VALUTNE OPCIJE

Valutna opcija je ugovor po kome kupac ima pravo, ali ne i obavezu da kupi (ova opcija se naziva kol opcija (call options)) ili da proda (ova opcija se naziva put opcija (put options)), tano utvrenu koliinu jedne valute, po unapred utvrenoj ceni (deviznom kursu), na odreeni bududi datum. Postoje dva osnovna tipa opcija: amerike i evropske. Amerika opcija (American option) se moe izvriti u bilo koje vreme do njenog dospeda, dok se evropska opcija (European option) moe izvriti samo na datum dospeda. Cena po kojoj de se realizovati opcija naziva se (strike ili exercise price). Ubudude ovu cenu demo oznaavati kao strajk cena. U berzanskom argonu se za prodavaca opcije (onaj koji je upisao opciju) kae da je u kratkoj poziciji, dok je kupac u dugoj poziciji

 Valutna opcija holderu daje pravo da kupi ili proda odreenu koliinu neke valute, ali on to ne mora da uini. Po ovome se opcije razlikuju od fjuersa i terminskih ugovora, gde je holder u obavezi da kupi ili proda valutu, ukoliko prethodno ne izae iz ugovora. Za razliku od kupca, prodavac opcije, onaj koji ispisuje opciju (writer) je u obavezi da ispuni ugovornu obavezu, ukoliko to od njega zahteva kupac opcije. Trite valutnih opcija je nastalo 1982. godine na Filadelfijskoj berzi (Philadelphia Stock Exchange), a ikaka robna berza (Chicago Mercantile Exchange) je otpoela sa trgovinom opcijama 1984. godine. Kasnije je trgovima opcijama prihvadena u bankama i u vanberzanskoj trgovini (over-thecounter OTC market). Prvi ugovor na Filadelfijskoj berzi je bila opcija na britanske funte uvedena 1982. , dok su opcije na nemaku marku, japanski jen, kanadski dolar i vajcarski franak uvedene sredinom februara 1993. godine. Danas se na ovoj berzi trguje opcijama na australijski dolar, britansku funtu, kanadski dolar, evro, japanski jen i vajcarski franak.

 Filadelfijska berza je najstarija berza u SAD. Osnovana je 1790. godine. Danas je u vlasnitvu NASDAQ-a (National Association of Securities Dealers Automated Quotations). Nema trokova da se stupi u terminski i fjuers ugovor, sem brokerske provizije, dok kupac opcionog ugovora mora da plati premiju, koja se oznaava kao cena opcije. Kupac opcije po pravilu premiju, kao troak opcije, plada prodavcu opcije unapred. Na OTC tritu opcija (bankarsko trite opcija), premija se izraunava kao procenat od iznosa transakcije. Premija se iskazuje kao iznos domade valute po jedinici inostrane valute.

 Postoji nekoliko pozicija valutne opcije:

opcije na dobitku, ili opcije u novcu (in the money ITM), opcije na istom, ili opcije na novcu (at the money ATM), i opcije na gubitku, odnosno opcije van novca (out of the money OTM).

Opcija na dobitku je ona ije izvrenje donosi profit njenom vlasniku (cena izvrenja, odnosno strajk cena, je nia od promptnog deviznog kursa). Za ovu opciju se takoe kae da ima unutranju vrednost (intrinsic value). To praktino znai da de njen vlasnik ostvariti trenutnu zaradu ako je realizuje. Meutim, ovakva situacija na tritu ukazuje da bi zarada vlasnika opcije mogla biti i veda u periodu do dospeda opcije. Opcija na istom ne bi dovela do toka novca jer je cena izvrenja ista kao i promptni devizni kurs. Konano, opcija na gubitku je opcija ije izvrenje ne donosi profit njenom vlasniku.

 Ako sa S oznaimo promptni devizni kurs valute, a sa X strajk cenu u valutnoj opciji, vlasnik kol opcije je na dobitku kada je S>X, na istom kada je S=X, i na gubitku kada je S<X. Vlasnik put opcije je na dobitku kada je S<X, na istom kada je S=X, i na gubitku kada je S>X. Naravno, opcija de se izvriti samo ako je na dobitku. Put opcija ima unutranju vrednost kada je strajk cena veda od promptnog deviznog kursa. Cena opcije ili premija ima svoja dva dela.
Jedan je unutranja vrednost (ako postoji), a drugi vremenska vrednost (time value) opcije.

Vremenska vrednost je deo premije zato to postoji mogudnost da u nekom trenutku u bududnosti opcija moe imati vedu unutranju vrednost od sadanje. U sluaju da je opcija na istom, to se dogaa kada je strajk cena u opciji jednaka promptnom deviznom kursu na deviznom tritu, premija je jednaka vremenskoj vrednosti opcije.

 Pogledajmo na jednom primeru kako funkcionie trite opcija. Posmatrajmo prvo ameriku kol opciju sa strajk cenom od 1,500 $/.
Ova opcija daje kupcu pravo da kupi 125.000 po ceni 1,500 $/, tokom trajanja opcije, ukljuujudi i dan dospeda u decembru.

Pretpostavimo da je cena opcije 1,15 amerikih centi po evru (cena opcije, odnosno premija, na amerikim berzama se iskazuje kao iznos amerikih centi po jedinici inostrane valute). U naem primeru to znai da de kupac za kupovinu jedne opcije koja glasi na 125.000 morati da plati 0,0115 $/ x 125.000 = 1.437,5 $. Dakle, time to de platiti 1.437,5$, kupac kol opcije stie pravo da kupi 125.000 po deviznom kursu 1,500 $/, bilo kog dana do dospeda, ukljuujudi i dan dospeda.

 Korporacija za poravnanja opcija (Option Clearing Corporation OCC), funkcionie na slian nain kao agencija za poravnanja (klirinka kuda) na tritu fjuersa. OCC je posrednik u trgovni opcijama i garantuje izvrenje ugovora. OCC ima brojne lanove. Ako brokerska kuda nije lanica berzanske OCC, svoju trgovinu mora obraunavati preko lana. Od lanova se zahteva da poseduju minimalni iznos kapitala i da sredstva deponuju u specijalni fond koji se moe koristiti ako bilo koji lan ne izvri svoje ugovorne obaveze. lanica OCC de odrediti koji od njenih klijenata koji je prodao (upisao) opciju, ima obavezu da proda ili kupi po stajk ceni odreeni iznos neke valute od kupca opcije.