Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
31Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
psihologija

psihologija

Ratings:

4.71

(7)
|Views: 16,452|Likes:
Published by anon-683411

More info:

Published by: anon-683411 on Oct 06, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/14/2013

pdf

text

original

 
1.3.1. Ponasanje dece kao posledica stavova roditelja
 
Dete, koje se oseca odbaeeno od svojih roditelja, postaje uvredeno, Ijuto iispunjeno strahom od novih odbacivanja. Ono razvija ili odbrambenu nezavisnost ili seemotivno povlaei. U ekstremnim slueajevima takvo dete postaje apatieno ili emotivnoslepo, ili manje tolerantno na stres, manje emotivno stabilno od dece koja su prihvacena.Medutim, dete koje prima nametljivu paznju i slepu ljubav svojih roditelja ima pojaeanozavisne potrebe i stoga je zavisnije od dece koja primaju neku "umerenu" ljubav. Izgledada "slepa Ijubav" ukljueuje ne samo obilje osecajnosti vec i preteranu i nametljivu kon-trolu (Rohner, prema Kuburic, 1996). Potreba za kontaktom sa drugom osobom postoji i pre nego se uevrsti vezanost za jednu odredenu osobu. Zadofoljenje telesnih potreba nije nuzan preduslov da dode doemocionalnog vezivanja. Do njega dolazi nezavisno i bez jasne veze sa iskustvom kojedete ima u situacijama fizieke nege. Rudolf Sefer i Pegi Emerson (1982), otkrili su da postoji povezanost izmedu sirine emocionalnog vezivanja za druge osobe i jaCine strahaod stranih osoba. Deca koja su vezana za vise osoba, vise se plase kad sretnu neku za njihnepoznatu osobu, od dece koja su emocionalno vezana za manji broj osoba. Deca koja suu bliskoj emocionalnoj vezi sa majkom, obieno imaju majke koje su spremne daodgovore na njihove pozive, bilo da je ree 0 potrebi za hranom ili zabavom. Kada su vezeslabe majke odlazu, kasne i nerado pdgovaraju deCijim signalima ili pozivima nazajednieko druzenje. Jaeina vezanosti je rezultanta ueestalosti i jaeine zahteva deteta, s jedne strane i spremnosti majke da odgovori na njih. S druge strane, stalna prisutnostmajke ne mora biti garancija da ce dete da izgradi jaku vezanost za nju. Neophodan jeaktivniji odnos majke prema detetu, iskrena zainteresovanost i ukljueenost u njegoveaktivnosti I osecajni svet. Deci je potrebno prisustvo roditelja i njihovo zanimanje za ono sto se desava unjihovom zivotu. Stoga je preporueljivo da roditelji pokazuju iskreno zanimanje za onosto dete radi (ali bez nametljive zelje da to popravljaju i doteruju ma 0 eemu da je ree), jer ce to pojaeati motivaciju i uzivanje deteta u njegovoj delatnosti, sto je siguran put kasamoostvarivanju i razvoju sopstvene jedinstvene lienosti. Dete razvija samopoverenje isposobnost nepristrasnog procenjivanja sopstvene licnosti oslanjajuci se na misljenjeroditelja, drugih odraslih . svojih vrsnjaka 0 sebi. Cesto omalovazavano i kritikovano deterazvija osecanje manje vrednosti. Ukoliko se u porodici neguje pozitivan stav prema postovanju prava deteta, to ce zadovoljiti njegovu potrebu Za samopostovanjem.Preterani zahtevi, cesto opominjanje, kritika i pre bacivanje, sputava potrebu zasamopostovanjem. Merijen Vinterbotom (1982), ispitivala je 1952. povezanost potrebe za postignucem i ucenja samostalnosti i samokontrole kod decaka od 8 godina i ustanovilada majke decaka koji imaju jaku potrebu za postignucem postavljaju svojim sinovima: a)vece zahteve za samostalnoscu i samokontrolom, b) cesce i vise nagraduju dete c) pocinjusa obucavanjem na ranijem uzrastu, nego majke decaka koji imaju slabiju potrebu za postignucem. Neuspeh u ispunjavanju ovih zahteva za samostalnoscu dete moze da
 
izbegne i ne pokusavajuci da im udovolji, ili ce uloziti vise napora i na kraju uspeti.Ukoliko majka postavi zahteve koji odreduju postignuce kao pozitivan cilj, ona se necezaustaviti na neuspehu, nego ce nastojati da dete neprestano ponavlja pokusaje, sve dotledok ne postigne uspeh. Ukoliko roditelj preterano kaznjava dete za neuspeh, to mozedovesti do mirenja sa situacijom, dok umereno kaznjavanje moze doprineti upomijemstremljenju. Neposlusnost i agresivnost cesto se javljaju kod dece izlozene odbacivanju.Emocije kao saosecanje, druzeljubivost, pozrtvovanje, nesebicnost, slabo se razvijaju kodove dece. Neretko su zaplasena, bespomocna, sa tdkocama u prilagodavanju us led prekida u razvoju. Na fizickom planu, moze se pojaviti gojaznost, prividna usporenostmentalnog i fizickog razvoja ili neuroticno ponasanje usled odbacenosti od roditelja.Dete koje se oseca prihvacenim od raditelja dobra je raspolozeno, veselo,dinamicno, umiljato, sigumo u sebe, osecajno i hrabro. Fizicke neznosti koje se koristekao nagrada, kad dete ispuni zahteve roditelja, razvijaju jaku potrebu za postignucem.Podaci pokazuju da majke, cija su deca sa jakom potrebom za postignucem i majke sadecom sa slabom potrebom za postignucem, reaguju na isti naCin na neuspeh deteta daispuni zahteve. Ali potvrdeno je da majke dece koja imaju jaku potrebu za postignucemsvoju decu procenjuju kao uspesniju, vise su sklone da nagraduju, pozitivnije gledaju nadetetovo ponasanje i manje ogranicavaju svoju decu, ali ranije poCinju sa obucavanjemsamostalnosti i samokontrole. Stay saradnje sa detetom pogoduje razvoju poverenjaizmedu deteta i roditelja. Dete se cesto obraca svojim roditeljima za pomoc i savet,zadovoljno je svojim radom i njegovim rezultatima, istrajno je, sa razvijenim kapacitetomza saradnju i prihvatanje odgovomosti.Ukoliko roditelj izbegava odnose sa detetom, ono postaje nesposobno zauspostavljanje trajnih emotivnih veza, nije istrajno u svojim postupcima i moze bitineprijateljski nastrojeno prema svojoj sredini. Izbegavanje od strane roditelja, dok je deteu stanju potpune zavisnosti od njih, osiromasuje emotivne veze i one se gube, nestaju.Ovo oteZava kasnije uspostavljanje bliskih odnosa sa drugim ljudima. Izbegavanje detetamoze biti:1. od strane oba roditelja,2. dete ima takav osecaj iako samo jedan roditelj izbegava dete,3. dete je voljeno i prihvaceno od strane majke, a odbacivano od strane oca, ali majka nijeu stanju da nadoknadi nepovoljan stay oca, jer on vremenski jako dugo traje i veoma jeizrazen. Ako izbegavanje nije tako izrazeno, ili postoji samo kod jednog roditelja, detekoliko toliko prima izvesnu dozu pozeljnih emocionaInih iskustava. Kod ovakvih porodica dete moze da ispoljava snaznu potrebu za prihvacenoscu od strane clanovaraznih grupa. Ipak to nije dovoljno da bi se [ormirala izrazita privrzenost. Potreba zazavisnoscu je poremecena i dete ima problem da uspostavi bliski i topao odnos sadrugima. Iako ima potrebu da bude prihvaceno, oseca strah od novih situacija i osoba, jer mu je osecanje sopstvene vrednosti nisko.
 
Ova deca su cesto pristrasna i sklona samohvalisanju ili samosazaljenju isamotdenju. Usled roditeljskog izbegavanja dete nije sposobno za istrajnost iusredsredenost u nastavi i ucenju, nepoverljivo je i plasljivo, lako dolazi u sukob saukucanima i svojim vrsnjacima. Naravno, nije iskljuceno ni delinkventno ponasanje.Starije devojcice mogu biti neurednog spoljasnjeg izgleda i pored nastojanja da pridobiju paznju i naklonost suprotnog pola. U, stvari, stalno emocionalno "gladna", ova decaumesto uspostavljanja trajnog osecajnog odnosa sa nekom osobom iz svoje okoline,tragaju za novim prolaznim vezama. Ukoliko su roditelji prepuni neumerenih zahteva, koji su preterani za dete, a zatimkriticki nastrojeni i sa cestim zamerkama, dete naravno gubi poverenje u sopstvene snage.Ono postaje nesigumo, preosetljivo, cesto opsesivno, strepljivo, lakomisleno i podloznodrugima. Takvo dete moze doziveti neuspeh u skoli ili imati velike teskoce u prilagodavanju. Ali, ukoliko dete ima dobre odnose sa vrsnjacima i kadro je da pruziotpor roditeljima, negativni roditeljski uticaji su manji. Medutim, i dalje ostaje slaba zeljaza uspehom i postignucem, sklonost frustracijama i nestabilna emotivna ravnotda. Cestezabrane, kaznjavanje pokusaja osamostaljivanja i postizanja samokontrole, godujurazvoju motiva za izbegavanjem i potiskivanju misli i delanja koji su usmereni na postignuce. Prema M. Vinterbotom, 1952, redosled zahteva i ogranicenja nije nebitan.Ukoliko nikakvo ucenje nije prethodilo nametanju ogranicenja, ovo ce verovatnodoprineti da se pojavi motiv za izbegavanjem pokusaja da se bude samostalan i samo-kontrolisan. Preterana zastita ili razmazenost usporava psihosocijalno sazrevanje. Nemarnost,nepreduzimljivost, popustljivost ili ponasanje! razmazenog deteta, cesto se javljaju kodove dece. Takvo dete je svadljivo, drsko, uobrazeno, zlostavlja roditelje, sebicno je i postavlja roditeljima preterane zahteve. Medutim kada je trenutno bez roditelja, takvodete postaje nesigumo i uznemireno. Prezasticujuci odnos prema deci i preterivanje u obezbedivanju optimalnih uslova unjihovom okruzenju, dovode u adolescentnom periodu do pojave konformizma kodmladih, nedostatka ambicija, nesigumosti i niskog samopostovanja. Preosetljivi ianksiozni roditelji ceSce prezasticuju svoju decu. Prezasticavanje od strane majkiznacajno je povezano sa poremecajima porodicne sredine, a prezasticavanje od strane ocanije. Ocevi ne prezasticuju decu od pocetka, a preterano razumevanje za preosetljivostcerki obicno je rezultat neuroticnog konflikta roditelja. Prezasticena deca nisunesamostalna u pogledu brige o sebi, vec uglavnom nesiguma i ambivalentna premaodrastanju i osamostaljivanju. Prezasticavanje dece znacajno utice na razvoj hronicneanksioznosti i nesigumosti.Prete ran a usredsredenost na dete, takode, moze imati negativne posledice. Pomno i brizno nadziranje decijeg ponasanja i dozivljavanja moze izazvati preosetljivost nervnogsistema. S druge strane, pretera na nezainteresovanost, udaljenost od deteta ne mozezadovoljiti potrebu za ljubavlju, paznjom i naklonoscu. Dete u svojim roditeljima neoseca oslonac i uporiste i u sopstvenom domu se oseca napustenim.
To
osecanjeusamljenosti moze dovesti
do
 potpunog ili delimicnog zastoja u razvoju visih emocija ido nesposobnosti za trajno vezivanje za drugu osobu. Na osnovu brojnih istrazivanja,

Activity (31)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Stefan Aleksic liked this
Mara Stojnić liked this
Lidija Gočević liked this
Jasminka123 liked this
marija_cvetkovic liked this
ТГрујић liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->