Pod sedam velova
Dragana Matović
| 01. novembar 2009.
Ţivotna pri?a princeze Olivere, najmla?e k?eri kneza Lazara i kneginje Milice, ostala je
maglovita. Pomagala Srbe uti?u?i na sultana
Car Lazar i njegova porodica, Pavle Ĉortanović, 1860.
Nastavci
1.
Pod sedam velova2.
Srodne teme
ŢIVOTNA priĉa princeze Olivere, najmlaĊe kćeri kneza Lazara i kneginje Milice, ostala je maglovita.
Njoj su dodeljeni tek manji odeljci u literaturi koja se bavi srednjovekovnom epohom ili porodicomLazare
vić. Ţrtva koju je podnela odlaskom u harem Bajazita I istiĉe se kao njena najveća istorijska zasluga.Pre svega zato što je svoj uticaj na turskog sultana koristila za dobrobit Srbije i srpskog naroda.
Po majci, kneginji Milici, Olivera je poreklom od sam
ih Nemanjića. Kneginja Milica je ĉukununuka kraljaDuklje, Vukana Nemanjića, najstarijeg sina velikog ţupana Stefana Nemanje i starijeg brata kralja StefanaPrvovenĉanog i Svetog Save. Po ocu, knezu Lazaru, Olivera je unuka izvesnog Pribca (ili Pripca)
Hre
beljanovića iz Prilepca kod Novog Brda. Pominje se da je on bio u sluţbi cara Stefana Dušana i imaotitule peharnika, logoteta i velikog sluge. Pripadao je niţoj vlasteli.
Po nekim naznakama, Lazar je navodno bio samo posvojĉe Pribĉevo, a zapravo vanbraĉni
sin Dušanove polusestre Teodore ili moţda samog cara Dušana, pa time i sam Nemanjić. Na to ukazuju, mada ne precizno, “Pećki rodoslov” ili Dukina “Tursko
-Vizantijska istorija 1341-
1462. godine”. Ĉak i da su ovi podaci istiniti, Lazar i Milica su bili više
nego dovoljno srodniĉki udaljeni, tako da se njihov brak nikako
nije mogao smatrati rodoskrnavljenjem.
Knez Lazar i kneginja Milica imali su sedmoro dece: Maru, Draganu, Teodoru, Jelenu, Oliveru, Stefana i
Vuka. Olivera je, nesumnjivo, bila najmlaĊa kći, ali nije konaĉno utvrĊeno da li je bila i najmlaĊe detekneţevskog para.
O Oliverinom roĊenju, detinjstvu i ranoj mladosti gotovo da nema neposrednih podataka. Godina njenogroĊenja nigde u izvorima nije precizno zabeleţena. Neki autori rodoslova Lazarevića smatraju da je roĊena1373. ili 1376. godine. Sa druge strane, na osnovu nekih savremenih genealogija, rukovodeći se podatkomda je despot Stefan, Oliverin brat, roĊen oko 1377, moţe se izvući zakljuĉak da se u tom sluĉaju moglaroditi izmeĊu 1378. i 1380. U sluĉaju da je roĊena izmeĊu 1373. i 1376. godine mogla je imati izmeĊuĉetrnaest i osamnaest godina kada je otišla u harem.
U razdoblju pre Kosovske bitke, ţivot kneţevske dece odvijao se u sjaju neke vrste politiĉke i kulturnerenesanse. Kneţeva deca
, pa i sama Olivera, imala su prilike da se sretnu sa mnogim umnim ljudima,umetnicima i zanatlijama i da se upoznaju sa lepotom njihovih dela.
Svet zabave bio je takoĊe lako dostupan. Na oĉevom dvoru ili na gradskim trgovima, mogli su da vide putujuće glumce, propovednike, muziĉare i maĊioniĉare. Bili su u prilici da posmatraju i mnogobrojneviteške igre, nalik viteškim turnirima na Zapadu.
Njihovo obrazovanje bilo je temeljno. Uĉili su strogu dvorsku etikeciju, ĉitanje, pisanje, matematiku i
pevanje. Pore
d maternjeg jezika, morali su teĉno govoriti latinski i grĉki. Prouĉavali su i hrišćanskuteologiju i filozofiju. Ĉak i ţenska deca morala su, bar delimiĉno, biti upućena u pravila i tajne diplomatije.
Lazareve i Miliĉine kćeri bile su lepo vaspitane, ambiciozne, pametne, obrazovane, samosvesne i energiĉneţene, prave vladarke nalik svojoj majci. Potvrda za ovo je i obrazovanje Jelene Balšić, ĉija se pisma
smatraju izvanrednim dometom srpske srednjovekovne epistologije. Dokaz su i vladarske karijere, kakoJ
elene Balšić, tako i njene sestre Mare Branković, pa i ĉitava sudbina princeze Olivere.
Za spas naroda
Dragana Matović
| 02. novembar 2009
POLITI?KI brak bio je uobi?ajena pojava u srednjovekovnoj Srbiji. Svi brakovi vladaraiz dinastije Nemanji?a, bili su politi?ki. Milica dala Bajazitu najmla?u k?erSrpske zemlje krajem 14. veka
Nastavci
1.
Za spas naroda3.
Srodne teme
POLITIĈKI brak bio je uobiĉajena pojava u sredn
jovekovnoj Srbiji. Svi brakovi vladara iz dinastije
Nemanjića, od Stefana Nemanje do cara Uroša I, bili su politiĉki. Kralj Milutin je sklopio ĉak pet takvih
brakova.
I brak kneza Lazara i Milice, visokog dvorskog sluţbenika i kneginje
- Nemanjine potomkinje bio je
usmeren politikom. Njihove ĉetiri starije kćeri bile su, takoĊe, u politiĉkim brakovima. Mara je udata zaVuka Brankovića, Dragana za bugarskog cara Jovana Šišmana, Teodora za palatina na ugarskom dvoru Nikolu Gorjanskog (Garevića, Garu), a Jelen
a za gospodara Zete -
ĐuraĊa Balšića.
Ni osmanlijski vladari iz tog doba nisu ostali imuni na posezanje za brakom kao politiĉkim sredstvom.
Sultan Orhan, otac Muratov i deda Bajazitov dobio je od pretendenta na vizantijski presto i kasnijeg caraJovana Kan
takuzena, njegovu kći Teodoru za ţenu (1346. ili 1347). Kantakuzen je, u sukobima okovizantijskog prestola, privoleo Turke na svoju stranu i na kraju bio krunisan za cara. Nije prošlo mnogovremena, a sultan Murat je za ţenu uzeo jednu hrišćansku princezu
. Kada je car Jovan, koji je kontrolisao
juţni deo Bugarske, izgubio Drenopolj (Jedrene), a potom i Filipopolj (Plovdiv) morao je pristati navazalstvo Muratu. Izvori kaţu da je sam Murat kao zalog traţio Jovanovu sestru Tamaru.
Dvadesetak godina kasnije s
liĉna sudbina zadesila je i princezu Oliveru Lazarević. Kako navodi teolog Nikola Giljen njeno venĉanje sa Bajazitom pokazalo se u datom istorijskom trenutku kao najracionalnijerešenje za opstanak srpskog naroda i srpske drţave.
Nedugo posle kosovske trag
edije, koja se dogodila na Vidovdan 1389, nastali su sukobi meĊu Srbima koji
su bili za primirje sa Turcima i onih koji su bili za dalji otpor. Srbijom je u to vreme, s mukom, ali uz
svesrdnu pomoć malobrojne preţivele vlastele, a u ime maloletnog sina Ste
fana, upravljala kneginja Milica.
Miliĉinoj vlasti se suprotstavljao njen zet Vuk Branković, koji je odbijao njenu prevlast u porodiĉnom
savezu.Milica je nameravala da se sa decom, Stefanom, Vukom i Oliverom skloni privremeno u Dubrovnik.
MaĊarski kralj Ţigmund je saznao za to i ţeleći da iskoristi njeno odsustvo prodro je u severnu Srbiju. Dok su maĊarske trupe pljaĉkale po Šumadiji, a turske po jugu Srbije, Bajazitove posade već su bile zaposele
nekoliko srpskih gradova. Kneginja Milica promenila je odluku, ostala u Srbiji i sklopila mir sa Turcima
prihvatajući vazalnost Bajazitu. Tu odluku Milica je donela uz saglasnost vlastele, drţavnih ĉinovnika,
patrijarha i arhijereja srpske crkve.
Mir je pre svega podrazumevao veliki novĉani danak Turcima i pomoć u
ljudstvu za potrebe turske vojske.
Kao zalog za ispunjenje ovih obaveza, Milica je dala svoju najmlaĊu i jedinu neudatu kćer Oliveru u haremsultana Bajazita, ĉoveka koji joj je pogubio oca.
Vreme Oliverinog odlaska u Bajazitov harem, Stojan Novaković pov
ezuje sa kanonizacijom kneza Lazara i
prenosom njegovih moštiju iz Prištine u Ravanicu. Taj dogaĊaj odigrao se 28. juna 1391. godine, zbog ĉega Novaković Oliverin odlazak u harem smešta u proleće te godine. Pre sklapanja mira Turci nisu dozvoljavali
prenos
moštiju, a to je bio jedan od uslova da ga Srbi prihvate. Ne moţe se pouzdano reći da je ovaj Novakovićev zakljuĉak taĉan. Prenos moštiju kneza Lazara mogao se dogoditi, posle duţe pripreme, na
Vidovdan, naredne godine.
Sultan se propio
Dragana Matović
| 03. novembar 2009.
Odlaskom Olivere Lazarevi? u harem sklopljen je mir izme?u Srbije i Osmanskeimperije. Bila je dovoljno mudra da zna granicu
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
