Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Dr.Todor Jovanovic - Vakcine

Dr.Todor Jovanovic - Vakcine

Ratings: (0)|Views: 519|Likes:
Published by Ellie Nale

More info:

Published by: Ellie Nale on Aug 25, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/18/2013

pdf

text

original

 
Vakcine(Brojni strani i domaći Todoxinovi izvori su poslužili zasastavljanje ovog teksta)
Sistemske vakcinacije same po sebi, u današnje vreme ne mogu nikako bitiopravdane. Međutim, to ne znači da moramo proterati vakcine u potpunosti,u određenim situacijama, kada se pojavi epidemija neke zarazne bolesti, poput malih boginja, poput velikog kašlja, na primer, u nekoj fabrici, u nekojškoli, u nekom obdaništu, svakako bi trebalo vakcinisati čitav taj kolektiv ina taj način sprečiti dalje širenje zaraznih bolesti.Poznato je i kakve načine ponašanja treba praktikovati za vreme trajanjaepidemije, koje higijenske mere, mere zaštite, kakvu ishranu treba primenjivati, kako podizati imunitet pomoću različitih preparata. Zatim,treba napomenuti i to da je vakcinacija opravdana samo u određenomtrenutku, na određenom mestu i ona treba da traje onoliko koliko trajeepidemija.Mi smo pomireni sa činjenicom da je opšteprisutna jedna vakcinomanija - da je tako nazovemo - vakcinišu se i deca, i odrasli velikim brojem vakcina.Postoje dakle i revakcinacije u toku života dodatne. Glavno pitanje koje se postavlja jeste da li je istina ili zabluda da davanjem vakcina mi, na pravinačin, istinski, podstičemo razvoj svog sopstvenog imuniteta i, naravno da lito sa sobom povlači i neke ozbiljne posledice po zdravlje?Svako od nas kada čuje pojam "vakcina", zna da je to neki uzročnik koji jemanje ili više umrtvljen, odnosno svima nama je poznato da vakcine mogusadržati inaktivisane - mrtve - uzročnike, ili atenuirane, odnosno samooslabljene uzočnike određenih bolesti. I sada se postavlja pitanje kakoizgleda kada jedan takav materijal preko vakcine putem krvotoka dospe unaš organizam.U današnje vreme, svaka vakcina je sastavljena od 3 različita tipa materijala:1 – Virusi. Oni mogu biti mrtvi ili „oslabljeni“. Kod tipova vakcina samrtvim virusima samo se pretpostavlja da su virusi u njima mrtvi. Ublaženevakcine sadrže žive viruse koji su oslabljeni dodavanjem otrovnihhemikalija.Vakcine sa živim virusima se mogu slikovito prikazati kao situacija u kojoj jedemo bolesnu kravu koja je još živa.
1
 
Svima nam je poznato da je opasno jesti životinju koja je ubijena otrovima – uz otrove korišćene za njeno ubijanje koji su još uvek u mesu. To je ono štodobijamo u vakcinama sa mrtvim virusima. A šta je tek sa situacijom kadase uzima deo mrtve ili žive životinje i ubrizgava se direktno u krvotok? Iviruse možemo shvatiti kao životinje, iako veoma male. Virusi su ti koji seubrizgavaju u krvotok tokom vakcinacije.U slučaju oslabljenih virusa, imamo sićušne životinje koje nisu samo slabe – već su polumrtve! Životinja koja je polumrtva je ili obolela ili će to uskoro postati. Oslabljeni virusi predstavljaju kombinovanu „čorbu“. Deo „čorbe“sadrži mrtve viruse; drugi deo sadrži skoro mrtve viruse; deo sadrži oštećeneviruse koji će se uskoro oporaviti. Neki će postati jaki i energični; a neki ćeostati bolešljivi, ali će ipak živeti i razmnožavati se.2 – Drugi virusi i bakterije. Ni u jednoj vakcini se ne nalazi samo jedan tipvirusa. Zbog izvora iz kojih ih medicinske laboratorije vade, ta mešavinasadrži iznenađujuće puno različitih bakterija i virusa. Laboratorijski tehničariuzimaju serum iz gnoja majmuna, krava, svinja i drugih životinja. Zatim, pokušavaju da ga „prečiste“. Ali, pošto rade se tako sićušnim stvorenjima,nema ekonomičnog načina na koji mogu da izbace većinu stranih supstanci ioblika života iz te uzete tečnosti. Ustvari, oni ne rade direktno sa malomkoličinom seruma. Velike količine seruma se proizvode u bačvama, aispituju se samo mali uzorci iz bačvi.3- Otrovne hemikalije. U laboratoriji se jedna ili više otrovnih hemikalijameša sa čorbom u kojoj su virusi, kako bi se oni ubili ili oslabili. Što se tičemrtvih virusa, bilo bi teško kasnije potpuno izvući otrovne hemikalijekorišćene za njihovo ubijanje. Međutim, što se „oslabljenih“ virusa tiče,otrovi moraju tu da ostanu, kako bi virusi ostali polumrtvi.Pored unošenja stranih proteina, i čak živih virusa u krvotok, svaka vakcinaima sopstvene konzervanse, neutralizatore i noseće agense, što sve predstavlja strane supstance za telo. Na primer, trostruki antigen vakcine DTP (difterija, pertusis i tetanus) sadržislede otrove: formaldehid, živu (timerozal) i aluminijum fosfat.Informativni list za polio vakcinu navodi ćelijsku kulturu majmunskih bubrega, laktalbumin hidrolizat, anitbiotike i teleći serum. Informativni listza MMR (male, boginje, zauške, rubeolu) vakcinu navodi pileći embrion ineomicin, koji predstavlja mešavinu antibiotika.Pileći embrion, ćelije majmunskog bubrega i teleći serum predstavljajustrane proteine, biološke supstance sastavljene od životinjskih ćelije, koje pošto ulaze direktno u krvotok, mogu da postanu deo genetskog materijala.Ovi strani proteini, kao i drugi nosači i proizvodi reakcija na vakcinu, predstavljaju potencijalne alergene i mogu da izazovu anafilaktički šok.
2
 
Hemijski otrovi slabe imuni sistem tela, koji počinje da se bore protiv tihčudnih supstanci kao što je formaldehid koji predstavlja tečnost za balsamovanje). U međuvremenu, virusi i / ili bakterije su pronašli ćelije ukoje će ući, i koriste ćelijsku DNK i RNK za sopstveno umnožavanje.Rezultata je da oni, kada se dovoljno umnože, mogu da napadnu telo koje jeoslabljeno toksičnim hemikalijama.Svrha vakcinacije jeste da navede telo da proizvodi antitela koja će izvesnovreme obezbediti imunitet od određene bolesti. Međutim, vakcine ulazedirektno u telo i ne „cenzuriše“ ih jetra. Pored antibiotika i hemikalija kojeumrtvljuju viruse, vakcine se prvenstveno sastoje od stranih proteina izživotinja. U normalni okolnostima, proteini, hemikalije i druge supstancekoje se pojedu, obrađuju se u jetri, radi zaštite organizma Međutim,vakcinacija unosi te strane supstance direktno u krvotok. Zbog toga,vakcinacija može da predstavlja užasan šok za sistem. Ne znači ništa to što se nekome da vakcina i dobije reakcija, u vidu proizvodnje antitela. Jedina istinska antitela su ona koja dobijamo prirodno.Kada se ubrizga vakcina, remete se veoma osetljivi mehanizmi koji vrše svoj posao. Bolest koja ulazi u telo se, u normalnim uslovima, filtrira krozsloženu mrežu telesne odbrane. Vakcine, pošto su ubrizgane direktno ukrvotok, zaobilaze mnoge od tih odbrambenih sistema i dobijaju neposredan pristup tkivima i organima. Nakon što su se virusi iz vakcine uspešno suočilisa različitim elementima imuniteta, kada T ćelije naiđu na neke druge, nove,viruse, one će se prilagoditi prethodnoj situaciji i pustiće ih da žive i sporose umnožavaju. Sve ovo podseća na AIDS.Postoje neka sporna pitanja u vezi sa virusom side. Kako je ušao u ljude – kada ga nikad ranije nisu imali? Prema nekim teorijama, ne moramo datražimo dalje od polio vakcine.Dr Džonas Salk je razvio polio vakcinu sa mrtvim virusima. Zatim je 1959.godine, dr Albert Sejbin osmislio način da ubaci oslabljene polio viruse uljude. Nazvao ju je (oralna) vakcina sa živim virusima protiv poliomijelitisa.Čim se Sejbinova vakcina pojavila na tržištu, izbila je u prvi plan, a Salkovavakcina je gurnuta u stranu. Milioni ljudi su progutali oslabljene polioviruse. Međutim, progutali su još nešto.U vakcini ima još mnogo toga osim oslabljenih polio virusa; tu su strani proteini, klice i virusi koji su se nalazili u bačvama kompanije za proizvodnju vakcine i kojima su uzgajani specifični virusi za vakcine.U slučaju Sejbinove oralne polio vakcine, tu se nalazio i SV-40. To je jedanmoćan i veoma opasan virus koji nikada pre toga nije unošen u ljude. Jedininalin na koji možete da ga dobijete je jedenjem tek ubijenog, nekuvanogafričkog majmuna. Kada su istraživači razvili te polio kulture, koje su date
3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->