Evropska Unija (EU)

Evropska unija (skraeno: EU) je meuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih drava. EU je definisana kao: federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zatiti ivotne

sredine;

konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa, unutranjoj

politici i kao

meunarodna organizacija u spoljnoj politici.

Pretpristupne aktivnosti Vaniji dogaaji pre ulaska Slovenije u EU

1992: molba za Evropski sporazum o pribliavanju. 10.06.1996: potpis Evropskog sporazuma o pribliavanju. Posle toga je Slovenija i formalno podnela molbu za lanstvo u EU. jul 1997: Evropska komisija je izrazila miljene o zemljama kandidatima u Agendi 2000. Miljenje o Sloveniji je bilo pozitivno. septembar 1997: Vlada Republike Slovenije je prihvatila Strategiju za pribliavanje. 13.12.1997: Vee Evrope je u Luksemburgu prihvatilo preporuke Evropske komisije da pregovori mogu poeti sa est zemalja Republika eka,

Estonija, Maarska, Poljska, Kipar i Slovenija (takozvana luksemburka grupa) 31.03.1998: prva Konferencija o pribliavanju na nivou efova pregovarakih timova (ministri spoljnih poslova) je bila sazvana 31. marta 1998. Taj datum oznauje slubeni poetak pregovora. 02.04.1998: Vlada je imenovala pregovaraki tim Republike Slovenije za ulazak u Europsku uniju. 25.10.2002: Vee Evrope u Briselu je i formalno objavilo da e biti 10 zemalja kandidata, ukljuujui i Sloveniju, spremnih za ulazak u 2004. godini. 13.12.2002: zavretak pretpristupnih pregovora. Vee Evrope je potvrdilo datum ulaska. 23.03.2003: Referendum u Sloveniji o ulasku u Evropsku uniju 16.04.2003: potpisivanje Ugovora o ulasku u EU

01.05.2004: ulazak u EU.

Trite rada i Evropska strategija zapoljavanja Promene na tritu rada u Sloveniji dovele do smanjenja radne snage bez obzira na pol. Analiza stope nezaposlenosti prema polu u tranzicionom periodu pokazuje da ranija prednost ena nije trajala dugo. U 2000. godini ene su inile 50,7/% nezaposlenih; u 2003. godini uee ena meu nezaposlenima porastao je na 52,8%. Dalja kretanja e u velikoj meri zavisiti od budueg restruktiranja zapoljavanja. Rodna razlika u platama u Sloveniji (10,2 procentnih poena u 2002. godini, Statistiki zavod Republike Slovenije) je znatno manja od proseka 25 lanica EU. Krajem

devedesetih uspostavljeni su razni programi aktivne politike zapoljavanja, ali sve do kraja devedesetih ti programi nisu bili usmereni ka enama. Pre nego to su pitanja rodne ravnopravnosti dola u sredite panje meunarodnih organizacija i udruenja, preovladavajue i opte prihvaeno stanovite u vezi rodne ravnopravnosti bilo je da je ono ve ostvareno u prethodnom politikom sistemu i da je ravnopravnost ena i mukaraca u potpunosti ustanovljena. Iz tog razloga, tokom proteklih deset godina najznaajniji pomaci u oblasti rodne ravnopravnosti ostvareni su u zakonodavnoj oblasti. Osnovni zakonski mehanizmi unapreenja jednakih mogunosti sada se nalaze u tri zakona: Zakon o roditeljskoj brizi i porodinim novanim beneficijama, Zakon o ravnopravnim mogunostima i Zakon o radu. Oni akti jo nisu (u potpunosti) implementirani. Strategija razvoja trita rada do 2006. godine istie ostvarenje rodne ravnopravnosti na tritu rada kao jedan od dugoronih ciljeva. Nacionalni akcioni plan za zapoljavanje je osnovni programski dokument za implementaciju politika na tritu rada. Pa ipak, to ne ukazuje na stvarnu promenu u sprovoenju rodne ravnopravnosti s obzirom da nisu postavljeni jasni temelji i standardi u ostvarivanju rodne ravnopravnosti na tritu rada. Ministarstvo za rad, porodicu i socijalnu politiku je, meutim, u skladu sa Evropskom strategijom zapoljavanja, razvilo sistem pokazatelja trita rada koji se sada mogu pratiti i u pogledu roda. tavie, primena programa Inicijativa u zajednici JEDNAKI (EQUAL Community Initiative) usmerena je ka ostvarivanju ciljeva u toj oblasti. U periodu izmeu 2004.-2006. godine planirano je da se sprovede samo tema br. 8 (Smanjenje rodne razlike i podrka ravnopravnosti na radnom mestu).

Jedan od glavnih izazova na unapreenju rodne ravnopravnosti na tritu rada je eliminacija horizontalne i vertikalne podele rada kao i razlika u platama koje su s tim u vezi. Slovenija jo nije primenila integraciju rodne perspektive u javnu politiku kao sredstvo ili strategiju u praksi niti u potpunosti razumela ovaj princip. Vie se zalae za rodnu neutralnost, to se suvie esto shvata kao neuzimanje u obzir rodne dimenzije. Mnoga slovenaka preduzea na vreme su ukalkulisala pritisak evropskog trita, i na teren Srbije i Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Bosne prebacile delove svojih proizvodnih kapaciteta, ukinutih kod kue. Tako su uspene slovenake firme izbegle prepreke novih evropskih granica, a dravama koje se spremaju za udruenu Evropu donele preko potrebne investicije i otvorile nova radna mesta. Dok nekom ne smrkne, drugom ne svane, zato e neposrednu korist od otputanja slovenakih radnika, paradoksalno, imati njihova nekadanja "braa" sa jugoistonog Balkana. Slovenija spada meu drave-novajlije u Evropskoj uniji, ali je uprkos tome zabeleila munjevit uspeh u vlastitoj promociji. Tako je meu evropskim narodima umesto prefiksa "biva Jugoslovenska republika" dobila novi - "zemlja u srcu Evrope", a sa svojim brendom "I feel Slovenija" veto je iskoristila predsedavanje Unijom. Imid koji je godinama stvaran nije bio iskljuiv zadatak diplomata, turizmologa, lobista i biznismena, jer je iza njih radila cela armija PR strunjaka sa jednim jedinim zadatkom - postati prepoznatljiva zemlja EU!

Umenost predsedavanja Unijom

4

Budet predsedavanja Slovenije EU bio je 62,4 miliona evra. Samo na projektu predsedavanja Slovenije EU radilo je 2.720 slovenakih javnih slubenika, 133 inostranih strunjaka i 245 studenata. Organizovano je vie od 8.000 dogaaja: 283 u Sloveniji, 3.285 u Briselu i 4.242 u drugim krajevima sveta. Na 166 formalnih dogaanja uestvovalo je 27.597 delegata i 847 prevodilaca, koji su odradili 12.800 sati simultanog prevoenja i preveli 21.181 stranica teksta. Podeljena su 1.003 protokolarna poklona, 30.000 kravata i marama sa simbolima Slovenije i 27.000 promotivnih poklona. Internet stranicu predsedavanja za est meseci posetilo je 765.000 ljudi.

Brojne prednosti lanstva

Helena Voduek, iz Odjeljenja za odnose s javnou Vlade Republike Slovenije, koja je lanica EU od 2004. godine, na ovo pitanje daje vrlo jednostavan odgovor. Kao to lako moete videti, trenutno se ni jedna zemlja ne gura na izlaznim vratima EU. Pre bi se moglo rei da je obrnuto. Koliko je Slovenija napredovala od vremena meunarodnog priznanja, moda najbolje govori podatak da je 1991. godine brutodrutveni proizvod bio 4.986 evra po glavi stanovnika, a da je u 2008. godini iznosio 22.800 evra, odnosno porastao je za ak vie od 4,5 puta. Iz perspective te jedine zemlje koja je nastala raspadom bive Jugoslavije, Vudoekova navodi da su prednosti lanstva u EU brojne.

EU nudi mnogo. Nudi veliko slobodno trite, viosk nivo pravne zatite, dalekosenu politiku stratekih planiranja. Nudi slobodno putovanje bez birokratskih zaustavljanja od Ljubljane do Severnog pola, nudi plaanje u eurovaluti u mnogim zemljama u kojima slobodno moemo traiti posao. Konkretne prednosti slovenakog lanstva u EU su, prema njenim reima, brojne. Pored evropskih fondova, Slovenija je kroz proirena trita dobila priliku za rast poslovnih aktivnosti, a kroz evro jednostavnije plaanje i veu monetarnu i ekonomsku stabilnost. Osim toga, slovenaki jezik je postao zvanini jezik EU, Slovenija je proirila svoj uticaj u spoljnoj politici, i zajedno sa drugim lanicama oblikuje budunost meunarodnih odnosa generalno. Takoe, kako navodi Voduekova, kroz engenski sporazum Slovenija je uklonila granice, poboljala bezbednost i policijsku saradnju sa drugim lanicama engena, a Slovenci su dobili priliku da se zaposle van granica svoje zemlje u drugim EU lanicama bez potrebe da vade radnu dozvolu a da istovremeno imaju isti tretman kao i graani te zemlje. Mladi ljudi mogu ii da studiraju u druge zemlje, a lanstvo u EU ima veoma vanu ulogu i pozitivan uticaj na promociju nae zemlje i njene prepoznatljivosti u svetu. Koliko je lanstvo u EU pomoglo brojnim privrednim subjektima u Sloveniji, moe se videti na primeru Mercatora, najveeg slovenakog trgovinskog lanca.

Paralelno sa slovenakim pristupanjem EU, i s procesom evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana, poslovni uslovi su se poboljavali, to je Mercatoru pomoglo da postane jedan od vodeih trgovinskih lanaca u ovom delu Evrope. Melita Kolbezen, pomonik predsednika Uprave za strateke finansije i informatiku Poslovnog sistema Mercator, kae da je lanstvo Slovenije u EU, pored regionalne

saradnje, pomoglo i u poboljanju poslovnih procesa, pre svega finansijskih i nabavnih.

Visoka iskorienost fondova

Sloveniji je u periodu 2007-2013. godine kroz kohezione fondove, odnosno kroz evropske fondove manje razvijenim regionima i za podrku u prilagoavanju evropskim standardima, dodeljeno oko etiri milijarde evra. Kroz Operativni program za jaanje regionalnih razvojnih potencijala, Slovenija moe dobiti maksimalno 1,7 milijardi evra. U Programu za razvoj ljudskih resursa Slovenija moe dobiti oko 755 miliona evra, dok Operativnim programom za zatitu ivotne sredine i saobraajne infrastrukture, Slovenija u navedenom periodu moe da rauna na 1,6 milijardi. Osim ovih programa, Slovenija je ukljuena u brojne druge fondove i programe. Samo za evropsku politiku saradnje, Slovenija sa svojim evropskim partnerima moe raunati na dodatnih 300 miliona evra. U ovom trenutku postoji pet takvih programa sa Austrijom, Italijom, Maarskom, Hrvatskom, te program jadranske inicijative. Slovenija je od do sada dodeljenih fondova u periodu 2007-2009, iskoristila znaajan deo. Fondove zasnovane na tenderu, Slovenija je iskoristila sa 66,4 odsto, odnosno uzela je 1,3 milijarde evra. U grupi sertifikovanih operacija, zajedno s nacionalnom komponentom, iskorieno je ak 105 odsto, odnosno oko dve milijarde evra. Deo koji otpada na ugovore iskorienosti iznosi 82 odsto, odnosno povueno je 1,6 milijardi evra. Gotovo milijardu i po evra dobijeno je u istom periodu za refundiranje i podrku, odnosno iskorieno je 50 odsto raspoloivih sredstava.

Ivo Vajgl, evropski parlamentarac iz Slovenije i bivi ministar spoljnih poslova te zemlje, kae da je u periodu 2007-2013. Slovenija potencijalno primila vie novca nego to uplauje u budet EU, ime je Slovenija ostvarila ak dve milijarde evra suficita.

Komparativne prednosti Slovenije

Nakon pristupanja EU, Slovenija je napravila listu od 16 komparativnih prednosti, koje su je uinile uspenom zemljom velikim delom i zahvaljujui lanstvu u EU.

Slovenija je bila relativno malo trite, ali je uspela poveati njegovu vrednost; Slovenako trite je interesantno za strane investiture; Zbog toga to je Slovenija lanica Eu, otvaranje firme u toj zemlji znai pristup kompletnom tritu EU; Slovenija je idealna odskona daska za poslovanje u Jugoistonoj Evropi; Slovenija je pojaala odnose sa svojim bogatijim evropskim susedima, poput Austrije i Italije; Slovenija je popravila obrazovanje svojih ljudi koji poznaju strane jezike i izuzetno su informaciono pismeni; Znaajno su porasle i inovacije u tehnologiji; Porastao je i izvoz, kao i prihod slovenakih firmi u poslovanju sa inostranstvom; Slovenija je profitirala i od svog geografskog poloaja; Dobila je kvalitetnu saobraajnu i telekomunikacionu infrastrukturu;

 Brzorazvijajue informaciono drutvo; Kvalitetniji obrazovni system; Dinamizirala je i stabilizovala politiko i ekonomsko okruenje; Postigla je visok nivo zatite stranih investitora; Slovenija je uvela i niske poreze na dobit; Poboljala pogodnosti stranim ulagaima koji dolaze u Sloveniju;

Investicija u autoputeve

Jedan od najvanijih projekata koji je Slovenija u proteklom vremenu provodila, je izgradnja autoputeva. Veliki deo tih projekata finansiran je i iz kohezionih fondova EU. Trenutno u Sloveniji ima oko 505 kilometara autoputeva i brzih puteva, to znai da je u periodu od 1994. do 2007. izgraeno ak 305 kilometara autoputeva. Kompletan zavretak mree planiran je za 2013. godinu. Na internet stranici DARS navodi se da e ukupan investicioni zahvat iznositi oko etiri milijarde amerikih dolara.

Promene spoljno trgovinske politike posle lanstva u EU

Promene posle lanstva u EU e biti posledica: Sadanjih specifinosti slovenske spoljne trgovine i stvarnog ispunjavanja Kebenhaunskih kriteria, Interesa i ciljeva nacionalne privrede, preduzea i vlade

Ogranienja, specifinost i prednosti, koje donosi obavezno prihvatanje i sprovoenje zajednike EU trgovinske politike.

Prihvatanje EU trgovinske politike znai definitivni zakljuak ekonomske tranzicije. Nacionalna trgovinska politika e imati u budue tri srazmerno teka zadatka: usklaivanje i prenoenje interesa (slovenskih) preduzea i privrede u celini na nivo formiranja i izvoenja EU trgovinske politike znai u Brisel, Novo formiranje i aplikacija nacionalnih mera izvoznog promovisanja nacionalna promocijska politika - u okvirima dozvoljenih pravila, koja odreuje celokupno lanstvo EU, posredovanje kljunih informacija o sutini i promenama u EU trgovinskoj politici domaim preduzeima, ukljuujui informacije o uslovima i promenama multilateralnom trgovinskom okruenju (opta liberalizacija WTO i EU novi sporazumi npr. FTA ).

SLO trgovina i politika posle ulaska u EU

Delatnosti i preduzea, naroito one sa iskazanim uporednim prednostima, ili konkurentnou na bazi intra-trade, treba e intenzivirati traenje novih TREIH trita. Usmerenja SLO trgovinske politike pre ulaska u EU podravaju prodor izvoza i uvoza na nova TREA trita (ukljuujui i zemlje zapadnog balkana, tranzicijske i druge zemlje). Usmerenje SLO trgovinske politike bazira se na predpostavci da je za budui stalan (sustainable) i dinamian gospodarski rast jedna od kljunih determinanti ba rast

10

razmene sa inostranstvom. Uz to ostaje izvoz temeljni generator impulsiva za stalnu in dinaminu privrednu rast u Sloveniji i posle ulaska u EU. Mere drave za izvoznu promociju temelje se na principu DOZVOLJENOGA tako sa aspekta WTO, kako i sa aspekta EU. Drava podrava u tim okvirima sva preduzea u skladu sa njihovom konkurentskom sposobnou i prednostima i takoe na naelu kombinacije razliitih mera za izvoznu promociju; od sklapanja ugovora ??!! Do traenja sinergija saradnjom sa meunarodnim in EU ustanovama i organima. Danas Slovenija kroz svoje regionalne inicijative igra vanu ulogu u sponi izmeu zemalja zapadnog Balkana sa EU, to se vidi kroz brojne slovenake regionalne inicijative. Ali Slovenija je neuspehom da rei bilateralni meugranini spor s Hrvatskom oko izlaza Slovenije na Jadran, poslala lou poruku EU, to je brzo shvaeno, pa je po reavanju tog pitanja u proteklom periodu postignut napredak, a Slovenija je obeala da e deblokirati sva pregovaraka poglavlja Hrvatske na njenom putu ka EU.

11

ZAKLJUAK

Slovenija je u martu 1992. godine postala lanica OEBS-a, a iste godine potpisala je i Helsinki akt. Naredne godine, Slovenija je postala lanica Saveta Evrope. Sporazum o pridruivanju EU Slovenija je potpisala 1996. godine, pregovore zapoela dve godine kasnije, a zakljuila ih 2002. lanica EU postala je 2004. Godine 2007. Slovenija je uvela evro, a krajem iste godine postala je deo engenskog prostora. U prvoj polovini 2008. godine predsedavala je EU.

12

LITERATURA

www.capital.com www.nezavisne.com/eu www.mkgp.gov.si/fileadmin/mkgp.gov.si www.vikipedia/EU.com

13