Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
7Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
TEOLOŠKA epistemologija

TEOLOŠKA epistemologija

Ratings: (0)|Views: 618|Likes:
Published by malamara

More info:

Published by: malamara on Sep 17, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/16/2013

pdf

text

original

 
ТЕОЛОШКА ЕПИСТЕМОЛОГИЈА
субота, 18. јун 2011 ТАЊА
ПРОЛЕГОНЕМА
на грчком значи предговор, или шта рећи пре него се почне. Акосе хоће нешто излоћити треба знати одакле почети, како, са чиме почети. Утеологији је расправа о томе како и чиме пшочети постала позната каопролегомена. И за друге науке је ваћно како почети, коју полазну тачку заузети.Апологета 2. века Јустин Мученик се трудио да људи озбуљно саслушају његовупроповед, и зато се трудио да са њима, нехришћанима, нађе заједничку тачку,заједничка веровања и искуства од којих би кренуо. И данас послепросветитељства све више људи мало тога зна о хришћанству, па као и на почеткуНовог века, ваћно је пронаћи заједничко почетно полазиште које ће онима који неверују помоћи да приступе теологији.Хришћанска теологија сматра да човек има ,,осећај зависности о Богу,,. Сви људипостављају питања о о својој егзистенцији, такозваним последњим питањима.,,Метода колерације,, је метода којом се анализира људска ситуација у којојнастају таква питања (Јасперс их назива граничне ситуације, моје) а да су симболикојима се користи хришћанство одговори на та питања. Људи су свесни да сустворени за нешто више, а хришћанска теологија им открива шта је то више, и гдетреба да се усмере, ка чему.Неки мисле да хришчанство не зависи од људске филозофије, да је оно независно.Бог је способан се објавити без људске помоћи, сам. Неки сматрају да филозофијапрућа темеље да се изгради теологија. Али то онда значи да је теологија повезанас интелектуалном судбином филозофије.Теологија је говор о Богу.
ПРЕДАНОСТ ТЕОЛОГИЈИ и хришћанству или не
Моће ли теологију предавати,поучевати неко ко није хришћанин? Аргументи који заговарају теолошкунеутралност су:1. Неки каћу моће и треба јер само онај ко је на дистанци моће да траћи истинуслободно, није условљен ничим. Ако је веч предан хришћанству он је условљен,има предрасуде, на одређени начин ће вредновати грађу коју обрађује. Упросветитељству се сматрало да је преданост и истина међусобно искључују. Треба бити индиферентан према теми. 2.Они који критикују , они теологе подстичу да веродостојност и поставља питањакоја иначе теолози не пи постављали.Они који исле другачије кажу: да академска одвојеност нема везе с истином.Предање и истина нису одвојени, једно друго траже, зависни су. Чак и онинаучници који сматрају да су се дистанцирали, и они припадају неком традицијамаи претпоставкама. Вера укључује предање и разумевање. Хришћанска теологијасе не може проучавати као академска теологија. Не може се бити незаинтересованза хришћанство и проучавати га. То значи не исповедати га, не молити се, непоштовати Христа, не веровати у Њега, Теологија се из овога рађа.И само тако се иможе разумети хришћанство.Онај ко не верује, он ће бити критичар, просуђивати, и приметити необичности којеони који верују неће можда приметити јер прилазе с вером, и разумевањем. Али оннеће разумети мотивацију јер не живи тако. У Америци су настали религијски1
 
факултети који проучавају разне религије. Јер зашто би само једна религија билаправа.
ПРАВОВЕРЈЕ
значи исправно мишљење. Данас се на правоверје гледа као надогму, као на присилно успостављање става, мишљења, догме. Јерес се сматражртвом праавоверја и нетолерантности од стране Цркве или државе. Неки сусматрали да су облици хришћанства који су сматрани за јерес у ствари билиставови пре правоверних. (Дпонатисти из Северне Африке су јеретици) У ранојцркви је јединство се заснивало на поштовању Христа, не на бази науке, не уформалним доктринираним исказима. Неки мисле, Валтер Бауер, да се на таразличита мишљења касније почело гледати са сумљом, и да је правоверје ималосве веће моћи са Римом, који је све више наметао своје ставове. И који јеупотребљавао термин јерес за оне ставове које је Рим одбацио. Бауер тврди да јечесто разлика између правоверја и јереси била произвољна. исток?) Умеренинеки, Хенри Садвик, мисли да је Рим, (опет Рим) био норматив, који је сматрио дасу све заједнице хришћанске повезане са оним што се десило у Јерусалиму, садогађејем. Сшлимермашер је написао најважније дело о јереси: Хришћанскавера, где каже да је јерес задржала облик хришћанства али је супротаставила себити хриђћанства. Је се хришћанство састоји из тврдње да нас је Христос откупиоиз тога следи да размевање Бога, Христа и човека следи из те чињенице.Чињенице откупљења. Из тога следи да Исус мора бити такав да Бог преко његаможе да оствари откупљењње чивека по Христу и кроз Христа. И само кроз Христа.Порицање тога је порицање хришћанства. Разлика измежу правоверја и јереси је утоме. Како је то начело прихваљено икако се разумело. Јерес је то прихватила али је протумачила погрешно: као да се откупљење не може десити преко Христа илида не може бити откупљено никако. Христос, који откупљује, да би то учинио, поСшлиермшеру, мора бити способан да поредује између Бога и човечанства. Из тогаследи да мора да постоји сличност између Христа и човека, а и различит.И сличаннама. Он има нашу људску природу, и божанску. И Бог је и човек. Теологија се ослања на многе изворе од којих су четири главна: Писмо, Разум,Предање, Искуство.
НАРАТИВНА ТЕОЛОГИЈА ј
е књижевни облик који преовладава у Писму То јеглавни облик, књижевна врста у Писму. Нарација избегава апстрактне догађаје,већ говори о нечему што се десило. Библија износи причу о Богу, и доктриниранеи теолошке исказе. Приче као што је излазак из Египта се објашњава , шта тознали за народ Божији. Ина приче о биткама, љубави, издајама, чудима, градњи....У Новом З. искупитељском деловању Исуса, Његов ђивот, смрт, васкрсење...Неки супоредили античку књижевност са Боблијском, на пр. Одисеју, и закључили да уБиблији има више свести о времену и историји. Нарација је добра да се искажеобјава, нарацијом се не говори фикција већ историјски догађаји. Говори о Богу којисреће човека у историји, у времену, потстиче на етику, на понашањеприкладно завернике, говори о последици сусрета Бога и човека. Наративна структура Писмаомогућава оном ко чита да сагледа ствари са Божије тачке, из његове визуре,видимо шта Он мисли, хоће... Да ли је хришћанска историја једина исправна, једина ауторитативна? И хиндуистички списи су наративни. Да ли је нарација иистина? Нарација се усредсређује на литерарну структуру, и говори, не доказује дали је то истина.И фикција има наративну структуру. Постмодернизам каже данијемогуће рећи да ли је то истина или не.2
 
МЕТОДЕ ТУМАЧЕЊА
Писма. Сваки текст захтева тумачење. Александријскашкола је преузела тумачење Филона из Александрије, Јеврејина који је алегоријомтумачио Писмо. Алегорија јесликовити говор, у облику слика, (кип правде, убаснама се користи) значи скривено значење Писма. Климент, Ориген, ДидимСлепац су тако тумачили Писмо. Исусово освајање Обећане земље је Христовапобеда над грехом, Јерусалим је алегорија Цркве. Александријска школа је свудасве тумачила са Христом...... Антиохијска школа је тумачила историјски, требазнати коме пророци причају, и онда тумачити и изналазити значење. На Западусе развило
дословно
-историјски смисао и алегоријски-
духовни
смисао. Духовнотумачење Адама гледа као Христа, Ева је Црква, Нојева лађа је крст, спасење, Јерусалим Божији небески град.... Стари Завет се тумачи кроз Христа, и добијанови смисао. Сагледава се јединство Старог и Новог. Дословни и духовни смисао је прихваћено у средњем веку. Стандардана метода којом се тумачи Писмо јепозната као четвороструки смисао Писма: ДОСЛОВНИ, АЛЕГОРИЈСКИ, ТРОПОЛОШКИИЛИ МОРАЛНИ И АНАГОГИЈСКИ, будућност. Мартин Лутер каже да ни једнаалегорија, тропологија или анагогија није ваљана ако на неком другом месту нијеисказана.Еразмо Ротердсмски каже да између ,,слова,, и ,,духа,, тј. између речиПисма и значења постоји разлика.Да се скрива иза речи дубље значење, и даегзегета треба да га нађе.Дословно и духовно значење нису иста значења. ,, Ово јетело моје,, дословно: овај хлеб је тело моје а духовни смисао би био: овај хлебозналава тело моје.(
 
ДИНАМИЧКИ ИКОНОМИЈСКИ СМИСАО ТЕКСТА
 је дубљи смисао.Историјско критичка метода није досезала до дубљег смисал. То значи да су текстови отворени занови смисао, низ тумачења, плуралност значења. Библија има симболички и метафорички језик којисадржи више значења. Библија је реч Божија за сва времена. Помоћу ерменеутике се повезују прошлазначења са садашњим.
АЛЕГОРИЈА (
алегоријско тумачење, интерпретација) говори у шта треба да се верује, садржајвере, христолошки смисао.Алегоријски смисао је присутакн када старозаветни текст означава,односи се на стварност, ствари Новог Завета, о Христу најчешће. Многи су суздражани када је упитању ова метода или уопште духовна метода против које су у Антиохијској школи у 4 веку, ондаМартин Лутер, Јан Калвин. Они су за историјско-критичку методу, тј. прецизно оно што је аутор хтеода каже . Али и савремена теорија језика и филозофска ерминевтика кажу да постоји више значења,смислова у тексту. Постоје два примарна смисла: Дословни-литерарни и духовни. Алегоријски смисаопотиче од апостола ( Павле), иако се не могу користити као доказ вере. Егзегеза се мора бавити илитерарним и духовним смислом, протумачити теолошки смисао, значење Св.Пи. (
ТЕОЛОГИЈАСМИСЛА
се усредсређује на потенцијални смисао текста, а тај нови смисао се јавља у новимситуацијама, животним ситуацијама. Плуралност смисла, полисемија, зависи од броја ситуација, одмогућности употребе поруке, смисла, значења речи будућим читатељима и примаоцима поруке. )Богговори на људски начи.
МОРАЛНИ
смисао говори шта треба да радиш, како да се понашаш, правила за свакодневни живот,етику.
АНАГОГИЈА
Чему човек да се нада. Има је у стварима које говоре о будућој, вечној слави, есхатон.
ДУХОВНИ СМИСАО
је нови контекст који је настао захваљујући догађајима из Новог Завета, Исусу,његовом животу, смрти, васкрсз. То даје нови контекст стварима иу Старог. Пр: Натан Давидупророкује да ће од његовог колена настати краљ који ће заувек владати: Исус , пошто је васкрсао ,више не умире. То је динамички аспекткоји је карактеристичан за литерарни смисао. Духовни смисао је у Исусовој вечној владавини, али не на земаљском престолу, већ с десне стране Оцу. Духовнисмисао је христолошки смисао, где се ствари Старог испуњавају у НовомМатеј 1,22 каже:,, А ово је свебило да се изврши што је Господ рекао преко пророка: ето девојка ће затруднети,,....... или Матеј2,15: ,,И би тамо до смрти Иодове, да се изврши што је Господ рекаопреко пророка који говори: из
3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->