Dolar kao svetski novac

Graenje kule na fiktivnim i nesigurnim dolarskim temeljima moe prouzrokovati velike finansijske lomove u svetu i dolarsku imperije SAD oboriti u ambis sveopteg kolapsa. Dokle e dolar jo izdrati kao svetski novac, pod velikim pritiscima ogromnih dugova ne moe se precizno rei, ali svi ekonomski pokazatelji nagovetavaju da je kraj dolara vrlo blizu.
Pie: Prof. dr Slobodan Komazec

1. Dolar kao svetski novac i izvor dominacije i periodinih finansijskih kriza

Dolar je od 1944. godine postao osnova svetskog monetarnog sistema, paralelno sa zlatom .[1] Amerika privreda je uestvovala u svetskoj privredi sa 40%, koliko i u izvozu - uvozu (u meuvremenu u 2008. to je palo na 20%). Mehanizam zasnovan na dolaru (ija je vrednost odreena u zlatu sa 35 dolara za jednu finu uncu zlata, kasnije je to u 1973. u naftnoj krizi poveano na 38 dolara) funkcionisao je, sa povremenim monetarnim krizama, sve do 1971. godine. "Pokrivenost" dolara, koji se sve vie emituje, zlatom, palo je 1971. na 22%. Tada je odlukom Niksona dolar definitivno odvojen od zlata i nema nikakvo "zlatno pokrie". Postao je manipulisana valuta, ali nacionalna i rezervna svetska valuta. Sistem iz Breton Vudsa doao je do kraja. Tu je osnov za sve "krize dolara" koje su usledile gotovo svakih 8-10 godina. Zlato je u meuvremenu demonetizovano (Skuptina MMF u Manili 1976. godine). Pokuaji sa uvoenjem "specijalnih prava vuenja" (SPV), osim prevoenja statistike MMF na SPV, nisu dali rezultate. Dolar ostaje kao dolarski standard i rezervna valuta sveta. U njemu se nalazilo i do 81% svetskih deviznih rezervi (danas je to palo na 33%) i vrio najvei obim obrauna i plaanja u svetskoj trgovini. Svetski novac u stvarnosti postoji - javnost o tome malo zna. To su "specijalna prava vuenja" (SPV). Otpor irenju uloge i jaanju SPV, posebno njegovog "investicionog" oblika, dale su razvijene zapadne drave na elu sa SAD. Nerazvijeni svet nije mogao tu sruiti barijeru. Najvei problem je ostao da se svaka slabost dolara i potresi u privredi SAD automatski prenose na svetsku privredu. Svetska privreda postaje ranjiva na krize u privredi SAD, koje se automatski prenose preko dolara. [2] Osnovni problem je u tome to je dolar istovremeno i nacionalna i svetska valuta. Ona daje mogunost SAD da ga zloupotrebljavaju, posebno kada je odvojen od zlata, ime je ukinuta osnova i ogranienje za nekontrolisanu emisiju dolara za sve namene, pa i vojne rashode, ratove i budetsko deficitarno finansiranje.

2. Zloupotreba dolara u nacionalne ciljeve SAD

Ova drava kupuje realna dobra od drugih drava za svoj dolar - koji se tampa po volji i sopstvenim potrebama. Svojom valutom SAD finansira svoj ogroman uvoz. Prevrat dolara - dolar kao nacionalni novac, ali i svetska rezervna valuta je poluga uticaja i moi u svetu. Finansijska dolarska mo i zloupotreba dolara u nacionalne ciljeve SAD, kojim se sve kupuje u svetu, finansira sve u sopstvenoj privredi - ak iz iste emisije - najvea se suprotnost savremenih svetskih finansija. "Kriza dolara" je automatski i finansijska kriza u svetu. Finansijski slom SAD prelio se i oslabio ostatak sveta, pri emu je dolar "ojaao". Cilj "jaanja" dolara u krizi je poznat. Dolar se koristi za finansiranje ogromnih vojnih rashoda, vojne intervencije u svetu, pokrie budetskog deficita, izvoz kapitala i ogromnih kupovina realnih dobara po svetu, bez da se odrazi na nacionalnu privredu (SAD). Uspon i zloupotreba dolara doveli su konano do njegove krize i sloma sistema zasnovanog na njemu. "akom i kapom se izdvaja za vojsku i ratove" iz budeta SAD. Vojni rashodi doivljavaju astronomske iznose. Tako su u fiskalnoj 2008. godini iznosili 480 milijardi dolara, a za 2009. planirani u visini 516 milijardi. Finansiranje protivraketnog tita u Poljskoj i ekoj zahteva 720 miliona dolara (u 2008. godini to je iznosilo "svega" 225 miliona). Celi projekat e kotati 4,7 milijarde dolara. Tu je i dva puta po 70 milijardi dolara za "globalni rat protiv terorizma". Koja bi to drava bez "rezervne valute" mogla finansirati? Samo rat u Iraku i Avganistanu kotae 1,7 biliona (ili hiljadu i sedamsto milijardi dolara). Najvei broj drava drei devizne rezerve u dolarima finansiraju SAD kao jednu od najrazvijenijih privreda u svetu (Kina, Japan, Rusija, Tajvan, Juna Koreja i dr). Upravo su Kina, Rusija i Japan

najvei kupci amerikih vrednosnih papira na berzama. To je dovelo do velikih potresa u bankama ovih drava kada je izbila kriza na Volstritu. Brojni pokuaji do sada da se izvri reforma svetskog monetarnog (i finansijskog) sistema, neto kao "novi Breton Vuds" do sada nisu dali rezultate. Namernom depresijacijom dolara SAD poveavaju svoju konkurentnost i izvoz, ali to ugroava izvoz drugih drava. Dizanje ili sputanje kamate slui za privlaenje i "usisavanje" kapitala iz sveta u SAD. Dizanjem kamate u cilju borbe protiv inflacije SAD preko hartija od vrednosti dravnog trezora ili drugih hartija od vrednosti (akcije, obveznice i dr) privlae strani kapital koji u osnovi finansira ogroman platno-bilansni i budetski deficit SAD. Visoki standard se odrava na ogromnoj masi kredita, liberalnoj kreditnoj politici FED-a, ali i neto prilivu kapitala u SAD (koja kao "upija" apsorbuje ogromne kapitale). Bez dolara kao svetskog novca takvi trokovi bili bi nemogui. Da se podsetimo visine ovih deficita.

DEFICIT BUDETA I SPOLJNE TRGOVINE SAD

- u milijardama dolara Deficit u BDP Deficit budeta Deficit spoljne[3] trgovine

2001. 2002 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

-127,8 -158,0 -384,0 -477,1 -578,0 -677,0 -804,0 -953,0 -1.750,0

-2,0 -1,8 -3,8 -4,2 -5,3 -6,4 -6,8 -12,3 -13,5

-217,0 -277,0 -374,0 -668,0 -804,0 -857,0 -904,0 -1.100,0 -1.400,0

Dolarske rezerve u svetu su vee od mase dolara u SAD (samo Kina dri 2,4 biliona dolara u deviznim rezervama), Rusija isto tako dri ogromne dolarske devizne rezerve, Japan, Tajvan i dr. Federalni rezervni sistem SAD kao njihova centralna banka (Alen Grinspen kao istaknuti neoliberal i njen direktor) je godinama provodio ekspanzivnu i liberalnu monetarnu politiku, niske kamatne stope, ekspanziju kredita, to je dovodilo do ekspanzije potronje, gotovo nestanka tednje, manjih poreza i sve vei budetski deficit, ali i deficit spoljne trgovine. To je bio proces koji je destruktivno delovao na ameriku privredu i sistematski je vodio u krizu. Moe li kurs dolara da raste na svetskim deviznim berzama u situaciji kada je privreda SAD u dubokoj recesiji, a finansijski sistem pred slomom? Kako je mogue da se desi da su SAD doivele finansijski slom, koji je oslabio svetsku privredu, banke i finansije, a da njena valuta i pored ogromne emisije ojaa. Otkriveno je da je to "veta spekulativna akcija amerike monetarne vlasti, koja nastoji da sadanju veliku finansijsku krizu iskoristi za svoje ciljeve i interese. Poto je tranja kredita opala kamata se moe podii navie da bi se naglo vratio kapital u SAD i poveala tranja doalra, ime bi se u uslovima svetske finansijske krize i krize na berzama obveznice amerike vlade prikazale kao ulaganje za investitore. Moete li zamisliti potrese u svetskoj privredi i finansijama da sluajno dolar devalvira. Devizne rezerve i sva potraivanja drugih drava prema SAD bila bi za taj procenat obezvreena, a kupovna mo smanjena. Time bi se SAD jednim potezom oslobodile ogromnog tereta spoljnih dugova, ali i platnobilansnog deficita. Ko je u tome moe spreiti, osim unutranjih prilika u SAD. Posle 11. septembra 2001. FED je emitova vie novca i ubacio u opticaj nego u celoj prethodnoj istoriji dolara od preko 200 godina. Poslovne banke su ubacile daleko vie novca preko "inovativnih finansijskih proizvoda" - isto virtuelno zabeleeni u kompjuterima. Ovi bankarski finansijski proizvodi (fjuersi, opcije, hed-transakcije) postali su opasni onog momenta kada su se dalje mogli prodavati, ali i osiguravati kod vodeih osiguravajuih drutava. Ovi proizvodi stvaraju sopstvenu cirkulaciju, umnoavajui se bez kontrole i gotovo neogranieno. Zbog zloupotrebe dolara u nacionalnoj i svetskoj privredi, nova finansijska kriza ponovo izbacuje na povrinu "problem dolara" i nunost reforme svetskog monetarnog sistema. Dolar ve gubi poziciju glavne svetske valute, uz jaanje uloge evra (i uea evra u svetskim deviznim rezervama). Sve vei znaaj evra kao jedinstvene valute 15 drava Evropske unije je realna "nova globalna valutna

stvarnost. To predstavlja kraj ere dominacije dolara - koji treba u ovoj fazi da se svede na novac regionalnog znaaja, a kasnije iskljuivo nacionalnog znaaja. Raaju se ideje o stvaranju vie valutnih zona sa regionalnim valutama u meusobnim obraunima i plaanjima (zona rublje, zona jena, zona juana, latino-amerika zona sa novom zajednikom valutom i dr.).[5] Svet sve vie trai sutinsku reformu svetskog finansijskog i monetarnog sistema i svetskih institucija koji su postale i ostale proizvod grupe najrazvijenijih zemalja, ali i MMF, Svetske banke i STO. Odgovor razvijenih je bio da se samo povea uloga i sredstva MMF (sa 250 na 500 milijardi dolara), bez bilo kakve reforme mehanizma njihovog funkcionisanja. Dok dolar ne "sie sa trona" svetske rezervne valute, svetska privreda e periodino ulaziti u krize i lomove, bez obzira da li e se po spoljnoj manifestaciji javljati kao kriza berzi, kriza dolara, ekonomska kriza, finansijska kriza i sl. Neoliberalni i monetaristiki model doiveo je svoj potpuni slom, to je iz temelja poljuljalo sve stubove neoliberalnog kapitalizma. Kapitalizam nije "idealan i veit sistem", kako su smatrali mnogi ekonomisti - klasiari. Neoliberalizam je "otvorio" nacionalne privrede, uinio ih ranjivim i nezatienim za prodor zapadnog kapitala i nevienu eksploataciju realnih dobara preko virtuelnog kapitala i dolara bez bilo kakve realne osnove ili pokria. Bezvrednim papirom kupovalo se po svetu sve do ega se doe, vode se ratovi, vri astronomsko naoruanje, lome "neposlune" i nepoudne drave - sve u interesu izmiljene "demokratije" - koja se izvozi u te zemlje. U osnovi, radi se o stvaranju "perifernih privreda i drava" u interesu krupnog zapadnog finansijskog kapitala. To je i osnovni smisao Vaingtonskog konsenzusa i "novog svetskog poretka".

Da

li

je

kriza

dirigovana?

Kriza se godinama kumulirala. Nezajaljiv i finansijski kapital i njegove institucije (MMF, Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija - STO) ruili su sve pred sobom u "stvaranju" profita pa i na nepostojeem kapitalu. Deficiti su eksplodirali, ogromni vojni i neproizvodni rashodi takoe lom je morao uslediti. SAD su od osamdesetih godina ("reganomika") prele na politiku neumerenog troenja, iznad svojih mogunosti. Javlja se "politika arogancije, lenjost i bahatost". Besplatna vonja je pri kraju, cena neumerenosti se mora platiti. I pored "upumpavanja" do sada (2008. godine) preko 10.200 milijardi dolara u poveanje likvidnosti banaka i osiguravajuih drutava, oivljavanje plaanja i kreditiranja, nema anse da se iz emisije dolara stvara kapital. Kriza je tek zahvatila realni sektor privrede. Ona e potrajati due od godine dana, nasuprot oceni biveg guvernera SAD (Alen Grinspen), ali i novog guvernera FRS u SAD (Bernake). Teko je prihvatiti i stav Stiglica da kriza moe potrajati 10-20 godina, a jo manje Defri Saksa da e kriza trajati jednu celu generaciju. Mnogi bankari, vlade i ekonomisti smatraju da je u 2010. godini izlazak iz recesije na vidiku, ali da e oporavak biti dosta dug i mukotrpan. Odustajanje ili odlaganje nune reforme globalnog finansijskog sistema, bez obzira na postepeno smirivanje situacije nastale krizom, preti da se kriza i lomovi sve ee javljaju kao periodine finansijske krize. Izgleda kao da se svetski monetarni i finansijski sistem stvarno nalazi "na ivici ponora".[6] Ovde se pre svega misli na MMF, Svetsku banku i STO. MMF je stvoren da se brine o globalnoj ekonomskoj stabilnosti (kursevi i likvidnost), a on se pretvorio u glavnog ideolokog propagatora liberalizacije trita kapitala (to je jedan od osnovnih uzroka krize). Sve je jasnija tvrdnja da MMF umesto da "gasi krize" sam ih sve vie "proizvodi".[7] Da bi se globalna ekonomija uinila stabilnom nuna je "reforma globalne finansijske arhitekture",[8] pre svega da bi se spreile nove krize. Globalizacija, kao to se vidi, esto zamenjuje stare diktature nacionalnih elita novim diktaturama meunarodnih finansija. Zemljama je faktiki reeno da, ako ne potuju odreene uslove, MMF ili kapitalna trita e odbiti da im odobravaju zajmove Te zemlje su u osnovi prinuene da delimino odustanu od svojih suvereniteta, da puste da ih kapriciozna trita kapitala (ukljuujui i pekulante iji su jedini interesi kratkorone prirode, a ne dugoroni razvoj zemlje i unapreenje ivotnog standarda stanovnitva) disciplinuju, govorei im ta bi trebalo da rade, a ta ne. Ali zemlje imaju izbora, i meu tim izborima je i mera do koje ele da sebe podvrgavaju meunarodnim tritima kapitala. One zemlje koje su kao npr. Zemlje Istone Azije, izbegle

ogranienja MMF-a, razvijale su se bre, uz vee jednakosti i smanjenje siromatva, nego one koje su sluale preporuke MMF. Dr. Slobodan Komazec _______________________________

[1] Od sastanka grupe od 44 drave u amerikom gradu Breton Vudsu o uspostavljanju novog svetskog monetarnog sistema. Od dva predloga amerikog ili Vajtovog plana i engleskog ili Kejnzovog (kreditni novac bankor), prednost je dobio Vajtov plan zasnovan na zlatu. Pri tome treba naglasiti da je 92% svetskih rezervi zlata posle drugog svetskog rata bilo je koncentrisano u SAD. [2] Kina npr dri devizne rezerve u visini od 2,3 biliona (krajem 2009. godine) najveim delom u dolarima. Kina sada nastoji da diversifikuje devizne rezerve konvertujui dolare u evro, ali i kupujui po svetu sirovine i nalazita nafte. Ne kupuju vie amerike hartije od vrednosti. [3] SAD svakog dana pozajmljuju 2 milijarde dolara od drugih drava. [4] Rusija i Kina (kao lanice BRIK-a) meusobnu trgovinu ubudue e obraunavati u nacionalnim valutama, rublji i juanu, a ne u amerikom dolaru. Umesto monopolskog poloaja i uloge dolara, stvara se multipolarni sistem valuta i plaanja [5] Zahvaljujui ekonomskoj snazi Brazila, naftnim rezervama Venecuele, ogromnoj poljoprivrednoj proizvodnji Argentine - mogla bi se stvoriti sopstvena valutna zona. [6] Na ovu opasnost jasno je ukazao an Klod Trie predsednik Evropske centralne banke na samitu G-20 u Pitsburgu 2009. godine. [7] MMF iskljuivo naglaava borbu protiv inflacije, ali je isto tako vaan i ekonomski rast i zaposlenost. [8] J. Stiglic: Suprotnosti globalizacije... str. 243. Ukazujui na opasnost od liberalizacije trita kapitala jo 2000-2004. godine Stiglic je najavio mogunost pojave svetske finansijske krize.