Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Poremećaji rada srca

Poremećaji rada srca

Ratings: (0)|Views: 514 |Likes:
Published by Vedran Plećaš
Rad miokarda u jednoj revoluciji srca zavisi od relaksacije miokarda koja omogućava dijastolno punjenje i kontrakcije koja izbacuje udarni volumen.
Rad miokarda u jednoj revoluciji srca zavisi od relaksacije miokarda koja omogućava dijastolno punjenje i kontrakcije koja izbacuje udarni volumen.

More info:

Published by: Vedran Plećaš on Sep 17, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/21/2013

pdf

text

original

 
Poremećaji rada srca
 
Poremećaji rada miokarda
 
Ra miokara u jenoj revoluciji srca zavisi o relaksacije miokara koja omogudava ijastolno
punjenje i kontrakcije koja izbacuje udarni volumen.
Funkcionalna jeinica mišidne kontraktilnosti je sarkomera. Ona ima kontraktilni sistem o četiri
proteina, dva kontraktilna (miozina i aktina) i dva regulaciona (tropomiozina i troponina). Kontrakcija sledi kao
posleica ciklične reakcije između tih proteina. Na tu interakciju eluju brojni faktori, npr. strukturn
i odnosi
među pomenutimproteinima, saržaj ATPa i jonske prilike u neposrenoj molekularnoj okolini. Ti faktori mogumenjati ejstvo kontraktilnog sistema u fiziološkom i patološkom smislu.
 
Kontrakciju srčanog mišida pokrede talas epolarizacije. Na+ naglo
 
ulazi u sarkoplazmu, čime sepokrede i ulaz Ca++ kroz sarkolemu, a to pokrede i prelazak Ca++ iz sarkoplazmatskog retikuluma usarkoplazmu. Ca++ se veže za troponin C, jenu troponinsku subjeinicu. Time se menja konformacije te
subjedinice. Promena se prenosi na ostale troponinske subjedinice, troponin T i troponin I. Tako se smanjujeinhibicijsko dejstvo tropoina I na interakciju aktina i miozina, a promena konformacije troponina T prenosi se natropomiozin, pa se na aktinu otkrivaju reaktivna mesa za interakciju s miozinom (ekscitacijsko-kontrakcijska
sprega). Na taj način se naražaji (epolarizacije) povežu s kontrakcijama. Aktin aktivira miozinsku ATP
-azu,
koja hirolizuje ATP vezan na „glavice“ miozinskog molekula; to ovoi o konformacijskih promen
a u
miozinskom molekulu. „Glavice“ miozina na koje je taa vezan AP se savijaju i stvaraju poprečne veze srekativnim veznim mestima na aktinskom molekulu. Molekul aktina uvlači se u molekul miozina i tako skraduje
sarkomeru. Vezivanjem novog molekula ATP
za „glavice“ miozina veze sa aktinom se kiaju i počinje novi cikluskontrakcije. Ciklusi se ponavljaju sve ok visoka koncentracija Ca++ koči inhibicijsko ejstvo troponina i
tropomiozina na interakciju aktina i miozina. Relaksacija miokarda od koje zavisi punjenje srca tokom dijastole
nije pasivan proces širenja miokara, nego je takođe aktivan proces u kome se troši čak više ATP nego za
kontrakciju. Relaksacija nastaje kada kalcijumska pumpa, za koju je potrebna energija iz ATP, pomeri Ca++ izsarkoplazme u sarkoplazmatski retikulum. Time se pokrenu konformacijske promene troponina i tropomiozina,
što tim molekulima vrati inhibicijsko ejstvo. Pri tome se ATP mora vezati na „glavice“ miozinskog molekula a
bi se prekinule veze sa aktinom.
Faktori koji ut 
iču na rad miokarda
 
Dejstva na molekularni mehanizam kontrakcije i relaksacije odvijaju se putem promena proteinakontraktilnog sistema i promena u njihovoj neposrednoj okolini. Neposredno dejstvo imaju promene
koncentracije Ca++, ATP i H+. ejstva se najčešde kombinuju, a mogu biti:
 
 
ugoročna
, kaa se ovijaju u užem vremenskom periou i čine osnovu
toničkog nazora
 kotraktilnosti miokarda, i
 
kratkoročna
, koja su osnova
faznog nadzora
kontraktilnosti miokarda, onog koji se sa svakom
kontrakcijom može menj
ati.
Tonički nadzor ontraktilnosti miokarda
 
Promene aktivnosti miozinske ATP-
aze koje se ogađaju u užem vremenskom periou su osnovatoničke kontrole kontraktilnosti miokara. Načelno, promena aktivnosti tog enzima utiče na
brzinu
interakcijeaktina i miozina. Pri hipertrofiji miokarda (
zbog sistolnog ili naknanog opteredenja (engl.
afterload 
) ili
ijastolnog opteredenja (engl.
 preload 
)
) u staračkom srcu i hipotireozi u miokaru se sintetiše izoenzim mišidne
ATP-
aze smanjene aktivnosti, što smanjuje iskorišdavanje ATP u tim stanjima. Nasuprot tome, hormoni štitnežleze i fizička aktivnost postiču sintezu izoenzima s višom aktivnošdu. Te promene sinteze izoenzima mišidne
 ATP-
aze elimično su posleica aaptacije, jer omogudavaju oslabljenom srca a uz sp
oriju kontrakciju obavi
 jenaki ra uz isti utrošak energije kao i normalno srce.
 
Naime, pošto je snaga zapravo ra u jeinici vremena:
 
 
⇒ 
,
to znači a oslabljeno srce uz manju snagu u užem vremenu obavi isti ra kao zravo. Kako se slabos
t srca
pogoršava, smanjenje aktivnosti miozinske ATP
-
aze postaje jean o biohemijskih činilaca koji neposreno
smanjuju kontraktilnost miokarda.
 
Fazni nadzor kontraktilnosti miokarda
Promena
broja
rekativnih mesta za interakciju aktina i miozina je osnova fazne kontrole kontraktilnostimiokarda, koju opisuje Frank-
Starlingov zakon. Na taj kratkoročni nazor neposreno utiče trenutna
koncentracija Ca++ u sarkoplazmi i mehanizmi koji menjaju interakciju Ca++ sa troponinom C. To je, pre svega,
afinitet troponina C za Ca++ koji se povedava sa povedanjem užine sarkomera, tako a se sa povedanjempočetne užine sarkomera povedava inotropno ejstvo Ca++.
 Trenutna koncentracija Ca++ neposredno pored zarkomera zavisi od kinetike Ca++, tj. od prenosnih
mehanizama za Ca++ i vezivanja Ca++ za različite pro
teine. Transportni mehanizmi su
 
kalcijumski kanali na sarkolemi i membrani sarkoplazmatskog retikuluma kojima Ca++ ulazi usarkoplazmu,
 
Na+/Ca++ izmena kroz s
arkolemu čiji smer ra
da zavisi od koncentracije Na+,
 
Ca-pumpa na sarkolemi
koja izbacuje Ca++ iz delije i
 
 
Ca-pumpa u membrani sarkoplazmatskog retikuluma koja pomera Ca++ iz sarkoplazme usarkoplazmatski retikulum.
Raom tih pumpi oržava se mala
koncentracija Ca++ u sarkoplazmi (10^-7 mol/L) nasuprot 10^4 puta
vedoj koncentraciji u vandelijskoj tečnosti (10^
-
3 mol/L). Ovakav ra pumpi troši mnogo energije u viu ATP.
 
Brojni faktori utiču na ra miokara putem promena u kinetici Ca++. Jean o najvažnijih je cAMP, koji
menja kalcijumsku kinetiku na brojnim mestima. Koncentracija cAMP-a zavisi od odnosa brzina njegove sintezei inaktivacije enzimima adenilil-ciklazom odnosno fosfodiesterazom. Aktivnost adenilil-
ciklaze stimulišu
kateholamini kad se v
ežu na beta
-receptore; u molekularnom mehanizmu svog delovanja cAMP je sekundarni
glasnik. Hormoni štitne žleze postiču ejstvo kateholamina jer povedavaju broj beta
-
arenergičkih receptora
u srcu.
U miokaru postoji tesna veza između kontrakcije Ca++ i cAMP. Vežudi se na regulacioni proteinkalmoulin, kalcijum verovatno jako utiče na aktivnost aenilil
-
ciklaze i u višim koncentracijama na
fosfodiesterazu. Zato koncentracija cAMP-
a tokom srčane revolucije varira slično sarkoplazmatskoj
koncentraciji Ca++
. cAMP eluje na kinetiku Ca++ tako a postiče aktivnost protein
-kinaza, enzima koji
fosforilišu različite proteine i time menjaju njihovu funkciju. Fosforilacija membranskih proteina povedava ulazCa++ kroz sarkolemu, čime se povedava koncentracija Ca++
u drugoj fazi (faza platoa) akcionog potencijala
miofibrila. Fosforilacija fosfolambana, proteina sarkoplazmatskog retikuluma koji veže Ca++, ubrzava
odstranjivanje Ca++ iz sarkoplazme u sarkoplazmatski retikulum, a fosforilacija troponina I smanjuje afinitet
troponina C za Ca++, pa se Ca++ brže otpušta iz troponinskog kompleksa. Ukupno ejstvo cAMP
-
a je povedanjekontraktilnosti zbog povišenja koncentracije Ca++ za vreme ekscitacijsko
-
mehaničkog povezivanja i bržarelaksacija zbog bržeg ostranjivanja Ca++
 
iz troponinskog kompleksa i sarkoplazme. Zato je cAMP vrlo važanregulator raa miokara. Pomodu cAMP
-a i beta-
arenergičkih receptora kateholamini eluju pozitivnoinotropno. U miokaru insuficijentnog srca taj mehanizam je ošteden zbog smanjene sinteze
kateholamina u
miokaru, sniženja broja i osetljivosti beta
-
arenergič
kih receptora i smanjene koncentracije cAMP-a.
Ostali faktori koji utiču na kontraktilnost miokarda
 
 
promene u koncentraciji različitih jona
, posebno Na+, K+, H+, pa tako i acidoza.H+ se
takmiči sa Ca++ za vezivanje na troponin C. Acioza smanjuje aktivnost miozinske ATP
-aze i usporava
prenos Ca++ iz sarkoplazme u SPR. Tim mehanizmima acioza (opšta ili lokalna, u miokaru, nastala zbog
anaerobnog metabolizma u hipoksiji) smanjuje kontraktilnost miokarda.
 
manjak ATP.
U miokaru insuficijentnog srca količina ATP nije smanjena jer je smanjeno njegovo iskorišdavanje zbogsmanjene aktivnosti mišidne ATP
-
aze. Međutim, zbog smanjenog energetskog metabolizma u ishemičnom
miokardu se smanjuje koli
čina ATP.
Kada se koncentracija ATP
smanji na 20-40%
normalne vrednosti, zakazuje
funkcija miocita jer smanjenje koncentracije ATP u sarkoplazmi na različite načine pogađa ra miokara:
 1.
 
ATP je neophoan za oržavanje kinetike Ca++ u miocitima jer je izvor
energije za Ca-pumpu uSPR, Ca-pumpu u sarkolemi i Na-K pumpu;2.
 
ATP aje fosfatne grupe za fosforilaciju proteina koji regulišu kinetiku Ca++ u miocitima;
 3.
 
prekianje veza između miozina i aktina zahteva vezivanje ATP za miozin
 Zato je pri manjku ATP pre sve
ga otežana relaksacija miokara uz posleično povišenje ijastolne napetosti, a
tek zatim mehanizam kontrakcije zbog manjka ATP.
 
Biofizičke posledice poremećaja rada miokarda
 
U jenoj revoluciji ejstvo srca kao pumpe zavs o četiri grupe faktora. To su:
 
 
p
reopteredenje
(
 preload 
)
 
 –
 
napetost miokara na kraju ijastole. Buudi a zavisi oijastolnog volumena, naziva se još ijastolnim ili volumnim opteredenjem;
 
 
naknano opteredenje (
afterload 
)
 
 –
 
sila protiv koje se ovija kontrakcija pošto je počeloskradivanje miofibrila (tj. to je opteredenje nakon završetka izometrijske kontrakcije), i nazivase još i sistolnim opteredenjem;
 
 
kontraktilnost
(ili inotropno stanje miokarda)
 –
sposobnost kontrakcije, koja je nezavisna od
preopteredenja i naknanog opteredenja;
 
 
luzitropnost
 –
sposobnost relaksacije miokarda, a zavisi od rastegljivosti miokarda.
 
Po popustljivošdu miokara porazumeva se promena zapremine (
V) po promeni pritiska (
P) ulevoj
komori tokom ijatrole, pretpostavljajudi a su elastična svojstva perikara normalna:
 

 
Poremećaji sistolne funkcioje miokarda
 
Osnosn između preopteredenja i uarnog volumena iskazan je Starlingovim zakonom srca:
mehanička
 
energija koja se oslobodi pri kontrakciji funkcija je dužine miofibrila.
 
Zato se ra pri srčanoj kontrakciji povedavas povedanjem volumena na kraju ijastole. Buudi a je ra pri kontrakciji srca:
 

 Starlingov zakon (ili Frank-Starlingov odnos)
oređuje i onos volumena na kraju ijastole i uarnog volumena
(UV)
koji se, oređenim pritiskom (P) izbacuje tom kontrakcijom. Iz Frank
-Starlingovih krivih se vidi da srce s
oslabljenom kontraktilnošdu mora upotrebiti vedi volumen na kraju ijastole a
bi izbacilo organizmu potreban
uarni volumen. To ujeno znači a je
ejekciona frakcija
[
  
] takvog srca smanjena. Tada je
kriva položenija što znači a za jenako povedanje uarnog volumena srce manje kontraktilnosti mora višepovedati en
-
ijastolni volumen nego normalno srce. Povedanje en
-
ijastolnog volumena u komori nužnoizaziva povedanje pritiska na kraju ijastole u toj srčanoj šupljini.
 Molekularna osnova Frank-Starlingovog odnosa je udaljavanje molekula aktina i miozina pri
povedavanju užine miofibrila onosno sarkomera. Tako se smanjuje preklapanje molekula miozina i aktina ipovedava broj mesta za njihovu interakciju pri kontrakciji. Taj mehanizam funkcioniše pri promeni užine
sarkomera od 1,9 do 2,2
m. Pri užini sakromere vedoj o 2,2
m smanjuje se sila koja se razvija pri
kontrakciji. Kaa su sarkomere uže o 3,65
m, kontrakcija potpuno prestaje jer se molekuli miozina i aktina
toliko ualje a više nije moguda nji
hova interakcija.
Osim prouženja sarkomera, još jean mehanizam povedava silu koja se razvija pri kontrakciji s vedomužinom sarkomera. To je povedanje afiniteta troponina za Ca++, koje čini a se aktivakcija kontraktilnogsistema povedava sa povedanjem užine sarkomera.
 
Povedanje naknanog opteredenja (u praksi: povedanje perifernog otpora, onosno pritiska u aorti)smanjuje uarni volumen. Međutim, srce se prilagođava povedanom naknanom opteredenju povedavajudisistolnu napetost koja se povedava zbog povedanja ijastolnog volumena i povedanja kontraktilnosti(homeometrijska autoregulacija), verovatno zbog metaboličke aaptacije.
 
Poremećaj dijastolne funkcije miokarda
 
Rastegljivost miokara zavisi o elastičnih svojstava strukturnih elemenata miokara i
efikasnosti
(brzini i potpunosti) relaksacije sarkomera. Povedanje broja kolagenih vlakana u hipertrofiranom ili ishemičnom
miokardu kao i u restriktivnim kardiomiopatijama smanjuju rastegljivost miokarda zbog promene njegove
građe. Procesi koji usporavaju
prenos Ca++ iz sarkoplazme ometaju relaksaciju miokarda. Tu je prvo manjak
ATP i posleični zastoj kalcijumskih pumpi u hipoksičnom miokaru.
 
Smanjenje popustljivosti miokara povedava ijastolni pritisak i ovoi o povedanja volumena.
 Posledica smanjene
popustljivosti miokara je poremedaj ijastolne funkcije (punjenja) leve komore. Upočetnom obliko tog poremedaja u levu komoru ulazi normalan ijastolni volumen, ali uz povedanje ijastolnog
pritiska.
U sistolnom poremedaju (smanjena kontraktilnost miokara) srce izbacuje normalni ili u težemslučaju smanjeni uarni volumen uz
smanjenu ejekcionu frakciju
i povedan teleijastolni pritisak,
dok
u
čistom ijastolnom poremedaju (smanjena popustljivost miokara) srce izbacuje normalni uarni volumen uz

Activity (5)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 thousand reads
1 hundred reads
dudicg liked this
Milena Petrovic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->