Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
PrevencijaIshemijske Bolesti Srca

PrevencijaIshemijske Bolesti Srca

Ratings: (0)|Views: 948|Likes:
interna medicina
interna medicina

More info:

Published by: Dragana Šarović Pufahl on Sep 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/18/2013

pdf

text

original

 
3. DIJAGNOSTIKA ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA3.1. Preporuke za izvodjenje dijagnosti
č
ko-prognosti
č
kih testova kod bolesnika bezsimptoma, ali sa rizikom za nastanak ishemijske bolesti srca
Preporuke za izvodjenje dijagnosti
č
ko-prognosti
č
kih testova kod bolesnika bezsimptoma, ali sa rizikom za nastanak ishemijske bolesti srca manjim od 20% za slede
ć
ih 10godina ili kada se te osobe projektuju na životnu dob od 65 godina, dat je na tabeli Apendiks6. Kod ovih osoba treba uraditi standardnu anamnezu i fizi
č
ki pregled i odrediti hemoglobin,vrednost še
ć
era ujutru pre obroka, i lipidni profil, koji podrazumeva odredjivanje ukupnogholesterola, triglicerida, a po mogu
ć
stvu i HDL-a i izra
č
unatog LDL-a (videti formulu nastr.118) - klasa I. Kod asimptomatskih bolesnika koji imaju više faktora rizika za oboljevanjeod IBS stres-test može da služi kao vodi
č
za davanje lekova koji treba da smanje rizik odoboljevanja (klasa IIb). Takodje, test se radi kod muškaraca starijih od 40-45 godina i ženastarijih od 50-55 godina koji planiraju da krenu sa fizi
č
kom aktivnoš
ć
u a imali su sedanternina
č
in života, zapo
č
inju sa poslom koji može da uti
č
e na opštu bezbednost gradjana, ili ve
ć
 imaju neku drugu bolest koja ukazuje na pove
ć
an rizik od ateroskleroze (periferna vaskularna bolest, hroni
č
na bubrežna insuficijencija) – klasa IIb. Ukoliko se radi o asimptomati
č
nimdijabeti
č
arima koji žele da zapo
č
nu sa fizi
č
kim vežbanjem- klasa IIa. Ina
č
e, ako se govori orutinskom skriningu asimptomatske populacije – klasa III. (1). Stres eho se radi kod bolesnikakoji imaju promenjen EKG u miru (WPW sindrom, blok leve grane, ugradjen stalno pesmejker, hipertrofiju leve komore, nakon upotrebe digitalisa, nespecifi
č
ne ST i T promene).Kod bolesnika koji ne mogu da rade stress est rade se farmakološki testovi(dobutamin, dipiridamol, adenozin). Stres eho test se preporu
č
uje i kod bolesnika koji imajunejasan stres EKG test (2). Ukoliko bolesnici imaju loš akusti
č
ni prozor, radionukolidnemetode imaju prednost u odnosu na stres eho test i nose klasu kao stres eho test. Kod ovih bolesnika se ne preporu
č
uje da se radi Rtg snimak grudnog koša, eho u miru, holter EKG,radionuklidne metode kao prvi test,a ni koronarna angiografija, izuzev ako rezultati prethodnih testova ne budu takvi da predstavlja jaku indikaciju za nju.Kod bolesnika sa rizikom za nastanak ishemijske bolesti srca >20%, ili je taj rizik ive
ć
i ako se njihov profil rizika profiluje na njihovu životnu dob od 64 godine, važe iste prpoeruke kao i za manje rizi
č
ne bolesnike, s tim da ovde treba rutinski snimiti EKG u miru, aeho u miru kod hipertoni
č
ara radi procene sistolne i dijastolne funkcije leve komore i debljinesr 
č
anih zidova. Ova merenja mogu biti od zna
č
aja kao bazi
č
ne vrednosti u dugotrajnom pra
ć
enju i pomo
ć
i u odredjivanju optimalne terapije.
Literatura:
1.
 
Gibbons RJ ACC/AHA 2002 Guideline Update for Exercise Testing A Report of theAmerican College of Cardiology/American Heart Association Task Force on PracticeGuidelines (Committee on Exercise Testing) © 2002 by the American College of CardiologyFoundation and the American Heart Association, Inc., web verzija, www.acc.org/ergo2.
 
Stewart, J. et all: Echocardiography in Emergency Medicine: A Policy Statement bythe American Society of Echocardiography and the American College of Cardiology. J AmColl Cardiol Vol. 33, No. 2, 1999 February 1999:586–8)
3.2. Bayes-ov koncept verovatno
ć
e za prisustvo koronarne bolesti: primena Bayesoveteoreme u klini
č
kom odlu
č
ivanju
Osnova svakog klini
č
kog odlu
č
ivanja baziranog na primeni neinvazivnih testova za procenu prisustva koronarne bolesti je dijagnosti
č
ka mogu
ć
nost testa da proceni njeno
 
 prusustvo, odnosno odsustvo. Ovo se konvencijonalno prikazujue senzitivnoš
ć
u,specifi
č
noš
ć
u i prediktivnom vrednoš
ć
u datog testa. U idealnom slu
č
aju savršenog testasenzitivnost i specifi
č
nost su 100%, a prediktivna vrednost je 100% u slu
č
aju pozitivnog testai 0% u slu
č
aju negativnog, bez obzira na verovatno
ć
u prisustva bolesti u testiranoj populaciji pre testa. Senzitivnost testa ozna
č
ava njegovu sposobnost da u odnosu na zlatni standard(koronarna angiografija ili IVUS ili autopsija) otkrije bolesnika. Ako je test npr. 75%senzitivan, to zna
č
i da je on u 75 od 100 bolesnika bio pravo pozitivan, a u 25 lažnonegativan. Specifi
č
nost je sposobnost testa da prepozna zdravog ispitanika u odnosu na zlatnistandard. Ako je test npr. 70% specifi
č
an, to zna
č
i da je on u 70 zdravih ispitanika bio pravonegativan, a u 30 lažno pozitivan.Formule za senzitivnost, specifi
č
nost, dijagnosti
č
ku ta
č
nost, pozitivnu prediktivnuvrednost testa i negativnu prediktivnu vrednost testa su date na slici 3.1.
Grafikon3.1. –Dijagnosti
č
ka ta
č
nost testa
Specifi
č
nost(Sp)% zdravihosobakojese moguidentifikovatinegativnimtestomPN/(PN+LP)Sensitivnost(Sn)% bolesnikakodkojihbolestpostojikojise moguotkritisapozitivnimtestomPP/(PP+LN)
 PP = pravo pozitivanLP = lažno pozitivanPN = pravo negativanLN = lažno negativanSenzitivnost i specifi
č
nost predstavljaju bitne karakteristike nekog dijagnosti
č
kogtesta, kao npr, karakteristike kod parkiranog automobila (slika 3.2.). Medjutim, kao što putnicinisu zainteresovani samo za karakteristike parkiranog automobila, ve
ć
i kako
ć
e on da prodjena putu pod npr. razli
č
itim vremenskim uslovima, tako i bolesnici nisu zainteresovani zasenzitivnost i specifi
č
nost testa ve
ć
za njegovu prediktivnu vrednost u slu
č
aju da je pozitivan,odnosno negativan. Pozitivna prediktivna vrednost i negativna prediktivna vrednostozna
č
avaju performansu testa u zavisnosti od razli
č
ite prevalence bolesti u ispitivanoj populaciji, i mogu se uporediti sa automobilom u pokretu (tabela 3.1.).Grafikoni 3.3.a i 3.3.b. prikazuju da jedan isti test koji ima senzitivnost 80% ispecifi
č
nost od 90% ima ogromnu razliku u pozitivnoj prediktivnoj vrednosti zavisno od prevalence bolesti. Ako je prevalenca 5%, pozitivna prediktivna vrednost je 29%, a ako je prevalenca 75%, pozitivna prediktivna vrednost je 97%. Zna
č
i, ovde se voze ista kola, ali podrazli
č
itim uslovima na putu, i zato su performanse razli
č
ite (1, 2).
 
Dg Acc=(PP+PN)/svitestiraniSvitestirani
--++
Sp=PN/(PN+LP)Sn=PP/(PP+LN)
Test-Test-Test+Test+Zlatnistandard(koronarnaangiografija)Zlatnistandard(koronarnaangiografija)
PP
a
LN
c
Sn=a/(a+c)PPV=PP/(PP+LP)a/(a+b)NPV=PN/(PN+LN)d/(c+d)PN
d
LP
 b
Sp=d/(b+d)
 
Grafikon 3.2. Statisti
č
ki izrazene performanse testa
Tabela 3.1.Prediktivna vrednosttesta(post-test verovatnoca)PN/(PN+LN)Negativnaprediktivnavrednost(NPV)% ispitanikasanegativnimtestomkojinemajubolest(verovatnocada jenegativantest tacan)PP/(PP+LP)Pozitivna prediktivnavrednost(PPV)% bolesnikasapozitivnimtestomkojizaistaimajubolest(verovatnocada jepozitivantest tacan)
 

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->