216 MOG PRINCIPA
GDE IDETE? VIZIJALekcije od farmera
Dobio sam ličnu lekciju o viziji jednog leta pre mnogogodina. Kada sam imao oko dvadeset godina, proveo sam nekovreme u Kanzasu. Odrastao sam u Južnoj Kaliforniji kao gradskodete, pa je život na selu koji sam video u Kanzasu za mene bioočaravajući. Jednog dana smo drugar i ja sedeli u kolima pored puta. Opazili smo farmera kako ore na polju, stalno se krećućinapred i nazad, dok je oblikovao ćelo polje sa pravilnim brazdamasveže izvrnute zemlje. Dok sam gledao kako vozi traktor po polju,razmišljao sam kako je rad na polju postao lak. Rekao sam pri- jatelju: "Hej, on se sredio. Sve što treba da uradi je da sedi tamo uvelikoj kabini, koja je verovatno sa rashladom, da sluša kantrimuziku, i upravlja."Farmer se zaustavio na malom rastojanju od mesta gde smo parkirali. Predstavili smo se i ukazali na razliku između Kanzasai Kalifornije. Odlučio sam da mu izložim svoja razmišljanja.Zapamtite, imao sam dvadeset godina. Bio sam dve godine nastudijama i mislio da znam staje život.Rekao sam: "Sigurno je lako biti danas farmer, zar ne?"Gledao sam kako je farmer pocrveneo od ljutnje. Par čvorugavihruku ispružilo se kroz prozor i bio sam siguran da će me zadaviti.Ali bile su to njegove reci, ne ruke, na koje sam obratio pažnjukada me je pustio iz zagrljaja i počeo da se ceri."Imaš li ti pojma kako je danas sa federalnim premijama? Dali znaš kako izgleda takmičenje sa svim velikim farmerima i safinansiranjem koje moramo da obezbedimo? O tome nisam ništaznao. Nastavio je sa žestinom, ilustrujući tucetom razloga zašto neznam o čemu govorim.Iskreno ražalošćen što sam ga uvredio, prekinuo sam njegovgovor. "Stvarno, gospodine, nisam hteo da budem grub, ali sedelismo ovde izvesno vreme i sve što smo videli je da vozite napred inazad."
KAKO POVEĆAT! MOĆ PRINCIPA 217
Farmer je zatresao glavom i upiljio se u mene čudno. "U redu,sinko, da li si ikada vozio traktor?" Nisam, ali na taj izazovodgovorio sam više srcem nego glavom. "Ne, ali staje tu teško?Bio sam na autoputevima Kalifornije. Mislim da mogu da vozimtraktor."Shvatajući kakvu sam sebi zamku postavio, farmer se iscerioi rekao: "Dođi ovamo, sinko." Izašao sam iz kola. Bio sam viši odfarmera skoro pola metra.Dok sam buljio u traktor i plug iza njega, pitao sam: "Da se popnem? Odgovorio je: "Budi moj gost." Popeo sam se u kabinu; bila je prepuna ručica i prekidača uz drečavu kantri muziku.Farmer mi je pokazao kako da pokrenem motor, kako damenjam brzine, a onda je sišao. Rekao je: "Dobro, sada bih hteoda pređeš polje. Kada dođeš na drugu stranu, videćeš ogradu.Okreni se tamo i vrati. Tvoj prijatelj i ja ćemo te ovde čekati.""To ne može da bude suviše teško", mislio sam. Pokrenuosam motor, i okrenuo se da pogledam preko ramena. Farmer i moj prijatelj su ostali. Bacio sam pogled dole i zapazio da je desnazadnja guma bila skoro u brazdi koju je farmer upravo iskopao.Mislio sam, "Dobro, u tome je stvar. Treba da držim točak nepos-redno uz brazdu i tako ću orati upravo kao stoje to on radio." Staviosam traktor u brzinu.Kako sam to učinio, traktor je naglo krenuo i zabacio me. Nije me na to upozorio! Pogledao sam na gumu i zapazio da počinje da vijuga pravo u brazdu. Zgrabio sam snažno volan da toispravim, ali, zaboravljajući koliko su mali prednji točkovi, preterao sam i okrenuo se skoro 90 stepeni od cilja. Brzo sam povukao volan na drugu stranu i zadahtao dok sam orao upravokroz uredno poravnate brazde koje je farmer upravo zaorao.Bez obzira koji pravac bi traktor uzeo, držao sam oko nadesnom zadnjem točku. Pretpostavljao sam da kada bih samomogao da podesim taj točak sa njegovom brazdom sve bi bilodobro. Međutim, brzo sam izgubio sigurnost, kada sam pogledaoiza traktora i video posledice moje rabote na polju. Izgledalo je kaoda je velika zmija krivudala po sveže pooranom zemljištu. Okre-nuo sam se i bio zgranut. Na ne više od tri metra ispred mene bila je ograda na krajunjegovog imanja. Znao sam da nema načina da skrenem mašinu a
218 MOC PRINCIPA
da ne napravim štetu traktoru ili sebi. U panici, zurio sam kroz znojkoji je kapao sa čela, isprsio se, i u jednom, slavnom trenutkukukavičluka, isključio mašinu.Kako se mašina ugasila, talas olakšanja prostrujao je mojimtelom - preživeo sam. Međutim, moje oduševljenje je bilokratkotrajno, kad sam čuo farmera kako urla od smeha iz daljine. Nisam mogao da se pomerim. Bio sam zaladen u mestu. Farmer je prešao preko polja, s palčevima za prslukom, očaran mojim jadnim ostvarenjem. "Imaš problema, sinko?", likovao je. "Dobro,zaslužujem", priznao sam. Još nespreman da mi olakša, otvorio jevrata kabine i trijumfalno me obavestio, "Moj devetogodišnji sinvozi ovaj traktor."Unižen, izvinio sam se najbolje što sam mogao. "Stvarno samnapravio zbrku. Loše se osećam, žao mije. Izgleda da mi se dobrovratilo." Sa glasom koji je nagoveštavao strpljiv oproštaj odgo-vorio je: "Da, bilo je tako. Napravio si veliku grešku." "Mislim dasam napravio mnogo grešaka," promrmljao sam.Ono što je sledeće rekao iznenadilo me je. "Ne, napravio si
jednu
grešku." "Da, ušao sam u traktor", mislio sam.Zastao je dok nam se nisu susreli pogledi. "Tvoja greška je bila,
gledao si dole.
Svaki dečak na farmi zna da ne možeš da gledašdole i oreš pravo.""Alija sam mislio da ću moći da izravnam točak sa brazdom",konačno sam pokušao da objasnim. Njegov odgovor je bio strog,a ipak ljubazan. "To ne možeš. Treba da uočiš neko mesto u daljinii da ga držiš na oku sve vreme. To će te povući ravno u onom pravcu kojim hoćeš da ideš."Bio je to biser mudrosti. Nisam ga u potpunosti cenio u tovreme, ali to što mije rekao primenjivo je na mnogo više stvari odobrade zemlje. To što je on definisao bila je suština posedovanjavizije.
Pravac kojim hoćete da idete
Da li postoji nešto čemu je vredno težiti, nešto što vas vučeu pravcu u kome želite da idete? Ispričao sam ovu priču nedavno
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
