Gospodar života i smrti
16. oktobar 2005.
Šefa Ĉetvrtog antikomunistiĉkog odseka Specijalne policije Englezi predali novim jugoslovenskim vlastima 3. juna 1946. godine, a saslušanje zvaniĉno poĉinje 7. juna.Pokušaj otpora nemaĉkoj ratnoj mašini na
vrhuncu moći znaĉio bi samoubistvo
Priredili: Uglješa Balšić i Veljko LalićBOŢIDAR
-
Boško Bećarević, naneo je više zla komunistima u periodu Drugog svetskog rata, posebno uBeogradu, od bilo kojeg drugog policajca. Šef Ĉetvrtog antikomunistiĉkog odsek
a Specijalne policijeUprave grada Beograda proganjao ih je, zatvarao, prebijao, slao u logore, u sigurnu smrt. "Kroz njegove
ruke", prošli su mnogi ilegalci a posleratni najviši funkcioneri komunistiĉke Jugoslavije, ali i profesori
Univerziteta, lekari, a
dvokati, inţenjeri, umetnici, lideri politiĉkih stranaka... Bio je gospodar ţivota i smrti.
U Beograd je iz Kragujevca došao u 31. godini, posle osam godina provedenih u policijskoj sluţbi.
U zapisniku o saslušanju, sastavljenom 7. juna 1949. godine, u kan
celariji UDB-e, zapisano je da je
Boţidar
-
Boško Bećarević roĊen 16. novembra 1910. godine u Desimirovcu, da je po narodnosti Srbin, da je neosuĊivan, da ranije nije hapšen...
"Potiĉem iz siromašne seljaĉke porodice. Školovao sam se u svom selu i Kragujevcu, gde sam završioGimnaziju 1929. godine. Na fakultet sam se upisao 1930. godine, pohaĊao neko vreme predavanja, a zatim,nemajući od ĉega da se izdrţavam, stupio sam u sluţbu u Gradsku bolnicu u Kragujevcu, a 12. februara1932. godine sam prešao u gradsku policiju u Kragujevcu, gde sam prvo vreme bio zvaniĉnik, potom pisar a zatim šef Kriviĉnog odeljka iste policije. Na ovoj duţnosti ostao sam do maja 1936. godine, a posle sam postavljen za šefa Politiĉkog odeljka, i na ovoj duţnosti ostao do proleća 193
9. godine. Iz Kragujevca sam
otišao na duţnost
-
za pomoćnika komesara pograniĉne policije u Kotoribi, na maĊarsko
-jugoslovenskoj
granici (pruga Budimpešta
-
Trst) i na ovom poloţaju sam ostao do maja 1940. godine. Zatim sam bio premešten za Komesarijat u Subotici, ali na duţnost uopšte nisam stupio, jer je došao telegram iz Beograda,kojim sam premešten u Upravu grada Beograda", poĉinje Bećarević svoj iskaz pred islednikom Upravedrţavne bezbednosti.
UBRZO po dolasku u Beograd, Bećarević poĉinje pravi rat protiv komunista. Za sve vreme nemaĉke
okupacije trajao je rat do istrebljenja. Milosti nije bilo i sve je bilo dozvoljeno. Mnogo toga znao je upravo
Bećarević. Time je "plen", koji su sada "udbaši" imali, bio znaĉajniji.
Zanimljivo je da je saslušanje Boška
Bećarevića, zvaniĉno poĉelo juna 1949, a kako on sam navodi, izengleskog logora u Bariju još 3. januara 1946 je izruĉen jugoslovenskim vlastima. Gde je Bećarević bio odisporuĉenja
-
poĉetka 1946. do sredine 1949. godine, nema mnogo podataka. Samo on u n
ekoliko navrata
pominje da godinama ĉami u zatvoru i da se mnogi visoki oficiri UDB
-e raspituju kako su neki ilegalci,
hapšeni tokom rata, ipak izbegli kaznu. Mnogi nekadašnji ilegalci su strepeli od takvog svedoka. On jeznao ko se kako "drţao" pred "klas
nim neprijateljem", ko je koga izdao, ko je vezama, mitom ili saradnjom
sa okupatorom pušten na slobodu, ko je od partizanskih ratnih heroja ili generala bio policijski doušnik.
Nije ni UDB-
a sedela skrštenih ruku. Detaljno je ispitivan njegov ratni uĉinak
.
On sam nije aktivno uĉestvovao u kratkom, "aprilskom ratu" izmeĊu Nemaĉke i Kraljevine Jugoslavije.
"Od 6. do 12. aprila 1941. godine bio sam šef istraţne sluţbe nad licima uhapšenim i osumnjiĉenim zašpijunaţu i `petokolonaštvo`. Kada se Komanda povlaĉi
la i ja sam se, sa organima koji su mi bili dodeljeni
za rad, povukao sa Komandom do Uţica, odnosno produţio do Kolašina, gde me je zatekla kapitulacija. Nedelju dana posle kapitulacije stigao sam u Beograd", navedeno je u zapisniku o saslušanju Boţidara
B
ećarevića u UDB
-i za Srbiju 1949. godine.
U svojoj izjavi, koja je dopuna saslušanja, a koju "Novosti" ekskluzivno objavljuju, on, izmeĊu ostalog,
navodi:
"Narodne mase traţile su primer iz pokorene Evrope kako treba postupati. I našle su ga, ne u primeru Norveške, već Francuske i Ĉeške; Francuske, gde u to vreme nije bilo ni govora o pokretu otpora, i Ĉeškegde je prvi pokušaj bio tako nemilosrdno skršen, uništenjem nekoliko stotina najboljih narodnihintelektualaca, a narod pouĉen tim primerom pošao je dr
ugim putem. Ta dva naroda svojim stavom
saradnje odnosno stavom mirne obnove zemlje i privrednog ţivota pod novim uslovima, sa iskljuĉivimciljem oĉuvanja nacije od fiziĉkog istrebljenja, bili su uzor Beogradu i Srbiji", navodi Bećarević u izjavi.
KAO pose
bna dva vaţna datuma koji su uticali na raspoloţenja naroda, Bećarević navodi "slom Jugoslavijekojoj niko od saveznika ni prstom ne pomaţe i napad na SSSR, posle pokorene cele Evrope, sa takvom
snagom, da za nekoliko meseci biva osvojena skoro cela evropska Rusija"."Poznati avgustovski proglas (Apel od 13. avgusta 1941.) visokih beogradskih intelektualaca i drugih
javnih radnika predratne drţave, završio je snaţno proces preloma u Beogradu i imao znaĉajnog odjeka uunutrašnjosti. Taj proglas, i samo obrazovanje vlade sa Nedićem na ĉelu završili su proces diferencijacije u
korist parole i stava -
oĉuvanje reda i mira i nastavljanje rada na privrednoj obnovi zemlje. Taj put po `linijimanjeg otpora`, put najmanjih ţrtava, fiziĉkih i materijalnih, nikako nije
znaĉio pomirenje sa veĉitimropstvom pod Nemcima, već samo samooĉuvanje i samoodrţanje do povoljnijeg momenta".
Taj povoljni momenat Bećarević vidi u ukljuĉenju Amerike u rat.
"U to doba, najveće snage Nemaĉke, u vreme nezadrţivog postizanja uspeha na svi
m frontovima... svaki
pokušaj otpora pod tim uslovima znaĉio bi samoubistvo. To uverenje bilo je široko rasprostranjeno",objašnjava Boţidar Bećarević u kakvom se poloţaju našao srpski narod u doba fašistiĉke ekspanzije u
Evropi.
Hapsio Koču i Leku
17. oktobar 2005
Liĉno sam uĉestvovao u pokušaju hapšenja današnjeg ministra Aleksandra Rankovića,koji je uspeo da pobegne. Hapsio sam sadašnjeg naĉelnika Generalštaba Koĉu Popovića.
Priredili: Uglješa Balšić i Veljko LalićU UPRAVI drţavne bezbednosti za Srbiju, 8. juna 1949. godine, kako se navodi u zapisniku sa saslušanjaokrivljenog Boţidara Bećarevića, bivšeg šefa antikomunistiĉkog odseka, poĉeli su da ga isleĊuju u osamĉasova.
"Kakve ste sve duţnosti imali kao šef Opšteg odeljka na sluţbi u Kragujevcu
od maja 1936. do proleća
1939. godine?"
"Konkretno, nisam radio ništa protiv demokratskog poretka, naprotiv voĊu demokratskog pokreta uŠumadiji advokata Milivanovića Benu i druge uticajne ljude mnogo puta sam štitio pred zakonima. Što setiĉe širenja fašistiĉkih ideja izjavljujem da sam ja aktivno radio na njihovom suzbijanju, proganjajući pristalice narodnog pokreta "Zbor", a naroĉito sam radio, što mi je bio specijalni i glavni referat, nasuzbijanju strane fašistiĉke delatnosti i špijunaţe... Godine 1938. ja sam bio prvi policijski ĉinovnik stareJugoslavije koji je zaustavio nemaĉke turistiĉke autobuse, pune špijuna, skidao sa njih zastave sa kukastimkrstom na liĉnu odgovornost i tako izazvao spor izmeĊu Nemaĉke i Jugoslavije. Zbog toga sam bio
preme
šten i na granici aktivno radio na suzbijanju maĊarske i nemaĉke špijunaţe", odgovara, izmeĊuostalog, Bećarević.
"Šta ste radili i u ĉemu se sastojao vaš rad u vreme dok ste bili na duţnosti pomoćnika komesaraŢelezniĉke i pograniĉne policije u Kotoribu?
"
"To je bila kontrola jednog dela granice prema MaĊarskoj i Austriji u cilju spreĉavanja neprijateljskešpijunske delatnosti... Isto tako otkrio sam jedan logor ustaša u MaĊarskoj, na mestu zvanom Vinogradi,gde su veţbali rukovanju oruţjem i prebacivali
se otud u Jugoslaviju."
"Vi ste, kao što rekoste, od maja 1940. bili na duţnosti referenta IV Antikomunistiĉkog odeljka Opštegodeljenja UGB u Beogradu. Recite nam sad, kakav je vaš delokrug rada bio tada kao referenta?"
"Kao referent IV Odseka vodio sa
m istrage nad uhapšenim ĉlanovima tada ilegalnih organizacija KPJ, ĉijase delatnost kosila sa odnašnjim zakonima. Kroz istragu otkrivena lica hapsili su izvršni organi
- agenti, po
nalozima koje sam ja sastavljao kao predmetni referent, a potpisivao ih še
f Odseka, tada Svetozar
Vujković. Kad sam kasnije postao šef Odseka, nezvaniĉni, takve sam naloge ja potpisivao. Tako su radili idrugi referenti Grujiĉić, Šterić, Boţić u to vreme."
"Moţete li nam reći, koliko je lica i grupa u tom meĊuvremenu bilo uhapšeno od strane vašeg odseka?"
"Sećam se da sam u maju 1940. godine okonĉao već zapoĉetu istragu nad grupom Ivana Kalapaše,keramiĉara, i drugova. Bilo ih je ukupno od 10 do 15 lica. U leto iste godine vodio sam istragu nad grupomdr Milutina Zeĉevića i drugova, kojih je bilo dvadesetak. Nešto kasnije iste godine vodio sam istragu nadgrupom Gligorija Ernjakovića i drugova, kojih je bilo tridesetak. U jesen iste godine, vodio sam istragu nad
komunistiĉkom grupom Avrama Hajduše i drugova, koja je otkrivena na taj naĉin što je u jednoj štampariji,u Gospodar Jovanovoj ulici, zateĉeno štampanje partijskog organa "Proleter". Bilo je ukupno okodvadesetak lica. Liĉno sam uĉestvovao u pokušaju hapšenja današnjeg ministra Aleksandra Rankovića, koji
je uspeo da pobegne, a isto tako i u zapleni partijskog materijala, rukopisa i slogova iz pomenute
štamparije. Zatim, liĉno sam uĉestvovao u hapšenju današnjeg naĉelnika Generalštaba Koĉe Popovića, za
kojeg se bilo otkrilo da je napisao, odnosno preveo i redigovao za potrebe jugoslovenske KP, poznati
elaborat o drţanju pred klasnim neprijateljem."
"Da li je bilo presije prema pohapšenima i kakve su metode praktikovane radi iznuĊivanja priznanja uovom meĊuvremenu?"
"ŠTO se mene liĉno tiĉe, uvek sam nastojao da priznanje od
hapšenih dobijem legalnim putem. Najveći broj uhapšenih pozivu da govori istinu bi se odazvao, pošto mu se predoĉi da se priznanje uzima kaonaroĉito olakšavajuća okolnost. MeĊutim, u praksi mi se pokazalo da sam nailazio i na takve ljude iz
redova komuni
sta koje nije bilo moguće ni najsnalaţljivijim metodama privoleti na dobrovoljno priznanje.U takvim sluĉajevima, pristupilo se i tuĉi. Zbog moje, da se tako izrazim, psihološke strukture, nisam bio ustanju da ma koga tuĉem, ali su to radili agenti Miloradović, Kosmajac, Ĉervenka, Banjanin, BojanRistanović, Todor Marković, a moţda i neki drugi. Obiĉno se pristupalo udaranju korbaĉem po dlanovima,debelom mesu, a ponekad i tabanima. Bilo je i šamaranja... DogaĊalo se da uhapšenik, pošto oseti da moţe
da iz
drţi batine, odbija svako priznanje, dok pre toga, kod njega nastaje klebanje od samog straha, kojeuvek moţe pre da ga dovede na odluku o dobrovoljnom priznanju", naveo je Bećarević.
"Kojih se lica konkretno sećate da su bila tuĉena u to vreme pri isleĊiv
anju?"
"Sećam se da je Kosmajac tukao Isu Baruha, Korneliju
Sende-
Popović, dr Milutina Zeĉevića, Avrama Hajdušku i mislim Ljubu Vušovića, profesora."
"Da li vam je poznato da je bilo sluĉajeva iz tog meĊuvremena umiranja pod batinama ili samoubistva?"
"Ko
d mene nije bilo nikad takvih sluĉajeva, ali znam da se sestra Ivana Kalapaša, u maju 1940. godine, premog dolaska u Upravu grada, obesila se u klozetu zbog toga što je odala brata. Ne znam ko je nju isleĊivao,da li Vujković ili Iljak, ili neko drugi. Znam da uopšte nije bila tuĉena što je Drţavno tuţilašvokonstatovalo na licu mesta. Za druge sluĉajeve ne znam", odgovorio je Bećarević.
Prekinuto u 11.05, proĉitano i priznato.
PARTIZANSKI DEZERTERI
"DA je takvo shvatanje naroda o štetnosti borbe pod oni
m uslovima i u ono vreme bilo zaista
rasprostranjeno svedoĉi, pored ostalog, i pisanje `Borbe` u jednom od prvih brojeva, koji je oktobar 1941.izdat u Uţicu. U jednom uvodnom ĉlanku se govorilo da je takvo gledište zahvatilo i mnoge borce na
frontu... U mojim rukama bilo je mnogo partijskih dokumenata koji su govorili o masovnom dezertiranju
boraca, pa ĉak i ĉlanova partije, o otporu partijskoj liniji bezuslovne borbe protiv okupatora i ĉetnika. To sudokumena iz arhiva CK i VŠ iz Uţica, raznih štabova partizanskih jedinica, partijskih komiteta itd. (Ćećinizveštaj od Poţege, izveštaji OK Ĉaĉak, Poţarevac itd.)", navodi Bećarević u izjavi, koju "Novosti"
ekskluzivno objavljuju.
KOBNA GREŠKA
"POSLEDNjA, završna faza uĉršćivanja stava naroda po pitanju pokreta otpora dolazi u periodu napuštanja
partizanskih snaga Srbije, u novembru 1941. godine. Tada beogradska partijska organizacija, dotle skoro
netaknuta, sa svojih oko 150 ĉlanova, krajem 1941. i poĉetkom 1942. godine stupa u punu akciju i izvodi
nekoliko u
bistava, baš u momentu kada nema uslova za sklanjanje uroţenih lica u unutrašnjost, jer jenastupila zima, nema odreda, i kad je izvršni aparat bio u punoj snazi i u mogućnosti da sve svoje snage baci na Beograd. Kolika je to bila poreška ne treba naroĉito
isticati, jer je dovoljno sagledati to iz ĉinjeniceda je do kraja marta 1942. cela organizacija stradala", piše Boţidar Bećarević u dopuni saslušanja.
Brzi slom i pokornost
18. oktobar 2005.
Grupa Moše Pijade poslednja koja je pred rat uhapšena i preda
ta sudu. Radnici i
nameštenici Beograda skoro stoprocentno se odazivaju pozivu Nemaca za normalizaciju
stanja u prestonici
Priredili: Uglješa Balšić i Veljko LalićSASLUŠANjA Boţidara Bećarevića, nekadašnje šefa IV odseka u Upravi grada u UDB
-i za Srbiju, prema
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Božidar Bećarević-dželat i sužanj Glavnjače-feljton Novosti
514
Reads
2
Readcasts
0
Embed Views
Recommended
More From This User
Notes
Load more
