PROGRAM PROIZVODNJE RIBIZLA

U naoj zemlji se od 1954. godine naglo proirila crna ribizla (rod Ribesj, i to najpre a Sloveniji, a zatim i u drugim republikama. Pored vitamina A, B i C, plodovi crne ribizle sade i razliite mineralne materije, kiseline i pektinske materije, koje inae korisno utiu na zdravlje ljudi. Otuda se plodovi ribizle uopte, a posebno crne, preporuuju zdravim osobama kao i deci. odnosno rekonvalescentima i u sveem stanju u obliku sokova, vonog koncentrata i smrznutom stanju. Prema tome, u gajenju ireg asortimana jagodastog voa, ribizli, svakako, pripada znaajno mesto. Uz dobru negu, odnosno agrotehniku, zasad ribizle moe trajati do 20 i vie godina. Plodovi ribizle vrlo dobro podnose transport i nisu podloni truljenju, pa su i sa ovog razloga interesantni za preradu za mnoge krajeve nae zemlje. Kao to smo napomenuli, ribizla je viegodinja biljka, uspravnog buna, koji dostigne i do 2 m visine. Ribizla ima jak korenov sistem plitko ispod zemlje. Cela biljka cme ribizle, stablo, list, plod odaje vrlo karakteristian miris. Zemljite, poloaj, klima Ribizla se mote gajiti na razliitim tipovima zemljita. Gajenje, odnosno plemenite sorte, uspevaju na peskovitim glinovitim zemljitima sa dubokim oraninim slojem, dovoljno rastresitim i sa dosta humusnih materija. Ribizla voli kiselo zemljite sa oko 800 mm padavina godinje. Smatra se da e ribizla dati apsolutno vee prinose na visinama veim od 600 m, a time i vei ekonomski efekat. Meutim, u poslednje vreme se preporuuje, gajenje ove kulture i na niskim terenima, naroito onima sa vie atmosferskih padavina, s tim da su i drugi faktori agrotehnike na potrebnom nivou. Hladniji poloaji; odnosno ekspozicije - severni i severoistoni preporuljiviji su nego juni, zbog zatite biljaka od tetnih junih vetrova. U prilog poloaja vano je istai da i vazduno provetravanje ima znaajnu ulogu, obzirom da se time izbegavaju rani proleni mrazevi, od ega itav rod ribizle jako strada. Crna nbizla je najosetljivija neposredno pre otvaranja pupoljaka i odmah posle zametanja plodova. Dovoljna je temperatura od minus 2 da C uniti ceo rod u toj godini. Saenje ribizle Jescnja sadnja ribizle je bolja od prolene, jer se zemljite bolje slee, vlanije i time ile sadnica bre uspostavljaju vezu sa matinim tlom. U svakom sluaju, iz iskustva govorci, biljke posaene ujesen pokazuju bre i bolje razvie u proiee i u toku iivota, to je sigurno vano za buduu rodnost zasada. Rezidba ribizle Ribizla daje najvee i najbolje prinose na bujnom jednogodinjem izdanku. Stoga treba nastojati da bunovi budu bujni, a naroito letorasti jednogodinjeg izdanka. Ukoliko se bun prve godine slabo razvija, ve posle zavretka prve vegetacije, preporuuje se rezidba na 2 do 3 pupoljka. Na taj nain e ojaati

koren, a dobie se i 6 do 8 bujnih izdanaka. Najrodniji deo buna su jednogodinji izdaci i letorasti iz prethodne vegetacije. Starije drvo - dvogodinje, a naroito trogodinje - daje slabiji rod i sitnije plodove. Imajui ovo na umu, lako emo shvatiti tenju za formiranjem mladog drveta. U praksi se odavno pakazalo dobrim da a jednom dobro razvijenom bunu ribizle treba da bude podjednak broj jednogodinjih, dvogodinjih i trogodinjih grana. Taj broj moe biti od 3 do 5 komada od svakog uzrasta. Pri ovome se rauna da e jednogodiinje zameniti dvogodinje, a ove trogodinje: Povremeno dubrenje zasada ribizle veim koliinama stajnjaka je obavezno. Ve prema izgledu i stanju bunova, oni se svake godine prihranjuju i mineralnim dubrivima. Opraivanje crne ribizle Ribizle su samooplodne biljke; to znai da daju plodove opraivanjem cvetova sopstvenim polenom. No, i pored te osobine; mnogi strunjaci preporuuju gajenje po 2-3 sort u istom zasadu. U opraivanju cvetova ribizle veliku ulogu imaju pele. Nauno je dokazano da se prinosi kod sorte Rozental" mogu skoro udvostruiti kod bunova koje pele poseuju. Ribizle treba, pre svega, brati u zrelom stanju. Ovo naroito vai za plodove namenjena zamrzavanju. Plodovi ribizle beru se dosta lako. Jedan radnik rnoe da nabere za dan do 80 kg. Postoje mnoge sorte ribizla od kojih emo ovde navesti samo nekoliko: Baldwin, Baldwin-hilltop, Boskoop giant, Daniels september, Goliat, Wellington, Silvergiters, Rozental. Pre nego to odluimo koju emo sortu u zasadu gajiti; treba se drati sledeih pravila: Gajiti sorte priblino ujednaenag i istovremcnog perioda cvetanja i sazrevanja plodova. Jcdnovremeno cvetanje nam omoguava bolje oplodavanje. Istovremeno dozrevanje plodova omoguava istovremenu berbu dve sorte. Razmnoavanje crne ribizle U principu crna ribizla se lako razmnoava. Za njeno raznmoavanje najbolji je nain oivljavanja zrelih reznica, t.j. reznica sa jednogodinjih izdanakaskinutih pred kraj vegetacije. Veoma je vano odrediti pravi momenat za skidanje reznica. Najbolji rezultati se dobijaju kod reznica skinutih u poznu jesen (u oktobru ili novembru). Reznice moemo sei u periodu dok se na vrnom delu nalazi nekoliko listova. U ovo doba skinute reznice daju najbolje rezuttate u proizvodnji sadnag materijala. Skinute reznice u prolee obino se slabije oivljavaju, a sadnice dobivene od njih su uvek slabijeg kvaliteta. CRVENA RIBIZLA

U odnosu na rasprostranjenost povrina pod crnom ribizlom, gajenje crvenih ribizla u svetu je vie nego skromno. Ovo pored ostalog i zbog injenice da su plodovi crvene manje traeni na svetskaj pijaci od plodova crne ribizle. Najvee prinose i najbolje rezultate crvene ribizle mogu dati na dovoljno dubokim, propustljivim zemljitima, koja se brzo sue i koja su bogata kalijumom. Propustljiva zemljita zahteva crvena ribizla zato to ne podnosi teka, vlana i bez drenae, koja, inae, crna ribizla podnosi vrlo dobro. Voli blago kisela do neutralna zemljita, a to se tie poloaja, kao i druge vone vrste, ne podnosi ekspozicije koje su izloene jakim i hladnim vetrovima. Zasnivanje zasada Za sadnju se koriste sadnice dobivene oivljavanjem reznica. U ovom sluaju se, obino, koriste dvogodinje - za razliku od crnih ribizla, gde se podjednako rnogu koristiti jedrtogodinje i dvogodinje sadnice. * t u odnosu rte rastojanje - odnosno razmak sadnje ima razlike tako to x kod crvene ribizle, za rttak parcele na okunici-vikendice; preporuuje 1,8 x 1,S m (ili a kvadrat 1,S x 1,S). U veim zasadima, gde se sadi vei broj biljaka, gde x teti mehanizovanoj obtadi i gde se trae vei prinosi: trai se i vee ra.stojanje, a konkretnom sluaju 2,S x 1,5 m. Omovne agrotehnike mae Postoji izvesna razlika a rezidbi izmedu crne i crvene ribizle. Naime, crvena ribizla plodove donosi na pupoljcima starijeg drveta, a ne na drvetu iz prethodne godine. Ree se slino kao i kod vinove loze na kondire tj. kratke pupoljke. Takode treba paljivo posmatrati orezan i neorezan bun. Jedan bun treba uvek da ima 8 glavnih grana. Glavne grane svake godine treba skratiti na polovinu. Ostale letoraste skraivati na oka 2-4 cm. Suvino je govoriti o injenici da je ovde vano obratiti panju na istou zemljita. Naime kao i kod drugih vonih vrsta i ovde je naroito vano odravati zemljite preko cele vegetacije u besprekornom stanju, a to e bez sumnje, pored ostalog, uticati na postizanje visokih prinosa. Berba plodova crvene ribizle vri se u jednom navratu. Plodovi zajedno sa peteljkama, tj. celi grozdovi, beru se vodei rauna da se ne ozlede bobice. Zatita protiv bolesti i tetoina se, pre svega, sastoji u obaveznom zimskom prskanju. Ono se zvodi istim sredstvima kao i kod crne ribizle na bazi utih ulja (;,Kreozan", Gebutaks" i dr.).