VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZRENJANIN

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
-SEMINARSKI RAD-

TETAK BOJANA

24/07-1A

Sadrzaj:

Uvod ..............................................................................3 Faradejev zakon ............................................................5 Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije ...........7 Lencovo pravilo..............................................................8 Statika indukcija...........................................................11 Dinamicka indukcija12 Medjusobna indukcija i samoindukcija ...13 Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku .............14 Indukovanje napona u navoju ..16 Povecanje ukupnog fluksa kroz konturu .....17 Kalem .17 Primer RL kola ..18 Transformatori ...19 Primena elektromagnetne indukcije................................20 Literarura ........................................................................22

Uvod
Faradej je 1831. godine otkrio zakon elektromagnetne indukcije i time oveanstvu dao klju proizvoenja elektrine energije. Ovaj zakon je jedan od osnovnih i najvanijih zakona elektrotehnike. Faradej je na ovo otkrie doao nastojei da eksperimentalno dokae jednu pogrenu naunu hipotezu. Neposredno posle otkria Ersteda i Ampera da stacionarna elektrina struja stvara magnetno polje, Faradej je pokuao da otkrije suprotan efekt, da pomou stalnog magnetnog polja izazove stacionarnu elektrinu struju u kolu koje se nalazi u tom polju. On je postavio u neposrednu blizinu dva kalema. Kroz jedan je proputao jaku jednosmernu struju i time stvarao stalno magnetno polje. Ovo polje je, prema njegovim oekivanjima, trebalo da izazove u kolu drugog kalema stalnu jednosmernu struju, ali se to nije desilo. Meutim, Faradejevom oku dobrog eksperimentatora nije promaklo da su se, prilikom ukljuivanja i iskljuivanja struje u prvom kalemu, u drugom kalemu javljale kratkotrajne struje suprotnog smera. Pojavu ovih struja Faradej je zapazio i prilikom promene relativnog poloaja dva kalema. Isti efekat je zapazio i kada je prvi kalem zamenio stalnim magnetom. Analzirajui okolnosti pod kojima dolazi do pojave indukovanih struja u

drugom kalemu, Faradej dolazi do zakljuka da je izrok indukcije u svim sluajevima promena magnetnog fluksa kroz provodnu konturu, a da je intenzitet indukovane struje srazmeran brzini promene fluksa, pri emu je nain na koji se ova promena ostvaruje potpuno irelevantan. U optem sluaju, promena fluksa moe nastati I kao rezultat simultanog dejstva vie faktora.

a)

b)

c)

Slika 1: Indukovanje napona u zavojnici kretanjem stalnog magneta

Kada se stalni magnet naglo unese u zavojnicu, kazaljka galvanometra ce skrenuti u desnu stranu ( slika 1a ) i nakon izvesnog vremena vratice se u nulti poloaj ( slika 1b ). To znaci da je kroz zavojnicu, u vrlo kratkom vremenskom intervalu, protekla elektricna struja.Kada se magnet naglo izvuce iz zavojnice kazaljka galvanometra ce ponovno skrenuti, ali u suprotnom smeru ( slika 1c ).Dakle, otklon kazaljke instrumenta se javlja samo za vreme kretanja stalnog magneta, dok otklona nema kada stalni magnet miruje. Ova pojava se naziva elektromagnetna indukcija. Poto elektricna struja tece samo ako postoji napon, nije teko zakljuciti da se ovom prilikom javlja i napon koji se naziva indukovani napon.Struja koju dobijemo na ovaj nacin naziva se indukovana struja. U zatvorenom elektricnom kolu ( zavojnici ) ce se javiti indukovani napon i poteci ce elektricna struja kada se magnet krece u odnosu na zavojnicu ili kada se zavojnica krece, a magnet miruje.Kretanjem zavojnice ili magneta

menja se fluks kroz povrinu svakog navojka zavojnice od nule do najvece vrednosti i obrnuto, od maksimalne vrednosti do nule.Dakle, svaka promena magnetnog fluksa kroz povrinu navojka zavojnice uzrok je stvaranja elektromagnetne indukcije.Pri kretanju stalnog magneta navoji zavojnice presecaju magnetne silnice, pa se moe reci da se indukovani napon javlja kada provodnici presecaju magnetne silnice. Ukoliko zavojnica ne menja svoj poloaj u prostoru, a promena fluksa nastupa kao posledica kretanja magneta takva indukcija se naziva staticka elektromagnetna indukcija. Promena fluksa kroz zavojnicu moe nastupiti i ako se ona pomera kroz magnetno polje pa se takva indukcija naziva dinamicka elektromagnetna indukcija.

Faradejev zakon

Slika 2.

Faradej je otkrio da elektromotorna sila (EMS), stvorena u zatvorenoj konturi proporcionalna brzini promene magnetnog fluksa kroz povrinu koja je njome ograniena. U praksi, to znai da e elektrina struja biti indukovana u bilo kojoj zatvorenoj konturi kada se magnetni fluks kroz povrinu koja se oslanja na tu

konturu menja. Ovo vai i kada se polje menja, i kada se sama kontura kree u polju. Faradejev zakon kae da je: , gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima, B je magnetni fluks u Veberima. Za est, ali specijalan, sluaj namotaja, sastavljenog od N navojaka, Faradejev zakon ima oblik:

gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima, N je broj navojaka u namotaju, B je magnetni fluks u Veberima kroz jedan navojak. Ova formula ima takav oblik jer se u svakom pojedinanom navojku indukuje EMS vrednosti definisane brzinom promene fluksa kroz isti, a poto se kalem kao izvor indukovane EMS moe posmatrati kao redna veza pojedinanih indukovanih EMS navojaka, promenu fluksa kroz pojedinaan navojak treba pomnoiti sa ukupnim brojem navojaka, kako bi se dobila vrednost indukovane EMS u kalemu.

Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije

To je vrtlono elektrino (ne elektrostatiko) polje koje nastaje u celom provodniku Polje nije elektrostatiko jer ga ne stvaraju naelektrisanja, ve elektromagnetno Nema konzervacije, nema elektrostatikog potencijala

Slika 3.

Elektromagnetna indukcija je pojava nastajanja elektromotorne sile usled promene magnetnog fluksa

Lencovo pravilo

Slika 4.

Lencov zakon je formulisao nemaki fiziar Hajnrih Lenc u 1833. i daje smer indukovane EMS usled elektromagnetne indukcije, stoga: Elektromotorna sila (EMS) indukovana u elektrinom kolu ima smer takav da struja koja se stvara u tom kolu usled nje, indukuje magnetno polje koje se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. Polaritet usled elektromagnetne indukcije nastalog izvora EMS odreuje se Lencovim pravilom. Odatle je Lencovo pravilo odgovorno za znak minus u prethodnim formulama.

Definicija Indukovana struja u zatvorenoj strujnoj konturi uvek tee u takvom smeru da se njeno magnetsko polje suprotstavlja magnetskom polju koje tu struju indukuje. Objanjenje Lencov zakon tvrdi da u datom kolu sa indukovanom EMS koja nastaje usled promene magnetnog fluksa, ta indukovana EMS stvara struju koja tee u smeru koji se suprotstavlja promeni fluksa. Odnosno, ako opadajui magnetni fluks indukuje EMS, rezultujua struja e se suprotstavljati daljem opadanju magnetnog fluksa. Takoe, ze EMS indukovanu usled rastueg magnetnog fluksa, rezultujua struja e tei u smeru koji se suprotstavlja daljem rastu fluksa. Vano je primetiti da e indukovana struja uvek tei u smeru koji se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa, ali se ne suprotstavlja samom magnetnom fluksu. Lenzov zakon se moe izvesti i iz Faradejevog zakona magnetne indukcije, dodavanjem znaka minus sa desne strane jednaine. Lencov zakon i zakon odranja energije Lencov zakon je posledica odranja energije. Ako se magnet kree ka zatvorenoj konturi, onda, indukovana struja u konturi stvara polje koje deluje silom koja se suprotstavlja kretanju magneta. Kontura uspostavlja magnetsko polje slino magnetskom polju magneta, tako da je, na primer, severni pol magnetskog polja konture usmeren ka severnom polu magneta. A dva jednaka magnetna pola se odbijaju. Tako da se mora primeniti jaa sila kako bi magnet mogao i dalje da se pribliava konturi. Pretpostavimo suprotno, da se struja indukuje u suprotnom smeru. Tada bi severni pol magneta bio u smeru junog pola konture, pa bi polje konture ubrzalo magnet ka konturi. Kako magnet ubrzava ka konturi, i struja u konturi

bi se pojaavala, stvarajui jo jau silu na magnet i vee ubrzanje. I kinetika energija magneta, i elektrina energija u konturi bi se poveavale. To znai, da bismo uz malu silu na magnet, mogli da dobijemo velike koliine energije, to, jasno, kri zakon o odranju energije. Zato se EMS suprotstavlja promenama koje je indukuju, na primer, promeni magnetnog fluksa.

Slika 5: Objanjenje Lencovog zakona: a) uvlacenje stalnog magneta u zavojnicu b) izvlacenje stalnog magneta iz zavojnice

Kada stalni magnet pribliavamo zavojnici (slika 5a), magnetni fluks 1F kroz zavojnicu raste, pa onda struja u zavojnici ima takav smer da se njen stvoreni magnetni fluks 2F suprotstavlja porastu magnetnog fluksa 1F. Izvlacenjem stalnog magneta iz zavojnice (slika 5b), magnetni fluks 1F kroz zavojnicu opada, pa struja u zavojnici ima takav smer da stvara magnetni fluks 2F koji se suprotstavlja opadanju magnetnog fluksa 1F.Iz ovog proizilazi osnovni zakon elektromagnetne indukcije koji je postavio fizicar Lenc, 1834.godine.

Statika indukcija

Promena B Promena S Promena ugla B i S U sluaju statike indukcije, kontura u kojoj se indukuje elektromotorna sila ne kree se.

Slika 6.

Oigledno, da je sopstveni fluks srazmeran struji koja ga je izazvala, pa moemo pisati: =Lxi

U jednaini L je koeficijent samoindukcije (ili sopstvena induktivnost kola), koji zavisi od geometrije kola i magnetne permeabilnosti sredine u kojoj se kolo nalazi. Za kolo u kome se opaa pojava samoindukcije kae se da je induktivno kolo.

Dinamika indukcija
U provodniku koji se kree u magnetnom polju (see linije polja) indukuje se elektromotorna sila

Metalni provodnik (crvena ipka) kree se normalno na linije magnetnog polja (plave strele okrenute nagore).

1) Kakvi su smerovi sila koje deluju na negativna i pozitivna naelektrisanja u provodniku?

2) Koji je kraj provodnika na pozitivnom, a koji na negativnom potencijalu? 3) Koji su se nosioci naelektrisanja pomerili? Smer indukovane struje u provodniku odreuje se pravilom desne ruke: Ako magnetne linije ulaze u dlan, a kretanje je u smeru palca, prsti pokazuju smer toka struje. Levi kraj provodnika je negativan, desni pozitivan. Mogu se pomerati jedino pokretljivi nosioci naelektrisanja, a to su negativni elektroni.

Meusobna indukcija i samoindukcija

Magnetno polje koje stvara fluks kroz neku konturu moe poticati od drugih kontura, ali moe poticati i od struje same konture. S tim u vezi, razlikuju se: meusobna indukcija samoindukcija

1 =

) =

1 =
11

1 =

11

12

ukupni fluks
1

) =

12

spoljanji fluks

sopstveni fluks

Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku

Jo jedan oblik elektromagnetne indukcije javlja se u sluaju kada se provodnik kree kroz magnetno polje(promenljivo ili stalno). Usled dejstva Lorencove sile na pokretna naelektrisanja unutar provodnika dolazi do razdvajanja naelektrisanja, pri emu se na jednom kraju provodnika taloi pozitivno, a na drugom negativno naelektrisanje. Proces traje do izjednaavanja Lorencove sile sa elektrinom koja se tom prilikom javlja. Usled razdvajanja naelektrisanja dolo je do stvaranja razlike potencijala i indukovane EMS. Njenu vrednost nalazimo mnoenjem vrednosti magnetne indukcije, duine provodnika i njegove brzine za sluaj kada je pravac linija magnetne indukcije normalan na pravac provodnika, dok se u drugim sluajevima kao mnoilac dodaje sinus ugla izmeu njih:

=-Blv

Slika 7: Indukovanje napona u pravolinijskom provodniku

Pri kretanju provodnika kazaljka galvanometra pokazuje otklon, to znaci da je kroz provodnik potekla struja,odnosno, da se indukovao napon.Kazaljka instrumenta ce praviti veci otklon ako je veca gustina magnetnog polja, odnosno, magnetna indukcija B, aktivna duina provodnika l ( aktivna duina

je ona duina koja se nalazi pod uticajem silnica magnetnog polja ) i brzina kretanja v. Dakle, imamo: Ui B l v = [V] gde je: Ui indukovani napon ( V ) B magnetna indukcija ( T ) l duina provodnika ( m ) v brzina kretanja provodnika (m/s) Smer indukovanog napona u pravolinijskom provodniku odredjuje se Pravilom desne ruke . Pravilo desne ruke glasi: Desnu ruku treba postaviti u magnetno polje tako da magnetne silnice budu usmerene okomito na dlan da odvojeni palac pokazuje smer kretanja provodnika u odnosu na magnetno polje, tada cetiri ispruena prsta pokazuju smer indukovanog napona . Indukovani napon ce biti veci ako umesto jednog provodnika stavimo vie provodnika.Ako taj broj provodnika oznacimo sa N, indukovani napon ce biti: Ui N B l v = Ova formula vai samo ako su pravac magnetne indukcije B, provodnici i pravac brzine kretanja provodnika v, medjusobno okomiti.

Indukovanje napona u navoju

Indukovani napon se dobije i okretanjem navoja u magnetnom polju.Navoj je savijeni provodnik ciji se krajevi nalaze na jednoj strani.Vie navoja cine svitak. Okretanjem navoja u homogenom magnetnom polju ( slika 8 ) menja se vrednost magnetnog fluksa kroz njegovu povrinu, a time i vrednost napona koji se indukuje u njemu.

Slika 8: Indukovanje napona u navoju koji se okrece

Indukovani napon u navoju je veci to je broj navojaka N veci i to je promena magnetnog fluksa bra ( deava se za krace vreme ), a manji je ukoliko je trajanje promene magnetnog fluksa sporije ( traje due vreme ), odnosno: Ui=N* =-N*

Poto se kod elektricnih maina navoj stalno okrece u magnetnom polju, magnetni fluks obuhvacen navojem se stalno menja i po vrednosti i po smeru.Zato se posmatraju vrlo male promene magnetnog fluksa DF koje odgovaraju vrlo malim intervalima vremena Dt , pa imamo: ui=-N*

Ovaj izraz predstavlja trenutnu vrednost indukovanog napona u bilo kom trenutku, odnosno, u bilo kom poloaju navoja u magnetnom polju.

Poveanje ukupnog fluksa kroz konturu

Vezivanjem na red vie kontura postie se poveanje magnetnog fluksa kroz tako dobijenu ukupnu konturu Linije magnetnog polja prolaze kroz povrine pojedinih kontura, a ukupni fluks jednak je zbiru pojedinih fluksova Pri raunanju ukupnog magnetskog fluksa mora se voditi rauna o stranama pojedinih povrina

Kalem
Kalem je element elektrinih kola koji slui sakupljanju magnetne energije On se moe shvatiti kao inercijalni element elektrinih kola ponaa se kao usporiva procesa promena stanja u kolu (elektrina masa)

Slika 9.

Ako je struja nepromenljiva, napon na kalemu jednak je nuli; za

ovu struju otpornost kalema je nula.

Uticaj induktivnosti na struju u kolu sa izvorom jednosmerne struje

Primer RL kola uspostavljanje struje Kada se preklopnik prebaci u poloaj (1), u kolu se uspostavlja struja, a na elementima R i L naponi uR i uL , pa je:

E= uR+uL

RL kolo iezavanje struje Kada se preklopnik prebaci u poloaj (2), usled akumulirane energije u kalemu u kolu nastavlja da tee struja, ali poinje da se smanjuje. Zbog smanjenja sopstvenog fluksa kalema, javlja se ems samoindukcije koja tei da sprei smanjivanje struje (ima isti smer kao struja).

uR + uL=0

Transformatori princip rada

Na gvozdenom jezgru u obliku rama postavljena su dva namotaja, primarni i sekundarni. Oni nemaju galvansku vezu, ali su magnetno spregnuti. Naizmenini napon Up u primarnom namotaju prouzrokuje naizmeninu struju Ip. Ova naizmenina struja proizvodi naizmenino magnetno polje, iji je fluks praktino ogranien na gvozdeno jezgro, jer je ono neuporedivo bolja sredina za prostiranje magnentnih linija od vazduha. Proizvedeni fluks je zajedniki za oba namotaja, poto se nalaze na istom jezgru.

Prema Faradejevom principu, promenljivo magnetno polje indukuje napon u provodniku. U sekundarnom namotaju pojavljuje se indukovani napon Us. Po istom principu, indukovani napon pojavljuje se i u primarnom namotaju. Prema Lencovom pravilu, on je suprotno orijentisan od dovedenog napona, a usled male otpornosti namotaja, priblino mu je

jednak po veliini. Zbog toga je primarna struja neoptereenog transformatora vrlo mala. Poto je za pojavu indukcije potreban promenljivi magnetni fluks, transformator moe da radi samo sa promenljivim, najee naizmeninim, naponom.

PRIMENA ELEKTROMAGNETNE INDUKCIJE

Na principu pojave indukovanja napona u navoju koji se okrece u magnetnom polju, proizvodi se elektricna energija u svim obrtnim generatorima.U optem slucaju provodnik se u magnetnom polju krece pod nekim uglom u odnosu na njegove silnice.Pri tome se brzina kretanja provodnika rastavlja na vodoravnu i okomitu komponentu ( slika 10 ).

Slika 10: Brzina kretanja provodnika u magnetnom polju

Pod delovanjem vodoravne komponente vv , provodnik klizi du magnetnih silnica i ne preseca ih.Zato se u provodniku indukuje napon uzrokovan okomitom komponentom brzine kretanja, koja uzrokuje da provodnik preseca magnetni fluks.

Slika 11: Okretanje provodnika u magnetnom polju

Posmatrajmo sada provodnik koji se okrece u homogenom magnetnom polju dat na slici 11.Indukovani napon je, u optem slucaju, odreden formulom: ui = Bl v sin a Za vreme jednog punog obrtaja, ugao a se ravnomerno menja od 0 do 360.Pri tome nastaju i promene indukovanog napona u provodniku. U poloaju 1 imamo: a = 0 odnosno sin a = 0 U poloaju 2 imamo: a = 90 odnosno sina = 1 U poloaju 3 imamo: a = 180 odnosno sin a = 0 U poloaju 4 imamo: a = 270 odnosno sin a = -1 Dakle, u poloajima 2 i 4 imamo maksimalnu vrednost indukovanog napona Um s tim to je: Poloaj 2: ui = B l v = Um Poloaj 4: ui = B l v = -Um U svim drugim tackama, izmedu ovih karakteristicnih, indukovani napon se menja po sinusnom zakonu ( slika 12 ).

Slika 12: Indukovanje napona i struje u provodniku koji se okrece u homogenom magnetnom polju

U provodniku koji se okrece stalnom brzinom u homogenom magnetnom polju indukuje se naizmenicni napon.Ako zatvorimo krajeve provodnika u kolu ce poteci struja cija se velicina i smer periodicno menjaju.Takva struja se naziva naizmenicna struja. Na ovom principu rade generatori naizmenicne struje kod kojih se mehanicka energija pretvarau elektricnu

LITERATURA
1.

Internet stranice: a. http://sr.wikipedia.org/ b. http://www.etstuzla.edu.ba/biblioteka/Phar/oetmodul4.pdf c. http://www.rgf.bg.ac.rs d. http://www.google.com/