Aleksandra Sekuli (glas prvi, kulturoloko-politiki) Radovan Popovi (glas drugi, crtako-striperski) Instrumentalna pratnja: Metaklinika, Damir Rijowich,

Damir Smith, Wostok, Zograf, Mirko Stoilkov Mirez, Kosmoplovci

Had to say something. I was beginning to feel frightened. I could see right down it. He extended it straight towards me, slowly, slowlyjust like thatuntil the cuff was six inches from my face. Queer thing to see an empty sleeve come at you like that! And then Invisible man, H.G. Welles, Chapter IV, Mr. Cuss interviews the stranger u emu je specifinost ove izlobe i publikacije, da bismo mogli da ih oznaimo kao ekrane ivog prenosa slike iz sveta nevidljivosti? u pitanju je eksperiment: pokuaj da prikaemo jednu dinaminu, intenzivnu i specifinu produkciju stripa izvan njenog uobiajenog prezentacijskog modela i distributivne mree. Pokuaemo da uspostavimo jedan princip strukturisanja njene istorije unutar jednog ili vie kulturnih sistema u kontinuitetu produkcije koja se moe nazvati kulturom entuzijazma. Takav pregled otkrie nam one reprezentacijske nivoe, uloge i potencijale alternativnog/autorskog/nezavisnog stripa koji su mu i omoguili (ne)vidljivost1. u skladu sa osnovnim idejama i motivacijom ove scene, ona e biti prikazana kroz izbore taaka u vremenu i prostoru koji autorima ovog teksta ine mapu linog iskustva alternativnog stripa,
1 Nevidljivi teatar je po definiciji teatar koji se deava na mestu gde se to ne oekuje (nastao iz teatra potlaenih). Nevidljivi film, takoe, podrazumeva ispitivanje naina prezentacije filma i politike kuratorstva i prikazivanja (www.filmskemutacije. com). Nevidljivi strip e sada, po prvi put, svoju igru nevidljivosti zapamtiti javno, zakomplikovati i problematizovati.

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

bez pretenzije da se u nekoliko zamaha sasvim obuhvati jedna bogata, kompleksna i zanimljiva istorija, jer se ovim eksperimentom upravo najavljuje jedan dublji istoriografski i arhivski rad uz podrku Narodne biblioteke Srbije, u okviru projekta virtuelna izloba Nevidljivi strip. Dakle, tekst koji sledi je logografskog karaktera, i predstavlja pokuaj da iz individualnog doivljaja izvuemo prie koje mogu da doprinesu uvidu u kontekst iz kojeg dolaze izabrani radovi koji e uestvovati u ovoj izlobi. Virtuelna kolekcija Nevidljivi strip zamiljena je kao povezivanje specifine nezavisne, autorske, alternativne strip produkcije u Srbiji u poslednjih trideset godina sa novim mogunostima arhiviranja i interfejsa, ali i sa institucionalnom kulturom, budui da se radi o produkciji koja je poivala na alternativnoj i samizdatskoj proizvodnji i distribuciji. upravo je njena decenijska nevidljivost u okvirima zvanine reprezentacije kulture inspirisala i koncept digitalizacije u obliku participatorne platforme sa opcijom stalnog, kapilarnog dopunjavanja i razvijanja arhivske strategije koja je analogna nainu funkcionisanja ove scene zajednikom i otvorenom istraivanju.
A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

telji iz celog sveta stripova, ljubavi i ljubavnih strip fanzina!!! Stari stripovi iz Kosmosa budunosti, gde zvezde koje jo uvek sijaju iako ve eonima mrtve, obasjavaju put kojim se ide i ne vraa... Nastavljajui se na tradiciju samizdatske aktivnosti omladinske i alternativne kulture u Jugoslaviji, alternativni strip u Srbiji doiveo je veliki zamah 1990-ih, i zahvaljujui svojoj inovativnosti, intenzitetu, proimanju sa tendencijama u raznim poljima alternativne kulture, ispostavilo se da je najprisutnija kulturna produkcija iz Srbije na meunarodnoj sceni u tada vrlo oteanoj meunarodnoj komunikaciji. ova saradnja odvijala se van okvira zvanine kulture, ali je poslednje decenije pokazala svoj efekat u otvaranju novih platformi za produkciju i razmenu, novoj generaciji autora i sve veim interesovanjem institucija i publike. Zograf, Wostok, Saa Mihajlovi, Danijel Savovi, Milan Pavlovi Stocca, Damir Rijowitch i Damir mit, Aleksandar opai, Radovan Popovi, Maja veselinovi, Nikola vitkovi, lazar Bodroa, Nikola kora, vuk Palibrk, i jo dugi niz autora koji su bili ukljueni u ovaj dinamini razvoj svojom kreativnom, edukativnom, organizacionom aktivnou, sada omoguavaju da se njihov rad posmatra u kontinuitetu tradicije alternativne scene, i u novom kontekstu pronalaze nain da se razvija diskusija o alternativnom u stripu i u kulturi. u kolekciji Nevidljivi strip izloie se i uvati digitalizovana nezavisna/samizdatska strip tampa, fanzinska produkcija stripa koja se nije sistemski sakupljala i uvala u institucijama (od asopisa koji su svojim nainom produkcije i distribucije bili prepoznati kao fanzini, kao to su Striper, Mutanat, Tit bit i drugi, preko samostalnih strip albuma u formi fanzina koji su izlazili pod etiketama Momci, Phantom works, Morcina, Feathered friends, kao i strip fanzina autora i kolektiva koji su direktan nastavak fanzinske kulture panka, ega su primer Krpelj, Debilana, Titov zabavnik, Zadrugar, zatim rezultata radionica i kolektivnog rada, kao to su Kuhinja, ovek iz bunara, i dr, do eksperimentalnih formi koje su rezultat osmotikih procesa u novim

Stara je, i starija od drugih, pria o problemu stripa kao hibridu dvaju medija, dakle, crtane slike i pisanog teksta, tako armantno smetenim u oble oblaie. alosni mejnstrim podanici, slepi pratitelji glavnotokovskih ekscesnih veliina izgubljenih u matematici bukvalnog poimanja operacije sabiranja teksta i slike, slepi za sopstveni medij stripa koji, da ponovimo po tisuiti put, nije tek prosti zbir ove dve forme izraaja ve naprotiv i unato zabavnoj matematici jest ono izmeu, neto izmeu, onaj naizgled prazan meuprostor izmeu dva stripovska kadra, ono nedoreeno iznad triju toaka, ono to se ne zna iako se osea, ko osetit ume i zna i hoe i voli i sme i moe i ume i mora i treba i ima i kad nema ima da ima, jer tako je bilo, bie i jeste, jer nije da nije zato to zato i zato da ne. Razumeete me, dragi moji itatelji, potovaoci namenski pisane rei, ljubitelji lepih slika, moji prija-

medijima, koji se mogu pratiti u okviru aktivnosti Studiostrip platforme Gorski vijenac, Bolji ivot, Bizar, Tvrdi strip, Hororretard, Intimna Maina, itd.). kolekcija e omoguiti sagledavanje raznovrsne grae i iz aspekta medijske arheologije - koncepta fanzina kao vernakularne2 tampane kulturne produkcije, i iz aspekta istorije stripa u regionu i Srbiji, sa ciljem da afirmie intenzivniju institucionalnu brigu o ovoj kontinuiranoj i vitalnoj produkciji. Prola su vremena kad ste u strip fanzinima mogli nai redovna obavetenja o domaoj, regionalnoj, evropskoj, svetskoj i ire, sceni alternativnog, andergraund, autorskog, potenog i klasinog i ire, stripa, comics-a, comics-stripa, cartoon-a, graphic novels-a, slikovnica za odrasle, iz prolostidaleke prolosti, praistorije stripa, trenutnih deavanja, deavanja koja ste upravo propustili i koja samo to se nisu desila, koja su toliko blizu da ste ve verovatno zakasnili da ih ispratite pogledom, ona za koja jo uvek nije kasno da ih stignete ukoliko zaista pourite, zatim ona za koja jo uvek ima vremena, ona za koja ima vremena na pretek, ona koja e se desiti toliko daleko u budunosti da e vas se trebati podsetiti barem jo jednom ili dvaput, ona koja e se desiti toliko daleko u budunosti da uopte nije izvesno da ete ih doiveti, ali ih slobodno moete preneti s kolena na koleno svojoj deci i naslednicima, deci svoje dece, deci njihove dece, fanzini za mlade i stare, decu i starce, ene i decu, devojice i deake, ene i mueve, uenike i uenice, bive, sadanje i budue uenike i studente lepih vetina, od umetnikih kola, likovnih umetnosti primenjene provenijencije, ake peake, prirodne i drutvene naunike i njihove sledbenike, slikare, pisce, interdisciplinarne pohaivae multidiscipli2 Samonikle (vernakularnom se naziva produkcija koja nije u okvirima institucionalne kulture, i pojavom video portala i integrisanja medija najintenzivniji je pritisak iz polja novih medija da se vernakularno stvaralatvo razmatra u kulturnom sistemu, a ne kao antropoloko-istraivaki resurs, vie o tome u tekstu Toma ermana vernakularni video, Videografija regiona, DkSG, Beograd, 2009, www.medarh.org/ videografijaregiona (u originalu: Tom Sherman, vernacular video,Chto delat, special issue Make Films Politically, www. chtodelat.org ).

narnih vetina, dramaturge, scenariste, kolekcionare ije kolekcije e bez ovog vrstog, tvrdo opipljivog, konkretnog, betonski tvrdog i vrstog, ali plemenitog i nenog poput prolenog pupoljka, uh, fanzina sada oienog od informacija, sada samo ovog ploda ljubavi izmeu slike i rei, izmeu onoga to se ne vidi, beskrajnog prostora kosmosa koji postoji izmeu dva stripovska kadra. Kao da o tome ve nismo priali, mali tira fanzina, tog, bilo kog, daje nam za pravo da ponavljamo iste gluposti do u beskonano, iste slike u dva, tri razliita stripa, u pet est fanzina, za deset, desetnajest ljudi, publiku nau.

kontekst iz kojeg ovom prilikom itamo nezavisnu strip produkciju postavlja pitanje reprezentativnosti autorskog stripa za kulturu iz koje dolazi. Nivoi vidljivosti ove specifine produkcije omoguavaju da je najpriblinije definiemo kao nevidljivi strip. Dok je njen impresivni razvoj i emancipacija od zateenih kodova klasinog sekvencionalnog narativa i grafikih i crtakih standarda sve intenzivnije uestvovala u aktuelnim trendovima na meunarodnoj sceni, pronalazila kanale meunarodne komunikacije i bivala pronalaena i prepoznata, predstavljana i glorifikovana preko granice, u zvaninoj kulturi, njenom manifestacijskom i medijskom javnom polju u Srbiji 1990-ih, ova produkcija gotovo da ne postoji. uz malobrojne izuzetke dnevnih novina i knjievnih asopisa3, autorski alternativni nezavisni strip ostaje nevidljiv van granica svoje publike/zajednice, unutar granica Srbije. ova je produkcija istovremeno jedna od najvidljivijih i najprisutnijih umetnikih praksi iz Srbije van granica Srbije. Paradoksalno za 1990-te, ova reprezentacijska uloga delom je omoguena i zahvaljujui mrei razmene i saradnje strip scena u regionu bive Jugoslavije, fanzinskim distributivnim i mrenim strategi3 Na primer: asopis Re, dnevne novine Naa borba

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

jama, kao i steenom ugledu i popularnosti pojedinih autora4 koji privlae znatieljne poglede na itavu scenu. Polje savremene umetnosti prvo se pokazalo kao otvoreno i pogodno za ukljuivanje alternativnog stripa. Posle 2000, novi zamah se dobija i intenzivnijom komunikacijom i mobilnou, artikulisanjem internet inicijativa i portala5, lakom organizacijom meunarodnih dogaaja.6 Sve je bilo naizgled isto, iste knjige, asopisi, ljudi, sve je bilo na svom mestu... priao sam tandu sa stripovima. tosovi nakaznog, superherojskog stripa, bodibilderi u helankama za deake, bodibilderi u helankama sa okultnim simbolima na grudima, za odrasle, jeftini trikovi u photoshop-u, niski udarci, tuni humoristiki stripovi, tuga sa juga, promaeni pisci, netalentovani kopiranti, neostvarene patriote, previe mladi za proli rat, previe slabi za novi, patrijarhat, serdari i vojvode, najbolji prijatelji, uniteni arm petparakog stripa, domai avanturistiki stripovi koji izgledaju kao da su ih za male pare, brzo, onako konfekcijski jeftino, srazmerno kvalitetu, radili kineski najamnici, a pisao jedan isti ovek, isto tako loe. Smotre seoskog stripa, megalomanija emancipovanih huligana, otuni pokuaj glamurizacije, neuspeli pokuaj postojanja kao takvog, tuga i gorina, produkti autora koji kao da rade zato to moraju, kao da rade iz osvete, odvratne fizionomije, prostakluci, ovinizam za decu, otpaci civilizacije, tu, da nas podseaju da i u tako izdvojenoj, sakrivenoj oblasti, kao to je strip postoje zli patuljci, vene nakaze, poluhumanoidi, propali eksperimenti majke prirode, kopilad genetskog ininjeringa i maehe prirode, beli majmuni i bele gluperde, neodluni fanati4 Pre svega, Aleksandar Zograf i Danilo Miloev Wostok. 5 Studiostrip www.kosmoplovci.net/studiostrip, Strip vesti www.stripvesti.com 6 Jedan od upeatljivijih primera ovakve razmene je dokumentovan u tekstu strip crtaa krisa lanijea (Chris lanier) u asopisu Comics Journal (br. 251) GRRR! A Travelogue of Sorts A Tour on Serbian Cartooning scene o njegovom doivljaju strip scene u Srbiji posle festivala GRRR! u Panevu 2003. godine, u kojem se ova scena vidi kao centralni punkt alternativnog stripa u istonoj evropi.

ci, dosadni, dozlaboga napadni, umiljeni, veni autobiografi opsednuti lanom slikom koju su o sebi stvorili uz pomo, opet, photoshop-a, galerija likova koja ni za zatvor nije. ta e oni u stripu? Mislili smo da nas bar tu nee traiti.

7 Nil kamings (Neil Cummings) je, opisujui rad na projektu entuzijazam, primetio na primeru kino klubova u Poljskoj znaaj ovih polja za umetniku produkciju upravo kao mesta entuzijazma, i suprotstavio aktuelnom apsorbovanju ove potrebe u proces rada i produkcije, paralelno sa procesom uskraivanja ili kontrole nad slobodnim vremenom, http://www. chanceprojects.com/node/115 .

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

Fenomen alternativnog autorskog stripa je u Srbiji posmatran u okvirima alternativne kulture 1990-ih, koja je svoje produkcijske i manifestacione oblike batinila iz prethodne decenije, ali je upravo specifinost jugoslovenske kulturne istorije omoguila i kontinuitete koji proizilaze iz koncepta kulture entuzijazma. Socijalistika Jugoslavija je svoje napore da kulturu demokratizuje pokazivala posebno u podrci amaterizmu, kulturi iz ljubavi, ostvarujui institucionalne okvire za umetniko stvaralatvo u slobodnom vremenu7. osnaivanje ovog vida vertikalne demokratizacije kulture donelo je polovinom dvadesetog veka izuzetno vane okvire za razvoj eksperimentalnih praksi u filmu u kinoamaterskom pokretu. Amaterizam, u znaenju prakse koju ne sprovode profesionalci, ve poklonici i ljubitelji umetnosti, obuhvatao je ogroman spektar aktivnosti, ali u znaenju prakse koja je slobodna od akademskih ili zvaninih uzusa, polja koje je otvoreno za pomeranje granica i eksperiment, ostvario se kao ideja upravo u kulturi koja se suprotstavila zateenom kulturnom sistemu zemlje koja je sebe sve manje ozbiljno shvatala: u alternativnoj kulturi 1980-ih. Ba kao i buntovna omladinska i studentska tampa 1960-ih, kultura fanzina koja je pratila i razvijala muzike pravce (punk i dalje pokrete) umnoavala se i distribuirala u okvirima nezvanine kulturne produkcije, ali sa velikim uticajem na oblikovanje

modela omladinske kulture. Jedan od rezultata je i strip fanzin, forma koja je u Srbiji 1990-ih omoguila munjevit razvoj itave generacije autora stripa i intenzivnu komunikaciju lokalne sa meunarodnom scenom. upravo je aktuelizacija pojma vernakularne produkcije u savremenim uslovima digitalne kapilarizacije kulturne proizvodnje omoguila da se razmotri i specifina tradicija nezavisne, alternativne, autorske strip produkcije iji je razvoj inspirisan upravo praksom samonikle izdavake aktivnosti, individualnog izraza i kolektivnog rada, kao ilustracija kontinuiteta kulture entuzijazma od proklamovane dravne kulturne politike podrke amaterizmu do prakse u alternativnoj kulturi gde je entuzijazam snaan motor razvoja nezavisne scene.

primitivni crtei podsetili su me na peinske crtee. Najzad dobar fanzin8. vremenska taka medijske arheologije iz koje posmatramo istoriju ove strip produkcije kao medija: vreme interneta, donekle onemoguava emulaciju uticaja i znaaja tampanih strip medija u vremenu tampe kao dominantnog medija, budui da je alternativna kultura onog vremena podrazumevala socijalno umreavanje, informisanje i zajednitvo u okupljanju na manifestacijama ove kulture. Same strategije produkcije i distribucije proistekle su iz proimanja raznih polja alternativne kulture: muzike, filma, videa, knjievnosti, i zato je bilo logino da se strip scena razvija u fluksu, osmozi i napokon, simbiozi sa srodnim scenama 1990-ih9. Sa raspadom Jugoslavije, ratovima, ekonomskim i kulturnim sankcijama i izolacijom, alternativna kultura sebe definie u referentnom sistemu kulture kojom dominira nacionalistiki model, u autistinom i zatvorenom medijskom sistemu, i stoga je razvila svoju paralelnu strukturu produkcije i diseminacije, otvorenu, ali ipak ogranienog dometa. Alternativni strip je svoju publiku i novu generaciju autora okupio inicijativama individualnog entuzijazma, koje su podrane, pojaane i razvijene kroz oblike udruenih manifestacijskih formi alternativne kulture. ova strip scena je u periodu 1990-ih razvila performativne aspekte svojih aktivnosti: javne radionice, izlobe sa muzikim, filmskim, video sadrajem, promocije asopisa. Jedna od vanijih kohezivnih manifestacija strip scene je svakako strip festival (ili retko samo sajam), kao jedan od nastavaka tradicije berze ploa, kljunog mesta razmene informacija i razvijanja publike i kolekcionarske prakse u alternativnoj kulturi 1980-ih. koncept nezvanine ekonomije alternativne kulture najjasnije se predstavlja u kulturi fanzina, samizdatskoj aktivnosti koja je u Jugoslaviji imala najvei zalet 1980-ih kao
8 odnosi se na fanzin Komikaze 9 Primer za to je Zadruga - nastala udruivanjem inicijative Striper sa video pokretom low-Fi video, kompjuterskom demo scenom koju je predstavljala grupa Corrosion, grupom autora our Pictures - asocijacija koja je tokom 1999. i 2000. turnejama po gradovima Srbije pomogla da se odri kontinuitet scene i po ukidanju institucionalnih prostora i dotadanje infrastrukture za manifestacije ovih polja alternativne kulture.

10

Prostor je kontaminiran i to ovaj poslednji prostor, autonomna oblast, koridor strip. Nema dalje. Komesari hristovi, islednici, doivotni verski vladari, pape stripa, kardinali teorije, urednici morala, jednom reju akteri najgrotesknije prie o stripu su se iz stripa preselili u sve ono oko stripa. Pa da ih pozdravimo! Politiari rokeri, dobri aci, epski fantastiari, gospodari prstenova, jeftini mistici, plagijati na kilo, oerupane strane novih izdanja. Najnovije i jo novije, neizmiljeno oruje, gole ene nesrazmernih ogromnih i razliitih sisa, dve leve ruke iz glave, monolozi bez teksta, ideje i uloge, kauboji i dalje, neverovatno, kauboji protiv Indijanaca, beli ovek ponovo civilizuje divljake. Stara kola airbrush-a, neverovatno gadne boje i bez photoshop-a. Glavna struja koju niko ne ita, komunikativni stripovi koje samo oni razumeju, meu svom tom gomilom ubreta, zaraznog, nedostojnog ak i mom, oteenom, pervertiranom pogledu i sluhu, jedna crno bela korica. Dobra kombinacija, pomislih, ovako bez crvene boje, previe lake i izlizane kombinacije. Zagasito, teko i napeto, a neprimetno. Na korici zec, ovek,

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

atribut panka - muzikog i drutvenog pokreta, a koje je 1990-ih strip produkciju emancipovala od uzusa zvaninog izdavatva i omoguila da strip fanzin kao medij otvori novi javni prostor za nove autore i publiku. u centralizovanoj kulturi, ovaj je medij omoguio uee autorima iz raznih gradova u celokupnom razvoju scene, i paralelno sa festivalskom i retkom asopisnom produkcijom uinio strip jednim od najrairenijih medija alternativne kulture u Srbiji 1990-ih. Retki strip asopisi koji su se bavili alternativnim stripom i koji su podrazumevali vie produkcijske standarde i ureivaku politiku, takoe su svoju vidljivost ostvarivali u kontekstu i okvirima alternativne kulture, andergraunda, te se po dometu i ulozi u razvoju scene, nainu ureivanja i produciranja mogu u veini sluajeva posmatrati kao fanzini. Preobueni u ruho informacije, nabijali su brzinu i grabili napred, bezono do ire publike. Nije vie bilo mesta sumnji u sebe i svoje. Sada je svako morao proitati o emu se tu radi... Katolik u meni je goreo u paklu. Pravoslavac se zagonetno smekao. Komunista u meni je crveneo. ovek je utao. ita je itao slike koje je posmatra gledao. Tu je kapao kao krv sa vrha noa kojim je upravo bilo izvreno ubojstvo. Jo jedno ubojstvo. Zadnje, kao i prethodno, kao i sva prethodna ubojstva, kao i sve prethodne krae, lai koje smo sve lake i bezonije ispaljivali iz svojih poganih ustiju, okorelih usana, ispucanih od okorelosti u zloinu, u grijehu. Njene oi su bile zelene, kao i njena plava kosa. Vetar je u tom trenutku dunuo malo jae, tek malo jae. Negde u jugoistonoj/jugonostalginoj/Aziji uragan je kupio ljude sa lica zemlje i nosio ih k nebu. Nisu se vratili. To je Azija. Stavio sam knjigu u plastinu kesu sa mojim monogramom. Ona se samo smekala. Pourio sam kui, u groznici, polulud. Trao sam kroz polja kukuruza koja su nekada davno dominirala mojim krajem. Sada su tu betonski blokovi, gvozdene betonske table na vrhu moje zgrade. Tu su sada soliteri, nema vie ljudi kao to smo bili mi. Ni ena kao ti. Skinuo sam se go, sipao punu au skoa preko pune ae leda. Purple la-

bel, ezdeset godina star. Izvukao sam ga ispod groba predaka, izvukao sam plou iz omotnice, Stravinski, slike iz paganske Rusije. Najbolja izvedba. Upalio sam indijske miriljave konopce i zapalio cigaretu iste arome, namene i efekta. Seo sam u moju omiljenu fotelju, jedini komad nametaja koji sam imao, moje omiljeno pare ove proklete planete. tapii su poeli da deluju. Vreme je. Namazao sam ruke posebnom pomadom za listanje fanzina, koje sam prethodno dobro oprao sapunom, zatim dezinfikovao alkoholom sa aromom borovnice. Najluksuznijom pomadom koju sam imao. To obino radim kada itam pozajmljenu knjigu. Ovog puta fanzin je bio moj. I ostae moj. Na upadljivo uvredljivo crno beloj naslovnici - dve figure.

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

12

asopisna produkcija koja je omoguila produkcijski i javni kontekst za alternativni strip nadovezuje se na bogatu i zanimljivu tradiciju prisustva stripa u masovnim medijima, tampi, popularnoj i omladinskoj kulturi u Jugoslaviji. asopisi poput Patagonije iz vrca ili Lavirinta iz aka, kao i nekolicina drugih tampanih medija omoguavaju i alternativnom stripu da se prikljui optem pregledu ukupne aktuelne strip produkcije, van svojih uobiajenih fanzinskih izdanja. asopis Striper, koji je produkcijski i distributivnom strategijom nadrastao fanzinski nivo, uspostavio je najdirektniji asopisni medij novog alternativnog stripa u Srbiji 1990-ih, ali i kanale njegove meunarodne komunikacije, prvo u saradnji sa asopisom Stripburger10,
10 u specijalnom izdanju Stripburgera: Stripbureku, koji je posveen stripu sa Balkana, evropskoj publici se ova nabujala produkcija 2002. predstavlja u zanimljivom izboru i tekstom

13

kasnije i kroz mreu meunarodnih asopisa i festivala. Brzina i neogranienost internet distribucije kao jedan od kljunih faktora meunarodne vidljivosti ove produkcije najbolje se pokazala na primeru Aleksandra Zografa11, iji je rad bio objavljivan i distribuiran irom sveta u vreme najtee blokade, ratova i krize u Jugoslaviji.12 Paralelno smo itali zaostavtinu stripova koje su i ostali itali iz osamdesetih, bili su veliki tirai pa je ostajalo jo godinama, a paralelno s tim i domai izdavaki poduhvati sa stranim alternativnim stripovima, Kramb (Crumb), elton (Shelton) i slina piraterija druga Rigonata i domai alternativni strip, paralelno sa tim. Fanzini. Zograf je bio jedina veza sa zapadom, ideja da ljudi mogu tamo da objave neto. Problem je to nema kontinuiranog pokuaja da se izae napolje. Izolovanost je i kvalitet ovdanje scene. Puno se komuniciralo unutar scene. To lii na rusku alternativnu literaturu 20-ih, 30ih godina, to je bilo krajnje nepovoljno, zatvoreno drutvo. Iz teorije umetnosti znali smo kako su avangardni pokreti nastajali i gledali smo da u toj krizi to vie iskoristimo izolaciju, i mislim da je dobro to smo malo komunicirali sa spoljanou, a puno se matalo i haluciniralo iznutra. Dva su rezultata
(D. Macan) donekle egzotizuje, podseajui na sline procese u medijaciji produkcije savremene umetnosti na relaciji Balkan-evropa. 11 Zografovi fanzini Kreten i Iznad su verovatno prvi ili meu prvim strip fanzinima u Jugoslaviji, i njegova je aktivnost bila intenzivna i poznata na meunarodnoj sceni i pre 1990-ih. 12 Aleksandar Zograf je vodio specifini dnevnik koji je u nastavcima objavljivan irom sveta i time omoguio da se apsurdne slike Srbije pod sankcijama (najprevoeniji je life under Sanctions) ili uasne slike rata i medijske kontaminacije ivota pojave u strip narativu koji se svojom slikovnou, logikom i kontekstom nadovezuje upravo na korpus svetskog alternativnog stripa na kojem je Zografova generacija odrastala. Nije udo to ga je meunarodna scena alternativnog stripa lako razumela i prepoznala, jako brzo reagovala podrkom, intenzivnom komunikacijom i ukljuivanjem ovog rada u aktuelne manifestacije, i pohrlila prvom prilikom da se ukljui u festival GRRR! i ostale dogaaje u uvenom Panevu. koliki je znaaj ove komunikacije pokazuju generacije koje je ova panja i mogunost upoznavanja sa svetskom produkcijom motivisala da odre Panevo na mapi alternativnog stripa u evropi.

takvog stanja: dosta originalnosti, autohtonosti i neobinosti, a drugo je mali prolazak toga ka spoljanjem svetu ukljuujui ak i ovdanje publikacije, malo je objavljeno, malo se zna. Vie nam je znailo da podravamo jedan drugog, ak su nas i optuivali da smo sekta, ljudi se pomau, spavaju jedan kod drugog... kao Jevreji, neko je i to rekao, ljubomoran to mejnstrimovci nisu takvi. Mnogo ima nesvesnog, nismo razmiljali, vie su nas emocije nosile. Mi smo bili ugroeni od reima, ali smo bili ugroeni i od zapada, pritisnuti sa dve strane, negde izmeu, i pokuavali smo da preivimo.13 osnivanjem Studiostrip portala uspostavlja se i nova forma nezavisnog elektronskog izdavatva, proizilazei iz ukupne aktivnosti kolektiva kosmoplovci, ime se skokovito ubrzava i produkcija i distribucija, i nastavlja aktivnost asopisa Striper u novim okolnostima. asopis Grafika zavera, izdanja SkC Beograd i SkC Novi Sad, 2000-ih ostvaruju periodine i redovne preglede aktuelne produkcije. asopis za knjievnost i kulturu Re, koji je meu prvima 1990-ih otvorio prostor za afirmaciju alternativnog autorskog stripa i omoguio proimanje nove knjievne produkcije u Srbiji sa eksperimentom kojeg je u naraciji i vizelnom kodu vrio alternativni strip, nastavio je 2000-ih da povremeno ukljuuje strip u svoja izdanja, na nain koji je ospoljio potencijal novog stripa u visokom nivou tampane produkcije. Saradnja urednika asopisa Dejana ilia sa scenom alternativnog stripa svoj vrhunac dobija u ediciji koja je realizovana u saradnji izdavake kue Fabrika knjiga i Studiostripa, gde su autori dobili retku ansu da objave albume (Aleksandar opai, lazar Bodroa, Radovan Popovi, i drugi), ime je predstavljena u punoj snazi scena sposobna i za ove zahtevne forme stripa. Jedan od najboljih i najuspenijih primera izdavakog eksperimenta u preseku knjievnosti i stripa svakako je asopis Symposion iz Subotice: povezivanjem pisaca i strip autora u proces stvaranja zajednikog grafiko-knjievnog dela rezultiralo je izuzetno uspenim simbiotikim i bogatim brojevima koji
13 Radovan Popovi citira Wostoka.

14

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

15

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

na velika vrata vraaju ideju stripa kao jednog od polja eksperimenta u naraciji. Primer ospoljavanja medijskog potencijala i jedne od osnovnih premisa alternativnosti novog stripa, a to su njegova drutvena angaovanost i kritika, svakako je knjievni podlistak Beton, koji je poslednjih godina upravo ovu vanu komponentu produkcije alternativnog stripa prepoznao i ukljuio u medij dvonedeljnih novina. ipak, dominantni medij alternativnog stripa - fanzin, nastavlja i poslednjih godina da se razvija i eksperimentie sa novim interfejsom nezavisno izdavatvo je u digitalnoj distribuciji dobilo ansu da prevazie ogranienja tiraa i transporta, i strip fanzini se paralelno proizvode i distribuiraju: u tampanoj formi i strip sajmovima, kao i u elektronskoj formi u internet portalima i digitalnim zajednicama. Mogunost neograniene digitalne reprodukcije donekle je problematizovala neke od kolekcionarskih rituala i ivih razmena kakvi su bili sajmovi i berze a to su upravo koreni prvobitnih strip zajednica 1980ih i 1990-ih, i stoga su mnoge inicijative alternativnog stripa okrenute ivom susretu, komunikaciji i pored paralelnih elektronskih aktivnosti. Neka vrsta stalnog punkta distribucije fanzina i stripova u Beogradu, knjiara Beopolis, omoguava kontinuitet u difuziji informacija i izdanja, stalnu izloenost alternativne produkcije i njen ivi kontakt sa publikom. U tom stajaem, mrtvom moru fanzina postojalo je vie autora, grupa i podgrupa i mnogo vie projekata nego samih lanova, fanatina je bila elja za stvaranjem stripova, eksperimentisanjem sa ne samo sadrajem i formom, ve i psiholokim aspektima rada u fanzinu, asopisu, grupi, esto, naalost, nautrb psihikog i fizikog zdravlja samih lanova koji su se u toku rada vie puta, namerno ili sluajno, svesno ili podsvesno, nesvesno, susreli sa fenomenima poput klinike smrti, masovnih halucinacija, lokalnih, autohtonih rituala, izazvanim raznim metodama, kako drevnim vetinama, tako i modernom tehnologijom i jeftinom hemijom, najradije, ipak istom i neiskvarenom, bezgraninom slobodom, esto zainjenom okvirima, vrlo striktnim, ponekad

iscrpljujuim ogranienjima u toku i okviru rada, usled spoznaje o inspirativnosti samih ogranienja. Strip Tarot, predvianje budunosti, tumaenje prolosti putem stripa, ulazak, odlazak i povremeni ostanak sa druge strane stripovskog kadra, metod koji je moda vie od svih drugih uobliio, definisao rad fanzinakih i ostalih strip studija, kao i beskonano istraivanje prostora izmeu samih kadrova, ak i prilikom ne tako retkih, takozvanih sijamskih kadrova, fiziki i idejno nerazdvojivih trenutaka toka radnje stripa. Strip festivali omoguili su ne samo predstavljanje scene i razmenu, ve i samu produkciju na radionicama i izdavatvu. Jedan od najboljih primera je festival GRRR14 u Panevu, osnovan na inicijativu i u organizaciji Sae Rakezia alias Aleksandra Zografa, autora koji je u periodu devedesetih pokrenuo stvaranje lokalne scene i dvehiljaditih organizacijom festivala omoguio okupljanje velikog broja autora, kolektiva, izdavaa, inicijativa iz Srbije, regiona i sveta. Radionica kuhinja i druge aktivnosti afirmisale su i podstakle lokalnu scenu u zajednikim nastupima (Stevan Marku, Zontag, Mr. Spiral & lulu, leta, vuk Palibrk, grupa Napred u prolost, i drugi). GRRR! i dalje traje kroz manifestacione i diskusione programe u okviru galerije elektrika u Panevu, u ivoj saradnji sa panevakim inicijativama klopka za pionira15 i Fanzin Ceger, brojnim lokalnim i regionalnim grupama i sa Turbo Comix organizacijom,
14 GRRR! internacionalni festival autorskog stripa odran je po prvi put 2002. u kulturnom centru Paneva i ustanovio je koncept ceo grad festival, rasprostirui programe i izlobe po prostorima kulturnih institucija, ali i poslastiarnicama, izlozima, marginalnim gradskim prostorima, gradskom radiju Brojni autori iz celog sveta, kolektivi i umetnici iz regiona bive Jugoslavije, publika iz gradova Srbije, deca iz celog panevakog okruga, pioniri stripa, istoriari, teoretiari stripa, muziari, knjievnici svi su u toku ove manifestacije bili akteri jednog zanimljivog eksperimenta zahvaljujui otvorenosti kulturnih institucija u Panevu (kulturni centar Paneva, Dom omladine) strip je bio kljuni kulturni program lokalne kulturne politike, prihvaen jo 1992. organizacijom Prvog salona stripa u Panevu. GRRR! je imao i jednu distinktivnu komponentu u odnosu na druge manifestacije kontinuirano je radio na razvoju i promociji istoriografije stripa u Srbiji, pravei posebne izlobe i objavljujui tekstove u saradnji sa istoriarem stripa Zdravkom Zupanom. 15 http://www.klopkazapionira.net/bio.php

16

17

verovatno je najaktivniji centar kontinuirane javne prezentacije, promovisanja i izlaganja alternativnog stripa u Srbiji danas. Jedan od kljunih dogaaja u Beogradu - XeR festival 1998. kojeg je organizovao Striper i Radovan Popovi, postavio je model fleksibilnog, interventnog i osmotikog festivala stripa i svih srodnih aktivnosti, i (ponovo) uspostavio inicijalnu mreu saradnje u regionu bive Jugoslavije.16 Promocije asopisa Striper, ija je koncepcija i distribucija proistekla iz tradicije fanzina, omoguile su ospoljavanje scene u Beogradu kao dinaminog polja novog izraza i eksperimenta, otvarajui prostor novim autorima, kao to su: Danijel Savovi, Saa Mihajlovi, Milan Pavlovi Mr. Stocca, Nikola vitkovi i grupa Momci, Neda Doki, ivan Grubanov, i drugi. kasnije e se na ovu generaciju nadovezati i Maja veselinovi, lazar Bodroa, Seljak, Burek i mnogi mlai autori. Platforma Cyberex17 je omoguila digitalnu infrastrukturu za razvoj novih interfejsa i formata stripa, i inspirisala neke od dugoronih projekata i saradnji demo scene i stripa. Svakako je ogroman zamah scena dobila i ueem u pokretu low-Fi video18, ije
16 XeR Files, katalog ove manifestacije donosi priloge u formi izvetaja: iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Srbije, rezultate radionica i dokumentaciju izlobi koje su odrane na ovom festivalu, ali teko je predstaviti polet i znaaj ivog susreta koje je XeR doneo, i svu matovitost u prevazilaenju objektivnih prepreka u regionalnoj komunikaciji. uprkos ratnoj propagandi, blokadi, nefunkcionisanju potanskih i saobraajnih veza, kontakti nisu potpuno prekinuti. verovatno najintenzivnije kontakte su odravali ljudi koji se bave alternativnom kulturom. elja nam je da ponovo sagradimo i ojaamo postojee mostove katarina ivanovi i Radovan Popovi, XeR Files, Radio B92, 1998. 17 Cyberex je platforma osnovana u kulturnom centru Rex u Beogradu, sa ciljem da afirmie digitalno polje kulturne produkcije, ali i otvori mogunost upoznavanja i edukacije u oblastima digitalne komunikacije i kulturne produkcije i razmene. Zahvaljujui ovom projektu uspostavljanja tehnike i institucionalne infrastrukture digitalnih aktivnosti, alternativna kultura je 1999. transformisala svoju produkciju, diseminaciju, i munjevito poveala mo apsorpcije novih ideja i zajednica, kao to je kompjuterska demo scena. 18 low-Fi video je nastao 1997. kao nezavisna organizacija (Milo kukuri, igor Basorovi, Aleksandar Guba) koja je za cilj imala produkciju programa projekcija video i filmskih radova koji se prikupljaju putem otvorenog poziva, ime je promovisana ideja videa kao pristupane tehnologije za demokratizaciju umetnikog stvaralatva i promovisanje i reaktuelizaciju naela jugoslovenskog kinoamaterizma. low-Fi video je munjevito narastao u pokret koji je okupljao stotine autora i dao zamajac i kohezivne manifestacijske forme alternativnoj kulturi, ustanovio meunarodnu saradnju i ukljuio se u mreu microcinema pokreta. Specifini kolani programi,

su manifestacije omoguile koheziju svih aktivnih pravaca i produkcija alternativne kulture i njihovo preplitanje, otvarajui time neslueno polje uticaja i irenje publike i za sam strip, i za razvoj nove generacije autora. i strip scena u Subotici, sa bogatom tradicijom fanzina (Entropija) i alternativne kulture, u gradu gde se odravao Jugoslovenski festival jeftinog filma19, pokazala je koliko su plodna ukrtanja pravaca i oblasti delovanja - ovo najbolje ilustruje rad tandema Damir & Damir, iji su paralelni i prepleteni opusi u okviru low-Fi video pokreta i stripa verovatno najbolji primer, uz itav niz subotikih strip autora (Damir Pavi Septik, Miroslav lazendi, leo fon Punkerstein, itd). Danilo Miloev Wostok je od ranih fanzinskih akcija 1980-ih i aktivnosti u okviru asopisa Patagonija uspeo da i u svom gradu vrcu 1990-ih pokrene radionike i izlobene manifestacije lokalne scene20 (Grabowski, Zlikovac, lola, i drugi), i svojim izuzetno raznovrsnim radom, prepoznatim na meunarodnoj sceni ve vrlo rano 1990-ih, privue panju na aktuelnu produkciju u celom regionu. Stotine brojeva fanzina Krpelj, i pored injenice da su mnogi bili
sastavljeni od radova filmskih amatera, video aktivista, poetnika i afirmisanih umetnika, stvorili su kontekst za novu scenu koja je odgovorila na autistino medijsko okruenje svojevrsnim paralelnim sistemom kritikog itanja kulture i drutvene stvarnosti. organizacija low-Fi video je posle stotina programa, brojnih sabora i festivala, meunarodnih gostovanja i nagrada (od festivala Sundance u SAD do kansk festivala u Sibiru), drutvenog angamana u decentralizaciji kulture u Srbiji, eksperimentalnog Tv programa na Tv B92, osnaivanja alternativne kulture, rada na predstavljanju i dovoenju meunarodne produkcije, odluila da 2003. zamrzne svoju aktivnost. Arhiv ovog pokreta digitalizuje se i sakuplja, sa nadom da e re-aktuelizovati microcinema principe u novim okolnostima. 19 Jugoslovenski festival jeftinog filma (JFJF) odravao se od 1998. do 2002. u Subotici u organizaciji low-Fi video pokreta i klJuN-a iz Subotice kojeg je vodio Stipan Milodanovi, i sastojao se od domaeg takmiarskog, brojnih revijalnih video i filmskih programa, ali i obaveznih muzikih i prateih programa strip radionica i izlobi. ova interdisciplinarnost omoguila je da se autori iz raznih oblasti produkcije alternativne kulture susreu i artikuliu u osmotikim radionicama (primeri autora ovako raznovrsne aktivnosti su Daniel kova, Milo Tomi, itd) 20 od prve izlobe stripa u vrcu 1992, strip scena se razvila munjevito i tako je prepoznata za par godina i u samoj sredini: Wostok i Grabowski su 1996. bili nagraeni oktobarskom nagradom u vrcu. iste godine odrani su Prvi strip susreti u vrcu. Wostok je oko krpelj produkcije okupio viestranu grupu koja je proizvela impresivan broj fanzina i razvio aktivnosti u pravcu audio-vizuelnog performansa, i nastavio da publiku (re)animira koristei socijalne mree.

18

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

24 www.novodobafestival.net 25 Johanna Marcad, posle strip izlobi i radionica koje je organizovala u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom u Beogradu i galerijom elektrika u Panevu, sa Brunom Toliem u Beogradu osniva Turbo Comix i jedno od prvih izdanja ove produkcije je knjiga Stripovi/Stripovi savremeni strip u Hrvatskoj i Srbiji 2009. godine, pa se za ove, sada veoma povezane, scene vezuju i lisa Mangum, bavei se istorijom stripa, kao i katie Wozniacki, autorka. Festival Novo doba, nastao je kao rezultat bliske saradnje Turbo Comix (organizatora), Studiostripa i Metaklinike sa grupom komikaze iz Zagreba, i inicijativa iz Beograda, Paneva, Subotice: klopka za pionira, Studiostrip, Fanzin Cegeri sa mladom generacijom aktivista poput Bojane Petkovi, vladimira Palibrka i drugima

21 Posebno je interesantan sluaj stripa ilegalni emigranti objavljenog u jednom od brojeva Krpelja, koji je pokazao da je provokativnost alternativnog stripa najvie prepoznata upravo kao opasnost frustriranoj mejnstrim sceni, dok je van nje u stanju da privue najraznovrsniju publiku. Jedan od metastripova koji je nastao kao reakcija na ovakve napade na alternativni strip iskoristio je za svoj predloak i naslov upravo takav tekst Gomila nadrogiranih manijaka terorie nau strip scenu. 22 Primer za ovakvu aktivnost je Dejan uzelac iz Zrenjanina. 23 www.kosmoplovci.net

19

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

distribuirani u svega nekoliko kopija, verovatno su najbolji primer efikasnosti ove produkcije, ali i njenog uticaja21. upravo je ovaj autor prvi istraivao i testirao mogunosti novih interfejsa za fanzinski aktivizam i alternativni strip, tzv. facebook bibliotekarstvo, ime je uspostavio novu komunikaciju stare i aktuelne produkcije sa neslueno brojnom publikom. Fanzinska aktivnost u Zrenjaninu, kragujevcu, Novom Sadu, otkriva niz autora koji se ubrzo ukljuuju u mapu alternativnog stripa22. Rad grupe kosmoplovci od njihovog osnivanja 2001. ukazao je na velike i raznovrsne mogunosti simbiotikog delovanja kompjuterske demo scene, muzike, video i strip produkcije u okviru internet platforme23, intenzivnoj saradnji sa meunarodnom scenom i autorima iz regiona, kao i organizovanjem udruenih manifestacija, za ta je primer NoMAD - Festival elektronske umetnosti. Meu autorima koji pomeraju shvatanje stripa sa dvodimenzionalne datosti u novomedijski eksperiment su autori sa kompjuterske demo scene Dominator i ilke, ali i strip crtai kao to su Aleksandar opai i lazar Bodroa. Bodroa svojim radom na vizuelizaciji i itanju epske forme (Gorski vijenac) razvija inicijalnu strip formu preko likovne studije do sloene filmske provokacije. Jedna od najvanijih aktivnosti sekcije Studiostrip, iji je rad u potpunosti mogue pratiti na jednom od pod-sajtova platforme kosmoplovci, jeste saradnja u regionu, posebno sa grupom komikaze iz Zagreba, koja podrazumeva brojne turneje, radionice i izlobe. ova aktivnost je poslednjih godina intenzivirana pojavom organizacije Turbo Comix koja u Beogradu pokree 2009. godine i jednu od inicijativa direktno fokusiranu na alternativni strip - Festival Novo doba, omoguavajui nastavak i intenziviranje regionalne i meunarodne saradnje za scenu koja sada ispostavlja nove zahteve i nove izazove, definiui sebe odrednicom

nesvrstani strip24. Meu brojnim razlozima za ovaj termin nalazi se i aluzija na sve evidentniju internacionalizaciju alternativne strip scene u Srbiji, od regionalne kohezije, do sve veeg broja autora i teoretiara iz drugih zemalja koji postaju njeni akteri i istoriari.25 Zajedniki rad na jednom stripu, vrlo esto uz apsolutno nedefinisana pravila, ekstremno nepotovanje, na ivici stvarnog potovanja, to i definie sam ovaj rad, uz uee i raznih grupa, pojedinaca, prijatelja, esto i neprijatelja kojih je bilo, naravno ne iz pespektive same scene fanzinakog pristupa stripu. Setimo se samo psiholoko-propagandnih eksperimenata poput Junjake utehe, Raskal mace, Gomile nadrogiranih manijaka koji teroriu nau strip scenu, Srpske pravoslavne crkve, odnosno njenog iskljuivo svetovnog krila i tako dalje, suvino, a ponekad i ne tako bezopasno da bi otkrivali sve manipulacije kojima se sluila diskretna barijera distance fanzinakog pristupa, ovih koliko? godina otkako je vaspostavljena, a koja verovatno, ukoliko se drugaije ne odlui u buduoj istoriji iste, nee biti tek tako obelodanjena, bez obzira na objektivnu atraktivnost samih eksperimenata kojih se ta scena vie manje uspeno klonila, koristei svoje vreme i energiju, materijalne i ljudske resurse na neposredan rad na samom stripu i uopte grafikom kazivanju, esto i grafikom preutkivanju, odnosno obrnuto srazmerno, iskljuivoj grafikoj naraciji, esto bez upotrebe samog teksta, ak i u naslovima samih stripova, to predstavlja jedan od vanijih projekata fanzinske produkcije, uspostavljanju sveopte

komunikacije, naravno u potencijalnom obliku, nikad i nikako doslovno i bukvalno. od 1980-ih i ranih 1990-ih kroz rad umetnika Srana ileta Markovia, Sae Markovia Mikroba, uroa uria, Stevana Markua i drugih ostvaruje se posredna i neposredna komunikacija stripa i institucija vizuelnih umetnosti. Polje savremene umetnosti prvo je 1990-ih pokazalo interesovanje i potencijal da ukljui alternativni strip u svoju dinamiku. Primer prepoznavanja znaaja alternativnog stripa bila je izloba kraj epizode u galeriji SuluJ 1999. godine, koju je u saradnji sa akterima strip scene priredio kustos Dejan Sretenovi, a u produkciji Centra za savremenu umetnost, gde je uraen presek nabujale produkcije i predstavljen novi zamah scene u najmlaoj, i na radionicama odrasloj, generaciji autora. ovo je bila i prilika da se konstatuje i preispita ono to sama ova scena doivljava kao svoju specifinost26. ueem strip radova Aleksandra Zografa i Stevana Markua na velikim manifestacijama i izlobama poput oktobarskog salona 2000, ueem grupe kosmoplovci na oktobarskom salonu 2003, ukljuivanjem Zografovog dela u izlobu o normalnosti savremena umetnost u Srbiji 1991-2001 Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 2005. godine, pokazalo se da manifestaciono polje savremene umetnosti ima najvei potencijal za ukljuivanje alternativnog/ autorskog/nezavisnog stripa u zvaninu institucionalnu kulturu, to e se potvrditi u brojnim primerima27.
26 To je u tekstu kataloga artikulisao Radovan Popovi: Neuhvatljiva i neverovatna raznolikost vizuelnog identiteta novog stripa, razarajua subverzivnost na granici terorizma, provokativnost do nivoa preispitivanja sopstvenih estetskih i etikih normi, verodostojnost i iskrenost ogoljena do ispovesti, komunikacija do intimizacije, direktnost po cenu banalizacije, originalnost i autohtonost na rubu autistinosti, ortodoksnost do funadmentalizma, snaga poruke jaine propovedi i definitivna odlunost u traenju novog izraza, uprkos stalnoj opasnosti od zastranjivanja u hermetinost i ezoterinost, ukazuju na to da strip kod nas ide svojim, neistraenim i neprohodnim putem. Morae da ga nae sam, a on e biti potpuno nov. Radovan Popovi: Kraj epizode - Romansirana monografija novog jugoslovenskog stripa, katalog izlobe kraj epizode, Centar za savremenu umetnost, Beograd, 1999. 27 Jedan od vanijih punktova za galerijsko ospoljavanje ove scene u 2000-im bila je nezavisna galerija Remont u Beogradu, koja je omoguavala kontinuiranu aktivnost izlobi, razgovora, tampane produkcije. Studentski kulturni centar

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

Sad kada bukvalno svaki autor glavnog i sporednog, paralelnog i pogrenog toka tei pojednostavljenju, minimaliziranju i definitivnom uspostavljanju, formiranju svog stila, tako potrebnom aktu priklanjanja savremenim trinim zakonima, u Evropi, Americi ili Japanu, nova scena autora poteklih upravo u tim fanzinima, bili oni iz 90-ih ili docnije, nenamerno, ili namerno, ponekad stihijski, ali uglavnom iskljuivo intuitivno, kao i uvek do sad nastavlja da usputbudireeno, fanatino intenzivno, plodotvorno, produbljuje, komplikuje, nastavlja ve objektivno zavreno, s jedne strane, s druge opet ostajui verni svojem od samog poetka, preutno dogovorenim eksperimentisanjem sa stilovima, stilovima ponekad preuzetim od autora, grupa, ak pokreta koji su se pojavljivali tokom kratke ali ubitano bogate istorije stripa, loih primera iz skorije prolosti i skoro potpuno savrenih primera pogotovo na samom njenom poetku, kojima su se divili i iji rad su ponekad ak nekritiki oboavali i podraavali i takvi kao Gertruda Stajn, Dek Keruak, i Pablo Pikaso, pa sve do radova autora iji su stripovi izazivali tuan osmeh pri krajevima usana aktera, autora, aktivista, grupe, platforme, kole bez aka, aka bez olovaka, olovaka od 5 dinara.
je kroz radionice i Salon stripa otvorio novi prostor za irenje strip publike i diversifikaciju pravaca i nivoa strip produkcije. kulturni centar Paneva je omoguio meu prvima, od ranih 1990-ih, galerijske manifestacije stripa koje su svoj vrhunac imale u meunarodnom festivalu GRRR!, i podrao izuzetan entuzijazam novonastale lokalne scene. Posle inicijalnih upliva alternativnog stripa u programe Doma kulture Studentski grad kroz saradnju grupe kosmoplovci sa Akademskim filmskim centrom u periodu 2005-2008. (na ovo sam ponosna - koju sam uspostavila i vodila u toku svog rada u AFC, prim. aut.), povezujui strip kontekstualno i performativno sa scenom alternativnog filma i videa, galerija Doma kulture Studentski grad, u programu kojeg ureuje Maida Gruden od 2006, otvara mogunosti za udruene akcije alternativnog stripa, muzike, videa. u Studentskom kulturnom centru, izloba Tvrdi strip, koju je u okviru likovnog programa Stevana vukovia organizovao Studiostrip 2006. godine, rezimira rezultate istraivanja sekcije Studiostripa, ali i drugih grupa, paralelno sa svojim elektronskim izdanjima. kustos vladimir Tupanjac u Centru za kulturnu dekontaminaciju omoguava 2008. godine jednodnevni program alternativnog stripa - spoj radionice, izlobe, diskusije i paralelnog programa kompjuterske demo scene, a potom razvija ovaj programski pravac saradnjom sa grupom Metaklinika i Festivalom Novo doba 2010.

20

21

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

Posle 2000, strip radionice su ponegde prepoznate i podrane u lokalnim kulturnim politikama kao zanimljiv nain komunikacije sa mladima, i u nekim kulturnim centrima ustanovljene kao redovni program28, a ovaj oblik otvorene javne manifestacije dobijaju ve 1990ih u okviru festivala kakav je bio JFJF, a razvijaju ga potom i SFeF29, NoMAD, i drugi. kolektiv kosmoplovci u procesu rada na sopstvenoj produkciji, ali i u svim javnim dogaajima na kojima uestvuje, promovie radioniki, kolektivni i timski rad, aludirajui na strip kolektive (Syndicate Bill Mclurre) koji su potpisivali nauno popularne stripove, ukljuene u jugoslovensku omladinsku tampu. Grupa Turbo Comix je uz radionike aktivnosti koje omoguavaju novoj generaciji i najmlaim autorima susrete sa meunarodnom scenom, zapoela zanimljiv oblik performativne distribucije, koja podrazumeva turneju po raznim gradovima Srbije i regiona, sa serijom dogaaja koji okupljaju publiku i autore u javnom procesu sito tampe, umnoavanja razliitih strip formi, radionicama i izlobama. Jedan od prvih, i ispostavilo se retkih primera uestvovanja alternativnog stripa u okvirima programa nacionalnih institucija u Srbiji, desio se u Narodnoj biblioteci Srbije 2002. godine, u okviru izlobe grupe kosmoplovci Muzej kosmosa, uz pratee izdanje Put u kosmosu u izdanju NBS. Tom izlobom je simbolino i ova produkcija zakoraila u dinamiku reformulacije institucionalne kulture u Srbiji. upravo je biblioteka kao centralni punkt pamenja kulture i ovom digitalnom kolekcijom stripa omoguila da se Nevidljivi strip ospolji kao otvoren, tekui proces i u stvaranju i razvoju arhivske prakse koja se podie na institucionalni nivo sigurno e pronai i svoj performativni oblik.

Stara kola, niska kola, jo nia, pa odmah via, ponovo nia, severna ledena, juna jugoistona kola, istona, daleko, srednje i bliskoistona, teka kola, dopisna, usmena, pismena, kola ivota i smrti, specijalna kola, kola u plamenu, samostalna kola za samouke, nekola, veernja kola, auto, astro, avio, antikola, svekola, predkolsko, protokolsko, potomkolsko, nadkolsko i nadrikolsko obrazovanje. Put do kole, ulazak i izlazak, infiltriranje i izbacivanje, konstrukcija i podrivanje. Svekolsko. Omiljeni prostor u koli uvek je bila kolska biblioteka i izlaz koji vodi na ulicu. Znai neto izmeu, ali ne u samoj zgradi. Ulina kola Kung fua, fanzini u pola cene, razmena, naknadna spoznaja o odmaku od realnosti, suvini oklop graanskog morala. Sad, odmah ili kad god, nikad nije kasno da se leti opasno. Fanzini koji tek treba da se rode. Budunost...

22

28 verovatno pionirski primer za to je aktivnost radionice kuhinja u Panevu (i selima u panevakom okrugu, posebno u Banatskom Novom Selu gde je funkcionisao Akk - Alternativni kulturni klub), zatim radionice vladimira vesovia u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, a tu su i brojne radionice lokalnih scena u vrcu, Subotici, Novom Sadu, itd. 29 SFeF Srbijanski festival elektrinog filma, odran u Beogradu 2002. u organizaciji low-Fi video-Striper-kosmoplovci, sa ciljem da ukljui kao paralelne i prepletene programe demo-party, strip radionicu i izlobu, koncerte, knjievne performanse i takmiarske filmske projekcije.

insistiranje na otvorenosti za nove, poetne i sofisticirane oblike subverzije zateenog stanja i sistema, koje poiva na oblicima obrazovnoparticipativno-produkcijskih programa je osnova vitalnosti alternativnog stripa i kontinuiranog podmlaivanja koje ovu scenu ini fleksibilnom, nepredvidivom i alternativnom. u vreme oivljavanja samizdatske i fanzinske kulture koje je doneo punk, njegova ideja da je svakome mogu i dostupan sopstveni (pa i umetniki) izraz bunta ostala je u osnovi kasnije istorije onoga to moemo definisati kao alternativni strip. Po toj osnovi, alternativni strip je 1990-ih sa-iveo sa pokretom low-Fi video: suspendujui standarde - profesionalne i konvencionalne u elji da ospolji potencijal entuzijazma, omoguavajui poetnikim i vrhunskim radovima da ostvaruju zajednikim i istovremenim prisustvom novi kontekst i interveniu u samom drutvenom i kulturnom sistemu kao primer

neoekivane udruene akcije. ovi su pokreti 1990-ih postigli nemogue: dobili su izuzetnu snagu i odziv i re-aktuelizovali alternativnu kulturu koja je pre toga kao pojam bila svedena na muziku scenu. Demonstracijom ovako otvorene strukture, eksperimenta, kritinosti, svoj atribut alternativnosti oba pokreta crpe iz novostvorenog drutvenog konteksta i pozicije u kulturnom sistemu, a ne u odnosu na formalne i stilske prerogative zvanine umetnike discipline. Stoga je teko postavljati alternativni strip u opoziciju mejnstrim stripu 1990-ih jer ovoga gotovo da i nema - ili u odnosu na lokalne i opte strip tradicije30 one su prisutne kao objekat aproprijacije i igre, ak i ironine samo-istorizacije koju alternativni strip sebi povremeno prireuje. komunikacija koju alternativni strip omoguava irom regiona bive Jugoslavije, na meunarodnoj sceni, meu razliitim poljima kulturne produkcije, upravo se zasniva na ovoj fleksibilnosti, izmicanju utvrenim i oekivanim modelima, transformaciji, eksperimentu. kritiku i subverziju koju alternativni strip nosi i omoguava, prepoznali su angaovana knjievnost, savremena umetnost, muzika i druge scene koje ga ukljuuju u kritike diskurse koje proizvode. Posle 2000. pokazalo se da je subverzivnost alternativnog stripa upravo u njegovoj
30 istorija stripa u Srbiji obino se posmatra od prve polovine 20. veka i velikog uticaja stripa kroz dnevnu tampu, preko zamaha produkcije specijalizovanih asopisa, praenja svetske produkcije, omladinskih medija; i ova je bogata tradicija, prisustvo stripa u javnom medijskom polju, nesumnjivo jako vaan element bildungsromana generacije koja je inicirala alternativni strip. Meutim, ovom se produkcijom nismo bavili u ovoj knjizi i izlobi, budui da je njen fokus na stripu koji sistematski pregled i obradu jo nije imao na alternativnom stripu 1980-ih, 1990-ih, 2000-ih.

sposobnosti brze reakcije, distribucije i saimanja sa ostalim oblicima javnog delovanja, dok je njegova nesumnjiva inovativnost i otvorenost za istraivanje novih mogunosti i interfejsa u integrisanom medijskom sistemu veliki potencijal za artikulisanje nove alternative. Brisanje granice izmeu lepog i runog, fikcije i realnosti, autentinosti i studiozno osmiljenih plagijata, ponosa i sramote, tragedije i komedije, uglavnom intenzivnim bavljenjem zamene teza, dvosmernom, nekad i viesmernom preobraanju direktnih antipoda, kako estetskih tako i idejnih, stilskih, ne retko i opteprihvaeno i moralnih, u iscrpljujuoj do granice mazohizma, igri simbola, slika i rei, boje i beline, ne tako retko i crnine papira, ekrana, zida ili vazduha, praznih oblaia iznad bezlinih lica nevidljivih glumaca crtane predstave. Svaki strip i slika, re u reenici, opokajenoj, ili ne, falsifikovanoj ili originalnoj, moe se nai traak manifesta koga nikad zaista nije ni bilo, ne znai da ga nee biti, to jo manje znai da ga nije ni bilo, a vrlo je izvesno da bi upravo ovaj tekst mogao biti ba to, iako je to po prirodi stvari, samoj konstrukciji i sveoptem raspoloenju, trenutnoj ideolokoj platformi koja e se do sledeeg puta viestruko promeniti iz fundamenta, skoro verovatno nemogue, ak je najverovatnije jo jedna ujdurma ove sfere delovanja odreenog broja ljudi koje vezuje olovka, papir i jeftina fotokopirnica ili ak sopstveni, jeftini printer, ili printer sa posla, jednog od nas.

23

A. Sekuli, R. PoPovi Alternativni strip u Srbiji 1980-2010

Nevidljivi stripovi raeni po snovima, onostranim iskustvima, zapisima iz prolosti i polusvesnim razmiljanjima

26

WoSTok Groe za Aarona

27

WoSTok, GRABoWSki Peti prizor

28

WoSTok, GRABoWSki Peti prizor

29

WoSTok, GRABoWSki Peti prizor

30

WoSTok, GRABoWSki Peti prizor

31

WoSTok, GRABoWSki Peti prizor

32

WoSTok, GRABoWSki Peti prizor

33

WoSTok, GRABoWSki Peti prizor

34

MoMCi - Jede ga pacov

35

MoMCi - Jede ga pacov

36

AlekSANDAR ZoGRAF - Bunar proroanstva

37

AlekSANDAR ZoGRAF - Bunar proroanstva

38

AlekSANDAR ZoGRAF, SloBoDAN TiMA - Metropolis (odlomak)

39

AlekSANDAR ZoGRAF, SloBoDAN TiMA - Metropolis (odlomak)

40

WoSTok - lagum

41

DeJAN uZelAC

42

DeJAN uZelAC

43

DeJAN uZelAC

44

DeJAN uZelAC

45

DeJAN uZelAC

46

MilAN PAvlovi MR. SToCCA - at gnjuta

47

MilAN PAvlovi MR. SToCCA - at gnjuta

48

MilAN PAvlovi MR. SToCCA - at gnjuta

49

WoSTok, NABoR DevolAC - iz dnevnika jednog debila (odlomak)

50

MAJA veSeliNovi - Poludeli od lepote

51

MAJA veSeliNovi - Poludeli od lepote

52

MAJA veSeliNovi - Poludeli od lepote

53

MAJA veSeliNovi - Poludeli od lepote

54

ToMA PAN - Jova

55

ToMA PAN - Jova

56

ToMA PAN - Jova

57

ToMA PAN - Jova

58

ToMA PAN - Novo doba

59

DANiJel SAvovi

Nevidljivi stripovi u dijalogu sa tradicijom i drutvenom zaostavtinom

62

NikolA koRA - edi

63

NikolA koRA

64

NikolA viTkovi - livnica astro tehnike

65

NikolA viTkovi - vulgarni optimizam

VII VRAGA SU SEDAM BINJIAH, SU DVA MAA A SU DVIJE KRUNE, PRAUNUKA TURKOVA S KORANOM!

66

lAZAR BoDRoA - Gorski vijenac (odlomak)

ZA NJIM JATA PROKLETOGA KOTA, DA OPUSTE ZEMLJU SVUKOLIKU KA SKAKAVAC TO POLJA OPUSTI!

VIZANTIJA SADA NIJE DRUGO NO PRIJA MLADE TEODORE; ZVIJEZDA JE CRNE SUDBE NAD NJOM.

A JA TO U, ALI SA KIME U? MALO RUKAH, MALENA I SNAGA, JEDNA SLAMKA MEU VIHOROVE, SIRAK TUNI BEZ NIGE NIKOGA... MOJE PLEME SNOM MRTVIJEM SPAVA, SUZA MOJA NEMA RODITELJA,

68

lAZAR BoDRoA - Gorski vijenac (odlomak)

PALEOLOG POZIVA MURATA DA ZAKOPA GRKE SA SRBIMA.

69

lAZAR BoDRoA - Gorski vijenac (odlomak)

NADA MNOM JE NEBO ZATVORENO, NE PRIMA MI NI PLAA NI MOLITVE; U AD MI SE SVIJET PRETVORIO, A SVI LJUDI PAKLENI DUHOVI.

CRNI DANE, A CRNA SUDBINO! O KUKAVNO SRPSTVO UGAENO, ZLA NADIVJEH TVOJA SVAKOLIKA, A S NAJGORIM HOU DA SE BORIM!
lAZAR BoDRoA - Gorski vijenac (odlomak)

70

KUGO LJUDSKA, DA TE BOG UBIJE! ALI TI JE MALO PO SVIJETA TE SI SVOJOM ZLOU OTROVALA, NO SI OTROV ADSKE SVOJE DUE I NA OVAJ KAMEN IZBLJUVALA?

71

lAZAR BoDRoA - Gorski vijenac (odlomak)

72

TuRBoCoMiX

73

TuRBoCoMiX

74

MileTA MiJATovi, JoHANNA MARCAD - opor

75

MileTA MiJATovi, JoHANNA MARCAD - opor

Potresne i one manje potresne ljudske sudbine, slomljena srca, letargija, sujeta i zavist

78

NeBoJA CveTkovi - Graphisms

79

NeBoJA CveTkovi - Graphisms

80

NeBoJA CveTkovi - Graphisms

81

BeRNHARDA Xilko - u meuvremenu

82

ivAN GRuBANov

83

ivAN GRuBANov

84

ivAN GRuBANov

85

ivAN GRuBANov

86

NeDA Doki

87

NeDA Doki - evergrin

88

NeDA Doki - Mia jest u epizodi ujka Mio?

89

vlADiMiR vukovi SelJAk - edipov kompleks

90

RADovAN PoPovi - Primeri

91

RADovAN PoPovi - Primeri

92

RADovAN PoPovi - Primeri

93

RADovAN PoPovi - Primeri

94

ivANA FiliPovi - Moj komiluk

95

ivANA FiliPovi - Moj komiluk

96

Milo kRSMANovi kRle - izgubljena mladost

97

MilAN PAvlovi MR. SToCCA - iznenadna smrt konobara laze Derikoe

98

MiRoSlAv lAZeNDi - Talk Show

99

GeZA CSAT, DAMiR RiJoWiTCH oRiGiNAlov - Mala ema

Nevidljivi stripovi sa naunofantastinom tematikom, intimni mikrouniverzumi, apokaliptini grafizmi i apokalipsa anra

102

elJko loNAR

103

elJko loNAR

104

elJko loNAR

105

elJko loNAR

106

NikolA viTkovi - Sjaj u travi i

107

NikolA viTkovi - Sjaj u travi ii

108

NikolA viTkovi - Sjaj u travi ii

109

NikolA viTkovi - Sjaj u travi ii

110

NikolA viTkovi - Gaze in Gaza

111

NikolA viTkovi - Gaze in Gaza

112

DANiJel SAvovi - 1922 (odlomak)

113

DANiJel SAvovi - 1922 (odlomak)

114

DANiJel SAvovi - 1922 (odlomak)

115

DANiJel SAvovi - 1922 (odlomak)

116

DANiJel SAvovi - 1922 (odlomak)

117

DANiJel SAvovi - 1922 (odlomak)

118

DANiJel SAvovi - 1922 (odlomak)

119

DANiJel SAvovi - 1922 (odlomak)

120

DANiJel SAvovi - 1922 (odlomak)

121

DANiJel SAvovi - 1922 (odlomak)

122

DANiJel SAvovi - 1922 (odlomak)

123

DANiJel SAvovi - 1922 (odlomak)

124

AlekSANDAR oPAi - Tajna paukove smrti (odlomak)

125

AlekSANDAR oPAi - Tajna paukove smrti (odlomak)

126

AlekSANDAR oPAi - Tajna paukove smrti (odlomak)

127

AlekSANDAR oPAi - Tajna paukove smrti (odlomak)

Autori teksta Aleksandra Sekuli, filolokinja opte knjievnosti i teorije knjievnosti (BA), kulturolokinja (MA), studentkinja doktorskih studija: Teorija umetnosti i medija na univerzitetu umetnosti u Beogradu. lanica low-Fi video pokreta do 2003, grupe kosmoplovci i tima Medijska arheologija. ureivala i organizovala programe Akademskog filmskog centra od 2005. do 2009. godine. Radi u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Radovan Popovi, strip autor i izdava iz Beograda. lan grupe kosmoplovci, osniva platforme Studiostrip, pokreta i urednik asopisa Striper, Festivala XeR, urednik edicije Studiostrip (Fabrika knjiga), inicijator i urednik brojnih manifestacija alternativnog stripa i strip fanzina u Srbiji i regionu. Autori virtuelne izlobe Nevidljivi strip Metaklinika www.metaklinika.com

NEVIDLJIVI STRIP Alternativni strip u Srbiji 1980-2010 Izdava Narodna biblioteka Srbije Skerlieva 1, Beograd www.nb.rs nbs@nb.rs Za izdavaa Sreten ugrii Urednik izdanja lazar Bodroa Autori teksta Aleksandra Sekuli i Radovan Popovi Dizajn i grafiko oblikovanje Metaklinika (lazar Bodroa, Nenad Trifunovi, ivan kosti, Johanna Marcad, Duan orevi) Lektura i korektura vesna Jovanovi tampa Altanova Tira 500 Elektronsko izdanje www.strip.nb.rs Beograd 2011. tampanje ove publikacije omoguilo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

CiP - katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd iSBN 978-86-7035-231-5 CoBiSS.SR-iD 182265356