Dejan \or|evi} JESAM I NISAM Pesme

Izdava~ FILEKS - Leskovac Biblioteka ZVEZDE Urednik Radisav Filipovi}

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Dejan \or|evi}

JESAM I NISAM

FILEKS Leskovac 2007.

SVA VREMENA

Jesam i nisam

SUSRET

Tek {to sam po{ao Srela me je Senka Vremena Okrugla svetlost Na le|ima. Tvoje ja Moje ti.

Dejan \or|evi}

GODINE

Da sretnem sre}u u nesre}i Tek da mi pro|e vreme. Ali godine minu{e Otkako zaboravih da se nadam.

Jesam i nisam

SVA VREMENA

Pesnici koji govore I koji }ute. Nama su potrebni. Da pre}utano progovori. Ono {to mislimo. Za sva vremena.

Dejan \or|evi}

MU^NINA

Nek zavijaju kerovi Pro{losti. Nek otkopaju majke i o~eve Davno izbledele slike. Nek trske budu}are Uzavrele sada{wosti U pesmi koje nema Tra`e svoj lek. Nek smrt miri{e U nedogled Dok preturaju po mojoj poeziji Od pse}eg sekreta.

10

Jesam i nisam

OBNOVA

Negde u daqini Zgasnula zvona Ponovo zvone. Priprema za poznanstvo.

11

ONA

Jesam i nisam

ONA

Pohod je na{ih sila i na{e snage. Umor na{ih htewa i tragawa. Kov~e`i} za mu{ke snove. Bez wenih pogleda ne bi bilo jutra, A bez koraka `eqa, Niti `ivota bez wenih izvora. Sve je i ni{ta na vatrometini. U`asan krik Odjekuje.

15

Dejan \or|evi}

JEDNO, ISTO

Misli u kamenu razabrane. O~i neizgledane, u nebo pretvorene. Vetar te opija zvezdama Da te zapi{e u licu ranog meseca. Nerazabrana, Da bude{ gledana, No}i snebiva{ i u wima se ogleda{. Oblak ti je skloni{te za qubav. Ti i ja smo jedno, isto.

16

Jesam i nisam

EPIZODA

O~i moje neumorne po tvome telu. Dubinom tvojih pogleda u prazno. Vreme je ra~unalo na tebe. Dozivao sam svoju zakonitu intrigu. Odvodila me je u nepregledne daqine. Da prihvati{ a da }uti{ Tvoj bes je bio poslastica za moje nerve. Osetio sam kako miri{e prostor. Oni koji vole znaju pre}utano. Sa zorom po~iwe ra|awe Zvezda. Odale su tvoju tajnu.

17

Dejan \or|evi}

QUBOMORA

Spoznao sam Bol nestanka. U pohlepnoj no}i Qubomore vetar Spoznao sam: Mu~ewe sumwe.

18

Jesam i nisam

LIRSKI INTERMECO

Ogledalo je Za rawenu du{u. Usne su otrov Za osu|ene na qubav. Qubomoran sam na `ivot. Pro{lost, Su{tina za moju budu}nost.

19

Dejan \or|evi}

PO TEBI

Lutam po tebi, Oklevaju}i na raskr{}ima, Odmaraju}i se na proplancima, Zadr`avaju}i se u poto~i}ima, Krajwoj granici tvog tela. Silazim u qubav. Uspavan.

20

Jesam i nisam

ZA TEBE

Mirisom poklawam boje Zvezdama koje sijaju za tebe. O~ima dozivam sre}u Za na{e sutra. Rukama mislim na tebe No} provode}i usamqeno. Samo iskrenim `eqama Do tvoje su{tine.

21

Dejan \or|evi}

NA ^ELU, NA DLANU

U celom organizmu Moj nervni sistem Ustaquje nove simbole: Na ~elu tajna beskona~nosti. Na dlanu tajna qubavi.

22

Jesam i nisam

I NISAM TE NA[AO

Tra`io sam te U mo`danim }elijama. U pogledima Izgubqenih mirisa. U tamwanu hilandarskom. I nisam te na{ao. Stari hrast kro{wom Podse}a na pro{lost.

23

IONAKO

Jesam i nisam

IONAKO

Sve bih vukove Pustio niz Moravu I plakao. Sve bih qubavi Prosuo na livadu I trava bi po`utela. Za vukove sam. Qubav ionako `uti.

27

Dejan \or|evi}

O SMRTI

U ~etvrtak Brat je umro. Ta~no u dvanaest sahrani{e ga. U petak sti`e wegovo pismo. Nikome o meni ne veruj.

28

Jesam i nisam

ZAJEDNI^KA PESMA

Nedaleko od va{ih pogleda @ivi moja ma{ta. U blizini va{e mladosti @ivi moje ostvarewe. Gde je va{a lepota I moja je tamo du{a. [to vama treba Meni nedostaje.

29

Dejan \or|evi}

DVA GRDNA SFINKSA

Kako da vas ne razumem Kad govorite jezikom oblika I pripadate ti{ini. U predvorju wene du{e Pokazujete najkra}i put Onima koji srcem ulaze. Stojite uspravno i va`no U ravnote`i sa dostojanstvom Jer vi ste wen najli~niji izraz.

30

Jesam i nisam

PRIVID

Varqivo sve je. Qudi su halapqivi. Ne propusti da pogre{i{.

31

^EKAJU]I BEKETA

Jesam i nisam

ISPOD

Ispod piste gliste. Masla~ak u travi. Oni koji vole Neka i izvole Stihove i rime Za pedeset zime. Pitam se Kome I za koga Vi{e Poezija.

35

Dejan \or|evi}

TAMO AMO

Iz brzine U brzinu Iz krivine U krivinu U {irini Na margini Brzo do|e Brzo pro|e Ne posva|aj Ne ukradi Tamo amo Sve {to znamo [to ne znamo To }e samo.

36

Jesam i nisam

KAKO NASTAJE PESMA

Etar prenosi poruke. Zemqa miluje plodove. Voda ispija svoje posledwe kapi. Negde zvuk Odvojen od re~i: Nastaje pesma.

37

Dejan \or|evi}

JEDNO I SVE

Ho}u da budem celo. Tri puta za jednu misao. Ho}u da budem celo. Ne deo ne~ega. Tri umirawa za jedan `ivot. Ho}u da budem celo. Ne polovina.

38

Jesam i nisam

PRISVAJAWE

Ja pi{em pesme. Ja perom pi{em. Ja nekom dajem. Ja mrtve di`em. Ja nekog volim. Ja nekom uzimam. Ja imam glas. Ja imam re~nik. Ja sve to imam.

39

Dejan \or|evi}

ODVAJAWE

Eh, kad bih Mogao biti Pa da nisam Ono {to jesam. Ili da sam [to nisam. Eh, da sam I da sam A da sam Kao {to nisam. Ili jesam Da jesam A da nisam Kad sam [to jesam I nisam Ono {to sam.

40

Jesam i nisam

ISTO JE BITI I NE BITI

Isto je pevati i umirati. Ko ne slu{a pesmu slu{a}e muziku. Svi sada znaju {ta je poezija. Jedan provincijalac mo`e biti pesnik. Drvo je reklo Da i pogazilo re~. Nema vi{e hrabrih da se ubijaju. Sve su kukavice nad `ivotom. Nade i kajawa su besmislena. Vojnici umiru na svojim rati{tima. Zvezdano ~elo ispisuje istoriju. Nema vi{e Jugoslavije. Od trulog trule`a ne ostaje ni{ta. Vatra i pepeo su jedno te isto. Kona~no. Oprosti, Branko.

41

Dejan \or|evi}

ZA SIGMUNDA FROJDA

U evoluciji kolebqivosti Izme|u ludila i spoznaje Moje Ja. U trenucima o~aja Impulsima erosa Strah od potpunog zamra~ewa. Hrane}i se tvojom energijom Prikrivao sam sliku realnosti Da snom pre`ivim ovu no}.

42

Jesam i nisam

^EKAJU]I BEKETA

U napuklom ogledalu Vreme i oblik Opet su zamenili mesto. Boju pepela. Ose}am, U bolnici ~ekaju Beketa, Onazis deli {akom i kapom. Multimedijalni momci ska~u s prozora. Uhapsite ih, Uhapsite! Bo`e, oni ho}e da di{u! Majko, sawam. Gotovo. Upalite svetla.

43

OVA NO]

Jesam i nisam

1.

Misle da je no} crna. Da mesec silazi niz brdo I da zvezde ob`aruju nebo. [ta koga briga Za moje po`utele kwige I mrqu na nedeqnim novinama. U nekom drugom gradu Na kraju bezimene ulice Neki novi san.

47

Dejan \or|evi}

2.

Obe}ali su mi zvezdu. Oblaci od duge izvezeni. Da mi prozori no}i otvore dan, Nebo zvezdama. Shvatih da sam prevaren.

48

Jesam i nisam

3.

Kroz tamnu no} Svetlost. Razdeli daqinu, Bol oja~a.

49

Dejan \or|evi}

4.

Ova no}, suvi{e kratka Za moj odlazak. Poklawam joj boju vetra Da donese ki{u sutra. Ti{ina Uspavala muziku danas. Zvezdama poklawam nebo. Istina je vatra.

50

Jesam i nisam

5.

Zvezdu Okupah u moru. Sagoreh.

51

Dejan \or|evi}

Sa{a Haxi Tan~i}

UNUTRA[WE PISAWE DEJANA \OR\EVI]A

Kako odrediti lirski subjekt poezije Dejana \or|evi}a kad se on ve} sam odre|uje prema sebi potvrdno i odre~no? Lirski subjekt \or|evi}eve poezije krajwe je dvosmeran i antipodan. U pesmama zbirke JESAM I NISAM pratimo ga kako osmi{qava svet svoje prisutnosti, ali i kako ga obesmi{qava samim svojim prisustvom. On se pojavquje kao subjekt koji, dodu{e, uti~e i mewa sada{wost svoje `ivotne drame, ali se sama drama odvija artificijelno{}u pesni~kih ciklusa koji se smewuju u nizu od pet odelitih celina, po~ev u sva vremena do ove no}i. Pomnog ~itaoca zanima stoga ~vrsta uzro~na povezanost me|u ciklusima, me|u kojima je pesma O smrti prelomno mesto uzro~no-posledi~nog niza, po{to je u stawu da transformi{e tragi~nu i ironi~nu ravan ~itave zbirke. I pesnik \or|evi} se, do krajnosti intenziviraju}i smenu datih ravni, svrstava zapravo me|u moderne pesnike; pre bi se reklo da je pesnik modernog senzibiliteta. A {to se okvira moderniteta ti~e, uprkos svem zadr`avawu nekih tradicionalnih vidova do`ivqaja (pre svega, `ene i qubavi) udeo nadrealisti~kog je svakako onaj dominantni element na kojem wegova poezija najsna`nije ra~una. Tako se ciklusima Ionako i ^ekaju}i Beketa obezbe|uje kako ~ist psihi~ki automatizam tako i, jednako izra`en, osnovni tip nadrealisti~kog teksta koji osim rasutosti i prividne nepoveza-

52

Jesam i nisam nosti slika ispoqava sintaksi~ku i semanti~ku igru re~ima, nov i smeo izraz, pod delotvornim uticajem duha pobune koja podsti~e ozbiqnija kreativnija pregnu}a. Pesma O smrti, dakle, bitno se razlikuje od ostalih pesama u kwizi. Umesto nesumwivih lirskih iskaza (o bratovqevoj smrti) i konstatacija (o podnevnom ~asu wegove sahrane) sveznaju}eg lirskog subjekta, zavr{nim stihom postaje sve sumwivo, mu~no i neodre|eno; na prvi pogled se ne mo`e uhvatiti u re~ niti identifikovati: ko zapravo saop{tava: lirski subjekt ili sama smrt! Iskazani zavr{ni stih je lirskom subjektu stavqen zapovedno: Nikome o meni ne veruj. Time je poja~ana nesigurnost lirskog saop{tewa, tama pevawa i emotivnost teksta. Posebno su zanimqivi pomenuti tre}i i ~etvrti ciklus. Odlikuje ih nadrealisti~ki nehaj u ra|awu asocijacija i nepreciznost stvorena tim nehajem. Za pesnika smisao mo`e biti ne samo u re~ima nego i ispod wih (kao u istoimenoj pesmi Ispod). Re~i se ponavqaju, {etaju kao u pesmi Tamo amo i spontano ulaze u lanac asocijacija. Tu su i dva sinestezijska postupka: pesma je prisvajawe i odvajawe. Te`wa za spontano{}u i dozivawem re~i se nastavqa, pa bi se pesme ovih ciklusa mogle stopiti u jednu. Autor Dejan \or|evi}, dakle, zna za nadrealisti~ko iskustvo i ume da ga uklopi u svoje pevawe. Ovaj pesnik, uostalom, tri posebne pesme posve}uje ili je nadahnut emblemati~nim li~nostima duboko povezanim sa nasle|em ovog modernisti~kog pokreta izme|u dva svetska rata: Brankom Miqkovi}em, koji je (preko neosimbolizma) smatrao sebe unukom nadrealizma, zatim Sigmundom Frojdom, najpronicqivijim tuma~em snova i nesvesnog (na ~ijem tragu su nadrealisti gradili svoje teorijske programe i manifeste) i,

53

Dejan \or|evi} dakako, Semjuelom Beketom, ~ije se delo, dosledno nadrealisti~kim na~elima, dogra|uje do apsurdnog. Pevawe u zbirci JESAM I NISAM razvija se iz perspektive savremenog autora. Ve}im delom je to \or|evi}evo unutra{we pisawe na klackalici smrti (prema jednom tuma~ewu junaka romana Raspust Aleksandra Vu~a). Osmi{qena je po osnovama svih vremena do ove no}i, satkane od autenti~nih vi|ewa, snova i do`ivqaja. Unutra{wim pisawem sve je podre|eno perspektivi subjektivnog pevawa, do te mere da \or|evi}eva poezija postaje takozvani do`ivqeni govor. Dejan \or|evi} ima svoju poetiku. I po tome se izdvaja iz unisonog kruga srodnika po zavi~ajnom pesni~kom podnebqu. On ve} pesni~kim prvencem stvara svoju stvarnost. Zajedni~ko joj je {to su oba lirska subjekta (kad jeste i kad nije) zapravo isto. Ova dva egzistentna statusa su suprotstavqena kao surova realnost, polarizovawe pojedinih stvarnosti jo{ jedan ideal iz doba nadrealizma. Svaka ravan postojawa, uzeta za sebe, izgleda kao trenutan plod svesti, ali se svaki veoma precizno uklapa u onaj drugi jesam i nisam, i obratno: nisam, dakle jesam! Dupli status postojawa razvija se svom {irinom i sredstvima disocijacije: opisima, epizodama i slikama, {to sve skupa dovodi u pitawe psiholo{ku vrednost lirskog subjekta, ali doprinosi uverqivosti wegove pune umetni~ke egzistentnosti. Ni{ta prirodnije nego da pesni~ki subjekt koji sumwa da jeste, elementima metaforizovawa, univerzalizuje poruku svoje umetni~ke egzistentnosti do paradoksalne uslovqenosti takve opstojnosti ~itavog sveta: {to su elementi stvarnosti konkretniji, sumwa u svaku elementarnost je nesumwivija.

54

SADR@AJ SVA VREMENA Susret ............................................................... 7 Godine ............................................................... 8 Sva vremena ..................................................... 9 Mu~nina ......................................................... 10 Obnova ............................................................ 11 ONA Ona ................................................................... 15 Jedno, isto ...................................................... 16 Epizoda .......................................................... 17 Qubomora ...................................................... 18 Lirski intermeco ....................................... 19 Po tebi .......................................................... 20 Za tebe ............................................................ 21 Na ~elu, na dlanu .......................................... 22 I nisam te na{ao ......................................... 23 IONAKO Ionako ........................................................... 27 O smrti .......................................................... 28 Zajedni~ka pesma .......................................... 29 Dva grdna sfinksa ........................................ 30 Privid ........................................................... 31

^EKAJU]I BEKETA Ispod .............................................................. 35 Tamo amo ........................................................ 36 Kako nastaje pesma ....................................... 37 Jedno i sve .................................................... 38 Prisvajawe .................................................... 39 Odvajawe ........................................................ 40 Isto je biti i ne biti ................................ 41 Za Sigmunda Frojda ................................... 42 ^ekaju}i Beketa ........................................... 43 OVA NO] 1. (Misle da je no} crna) .............................. 47 2. (Obe}ali su mi zvezdu) ............................. 48 3. (Kroz tamnu no}) ....................................... 49 4. (Ova no}, suvi{e kratka) ......................... 50 5. (Zvezdu) ....................................................... 51 POGOVOR Sa{a Haxi Tan~i} UNUTRA[WE PISAWE DEJANA \OR\EVI]A .............................. 52

Izdava~ FILEKS - Leskovac Dejan \or|evi} JESAM I NISAM Urednik Radisav Filipovi} Recenzent Sa{a Haxi Tan~i} Lektor Jadranka Jovi} Likovna oprema Jo{kin [iqan Tehni~ki urednik Vladimir Tasi} Priprema i {tampa FILEKS - Leskovac Tira` 300 primeraka