Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Pričanka o politici-feljton Novosti

Pričanka o politici-feljton Novosti

Ratings: (0)|Views: 33|Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on Sep 18, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/02/2012

pdf

text

original

 
Metak sa jezika 
30. jun 2006.
Najsigurniji na?in da se izmeri i proveri politi?ar je njegov politi?ki re?nik, koji je ?esto i
verbalno samoubistvo, piše filozof Emil Sioran. Ako je politi?ar naivan, on je opasan, onškodi svojoj zemlji
 
Piše:
Milenko
STOJIČIĆ
 
POLITIKA je "škakljiva" ljudska delatnost i "klizava" sfera aktivnosti! Ni stotine definicija, od najstarijihvremena do danas, nisu je mogle "pripitomiti". Pravu srţ politike i politiĉkog angaţmana ponajbolje
ilustruje jedna od najparadoksalnijih definicija -
"mogućnost nemogućeg i nemogućnost mogućeg"!Politiku i politiĉare "kritikovao" je još Šekspir u "politiĉkoj bajci" "Kralj Lir":
 
"Nabavi staklene oĉi, pa se kao/politiĉar podli pretvaraj
 
da vidiš/što ne vidiš..."
 
U kritiĉkom i politiĉkom tonu o portretu politiĉara pisao je i filozof Emil Sioran:
 -
Politiĉari su naivni ljudi sa iluzijama. Ako je politiĉar naivan, on je opasan, on škodi svojoj zemlji. To jeloše i za njega i za one kojima upravlja. Pravi politiĉar je onaj koji ne dozvoljava
 
iluziji da ga uspava. Loš politiĉar je onaj koji ne oseća stvari i prelazi iz poraza u poraz... ("Naĉela ĉiste i primenjene anarhije")
 
Sioran politiĉarima "tepa" i od milja ih pecka imenima: "hvalisavci", "svaĊalice
- diskutanti bez sudbine","fatalisti"
, koji su "nepogodni i za trijumf i za pad". Najsigurniji naĉin da se izmeri i proveri politiĉar je politiĉki reĉnik, govor koji ga detektuje kao (u)sluţitelja politike. Svaki govor, pa i politiĉki, je ogledalo odreĉi u kojem se vidi govornik! No, najĉešće je politiĉki govor javno, verbalno samoubistvo za govornicom.Politiĉar, omaĊijan i zaveden tajnim silama politike, ne vidi i ne oseća
-
da je ubijen metkom iz roĊenih
usta, verbalnim metkom ispaljenim sa jezika.
JEDNA davna vesela priĉa o politiĉkom verbalnom samoubistvu dogaĊa se 1936. godine. Sveĉanost uamfiteatru univerziteta u Salamanki. MeĊu izabranim zvanicama: biskup, guverner, gospoĊa Franko,
general Astraj (izaslanik generalisimusa Franciska Franka). Tu je i rektor univerziteta Miguel Unamuno,
 poznati filozof. U jednom trenutku ustaje general Astraj i rafalom reĉi napada, rešeta Kataloniju i baske
provincije:"To je rak na telu nacije!"
Unamuno, rektor univerziteta je ustao i reĉima zakucao za stolicu generala Astraja:
 
"Ţeleo bih nešto dodati na govor generala Astraja, ako se to moţe nazvati govorom. Da ne govorimo oliĉnoj uvredi. Ja sam Bask, roĊen u Bilbau... General Astraj je bogalj... Jedan bogalj, koji nema veliĉinu jednog Servantesa, obiĉno sebi traţi olakšanja u sakaćenjima kojima pod
vrgava druge oko sebe..."
Skoĉio je general Astraj: "Dole inteligencija! Ţivela smrt!"
 Unamuno ga je, na kraju, verbalno nokautirao: "Ovaj univerzitet je hram inteligencije! A ja sam glavni
sveštenik univerziteta!"
GENERALA De Gola, oca Pete republike,
zvali su "ĉovekom od Atlantika do Urala". RoĊen u porodici
profesora filozofije, filozofska dela bila su mu rana lektira. Jezik filozofije mu je pomogao da do verbalne
lepote nadgradi svoje politiĉke govore. Kad je govorio
-
Francuska je slušala i uzdisal
a. De Gol je govore
 podgrejavao vatrom emocije, "bojio" ih lirikom i oratorskom metaforikom. MeĊutim, znao je da osetidramatiĉnost trenutka, i da verbalno eksplodira. Kada je, 17. juna 1940. maršal Peten predao FrancuskuHitleru kao "kapitulacionu miloštu
", De Gol je istoga dana iz Londona pozvao Francuze da se probude
opominjućim reĉima:
 "Ja, general De Gol, pozivam Francuze, oficire i vojnike... Francuska je izgubila jednu bitku, ali nije
 
izgubila rat..."Drugom prilikom slavni general je poetizovanim
reĉima govorio:
 "Godinama sam nosio Francusku na svojim ramenima!"
Godine 1969. Šarl De Gol je raspisao referendum da bi se uverio kakva mu je sudbina na "demokratskomrešetu"
-
otići ili ostati. Francuzi nisu izašli na referendum emocija, i De Gol je završio politiĉku karijeru.
Tako su ponajbolje "ilustrovali" Plutarhovu formulu - da je "nezavisnost prema velikim ljudima odlikavelikih naroda"!
Arlekin na Olimpu vlasti 
01. jul 2006.
Kad se politi?ar ispne na govornicu, zaslepljen visinom mesta, ne vidi provaliju u koju ?e
se strmoglaviti, kaţe Margarit Jursenar, koja vladaoca opisuje kao komedijaša i
prevrtljivca
Piše:
Milenko STOJIČIĆ
 
PROUĈAVATI savremenu politiĉku naratologiju, znaĉi, pre svega, tragati za jezikom
-govorom koji ne znaza sebe! Razjezi
ĉeni politiĉar za govornicom je karikatura Narcisa. Takav politiĉar, prezaljubljen u sebe,vidi se u "ogledalu mase", na licima svojih politiĉkih sledbenika i simpatizera. Masa je bezobliĉna,ogledalo mase bezobliĉno, pa je i politiĉar takav
-
 bezobliĉan, van vremena, mesta i radnje! Politiĉar "metafiziĉar", bremen samozaljubljenošću, opijen rastrojenom mišlju, predaje se, pribegava "naratološkomteroru", strategiji pretnje i straha. U svojoj somnibulnoj, narcisoidnoj politiĉkoj menzuri on rastapa sve:drţavu, partiju, narod. Francuski filozof Ţan
-
Fransoa Liotar piše o toj nepostojećoj, himeriĉkoj politiĉkojrealnosti u glavi politiĉara:
 
 Ne teroriše se u ime slobode, nego u ime našeg zadovoljstva, zadovoljstva onoga "mi".
 
Šta, dakle, govori politiĉar kada govori jezikom terora? On ne priĉa, on ne govori
-
on, zapravo, dopriĉava iogovara ono što je pre realnosti i posle nje, pre ţivota i posle njega!Publika, "ozraĉena" vrućom politiĉkom energijom, traţi svoje zadovoljenje i terapiju; oĉekuje katarziĉno
d
ejstvo govora svoga izabranog voĊe. U masu, u publiku se "ubrizgavaju", kako Liotar kaţe, "dobre slike,dobre priĉe, dobri maniri što ih partija potiĉe, selekcioniše i rasprostranjuje (koje) dolaze do publike koja ihţeli kao lek propisan protiv depresije i teskobe, i kojima je ista publika izloţena".ZANIMLJIVA je opservacija Margarit Jursenar, slavne spisatljke, koja lik politiĉara, vlastodrţaca, zakona igovora nalazi u Šekspirovim junacima. Jursenarova piše o uroĊenom instinktu politiĉara da se identi
fikuje s
vlašću (Ja
-
vlast!) i da uţiva u verbalnom zavoĊenju, u govornim "šarenim ništarima" kojima se hrani publika, politiĉki medijum:
 
Instinkt vlasti ima neobiĉnu ulogu
-
neizrecivo uţivanje ako ĉovek nareĊuje, kao što veli Gete. Biti moćan.
Opiti se
od toga što se moţe nareĊivati. O tome bi mnogo mogao da priĉa Riĉard Treći... "TimonAtinjanin" je ona Šekspirova drama u kojoj, u prvom ĉinu, Timon ţivi u ludilu vlasti, bogat je i uticajan,vlada i nareĊuje...
 
Kada se politiĉar ispne za govornicu i na
 
mali Olimp vlasti, uzima ga pod svoje, ispruţen kaţiprst kao ţezlovladanja, a iz usta mu pokulja vulkan opasnog, "olovnog" nareĊivaĉkog jezika, jezika bremenoguskliĉnicima. Zaslepljen scenografijom i boţanskom visinom mesta (govornice)
- ne vidi provaliju u koju
će se strmoglaviti. Sunovrat je neizbeţno finale toga dramatskog prerastanja sebe. Takva deliriĉnanadgovaranja su, piše Jursenarova, "paklena zabava cele takozvane istorije, sulude i raspomamljene borbe
za tron, odnosno za vlast". Slavna spisate
ljka politiĉara (vladaoca) vidi kao sliku i priliku Arlekina,komedijaša, prevrtljivca i ludu.
 
Arlekin je jedna od najvaţnijih figura ljudskog bića. I jedan od najreĊih momaka. Zašto? Jer je Arlekin paradoks? Ne. Potpuno pogrešno. Paradoks je logika Arlekinovog jezika. Zašto? Jer je paradoks? To jeopet premalo. Ĉinjenica je: Arlekin je otkrio da je paradoks logika postojanja...
 
 
 
Pratimo gospodina Arlekina. U uhoĊenju nam "pomaţe" ruski pisac Sergej Dovlatov. Arlekin je na jednom
partijskom sastanku kojim
 predsedava Hrušĉov. Veliki hazjajin (seljak) malo "intimizuje" politiĉku
atmosferu, i pita oblasnog partijskog sekretara:- Izvinite, gde bih mogao da mokrim?- Vi? -
zabezeknuo se sekretar Hrušĉovljevom "bliskošću", rukom pokazujući na salu za sastanke.
-
Moţete
svugde!
Tako izgledaju scene u Arlekinovoj reţiji.
 
Tvorci ludnice 
02. jul 2006
Umesto da bude umetnost ure?ivanja naših odnosa, politika je, naţalost, dovela dotle, da
 je od ?ove?anstva napravila ludnicu -
smatra Eţen Jonesko
 
Piše:
Milenko STOJ
IČIĆ
MNOGIM liĉnostima iz politiĉke menaţerije glavu greje misao o besmrtnosti, o "veĉnosti". IzmeĊu njihkoji su gore, u boţanskim visinama politike, i svih dole, u podrumu ţivota, zjapi nepremostiva praznina.Omamna misao o politiĉkoj besmrtnosti zavarala je Urha Kekonena, bivšeg predsednika Finske:
- Ako ikada umrem...
 Nesuvisli, raspriĉani politiĉar, koji prerasta samoga sebe za govornicom, omiljeni je lik u tekstovima EţenaJoneska, velikog dramatiĉara, pisca "teatra apsurda". Joneskovski reĉeno
- s
vako vreme je vreme politiĉkogapsurda. Politika bi, prema Joneskovom mišljenju, trebalo da bude "umetnost ureĊivanja naših odnosa". Naţalost, politiĉka izobliĉenost dovela je dotle
-
da je "politika od ĉoveĉanstva napravila ludnicu".
 Iz ovakve dijagnoze
"psihiĉkog portreta" politiĉara škaklji pitanje: zašto je "politika sam Ċavo" (Jonesko), izašto je politiĉar, pod dejstvom jeziĉkog delirijuma, fanatizovan politikom? Zašto je politiĉar 
- "delirik uludnici"? Jonesko, bez dlake na peru, bisturijom eseja,
izvodi ĉas anatomije ogoljavanja Mefistofela politike i njegovih sluţbenika:
 
ZAŠTO je svet dat na upravljanje politiĉarima? Zašto se upravljanje svetom ne poveri nauĉnicima,moralistima? Nauĉnici postaju sluge politiĉara, tih ţilavih primitivaca, rade sve
 
što politiĉari zaţele u imezastarelih i priliĉno sumnjivih ideja. Kada bi ĉovek ubio politiku, ubio bi i laţ!... ("Ĉovek pod znakom
pitanja")Naravno, vrt politike nije potpuno zarastao u korov jezika, stoji u ovom Joneskovom delu. Postoje i izuzeci,sv
etli primeri politiĉara koji se nisu krili u mraku govora. Vinston Ĉerĉil, engleski premijer, primer je politiĉara i drţavnika (što, naravno, nije isto!), koji je angaţmanom, intelektualnim profilom i verbalnimozraĉjem obeleţio epohu. Ĉerĉilovi javni nastupi bili su trijumf obrazovanja, znanja, promišljenosti iduhovitosti. Javnim nastupima, verbalnim aktivizmom Ĉerĉil je branio imperativ moralne odgovornosti.Metaforiĉki reĉeno, Ĉerĉilovi govori nisu isparavali u dimu njegove lordovske lule. Ali, u dramatiĉnimtrenucima, koji su rezultat politiĉkih grešaka savremenika, Ĉerĉil je znao da oţari "grešnike", da ih uĉi pameti ledenicom jezika. Dejstvo Ĉerĉilove politiĉke pedagogije osetio je i sam ĉeliĉni Staljin:
 
"OBIĈNO je rat, uglavnom, zbirka pogrešaka, ali ĉovek se moţe pitati: ima li u istoriji greške koja se moţeuporediti sa ovom koju su naĉinili Staljin i komunistiĉki šefovi
-
kad su odbacili svaku mogućnost akcije naBalkanu i pasivno ĉekali ili bili nesposobni da predvide uţasnu agresiju koja je pret
ila Rusiji. Dotad smo ih
smatrali sebiĉnim raĉundţijama. U tom periodu, oni su se povrh toga ophodili i kao glupaci. Što se tiĉe
strategije, politike, vidovitosti i kompetentnosti, Staljin i njegovi komunisti bili su u tom trenutku najjadnijebudale Drugog
svetskog rata", piše Jonesko.
 
Vinston Ĉerĉil imao je neobiĉan dar 
-
znati proceniti trenutak "otvaranja usta": kad, kome, šta i kako reći.
Imao je dar da uvek izabere pravu stilsku varijantu i emocionalnu temperaturu svoga govora. Primertakvoga briljant
nog oratorija, verbalnog melanţa srĉanosti, misaone bistrine i sentimenta je apel
Francuzima na francuskom jeziku, septembra meseca 1940. godine:

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->