Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Moj život špijuna-Lindzi Moren-feljton Novosti

Moj život špijuna-Lindzi Moren-feljton Novosti

Ratings:
(0)
|Views: 39|Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on Sep 21, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/15/2012

pdf

text

original

 
Blef srpskog agenta 
01. februar 2005
Bila sam spremna debelo da platim informacije o Karadţiću, ali moj kolega, srpskiobaveštajac, ili nije znao ili nije ţeleo da oda tajnu o Radovanovom skrovištu.
 
PETAK je veče i sedim u parkiranim kolima sa
 
starijim čovekom. Prozori su zamagljeni i kiša pljušti svudaoko nas. Nemoguće je videti išta spolja. Čovek, Srbin, oseća se na cigare i deluje istrošeno od godina provdenih u piću i opštem nezadovoljstvu. Već nekoliko meseci špijuniram, i shvatila sam: nikad ne moţešda budeš siguran sto posto. Naravno, mi imamo pokriće, ovaj čovek i ja. Prilično standardno: mi smoljubavnici. Izgleda da mu je poznata rutina. Prema njegovim rečima i on je bio obaveštajac za jugoslovensku unutrašnju bezbednost, poznatiju kao tajna policija. Vadim malu beleţnicu i olovku,okrećem se ka njemu i kaţem na srpskom: “Imate li informacije o Radovanu Karadţiću?Ovako počinje jedna od “balkanskih ispovesti” Lindzi Moren opisana u njenoj, u SAD nedavnoobjavljenoj, knjizi “Otrkivanj
e -
moj ţivot špijuna CIA, i druge nezgode”. Mlada ţena koja je, premaispovesti, u špijunaţu ušla pošto je završila Harvard, voĎena snovima iz detinjstva, bila je operativac naBalkanu i napustila razočarana Centralnu obaveštajnu agenciju. U knjizi opisuj
e niz epizoda, od ulaska u
CIA, obuku na “Farmi” i rad sa lokalnom mreţom “vrbovanih” špijuna na Balkanu.Srpski diktator Slobodan Milošević, seća se u knjizi Morenova, je pao sa vlasti, ali CIA je još traţila mnogeoptuţene osobe i ona se, kaţe, “naivno nadala” da će, uz pomoć tog starijeg čoveka “privesti togsavremenog monstruma pravdi”. Posle pola godine provedene na Balkanu, najvećim delom u Makedoniji,nadala se da će uraditi nešto, bilo šta, što će njen "posao učiniti vrednim”.
 NJEN sagovornik je, k 
aţe, dobrovoljno ponudio informacije “obaveštajnom oficiru” negde drugde u svetu,ali se saglasio da se sa njom sastane u Skoplju. Tvrdio je da je “istina da ima informacije o RadovanuKaradţiću”. Videvši da vadi drugorazredne domaće cigarete iz iznošenog kaputa, špijunka je izvadilaamerički “marlboro” i napomenula da će sve informacije koje budu vodile do Karadţića biti “bogatonagraĎene”. U dţepu je imala sveţih šest novčanica od 100 dolara, i predočila mu da moţe da zaradi stotine
hiljada dolara ako ih
odvede do Karadţića, i da mogu da mu pomognu da prebaci celu porodicu u SAD, jer 
 je pretpostavila da mu je to cilj.
Ispostavilo se, nastavlja ona, da čovek nije ţeleo da priča o Karadţiću, već o istoriji moderne Jugoslavije iz
njegove perspektive, od Tita
do propasti koju je doneo Milošević sa svojom klikom. Kada je došao doinflacije, siromaštva i bezakonja u Strbiji, osetila je, kaţe, da se polako truje od dima njegovih cigara.Slušala je satima. Na novi pokušaj da vrati razgovor na Karadţića, ispostavilo
 
se da ga čovek uopšte lično
ne poznaje.-
Da li Karadţić zna vas?
- pitala je.-
Moguće je da, a moţda i ne
- glasio je odgovor.-
Slušajte, gospodine, imate li bilo kakvu ideju gde je Karadţić sada?
- prasnula je.
 Nasmešio se:
-
A, reći ću vam sada…
 U PO
ČETKU se, kaţe, divila ovom Srbinu u kolima koji je “hrabro istupio sa dobrovoljnim informacijama,odbijajući novac na prvom sastanku”. Ali, sada je počela da sumnja u njega. Bilo joj je jasno da se proširilavest da CIA dobro plaća informacije i on je došao da uzme novac, razmišljala je. Nije ţelela da mu plati, ali je shvatila da je to najbolji način da ga se otarasi. Pogledala je na sat na kome se bliţila ponoć i rekla:
 -
Slušajte, moram da budem iskrena sa vama. Imena koja ste mi dali pre neki dan, vaših bivših kolega utajnoj policiji? Dakle, nijedno od njih nije tačno. Znate da imamo zabeleške o svakome ko je šta.
 -
Vaše beleške su pogrešne
-
rekao je, dok je ona u sebi razmišljala da i sama manje nego on veruje u
podatke CIA.-
Drugim rečima, moje kolege u Vašingtonu, moj šef CIA u Skoplju nije uveren da ste vi ono za šta se
predstavljate.-
Vaše kolege u Vašingtonu su idioti!
- naljutio se.-
Moţda, ali nisu toliki idioti da će da vam plate za pogrešne informacije
- rekla mu je, ponovo u sebi
misleći da je obeshrabrilo otkriće da CIA sve vreme plaća pogrešne informacije.
 PISAC
POŠTO je napustila CIA, Lindzi Moren se udala. Piše za vodeće američke listove: “NJujork tajms”,“Vašington post”, “Ju
-Es-
Ej tudej”. Ţivi u Vašingtonu i očekuje bebu. “Novosti”
 
će u nekoliko nastavaka
narednih dana predstaviti njenu knjigu -
isposvest o njenom “prethodnom” ţivotu operativca CIA, najvećim
 
delom na Balkanu od 1998. do 2003. godine. Feljton je pripremila Dubravka Savić, stlani dopisnik našeglista iz Vašingtona.
 
Ahmet kao agent 
02. februar 2005.
Kako je za potrebe ovog obaveštajca vrbovan Albanac sa Kosmeta Ahmet, uz apanaţu od400 dolara mesečno.
 
IZVADILA je novčanice i rekla da će da mu plati njegovo vreme i da mogu da se rastanu. Čovek je odbionovac rekavši da samo ţeli da uradi ono što je pravo. Ona se tada, kaţe, saţalila. Pomislila je da je moţdanekad i bio u tajnoj policiji, ali je danas samo star čovek koji pokušava da spoji kraj s krajem.
-
Sledeći put kada se sretnemo, reći ću vam...
- nastavio je.Pre
nego što ga je odvezla do mesta na kome ga je i pokupila u jednom šoping centru, dala mu je, kaţe, 300dolara i tutnula račun da ga potpiše svojim izmišljenim imenom, kako se inače radi. Čovek je presavionovčanice na pola i stavio ih u dţep kaputa.
 - Pozv
aću vas kad saznam nešto više
-
rekao je, ali su oboje, pomislila je, znali da se to nikad neće dogoditi.
 
Razmišljajući o tome da je novac koji mu je dala “samo kap” u moru rasutih novčanica agencije koji jeteško prebrojati, Morenova je zaključila:
 - Samo
 pre godinu dana smo bombardovali zemlju ovog jadnog čoveka. Pred samom sobom sam mogla daopravdam tri stotine dolara kao neku vrstu slučajnog čina dobročinstva.
 
CIA je bila vrlo zainteresovana za Balkan i posebno razvoj dogaĎaja na Kosovu. Dok je rukovod
stvo u
Beogradu smatralo da Kosovo treba da ostane deo Srbije, njegovo većinski albansko stanovništvo je traţilo
regionalnu autonomiju. I Srbi i Albanci su videli Kosovo -
koje mi je izgledalo kao zagaĎeni travnjak  postkomunističke pustoši
- kao temeljac n
 jihove uvaţene kulture. U meĎuvremenu, povećano je nasilje, iimpresivno organizovana OVK je počela da širi svoje ciljeve, infiltrirajući se preko porozne juţne srpske
granice u Makedoniju.
U proleće 2001. godine OVK je pokrenula rutinske napade na polici
 jske stanice u Makedoniji. Makedonci
su bili ogorčeni, naravno, posebno američkim odbijanjem da učine bilo šta, a da se ne pominje odbijanjeameričke vlade da označi OVK kao terorističku grupom.
 
U ovakvoj situaciji koju opisuje Lindzi Moren u ispovesti “Ot
krivanje -
moj ţivot špijuna CIA”, tadašnjioperativac Centralne obaveštajne agencije na Balkanu, čiji je zadatak od 1998. do 2003. godine bio, izmeĎuostalog, “vrbovanje” lokalne mreţe špijuna, spazila je na jednom “meĎuetničkom simpozijumu” Ahmeta.
Bio j
e, navodno, povezan sa značajnim Albancima sa Kosova i iz Makedonije. Ahmet je, kaţe, imao ţenu ičopor dece kod kuće, ali je stalno pozivao da sa njim ide u noćne klubove u Bugarskoj. Posle nekolikomeseci poznanstva, kada mu je u njegovom “mercedesu” otk 
rila da je agent CIA, Ahmet je glasnouzviknuo:- Volim CIA!-
Da li bi i ti voleo da radiš za CIA?
-
 pitala ga je otvoreno, pošto je prethodno šifrovani predlog poslala u
centralu.- OK, nema problema -
klimnuo je, dok je ona razmišljala kako joj nikad tokom obuke na “Farmi” nisurekli da vrbovanje špijuna moţe da ide tako glatko.
 -
 Nikome o tome na smeš da pričaš. Čak ni ţeni
- upozorila ga je.-
 Nikad ništa neću reći mojoj ţeni.
 -
I AKO nas ikad iko uhvati zajedno, ili te pita kako me znaš, reći ćeš da
smo... da smo u vezi.-
 Nema problema, nema problema... Ako moramo to da radimo, onda ćemo da imamo seks.
 - Ne, Ahmete, mi zapravo nismo u vezi. To je samo maska.- Nema seksa? -
rekao je istovremeno razočaran i pun nade.
 - Nema seksa. Ja tebi dam novac, t
i meni daš informacije. Kao i pre. Samo što ćemo sada da formalizujemonaš odnos. Sada ćeš biti zaštićen i takoĎe plaćen.
 -
 Nema drţanja za ruke?
 -
 Ne, Ahmete. Ovo je posao. Ozbiljan posao, OK? Jer, ako te uhvate, moţeš da odeš u zatvor.
 
 Ne odustajući nikad od ljubavnih aspiracija, Ahmet, koga je ocenila kao “sasvim pristojnog agenta”,sakupljao je informacije. Na jednom od sastanaka je, seća se ona, izvukao gomilu sitnim slovima ispisanih beleški. Paţljivo su prolazili kroz svaki detalj koji je zabeleţio od poslednjeg viĎenja pre mesec dana.
 
 Na kraju sastanka mu je dala mesečnu platu
-
četiri stotine dolara paţljivo umotanih u novine. Potpisao je papirić imenom koje je za sebe izmislio, ne bez doze ponosa
- Bobi.
 
Plavšićkina "prijateljica" 
 
03. februar 2005.
Razgovori sa Jasnom koja se se predstavljala za školsku drugaricu Biljane Plavšić i todrugarstvo dobro naplaćivala.
 
ODRŢAVALA sam takoĎe agente izvan zemlje, što je značilo sastajanje sa njima periodično u drugimdelovima sveta. Putovala sam pod tuĎim imenom, što je zahtevalo dosta planiranja unapred, kao i značajnekonsultacije sa centralom i drugim oficirima CIA. I pre nego što sam mogla da počnem operaciju na putu,uvek sam morala da putujem najpre u neku zemlju izvan Balkana, da uzmem svoja laţna do
kumenta oddrugog oficira CIA na terenu.
Bivši operativac američke Centralne obaveštajne agencije Lindzi Moren ovako u knjizi “Otrkivanje
- moj
ţivot špijuna CIA” opisuje pripreme za susret sa jednim od svojih “oficira” izvan Balkana, gde je bila tajni
ag
ent od 1998. do 2003. godine. Putovala je sa Balkana u Beč, pa u Budimpeštu, zatim u Prag, pa uudaljenu banju u Bavarskoj, menjajući avione, vozove, autobuse i automobile, pri čemu je cilj polovine tih putovanja bio jedino da “zamagli” njihov stvarni smis
ao.
Mnogo vremena je provodila u kupovini, razgledanju, usamljenim večerama. Katkad je, kaţe, neko pokušavao da zapodene razgovor sa njom, ali je ona to “vrlo brzo presecala”. NJen stvarni cilj je bio susretsa ţenom iz Bosne, Jasnom, koja je tvrdila da je
 
 prijateljica Biljane Plavšić.
 -
KADA sam najzad stigla u ekskluzivno bavarsko odmaralište, nisam dovoljno mogla da se nauţivam teluksuzne okoline. Bila sam, najvećim delom, izolovana u hotelskoj sobi sa Jasnom, mojim agentom, koja jenajveći deo naših susreta provela ţaleći se na dominantnu svekrvu, muţa “dobrog nizašta”, pastorku lakogmorala, i generalno mizerni ţivot. Američke poreske obveznike je koštalo hiljade dolara da proputujem pola boţjeg sveta kako bih se sastala sa ovom ţenom
- da ne pominjem astronomsku platu koju smo jojdavali -
koja je, s gnušanjem sam otkrila, daleko prevazilazila moju sopstvenu
-
seća se Moren.
 
Jasna je, kaţe, skrenula paţnju agencije na sebe nekoliko godina ranije kada je tvrdila operativcu zaregrutaciju da je školska drugarica sa tadašnjom predsednicom bosanskih Srba, “i kasnijim notornim ratnimzločincem” Biljanom Plavšić. Morenova piše da se “Plavšićeva istakla i meĎu najbrutalnijim srpskimdiktatorima i vojnim komandantima otvoreno kritikujući etničko čišćenje kao prirodni fenomen” i da seslikala “prelazeći preko tela mrtvog muslimanskog civila kako bi se poljubila sa srpskim ubicom i kraljemrata poznatim kao Arkan”.
 
Morenova, kaţe, nije isključivala mogućnost da su Jasna i Plavšićeva bile nekada prijateljice, ali j
e
sumnjala da i dalje ima pristup toj ţeni, jer je retko nudila informacije o njoj. Seća se da joj je Jasnagovorila da je njena prijateljica “vrlo zauzeta”, i da “nema više vremena za razgovor”, da bi posle“nezasnovanih” teorija o budućnosti Republike Srpske, ponovo prelazila na priče o svojoj porodici.Cilj ličnih susreta sa Jasnom je bio “graĎenje izveštaja”, ali Morenova priznaje da je mrzela svaki trenutak  proveden sa njom, znajući da bi ova više volela “da samo pokupi novac i nestane”.
 - UGLAVNOM sa
m otpuštala Jasnu u sedam sati svake večeri. Bila je srećna da pojede sendvič s paradaizom za večeru i da u dţep stavi ostatak bogate nadnice namenjene za hranu. Za razliku od Ahmeta ivećine drugih agenata, Jasnu nije bilo potrebno stalno upozoravati da n
e upotrebljava visoku platu CIA zavalike ili ekstravagantne kupovine, koje bi izazvale svakako sumnju njenih kolega ili suseda. Bila je
neobična škrtica, i uporno je čak odbijala da joj otvorim račun u banci, mada sam joj objašnjavala da bi joj
novac bio
ne samo sigurniji u Americi, nego bi ubirala i interes. Jasna je umesto toga slagala u zamrzivačkeš umotan u tanku foliju. Mislim da deo Jasne nije duboko verovao u dobru sreću i da se plašila da će
 jednog dana CIA da otkrije prevaru.
Jednog dana je, kaţe, dala Jasni slobodno veče, otvorila minibar, naručila večeru u sobi, i počela da pregleda svoje beleške, boreći se za mrvice informacija koje bi mogle da interesuju centralu “usred svihdosadnih melodrama Jasninog ţivota”. Na kraju, nekoliko dana istih rutinskih susreta platila je Jasni. Poštose, kaţu, nisu videle mesecima, to je bila zavidna gomila.
 -
A šta je s mojim taksijem za aerodrom?
-
seća se Jasninog pitanja pošto je dva puta paţljivo prebrojala
novac.
Mada je znala da Jasna uvek naĎe nekoga da je odveze, ona je, kaţe, ipak izbrojala još nekoliko dodatnihnovčanica. Razmišljala je: “Nema smisla podsticati Jasnu. Ipak, podsetila sam se, ona rizikuje svoj ţivot”.
 
Pretnje sa Kosmeta 
04. februar 2005.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->