BUKA U IVOTNOJ SREDINI

Izvori buke u ivotnoj sredini

Buka u ivotnoj sredini,ili kako se veoma esto zove-komunalna buka,definie sekao buka koju stvarajusvi izvori buke koji se javljaju u ovekovom okruenju,iskljuujuibuku koja nastaje na samom radnom mestu u industrijskim pogonima. Komunalna buka je uvek predstavljala veoma vaan problem sa kojim se ovek suoavao i teio da njom upravlja i da je kontrolie. I u starom Rimu postojala su pravila vezana za buku gvozdenih tokova dvokolica pri kretanju po kamenoj podlozi,iji je cilj bio spreavanje remeenja sna i uznemiravanja Rimljana. U srednjovekovnoj Evropi bilo je zabranjeno koristiti konjske koije u nonim satimada bi se obezbedio miran san graana. Danas je problem znatno izraeniji. Ogromanbroj vozila se kree po gradovima i autoputevima. Teki kamioni sa dizel mainama i velikom bukom krstare drumovima irom zemlje. Avioni i vozovi daju svoj doprinos poveanju ukupne buke. U poreenju sa drugim faktorima ivotne sredine, za kontrolu komunalne buke veoma esto nema razumevanja,pre svega zbog nedovoljnog poznavanja "skrivenih" efekata koje buka moe da izazove kod oveka. Takoe se esto zaboravlja na kumulativni efekat koji buka ima kada izlaganje buci traje dui vremenski period. Institucije koje su zaduene da se bave problemima koji nastaju u ivotnoj sredini veoma esto smatraju da je reavanje problema buke "luksuz" koji sebi mogu priutitisamo razvijene zemlje. Meutim, izloenost veim nivoima buke karakteristinija je za zemlje u razvoju, upravo zbog njihovog odnosa prema buci. Planiranje korienja prostora ne vodei rauna o nivoima buke i neadekvatna gradnja stambenih objekata u zonama gdje je buka izraena poveava izloenost populacije buci. Procenjuje se da u zemljama Evropske unije oko 80 miliona ljudi (20%) ivi u zonama gdje su nivoi buke znaajno neprihvatljivi jer remete miran san graana i izazivaju druge negativne efekte na zdravlje oveka. Takoe, dodatnih 170 miliona ljudi ivi u tzv. "sivim" zonama gdje nivoi buke izazivaju ozbiljne smetnje u odvijanu mnogih ljudskih aktivnosti. Kad je upitanju saobraajna buka, procenjuje se da 50% ljudi ivi u oblastima u kojima nije obezbeen akustiki komfor za gaane. Sredne vrednosti nivoa buke u urbanim sredinama kreu se u granicama za: velike gradove- 65 do 75dB(A) srednje gradove- 63 do 73dB(A) male gradove- 62 do 71dB(A) seoska naselja- 45 do 62dB(A) Pored saobraajnica sa veoma gustim saobraajem nivo buke se kree u opsegu 75 do 80dB(A).

Izvori komunalne buke

Glavni izvori komunalne buke,koji se svakodnevno sreu u ovekovom okruenju,ukljuuju: izvore buke na otvorenom prostoru i izvore buke u zatvorenom prostoru. Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se dalje podeliti na sledee grupe: saobraaj (druski,elezniki i avionski); graevinske maine koje se koriste pri izvoenju javnih radova; industrija; maine za kunu upotrebu(kosaica,motorna testera i sl.); maine i vozila za komunalno odravanje; sportske aktivnosti,koncerti,zabavni parkovi,alarmi;

Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledee grupe: kuni aparati (usisiva,fen za kosu,ve maina i sl.) ventilacioni sistemi i klima-ureaji,pumpne stanice,trafostanice; ureaji za muziku reprodukciju; zabave.

Neki od nabrojanih izvora buke u zatvorenom prostoru mogu se pojaviti i kao izvori buke na otvorenom prostoru.

Buka saobraaja
Iako nije glavni uzrok albi garana,saobraaj je domunantni izvor buke u komunalnoj sredini,ukljuujui sve oblike saobraaja(drumski,elezniki i avionski) i sve oblike prevoznih sredstava(automobili,motorcikli,kamioni,autobusi,vozovi,tramvaji,avioni i helikopteri). Pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruenju,za prevozna sredstva je karakteristinai buka u unutranjosti vozila kojoj su izloeni vozai i putnici. Buka drumskog saobraaja buka drumskog saobraaja je najrasprostranjeniji izvor buke u svim zemljama i primarni je uzrok koji izaziva ometanje ljudskih aktivnosti. Drumski saobraaj ukljuuje sledee izvore: automobile,kamione i autobuse. Buka koju proizvodi drumski saobraajpri kretanju konstantnom brzinom zavisi od: brzine vozila strukture saobraajnog toka prirode povrine topografije terena meteorolokih uslova i

pozadinske buke.

Buka je promenjiva u oblastima gdje kretanje saobraaja ukljuuje promene brzine i snage,npr. u zoni semafora,raskrsnica,uspona ili nizbrdica. Putnika i teretna vozila se razlikuju po vrednostima nivoa buke koji generiu,ali i po spektralnim sadrajima generisane buke, dok autobusi i kamioni imaju sline karakteristike buke. Dominantni izvori buke kod putnikih i teretnih vozila su pogonska jedinica i kontakt povrine puta sa pneumaticima. Opte je poznata injenica da pogonska buka dominira na niim brzinama,dok na viim brzinama dominira buka kontakta pneumatika i podloge puta i da postoji odreena "prelazna brzina" gdje su doprinosi oba mehanizma generisane buke isti. Prelazna brzina iznad koje dominira buka pneumatika je sve manja,tako da za putnike automobile iznosi 40km/h,a za kamione 60km/h. Praktino,samo u uslovima gradske vonje dominira buka pogonske jedinice,dok na otvorenom prostoru glavni mehanizam buke predstavlja interakcija pneumatika i podloge. Zbog toga se poslednjih godina ulau znaajni napori,kako od strane proizvoaa pneumatika,tako i od strane proizvaaa podloge za puteve da se ta buka smanji. Buka eleznikog saobraaja Glavni izvori buke kod prevoznih sredstava u eleznikom saobraaju su: interakcija tokova vagona i lokomotive sa inama, pogonski sistem, odatna oprema(ventilacija i sirene) i aerodinamika buka kod vozova koji se kreu velikim brzinama.

Buka koju generie elezniki saobraaj zavisi od: brzine voza tipa lokomotive,vagona i ina osnove na kojoj su ine postavljene i krutosti tokova i ina.

Dominantni mehanizam genarisanja buke za tipine brzine vozova je interakcija tokova i ina. Buka se uglavnom generie kao posledica hrapavosti povrina tokova i ina,odnosno zbog njihovog meusobnog trenja. Kada se voz kree po krivinama iji je prenik manji od 100m,koje su karakteristine za gradske sredine,generiu se veliki nivoi buke na visokim frekvencijama,koji se opaaju kao kripa ili pisak. Uzrok za ovakvu pojavu je klizanje metalnih tokova po metalnim inama,zbog konstrukcije samih vagona gdje su tokovi fiksirani sa paralelnim osama. Na krivinama spoljni tokovi prelaze vei put u odnosu na unutranje,tako da moraju da skliznu,pri emu se generie buka. Noviji tipovi inskih vozila konstruisani su sa fleksibilnim osama koje mogu da se adaptiraju krivinama - na taj nain je smanjena buka.

Elektrini vozovi imaju dodatne izvore buke u pogonskomn sistemu: vuni motor,menjaki sistem,sistem za hlaenje vunog motora i ventilacioni sistem. Pored toga,sirena koja se koristi kao znak upozorenja moe da bude znaajan izvor buke. Uvoenjem brzih vozova dovodi do novog problema - naglog poveanja buke pri polasku voza. Takoe pri velikim brzinama javlja se i aerodinamika buka koja se generie kao rezultat turbulencije vazduha na ili pored povrine voza u kretanju. Pri kretanju voza preko mostova ili nadvonjaka buka se moe poveati i do 20dB(A) kao posledica emitovanja zvuka usled vibriranja strukture mosta. Buka vazduhoplova Operacija sletanja i uzletanja vazduhoplova(aviona i helikoptera) generiu znaajan nivo buke u blizini komercijalnih vojnih aerodroma. Uzletanje aviona generie intezivnu buku uz znaajno generisanje vibracija,dok sletanje aviona dovodi do generisanja znaajnog nivoa buke u irokom okruenju,pri letu na malim nadmorskim visinama. Buka koja nastaje usled sletanja i uzletanja vazduhoplova zavisi od: broja vazduhoplova, koridora sletanja i uzletanja, odnosa uzletanja i sletanja i atmosferskih uslova

Glavni mehanizmi generisanja buke kod konvencionalnih vazduhoplova su pogonski sistem i aerodinamika buka. Postoje tri glavna tipa pogonskih sistema koji se koriste kod aviona: mlazni motor,ventilatorski mlazni motor i propelerski sistem. Dominantni izvor buke kod mlaznih i ventilatorskih mlaznih sistema je turbulencija koju stvaraju mlazni izduvni gasovi iz motora sa okolnim vazduhom,pri emu se generie niskofrekvencijska buka koja se opaa kao tutnjava. Kod modernih aviona sa ventilatorskim mlaznim sistemom ovaj mehanizam je znaajno redukovan korienjem ventilatora za generisanje protoka vazduha malih brzina. Meutim,sam ventilator moe biti znaajan izvor buke naroito pri sletanju aviona i njegovom kretanju po pisti. Avioni sa propelerskim sistemom generiu buku koja je kombinacija buke izduvnog sistema i propelerskog sitema,sa komponentama propelerske buke koje su dominantne. Propelerska buka ima dominantnu komponentu na frekvenciji koja odgovara umnoku rotacione brzine lopatica propelera i broja lopatica. Aerodinamika buka je posledica turbulencije vazduha oko trupa aviona,upljina,kontrolnih povrina i stajnog trapa aviona. Aerodinamika buka je dominantna samo na frekvencijama iznad 600Hz i to u fazi letenja. U fazi sletanja i uzletanja dominantna je buka pogonskog sistema. Industrijska buka Maine i mainska oprema koja se koristi u industriji spadaju u grupu stacionarnih izvora buke koji generiu buku na radnom mestu ali, takoe, mogu generisati znaajne nivoe buke i

u okruenju fabrike hale, na otvorenom prostoru. Generisana buka je uglavnom zavisna od snage maine. Mainska oprema ukljuuje maine koje se koriste u industrijske svrhe kao to su: motori, kompresori, kotlovi, pumpe, transformatori, generatori, kule za hlaenje i ventilaciona oprema. Glavni mehanizmi generisanja buke mogu se podeliti u tri grupe: mehaniki( zupasti prenos, leajevi, kaini prenos, ventilatori i druge rotacione komponente), aerodinamiki( protok fluida- vazduha ili neke druge tenosti) i magnetni ( magnetostrikcija i periodine sile izmeu statora i rotora). Mehanizmi generisanja buke mehanike prirode mogu se uglavnom veoma uspeno eliminisati permanentnim praenjem stanja mainske opreme i redovnim odravanjem na bazi stanja. Princip odravanja na bazi stanja omoguava pravovremeno reavanje problema kao to su: debalans, nestabilnost sistema, nepravilno podmazivanje, kvarovi kod leajeva, neravne povrine, prljavtina i sl. Nepravilno odravanje moe dovesti do nivoa poveanja buke i do 20 dB(A). Kao dijagnostiko sredstvo u oceni stanja mainskih sistema mogu se veoma uspeno koristiti buka i vibracije. Aerodinamika buka nastaje kao posledica kretanja fluida ( obino vazduha ) kroz i oko maine. Buka je znaajnog nivoa ako se fluid kree kroz puteve sa razliitim ogranienjima ili preprekama sa otrim krivinama, pri emu se javlja turbulencija koja generie irokopojasnu buku. Pored toga, javljaju se i tonalne komponente kao posledica rada rotirajuih sistema sa lopaticama. Tako turbinski motori i maine imaju sistem stacionarnih lopatica koje se nalaze pored rotacionih,s ciljem da poveaju efikasnost protoka fluida. Interakcija protoka fluida sa rotacionih lopatica i stacionarnih sistema lopatica generie tonalne komponente buke koje su karakteristika sistema. U mainskim sistemima koji imaju vie rotirajuih komponenata,svaka ima svoj skup tonalnih komponenata buke koje generie. Magnetni izvori buke postoje kod elektrinih motora,generatora,transformatora i svetlosnih ureaja. Kod elektrinih motora,magnetne sile se javljaju zbog mehanikih i elektromagnetskih osobina rotora i statora. Kod generatora,jake magnetne sile mogu deformisati stator izazivajui vibracije i generisanje buke. Buka graevinskih maina Korienje graevinskih maina za gradnju komercijalnih ili stambenih objekata,ili za razliite vrste iskopavanja u gradskim sredinama,moe izazvati znaajnu emisiju buke. Graevinske maine spadaju u grupu privremenih ili povremenih izvora buke ije je korienje vremenski ogranieno. Ogranieno trajanje buke koji ovi izvori generiu moraju se uzeti u obzir pri ocenjivanju uticaja buke na ivotnu sredinu. Graevinske maine kao izvori buke mogu se podeliti u dve grupe:pokretni izvori(kamioni,dozeri,bageri,rovokopai,utovarivai i sl.) i stacionarni izvori(kranovi,kompresori,malj nabija,pneumatski eki za razbijanje i seenje betona i slina elektrina oprema). Graevinske maine su veoma bune,obino bez ikakvih sistema za redukciju buke i esto se veoma loe odravaju. Operacije se uglavnom obavljaju ne vodei rauna o posledicama koje one izazivaju na ivotnu sredinu.

Buka koju proizvode graevinske maine moe biti kontinualnog i impulsivnog tipa. Izvori kontinualne buke ukljuuju opremu na motorni pogon namenjenu za razliite vrste iskopavanja,opremu za manipulaciju materijalom i stacionarnu opremu. Buka izduvnih sistema kod ove vrste opreme je dominantan izvor buke,ali se ne moe zanemariti ni buka koja potie od usisnih sistema, ventilatora za hlaenje i prenosnih sistema. Izvori impulsivne ili udarne buke ukljuuju opremu tipa malja nabijaa,ekia za buenje i razbijanje betona i razliitih vrsta elektrinih ureaja za npr. ukucavanje eksera,pritezanje udarom i sl. Kod konvencijalnih maljeva nabijaa glavni mehanizam generisanja buke potie od udara ekia o stub koji se nabija. Pogonski izvori buke su zanemarljivi. Maine i vozila za komunalno odravanje Pruanje komunalnih usluga (iznoenje smea ili pranje ulica) moe izazvati znaajno ometanje normalnih aktivnosti oveka,pogotovo u nonom periodu kada remete odmor i san. Ovi izvori buke takoe spadaju u grupu povremenih i privremenih izvora buke. Generiu nivoe buke koji npr. za kamion za iznoenje smea kreu u opsegu 77 do 85dB(A) na 3m,a za pera ulica iznose oko 74dB(A) na 10m. Rekreativne aktivnosti Odvijanje aktivnosti u slobodnom vremenu, namenjenih zabavi grupe ljudi ili pojedinca ( trke motora, vonja kartinga, deijih motora i automobila, motornog amca, vozila za kretanje po snegu) moe znaajno doprineti poveanju nivoa buke u prethodno mirnim zonama. Znaajan doprinos generisanju buke mogu dati sportska i muzika deavanja, koncerti na otvorenom, vatrometi i razliite festivalske aktivnosti. Pored izvora buke koji se koriste pri odvijanju navedenih aktivnosti, znaajnu buku generiu i ljudi koji prisustvuju odreenim dogaanjima. Buka koju oni generiu obino je najznaajnija u opsegu 500- 2000 Hz. Buka je uglavnom irokopojasna, jer je generie veliki broj ljudi koji mogu imati razliite dominantne frekvencije, ali u navedenom opsegu. Poznato je da u enskom i deijem glasu dominiraju vie frekvencije, dok kod mukih glasova dominiraju niske frekvencije. Buka u stambenim objektima U stambenim oblastima buka moe biti posledica rada razliitih sistema namenjenih za zajedniko korienje ( pumpe za grejanje, ventilacioni sistemi, vodovodni sistemi, liftovi), kao i glasnog razgovora, muzike i drugih aktivnosti u neposrednom susedstvu( kosaice, usisivai, aparati za kunu upotrebu, urke). Tipovi izvora buke Prostiranje buke na otvorenom prostoru podrazumeva irenje zvunih talasa od mesta izvora buke ka prijemniku kroz atmosferu. Pri tome dolazi do slabljenja buke usled divergencije( rasipanja) zvunih talasa, odnosno poveanja povrine talasnog fronta na kome se raspodeljuje ista koliina energije zvuka. Nastajanje i rasprostiranje zvunih talasa na otvorenom prostoru, kao i slabljenje nivoa buke usled divergencije zvunih talasa zavisi od tipa izvora zvuka. Svi izvori buke koji se mogu

sresti u ivotnoj sredini, navedeni u prethodnom poglavlju, mogu se modelirati korienjem dva osnovna tipa izvora buke: takastog i linijskog.

Osnovne karakteristike koje definiu nastajanje i prostiranje buke kod oba tipa izvora buke: nivo zvune snage, nivo zvunog pritiska emisije( nivo zvunog pritiska koji izvor buke generie na otvorenom prostoru) i indeks direktivnosti

Modeli za prognozu buke

Umesto sprovoenja procedure merenja,nivoi buke na mestu proraunske take ili prijemnika mogu se izraunati primenom modela. Takoe,primenom modela moe se izraunati prostiranje buke od jedne do druge take. Izraunavanje nivoa buke primenom modela je bolji i moda jedini praktini metod za ocenu nivoa buke u sledeim situacijama: kada se merenje sprovodi u uslovima visoke pozadinske buke,npr. Kada se odreuje saobraajna buka pored fabrike preseraja; kada je potrebno prognozirati nivo bukeza izradu planske dokumentacije na primer; kada je potrebno ispitati alternative u razvoju i primeni mera za redukciju buke; kada je potrebno izraditi konturne mape buke; kada je ogranien pristup mernim takama.

Algoritmi Nivoi buke se izraunavaju primenommeunarodnih ili nacionalnih standardakoji definiu algoritme izraunavanja. Algoritmi su uglavnom orijentisani ka odreenom tipu izvora buke i njihova primena je ograniena samo za taj izvor buke. Izuzetak predstavlja ISO 9613 koji odreuje nivo buke na osnovu zvune snage izvora buke i moe se primeniti na bilo koji izvor za koji je poznat podatak o nivou zvune snage. Algoritmi se uglavnom baziraju na primeni dvodelnog model. U pvom delu se modelira izvor buke,a u drugom prostiranje buke (od referentne take do posmatrane teke). Primena oba modela daje nivo buke u proraunskoj taki. Standardizovani (najee korieni) algoritmi su empirijske prirode i baziraju se na prostim pravilima fizike. Mnogi od njih se moguprimeniti korienjem olovke i papira. Potreba da se nivo buke rauna u vie taaka i da se istovremeno posmatra vie izvora dovela je do korienja raunara koji omoguuju bre izraunavanje,analizu i prezentaciju rezultata u razliitim formama. Za primenu algoritma potrebno je definisati model sa iyvorima buke,topografijom terena i geometrijom objekata koji mogu uticati na prostiranje buke. Zatim se definie jedna ili vie taaka za izraunavanje i raunaru se daje zadatak da izvri proraune. Svi algoritmi daju ukupni ekvivalentni nivo buke u oktavnim opsezima pri emu se ukupni nivo dobija sumiranjem dobijenih oktavnih rezultata.

Postoji takoe mogunost izraunavanja dugotrajnih nivoa buke,odnosno ukupnih ekvivalentnih nivoa buke za dui vremenski period (ceo dan ili deo dana: dnevni,veernji ili noni period). Primenom prvog modela algoritma izraunava se nivo buke u referentnoj taki,na definisanom rastojanju od izvora,korienjem sledee jednaine:
L = LW + G + C ,

gdje je C - korekcija nivoa buke zbog vremenskog angaovanja izvora buke (ako izvor nije stalno aktivan). Primenom drugog modela algoritma izraunava se slabljenje pri prostiranju kao zbir:
C = C D + C A + C B + CG + C Z + C R ,

gdje je: C D - korekcija zbog divergencije (irenja talasnog fronta) zvunih talasa, C A -korekcija zbog apsorpcije vazduha, C A <0, C B -korekcija zbog barijere, C B <0, C G - korekcija zbog apsorpcije terena, C G <0, C R - korekcija zbog refleksije, C R >0, C Z - korekcija zbog zelenila, C Z <0. Sve korekcije imaju uglavnom negativne vrednosti,odnosno dovode do smanjenja nivoa buke koji je proraunat u referentnoj taki primenom prvog dela modela,osim korekcije zbog refleksije koja ima pozitivnu vrednost,jer refleksija na mestu prijema dovodi do poveanja nivoa buke. Korekcija zbog divergencije moe da bude pozitivna (ako je rastojanje proraunske take do izvora manje od referentnog) ili negativna (ako je rastojanje proraunske take do izvora vee od referentnog). Algoritmi su uglavnom optimizovani na osnovu nacionalnih baza podataka o emisiji izvora buke i iz tih razloga mogu biti manje precizniji za primenu u drugim zemljama,gdje godina starosti i struktura izvora buke(npr. vozila) moe biti drugaija. Topografski podaci,podaci o nivou zvune snage maina i strukturi saobraajnog protoka su ulazni podaci iji kvalitet takoe znaajno utie na preciznost i tanost rezultata. Korienje geografskog informacionog sistema i GIS mapa za generisanje topografskih podataka,merenje zvune snage maina ili brojanje saobraaja na izabranim takama,moe smanjiti rizik od greaka pri proraunu. Ne treba zanemariti ni znaaj vetine i iskustva korisnika algoritma u oceni buke u ivotnoj sredini i radu sa samim algoritmom i optimizaciji dobijenih rezultata. Korektno korienje algoritma za scenarija za koja je algoritam i projektovan,daje preciznost koja se kree u granicama od 3dB. Standardi za prognozu drumskog saobraaja Za prognozu buke drumskog saobraaja ne postoji jedinstveni meunarodni standard,ve se koriste razliiti nacionalni standardi:

nemaki RLS 90, austrijski RVS 3.02, francuski NMPB, engleski CRTN, ameriki FHWA.

Iako je nemaki standard najvie u upotrebi,evropska komisija preporuuje za upotrebu u zemljama Evropske unije francuski standard NMPB. Svi standardi kao rezultat daju ukupni nivo buke u dB(A). Ne uzima se u obzir razlika u spektrima buke koju generiu pneumatici, motor, prenosni sistem i izduvni sistem. Pretpostavlja se da putnika i teretna vozila imaju isti oblik spektra buke nezavistan od brzine. Frekvencijski oktavni spektar buke u opsegu 125Hz4kHz moe se dobiti korigovanjem ukupnog nivoa buke, dobijenog primenom nekog od standarda, vrednostima datim u tabeli. Vrednosti u tabeli uzimaju u obzir slabljenje A-teinske krive i oblik frekvencijskog spektra karakteristinih izvora buke drumskog saobraaja. Vrednosti za korekciju ukupnog nivoa buke f[Hz] L[dB] RLS 90 Nemaki standard RLS 90 (iz 1990.) je standard za prognozu drumskog saobraaja, koji se zbog svojih karakteristika koristi u mnogim zemljama koje nemaju svoje standarde. RLS 90 tretira vozila kao takaste pokretne izvore. Definie referentni nivo buke: na rastojanju 25m od ose saobraajnice, na visini 4m u odnosu na teren, akustiki centar izvora buke je na rastojanju 0.5m iznad povrine kolovoza. 125 -14 250 -10 500 -7 1000 -4 2000 -7 4000 -12

Za izraunavanje referentnog nivoa buke, koji predstavlja nivo emisije izvora buke na posmatranoj poziciji, potrebni su sledei podaci: broj automobila i kamiona ( standardom se vozilo tretira kao kamion ako njegova teina premauje 2.8t) u toku jednog sata, brzina automobila i kamiona koja mora biti konstantna, nagib puta, ako je vei od 5%, i karakteristike povrine puta.

Ukupni referentni nivo buke koji stvara drumski saobraaj na rastojanju 25m od linije izvora i visini 4m u odmosu na podlogu proraunske take dobija se primenom izraza:
L = L, E + C + C Ng + C PP ,

gdje je: L, E - osnovni nivo buke drumskog saobraaja, C - korekcija zbog brzine vozila,

CN g

- korekcija zbog nagiba puta, C PP - korekcija zbog podloge kojom je obloen put

Osnovni nivo buke drumskog saobraaja odreuje se za brzinu automobila 100km/h i brzinu kamiona 80km/h, primenom izraza:
L, E = 37 .3 + 10 log [ N (1 + 0.082 p ) ] [dB(A)],

gdje je: N- ukupan broj vozila u toku jednog sata, p- procenat kamiona u ukupnom broju vozila, [%]. Osnovni nivo buke, dat prethodnim izrazom potrebno je korigovati ukoliko je brzina vozila drugaija od standardizovanih brzina, izrazom:
100 + 10 0.1D 1 p C = L A 37 .3 + 10 log [ dB ( A) ] , 100 + 8.23 p

gdje je: L A - nivo buke automobila u funkciji brzine (min.30km/h, max. 130km/h):

L A = 27.7 + 10 log1 + ( 0.02 A )

[dB(A)],

LK - nivo buke kamiona u funkciji brzine (min. 30km/h, max. 80km/h):

LK = 23.1 + 12.5 log K [ dB ( A) ] ,

D - razlika nivoa buke kamiona i automobila:
D = LK L A .

Ukoliko je nagib puta vei od 5%, potrtebno je osnovni nivo buke korigovati zbog nagiba puta, jer se nivo buke pri tim uslovima poveava na isti nain u sluaju uzbrdice i nizbrdice. Korekcija zbog nagiba puta rauna se izrazom:
C Np = 0.6 g 3[ dB ( A) ], g > 5%,

gdje je g -nagib puta, [%]. Karakteristike podloge kojom je presvuen put dodatno mogu uticati na ukupni nivo buke koji generie drumski saobraaj zbog interakcije pneumatika i podloge kao jednog od glavnih izvora buke pri veim brzinama. Starije konstrukcije podloga uglavnom poveavaju nivo buke, dok novije konstrukcije smanjuju nivo buke za brzine iznad 60km/h, tako da je korekcija za presvuenu betonsku podlogu -2dB(A), a za porozni asfalt sa vie od 15% pora -5dB(A). Za starije podloge puta korekcija se odreuje iz tabele.

Korekcija zbog podloge puta Podloga puta Asfalt Beton Kaldrma sa glatkom teksturom Kaldrma sa grubom teksturom Maksimalno dozvoljene brzine 30 km/h 40 km/h 50 km/h 0 0 0 1.0 1.5 2.0 2.0 2.5 3.0 3.0 4.5 6.0

Iz optih jednaina datih u standardu mogu se izvesti jednaine koje definiu osnovni nivo buke posebno za putnika i teretna vozila u funkciji njihovog broja i brzine i koje mogu zameniti navedene jednaine. Osnovni nivo buke automobila rauna se kao:

L , A = 27.7 + 10 log N A + 10 log 1 + ( 0.02 A ) [ dB ( A) ],

3

gdje je: N A - broj automobila u toku jednog sata, A -brzina automobila ( min. 30km/h, max. 130km/h), a osnovni nivo buke kamiona kao:
L, K = 23 .1 +10 log N K +12 .5 log K [dB(A)],

gdje je: N K -broj kamiona u toku jednog sata, K - brzina kamiona ( min. 30km/h, max. 80km/h). Ukupni referentni nivo na rastojanju 25m od linije izvora i visini 4m iznad terena dobija se energetskim sabiranjem osnovnih nivoa buke automobila i kamiona i korekcijom zbog nagiba puta i karakteristike podloge puta: L = 10 log 10

0.1L , A

+ 10

0.1L , K

)+C

Np

+ C pp [ dB ( A) ]

Merodavni nivo buke na mestu prijema odreuje se za dnevni (6.00-22.00) i noni period (22.00 -6.00) posebno, korekcijom ukupnog referentnog nivoa buke:
Lm = L + C D + C G + C B + C Z + C R

Slabljenje nivoa buke pri prostiranju Pri prostiranju zvunih talasa od izvora buke do proraunske take, na promenu nivoa buke (uglavnom slabljenje) utiu razliiti efekti. Jedino efekat refleksije zvunih talasa od reflektujuih povrina na mestu prijema zvuka utie na pojaanje nivoa buke. Ukupno slabljenje nivoa buke pri prostiranju buke od emisione do prijemne take odreuje se jednainom: C = C D + C A + C B + CG + C Z + C R , Korekcija za uticaj zelenih gustih zasada

Zeleni zasadi u odreenoj meri mogu smanjiti nivo buke apsorpcijom zvunih talasa pri prolasku zvunih talasa kroz njih. Maksimalna redukcija koja se moe postii zelenim zasadima iznosi 5dB i moe se odrediti primenom izraza:
C Z = 0.06 d [ dB ] ,

gdje je d - duina zelenog zasada kroz koji se prostire zvuni talas. Pri izraunavanju duine d treba voditi rauna da se talas ne prostire pravolinijski, ve po zakrivljenoj putanji, to je posledica refrakcije ( savijanja talasa ) usled uticaja meteorolokih uslova sredine. Pri proraunu duine d treba uzeti da je poluprenik zakrivljene putanje zvunih talasa 5 km. Korekcija za uticaj refleksija Ako saobraajnica prolazi izmeu dva niza paralelnih stambenih objekata, potpornih zidova ili barijera, nivo buke na mestu prijemne take se poveava zbog uticaja viestruke refleksije zvunih talasa. Refleksija zvunih talasa, kao jedan od efekata koji utiu na prostiranje zvunih talasa, jedini poveava nivo buke na mestu prijemnika. Za sluaj potpuno reflektujuih povrina, maksimalno poveanje nivoa buke je 3.2dB i moe se izraunati kao:
CR = 4 h [ dB ] . w

Ako su reflektujue povrine obloene apsorpcionim materijalom, maksimalno poveanje nivoa buke je 1.6dB i rauna se kao:
CR = 2 h [ dB ] , w

gdje je: w- meusobno rastojanje reflektujuih povrina, h - srednja visina reflektujuih povrina.

KONTROLA BUKE
Osnovni principi kontrole buke Buka koja se generie na mestu izvora buke prostire se i prenosi ka prijemniku putanjama koje ne moraju uvek biti iste. Na mestu prijemnika buka se doivljava kao problem ukoliko su nivoi buke visoki ili ukoliko remeti osnovne ljudske aktivnosti: rad, odmor, spavanje i sl. Nivo buke na mestu prijemnika zavisi od: zvune snage izvora ( automobila, kamiona, vozova i sl.);

duine putanje kojom se buka prostire, odnosno rastojanje izmeu izvora buke i prijemnika; okruenja u kome se nalazi prijemnik.

Navedeni elementi od kojih zavisi nivo buke na mestu prijema odreuju i osnovne principe kontrole buke: kontrola na samom izvoru buke; kontrola na putevima prenoenja; kontrola na mestu prijemnika.