Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Balkanski Diktatori-Feljton Novosti

Balkanski Diktatori-Feljton Novosti

Ratings: (0)|Views: 83 |Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on Aug 30, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/04/2012

pdf

text

original

 
BALKANSKI DIKTATORI 
Svi u tri "forda"
Bernd J. Fier, 11.12.2009
 Ahmed Zogu
UTICAJ turskog naslea na Balkanu, nakalemljen na elemente zapadnoevropske politike, koju su donelinemaki prinevi, a koje su opet izabrale velike sile da vladaju novim balkanskim dravama, znaili susamo uvod u neumitno pretvaranje autoritarizma u diktaturu. Moda bi nove voe stvorile i totalitarnereime da su raspolagale veim bogatstvom, a ovako je bilo najvanije da ouvaju dravu i, naravno, mestona njenom elu. U ovom feljtonu objaviemo najinteresantnije delove priloga profesora amerikihuniverziteta, koji su prouavali "fenomene" Zogua, Borisa, Ataturka, Aleksandra, Pavelia, Hodu, Tita,ivkova, Papadopulosa, sve do Miloevia.Kada je u novembru 1912. godine grupa intelektualaca, plemenskih voa i bivih otomanskih zvaninika proglasila nezavisnost Albanije, delimino su bili motivisani strahom. Plaili su se da e, ako odmah neustanove zaseban politiki identitet, zemlje naseljene Albancima biti rasparane izmeu uesnika Prvog balkanskog rata. Nije bilo nikakve centralizacije, jezikog ili religijskog jedinstva, nije postojala osveena klasa kao predvodnik, nije bilo stranog intelektualnog podstreka, pa ak ni rairenog nezadovoljstva zbog vladavinestranaca.Domae okolnosti i svesna politika Otomana stvorili su podeljenu naciju. Regionalno, i donekle jeziki,Albanci su bili podeljeni izmeu Toska na jugu i Gega na severu; postojale su etiri glavne religijske grupe- muslimani suniti i bektai, katolici i pravoslavci. Drutveno i ekonomsko nejedinstvo je bilo mogue zbogkoegzistencije tri suprotstavljene civilizacijske faze - planinska plemena na severu, feudalni begova na jugui obrazovanija i urbanizovanija, ali uglavnom nenaoruana populacija helenske i katolike orijentacije.Po zavretku Prvog svetskog rata, Albanija je bila suoena sa moda najteim problemima od svihevropskih drava.Osim nejedinstva, Albanci su imali i naslee Otomanskog carstva, koje je podrazumevalo snanonepoverenje prema vladi i gradovima, zdrueno sa lukavou kojom su nastojali da izigraju vlasti - netoto se nije smatralo samo normalnim ve i vrednim hvale.Poetkom dvadesetih godina, preko 90 odsto stanovnitva se bavilo poljoprivredom, a ipak je samo devetodsto zemlje bilo obradivo. Industrija je bila ili nepostojea ili se svodila na zanatstvo. Mineralni resursi su bili zapostavljeni, a sredstva prevoza su bila primitivna. Na ono malo puteva to je postojalo, prevoz uneemu to je imalo tokove bio je mogu samo tokom leta.Albanija je sasvim preskoila doba eleznice i svoj prvi voz dobie tek posle Drugog svetskog rata.Celokupan vozni park drave u ranim dvadesetim godinama sastojao se iz tri bedna stara "forda", koje je zasobom ostavila amerika humanitarnamisija.To su bili izazovi koji su stajali pred Ahmedom Zoguom, koji je dominirao Albanijom tokom meuratnog perioda i koji je pretvorio Albaniju u svojevrsnu politiku i ekonomsku laboratoriju. Uspeo je da stekne
 
 prednost formalnog, iako skraenog obrazovanja. Posle oeve smrti 1908. godine, sa samo trinaest godina poslat je u Istanbul kao neka vrsta taoca. Tamo je pohaao Licej Galatasaraj za plemstvo, posle ega jekratko vreme proveo u koli za oficire u Bitolju.Kasnije je stekao dodatno vojno iskustvo u borbama sa Srbima i Crnogorcima u balkanskim ratovima itokom podrke princu Vilhelmu od Vida. Nemakog princa su evropske sile odabrale da vlada Albanijomdelimino i zbog nepoverenja prema nekima od osnivaa Albanije.Za vreme Prvog svetskog rata, Zogu se sasvim ukljuio u politike intrige i delimino u vojne manevre.Uglavnom je podravao Austrougarsku zbog njene stalne podrke velikoj nezavisnoj Albaniji, kao to je podravao i Vilhelma od Vida, koji je otiao septembra 1914. posle ne ba uspene estomesenevladavine.Austrijanci su 1916. godine postali sumnjiavi i odluili su da sklone Zogua sa scene. elei da na nekinain izvuku korist nakon rata, dali su mu in pukovnika i pozvali ga u Be da primi odlikovanje i prisustvuje krunisanju cara Karla te godine. Kada se naao tamo, predoili su mu da e tu biti gost vlade dokraja rata.Zogu, naoit, mlad i prilino misteriozan pukovnik sa brdovitog Balkana pametno je iskoristio vreme provedeno u Beu upoznajui se sa drutvom i kulturom Zapada, kao i sa nainom na koji su ureenizapadni politiki sistemi.U Beu je nauio da potuje spoljnu ustavnost i formu u politici. Vreme provedeno u Beu znatno jedoprinelo politikoj dvojnosti ustavnosti Zapada i modifikovanog despotizma kojima se sluio u budunosti.Ovoj dvojnosti dodao je svoju inteligenciju i duboko poznavanje Albanaca, kao i svoju karakteristinulinost. Bio je tih, dostojanstven i u svim okolnostima je potpuno vladao sobom. Kada se, meutim, pojavila politika opasnost, postao je strastveno sumnjiav prema svojim politikim rivalima.UMRO U IZGNANSTVUROEN 8. oktobra 1895. godine kao sin muslimanskog plemenskog voe, Zogu se probio kroz muno polje albanske politike i postao premijer 1922. godine, predsednik 1925, i kralj 1928.Poto se oenioGeraldinom Aponji 1938. godine, svrgnuo ga je sa prestola Musolini 1939, a umro je u izgnanstvu uFrancuskoj 9. aprila 1961. godine, ostavivi iza sebe sina, Leku I.
Zl
atom kupio mir 
Bernd J. Fier, 12.12.2009
 Zogu u omiljenoj uniformi
UPRKOS povremenim taktikim povlaenjima, Zogu je imao reputaciju neustraive linosti. Jo jednauroena sposobnost bio je talenat da uoi i iskoristi slabosti drugih. Nedostatak politikih skrupula ve ga je ranije naterao da se bori nekada protiv Srba, Turaka, Austrougara, princa od Vida i sopstvenog prilinokoristoljubivog roaka Esada-pae, a nekada za njih. Jedino je sa Italijanima bio dosledan - nikada se nije borio za njih. Njegova najvea mana, ona koja mu je donela najvie problema, bila je nesposobnost da proceni svoje potinjene i nevoljnost da se rei lojalnih saradnika ak ni onda kada bi se pokazalo da su tetni po njegovukarijeru. U svom linom odnosu sa narodom, Zogu je imao iskrenu elju da ugaa, to ga je ponekaddovodilo u situaciju da objavi neku velikodunu doktrinu koju kasnije nije mogao ili eleo da sprovede udelo. Ipak, bio je obdaren mnogim kvalitetima koji su bili potrebni za uspeh u jedinstvenoj situaciji u kojojse Albanija nala 1919. godine.Kao i u usponu svakog politiara, okolnosti i ista srea igrali su znaajnu ulogu u karijeri Zogua. U
 
Albaniju se vratio 1919. godine i zbog kontrole nad velikim brojem naoruanih ljudi, to je nezamenljivkvalitet u albanskoj politici do dananjeg dana, odmah je postao bitan inilac. Uestvovao je na kongresu uLunji, koji je rezultirao prvom posleratnom albanskom vladom sastavljenom u zemlji.Zogu je preuzeo kontrolu nad vladinim skromnim snagama kojima je pridruio ljude iz plemena kojim jeupravljao. Pomogle su mu okolnosti pre svega u Italiji, te je mogao da umarira u Skadar kada su otiliFrancuzi i, posle malo pukaranja, u Valonu kada su je napustili Italijani. Iako je u ovim dogaajima bilovrlo malo borbe, Zoguova reputacija i mit o albanskim pobedama rasli su sa svakom epizodom. Sa povlaenjem Jugoslovena, posle pritiska Zapada i samog Zogua, Albanija je najveim delom osloboena, pri emu je zasluga pripala najvie Zoguu.Albaniju su potresali dravni udari i nemiri iji su uzroci leali u injenici da plemena nisu elela da se povinuju centralnom autoritetu. U takvoj atmosferi Zogu je iskoristio svoj nagomilani vojni i politikikapital ve u novembru 1920. godine kako bi postigao pad Delvinine vlade, a onda je doprineo da seformira nejasna politika grupa pod nazivom "klika". U osnovi, ona je bila suprotstavljena onima na vlasti,ko god oni bili, a glavni cilj je bio stvaranje koristi svojim lanovima bilo kojim raspoloivimsredstvima.Poto je klika ubrzo rasprena, bio je primoran da pristane na poloaj ministra rata u reimu kojim jerukovodio Pandeli Evaneli. Evaneli je opstao samo dva meseca pre nego to ga je jedan od regenata prisilio da da ostavku tako to je u njegovu spavau sobu poslao odred naoruanih ljudi koji su ga probudiligurajui ga pukama. Premijer je mudro podneo ostavku i pobegao iz prestonice na konju.Zogu, koji je bio odsutan jer se borio protiv pobunjenih plemena na severu, umarirao je u grad, zbacio onekoji su sklonili Evanelija i postavio Dafer-bej Ipija, marionetskog premijera. Proterane plemenske voesa Kosova jo su zamerali Zoguu nedostatak entuzijazma za iredentizam, a malobrojna inteligencijakolovana na zapadu plaila ga se kao beskrupuloznog, neobrazovanog gortaka sklonog despotizmu.Zoguu su preostali jedino feudalni begovi iz centralnog i junog dela i malobrojne plemenske voe sasevera na koje je jo imao uticaja.Plemenskim voama su dati inovi pukovnika u vojsci, kao i redovna plata. Svakog meseca su grupe tekonaoruanih gortaka silazile u prestonicu i preuzimale svoje zlato po odobrenju Ministarstva rata.Plemenske voe su u sutini bile plaene da ne napadaju vladu. Oni su polagali zakletvu lino Zoguu, a nedravi - jer je to jo bila strana zamisao veini voa sa severa.Zogu je uveo nekoliko novina. Jedna je bila da razorua plemena za koja je mislio da ne moe na njih da seosloni. Bio je to hrabar potez. Ne sme se potceniti znaaj oruja kod gortaka to se veoma malo promenilou 21. veku, jer sa jedne strane ono je predstavljalo alat za ivot, a sa druge slobodu, ast i jedinu zatitu oddomaih i stranih neprijatelja. Potez se vremenom pokazao kao uspean, ali je 1922. godine bio jedan oduzroka brojnih oruanih pobuna kada su ustanici marirali na prestonicu. Iako je cela vlada pobegla na jug,u Elbasan, Zogu je, pokazujui zavidnu hrabrost, ostao samo sa svojom linom gardom da brani Tiranu.Zasigurno bi bio nadmono poraen da nije bilo line intervencije britanskog izaslanika, ser Harija Ejrza.Zogu je formirao vojni sud i po brzom postupku se reio trideset dvojice pobunjenih plemenskih voa, ime je na sebe navukao brojne krvne osvete.
J
ai i od ustava
Bernd J. Fier, 13.12.2009
 Zogu sa oficirima
SVIMA je bilo jasno da je Zoguov cilj bilo uspostavljanje neto autoritarnijeg sistema kako bi se okonalavladavina haosa u Albaniji. Kneevina je do tog trenutka bila sasvim preplavljena otomanskim nasleem uAlbaniji. Administracija je bila preoptereena inovnicima koji nisu radili nita drugo do nadgledalimasovnu korupciju koja je trajala od turskih vremena. Prve albanske vlade bile su netolerantne,ugnjetavake i nasilne i bile su optuivane za brojne atentate i pokuaje atentata nad graanima i strancima,za koje su najverovatnije i bile krive. Sve to je uplailo investitore i meunarodne institucije bez ije

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->