1
IV. Usna šupljina i pljuvac
ˇ
ne žlezdeKlinic
ˇ
ka anatomija, fiziologija i patofiziologijaA. Klinic
ˇ
ka anatomijaUsna šupljina
U formiranju usne šupljine uc
ˇ
estvuju meka tkiva. Gornja i donja usnapoc
ˇ
etni su deo ove šupljine. Alveolarnim grebenom zajedno sa zubima, usta su podeljena napredvorje (vestibulum) i usnu šupljinu u užem smislu. Izmedju kože i sluznice usana sa oralnestrane nalazi se rumeni deo usana ili vermilion. Na podu usne duplje nalazi se jezik. Obrazic
ˇ
ine boc
ˇ
ne zidove usne šupljine. Sluznica usta je bledoružic
ˇ
aste boje, vlažna, sjajna i glatka.U visini prvog molara na obraznoj sluznici nalazi se izvodni kanal parotidne pljuvac
ˇ
ne žlezde,papilla salivaris buccalis.Pod gingivom podrazumevamo deo sluznice koja obuhvata vrat zuba i deo alveolarnognastavka. Osnovna uloga gingive je zaštitna. Svojom c
ˇ
vrstom insercijom oko vrata zubasuprotstavlja se prodiranju mikroorganizama.
Jezik
Smešten je na podu usne duplje. Razlikujemo vrh jezika (apex linguae), telo (corpuslinguae) i koren jezika (radix linguae). Prednje dve trec´ine jezika c
ˇ
ine njegovo telo, a zadnjatrec´ina koren. Telo jezika sadrži mnogobrojne papile i to: opšanc
ˇ
ene papile (papillae vallatae),konc
ˇ
aste (papillae filiformes), pec
ˇ
urkaste (papillae fungiformes) i lisnate (papillae foliatae).Opšanc
ˇ
ene papile se nalaze ispod terminalnog sulkusa jezika u vidu obrnutog slova "V".Ventralna ili donja strana jezika pokrivena je tankim slojem sluznice, koja u sredinipravi duplikaturu u vidu nabora (frenulum linguae). Sa jedne i druge strane frenuluma linguaenalazi se papilla salivaris sublingualis koja predstavlja izvodni kanal submandibularne isublingvalne pljuvac
ˇ
ne žlezde. Jezik sadrži pljuvac
ˇ
ne žlezde koje se mogu podeliti na prednje(Blandin) i zadnje (Ebner). Pored c
ˇ
ula ukusa i mrvljenja hrane jezik uc
ˇ
estvuje pri gutanju,žvakanju hrane i formiranju govora.
Tvrdo i meko nepce
Tvrdo nepce c
ˇ
ini prednje dve trec´ine krova usne duplje. Suturom je podeljeno na dvadela. Odmah iza centralnih sekutic´a nalazi se papila inciziva gde se završava nazopalatinalnikanal. Meko nepce je duplikatura sluznice sa prisutnim mišic´ima. U zadnjem delu mekognepca nalazi se resica ili uvula. Tvrdo i meko nepce uc
ˇ
estvuju u svim funkcijama usnešupljine.
B. Klinic
ˇ
ka fiziologija
Usne svojom funkcijom uc
ˇ
estvuju u govoru i ishrani. Sluznica usne šupljine pokrivena je ploc
ˇ
asto-slojevitim epitelom. Ona je izložena delovanju mnogobrojnih mikroorganizama,virusa, gljivica, a takodje i delovanju razlic
ˇ
itih mehanic
ˇ
kih, hemijskih, toksic
ˇ
nih i drugih
2nadražaja. Kod napred navedenih agenasa ona se brani svojim zaštitnim mehanizmima. U tospadaju velika otpornost epitela sluznice, zaštitno dejstvo pljuvac
ˇ
ke, stabilnost oralne flore kaoi prisustvo zuba. Pljuvac
ˇ
ka u prvom redu svojim enzimom mucinom vrši precipitaciju ifiksaciju mikroorganizama na koji nac
ˇ
in ih inaktiviše. Parotidna pljuvac
ˇ
na žlezda jenajbogatija lizozimima koji razlažu iz bakterijskih opni mukopolisaharide i na taj nac
ˇ
in delujebaktericidno. U usnoj duplji prisutan je veliki broj mikroorganizama i dok nisu poremec´eniti odnosi flora je dosta stabilna. U istoj šupljini izražena je simbioza i antagonizammikroorganizama. U bolesnika koji duže uzimaju antibiotike taj odnos se menja, dolazi doporemec´aja stabilnosti oralne flore, tj. poremeti se antagonistic
ˇ
ki odnos izmedju nekih oralnihbakterija i gljivica, koje poc
ˇ
inju da bujaju na rac
ˇ
un bakterija. Ovo c
ˇ
esto nastaje pridugotrajnom uzimanju penicilina i antibiotika iz grupe tetraciklina. Sve dok je oraln floranepromenjena i stabilna, iskljuc
ˇ
uje se i opasnost kod težih infekcija mekih tkiva usne šupljine.
Aleksa Pišc
ˇ
evic´
Oboljenja usne šupljineA. Urodjene anomalijea. Rascepi usne i rascepi nepca (Cheilognatopalatoschisis)
Od urodjenih deformiteta lica i vilica najc
ˇ
ešc´i su rascepi usne ili cheiloschisis i rascepinepca ili palatoschisis. Uc
ˇ
estalost pojave neke od formi rascepa usne i rascepa palatuma krec´ese oko 1:1000 živorodjene dece. Po nekim statistikama ova uc
ˇ
estalost je i vec´a i c
ˇ
ini 1:800živorodjene dece.Uc
ˇ
injeni su veliki napori da se izvrši klasifikacija rascepa usne i rascepa nepca.Embriološku klasifikaciju rascepa usne i palatuma predložili su Kernahan i Stark (1958), akasnije na toj osnovi nastale su modifikovane i dopunjene klasifikacije.Prema embriološkom razvoju izvršena je podela na rascepe primarnog i sekundarnogpalatuma. Incizivni foramen je granic
ˇ
na linija izmedju primarnog i sekundarnog palatuma.Primarni palatum sac
ˇ
injavaju premaksila, prednji deo septuma i usna a sekundarni sac
ˇ
injavajutvrdo i meko nepce od incizivnog foramena do uvule.Klasifikacija rascepa usne i rascepa nepca može se pojednostaviti za svakodnevnuklinic
ˇ
ku primenu na sledec´i nac
ˇ
in.
3Rascepi primarnog palatuma dele se na:a. Rascepi usne- unilateralni, levi ili desni- bilateralni, levi i desnib. Rascepi alveolarnog nastavka- unilateralni, levi ili desni- bilateralni, levi i desniRascepi sekundarnog palatuma dele se na:a. Rascepi mekog nepcab. Rascepi tvrdog nepca- unilateralni- bilateralni.Rascepi primarnog i sekundarnog palatuma mogu biti kompletni ili inkompletni uzavisnosti od dužine rascepa i dubine tkiva koja razdvajaju.Kombinovani rascepi usne i palatuma su mnogo c
ˇ
ešc´i od izolovanih rascepa primarnogili sekundarnog nepca. Preko 50% svih rascepa su kombinovani rascepi. Oko 1/4 od ovogbroja su bilateralni rascepi. Izolovani rascepi usne su mnogo c
ˇ
ešc´i u muškog, dok izolovanirascepi palatuma su c
ˇ
ešc´i u ženskog pola. Rascep usne je c
ˇ
ešc´i sa leve nego sa desne strane.Razlog za ovu pojavu nije poznat.Rascep usne i palatuma javlja se izmedju 6. i 10. nedelje embrionalnog života.Kombinacija grešaka u normalnom sjedinjavanju i neadekvatnom razvoju može da utic
ˇ
e nameka i koštana tkiva primarnog i sekundarnog palatuma, zbog c
ˇ
ega nastaju razlic
ˇ
ite formerascepa.U etiologiji rascepa usne i nepca uc
ˇ
estvuje više faktora. Nasledni faktori javljaju seu 25% do 30% rascepa. Genetska osnova kod oralnih rascepa je znac
ˇ
ajna ali ne i odluc
ˇ
ujuc´a.Materinstvo u poodmaklim godinama doprinosi pojavi rascepa. Spoljni faktori igraju uloguu kritic
ˇ
nom vremenu spajanja delova usne i palatuma. Malnutricija majke, injekcije steroida,hipoksija, primena zrac
ˇ
na energije i neki lekovi kao i promene amnionske tec
ˇ
nosti moguuticati na porast oralnih rascepa.
Anatomija rascepa primarnog palatuma
Kod rascepa gornje usne postoji prekid u kontinuitetu kompleksa orbikularnog mišic´a.Izostajanje kontrole sfinkteric
ˇ
nog dejstva mišic´nih vlakana orbikularisa na alveolarni nastavakmaksile potencira devijaciju rascepljenog alveolarnog nastavka. Pored rascepa usne prisutan je i defekt poda nosa i velika deformacija alarne hrskavice i septuma. Kod unilateralnihrascepa premaksila i prolabijum skrec´u na suprotnu stranu od rascepa. Kod bilateralnihrascepa usne i nepca ovi anatomski elementi istureni su napred.
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Usna šupljina i pljuvačne žlezde
maksilofacijalna hirurgija
3.1K
Reads
6
Readcasts
0
Embed Views
Recommended
More From This User
Notes
Load more
