rei usko vezane, one se mogu razlikovati. Poznavalac Starog Zaveta Edmond Dekob govori o Bojem kavod-u:Ova slava predstavlja sve ono to Bog poseduje, radi se o ukupnosti svih kvaliteta koji sainjavaju boansku mo; ona je u uskoj srodnosti sa svetou koja je boanske prirode i ona je vidljiva ekstenzija radi manifestovanja Boje svetosti ljudima. Bilo da se radi o sferi stvaranja, istorije kulta, ona je uvek... otkrivena slava."(16)Osnovno znaenje rei kavod je "teak" ili "vaan". Koristi se za opis kako ljudi, tako i Boga. Kao to mi govorimo o ovekovom dostojanstvu, tako Biblija govori o ovekovoj slavi. ovekova slava se odreuje njegovom vanou i prestiom u svemiru.Kada se ovekova slava uporedi sa Bojom, nastaje uoljiv kontrast. U kontekstu Boje slave, ljudska slava postaje patuljasta. Teina Boje slave vri pritisak na oveka, pretei da ga istisne.Kroz celi Stari Zavet, Boja slava predstavlja zapanjujuu manifestaciju Bojeg bia. esto se i grmljavina koristi kao sredstvo za upuivanje na Boju slavu. Slava je uvek neto pokriveno. Direktan pristup k njoj se ne doputa. Boja slava na jednom mestu blesne u vidu stuba od oblaka, na drugom u plamenom mau; ali ljudsko oko ne moe izdrati jednu nezastrtu, nazamraenu njenu viziju.ak i Mojsiju, u njegovoj privilegovanoj ulozi posrednika Starog Zaveta, nije bilo dozvoljeno da gleda direktno u Boju slavu.Opet ree Mojsije: molim te, pokai mi slavu svoju.A Gospod mu ree: uiniu da proe sve dobro moje ispred tebe, i povikau po imenu: Gospod pred tobom. Smilovau se kome se smilujem, i poaliu koga poalim.I ree: ali nee moi vidjeti lica mojega, jer ne moe ovjek mene vidjeti i ostati iv.I ree Gospod: evo mjesto kog mene, pa stani na stijenu.I kad stane prolaziti slava moja, metnuu te u rasjelinu kamenu, i zakloniu te rukom svojom dok ne proem.Po tom u dignuti ruku svoju, i vidjee me s lea, a lice se moje ne moe vidjeti. (2 Moj. 33, 18-23)Ovde je Mojsiju doputeno da vidi Boga s lea,dok je direktni frontalni pogled zabranjen.ak i direktno posmatranje Boje slave je stvaralo probleme za Mojsija, kada se vratio da govori sa narodom. Kada se Mojsije vraao sa svog susreta sa Gospodom na gori Sinajskoj, njegovo lice je sijalo odsjajujui Boju slavu. Mojsijev izgled je prestravio narod.I vidje Aron i svi sinovi Izrailjevi Mojsija, a to mu se svijetli koa na licu, i ne smjee pristupiti k njemu.A kad im Mojsije izgovori, zastrije lice svoje pokrivalom.Ali kad Mojsije dolaae pred Gospoda da s njim govori, skidae pokrivalo dokle ne bi izaao; a izaav kazivae sinovima Izrailjevim to mu se zapovijedae.Tada viahu sinovi Izrailjevi lice Mojsijevo, gdje se svijetli koa na licu njegovu, te Mojsije opet zastirae 50

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI pokrivalom lice svoje dokle ne bi opet uao da govori s njim. (2 Moj. 34, 30. 33-35)Kao to je ve navedeno, u Novom Zavetu je koncept Boje slave preveden grkom reju doksa (otud potie doksologija). Jedan od zauujuih faktora u Novom Zavetu predstavlja nain na koji se ova re koristi u vezi Isusa. Jovan govori o Isusu:I re se ovaploti i stanova meu nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine. (Jovan 1, 14)Moda se ove rei iz Jovanovog prologa odnose na posmatranje Isusove slave za vreme njegovog preobraenja. Izvetaj o toj epizodi Isusovog ivota je veoma zagonetan. Ono to tekst jasno govori, je da su se uenici bili udostojili da vide blesak Hristove slave. Luka govori:A oko osam dana posle ove besede, uze Petra, Jovana i Jakova, pa se pope na goru da se pomoli.I dok se molio, njegovo lice se izmeni, a njegovo odelo posta belo i sjajno.I gle, dva oveka su razgovarala s njim; to su bili Mojsije i Ilija,koji se pokazae u slavi i govorahu o njegovoj smrti koju je imao da podnese u Jerusalimu.I dok je on to govorio, doe oblak i zakloni ih; i uplaie se kad uoe u oblak. (Luka 9, 28-34)Pojava Hrista u slavi je strana stvar. Biblijski pisci govore o "teini njegove slave". Ova teina je predmet crkvene doksologije i paganskog neprijateljstva. U velikim hristolokim borbama u etvrtom veku, crkva je videla nerazdvojivu vezu izmeu doksologije i priznanja Hristovog boanstva. Tokom borbe sa Arijevom jeresi "Gloria Patri" je postala "borbenom pesmom" za one koji su videli Sina kao uesnika u boanskom trojstvu. Ova pesma sadri rei: "Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu". Trostruko pripisivanje slave je predstavljalo formulu za priznavanje Trojstva.Tokom istorije crkve, Boja slava je ostala u fokusu hvale i divljenja. Meutim, za nehriane ona se nalazila u fokusu kosmike klaustrofobije. Boja teine se oseala kao sila koja melje, tako da su ljudi teili da je se solobode. Ne uzimanje za ozbiljno Bojeg dostojanstva - Bojeg kavod-a - boje slave se prema Bibliji smatra njegovim omalovaavanjem, pa ak i izrugivanjem. Zato teina Boje slave predstavlja sastavni deo traume svetosti.Svetost nas strai, bez obzira da li je ouavamo u ljudskim biima ili u direknom susretu sa Svetim. Biblija ne pokuava da prikriva injenicu da, uprkos Bojoj ljubavi i milosti, Bog predstavlja jedno strano, opasno Bie, Bie koje ovek instinktivno ne eli da susretne. Psiholozi nastavljaju da govore da ljudi vole da izmiljaju zatitna boanstva koja e im omoguiti komforan i siguran ivot. Ali oni ne mogu tvrditi da ljudi poele da izmisle Sveca Izrailjevog. Postoje mnogi razlozi zbog kojih bi ljudi posvedoili postojanje i delovanje Svetog - jedan je taj to On stvarno postoji - ali samo potreba i imaginacija nisu validan razlog.

NAPOMENE 1. Mircea Eliade, The Sacred and Profane, trans. William R. Trask (New York: Harper & Row, 1957). 8.2. Rudolf Otto, The Idea of Holy, trans. John W. Harvey (New York: Oxford 51

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI University Press, 1958).3. Ibid., 7.4. Otto pravi otru razliku izmeu onoga to smatra pod oseanjem da smo stvorenja i pojma "oseanja nezavisnosti" koji je uveo Friedrich Schleimacher, to je kritiki obraeno u analizi Varieties of Religious Experince od William-a James-a.5. Otto, The Idea of Holy, 10.6. Ibid., 14.7. Geerhardus Vos, Biblical Theology (Grand Rapids: Eerdmans, 1948), 96. Cf. Edmond Jacob, Theology of the Old testament, trans. Arthur W. Heathcote and Phillip J. Allcock (New York: Harper & Brothers, 1958), 47.8. Eliade, Sacred and Profane, 23.9. Otto, The Idea of Holy, 23.10. Ibid., 31.11. John Calvin, Institutes of the Christian Religion, vol. 1, trans. Henry Beveridge (Grand Rapids: Eerdmans, 1964), 39.12. Vos, Biblical Theology, 267.13. John H. Gerstner, Reasons for Faith (New York: Harpe & Brothers, 1960), 81.14. Laurence J. Peter and Raymond Hull, The Peter Principle (New York: Bantam, 1969), 28.15. John Steinback, Of Mice and Man (New York: Modern Library, 1937), 158.16. Jacob, Theology of the Old Testament, 79-80.

BOG I STRAH OD RAZGOLIENOSTI Jedan od najfascinantnijih argumenata protiv Bojeg postojanja koji je ikad ponuen, potie iz pera uvenog francuskog filozofa an-Pol Sartra. Sartr, koji je umro 1980, je pokazivao naobjanjivu sposobnost da prodre u unutranje treptaje ovekovih oseanja i reakcija na vanjske okolnosti. Prirodno posmatrajui oveka i svet oko sebe i negirajui Boje postojanje, Sartr je preokrenuo poredak klasinog idealizma, racionalizma i esencijalizma sa svojim uvenim sloganom: "Egzistencija prethodi sutini".Polazei od koncepcije prioriteta egzistencije nad sutinom, Sartr se prepirao sa svima koji su se trudili da razumeju posebno u svetlosti univerzalnog, pojedinano u svetlosti mnotva. Svoju kritiku teizma on poinje od hrianskog koncepta stvaranja oveka boanskim inom. Ako je Bog stvorio oveka poput oveka koji izrauje neki svoj proizvod, onda je, kae Sartr, On morao stvoriti oveka prema nekoj unapred koncipiranoj ideji "ljudskog", a kojoj stvorena realnost odgovara. Prema tome, prilikom stvaranja bi ovekova "egzistencija" bila ugroena prioritetom "sutine", poto ona potie iz Boje svesti.(1)Analizirajui ovekovu egzistenciju, Sartr izvodi jedinstvenost oveka, budui da on nije objekat ve subjekat. I upravo na osnovu tog ovekovog subjektiviteta Sartr izlae jedinstvenu kritiku Bojeg postojanja. On uvodi pojam "gledanja" ili "posmatranja" koji ugroava egzistenciju ljudi, svodei ih na nivo objekta.Moda nijedan filozof nije ponudio ubedljiviju analizu dinamike doivljaja "biti posmatran", kao Sartr. U svojoj knjizi Bie i nitavilo Sartr je posvetio itav jedan deo doivljaju "gledanja". U ovom delu on, kao bazini model, koristi scenario oveka koji posmatra nekoga kroz kljuaonicu, pa biva uhvaen u svom delu voajerizma.Ali iznenada sam uo korake u hodniku: neko me gleda. ta to znai? To znai 52

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI da sam iznenada pogoen u svom biu i da se bitne promjene pojavljuju u mojim strukturama promjene koje konceptualno mogu shvatiti i fiksirati refleksnim cogitom.(2)Doivljaj biti posmatran ili posmatranja drugog ukljuuje elemente stida, straha i moda ponosa. Sartr je najvie panje posvetio doivljaju , kako on kae, "svesti o stidu". Ovaj stid i sramota se ne deava u vakuumu, ve u prisustvu drugog. U ovom iskustvu je moj subjektivitet sveden na objektivitet, poto sam ja postao objektom posmatranja ili istraivanja ostalih. Ja gubim vlast nad situacijom i doivljavam stid. Sartr kae:Isto tako, stid je samo izvorno osjeanje da imamo svoje bie vani, angaovano u jednom drugom biu i, kao takvo, bez ikakve zatite, osvijetljeno apsolutnom svjetlou koja emanira iz istog subjekta. Stid je svijest o tome da sam nepovratno ono to sam uvijek bio: "u odlaganju" - to jest kao "ne-jo" ili "ve-ne-vie". Pravi stid nije osjeanje da sam ovaj ili onaj predmet koji zasluuje osudu ve, uopte, osjeanje da sam jedan predmet, to jest da se prepoznajem u tom degradiranom, zavisnom i fiksiranom biu koje sam za drugog. Stid je osjeanje izvornog pada, ali ne zbog toga to sam ja poinio ovu ili onu greku, ve jednostavno zato to sam "zapao" u svijet, usred stvari, i zato to imam potrebu za posredovanjem drugog da bih bio ono to jesam.(3)Dakle za Sartra je "svest o stidu" vezana za prisustvo Drugog. "Stid je jedinstvena bojazan koja poseduje tri dimenzije: Ja se stidim samog sebe pred Drugim."(4) Doi pod pogled drugog predstavlja opasan biznis, poto je moj subjektivitet na udaru, i ugroena je moja sloboda od stida.Sartr je dramatizovao pretei karakter dolaska pod pogled Drugog u svom najboljem komadu Iza zatvorenih vrata. Drama se odigrava u jednoj sobi, u kojoj nema ogledala, pa su ljudi primorani da komuniciraju jedan s drugim. Opis dnevne sobe odslikava Sartrovu predstavu pakla. Ono to, pod normalnim okolnostima predstavlja prijatan socijalni ambijent, na kraju postaje sredina za ispoljavanje mrnje. esto citiranu poentu dela izgovara Garsen:Bronzana figura (miluje je.) Pa, eto trenutka! Bronza je tu, ja razmiljam i razumem da sam u paklu. Kaem vam da je sve bilo predvieno. Predvideli su da u stajati pred ovim kaminom pritiskujui rukom bronzu, sa svim tim pogledima na sebi. Svim tim pogledima koji me prodiru. (Naglo se okree.) Ha! Samo ste vas dve. Verovao sam da vas ima vie.(On se smeje.) Dakle, takav je pakao. Nikad ne bih verovao. Seate se: sumpor, lomaa, rotilj... Ah! Kakva ega! Nije potreban rotilj, pakao su Drugi.(5)"Pakao su Drugi!" - ova reenica predstavlja glavnu misao dela. Ipak, esto se ovim Garsenovim otkrivenjem gubi iz vida jedna suptilnija poruka drame. Ona se nalazi u poslednjoj scenskoj direktivi teksta.Sedaju, svako na svoj divan. Dugo utanje. Prestaju da se smeju i gledaju se.(6)Ako Sartr smatra doivljaj podvrgavanja pod pogled drugih ljudi odvratnim, koliko paklenije mu deluje Boje posmatranje? Za Sartra, pod Bogom se ne podrazumeva toliko "Nepokrenuti pokreta" koliko "Nevidljivi posmatra". To znai, Bog je krajnji Drugi koji ima sposobnost sveznanja, tako da dri svakoga pod svojim pogledom, dok istovremeno niko ne 53

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI moe posmatrati Njega.Bog je kosmiki voajer, koji se ne boji da e ga neko otkriti kako posmatra kroz svoju nebesku kljuaonicu. Pod Bojim pogledom, svi smo mi svedeni na apsolutne objekte, tako da je naa ovenost unitena. Dakle, po Sartu, ako ovek postoji kao subjekt, Bog ne moe postojati.

EGZISTENCIJALNA SAMOSVEST Analiza samosvesti se ne svodi samo na Sartra. Ona je bila predmet velikog interesovanja savremene civilizacije, kao to je pokazano sveoptim prihvatanjem knjige Body Languge ("Jezik tela") od Dulius Fasta (Julius Fast). U ovoj knjizi autor sprovodi analizu raznih naina na koje ljudi mogu uestvovati u neverbalnoj komunikaciji. Kao sastavni deo ovekovih sredstava za komunikaciju navode se brojne varijacije pozicija obrva i onih kapaka, slobodna poza pri stojanju, kao i dinamika ostalih telesnih gestova. Meutim, naroitu vanost ima priroda i funkcionisanje ovekovog posmatranja.Fast pravi razliku izmeu prihvatljivog i neprihvatljivog posmatranja. Majmuna u Zoolokom vrtu ili umetnika dela na izlobi moemo posmatrati do besvesti bez ikakvih posledica. Ali, kad bismo buljili istim intenzitetom u oveka na ulici ili na nekom drugom mestu, rizikovali bismo da dobijemo po nosu. Nai kulturni obiaji podrazumevaju da produeno posmatranje oveka predstavlja akt neutivosti. Mada kontakt oima ini neophodnu komponentu drutvene konverzacije, postoji tanka granica izmeu prijateljskog trajanja i intenziteta takvog kontakta oima i preteeg "zurenja". Ako se pogled zadri isuvie dugo, on moe dovesti do nesporazuma ili ak neprijateljstva.Jednostavno reeno, posmatrati se mogu objekti, ali ne i ljudi. ovek koga posmatraju plai se depersonalizacije. Postati objekat pod pogledom drugih stvara neprijatnost. To je kao biti insekt pod lupom naunika. Mi esto kaemo da "oseamo" da nas neko posmatra, ili da taj i taj "gleda kroz nas". ene se esto ale da ih mukarci tako posmatraju da stiu oseaj da su neodevene. Kad upoznajemo nepoznatog oveka, mi moramo izbegavati da zurimo u njega, a da pri tom izbegnemo i da ga potpuno ignoriemo. Da bismo ih tretirali kao ljude, a ne kao objekte, mi se koristimo namernom i utivom "nepanjom". Mi ih posmatramo samo onoliko koliko je potrebno da damo do znanja da ih primeujemo, a onda skreemo pogled. Jezikom tela mi kaemo: "Znam da si tu", a malo potom dodajemo, "ali ni ne sanjam da naruavam tvoju privatnost."(7)Kao ovek koji po profesiji esto govori javno, ja sam svestan snage i uloge pogleda. Kada se dre predavanja pred publikom, veoma je vano odravati kontakt oima sa sluaocima. Ipak, pri takvim kontaktima oima vi morate izbegavati da posmatrate malo due neku posebnu osobu. Ako bi na nedeljnom jutarnjem bogosluenju propovednik tokom propovedi posmatrao samo jednu osobu u crkvi, moglo bi se desiti da izgubi jednog vernika.S druge strane, za lanove audijencije je dozvoljeno da dre svoj pogled fiksiran na govorniku. Ovakvo stanje stvari moe lako izazvati 54

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI "egzistencijalnu samosvest", naroito ako je govornik primoran da se obraa nepripremljen. Iz mog linog iskustva sam shvatio da dok govorim, moj um je koncentrisan na ono to tek treba da kaem. Meutim, ako tokom obraanja primetim da me neko od slualaca posmatra namerno, moe se lako desiti da izgubim tok misli zbog samo-svesnosti. Ako prestanem da smatram da ljudi analiziraju, ne samo moju poruku, ve i mene, obraajui panju ne samo na moje rei ve i na ponaanje, odeu, kosu, mogao bih ne samo izgubiti tok misli, ve i potpuno "poludeti". Svaki govornik se mora boriti da, svesno ili nesvesno, izbaci iz svog uma strano stanje biti podvrgnut ispitivakim pogledima itave audijencije.Kad osetim da ljudi zure u mene, ja oseam suenje. To je ono to javno govorenje ini zastraujuim. Da bih bio delotvoran, moram govoriti uz suenje. Ja ga moram ignorisati, uzdii se iznad njega. Kad bih ga fiksirao u mom umu, podlegao bih njegovom teroru.Navedena ilistracija je dovoljna da ukae na kompleksne dimenzije fenomena posmatranja. Neije zurenje moe uiniti da se oseamo neprijatno. Preko neadekvatnog posmatranja mi moemo osetiti gubitak ljudskosti. Moemo osetiti invaziju na nau privatnost. Jednom reju, moemo se osetiti nezatienim, golim. Odea, zastori u kupatilu, vrata i prozori svedoe o ovekovoj potrebi da zatiti svoju golotinju od pogleda druge osobe.

MOTIV GOLOTINJE U ZAPADNOJ KULTURI Golotinja i polu-golotinja su postali interesantna tema u zapadnom svetu. Porast popularnosti pornografskog videa, oskudnih kupaih kostima za oba pola, golih devojaka na srednjim listovima asopisa i nudistike plae govore o skoro pubertetskoj preokupaciji golotinjom. Meutim, tu zastori i prozorske zavese i dalje ostaju sastavni delovi svakog domainstva. S jedne strane, vidimo elju da vidimo golotinju ili da budemo goli, a s druge elju da ostanemo pokriveni. Otkud sva ta mistika oko golotinje?Ovaj aspekt golotinje igra veliku ulogu u tenji savremenog oveka za samo-razumevanjem. U psiholokim krugovima, seansa sa nudistikom terapijom pojavila se pre vie godina kao est motiv tehnika za vebanje senzitivnosti. Ljudi se ohrabruju da doive visok stepen "ranjivosti" izlaui sebe fiziki drugima iz grupe na bazi poverenja. "Biti otvoren" i "deliti" ili "otkrivati" svoja najtajnija oseanja se povezuje sa golotinjom. Oslobaanjem odee (fizikog prekrivaa) se ne pokazuje samo telo, ve se odbacuje i odbrana ili "pokrivalo" ljudske psihe. Slian mali pokret u religiznim krugovima je takoe naglaavao takvu "ranjivost" ili "otvorenost" kao terapeutsko sredstvo za duu. U njemu se propoveda sticanje doivljaja pratanja i prihvatanja meusobnim ispovedanjem u malim grupama.Neki ljudi koji su prisustvovali takvim seansama "ranjavanja", bilo u sekularnoj bilo u crkvenoj situaciji, su sa entuzijazmom svedoili o oseanjima slobode - da su oslobodili prokletstva ivota u stanju sakrivanja. Drugi su svedoili da su preiveli veliku traumu zbog svog eksponiranja. U svakom sluaju veina ljudi se odnosi prema problemu golotinje paradoksalno. U vezi nudizma se u naoj kulturi ispoljava neka vrsta ambivalencije 55

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI (protivurenosti). S jedne strane, postoji jaka elja da se vidi golo telo, a s druge da se sakrije. Svlaenje esto prati prijatno oseanje osloboenja, dok se istovremeno u golom stanju neoekivano javlja oseaj stida ili zbunjenosti.Ovaj paradoksni karakter golotinje se reflektuje u Kjerkegorovom shvatanju oveka kao Homo absconditus-a. Vekovima su teolozi operisali sa pojmom Deus Absconditus, Bog koji ostaje sakriven i nedostupan ovekovom znanju, Bogu koji ostaje "neotkriven". (Isaija 45,15 kae: "Da, ti si Bog , koji se krije, Bog Izrailjev, spasitelj.") Ali Kjerkegor obraa panju na potrebu Absconditus dimenzije oveka. S jedne strane, Kjerkegor otro kritikuje oveka koji ivi samo na "estetskom" ili "posmatrakom" planu ivota, delujui u okviru koncepta prikrivanja, maskerade. Za takvog oveka, Kjerkegor zahteva radikalno "demaskiranje" da bi se oslobodio svoje lane vizije. U Ili - ili on kae:Ui nas da je "ivot bal pod maskama", i to ti daje neiscrpnu materiju za zabavu, i dovde jo nikada nikom nije polo za rukom da te shvati; jer je svako otkrivanje stalno neka varka, ti samo tako moe disati i spreavati ljude da te priklete i da ti oteavaju disanje. Ti nalazi svoju delatnost u tome da se stalno krije, da menja odela i to ti polazi za rukom, jer tvoja maska je od svih najzagonetnija; ti, naime, nisi nita i stalno si u odnosu samo sa drugima, i to to jesi, samo si to zahvaljujui tom odnosu. Nekoj umiljatoj pastirici enjivo prua ruku i istog trenutka tvoja maska je pastoralna sentimentalnost kakva se samo moe zamisliti; vara nekog dostojnog duhovnog oca svojim bratskim poljupcem itd. Ti si samo zagonetan lik na ijem elu je ispisano: ili - ili.(8)U toj estokoj kritici neasnog posmatraa, Kjerkegor izjavljuje:Zar ne zna da u pono svako mora skinuti svoju masku, zar veruje da se ivot uvek moe rugati ivotu, veruje li da moe da se iskrade pred samu pono, da bi izbegao skidanje maske? Ili te moda uasava? U ivotu sam video ljude koji su tako dugo druge varali da se konano njihova prava priroda nije mogla vie ispoljiti; viao sam ljude koji su tako dugo igrali skrivalice dok nije konano ludilo kroz njihova usta na isti tako odvratan nain, nametnulo drugima svoje najtajnije misli koje su dotle ponosno krili.... U svakom oveku postoji neto to ga u izvesnoj meri spreava u tome da samom sebi postane potpuno provodan; i to moe biti sluaj u takvom stepenu, to se moe zaplesti u ivotne prilike koje se nalaze s one strane njega samog, na tako neobjanjiv nain da se gotovo ne moe otkriti; ali onaj ko se ne moe otkriti ne moe ni voleti, a onaj koji ne moe voleti, najnesreniji je od svih.(9)Dakle, za Kjerkegora samo-sakrivanje neizbeno vodi samo-destruktivnosti. Sposobnost sopstvenog otvaranja i otkrivanja je sutinski vezana za sposobnost da se voli.Zvui kao da Kjerkegor od nas trai da "sve pustimo na volju", da uemo u stanje apsolutne ranjivosti u duhu bezbrine preputenosti. Ali ne radi se o tome. Kjerkegor, "Obad", nije etkao razgolien po Danskoj. Mada je on zahtevao ivot u stanju visokog rizika, on je sauvao jedno ostrvo za skrivanje za sebe i za sve ljude. ovek ne moe nikad izbei izvesnu dozu "egzistencijalne samoe", a nije ni on. Samoa omoguava mesto sakrivanja koje je neophodno za ljudska bia.S druge strane on esto osea potrebu za usamljenou, koja je za njega 56

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI ivotna potreba - ponekad poput disanja, a ponekad kao spavanje. injenica da ovu ivotnu potrebu osea vie od drugih ljudi je i znak da ima dublju prirodu. Obino potreba za usamljenou znai da u ovek ima drugi duh, i ona je mera o kom se duhu radi. Brljivi ljudi, grubi ili pre-dobri su u toj meri bez oseanja za potrebu za samoom da, poput nekih vrsta drutvenih ptica (tzv. ptice lubavi), oni odmah umru ako se desi da na trenutak ostanu sami. Poto se to malo dete mora uspavati uspavankom, njima je potrebno umirujue brujanje drutva da bi bili u stanju da jedu, piju, spavaju, mole se, zaljube se, itd. Ali u stara vremena, kao to je Srednji vek, ljudi su bili svesni potebe za usamljenou i cenili su njen znaaj. U konstantnoj socijalizaciji naeg drutva, ljudi se jee samoe u toj meri da oni ne znaju da je koriste osim (o, divnog epigrama!) za kanjavanje kriminalaca. Ali i pored svega toga, injenica je da u naem veku imati duha predstavlja zloin, pa je prirodno da se takvi ljudi, oboavaoci samoe svrstani u istu klasu sa kriminalcima.(10)Kjerkegor vidi paradoksalnu dimenziju ovekovog samootkrivenja. Ananlogno odnosu pojmova Deus Revelatus i Deus Absconditus u Bogu, i u oveku postoji akt otkrivenja koji dolazi preko indirektne komunikacije. Zuidema sumira Kjerkegora reima:Ni jedan poseban nain izraavanja nije u stanju da otkrije ili otvori unutranji i individualni karakter postojanja ili bia ovekovog selfa. svi izrazi, sva komunikacija je u svojoj pravoj prirodi povlaenje, misterija, sakrivanje. Izraavanje i komunikacija krivi ono to ovek eli da izrazi. Ne moe biti drugaije. Jer komunikacija, ak i verbalna komunikacija, je eksternalizacija, objektivizacija i generalizacija. Individualno postajanje unutranje i slobodne egzistencije ne otkriva sebe objektivnim, nepovezanim razmiljanjem. Niti on otkriva svoju intimnost preko samo-otkrivenja izgovorene rei. Ona ne dozvoljava svoje samo-otkrivanje preko izgovorene rei. Otkrivenje je sakrivanje. Individualno je neizrecivo i neprimetno. ovek svoj ivot ivi inkognito (nepoznat drugima).

GOLOTINJA U BIBLIJI Tema golotinje igra znaajnu ulogu u biblijskoj literaturi. Vanost motiva golotinje se esto previa. Ovo stanje je usko vezano sa jevrejskim konceptom "(po)znanja" na itavu jednu lepezu naina. Mi emo se baviti motivom golotinje u pokuaju da ga poveemo sa Sartrovim pojmom "pogleda" i Kjerkegorovim pojmom "homo absconditus".Grka re gymnos (od koje potie gimnazija) se u Bibliji koristi i bukvalno i figurativno. Njeno bukvalno znaenje bi se moglo prevesti kao"go", "neobuen", "loe obuen" ili "silom svuen". U figurativnom znaenju ovaj termin ima daleko vie nijansi. U figurativno znaenje golotinje su ukljuene takve ideje kao to su "nepokriven", "otkriven" ili "manifestiran". Stanje due ne ukljuivi telo se opisuje u grkom kao "golo stanje". Rimski imperator Hadrijan je na samrti naredio da se njegovo telo izloi golo. U antici se golotinja spominje kao sastavni deo muenja prokletih. Po samaritanskoj liturgiji u vee 57

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI uoi Dana pomirenja goim (neznaboci) e ustati goli, dok e pravednici vaskrsnuti obueni. Konano, postoji tumaenje po kome se golotinjom opisuje stanje due ili unutranjeg oveka koji je nepripremljen za dan suda.(12)

NOJEVO RAZGOLIENJE Jedan od najfasinantnijih i najzagonetnijih izvetaja Mojsijevog petoknjija jeste opis Hamovog ogreenja o svog oca Noja, time to je gledao u njegovu golotinju:A Noje poe raditi zemlju, i posadi vinograd.I napiv se vina opi se, i otkri se nasred atora svojega.A Ham, otac Hanancima, vidje golotinju oca svojega, i kaza obojici brae svoje na polju.A Sim i Jafet uzee haljinu, i ogrnue je obojica na ramena svoja, i idui natrake pokrie njom golotinju oca svojega, licem natrag okrenuvi se da ne vide golotinje oca svojega.A kad se Noje probudi od vina, dozna ta mu je uinio mlai sin,I ree: proklet da je Hanan, i da bude sluga slugama brae svoje!I jo ree: blagosloven da je Gospod Bog Simov, i Hanan da mu bude sluga!Bog da rairi Jafeta da ivi u atorima Simovijem, a Hanan da im bude sluga! (1 Mojsijeva 9, 20-27)U ovom udnom izvetaju stoji zapisano da su Hamovi potomci dobili prokletstvo od svog pretka, patrijarha Noja, jer je Ham pogledao u golotinju svog oca. I obrnuto, Sim i Jafet su primili blagoslove jer su odbili da gledaju u svog razgolienog oca i zato to su se potrudili da ga pokriju. Uoite, da se Hamov greh ne sastoji u posmatranju oevog pijanstva, ili u pravljenju viceva na raun oevog stanja. Greh je u posmatranju oeve golotinje.Primiti prokletstvo od patrijarha je, svakako, predstavljalo ozbiljnu stvar za stare Jevreje. Prema dananjim standardima, Nojeva osuda izgleda preterana. Prokleti svog sina zato to je on posmatrao tvoje golo telo, lii na okrutne i nepravedne kaznene mere. Pravda je "zadovoljena" kaznom koja je okrutnija od samog zlodela. Kako shvatiti ovu zagonetnu pripovest koja naruava savremeni smisao za zloin i kaznu? Moda se malo bolji uvid moe dobiti opsenijom analizom biblijskog stava prema golotinji.

STAROZAVETNI ZAKON Levitski zakon sadri detaljan opis zabrana i propisa za kanjavanje u vezi golotinje. Sledei primer iz zakona objanjava jednu konkretnu primenu opte zabrane bluda:Ko bi spavao sa enom oca svojega, otkrio je golotinju oca svojega: oboje da se pogube; krv njihova na njih. (3 Moj. 20, 11)Prema ovom stihu, pod incestom spada otkrivanje oeve golotinje. Drugim reima, muevljeva golotinja se prema zakonu izjednaava sa eninom. Otkrivanje ovekove ene se smatra otkrivanjem samog oveka. Isti stav prema golotinji se navodi i u odnosu prema stricu, bratu i ostalim krvnim srodnicima (3 Moj. 20, 20-21).Ko bi uzeo sestru svoju, ker oca svojega ili ker matere svoje, vidio bi golotinju njezinu i ona bi vidjela golotinju njegovu, sramota je; zato da se istrijebe ispred sinova naroda svojega; otkrio je golotinju sestre svoje, neka nosi bezakonje 58

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI svoje.Golotinje sestre matere svoje i golotinje sestre oca svojega ne otkrij, jer bi otkrio svoju krv; neka nose bezakonje svoje. (3 Moj. 20, 17.19) Na osnovu ovih uzoraka iz Starog Zaveta je oigedno da su Izrailjci problem golotinje shvatali veoma ozbiljno.I van Petoknjija se esto izraava i ukazuje na opasni i strani karakter golotinje. Usled neopisivog jada, Jov razdire svoju odeu i brije glavu, uz vapaj: "go sam izaao iz utrobe matere svoje, go u se i vratiti onamo" (Jov 1,21). Amos izrie Boji sud nad Izrailjom na sledei nain:I nee biti bijega brzomu, i jaki nee utvrditi krjeposti svoje, i hrabri nee spasiti due svoje.I strijelac nee se odrati, i laki na nogu nee se izbaviti, niti e konjik spasti due svoje.Nego e njhrabriji meu junacima go pobjei u onaj dan, govori Gospod. (Amos 2,14-16) Golotinja se smatra zlom sudbinom, koju Bog koristi kao sredstvo za kanjavanje zlih. Biti "otputen go" znai biti ogoljen do take ponienja i nitavnosti.

GOLOTINJA U NOVOM ZAVETU Zastraujue znaenje golotinje se ne ograniava samo na Stari Zavet. Ova re se javlja i u Novom Zavetu. Hrist obeava blagoslove onima koji su ga nahranili kad je bio gladan, napojili kad je bio edan, pruili utoite kad je bio stranac, posetili ga u zatvoru, i odenuli kad bijae go. Kad su se uenici raspitivali u vezi toga, Isus kae: "Zaista vam kaem, u koliko uiniste jednom od ove moje najmanje brae, meni uiniste" (Mat. 25,40). Dakle, odevanje golog spada u prioritetna dela za "sticanje" carstva Bojeg.Pitanje Isusove odee u vreme raspea je dosta nejasno. Zapisano je da su njegove haljine podeljene izmeu njegovih egzekutora, dok ostali detalji nisu dati. Ipak se moe zakljuiti, da je svlaenje Isusa na krstu pred oima sveta predstavljalo sastavni deo njegove sramote i ponienja. Oigledna je paralela sa reima psalmiste:Opkolie me psi mnogi; eta zlikovaca ide oko mene, probodoe ruke moje i noge moje.Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene nainie stvar za gledanje.Dijele haljine moje meu sobom, i za dolamu moju bacaju drijeb. (Ps. 22, 16-18) Pisac Otkrivenja belei upozorenje koje Hrist upuuje crkvi u Laodikeji:Zato to govori: bogat sam i obogatio sam se i nita mi ne treba, a ne zna da si bedan i kukavan i siromaan i slep i go.Savetujem ti da kupi od mene zlata eenog u ognju - da se obue i da se ne pokae sramota tvoje golotinje, i masti, da pomae oi svoje da vidi. (Ot. 3, 17-18) Poglavlju 16 iste knjige, Isus opet kae: "Blago onome koji bdi i uva svoje haljine - da ne ide go i da ne gledaju njegovu sramotu" (Ot.16,15).Gore navedeni stihovi jasno pokazuju da sramota nije nimalo poeljno stanje. Stid, ponieje, sramota i zla sudbina se vezuju sa ovim stanjem. Zato se javlja pitanje, emu sva ova buka oko golotinje? Zato postoji takva korelacija izmeu golotinje i ponienja? Zato biti neodeven znai nositi sramotu? Odgovor na ova pitanja se mora pronai u kontekstu biblijskog izvetaja o padu prvog oveka.

GOLOTINJA I ADAMOV PAD 59

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI U biblijskom izvetaju o stvaranju oveka i ene, nalazimo veoma saet prikaz - moda ipak isuvie kratak, tako da ostavlja itaoca sa blagim oseanjem zbunjenosti:I Gospod Bog stvori enu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.A Adam ree: sada eto kost od mojih kosti, i tijelo od mojega tijela. Neka joj bude ime ovjeica, jer je uzeta od ovjeka.Zato e ostaviti ovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepie se k eni svojoj, i bie dvoje jedno tijelo. (1 Moj. 2, 22-24)Ovim stihovima, u kojima se govori o posveenju institucije braka kulminirajui u jedinstvu mua i ene, kao da se dolazi do zavretka celog izvetaja o stvaranju. Meutim, pripovest se ne prekida na ovom mestu, ve se nastavlja, kao priheftanim, postskriptom koji pomalo odudara od konteksta. Skoro kao naknadno umetnutu, itamo reenicu: "A bjehu oboje goli, Adam i ena mu, i ne bjee ih sramota" (1 Moj. 2,25)."Goli i bez stida?" Ovo zvui kao umetnuta misao, no, radi se o neem mnogo dubljem. Ovaj opis prvog para u stanju nevinosti slui kao kljuna prelazna taka na izvetaj koji sledi: izvetaj o Adamovom padu. Autor Knjige o stvaranju nam je priutio divni primer (dvostrukog) kontrasta koji poiva upravo na reima "goli i bez stida".Pripovest o ovekovom padu ukljuuje epizodu kuanja sa zmijom u glavnoj ulozi. Kad Adam i Eva podleu kuanju i padaju u greh, njihova prva reakcija je vezana za njihovu golotinju.Tada im se otvorie oi, i vidjee da su goli; pa spletoe lia smokova i nainie sebi pregae.I zaue glas Gospoda Boga, koji iae po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i ena mu ispred Gospoda Boga meu drveta u vrtu. (1 Moj. 3, 7-8) Dakle, Adamova i Evina svest se nije odmah usmerila ka zmijinim reima ili drvetu ili ak Bogu. Njihove oi su se otvorile (kao to je zmija predvidela), ali ono to su oni videli bila je njihova golotinja. Ali, oni nisu bili slepi ni ranije. Nisu oni tek sada osetili snagu vizuelne percepcije po prvi put. Adam je video Evinu golotinju i pre pada. A nije bio zaslepljen kad je posmatrao svoje sopstveno telo. "Otvaranje oiju" je svakako figurativni opis svesnosti stida - to Sartr opisuje kao "svest o stidu". Dok su se ranije oduevljavali Bojim glasom kad je hodao "po vrtu kad zahladi", sada su bili totalno prestravljeni tim istim glasom. Dok su ranije stajali potpuno sigurni i neometeni pod Bojim pogledom, sada su beznadeno traili sklonite od tog istog pogleda. Dok je nekad bila znak slave u nevinosti, ovekova golotinja sada postaje njegova najvea sramota. Martin Luter primeuje:Na slian nain, ovek ne shvata da je grehom izgubljena slava golosti. injenica da su Adam i Eva hodali unaokolo goli bio je njihov najlepi ukras pred Bogom i ostalim stvorenjima. Sada, nakon greha, mi ne samo da izbegavamo poglede ljudi kad smo goli, ve nas je stid i pred samim sobom.(13)Iz ovih rei se jasno izvlai veza izmeu fizike golotinje i duhovnog razgolienja. Prikrivajui svoju golotinju od Bojeg pogleda, Adam i Eva su skrivali sebe.U nastavku izvetaja se govori kako Bog trai svoja stvorenja, pozivajui Adama: "Gdje si?" Adam odgovara: "uh glas tvoj u vrtu, pa se poplaih, jer sam go, te se sakrih." Kao odgovor na pitanje svog Tvorca, Adam bezuspeno koristi u trenutku skovano, improvizovano opravdanje. Radi se o sasvim "prirodnom" objanjenju navedenog postupka za jednog Homo Absconditus-a, objanjenju koje 60

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI moe izdrati samo dok Bog ne postavi naredno pitanje: "Ko ti kaza da si go?" Opravdanje je propalo i Adamov greh se naao izloen Bojem pogledu. Ova trauma ostaje nezaboravna za Adama i njegovo potomstvo. ak i Sartr primeuje:Srameljivost i, naroito, strah od toga da se bude iznenaen u stanju nagosti samo su simbolika specifikacija izvornog stida: tijelo ovdje simbolizira nau bespomonu objektivnost. Obui se znai prikriti svoju objektivnost, znai zahtijevati pravo da se gleda a da se ne bude gledan, to jest da se bude ista subjektivnost. Zato biblijski simbol pada, nakon iskonskog grijeha, predstavlja injenicu da Adam i Eva "znaju da su nagi". Reakcija na stid sastojae se upravo u tome da se onaj koji je shvatio moju vlastitu objektivnost shvati kao predmet,...(14)Sa doivljavanjem greha dolazi svest o stidu zbog golotinje. Ovaj motiv se stalno provlai kroz biblijsku istoriju. Ipak, u Edenu su se desile neke zapanjujue stvari koje se esto previaju. Sa grehom dolazi sud, kazna i isterivanje iz Edena. Pod Bojim prokletstvom, ovek naputa Vrt. Ali, ne naputa ga go!U svetlu Boje osude greha, mogli bismo oekivati da e Bog grubo izvesti Adama iz njegovog skrovita, poupati smokvino lie u svom Boanskom gnevu, i osuditi oveka na izlaganje sramoti. Mogli bismo opravdano oekivati da Bog svede svoja stvorenja na nezatieno stanje iste objektivnosti, tako da budu konstantno izloena njegovom gnevnom pogledu i pogledu svih ostalih stvorenja. Ali On nije to uinio. Sud se stvarno desio, ta vie bio je estok - ali to nije sve. U 1 Mojsijevoj 3,21 itamo: "I naini Gospod Bog Adamu i eni njegovoj haljine od koe, i obue ih u njih." Jednom reju, Bog je predvideo mesto za prikrivanje za Svoja zaprepatena stvorenja. Bog je primetio Adamovu golotinju i pokrio je. U Bojem pogledu, Adam je naao panju punu ljubavi, a ne unitenje. Adam je preiveo ne samo strogi pogled sudije, ve i milostivi pogled ljubavi.

POZNATI OD BOGA Strah od razgoliavanja, i jo da nas neko primeti kao takve, je vezan za strepnju da nas ljudi upoznaju onakve kakvi jesmo. Ponovo imamo da ambivalencija karakterie ovekov odnos prema upoznavanju od strane drugih. Mi se izuzetno trudimo da prikrijemo one stvari u vezi sebe od kojih se stidimo, ali istovremeno mi eznemo za mestom utoita gde moemo biti potpuno upoznati bez straha, gde moemo biti goli i nemati stida. Biti upoznat predstavlja ono ega se bojimo, a istovremeno ono to prieljkujemo. Misao, "pakao su drugi" nije samo izolovano shvatanje jednog razoaranog dramskog pisca, ve kolektivni strah Adamovog semena.Ambivalencija prema upoznavanju se primeuje u standardnoj proceduri zbliavanja zaljubljenih parova. Momak i devojka napreduju od prvog sluajnog susreta ili sastanka do medenog meseca. Prvi sastanak podrazumeva sve ono to je potrebno za prvi utisak. Izobilno se koristi magija maskare, elea, deodoransa, tenosti za usta, itd. da bi se sakrilo runo i neprivlano, a naglasilo (ili imitiralo) ono 61

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI to je lepo i privlano. Razgovor je oprezan, pri emu se vodi rauna da se ne otkriva mnogo o sebi. Dnevna zapovest je napraviti dobar prvi utisak.Ali, ako je prvi sastanak bio uspean i veza postane ozbiljnija, ubrzo nastaje krizno stanje. Kriza nastaje u onom trenutku kada momak i devojka shvate da druga strana reaguje prihvatljivo i kroz glavu pone stalno da struji pitanje: "Da li se njoj sviam ja ili slika koju sam joj paljivo predstavio?" Zatim sledi ispitivanje. Postepeno otkrivaju se prikriveni delii biografije i priznaju gresi uinjeni "tamo negde u prolosti". Ako taj test "ispovedanja na odstojanju" bude uspean, onda zaljubljeni par prelazi na autentino samo-otkrivanje. Sada dolazi do izraaja ljubav bazirana na istini bez prikrivanja. Mnogi, meutim, kako primeuje Kjerkegor, nikad ne preu ovaj test, jer je njihov strah da se otkriju tako velik da nadmauje njihovu elju da budu upoznati i voljeni. Mnogi se ak i venaju, ali samo da bi dobilu ulaznicu za neprestalnu igru skrivalice. Ista stvar je sa upoznavanjem s Bogom. Ko je taj koji se ne pribojava i strai pojma sveznajueg boanstva? Baviti se milju da moj ivot nema tajni pred svevideim Bojim okom moe delovati veoma obesrabrujue. Ali, ipak, ja elim da budem poznat; ja imam potrebu da budem poznat: ambivalencija.Ova ambivalencija se jasno pokazuje u Bibliji. Uzeemo Davida za primer. Nakon njegovog greha sa Vitsavejom, prestupa koji je ukljuivao i ubistvo njenog mua, David se toliko zavaravao o veliini svoje krivice da ak nije ni prepoznao sebe u Natanovoj paraboli, sve dok Natan nije nedvosmisleno izjavio: "Ti si taj!" Davidiva prevara je dosegla nivo samozavaravanja. I kad je stiglo otkrivenje i David razotkriven, to je bilo bolno za njega. U svom kajanju on je zavapio: "Jer ja znam prijestupe svoje, i grijeh je moj jednako preda mnom. Samome tebi zgrijeih, i na tvoje oi zlo uinih" (Psalam 51, 3-4). Ovde David obznanjuje realnost tog greha i uoava dve veoma vane injenice. Kao prvo, on uoava da je greh "jednako" pred njim. On ga prati u stopu. David ga vidi, gde god da poe. On ga se ne moe osloboditi iz svog pamenja. Poput Ledi Magbet, ova mrlja je neizbrisiva. Kao drugo, on uoava da je uinio greh "na Boje oi". David, ne samo da vidi svoj greh, ve shvata da nije promakao ni Bojem pogledu. Njegov stid pred narodom je bio ogroman, ali neuporediv sa stidom pred Bogom.David zna da Bog vidi njegov greh, i to je nepodnoljivo. On vie: "Da se prenu kosti koje si potro. Odvrati lice svoje od grijeha mojih, i sva bezakonja moja oisti" (Ps.51,8-9). Boji pogled je toliko nepodnoljiv, da Ga David preklinje da odvrati, pokrije, sakrije svoje lice. On trai od Boga da "oisti", izbrie njegova bezakonja. On sam ne eli da vie gleda u njih, a ne eli ni da Bog gleda u njih. David dolazi slomljenog, skruenog srca, go pred Boga. pokajanje je stvarno. Ali u agoniji razotkrivanja David pronalazi oprotenje. Iz tog oprotenja dolazi naredni psalam. Sada on peva:Gospode! ti me kua i zna.Ti zna kad sjedim i kad ustanem; ti zna pomisli moje iz daleka;Kad hodim i kad se odmaram, ti si oko mene, i sve putove moje vidi.Jo nema rijei na jeziku mom, a ti, Gospode, gle, ve sve zna. (Ps. 139, 1-4. U ovom psalmu David obznanjuje da nema zaklona od Gospoda. Gde god da on pobegne, Bog je tu. David je poznat, poznat sasvim. A ipak, u psalmu se ni ne naziru 62

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI oseanja rezignacije i jadikovanja. Psalam prosto vri od izraavanja hvale i oduevljenja. Svojom sveu da je poznat, David pronalazi utehu, a ne strepnju. Oprotenjem David proivljava prijateljski Boji pogled i shvata ta znai biti go i nemati stida. Oseaj koji ga je nekad toliko straio, sada je tako prijatan da David klie:Okuaj me Boe, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje,I vidi jesam li na zlu putu, i vodi me na put vjeni. (Ps. 139, 23-24)David je nauio lekciju koja je tako muna i teka za Adamove sinove: Biti poznat od Boga nije gubitak ovenosti, ve njena ast. On je traio zaklon od Bojeg pogleda, ali ga nije naao. Kada se pomirio s tim pogledom u boli i kajanju, dobio je mir.Ljudi, otueni od Boga se, poput Davida, ponaaju na nain koji ima elemente sindroma paranoje, "grenici bee kad ih niko ne goni"; i kao to Luter zakljuuje: "Neznaboci drhte na treptaje lia". Poput paranoika koji zamilja da se tu nalazi neko "da ga zarobi", ovek ivi pod terorom pomisli da e biti razotkriven pred Bogom. On umilja da njegov neprijatelj ima samo jednu nameru, da ga uniti. Meutim, kao to paranoik stvara krive slike o neprijatelju, tako i grenik projektuje na Boga najgore od svih moguih namera. Ali, istinska uloga Bojeg pogleda je da dovede do pokajanja, a preko pokajanja, do ivota. (uvena poema "The Hound of Heaven" /Nebeski progonitelj/ od Frensisa Tomsona /Francis Thompson/ opisuje oveka koji bez daha bei od Boga koga se plai : "Beao sam od njega nou, beao danju...", ali poema zavrava sa shvatanjem da je Progonitelj ustvari bila Boja ljubav, a ne neprijatelj.) No, analogija sa paranojom se ovde prekida. Tamo gde su neprijatelji paranoiara imaginarni, boanski neprijatelj krivog oveka je stvaran. Ukoliko nema pokajanja, strah od suda nisu Potemkinova sela, ve zlokobna realnost.Biti poznat od Boga moe znaiti i biti izloen Njegovom gnevu. No, bez njega nema spasenja. Iskustvo biblijskih linosti je ironino. Kada gree, svi oni se boje Bojeg pogleda. Kada se kaju, svi oni ele da ih Bog poznaje. U stvari, bit spasenja se razumeva u kontekstu naeg poznanja od Boga. Hrist je upozorio svoje uenike:Nee ui u carstvo nebesko svaki koji mi govori: gospode, Gospode, nego ko ini volju Oca moga koji je na nebesima.Mnogi e mi rei u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvoje ime izgnali demone, i u tvoje ime mnoga uda uinili?I tada u im izjaviti: nikada vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji inite bezakonje. (Matej 7, 21-23)Hrist preti licemerima koji koriste Njegovo ime kao tit od razotkrivanja svoje moralne anarhije da e ih proglasiti nepoznatim. "Nikad vas nisam upoznao" je pretnja osude. U skladu sa Hristovim razumevanjem, najgora stvar koja se moe desiti oveku je biti stranac Njemu, ne biti poznat Njemu. Poput oveka koji pati od veliine, pa, da bi impresionirao svoje poznanike, prilazi nekoj uvenoj linosti, koja sa svoje strane jasno daje do znanja da ga ne poznaje, licemer se suoava sa ponienjem razotkrivanja.Dakle, problem otkupljenja se ne bazira na pitanju da li ovek "poznaje Boga", ve da li Bog "poznaje" njega. Biti poznat Bogu znai i izai iz grmlja i osetiti njegov blagi pogled. Tako, za starozavetnog Jevrejina i za hrianina Novog Zaveta, spasenje je povezano sa Bojim poznanjem njega. Bit sree je biti u 63

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI prisustvu onoga iji pogled moe biti zastraujui.Jedan od najkonkretnijih primera izraavanja takvog pojma sree nalazimo u klasinom jevrejskom blagoslovu:Da te blagoslovi Gospod i da te uva!Da te Gospod obasja licem svojim i da ti bude milostiv!Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti mir! (4 Moj. 6, 24-26)U ovom blagoslovu nalazimo elju izraenu u jevrejskoj formi paralelizma. Preko paralelizma isto osnovno miljenje se izraava tri puta na tri razliita naina. Struktura se moe razviti kao to sledi:blagoslovi - uvaobasja licem svojim - bude milostivobrati lice svoje - mir Dva elementa "blagoslov" i "dranje" su ponovljena sinonimima. Blagoslov se izjednaava sa doivljavanjem Bojeg pogleda. Biti u poziciji da te Gospod obasja svojim licem i da obrati svoje lice na tebe znai primiti blagoslov. Za Jevreje, najvei blagoslov je biti u situaciji da Bog gleda na tebe, a ne da te previa.Motiv koji se na vie mesta navodi u Bibliji predstavlja povlaenje paralele izmeu Bojeg odnosa sa ovekom i ljudske institucije braka. Na mnogim mestima pronalazimo kako se motiv odnosa izmeu Jahve i Izraela, Hrista i crkve izraava preko slike venanja i braka. Izrael je Jahvina nevesta, kao to je u Novom Zavetu crkva Hristova nevesta. Krenje zaveta i dela neposlunosti se opisuju preko pojmova "neverstva, bluda, kurvarstva, prostitucije. U srcu ove analogije je pojam "poznanja".Kad Stari Zavet opisuje seksualni odnos glagolom "poznati", ne radi se ni o kakvom eufemizmu. Avraam je poznao svoju enu i ona je zatrudnjela. Isak je poznao svoju enu. I u Novom Zavetu nalazimo kako Marija govori: "Kako e to biti kad ne znam za mua?" (Luka 1,34) Ovde se glagol znati ne koristi za izraavanje intelektualnog znanja ili upoznavanja sa nekom osobom. Ovim glagolom se iraava zenit ovekovog znanja, znanja intimnosti.Ustanova braka je u mnogim aspektima analogna boansko-ovejoj vezi. Oboje ukljuuje strukturu zaveta u kome se obe strane vezuju jedna za drugu uzajamnim predanjem, zapeaenim zakletvom. Oboje ukljuuje mogunost poznanja u intimnosti. Oboje ukljuuje jedno "mesto" gde ovek moe biti go i nemati stida. U kontekstu braka, ja sam uao u najintimniju od svih moguih ljudskih veza. Radi se o odnosu koji ukljuuje izvesnu dozu rizika. Ako brak hoe da funkcionie, on mora ukljuiti ne samo mogunost razgolienja, ve je zahteva. U mom braku, ja ne samo da smem biti go, ve ja moram. Ako rizikujem i razotkrijem se i otkrijem da je moja ena videla moju golotinju u svim svojim detaljima, i jo uvek me voli, onda ja doivljavam na ljudskom nivou neto to znai biti poznat od Boga.

POKRIVANJE GOLOTINJE U Bibliji ne postoji interesovanje samo za golotinju per se, ve i briga da se ta golotinja pokrije. Videli smo kako je Noje blagoslovio sinove koji su pokrili njegovu golotinju. Videli smo zadivljujui in milosti od strane Boga, kad je nainio odjeu za Adama i Evu. Uoili smo i Hristovo zavetanje svojim uenicima da gledaju da oblae golog. Meutim, ukupna slika "pokrivanja" prevazilazi ovakvu brigu za bukvalno odevanje. U biblijskoj kategoriji spasenja, pojam "pokrivanja" nosi 64

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI dalekoseno biblijsko znaenje.Kao to strah od razgolienja, odnosno nemanja pokrivaa, predstavlja zloslutno upozorenje na sud, tako se i obeanje spasenja esto izraava "pokrivanjem" tog razotkrivanja. S jedne strane mi ujemo Hristovo upozorenje:Ne bojte ih se dakle; jer nita nije skriveno to se nee otkriti, niti tajno to se nee doznati. (Matej 10, 26)Ovo uopeno upozorenje dobija strahovite proporcije u Isusovom plau nad Jerusalimom:Keri jerusalimske ne plaite za mnom, nego plaite za sobom i za svojom decom.Jer, eto, idu dani kad e govoriti: blaene su nerotkinje, i utrobe koje ne rodie, i dojke koje ne dojie.Tada e poeti da govore gorama : padnite na nas, i bregovima: pokrijte nas. (Luka 23, 28-30)Ovo pretee upozorenje budueg stanja nepokajanih koji e beati u bilo koju vrstu sklonita, pa ak i da ih smrskaju planine, je izbalansirano obeanjem pokrivaa za otkupljene.U Knjizi Dnevnika nalazimo kako se Solomun moli za "odelo spasenja" (2 Dn. 6,41). Ova careva molitva postaje prorokova pesma:Veoma u se radovati u Gospodu, i dua e se moja veseliti u Bogu mojem, jer me obue u haljine spasenja i platem pravde obue me kao kad enik namjesti nakit i kao kad se nevjesta uresi uresom svojim. (Isaija 61, 10)Biti obuen u pravednost se u Novom Zavetu odnosi na Hristovu zastupniku slubu. Kada se Hristova pravednost imputira, urauna verniku, vernik vie nije go. Pavle aludira na psalmistu kada pie: "Blaeni su kojima su bezakonja oprotena i gresi pokriveni" (Rim.4,7).Pavle predvia konano "pokrivanje" vernih u svojim vizijama budueg statusa spaenih:Znamo, naime, ako se srui naa zemaljska ku, koja je kao ator, da imamo zgradu od Boga, venu kuu na nebesima, koja nije ljudskom rukom sagraena.Ta zato i uzdiemo i eznemo da se obuemo u svoj nebeski stan;Samo ako smo se u njega obukli, neemo se nai goli.Jer mi, koji smo u atoru, uzdiemo optereeni, zato to ne elimo da se svuemo, nego da se preko ovoga obuemo, da ivot proguta ono to je smrtno. (2 Korinanima 5, 1-4)Ovde se izraava konana nada Novog Zaveta nada u konano pokrivalo, permanentnu odeu. Otkupljeni se nadaju da e biti osloboeni straha od razgoliavanja i da e se slobodno radovati Bojem pogledu.Kjerkegor je razumeo Hristovu "dimenziju pokrivanja". Zato on vatrenim reima slavi pokrivalo koje Hrist prua svom narodu.O, sigurno sklonite za grenike! O, blagosloveno sklonite! - naroito ako je ovek prethodno shvatio ta znai kad savest optuuje, i Zakon osuuje, i pravda prati sa kaznama, i onda, kad je umoran do oajanja, da e pronai odmor u jedinom utoitu koje je trebalo pronai! ovek, ak i najdrai ovek, moe ti najvie dati ublaenje ili izvinjenje, preputajui tebi da koristi ono to ti kod njih odgovara; ali on sam ti ne moe dati ono to moe dati samo Isus Hrist; On ti daje Sebe kao zaklon; ovde se ne radi o nekoj uteiteljskoj misli koju ti prua: ne, On ti daje Sebe. Kao to no skriva sve, tako je On rtvovao Svoj ivot i postao pokrivalo pod kojim lei greni svet koji je spasio. Kroz taj pokriva pravda ne prolazi kao to sunevi zraci prolaze kroz tamne naoari, samo delimino ublaeni refrakcijom; ne, ona se snano udarajui u pokrivalo odbija od njega i ne prolazi kroz njega. On je dao Sebe kao pokrivalo za celi svet, pa i za tebe, i za mene.(15)Zar nije udno da se 65

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI ovek strai takvog Boga? Kjerkegorove rei su rei okrepe, no, ipak, ne izbegava se injenica da nas Bog moe blagosloviti i pokriti svojom ljubavlju. On nas mora uoiti - potpuno sagledati. Sartr je bio u pravu kada je govorio o nezgodnoj poziciji u kojoj se ovek nalazi, ako ga posmatra Bog. Ali Sartrov argument malo govori o tome da li taj "Nevidljivi posmatra" stvarno postoji. Mnogo toga ima da se kae o miljenju Sartra i ostalih koji, ivei sa proizvoljnim mislima, negiraju realnost Boga iji pogled oni ne mogu da izbegnu.

NAPOMENE W. Luijpen, Fenomenologie en Athesme (Utrcht: Aula-Boeken, 1967), 33.2. an Pol Sartr, Bie i nitavilo, tom 9 serije Izabrana dela, prev. Mirko Zurovac (Beograd: Nolit, 1983), str. 271.3. Ibid., 297.4. Ibid., 298.5. an Pol Sartr, Iza zatvorenih vrata, prev. Dragana Cvetkovi u knjizi Drame, tom 5 iz serije Izabrana dela (Beograd: Nolit, 1981), str. 87.6. Ibid.7. Julius Fast, Body Language (New York: M. Evans, 1970), 140.8. Seren Kjerkegor, ILI - ILI, prev. Milan Tabakovi (Beograd: Grafos, 1989), str. 525.9. Ibid., 525-526.10. Soren Kierkegaard, "Fear and trembling" and "The sickness unto Death", trans. Walter Lowrie (Garden City, N.Y.: Doubleday Anchor, 1954), 197-198.11. S.U. Zuidema, Kierkegaard, trans. David H. Freeman (Philadelphia: resbyterian & Reformed, 1960), 20.12. Albrecht Oepke, "gumnos", vol.1 of thr Theological Dictionary of the New Testament, ed. Gerhard Kittel and Gerhard Friedrich, trans. Geoffrey W. Bromiley (Grand Rapids: Eerdmans, 1971), 190.13. Martin Luter, Lectures on Genesis, vol. 1 of Luther's Works, ed. Karosla Pelikan (St. Louis: Concordia, 1958), 167.14. an Pol Sartr, Bie i nitavilo, str. 297.15. Robert Bretall, ed., A Kierkegaard Anthology (New York: Modern Library, 1936), 424-425.

OVEKOVA TENJA ZA AUTONOMIJOM Poetkom ezdesetih godina ovog veka jedan anglikanski sveenik je stigao u Sjedinjene Drave na svoju prvu posetu Americi. I dok je tako boravio u Filadelfiji, jedno poslepodne je proveo obilazei antikvarnice, obraajui naroitu panju na uspomene iz perioda Amerike Revolucije. eprkajui tako, bezbrino, u jednoj plesnjivoj prodavnici iznenada mu pade u oi ishabani znak na kome se nalazio slogan iz Rata za nezavisnost:We Serve No Sovereign Here!U ovm simbolu amerikog pogleda na slobodu ("Ovde ne sluimo nikakvom Suverenu!") on je otkrio stav koji u sebi sadri priroenu odbojnost prema pojmu vladarskog autoriteta oupte. Nacija koja ceni slobodu vie svega, pa i radije izabrati smrt nego liiti se nje, mora zaista imati uroenu antipatiju prema svemu to ukljuuje apsolutni suverenitet, ukljuujui i Boga. Centralni motiv Novog Zaveta, Carstvo Boje, je koncept stran bazinom amerikom razmiljanju. Monarhija, makar i sa Hristom na tronu, ugroava osnovne principe demokratije.Moda ta averzija prema 66

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI suverenstvu, koja je tako jako ukorenjena u ameriki mentalitet, delimino objanjava tendenciju u amerikom crkvenom ivotu da svede hrianstvo na izolovanu "duhovnu" ili "religioznu" sferu nacionalnog ivota. Izgleda kao da se radi o procesu sistematske kontrole kojom se sfera Boanskog autoriteta polako ali sigurno ograniava najedan dan u sedmici i na jednu kulturnu instituciju. Biti nacija "pod Bojim vostvom" ne znai da su politike voe pod Bojim vostvom. Odvajanje crkve od drave predstavlja vie od razdvaja poslova na dve zemaljske institucije pozvane da slue Bogu u dve razliite sfere. Pre bi se reklo da se radi o odvajanju drave i Boga. Kao posledica toga, Boji autoritet se ograniava na "srca" religioznih ljudi. Politiko pretvaranje se obilno koristi kada se skidaju dravniki eiri pred Boanskim autiritetom u govorima na izbornim kampanjama, ceremonijama inauguracije, ceremonijama u Beloj kui i dravnim pogrebima. Vladini propisi i javni proglasi jasno obznanjuju Boje postojanje, ali se priznavanje njegovog suverenog autoriteta sistematski izbegava, svoenjem na sferu crkve. Boji suverenitet nije otvoreno deklarisan na Viem Sudu ili u Senatu. Jedino carstvo koje bi naa nacija mogla da podnese je ono izbrano na referendumu. Bogu ne pripada snaga veta. Njegov autoritet nije suveren ve se mora podrediti sudu opteg javnog mnjenja. Pravni sistem u Sjedinjenim Dravama nije determinisan pokuajem da se reflektuju Boanski principi pravde i pravinosti, ve kao pokuaj da se zadovolje interesi raznih lobi grupa. Kao to je Will Durant okarakterisao Aristotelovog Boga kao vladara koji se dosauje nita ne radei, koji caruje, ali ne vlada, tako i amerika civilizacija trai Boga koji caruje, ali nije istinski Suveren.ak i u krugovima religioznog evangelizma uoavamo naglasak na Hristu kao spasitelju, a ne Hristu kao Gospodu. Poziv, zov na pokajanje se naziva "molba" (engl. "invite"). Tamo gde Boji suverenitet trai pokajanje i predavanje autoritetu njihovog Hrista, evangelisti utivo "mole, pozivaju" narod da se pokaje. Takav "poziv" nosi u sebi pravo da se odbije bez ikakvih posledica. Takav poziv predstavlja opciju, ne obavezu, jednu priliku, a ne dunost. Ali Boje zapovesti nemaju RSVP ("Repondez, s'il vous plait" - molim vas odgovorite; radi se o uobiajenoj oznaci na pozivnicama, prim. prev.); ovek zaista ima snagu da odbije boanski poziv, ali ne i pravo.U okviru amerike civilizacije, pitanje Boanskog suvereniteta se izbegava ne samo u sekularnoj sferi, ve i u religioznoj. Bog ne vlada po svom suverenom pravu, ve se mora obratiti narodu za savet i pristanak. Dok je nekada Protestantsko hrianstvo rizikovalo kraj jedinstva hriana zbog devize Sola Scritura, po kojoj Boji autoritet u Svetom Pismu treba da ima vodeu ulogu, danas postoji duboka antipatija prema takvom autoritetu. Liberalni profesor seminara zahteva "akademsku slobodu" kao opravdanje za odstupanje od konfesionalnih standarda, a crkveni velikodostojnici apeliraju na "ivu tradiciju crkve" kao eufemizam za razvodnjavanje biblijskih principa. Dok se autoritet apostola Pavla nekad smatrao autoritetom koji poiva na Boanskom odobravanju, sada se on dovodi u pitanje tvrdnjom da predstavlja samo izjavu jednog mukog oviniste iz prvog 67

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI veka nove ere. Meu mnogim feministima, Pavle se smatra nepodnoljivom preprekom za ene koje trae "slobodu". Jednom reju moderni "liberalizam" podrazumeva revolt protiv Bojeg suverenog autoriteta, poto lanovi crkve i drave udruuju snage u uzajamnom aktu kosmike izdaje.U naim naporima da potraimo glavne faktore uticaja koji su doveli do pada Boanskog autoriteta, moramo uzeti u obzir uticaj evropskog egzistencijalizma na nau kulturu. Ljudi kao to su Nie, Sartr, Kami, Hajdeger i ostali, su pruili najvei doprinos u oblasti ljudskih sloboda i autoriteta.

FRIDRIH NIE I SLOBODA Nieov konflikt sa hrianstvom se esto fokusira na hrianskom moralu. Njegova kritika hrianstva nije bila toliko neprijateljski nastrojena ni u jednoj oblasti, kao to je oblast morala. U "ropskom moralu" hrianstva on vidi korene dekadencije koja je harala vremenom u koje je iveo. On kae: "Dananje hriane zadrava da nas spale na lomai ne njihova ljubav, ve impotencija njihove ljubavi."(1) Na drugom mestu kae ovako: "Hrianstvo je dalo Erosu da popije otrov; on nije umro od njega, ali se pretvorio u porok."(2) Hrianska etika, naglaavajui poniznost i saaljenje, je liila oveka od izraavanja svoje slobodne volje, stvarajui ono to Nie naziva "ropskom moralnou". Ne postoji Bog koji titi slabe i osigurava pravdu, ali ovek uporno tvrdi da postoji, inei tako da slabost biva blagoslovena. Ali, poto taj Bog u stvari ne postoji, zato bi se nagraivala slabost i poniznost? Nie je podravao tezu, koja je preko Dostojevskog postala popularna: "Ako nema Boga, sve je dozvoljeno!" Pol Rubiek komentarie:U "Zlim dusima"/od Dostojevskog/ Kirilov je ubeen da nema Boga, i zakljuuje: "Ako Bog postoji, sve je njegova volja i od njegove volje se ne moe pobei. A ako ne, sve je ovo moja volja i na meni je da pokaem svoju volju... Ako nema Boga, onda sam ja Bog." Ili, kao to Nie kae: "Ako postoje bogovi, kako mogu podneti da i ja nisam bog? Zato, bogovi ne postoje..." ovek, lien boanskog je primoran da tei za silama koje j e nekada smatrao boanskim.(3)Da bi ispunio prazninu svemira bez Boga, svemira koji karakterie totalna negacija tradicije, morala i autoriteta (nihilizam), Nie izbacuje opciju "biolokog heroizma". Tamo gde nema vrednosti, ovek mora stvarati svoje. Sloboda se ne nalazi u prilagoavanju ropskoj moralnosti. Vodei moral dostie pionir morala koji ivi hrabro. Nie kae za tog pionira:Jer, veruj mi! - tajna najvee plodnosti i najvee radosti bia je: iveti opasno! Gradite svoje gradove na padinama Vezuva! aljite svoje brodove u nepoznata mora! ivite u sukobu sa svojim susedima i sa vama samima. Budite pljakai i osvajai, sve dok ne budete mogli biti vladari i vlasnici, vi ljubitelji znanja! Uskoro e proi vreme kad ete biti zadovoljni skrivenim ivotom poput jelena u umi. Konano, tenja za znanjem e dosegnuti do svoga; ono e eleti da vlada i poseduje, i vi sa njim.(4)Duh pionira dosee svoj vrhunac u Nieovoj linosti "nadoveka", Uibermensch-a, supermena. Taj nadovek 68

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI prevazilazi i istiskuje prisutne slabosti neautentinog oveka. On ne ivi podreen diktatima Drugog, ve u svojoj tenji za autonomijom on stvara svoje nove vrednosti. On zamenjuje "ropsku moralnost" dekadentnog hrianstva sa "gospodarskim moralom". Izmeu nadoveka i istorijskog hrianstva ne moe biti mirne koegzistencije. U Nieovom sistemu, Boje postojanje se protivi dostizanju autentine egzistencije. Hrianski Bog predstavlja "kriptonit" koji bi bio fatalan za nadoveka. Hrianski Bog mora umreti da ne bi kastrirao potencijalnog autentinog oveka. U Tako je govorio Zaratustra itamo:A veliko e Podne biti, kada ovek bude stajao na sredini svoga puta izmeu ivotinje i nadoveka, i bude proslavljao kao svoju najveu nadu svoj polazak ka veeri: jer je to put ka novoj zori.Tad e taj to zalazi i odlazi i sam blagosiljati to je on onaj koji prelazi; i sunce njegova saznanja bie u Podne."Umrli su svi bogovi; neka od sad ivi natovek" - to neka bude jednom o velikom Podnevu, naa poslednja pouka! -(5)Dakle, hrianstvo sa svojom etikom teonomije, Boje vladavine, je u koliziji sa ovekovim snom za autonomijom, samo-vlau. Ako Bog postoji, ovek ne moe biti zakon samom sebi. Ako Bog postoji, ovekova volja za mo mora da ide voena Bojom voljom. Boji autoritet se ispostavlja kao nesavladiva pretnja za aspiracije nadoveka. Ako ovek hoe da bude slobodan u smislu autonomije, onda Bog mora umreti.Nieov lini stav prema Bojem postojanju je bio tema mnogih diskusija. U paenikom Nieovom ivotu opet nailazimo na izvesnu proganjajuu ambivalenciju. U svojoj mladosti on je sastavio pesmu "Nepoznatom Bogu" u kojoj on kae:Moram te upoznati, o Nepoznati, Ti koji istrauje dubine moje due, I struji poput oluje kroz moj ivot.Ti si neshvatljiv, a ipak moj srodnik!Moram te upoznati i veno sluiti ti.(6)U svojoj mladosti, Nie je vapio da slui Bogu. Oigledno je da je ovaj oseaj otpratio Niea sve do njegovog groba. Njegovi filozofski spisi ocrtavaju patetinu borbu "praakanja protiv bodila" (Djela 9,5) koja je zavrila u ludilu, zamenom identiteta sa Hristom. Naslov svog autobiografskog dela Ecce Homo! (tj. "Evo oveka!) pozajmljuje rei koje je Pontije Pilat koristio kad je pokazivao Hrista razularenoj svetini. Nakon svog mentalnog sloma, Fridrih Nie se potpisivao sa "Razapeti". Za Niea, traenje autonomije je zavrilo ludilom. On je svojim brodom zajedrio u nepoznatom pravcu i doiveo brodolom. On je sagradio svoju kuu na padinama Vezuva, i progutao ga je vulkan.

AN POL SARTR I AUTONOMIJA Dok je Fridrih Nie je izloio vatrenu, pomalo i poetinu studiju autonomije, an Pol Sartr izlae veoma analitiku studiju tog problema. Princip subjektivne volje je u srcu razumevanja egzistencijalizma. Objanjavajui ta znai uveni slogan: "Egzistencija prethodi sutini", Sartr kae:Ateistiki egzistencijalizam je mnogo loginiji. On govori da ako Bog ne postoji, onda postoji bar jedno bie u kome egzistencija prethodi sutini, bie koje postoji pre nego to moe biti 69

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI definisano bilo kojim konceptom, i da je to bie ovek, ili, kako Hajdeger kae. ljudska realnost. ta se misli kad se kae da egzistencija prethodi sutini? To znai da, pre svega, ovek postoji, pojavljuje se na sceni, i, tek onda, definie sebe. Ako se ovek, kako ga zamilja egzistencijalista, ne moe definisati, to je zato to je u poetku on nita. Tek kasnije e on postati neto, i od sebe e naini on to eli da bude. Tako, ne postoji ljudska priroda, poto nema Boga koji bi je zamislio. Ne samo da je ovek ono to zamilja o sebi, on je samo ono to eli da bude nakon tog prodora u egzistenciju.(7)Za Sartra prvi princip egzistencijalizma glasi: "ovek nije nita drugo do ono to on pravi od sebe."(8) ovek je autonoman. On mora izabrati ta da bira za sebe. Ovo ukljuuje, svakako, jedan strahoviti teret odgovornosti. U svom samo-izboru, ovek bira za itavo oveanstvo. Njegova odluka nije doneta u izolaciji.U stvari, u stvaranju oveka koji elimo da budemo, ne postoji ni jedno jedino delo koje u isto vreme ne stvara sliku oveka kakav, po naem miljenju, on treba da bude.(9)Sartr je bio ozbiljan u vezi tereta ili odgovornosti koje prate odluku. To je Boji teret. Gubitak Boga on naziva bolnim, i on nema vremena za klasinu humanistiku etiku koja se trudi da odri vrednosti i norme hrianstva bez njihove krajnje osnove, Boga. ovek je slobodan uz nepostojanje Boga, ali tu slobodu Sartr vidi kao ovekovu osudu.Ako Bog ne postoji, mi nemamo vrednosti ili zapovesti kojim bi se mogli obratiti i koje bi opravdale nae ponaanje. Dakle, u svetlu vrednosti, mi nemamo izgovor za nama, niti opravdanje pred nama. Mi smo sami, bez izgovora.(10)Ponekad se ini da Sartr slavi ovekovu slobodu u autonomiji, a ponekad da je oplakuje. U svom delu Muve, Sartr ne izgleda toliko nesrean zbog odsustva Boga. Naprotiv, Bog Jupiter, predstavljen kao odvratni bog muva, se pojavljuje kao pretea opasnost za ovekovu slobodu. Kada Orest otpada od Jupiterovog "stada", Jupiter ga zove nazad, pretei mu egzilom ako se ne vrati, i obeavajui mu mir ako se vrati. Orest odgovara:Tu samom sebi, znam. Van prirode, protiv prirode, bez opravdanja, bez utoita, osim u samom sebi. Ali, neu se podvrgnuti tvom zakonu: osuen sam da se povinujem samo svome. Neu se vratiti prirodi: hiljade je puteva koji vode k tebi oznaeno u njoj, ali ja mogu da sledim samo svoj put. Priroda se grozi oveka, a ti, a ti, vrhovni vladaru bogova, ti se grozi ljudi.(11)Ovde Orest deklarie svoj Ustav. On negira Jupiterov autoritet. On vidi da svojom deklaracijom autonomije on zapeaava svoju sudbinu."Ja sam osuen da nemam drugog zakona osim svog." Osuen da bude slobodan, Orest ne uiva u svojoj autonomiji. On nije poput tinejdera koji se gubi kad je u pitanju labavljenje pravila. Sloboda je teret, ali on vie voli da bude osuen na autonomiju nego podinjenost Jupiteru. Za njega ta sloboda moe biti neprijatna, ali ne tako neprijatna kao biti pod vladavinom Jupitera. Jupiter je nemoan da sprei Orestovu samo-emancipaciju. On saoptava "tajnu bogova" Eristu:Kada se jednom sloboda rasprsne u dui nekog oveka, bogovi protiv njega ne mogu nita. Jer to je stvar ljudi, i na drugim je ljudima - samo na njima - da ga puste ili zadave.(12)Za Sartra, Bog predstavlja opasnost za 70

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI autentini moral. Ako je Bog autonoman, onda ovek ne moe biti. Negiranjem Bojeg postojanja, Sartr tvrdi da on stvara prostor za stvarnu slobodu i moralnost. On izjavljuje da odbacivanjem Boga ini moral moguim. W. Luijpen, holandski katoliki uenjak postavlja pitanje: "Moda je Sartrov moral ba ono to ini odbacivanje Boga neophodnim."(13)Mada postoji jasna razlika izmeu Niea i Sartra, kao i izmeu Albera Kamia, Martina Hajdegera i ostalih egzistencijalistikih pisaca, kod svih njih se moe primetiti slina sklonost za moralnom autonomijom u odnosu na Boanski suverenitet. Za Hajdegera, bie je autentino samo kad se manifestuje preko samo-determinizma i samo-projekcije. ovek, iskuavajui "izbacivanje" svoje egzistencije (Geworfenheit), visi razapet izmeu prolosti i budunosti. Da bi prevaziao teskobu koju takva situacija donosi, on mora sam kriti svoju sudbinu. Autentina egzistencija se karakterie slobodom koja se moe odrati samo van heteronomije (tj. tueg zakonodavstva).(14)Na taj nain, atestiki egzistencijalizam, sa svojim pogledom na autonomnu ljudsku slobodu, automatski sebe postavlja nasuprot hrianstvu. Njegovo razumevanje oveka ini klasinu teistiku hipotezu o Bogu neodrivom. Svakako, niko ne moe negirati argument da se Boji suverenitet i ovekova autonomija nalaze na nepomirljivim stranama polova. Ateisti su zaista u pravu kad tvrde da ukupna ovekova autonomija ne moe biti u skladu sa Boanskim suverenitetom.Meutim, mada u vezi toga postoji preutno slaganje izmeu ateizma i istorijskog hrianstva, hrianin mora postaviti nekoliko pitanja. A naroito pitanje da li ovek moe biti autonoman samo zato to se on tako deklarie. Na kraju krajeva, ovek moe biti autonoman samo ako nema Boga. Ateisti se zalau za nepostojanje Boga koristei pretpostavku da takvog Boga ne moe biti, jer je ovek autonoman. Ali ovo se moe saznati, samo ako se dokae da Bog ne postoji. (Ovde se radi o logikom zakonu kontrapozicije, naime sud (A => B) je ekvivalentan sudu (ne B => ne A), prim. prev.) Izrei takvu tvrdnju znai zalagati se iz srca najpodlijih krugova. (ovek moe, takoe, postaviti pitanje, da li bilo koja osoba moe biti autonomna u svetu u kome razne vrste ljudskih autoriteta neizbeno sputavaju takav stil samo-vlaa.)Ateistiki egzistencijalizam takoe tvrdi - ali ne moe dokazati - da moralna autonomija nije neophodan preduslov za slobodu. injenica da je ovek bie sa voljom, tanije, bie sa svojom voljom, je zaista kljuna za njegovu egzistenciju kao oveka a ne kao stvari, kao subjekta a ne kao objekta. Ali, da li se volja mora podii do nivoa autonomije, da bi se smatrala slobodnom? Da li je mogue da mi posedujemo slobodnu volju, a istovremeno stalno budemo pod Bojom vlau?

BIBLIJSKI POGLED NA SLOBODU I AUTONOMIJU Prema biblijskim kategorijama slobodne volje, ovek je stvoren kao slobodno, a ne autonomno bie. oveku je data sloboda, ali ne i autonomija. potpuna autonomija pripada samo Bogu. 71

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI ovekova sloboda je u granicama. U Edenu, on je uivao slobodu, ali to nije neograniena sloboda.I uzevi Gospod Bog ovjeka namjesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga uva.I zaprijeti Gospod Bog ovjeku govorei: jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu;Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusi s njega, umrijee. (1 Moj. 2, 15-17)Bog postavlja oveka u rajskom vrtu. ovek nije dobio ulogu roba bez slobode i autoriteta, ve mu je data vlast nad celom zemljom. ovek funkcionie kao Boji vazal ili vice-prezident sveg stvorenja. On je dobio slobodu, ali sa jednom restrikcijom: ovek je slobodan, ali i odgovoran Bojem zakonu.Bibliski izvetaj o Adamovom padu nas podsea na zahtev za autonomijom.Ali zmija bjee lukava mimo sve zvijeri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa ree eni: je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu?A ena ree zmiji: mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu;Samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. A zmija ree eni: neete vi umrijeti;Nego zna Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi i znati to je dobro to li zlo.I ena videi da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i muu svojemu, te i on okusi. (1 Mojsijeva 3, 1-6)Scena prevare zapoinje pitanjem: "Je li Bog kazao?" Zmija postavlja pitanje o granicama koje su ograniavale na Adamovu i Evinu slobodu. U nainu na koji je postavljeno, pitanje ima nijansu ironije. Njime se sugerie da je nedostojno Boga da ograniava Svoja stvorenja. Martin Luter komentarie:Ovde u stvari odgovaraju ove rei: "Da li vam je Bog stvarno zapovedio?" Ovde imamo primer strane Sotonine drskosti, koji sa takvom ravnodunou i sigurnou pronalazi nove bogove, negirajui istinitog i venog Boga. To je kao da bi rekao: Pa vi ste zaista glupi ako verujete da je Bog dao takvu zapovest, jer nije Boja priroda da se toliko brine ta ete jesti. A poto se radi o drvetu poznanja dobra i zla, kako moe biti da On ne eli da vi ne budete mudri?"(15) Zmija je dovela u pitanje Boje potenje. Ne samo da zmija postavlja pitanje o onome ta je Bog rekao, ve se nainom na koji ga postavlja izvre zapovest. Ona kae: "Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu?" Zmija je oigledno dobro znala da Bog nije stavio vrt bez ogranienja. Izvrtanje implicira zakljuak da bez autonomije nema slobode. Kad Eva postaje sumnjiava, prigovarajui na njihovu slobodu, zmija postaje direktna. Ona sada ravno porie Boje upozorenje reima: "Neete vi umrijeti." Drska i arogantna zmijina tvrdnja govori Evi da moe biti neposluna, bez ikakvih posledica. Zmija, poput Oresta sugerie, da Bog nema moi da sprovede svoju pretnju. Vi niste nikom odgovorni, sledi jasno iz njene izjave.Potom dolazi zmijino obeanje, obeanje blagoslova koji dolazi sa autonomijom: Sicut erat dei - "Biete kao Bogovi!" Ovo je sutina prvog kuanja - biti kao Bog, nemati granica, ne biti obuzdan, ne ograniavati elje vladavinom drugog. Biti autonoman - to je kuanje.Ironija je da poreklo humanizma koji zahteva deifikaciju oveka, ne treba traiti u kredu staro-grkog filozofa 72

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI agnostiara Protagore, Homo mensura ("ovek je merilo svih stvari"), ve u zmijinom obeanju, Sicut erat dei. Humanizam nije izmislio ovek, ve zmija koja je sugerisala da traenje autonomije mora biti dobra stvar.Zmijino obeanje nije ispunjeno. Adam i Eva nisu postali bogovi. Nisu dobili autonomiju. Ono to je sledilo, bio je tragini gubitak slobode koju su do tada uivali. Adamovim padom, ovekova sloboda nije porasla, ve se smanjila. Traenje autonomije, meutim, nije prestalo. Ono se nastavilo ak do naih dana, istono i zapadno od Raja.Zahtev za autonomijom studiran u izvetaju o Adamovom padu, dobija ire dimenzije u umu psalmiste. U drugom psalmu pesnik uoava zaveru, ne jednog oveka ili ene, ve udruenih sila politikih carstava ovog sveta. Psalmista se pita:Zato se bune narodi i plemena pomiljaju zaludne stvari?Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika njegova. Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov." (Psalam 2, 1-3) Psalam poinje sa retorikim pitanjem, pitanjem koje sugerie zaprepatenje takvom manifestacijom arogancije i ludosti. Scena opisuje masivnu zaveru da se odbaci autoritet Boga i njegovog Pomazanika. (Shvaeno istorijski, "Pomazanik" se odnosi na budueg Izrailjevog cara; shvaeno proroki, na Mesiju, tj. Hrista.) Narodi su u stanju buntovnitva i pobune. Ovaj bes se manifestira samitom "velikih", na kome carevi i vladari sveta stavljaju na stranu njihova razmimoilaenja da bi udruili snage protiv zajednikog neprijatelja. Njihovi granini sporovi postaju nebitni poto su odluili da ujedine sile protiv najvee pretnje, Bojeg suvereniteta.Otkud to neprijateljstvo? Zato carevi zveckaju maevima? Odgovor je jednostavan: Oni preziru Boju vladavinu, jer ona ograniava njihovu slobodu. Dakle, njihov cilj je autonomija. Boja vladavina se uporeuje konopcima i lancima koji ih vezuju i sputavaju da slede svoje nezauzdane elje. Zato se spremaju tajna oruja, ratni brodovi izlaze iz brodogradilita, otvaraju se nuklearni silosi, mobiliu se sve raspoloive trupe, jer itav svet se ukljuuje u kosmiki oslobodilaki pokret. Sa infantilnom logikom deteta koje pokuava da ugasi vatreni plamen strukom sena, vladari se podiu protiv Bojeg suvereniteta.Odgovor Gospoda Boga Svedritelja na ovu revoluciju nije bezuslovna pedaja, niti nesmotrene panine akcije, niti oajnika molba za pregovorima da bi se sklopilo primirje. Odgovor je: "Onaj, to ivi na nebesima, smije se." Njemu je u prvom trenutku zabavna ta demonstravija kolektivne ludosti. Ali njegov smeh se ubrzo pretvara u ljutnju, mobiliui svoje snage da opravda svog Pomazanika.U biblijskoj istoriji moemo uoiti konstantne pobune protiv Bojeg suvereniteta i autoriteta. Posledica tih dela je ista kao posledica Adamovog pada. Gospod sudi pesnikom pravdom. Njegove kazne su isto takve. Zahtev za autonomiju ne proizvodi osloboenje, ve gubitak slobode. Novi Zavet opisuje palog oveka kao sputano bie, kao roba svojih elja.Ako uopte postoji paradoks u Svetom Pismu, onda je to pitanje slobode i ropstva. Paradoks glasi: Kad ovek eli da se pobuni protiv Boga, on dobija samo ropstvo. Kad ovek eli da bude Boji rob, on postaje slobodan. Sloboda se nalazi u pokornosti. Anglikanski pesnik Don 73

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI Don (John Donne) je to shvatio i napisao sonet: Except You enthrall me, never shall I be free.("Samo ako me On zarobi, iveu u slobodi.")Isus je izazvao gnev fariseja reima: "Ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste zaista moji uenici,I saznaete istinu, i istina e vas osloboditi" (Jovan 8,31-32). Isusova ponuda slobode nije odjeknula uzvicima: "Hoana!" Jevreji su bili uvreeni, tvrdei da su ve slobodni i da im oupte ne treba osloboenje. Isus odgovara: "Zaista, zaista, kaem vam, da je svaki - ko grei - rob greha" (stih 34). Isus locira ovekovo ropstvo u granicama selfa, u njegovim pokvarenim eljama. Njihov protest on doekuje reima: "Ako vas, dakle, Sin oslobodi, biete stvarno slobodni" (stih 36).Apostol Pavle razrauje ovu temu u svojoj Poslanici Rimljanima: Jer kad smo srasli sa slikom njegove smrti, onda emo srasti i sa slikom njegovog vaskrsenja.To znamo, da je na stari ovek raspet s njim, da bi greno telo bilo obesnaeno, da mi vie ne robujemo grehu.Jer ko je umro - oprostio se greha. (Rim. 6, 5-7)Ovde Pavle ukazuje na nepomirljive razlike sa farisejima. Dok su fariseji traili slobodu u ivotu po Zakonu i razapeli Hrista, Pavle pronalazi slobodu u razapinjanju Zakona i ivom Hristu.Zar ne znate da ste sluge onoga kome se pokoravate, kome se u pokornosti kao sluge predajete: ili greha za smrt, ili poslunosti za pravednost?No hvala Bogu to ste jednom bili sluge greha, ali ste od srca posluali primer nauke, kojoj ste predani;Poto ste osloboeni greha, stavljeni ste u slubu pravednosti. (Rim. 6, 16-18) Za Pavla nema slobode u pobuni, ve u ropstvu. Sloboda se nalazi u poslunosti u Bojem prisustvu. On zakljuuje: "Jer Gospod je Duh; a gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda" (2 Korinanima 3,17).Biblijski Bog ostaje i dalje ogromna pretnja za iluzije moralne autonomije. Rezultat toga je da iako ovek moe biti ubeen u istinitost Boje egzistencije, njegovi intelektualni stavovi ne mogu nadvladati moralnu potrebu da bei od istine. ovekova pokvarenost je takva da bi on uradio sve to moe, samo da omalovai, obezvredi ili negira istinu.

NAPOMENE 1. Houston Peterson, ed., Essays in Philosophy (New York: Pocket Books, 1959), 220.2. Ibid., 228.3. Paul Roubiczek, Existentialism For and Against (Camridge: Cambridge University Press, 1964), 32.4. Robert N. Beck, ed., Perspectives on Philosophy (New York: Holt, Rinehart & Winston, 1961), 371.5. Fridrih Nie, Tako je govorio Zaratustra, prev. Milan urin (Beograd: Grafos, 1987), str. 81.6. Cit, William Barrett in Irrational Man (Garden City, N.Y.: Doubleday Anchor, 1958), 186.7. Beck, Perspectives on Philosophy, 371.8. Ibid.9. Ibid.10. Ibid, 366.11. an Pol Sartr, Muve, prev. Jovan Bari-Jeremi u knjizi Drame, tom 5 iz serije Izabrana dela (Beograd: Nolit, 1981), str. 50-51.12. Ibid., 39.13. Cf. "Existential Autonomy and Christian Freedaom", Christianity Today, 18 July 1969, 13.15. Martin Luther, Lectures on Genesis, vol.1 of Luther's works, ed., Jaroslav Pelikan (St. Louis: Concordia, 1958), 149. 74

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI

ZAKLJUAK VEITO PROTIVLJENJE Godine 1736., u gradu Northempton, drava Masausets, Donatan Edvards je drao propoved pod naslovom "Ljudi su prirodni Boji neprijatelji". U toj propovedi Edvards je nadugako tumaio stih: "Jer kad smo se pomirili s Bogom smru sina njegova dok smo jo bili neprijatelji..." (Rim. 5, 10). Osnovna teza propovedi bila je da ovek mrzi Boga. Edvards je rekao da ljudi retko tee moralnoj perfekciji, ali da e priznati da su grenici. Meutim, ljudi se ljute kad im se kae da su Boji neprijatelji, tvrdei da oni nemaju zlobe u sebi i ne oseaju mrnju ili neprijateljstvo prema Bogu. Edvards, zatim, nastavlja analizu ljudskog ponaanja s ciljem da pokae da ovek svojim ponaanjem pokazuje neprijateljstvo prema Bogu.Oni su neprijatelji u prirodnoj tenji svoje due. Oni imaju uroenu odvratnost i gaenje prema Bojem savrenstvu. Bog ne predstavlja onu vrstu bia koju bi oni poeleli. Oni Ga ne vole na osnovu onoga to su uli o njemu i na osnovu onoga to se manifestira svetlou Njegove prirode, mada Ga u sutini ne poznaju. Oni imaju averziju prema njemu zbog atributa koje On poseduje. Oni uju da je On jedno beskonano sveto, isto i pravedno bie, to predstavlja razlog da ga ne vole; oni ne eznu za takvim kvalitetima; oni ne oseaju zadovoljstvo u razmiljanju o njima. Jednostavno, razmiljanje o ovim Bojim atributima za nepreporoenog oveka predstavlja napor i muenje. Oni u njima ne vide nikakvu lepotu ni ljupkost niti oseaju ikakvo zadovoljstvo. I na osnovu oseaja odbojnosti prema ovim karakteristikama oni preziru i sve ostale Njegove atribute. Oni imaju averziju prema Njemu poto mu je kao sveznajuem sve otkriveno; jer je Njegovo sveznanje sveto sveznanje. Nije im po volji ni njegova svemonost; jer je to sveta svemonost. Oni su neprijatelji ak i Njegovoj milosti, jer je to sveta milost. Oni ne vole Njegovu nepromenjivost, jer tako nikad nee biti drugaiji nego to jeste, beskonano sveti Bog.(1)Teza ove knjige je u savrenom skladu sa Edvardovom analizom ljudskih sklonosti prema Bogu. Osnovna ideja je da je nepreporoen ovek rob predrasuda. On deluje u okviru nepodnoljivog protivljenja hrianskom Bogu. Hrianski Bog mu je krajnje odbojan jer predstavlja pretnju nad pretnjama za ljudske elje i ambicije. ovekove elje imaju suprotan smer u odnosu na Boju volju. Takav smer neizbeno vodi do sukoba interesa.Ovo nije spor sa Frojdom, Nieom ili Marksom u vezi problema ljudske tenje da formira Boga zbog svojih psiholokih elja ili potreba. To je upravo ono to tvrdi biblijsko hrianastvo. Nema sumnje da e tako formirani bogovi reflektovati elje ljudskih stvorenja, kao to je zakljuio Fojerbah. Spor se, meutim, nalazi u pitanju da li ljudi imaju prirodne predispozicije da formiraju hrianskog Boga. Mada se jasno priznaje i odobrava da bi oveku prijalo da prima blagodati koje mu samo Bog moe pruiti, pod znakom pitanja je da li bi ljudi eleli i samog Boga koji omoguava te blagodati. Ljudi bi oigledno pre umrli u 75

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI svojim gresima nego iveli u venoj poslunosti. (U delu Izgubljeni raj od Dona Miltona, Satana kae: "Bolje je vladati u paklu nego sluiti na nebu.") Oni bi radije iveli sakriveni iza drvea nego se susresti sa prodornim Bojim pogledom. Oni vie vole moralnu anarhiju nego Boji zakon.Autor je veoma zahvalan delu Marksa, Frojda, Niea, Sartra i Fojerbaha za njihov ekspoze idola koje je stvorio ovek. Na taj nain oni su pruili veliki doprinos hrianskoj slubi. Moda e njihovo ikonoborstvo dosei i do onih crkava koje sistematski iskrivljuju sliku hrianskog Boga. Sklonost ka idolopoklonstvu je toliko velika da ak i hriani koji poznaju milost moraju da nastave da se konstantno bore protiv negativnih tenji njihove stare prirode. Da li sveopti atak na Boju re u nae vreme predstavlja samo "potvrene rezultate vie kritike", ili savremenoj crkvi odgovara da se oslobodi teine autoriteta Biblije? Da li pitanje Boje egzistencije u krajnjoj instanci spada u probleme intelektualne i moralne prirode?Neophodno je suoiti se sa ovim pitanjima pre no to se napravi bilo kakav intelektualni napor vezan za iznoenje bibliskih istina. Uvek se moram pitati: "Da li ja verujem zato to sam iskreno ubeen uverljivim rezonovanjem da je to istina, ili ja verujem zato to u stvari to predstavlja ono to ja elim da verujem?" Ako kaem da sam hrianin, da li verujem u Boga otkrivenog u Svetom Pismu ili spadam u one koji sistematski iskrivljuju tog Boga da bih udovoljio sopstvenim potrebama? Da li verujem u Boga koji jeste ili verujem u boga koga sam sam stvorio?Pitanje Boje egzistencije i njegove prirode spada u pitanja koje prati mnotvo linih i kolektivnih interesa. Ako elimo da to pitanje ispitamo u potpunosti, moramo prepoznati i suoiti se sa implikacijama naih interesa. Ako propustimo da to uinimo, tada e propasti istina, a samim tim i mi.

NAPOMENE Johnatan Edwads, The Works of President Edwards, vol. 4 (New York: Robert Carter and Brothers, 1879), 38.

INDEKS IMENA AristotelBarth, KarlBavinck, J.H.Bertram, GeorgeBultmann, RudolfCalvin, JeanCamus, AlbertCassirer, ErnstCiceronDescartes, ReneDiderot, DenisDonne, JohnDostojevski, FjodorDurant, WillEdwards, JohnatanEliade, MirceaFast JulisusFojerbah, LudvigFlew, AntonyFreud, SigmundGerstner, JohnGolwiter, HelmutHadrijanHeidegger, Johann Gottfried vond'Holbach, Paul Henri ThiryHollander, XavieraHume, DavidJaspers, KarlKant, ImmanuelKierkegaard, SoerenKittel, GerhardLeary, TimothyLessing, GottholdLuijpen, W.Luther, MartinMarx, KarlMill, John StuartMilton, JohnMontgomery, John WarwickMurray, JohnNietszche, FriedrichOtto, RudolfPascal, BlaisePolikarpProtagoraRoubiczek, PaulRussell,

76

AKO POSTOJI BOG, ZATO POSTOJE ATEISTI BertrandSartre, Jean-PaulShaw, Gorge BernardSokratteinbeck, JohnTillich, PaulVos, GeerhardusZuidema, S.U.Y

77