Spec.

kurs EKI PUTOPIS Cilj kursa: Upoznavanje sa karakteristikama i vrstama putopisa, razvoj putopisnog anra, poreenje ekih i srpskih putopisa. Nain polaganja: pojedinani zadaci, izrada seminarskog rada, usmeni ispit. Trajanje: 2 semestra Program: Humanizam i renesansa: Jan Hasitejnsk z Lobkovic (Putovn k sv. hrobu), Vclav Vratislav z Mitrovic (Phody), Oldch Preft z Vlkanova (Cesty z Prahy do Bentek, Cesty do Svat zem), Krytof Harant z Polic a Bezdruic (Cesta z Krlovstv eskho do Bentek, odtud do zem svat, zem Judsk a dle do Egyptu, a potom na horu Oreb, Sinai a Sv. Kateiny v Pust Arbi 1608) 19. vek: Emil Holub, Jan Neruda (Obrazy z ciziny, Men cesty,Pask obrzky, Rzn lid), Boena Nmcov (Vzpomnky u cesty po Uhrch,Obrazy ze ivota slovenskho, Kraje a lesy na Slovensku), Karel Havlek Borovsk (Obrazy z Rus), Josef Vclav Sldek (Americk obrzky), Josef Holeek (ern Hora), 20. vek: Ivan Olbracht (Zem bez jmna, Obrazy ze soudobho Ruska, Hory a stalet), Karel apek (Anglick listy, Obrzky z Holandska, Cesta na sever, Italsk listy, Vlet do panl), Jaroslav Haek (Prvod cizinc a jin satiry z cest i z domova), Alfons Mucha (New York) Srpski autori: Ljubomir P. Nenadovi (Pisma iz Nemake, Pisma iz Italije, Pisma iz vajcarske, O Crnogorcima), Jovan Dui (Gradovi i Himere) Isidora Sekuli (Pisma iz Norveke) Rastko Petrovi, Milo Crnjanski, Biserka Raji (Pisma iz Praga) Pomona literatura: Knjiga o putopisu, ur. Slobodanka Pekovi, Institut za knjievnost, Bgd 2001.

PUTOPIS dokumentarni oblik koji opisuje dogaaje, ljude i utiske koje je pisac sreo i doiveo na nekom putovanju. P. je izrazito otvorena forma i u njemu se mogu nai najrazliitiji tipovi diskursa, od istorijskog i esejistikog, do posve lirskog i emotivnog. Raznovrsnost se primeuje i u anrovskom pogledu, pa se p. ponekad pie u obliku pisama, dnevnika ili memoara, ponekad je povezan sa opteobrazovnom literaturom (vodii, bedekeri), a moe se transformisati i u romanesknu formu, pa ak i u epsko-lirsku vrstu (npr. Bajronova Honoaa ajlda Harolda). Poto je putovanje stalni motiv epike, praktino od njenog nastanka esto se nazivaju putopisnom knjievnou jer opisuju kretanje junaka kroz prostor i vreme ( Ep o Gilgameu, Odiseja). Postoje dva tipa putopisa: DOKUMENTARNI pridrava se injenica i precizan je. Autori izlau istoriju zemlje, pojedinih mesta ili znamenitosti, detaljno opisuju prirodu i naselja, prikazuju ljude i obiaje ali esto ukljue i svoje line impresije i razmiljanja. UMETNIKI tj. putopisna knjievnost vezuje se za drevne epove i za istorijsku literaturu ( Herodotova Istorija). Umesto dokumentarnoj deskripciji prednost se daje mati i fantaziji. Opisuju se putovanja u imaginarne krajeve (Danteova Boanstvena komedija). Zajednike karakteristike oba tipa: motiv putovanja, linearna kompozicija koja prati junakovo kretanje i njegove doivljaje, strukturu teksta uobliavaju kroz niz epizoda manje ili vie labavo povezanih, perspektiva pripovedanja data je iz ugla samog pripovedaa. Subjektivnost pripovedanja dominira u oba vida. Putopis se povezuje i sa drugim anrovia i knjievnim rodovima, sa avanturistikim ili pikarskim romanom, utopijom, antiutopijom ili satirom, sa naunom fantastikom itd. Poznata dela putopisne knjievnosti: D.Defo, Rombinzon Kruso i Kapetan Singlton; D. Svift, Guliverova putovanja; Volter, Kandid i Vavilonska princeza; Stern, Sentimentalno putovanje po Francuskoj i Italij;, . Vern, Dvadeset milja pod morem, E.A. Po, Avanture Gordona Pima itd. U srpskoj knjievnosti: Ljubomir Nenadovi, Jovan Dui, Isidora Sekuli, Rastko Petrovi, Milo Crnjanski itd. ----

PUT U SVETU ZEMLJU Iako jo od poetaka pisane eke knjievnosti moemo traiti korene putopisne knjievnosti, pre svega u legendama o svecima, najstarijim hronikama ili u ekoj Aleksandridi, ipak karakteristike putopisa jasno se definiu tek od 15. veka. Rukopisi koji su pisani inspirisani dalekim krajevima streme ka dokumentarnosti poput istorijskih rukopisa. Primetne su i didaktike i zabavne tendencije. Model srednjovekovnog putopisa je Mandeviljev putopis u kome je opisana Sveta zemlja, Indija i Kina. Preveden je na eki 1400 godine. Prethodnik renesanskog putopisa je i Marko Polo (13.v.) koji u putopisu Milion opisuje dogodovtine sa svojih putovanja. Ipak, putopisi su retkost, jer je putovanje bilo retka pojava. Najee se radi o zapisima putovanja do Svete zemlje. Dakle, glavni motiv je verski i hrianski. Bilo je to vreme kada se svetenstvo upuuje na hodoasna putovanja do Svete zemlje, do Hristovog groba.Opisuje se put do Svete zemlje, ali esto se ubacuju duhoviti ili skeptini komentari o dalekome svetu, to ini ovo tivo zabavnim. Vrlo esto se koristi estetska aktualizacija tj. autor koji je konfrontiran sa novom sredinom, ne opisuje samo ono to vidi ve esto poredi pojave i ljude sa svojom sredinom. Putopisi, isto kao i istorijski spisi, ostavljali su po strani bajkovitost i fantastinost. U njima se realnost posmatra direktno, kroz svakodnevni ivot. U putopisu pisanom na latinskom iz 1477. g. Martin Kivost Cesta do Jeruzalma (Put u Jerusalim) na svom putu po Italiji posmatra drvee koje u februaru cveta i raa plodove u obliku jabuka, slatkih i kiselih. Dakle, na svom putu do Svete zemlje ovaj utrakvistiki svetenik posmatra obine stvari, ali ostavlja i svedoanstvo o moralu i veri, o ivotu u Italiji: V onch obcch, jakkoli jsou velmi bohat, pece jim chyb zbonost a jakkoli kzn, Ale jac lid, takov knz. Takka v kadm mst je biskup, dobe zvon od plnoci, ale nic nedlaj a kn je mnoho a neuitench. To jsem dobe rozvil, co jsem chtl vidt, jak je vude lid chpav a jak hled Boha. Krivousti u svojim zapisima opisuje stanovnitvo zemalja kroz koje prolazi i njihove navike. Sveta zemlja nije privlaila samo pristalice reformacije. Katoliki plemi Jan Hasitejnsk z Lobkovic 1493.g. ide na put do Hristovog groba i sa tog puta donosi uspomene koje objavljuje 1505. godine pod nazivom Putovn lta Pn 1493 k Bomu hrobu vykonan. Iako je cilj putovanja verski, ovog plemia su interesovali razliiti kurioziteti, pre svega interesuje ga ono to mu nije poznato iz njegove sredine. Pie o brodu, o delfinima (koji su se ljubazno ponaali), o egzotinim plodovima. Veliku panju posveuje opisu predela sredozemnih oblasti, posebno opisuje Veneciju. Poseuje manastire i crkve i opisuje brojne relikvije. Samo dve kosti ekog sveca Prokopa, koje su izloene u venecijanskoj crkvi, izazivaju sumnju kod autora. On se pita kako su se tu nale. Putopis svedoi da je na kraju 15. veka postojalo dobro organizovano putovanje od Venecije do Svete zemlje. Na kraju spisa postoji popis podataka o Svetoj zemlji, Arabiji,

Egiptu. Njegov tekst ima i pedagoku crtu kojom osnauje itaoevu veru a ima i elemente geografkog dodatka uz Bibliju. Putnici u Svetu zemlju, iako su bili zadivljeni lepotama i bogatstvom drugih zemalja, nisu prestajali da misle na eku, koja je za njih glavno merilo vrednosti. Npr. Hasitejnsky dok opisuje Veneciju, sea se Praga. Nacionalna svest se jo jae iskazuje u izvetajima sa tzv. diplomatskih puteva. S jedne strane je izgledalo da su esi u 15 veku prekinuli odnose sa Papom (Husove reforme) i jasno pokazali svoju nezavisnost. S druge strane, pokuali su da steknu saveznike u drugim zemljama i da predstave svoju zemlju kao kultivisanu i naprednu. Jiri z Podjebrad poslao je delegaciju 1464. g. u Francusku sa idejom da se napravi unija i obezbedi mir. Jedan od lanova te delegacije, pa Jaroslav, pisao je svoje utiske kao izvetaj sa puta. Iako zapisi nisu bili kasnije sreivani, puni su interesantnih zapaanja i uporeivanja vrednosti u zemlji i inostranstvu. Znaajniji je opis puta Lva z Romitala, roaka kralja Jirija iz Podjebrada, koji je putovao po Zapadnoj Evropi od 1465 do1467.g. Autor tog putopisa je Vclav aek z Bkova, veleposednik koji je posle bio imenovan za plemia. Putopis je napisao na ekom ali nije sauvan. Poznat je samo prevod na latinski iz 16. v. Autor govori o visokom nivou eke delegacije koja je oduevila dvor u Briselu, dobila priznanje u Veneciji itd. Autor je posedovao mo zapaanja koja mu je omoguila da posmatra posebnosti tuih zemalja, ali sve vreme poredi sa ekih pozicija. Posebno ga je privukla obala. U Bretanji opisuje Saint Malo: Msto se nalz u moe tak blzko, e kdykoli ho vtr vzedme, slan voda se rozlv vude v ulicch. St. Malo nen velk, ale je obklopeno temi silnmi pevnostmi. Ve mst chovaj psy, kte v noci prochzej ulicemi jako non hldai. Jak jsou putni ze etzu, nesnesou nic, co se ve mst objev, a hned to roztrhaj.

Oldich Preft z Vlkanova: Cesta z Prahy do Bentek a odtud potom po moi a do Palestiny to jest do krajiny nkdy idovsk, zem Svat, do msta Jeruzalma k Bomu hrobu, kterouto cestu s pomoc Pna Boha vemohcho tastn vykonal Voldich Preft z Vlkanova lta pn 1546. V t pak cest vypisuj se poloen mnohch mst i jinch vc, o nich se ast zmnky dj v Starm a Novm zkon, kter znti poteb jest pro snad vyrozumn Psem svatch. Oldrih Prefat (1523-1565) potie iz bogate trgovake porodice. Njegov otac, trgovac takninom posedovao je u Pragu nekoliko kua a kupio je i plemika znamenja. Sa 17 godina Prefat odlazi na studije u Vitenberg a 1542. studira matematiku u Pragu a ve sledee godine studira u Lipljanima. Zna se da je 1545. godine putovao preko Alpa u Veneciju pa do Rima. Tamo upoznaje mladog nemakog studenta koji ga zove na put do Svete zemlje zajedno sa njegovim prijateljima. Na put polazi sa 23 godine. Do Venecije stie uobiajenim putem preko Alpa U uvodnoj dedikciji Epistoli, autor posveuje putopis Vaclavu Zajicu iz Hazemburka,plemiu koga naziva njegova milost i kae da je i on iao istim putem i da je stigao do Malte ispod Sicilije do vitezova Jana Jeruzalemskog ali dalje nije stigao zbog loeg zdravlja i neprijateljskih prepreka.Autor takoe polazi sa motivom da upozna i oima vidi mesta koja se pominju u Svetom pismu kako bi ih to bolje razumeo. Autor je pravi humanista to potvruje reenica: Ne rozen, ale ctnost in lidi urozen, slavn, znamenit a v chvly hodn. (str. 9) U uvodnom delu, koji je napisan u tradicionalnom maniru, Oldrih pie kako je svestan da e njegov putopis izazvati razliite reakcije, da e za neke biti preirok, za neke suvie kratak, da e mu zamerati to je taj put ve dosta puta opisan na latinskom, nemakom i ekom: ...tu budou soudov, protoe koliko hlav, toliko rozumv, toliko soudcv ... Znm zajist to dobe, e kadmu v notu jeho trefiti jest vc nemon. (str. 15) Istie da nita to bude napisao nije izmislio, ve oima video i da je sve zapisao prostim, razumljivim stilom :aby vickni, kdo st budou, mohli vyrozumti ... pravda na sprostnch slovch zle a dn ciz nepotebuje ani barvy ani ozdoby (str. 16) U uvodnom delu pominje i to da sveta mesta kojima se hriani klanjaju sada pripadaju Turcima, Saracenima i drugim paganima, ali da se oni sa uvaavanjem odnose prema tim mestima, oni ih ne rue, ne ometaju putnike, to je hvale vredno dok hriani se uzajamno ne podnose i preganjaju. To su neki omiljeni topiki motivi koji se tada koriste u uvodu spisa: odbrana od eventualne kritike, podvlaenje verodostojnosti svoga rada. I na kraju, posveuje delo svome ekom narodu, u duhu humanizma.

Putopis je podeljen na 84 poglavlja u kojima se po redosledu opisuje putovanje u oba pravca. U prvom poglavlju detaljno su popisane razdaljine od mesta do mesta na putu iz Praga do Venecije (str.20), ukupno 84 milja . Drugo poglavlje donosi tekst ugovora koji svaki putnik do Svete zemlje mora potpisati sa vlasnikom broda Smlouva mezi patronem neb hospodem lod a poutnky. Na tom dugakom spisku obostranih obaveza tokom putovanja (ponaanje, ishrana, higijena), mapira se i trasa putovanja (ostrvo Krf, Zante - Zakintos, Kandi- Krit, Kipar, palestinska luka Jafe kod Jerusalema) i garantuje se bezbednost putnika (str.27). Cena putovanja je 45 kruna u zlatu, polovima se daje u Veneciji a druga kada stignu u luku Jafe. Posle opisa mise u crkvi sv. Marka, u etvrtom poglavlju detaljno opisuje izgled broda kojim e putovati. Sledi detaljni opis ostrva, luka, gradova i mesta kroz koje se prolazi. Centralna poglavlja su posveena obilasku svetih mesta opisanih u Bibliji. U humanistikom duhu, autor stalno dokumentuje svoje stavove. On je jedini protagonista, iako esto upuuje na neke tekstove koji detaljnije piu o pojedinim temama koje on pominje. Najvie se oslanja na Odiseja, Platona, Apolonija. esto umee antike legende, posebno opisujui grka ostrva. Ipak se najvie oslanja na Biblijske legende. Inspiriu ga starozavetna i novozavetna mesta. On je putnik, po obrazovanju matematiar, te bez ograda polemizuje sa predrasudama koje postoje o svetim mestima (nije istina da u Jerusalemu cele godine dan i no isto traju, nije tano da ovek koji u podne stoji na mestu gde je razapet Hrist ne vidi svoju senku...). Takoe, u humanistikom duhu veoma je tolerantam prema razliitim kulturama, verama i jezicima.

Romantiarski putopis Sentimentalizam i romantizam u velikoj meri podvlae odreena oseanja kao npr. nemir, udnju, potragu, neizvesnost, avanturistiki duh, upoznavanje nepoznatog itd. Putovanje u tom smislu prua mogunost za realizaciju svih tih oseaja, te romantiari prve pol. XIX veka dosta putuju. Bez obzira na materijalne mogunosti, bili bogati ili siroti, upuuju se na putovanja u potrazi za avanturom. Bio je to nain da pobegnu od jednoline svakodnevnice, prizemnosti i banalnosti uobiajenog ivota. Romantiari oboavaju prirodu, u njoj pronalaze inspiraciju, pa veoma esto su njihova putovanja povezana sa razgledanjem prirode, dugim etnjama i meditacijom u prirodi. Romantiarska putovanja su esto i fiktivna, odigravaju se u mati umetnika. To su sentimentalna putovanja koje opisuju Stern, Bajron ili Jan Kollar, J.K. Tyl. Romantiari su esto ili putevima svojih omiljenih umetnika, obilazili gradove i mesta gde su stvarana umetnika dela. Karel Hynek Mcha (1810-1836) eki romantiarski pesnik, autor poeme Maj koja se smatra vrhuncem ekog pesnikog romantizma. Jedini pravi, subjektivni romantiar u ekoj knjievnosti prve polovine 19. veka. Ne samo da je pisao u duhu bajronovskog romantizma, ve je i iveo romantiarski. Njegovi biografi naglaavaju da je oboavao prirodu, esto je peaio do udaljenih, naputenih i skrovitih mesta. Posebno su ga privlaila groblja i tvrave. Bio je strasni putnik i svoja zapaanja i preivljavanja ostavio je zabeleene u obliku beleki, dnevnika, pisama. Autentine beleke, od kojih Dnevnik sa puta po Italiji (Denk na cest do Itlie,1934) predstavlja jedinstvenu celinu, svedoi o intenzivnom interesovanju, strasnim proivljavanjima i ulnosti sa kojom posmatra svet oko sebe. Mahova putovanja, slino kao i njegova omiljena lektira, imala su odreeni cilj: spoznaju vlastitih oseanja i stiavanje unutranjeg nemira. Divna i uzbuujua priroda (u smiraj dana, nou, tokom nevremena) i naputena mesta koja svedoe o zaboravljenoj istoriji, Mahu su najvie interesovali. Redovno je putovao od 1932. godine i posetio je Karltejn, Kokorin, Bezdjez, Beneovo, Troski, Hrubou Skalu, Krkonoe. Godine 1834. putovao je u severnu Italiju, preko Alpa do Venecije i Trsta. Putovanja ga inspiriu da pie konkretna dela npr. Pout krkonoska, pesma u prozi, roman Kivoklad inspirisan je tvodjavom a roman Cikni za glavnu temu ima egzotini ivot Cigana- veitih putnika, nomada. Motiv putnika izraen je i u poemi Maj, gde se u poslednjem spevu pesnik-putnik identifikuje sa sudbinom traginih junaka upravo dolazei kao putnik na mesto gde se odigrala tragedija.

Boena Nmcov (1820-1862) Skoro itavu mladost provela je u Pragu i uspela da ue u krug romantiarskih rodoljuba, druila se sa predstavnicima eke kulture (Erben, elakovski, Fri, Nebesky, Podlipska...). U duhu toga vremena razvija interesovanje za sakupljanje narodnih bajki (Nrodn bchorky a povst), interesuje se za folklor i obiaje. Godine 1845. preselila se sa muem na Chodsko u Domalice. Tamo upoznaje seoski ivot i oarana je njime. Divi se prirodnosti i neukaljanom moralu seljana. Poto je njen suprug bio pristalica revolucije i veoma aktivan u dogaajima 1848. iz politikih razloga posle propasti revolucije prisiljeni su da se stalno sele. Prvo ive u Liberecu a od 1850. g. u Ugarskoj (Mikovec). Kraj ivota provodi u Litomjericama. Najvie je putovala po Slovakoj tj. Ugarskoj. Prvo putovanje 1851g. u Mikovice, kde je radio njen suprug. Preko Brna, Prespurka (Bratislava) i Pete dolazi u Mikovice u kome ive Maari i Slovaci. Ostaje tri nedelje. Vzpomnky z cesty po Uhch Drugo, dvomeseno putovanje je 1952.g. Odlazi u Balaove Djarmoti gde tada radi njen suprug.Tu upoznaje pesnika Janka Krala. Sa suprugom putuje do Banske Bistrice, tu upoznaje slovaku prirodu i narod. Prijatelj dr Gustav Zehener je upoznaje sa Slovakom a sakuplja nar. poezije Jan Rimavski joj daje podsticaj za sakupljanje Slovenskych pohadek a povesti. Z Uher Tree putovanje predstavlja estomeseni boravak u Balaovim Djarmotech. Tu zapoinje detaljno istraivanje slovakih obiaja i tradicije i javlja se ideja da svojim upoznavanjem eha sa Slovacima ublai postojee nesporazume. Uhersk msto (Darmoty), Obrazy ze ivota slovenskho, etvrto putovanje realizovano je zahvaljujui donaciji jednog plemia1855.g. Tada odlazi u gornju Ugarsku kako se nazivala Slovaka. Preko Bea, Bratislave i Ostrihoma vozom, brodom, koijma,stie u Sliae. U toj banji se leila 10 dana ipa odlazi Pohroni, do Banske Bistrice i Brezna. Brezenski lekar Gustav Zechenter, zaljubljenik u lov i medvede, amaterski slikar i botaniar upoznaje je sa obiajima i tajnama toga kraja. Jozef Kudelka, katoliki svetenik u iernem Balegu pozajmljuje Njemcovoj hroniku koja joj je izvor za Kraje a lesy ve Zvolensku. Upoznaje slovake pisce sa kojima e ostati u kontaktu. Posle dva meseca hitno se vraa u Prag jer je suprug proteran iz Slovake. Kraje a lesy ve Zvolensku, Posledn medvd na erchov..., Slovansk staroitnosti, Njeni putopisi nastajali su u formi urnalistikih lanaka koje je objavljivala u ekim novinama i asopisima i tako zaraivala honorar. Njeni utisci sa putovanja nalaze se i u pismima koja alje prijateljima (Dopisy z Lzn Frantikovch), ali i u folklornim studijama i zapisima. Najvei deo njenog putopisnog opusa nalazi se u izboru Nrodopisn a cestopisn obrazy ze Slovenska. Knjiga se sastoji iz vie delova: Vzpomnky z cesty po Uhch, Z Uher, Uhersk msto (Darmoty), Obrazy ze ivota slovenskho, Kraje a lesy ve Zvolensku, Posledn medvd na erchov..., Slovansk staroitnosti, Hry hdanky psn a kadla.

Karakteristike putopisa B. Njemcove: u romantiarskom duhu izrazito interesovanje za folklor, obiaje i navike ljudi, ali u opisima su realistino posmatrani detalji (detaljni opisi izgleda mesta,nonje, obiaja, hrane, izgleda stanovnika). Izraena su zapaanja o moralnim vrednostima, patrijahalnom duhu i tradiciji ljudi. Opisuje svoje saputnike i ljude koje upoznaje, citira razgovore sa njima, njihova zapaanja i miljenja. Zapaa razliite drutvene pojave i pristupa im veoma emotivno. Vrlo odreeno brani interese potlaenih, sirotih, zastupa interes ena. Posebnu panju posveuje jeziku, esto ubacuje lokalne izraze, prevodi rei sa slovakog i madjarskog, zapisuje frazeologiju i leksikalno bogatstvo. Sastavni deo njenog putopisnog stila je zapisivanje lokalne usmene narodne knjievnosti, koja za nju predstavlja neodvojivi deo narodnog bia a samim tim i neodvojivi deo portreta jednog naroda. Obrazy ze ivota slovenskeho su na granici putopisa i folkloristike studije. Autorka u posebnim poglavljima Domc ivot, Stavby, Narozeniny a kestn hody, mrt, poheb a kar zapisuje obiaje i verovanja u Slovakoj i citira prigodne pesme koje se pevaju pri razliitim prilikama. Time ovaj putopis postaje etnografska i folkloristika studija o ivotu slovakog naroda. Slovensk staroitnosti ze zpisk dr. Gustava Reusza sdluje Boena Nmcov,ima odlike vodia kroz razliita mesta na granici izmeu Slovake i Maarske (Gemer, Draice,ivetice, Pleivec...). Ukratko opisuje geografski poloaj, sastav stanovnitva , poneki istorijski podatak a zatim nabraja vredne antikvitete koji se tamo nalaze.

Karel Havliek Borovsky (1821-1856): Obrazy z Rus Havliek je bio panslavista i eleo je da lino upozna sve slovenske zemlje. Imao je sree...kada je bio izbaen sa studija na katolikom seminarijumu zbog slobodarskih i protivcrkvenih stavova, eleo je da se zaposli kao uitelj. Profesor tjepan Petrovi evirev pozvao ga je 1843.g. u Moskvu da bude privatni uitelj njegovom sinu. Dok je putovao u Rusiju proveo je dva meseca u Lvovu, te je upoznao i ivot u Ukrajni Havliek je bio u Rusiji od januara 1843, do jula 1844.g. Tokom svog boravka pisao je beleke, utiske i lanke o Rusiji a kasnije, po povratku u eku, nastavlja da pie svoja zapaanja o Rusiji. Jo 1843.g. pie svom drugu K.V.Zapu da je posle 4 meseca boravka u Rusiji sakupio puno materijala za pisanje. U tom pismu napominje da sve to je novo, odmah zapisuje a poneto pie i u konanoj verziji za tampu. Naalost, nisu sauvane sve beleke a neki utisci su ostali samo u formi napomena, koje je autor kasnije imao nameru da razradi. Slike iz Rusije su nedovreni niz putopisa, sa elementima beletristike. To nisu samo putopisni zapisi, ve tekstovi imaju odliku kritikog pristupa sagledavanju pojava, dogaaja i ljudi. Osea se i uticaj urnalistikog stila koji je dvadesetodvogodinji satiriar negovao od mladih dana. Od idealizujueg zaljubljenika u Rusiju, Havliek e postati otri kritiar apsolutistikih odnosa u carskoj Rusiji. Takoe e se razoarati u Kolarovu ideju slovenske uzajamnosti i doivee je kao iluziju. Istovremeno ostae mu divljenje ruskom narodu. Realistika karakterizacija ljudi, satirini pogled. Iz njegove korespodencije doznajemo da je imao plan, program kako e opisati Rusiju ekom itaocu, ali ostvario je samo deo toga. Sauvao se sledei spisak tema o kojima je naperavao da pie: Vci o kterch pojednm: Sluby bo. Knstvo. Jzda na perekladn. Poty. Vojsko rusk. Krestnie. Jordan. Vzken. Systm obroku. Hlavn karakteristika Moskvy. Varavy, Lvova, Krakova. Jezdn Rus. idovstvo polsk.... itd. Realizovane Slike iz Rusije obuhvataju samo etiri lanka: Svtek pravoslavnosti, Gulaje, Kupestvo i Cizozemci v Rusch. Sauvana su jo dva lanka Neobyejn katechismus i Rusov, koje je Havliek kasnije pisao za Narodne novine, to svedoi da se esto vraao svojim utiscima sa putovanja po Rusiji.Naalost, nije sauvan lanak Prodozpytecka klasifikac vech epic, vyskytujcch se v Moskv. Iz prepiske saznajemo da je Moskovljane podelio po vrstama kapa koje nose, odredio im je karakter, zanimanje, poloaj... Havliekova namera je bila da svoje zemljake upozna sa svojim mijenjem o Rusiji koja je po njemu jezikom, pismom i kulturom toliko razliita od eke,

ali s druge strane ruski narod je blizak ekom. eleo je da esi imaju mogunost da uporede svoj ivot i sredinu sa ruskom. U kasnijem izboru Obrazy z Rus nalazi se i lanak Prvn zkouka z eskoslovanskho jazyka v Moskv. To je opis ispita iz ekog jezika koji se polae u Moskvi i kome je pisac prisustvovao. Koristi priliku da opomene svoje savremenike da se eki ui u drugim zemljama a da esi sami zapostavljaju svoj jezik. Pravoslavni praznik je lanak koji opisuje pravoslavnu crkvenu ceremoniju koja se obavlja u prvoj nedelji posta u ruskoj crkvi. Detaljno opisuje tok ceremonije, citira izgovorene tekstove tokom slube i komentarie da mu je tek posle tog iskustva jasno kako Rusi bezrezervno vole svoju otadbinu i koliko se iskreno rtvuju za nju. Gulanje opisuje ruska veselja. Havlieka fascinira predanost i originalnost naina na koji se Rusi vesele i poredi to sa Nemcima koji su i u tim prilikama odmereni i hladni. Ruski veseljak spreman je da za nekoliko sati propije i razbaca svoj imetak, zarad uivanja i derta. Trgovci je netipini putopis, blizak beletristici po irini i razradi likova i dogaaja. Opisuje izgled, navike i postupke ruskih trgovaca. Kroz ovaj drutveni sloj, Havliek slika opte stanje u Rusiji, istovremeno zapisijui i pozitivne i negativne pojave. Stranci u Rusiji je lanak nastao posle povratka iz Rusije, kada njegov stav prema ovoj zemlji postaje dosta kritian. Govori o zaslugama ali i o loem uticaju stranaca u tadanjoj Rusiji. Zakljuuje da zapadna kultura nije donela mnogo dobrog Rusiji, iako podrava zasluge Petra Velikog. Moskvu istie u odnosu na Petrovgrad, koji je suvie pod uticajem zapada.

Josef Vclav Sldek: M Amerika Pesnik J.V.Sladek (1845-1912), pripadnik generacije Ruhovaca i Lumirovaca, napisao je feljtone za eke novine kada se vratio iz Amerike 1871-1892. Knjiga sadri feljtone o ivotu amerikih eha, feljtone o ivotu Indijanaca, Izbor starih bajki i pria indijanskih i lirske prie Doivljaji. U Ameriku je Sladek krenuo u junu 1686.g. samo to je uredio almanah Ruh, koji je bio objavljen povodom postavljanja kamena temeljca Narodnom pozoritu u Pragu. Nije jasan motiv zbog koga je Sladek krenuo u Ameriku, ali pretpostavlja se da je imala uticaja politika situacija u zemlji. Postojalo je nezadovoljstvo patriota zbog maarskog dobijanja beneficija u okviru Hazburke monarhije, dok su eki zahtevi ignorisani. Oni koji su protestovali, bili su na meti policije, te se dvadesettrogodinji pesnik mogao nai na tom spisku. Uz donaciju drutva Svatobor, Sladek odlazi u Konstancu na proslavu u ast Husa a odatle u Ameriku. Ukrcao se u nemakoj luci Brem ili u Hamburgu i stigao do Njujorka, koji je tada bio prva taka iskrcavanja ekih emigranata. Amerika je privlaila srednjoevropske politike i ekonomske emigrante zbog veih politikih sloboda i mnogobrojnih privrednih mogunosti, ali stigavi u nju svi su shvatali da su doli u zemlju u kojoj moraju sami da se bore, da imaju vlastitu inicijativu. Veina emgranata odlazi u unutranjost jer je amerika vlada tamo strancima ustupala zemlju koja je bila nenaseljena i neobraena. Tako i Sladek, tragom eke emigracije odlazi u NJuOrlians, do ikaga i Sent Lujisa. Zaustavlja se na jednoj farmi koju dre esi (Na farme, str. 26). FAsciniran je tehnolokim razvojem, putuje eleznicom, parobrodima ali i jae konje i ide peke. Proao je gradove na istoku i farme na zapadu i raneve u Teksasu sve do NJu Orleansa. Na svom putu susree se sa tragovima domorodaca Indijanaca i posveuje im veliki deo svojih feljtona. Zavretak Pacifistike eleznice promenio je poloaj Indijanaca i nastao je rat izmeu crvenih i belih. U tom konfliktu Sladek je na strani crvenih. Prouava njihove obiaje i kulturu i belei njihove prie i legende. Prevodi Longfelovu Pesmu o Hijavati. eli da promeni sliku o Indijancima kao o divljim ljudima. Puno pie o ekim emigrantima, o njihovoj asimilaciji i uzaludnosti nastojanja da se ouvaju koreni (Ztracene due. str. 48,49.) Kui se vratio u leto 1870. Zato je Sladek za svoj putopis odabrao formu feljtona? U to vreme Nerudini feljtoni imali su veliku popularnost i dnevne novine su ih rado objavljivale. Omoguavali su autoru da bude subjektivan, ali i objektivan, da socijoloki i egzistencijalno posmatra pojave. U prvom planu je pripoveda, u prvom licu, putnik koji posmatra Novi svet bez namere da u njemu ostane (iako pie u pismima da Amerika prua mnoge mogunosti za posao). Njegova pripovest se aktom direktnog obraanja itaocu objektivizuje i time italac ima utisak da i sam putuje.U Doivljajima se koncentrie na neke detalje i ironino sagledava pojave (eska kola a kostel v saint Louis, Od jezera michiganskeho). Humoristika perspektiva pripovedanja.

Razlika u pripovedakom stilu feljtona i Doivljaja. U feljtonima pripoveda kao da pred sobom ima ivog sluaoca, njegove uspomene su celovite. U Doivljajima postoji poetak, razradni deo i poentiranje. Jan Neruda (1834-1891) Neruda je tokom 60.ih godina 19. veka putovao u Pariz (1863), u severnu Italiju (1868), u Be i Ugarsku a na svojim putovanjima stigao je i do juga Evrope, na Balkan i Orjent (1870). Na tim putovanjima nastajali su njegovi putopisni feljtoni. Oni su pisani namenski, za objavljivanje u novinama jer je Neruda tih godina bio urednik Nrodnch listu. Pisao ih je iz nedelje u nedelju, u vidu kolumni i objavljivao. Napisao je da je svestan da novinske feljtone itaoci proitaju, ali i ubrzo zaborave, te se odluio da svoje utiske sa putovanja objavi i u posebnim izdanjima. Tako nastaju Pask obrzy (1864), feljtoni koji oslikavaju stil pariskog ivota polovinom 19. veka. Kao pravi novinar, Neruda posmatra ljude, stil i nain ivota, navike i atmosferu grada svetlosti. Zadrava se na takvim detaljima, poput jelovnika u restoranu, pozorinog repertoara ili pariske mode. Oduevljen je francuskom tradicijom i kulturom. U nizu informacija koje unosi u feljton, Nerudin putopis se blii realistinom putopisu, ali subjektivnim stavom koji neprestano izraava ostaje poznoromantiarski putopisac. I sama forma feljtona obavezuje ga da usklauje objektivni i subjektivni pogled na pojave i ljude. Ipak, odrava odredjenu distancu: itaocu nije saopten cilj putovanja, saputnici, lini planovi. Osea se samo lini stav. Men cesty (1877), su sabrani feljtoni sa kraih putovanja u Be, po Ugarskoj i Nemakoj. Germanski stil ivota kritiki posmatra, divi se kulturi i tradiciji, ali zamera im zatvorenost i hladnou. Time ispoljava tradicionalni manir ekih autora odbojnost prema nemakoj dominaciji.Obrazy z ciziny (1879), utisci sa puta po Italiji, Balkanu i Orjentu. Fascinira ga istorija i sudar evropske i azijske kulture. Informativan je, procenjuje pojave, poredi ih sa ekom situacijom a opti stav prema gradovima koje obilazi je pozitivan. Njegov feljton o Beogradu je istorijsko-turistiki vodi kroz na grad. Oduevljen je poloajem grada, ostacima osmanskog uticaja i balkanskog stila ivota. Za razliku od svog savremenika Vitjezslava Haleka, koji takoe pie svoje utiske o Beogradu i vidi ga kao zaostalu, primitivnu i skrajnutu sredinu, Neruda sa simpatijama posmatra i negativne pojave. Carigrad ostavlje na pisca najvei utisak. U tom vizantijskom gradu prepoznaje svu snagu i veliinu prolih vremena. Neruda je pisao feljtone i iz eke sredine npr. Severozpadn lzn nae i Z Liberce. U njima je kritian prema pojavi nacionalnog otuenja i germaniyaciji, koja u pograninim delovima eke preti da esi izgube svoj identitet. U njima se najvie prepoznaje Neruda kao angaovani novinar i svedok svoga vremena.

Realistiki putopis Ova vrsta putopisa u tesnoj je vezi sa razvojem novinarstva i urnalistikih anrova. Tenja da se to realnije prenese slika stvarnosti, spojena je sa realistikim tenjama u ekoj knjievnosti u poslednjoj treini 19. veka, ali i sa injenicom da su veina putopisaca bili i profesionalni novinari. Poetne tenje uoavamo kod Borovskog, Sladeka i Nerude mada je u njihovim putopisima dominantan poznoromantiarski, subjektivni odnos prema sagledavanju sredine. Realistini putopis donosi zbliavanje ovog anra sa istorijsko-socijalnim karakteristikama teksta, korienje dokumentarnog materijala i odreenu distancu autora u smislu prikrivenog subjektivnog doivljaja novih predela, gradova, ljudi. Putopisni feljtoni, reportae, novinski izvetaji, najee su forme realistikog putopisa. Josef Holeek (1853-1929) Jo kao student objavljivao je stihove u asopisu Svtozor i u almanahu Anemnky. Godine 1874. prvi put dolazi na Balkan. Prvo radi kao vaspita u Zagrebu a onda postaje izveta Nrodnch list tokom ustanka u Hercegovini (1875), a izvetava i o borbi Crnogoraca protiv Turaka (1876). Kasnije se vie puta vraao na Balkan, ali putuje i po ostalim slovenskim zemljama. Sve vreme se bavi novinarskim pozivom a svoje knjievne radove objavljuje u asopisima Lumr, Kvty, Osvta, Ruch... Najpoznatije njegovo delo je desetodelna hronika junoekog seoskog ivota Nai. Holeek je i jedan od ambasadora eko-junoslovenskih odnosa, jer je osim novinskih izvetaja pisao i mnoge lanke o specifinostima, karakteru i tradiciji Junih Slovena (Na ernou Horu a ern Hora koncem vku, Bosna a Hercegovina za okupace) ernohort junci (1882) je zbirka pria inspirisana crnogorskim narodnim predanjima i legendama o narodnim junacima. Tematski se odnose na dogadjaje iji je svedok bio i sam Holeek - borba Crnogoraca protiv Turaka 1875-76.g. Prvi od junaka je Marko Miljanov, vojvoda plemena koje jo uvek ivi skoro mitskim ivotom. Tu je i junak Luka Filipov koji je zatoio Osman pau i predao ga caru Nikoli. Na kraju knjige nalaze se Napomene u kojima se objanjavaju osnovni pojmovi iz istorije, beografije ili narodni obiaji i verovanja. Holeek je takodje i prevodio na eki sa srpskohrvatskog i bugarskog jezika. Prevodio je i sastavljao izbore junoslovenske narodne poezije (Psn hercegovsk, Srbsk nrodn epika, Nrodn epika bosenskch mohamedn, Kralevic Marko, Junck psn nroda bulharskho).

Put na jug Milota Zdirad Polk (1815) Karel Alois Vinaick (1829) K.H.Mcha (1834)

Karel Fritsch (1836) Karel Slavoj Amerlina F. Palack (1837) Cesta do Itlie Jan Kollr (1841) Pavel Ignc Frey (1846) Vilm Duan Lambl (1848) 2. pol. XIX st. Vtzslav Hlek (1868) Jan Neruda (1870)