POSLOVNA ETIKA

I DEO - MORAL KAO DRUTVENA POJAVA

1. SOCIOLOKI POJAM MORALA U odreivanju morala sa sociolokog stanovita, polazi se od namere da se otkriju svi oni drutveni faktori koji uslovljavaju moral i da se u skladu sa tim utvrde veze koje postoje izmeu morala i ostalih drutvenih pojava. Polazei od toga da moral nije ni bioloka, ni boanska pojava, da ne postoji ni van vremena ni van prostora, da je njegov nosilac ovek i da se njegovo postojanje vezuje za drutvo, sociologija morala u najoptijem smislu moral shvata kao skup pravila, normi (obiaja, predanja) koje postoje u odreenim drutvenim grupama i u kojima se odvijaju meusobni odnosi, bilo meusobni odnosi pojedinaca u grupi, bilo odnosi pojedinaca prema grupi, ili pak odnosi grupa meu sobom. Zato se drutvo tretira kao vrhovni moralni arbitar, merilo o tome ta je dobro a ta zlo. Postoji opta saglasnost da moral predstavlja sistem moralnih pravila, skup normi koje odreuju ovekovo ponaanje u drutvu i to prema drutvu u celini, prema drugim lanovima drutva i prema samom sebi. Kao skup pravila ponaanj, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponaanje dostojno oveka a koje nije, koje je vredno a koje se moe oznaiti kao bezvredno, koje se odobrava a koje se osuuje. U skladu sa moralnim normama, a u sklopu sloene komunikacije koja se odvija u drutvu, ljudi formiraju svoje linosti, karaktere i osobine, usmeravaju svoju motivaciju i delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima. 1.1. Poreklo i osnov morala Moral je nastao sa nastankom ljudskog drutva. Svoj razvoj belei u skladu sa dostignutim nivoom drutveno-ekonomskog razvoja, civilizacije. Po Frojdu, norme koje drutvo definie, posebno one kojima se odreena ponaanja zabranjuju, linost samo delimino usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo unutranje strukture linosti. Sigmund tvrdi, imajui u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske prirode, da je potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika drutvene cenzure, i svesti pojedinca gotovo nedostina. Definitivno moemo da tvrdimo, uvaavajui znaajna miljenja u ovoj oblasti, da je poreklo morala ljudsko, da se moe nai u ljudskom drutvu, u samom oveku. Jer, ivei u drutvu, ivei sa drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog zajednikog ivljenja. ovek kao slobodno, (samo)svesno, stvaralako i odgovorno bie, stvara moral kao tvorevinu koja slui ouvanju njegovog ljudskog identiteta. 1.1.1. Moral i obiaj Obiaj je najstarija forma regulisanja drutvenih odnosa i ponaanja. U poetnim fazama razvoja ljudskog drutva, stihijski su nastala brojna pravila kojima su regulisana najraznovrsnija ljudska ponaanja. Jednom ustaljena pravila vremenom okarakterie odsustvo svesti o njihovoj svrsi i razlozima zbog kojih postoje. Stihijski nastala obiajna pravila vezana su za animizam, kult i magiju. Nastaju iz potrebe da se ovlada prirodom i drutvenim procesima. Zato je obiaj u svojoj osnovi navika ili praksa koja se formira i postoji kao rezultat trajne predstave. Brojni obiaji 1

vremenom prerastaju u moralne norme. Upravo zbog toga, postoji opravdanje za tvrdnju da se poreklo morala moe nai u obiajima. 1.1.2. Moral i religija Kroz vekove, esto je isticana i ta "vanprirodna" dimenzija morala, injenica da je u samom svom nastanku proiziao iz religioznih dogmi. Ukratko, drutvena cenzura bila je u relaciji sa opte prihvaenom idejom da Bog vidi i uje sve, pa da usled straha od boje kazne ljudi modeliraju svoje postupke, ine ga drutveno prihvatljivim, kako bi u krajnjoj instanci dospeli na "onaj svet" moralne bezgrenosti. 1.1.3. Moral i pravo injenica je da regulisanje ponaanja ljudi ne moe biti preputeno stihiji, dobroj volji pojedinaca ili pak tenji javnog mnenja da regulie kolektivnu svest. Drugim reima, ukupnost drutvenih odnosa mora regulisati neka organizovana snaga, neki organ koji ima sredstva da obezbedi nesmetano odvijanje i funkcionisanje istih. Drava odreuje drutvene norme koje se oznaavaju kao pravno-politike norme. Dalje, pravo predstavlja sistem drutvenih normi, drutvenih propisa iju ije nepotovanje sankcionie drava. Pravo i moral se sadrinski razlikuju, ali se u izvesnoj meri i dodiruju. Razlikovanje prava i morala je najvidljivije u odnosu na sankciju. Naime, sankcija za prekraj moralnih normi se uglavnom izraava kao spontana reakcija drutva (ue ili ire sredine), u nekim varijantama predviala je i iskljuenje iz drutva, to se ipak razlikuje od organizovane prinude od strane drave radi sprovodjenja pravnih normi. Isto tako, moralna dunost i pravna obaveza nisu uvek u skladu jer odreena pravna radnja moe svoj izvor da pronadje u motivima koji su ak nemoralni, a da sa pravnog stanovita ipak bude ispravna. Medjutim, pravo u odreenim situacijama moe da bude na ak i viem stikom nivou u odnosu na odreeni moralni sistem. 2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MORALA Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost. Obaveznost je karakteristika i pravnih i obiajnih normi. E sad, moralna obaveznost je dvostruka, to znai da je moral obavezujui i drutveno (spolja) i individualno (unutra) , za razliku od pravne i obiajne obaveznosti koja je iskljuivo drutvena (jednostruka). Takodje, kao jedna od bitnijih karakteristika morala, navodi se i trenutanost - obaveza pojedinca da moralno postupi, gotovo po automatizmu, kada se nadje u odreenoj moralnoj situaciji. Pominju se i bezuslovnost, nametnutost isl. Da bi ovek kao praktino bie usvojio moralne norme i po njima se ponaao, da bi formirao vrednosno-normativni odnos prema sebi, ali i prema drugim ljudima, mora da donese odgovarajui moralni sud. Moralni sud je sud o vlasitom ponaanju, ponaanju drugih ljudi, drugih drutvenih grupa i to u odnosu na moralnu normu. Sud moe biti pozitivan ili negativan. U sluaju da moralna norma bude prekrena, odreeno ponaanje uslovilo negativan sud, sledi moralna sankcija. Moralna sankcija moe biti individualna (unutranja, npr. gria savesti) i drutvena (spoljanja, npr. prezir, pa ak i iskljuenje iz drutva).

II DEO - OVEK I MORAL

1. SOCIOLOKI POJAM OVEKA ovek je izuzetno sloeno bie koje, pored toga to poseduje odreena svojstva koja su mu zajednika sa ostalim ivim biima, poseduje i posebne, samo njemu svojstvene karakteristike. oveka je mogue posmatrati kao bioloko, psihiko i drutveno bie. Kao bioloko bie ovek je potinjen zakonima prirode, rezultat je duge evolucije, poseduje odreene karakteristike i ima posebne posobnosti prilagoavanja brojnim situacijama kako bi opstao kao vrsta. Kao psihiko bie ovek je svoja psihika svojstva i svoj ivot gradio i ostvario kroz biopsiholoku evoluciju u kojoj je rad imao znaajnu ulogu. Kao drutveno bie, ovek se formirao tokom drutvenog razvoja. U objanjenju oveka, sociologija polazi od toga da je on prirodno bie, da ga njegova posebna svojstva odvajaju od ostalih ivih bia i da mu ba ona omoguavaju da stvori drutvo kao specifini zajednicu ljudskih bia. Takodje, sociologija spoznaje injenicu da se ljudska priroda ne moe objasniti samo naturalistiki. Polazei od toga da ljudsko drutvo nastaje povezanim ponaanjem njegovih pripadnika, sociologija nastoji da otkrije one ljudske osobine koje ga ine ovekom, da ukae koje su to njegove sutinske osobine iz kojih proizilaze sve ostale. U tom smislu, najee isticane osobine oveka su : stvaralatvo, sloboda, svest, moralnost i drutvenost. Polazei od navedenih osobina oveka po kojima se on razlikuje od ostalih bia i polazei od shvatanja da ovek nije samo prirodno, ve i drutveno bie, moe se pojmovno odrediti ovek kao - drutveno bie koje svojim delatnim odnosom prema prirodi ostvaruje stvaralatvo kao slobodan subjekt koji se udruuje sa drugim ljudima i koji ivi u drutvenim grupama u kojima ostvaruje uslove svoje bioloke i drutvene egzistencije. 1.1. ovek kao stvaralako, svesno, samosvesno, slobodno i moralno bie Stvaralatvo je bitna ovekova osobina, osobiina koja je samo njemu svojstvena. Ova osobina mu omoguava da stvara neto novo, neto to do tada nije postojalo, a to ovek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli. Stvaralatvo jo uvek nije pojmovno odreeno, ono se uglavnom razmatra kroz elemente i kategorije koji ga i ine tako sloenim fenomenom. Najvea saglasnost, i pored neophodnih i razumljivih razilaenja u odnosu shvatanja sutine i odreenja stvaralatva, postignuta je oko faza stvaralakog ciklusa, pa u tom smislu stvaralatvo obuhvata : stvaralaki potencijal, stvaralaku linost, stvaralaki proces, stvaralako delo i stvaralaku situaciju. Kao stvaralako bie ovek je i svesno bie. Svest kao jedna od najdubljih ovekovih karakteristika, svoje najoptije znaenje nalazi u psihologiji. Dakle, svest je sveukupnost oseta, opaaja, seanja, miljenja, predstava, potreba, oseanja i slinih sopstvenih psihikih doivljaja koje je ovek u stanju neposredno da opazi samoposmatranjem i koje moe relativno jasno da opie ili na neki drugi nain da izrazi. ovekovo moralno ponaanje uslovljeno je njegovom sveu, ali je mnogo vie zavisno i povezano sa saveu. Kao razumno bie, ovek procenjuje i ocenjuje da li e u skladu sa moralnim vrednostima drutva, a u skladu sa svojim potrebama uiniti, ili nee uiniti odreeni imoralni postupak, da li e ili nee sebe dovesti u sukob sa moralnim zakonitostima i linim etikim vrednostima. 3

Interesantna je podela savesti na pravu i lanu. Pod pravom saveu podrazumeva se ona savest pomou koje pojedinac procenjuje da je konkretna akcija dobra i korisna, a da je pritom u skladu sa vladajuim moralnim normama drutva, profesije i slino. Pod lanom saveu podrazumeva se savest pomou koje pojedinac procenjuje da je odreena aktivnost dobra, korisna iako je u suprotnosti sa vladajuim moralnim normama. Kada sopstvena savest osudi odreeni postupak javlja se oseanje nespokojstva i dolazi do grie savesti. Frojd smatra da gnev koji ovek osea dovodi do strepnje i straha od kazne ili od ljudske osude i osute vlastitog nad-ja. 2. LINOST Celovitim odreenjem linosti bavi se psihologija. Pojam linosti se u psihologiji odnosi na neponovljiv, relativno vrsto integrisan, stabilan i kompleksan fiziki sklop osobina koji odreuje karakteristino i dosledno ponaanje individua. Linost je dinamika struktura koju ini sistem meusobno povezanih crta kao tosu : sposobnosti, temperament, karakter, motivi, vrednosti i stavovi. ini se da je Allport najuspenije objedinio sva postojea saznanja o linosti, pa se linost, po njemu, moe odrediti kao dinamika organizacija onih psihofizikih sistema unutar individue koji odreuju njeno karakteristino ponaanje i nain miljenja. U naoj literaturi, najpotpunije odreenje linosti prua Nikola Rot, za koga je linost jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinaca i socijalne sredine i tako odreuje opti, za pojedinca karakteristian nain ponaanja. Temperament je deo linosti koji se odreuje kao ukupnost uroenih predizpozicija koje utiu na jainu i nain emocionalnog reagovanja i doivljavanja. U tom smislu, temperamentom se odreuje uestalost i brzina, intenzitet, trajanje i kvalitet reakcija pojedinca. Kolerini temperament se ogleda u estom uzbuivanju, jakim oseanjima i lakom odluivanju na akciju. Ove osobe sa snanim emocijama lako se naljute, brzo planu, teko kontroliu svoje afekte, ne skrivaju svoja oseanja. Sangvinian temperament se ogleda u brzim akcijama pri emu oseanja nisu izrazito jaka i ne traju dugo. Osobe sa slabim i kratkim emocionalnim reakcijama esto se i lako uzbuuju, lako menjaju raspoloenja, ali su uglavnom vedre i optimistiki raspoloene. Flegmatini temperament se ogleda u reim i sporim reakcijama, u slabim oseanjima, koja se tako i manifestuju. Ovo su ravnodune i neaktivne linosti, teko ih je uzbuditi, apatine su i hladnokrvne. Kod osoba melanholinog temperamenta dominira oseanje alosti, potitenosti, bezvoljnosti, neraspoloenja. Zajedno sa inteligencijom i fizikim osobinama pojedinca, temperament u velikoj meri zavisi od naslea, ali i od sredine u kojoj taj pojedinac ivi. Danas su poznate brojne tipologije linosti. Na primer Jung prema orijentaciji libida ljude svrstava u dve kategorije: introvertne i ektravertne. Introvertne linosti okrenute su prema sebi, sklone 4

razmiljanju, povuene, uzdranih emocija, bez velikih kontakata sa drugim ljudima, bave se sobom i sopstvenim doivljajima. Ekstravertne linosti su okrenute prema stvarnosti i drugim ljudima, otvorenog su ponaanja, spremni su na neposrednu akciju, realistini, zainteresovani za sredinu u kojoj ive i imaju dobre kontakte sa drugim ljudima. 2.1. Najpoznatije teorije linosti Pored biolokog naslea, instinkti ine onaj deo linosti koji Frojd oznaava kao "ID" (ono), koji tei da po svaku cenu zadovolji instinkte, odmah i neposredo, neobazirui se ni na ta u tom zadovoljavanju. Meutim, poto se instinkti ne mogu tako lako i brzo zadovoljiti jer njihovo zadovoljavanje zavisi i od objektivnih uslova, na snagu stupa i drugi deo linosti, "ego" (ja), koji nastoji da zadovoljavanje motiva bude usklaeno sa realnom situacijom. Frojd razlikuje i trei deo linosti koji se sastoji od principa, normi, moralnih propisa usvojenih u procesu socijalizacije, vaspitanja, a ija se osnovna uloga sastoji u regulisanju ovekovog ponaanja. Taj deo linosti naziva se "super ego" (nad-ja). Dakle, osnovna uloga ovog dela linosti jeste u spreavanju zadovoljavanja zahteva koje postavlja ID, onih zahteva koji nisu u skladu sa usvojenim moralom o drutvu, pri emu ih ovaj deo linosti iz svesne sfere potiskuje u nesvesnu. Ostatak proitati iz knjige...

III DEO - RADNI MORAL KAO OBLIK MORALA

1. POJMOVNO ODREENJE RADNOG MORALA Rudi Supek je izneo podelu definicija radnog morala, koju je sainio u skladu sa podelom Konferencije amerikih psihologa iz 1940. godine. U skladu sa tim, definicije radnog morala su svrstane u srodne grupe pa se zato razlikuju 3 pristupa. To su : 1. inidvidulano organsko gledite - pojam morala odnosi se na uslove telesnog i emocionalnog blagostanja kod pojedinca, koji ga ine sposobnim da rade i ive sa nadom i uspehom, oseajui da deli osnovne ciljeve grupe iji je lan, koji ga ine sposobnim da moe izvriti zadatke sa energijom, zanosom i samodisciplinom, podran uverenjem da, uprkos preprekama i sukobima, njegovi lini i socijalni ideali vrede da bi ih sledio. 2. po kolektivnom gleditu - moral se odnosi na uslove ivota grupe u kojoj postoje jasni i odreeni grupni ciljevi koje pojedinac smatra vanim i u skladu sa individualnim ciljevima; gde postoji poverenje da e postii ciljeve, sredstva za njihovo postizanje, poverenje u voe, i u samog sebe gde su agresivnost i neprijateljstvo upereni protiv sila koje vie tete grupi nego pojedincima unutar grupe. 3. moral sa gledita pojedinca u grupi - kada se grupi da odreeni zadatak, moral doprinosi da pojedinac pun nade i energino uestvuje u ivotu grupe, tako da svojim delom i naporima pojaava uspenost grupe u izvravanju tekuih zadataka. Najpotpunije shvatanje radnog morala u naoj literaturi dao je Danilo . Markovi. Polazei od saznanja da je moral sloena drutveno-duhovna pojava, odreena drutveno-ekonomskim i tehniko-tehnolokim odnosima, Markovi radni moral odreuje kao skup normi o ponaanju oveka u radnoj sredini, zasnovanih na shvatanju o poloaju i znaaju rada u drutvu, pri emu norme u sebe ukljuuju motive, stavove i zadovoljstva uesnika u radnom procesu i radnoj grupi.

1.1. Moral i radni moral Postoji relativno mali broj optih moralnih normi vezanih za proces rada. One se obino ispoljavaju putem konkretnih i brojnih dunosti oblikovaniih u procesu rada u vidu odreenih tehnikih pravila, formalnih i neformalnih odnosa i pravila ponaanja izmeu svih uesnika u procesu rada. Drutvo u celini postavlja pojedincu moralne zahteve koji su u skladu sa optim shvatanjem o znaaju i ulozi rada, postavlja zahteve koji se odnose na sam proces rada, u smislu ta se od njega u tom procesu oekuje, postavlja zahteve u odnosu na organizaciju rada i zahteve u odnosu na ponaanje u odreenoj grupi. Prema istaknutim moralnim zahtevima, svaki uesnik u procesu rada zauzima svoje stavove, ili ih usvaja, pa ih osea kao svoju unutranju obavezu i zato bira motivisan u radu, ili postavljene zahteve osea kao prinudu, pa se prema njima negativno odnosi. 2. MOTIVACIJA ZA RAD I RADNI MORAL Morivaciju moemo odrediti kao proces pokretanja aktivnosti radi ostvarenja odreenih ciljeva, usmeravanja aktivnosti na odreene objekte i regulisanje naina na koji e se postupiti. A motivi su oni unutranji inioci koji pokreu na aktivnost, koji je usmeravaju i njome upravljaju radi ostvarenja odreenih ciljeva. Za ovekovo ponaanje od posebnog su znaaja socijalni motivi, koji se zasnivaju na psiholokim potrebama i to onim potrebama koje se mogu zadovoljiti samo neposrednim kontaktima sa drugim ljudima ili ije zadovoljavanje pretpostavlja postojanje drutva. Socijalni motivi koji imaju poseban znaaj za rad i motivaciju, prema Danilu . Markoviu su : gregarni motiv - odnosi se na tenju pojedinca da bude u drutvu, da u njemu bude prihvaen, da sarauje i izbegne usamljenost. motiv za linom afirmacijom - odnosi se na tenju pojedinca da bude prihvaen i priznat od strane drutva, tj. da ima odreeni poloaj u drutvu. motiv za postignuem, motiv sigurnosti, motiv za sticanjem, altruistiki motiv - koji poiva na elji pojedinca da pomogne nekom drugom, a da pritom ne ostvari linu korist.

Savremena psihologija priznaje sledee osnovne teorije motivacije : 1. 2. 3. 4. teorija hijerarhije potreba, teorija dvojne motivacije, teorija pravinosti ili teorija drutvenog uporeivanja, i teorija oekivanja.

Tvorac teorije hijerarhije potreba je Abraham Maslov. Po ovoj teoriji ljudsko ponaanje je odreeno potrebama koje se po hijerarhiji mogu podeliti u 5 grupa. S tim da potrebe iz vie grupe mogu da se zadovolje samo ako su ve zadovoljene one nie grupe. U prvu grupu spadaju bioloke potrebe (potrebe za hranom, vodom, vazduhom, odeom, sklonitem...). Drugu grupu ine potrebe 6

sigurnosti i to ne samo fizike ve i socioekonomske, poput statusa, ugleda i zaposlenja. Treu grupu ine potrebe za pripadnou grupi i za prihvatsnje od strane grupe. etvrtu grupu ine potrebe za samopotovanjem i oseanjem line vrednosti, a petu grupu ine razvojne potrebe, potrebe da se pojedinac razvija i izrazi kao linost, da se ostvari kao stvaralac. Teorija dvojne motivacije polazi od dva nezavisna niza faktora koji utiu na produktivnost. U prvom nizu su faktori zadovoljstva, a u drugom faktori nezadovoljstva. Teorija pravinosti polazi od toga da od zadovoljstva na radu zavisi stepen pravednosti u procesu rada (odnos onoga to pojedinac ulae u proces rada (napor) i onoga to za to zalaganje dobija od preduzea (zarada)). Teorija oekivanja se odnosi na motivacioni napor kao rezultat mnoenja verovatnoe da e uloeni napor dovesti do oekivanog ishoda i subjektivne vrednosti koja se pridaje realnom ishodu. 3. NORME RADNOG MORALA Svako drutvo. odnosno drutvena grupa ima potrebu da formira norme radnog morala. U skladu sa drutveno-ekonomskim odnosima, svojinskim oblicima i oblicima organizovanja rada Danilo . Markovi se opredeljuje za 5 osnovnih normi radnog morala : radinost, ovenost, pravinost, potenje i drugarstvo. Neke od ovih normi radnog morala sve vie postaju i vladajue norme o ponaanju u mnogim kompanijama. ovekovo ponaanje u radnoj sredini u kojoj obavlja proces rada odreeno je ne samo uslovima rada, ve i osobinama njegove linosti. Poto se linosti po svojim osobinama meusobno razlikuju, sasvim je normalno to je i njihov odnos prema radu razliit, iako rad ima isti sadraj, iako se vri u istim drutveno-ekonomskim odnosima. Odnos prema radu je veoma bitan faktor radnog morala. U najoptijem smislu taj odnos se moe odrediti kao pozitivan i kao negativan. Naime, pozitivan odnos prema radu imaju one linosti koje u adu nalaze bilo koju vrstu zadovoljstva a negativan one koje rad doivljavaju kao prinudu i to najee ekonomske vrste. U osnovi, ako ovek ima pozitivan odnos prema radu, on e se u znaajnoj meri iskazati kao stvaralako bie, pri emu e teiti da to uspenije obavi svoj posao i postigne zadovoljavajue rezultate, pa e se u tom smislu ponaati onako kako to zahtevaju norme radnog morala. 3.1. Uticaj ekonomskih procesa na moral Posredno ili neposredno, ekonomski procesi deluju i utiu na moralni poredak jednog drutva. injenica je da je moralni ivot oveka direktno vezan za materijalne uslove u kojima ivi i stvara. Uticaj privrede na moral ne ispoljava se u svim drutvima i svim ekonomskim sistemima na isti nain. Naime, u nerazvijenim drutvima, u drutvima u kojima su ljudi relativno meu sobom izjednaeni, moe postojati minimalistiki moral u kome su solidarnost i uzajamna pomo osnovne moralne norme. Ali, zato u razvijenim drutvima moral gubi svoju nunost, privredni proces se moe osuditi kao nemoralan, solidarnost se moe zameniti zakonima opstanka na tritu, moralne norme se mogu kriti, pa ekonomski proces iz tih razloga moe biti i ugroen. Prema tome, velika ekonomska beda, ali i veliko ekonomsko bogatstvo mogu ograniiti moralne vrednosti, mogu ponititi moralne norme.

Uzajamni uticaji ekonomskih procesa i morala su veoma sloeni, posebno zato to moralni problemi mogu znaajno uticati na odnos ljudi prema radnoj aktivnosti. Polazei od odreenja ljudskog rada sa ekonomskog stanovita, po kome rad predstavlja sutinsko odreenje oveka, delatnost kojom ovek ne obezbeuje samo uslove materijalne egzistencije, ve se iskazuje i kao stvaralako bie, proizilazi da meterijalni interesi nisu jedini i dominantni, jer je sve vie onih koji rade i kada ne moraju. A na moralnom planu odnos prema radu obuhvata ovekove predstave o cilju i smislu rada, kao i o znaaju rada za drutvo u celini i ovekov ivot uopte. U osnovi, stav oveka prema radu i prema svojoj radnoj delatnosti, pa u skladu sa tim i prema odgovarajuem drutveno-ekonomskom sistemu, zavisi od njegovih vrhovnih ivotnih vrednosti. Jer vrhovne vrednosti, u velikoj meri odreuju i odgovarajui moral koji ljudi usvajaju. A ako moral kao vrhovnu vrednost istie i propoveda rad i privreivanje, onda e ljudi biti skloni onom skonomskom sistemu koji te vrednosti najbolje ostvaruje. IV DEO - POSLOVNA ETIKA 1. NASTANAK I RAZVOJ Razvoj poslovne etike razvijao se u skladu sa razvojem drutva, pa je u tom smislu tekao u skladu sa aktuelnim drutvenim pojavama. Zato su se u pojedinim periodima menjali pristupi vezani za oblast poslovne etike. Poslovna etika posebno dobija na znaaju 90-ih godina. To je period ekonomske recesije u mnogim oblastima poslovanja, period jake konkurencije na svetskom tritu, velikog smanjenja broja zaposlenih, spajanja kompanija, izuzetne mobilnosti radne snage (koja postaje internacionalna, ine je pripadnici vie rasa, oba pola, raznovrsnija je i obrazovanija) i sl. U ovom periodu, poslovna etika se susree sa brojnim socijalnim problemima koji su nastali kao posledica globalizacije i ubrzanog razvoja novih tehnologija, koje su bitno ugrozile ovekovo prirodno okruenje i uslove njegovog ivota. Taj trend se nastavlja i poetkom III milenijuma, tako da se kao aktuelni problemi poslovne etike u savremenom drutvu oznaavaju globalizacija, informatizacija i ekoloka kriza. Danas je svima jasno da su u poslovnoj praksi neetiko ponaanje ne moe ni dozvoliti ni nagraditi. Nastaje novi koncept poslovnog ponaanja, koji polazi od ugroavanja prava i interesa drugih, koji polazi od ostvarivanja optih drutvenih interesa, koji izmeu ostalog obuhvataju kvalitetno radno okruenje u kome poslovni uspeh, konkurentnost i ostvarivanje profita ne zavise ni od ega drugog osim prava i dunosti koje se primenjuju u odluivanju. U praktinom poslovnom ponaanju sve vie se vodi rauna o odgovornosti u svim vrstama i oblicima aktivnosti u biznisu, a poslovna etika postaje nauna disciplina bez koje poslovanje jednostavno ne moe uspeno i profitabilno da opstane. 2. PREDMET POSLOVNE ETIKE Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza (commitment) da se posao obavi na odgovarajui nain i podrazumeva se odgovornost (responsibility) za njegovo (ne)odobravanje. U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i da prihvati odgovornost za neuspeh ili greku. Odgovornost moe biti lina, kada se kre etike norme i pojedinac stie linu korist na raun optih interesa kompanije, a moe biti i korporativna drutvena odgovornost.

Pod poslovnom etikome se podrazumeva i organizaciona, korporativna kultura koja se odnosi na pravila etikog ponaanja, osnovne vrednosne sisteme, etike principe i specifina etika pravila koja kompanija nastoji da primeni. Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponaanja, kao i norme etikog ponaanja pretoene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponaanja, tzv. poslovni ponton. Polazei od osnovnih naela etike i njihove primene na poslovno ponaanje, poslovna etika se kao posebna nauna disciplina moe odrediti kao skup moralnih normi o ponaanju prema sociokulutrnoj i poslovnoj sredini, prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema odluivanju, dunostima, obavezama, pravu i odgovornostima, u svim aspektima i sferama poslovanja. 2.1. Poslovni moral kao deo poslovne etike Poslovni moral je skup nepisanih, optih, za pojedinca karakteristinih moralnih normi i vrednosti koje odreuju njegovo ponaanje u svim poslovnim odnosima i svim vremenima. Osnovne karakteristike poslovnog morala odnose se na potovanje linosti, uzajamno potovanje i poverenje, potovanje razliitosti, savladavanje razlika i uvaavanje interesa drugih, zatitu dostojanstva, odgovornost i dunost prema drugima, uzajamnu pomo, dranje obeanja i date rei. Odnose se i na potovanje dobrih i oslovnih obiaja i namera, poslovni kompromis, humanost, samostalnost, tanost, kreativnost, istinitost, toleranciju, saradnju, racionalnost, doslednost isl. Poslovni moral obavezuje sve uesnike u poslovnim aktivnostima. a posebno menadere. Naime, menaderi bi trebali da budu moralne linosti sa izgraenim i usvojenim unutranjim oseanjem koje se posebno odnose na moralnu odgovornost. Pored obrazovanja i smisla za upravljanjem, menader bi trebao da ima i izraen smisao za meuljudske odnose, sposobnost da spozna i razume drutveno i prirodno okruenje, da poznaje psihologiju ponaanja, mentalitet, etike standarde i moralne sisteme, sisteme vrednosti, duh vremena. 3. ODGOVORNOST I ETIKA POSLOVANJA Odgovornost, pod kojom se podrazumeva verovatnoa da e neko odgovarati za neku svoju radnju, veoma je sloen pojam, jer ta sloenost obuhvata odnos oveka prema drutvu, ali i ovekov odnos prema samom sebi. Drutvena odgovornost podrazumeva obavezu menadmenta da preduzme one akcije koje e doprineti blagostanju i interesima drutva ali i organizacija. Korporativna drutvena odgovornost obuhvata odgovoran odnos kompanija prema drutvu, pri emu se taj odnos zasniva na ukupnosti drutvenih, etikih, ekolokih i ekonomskih vrednosti znaajnih za proces odluivanja. Prema tome, korporativna drutvena odgovornost se odnosi na ponaanje organizacija prema drutvu, a ponaanje organizacija prema drutvu se zasniva na vrednostima koje drutvo istie kao dominantne i znaajne za njegov dalji razvoj. Ne treba i pominjati da se dananje kompanije u svom poslovanju sve vie susreu sa pritiscima i zahtevima socijalne sredine da se odgovorno ponaaju, posebno u oblasti zatite ivotne sredine, u delu koji se odnosi na ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, zahteva se i odgovornost po pitanju zatite prava potroaa, u oblasti javnosti rada i kontrole rada kompanija od strane javnog mnenja i sl.

Svi etiki problemi koji mogu dovesti do krenja moralnih normi ponaanja u ukupnom procesu poslovanja, po Stoneru mogu se podeliti na nekoliko nivoa : Prvi nivo se moe nazvati drutvenim, odnosno socijalnim. Etika pitanja koja se u okviru ove oblasti reavaju odnose se na probleme osnovnih institucija u drutvu. Misli se na probleme utaje poreza, ime se bavi drava, ali i na pitanja poloaja odreenih imvinskih grupa u drutvu, posebno na odnos prema pojedinim rasama i odreenim etikim grupacijama. Odnos izmeu zaposlenih u kompaniji i stejkholdersa moe se smestiti u drugi nivo, koji se moe nazavati poslovnim nivoom. Ovaj oblik poslovanja podrazumeva odnos kompanije prema kupcima, kao drutvenoj grupi, odnosno podrazumeva odgovornost kompanije i prema potroaima i prema dobavljaima, prema bankama, akcionarima, prema tritu u celini. Trei nivo etikih problema u poslovanju podrazumeva odnos izmeu kompanije i zaposlenih u njoj (interna politika kompanije). 3.2. Lina odgovornost Ekonomska literatura poznaje 2 vrste odgovornosti, odnosno neodgovornosti : menader - savren agent (a perfect agent); menader - nesavren agent (an imperfect agent).

Menader - savren agent odgovorno izvrava svoju osnovnu obavezu izraenu u uveavanju vlasnikovog bogatstva. Za razliku od savrenog agenta, menader - nesavreni agent neodgovorno izvrava svoju osnovnu obavezu zato to ne uveava vlasnikovo bogatstvo ve ga ini svojim bogatstvom. injenica je da vlasnik kompanije tei da doe do savrenog agenta. Meutim, postavlja se pitanje da li menader zaista moe biti savren rukovodilac kompanije poto se njegovi interesi razlikuju od interesa vlasnika. Imajui u vidu prethodno reeno, moemo da zakljuimo da agentov moralni pristup poslovnoj politici podrazumeva obavezu da uvea vlasnikovo bogatstvo a da pritom u potpunosti uvaava osnovne etike principe, s tim da prihvatanje ovakvog pristupa u praksi u velikoj meri zavisi od ustanovljenog sistema vrednosti u drutvu. 3.3. Vrste i tipovi odgovornosti Postoje 4 tipa odgovornosti kompanije. Po Riardu D. Dordu to su : poslovna, moralna, pravna i socijalna odgovornost. Poslovna odgovornost se odnosi na ciljeve zbog kojih je kompanija formirana i na iterese onih koji su njeni vlasnici ili su pak u istoj zaposleni. Moralna odgovornost proizilazi iz morala i moralnih normi. Moralne obaveze vezane za odgovornost vae i onda kada zakonom nisu verifikovane i nezavisno od toga da li ih drutvo podrava ili ne. Moralne obaveze, a su skladu sa njima moralne odgovornosti imaju prvenstvo u odnosu na poslovnu odgovornost, ali i druge tipove odgovornosti.

10

Pravna odgovornost podrazumeva zadovoljavanje odreenih drutvenih zahteva, koji svoju osnovu dobijaju u pravnoj regulativi. Drugim reima kompanija je obavezna i pravno odgovorna da potuje vladajue zakone. Socijalna odgovornost se odnosi na ono pto drutvo trai od korporacija a to je pak u skladu sa optim moralnim ponaanjem. To su uglavnom zahtevi u interesu opte drutvenog dobra. Postoji vie vrsta poslovne odgovornosti. Razlikuje se prethodna od poslovine odgovornosti (koja moe biti uzrona i agentska). Prethodna odgovornost je utvrena zahtevom ili ugovorom i predstavlja legalan standard ili normu za odgovorno ponaanje. Kada odluke i akcije nisu u skladu sa legalno utvrenim normama, sledi posledina odgovornost, kao odgovornost za nastale posledice zbog neobavljenog ili neadekvatno obavljenog posla. Uzrona odgovornost predstavlja direktnu odgovornost za neto to je uraeno ili proputeno da se uradi. Agentska odgovornost predstavlja indirektnu odgovornost, odgovornost za izdate naredbe ili za proputeno izdavanje naredbi. Uzrona i agentska odgovornost mogu biti pripisane i utvrene (dokazana odgovornost). 3.4. Psiholoki aspekti pravne odgovornosti (proitati iz knjige) 4. ZNAAJ KORPORATIVNE KULTURE ZA POSLOVNU ETIKU Pojam korporativne ili organizacione kulture, odnosno kulture organizacije, obuhvata ili se odnosi na svaki oblik organizacije, a ne samo na korporaciju kao sloenu organizacionu formu, u vlasnitvu akcionara, kojom upravljaju plaeni menaderi. Moemo rei da sve definicije korporativne kulture obuhvataju sledee elemente : sadraj, koji se odnosi na vrednosti, norme, osnovna naela i simbole, karakter, koji upuuje na socijalni karakter kulture u smislu da je kultura obeleje grupe, rezultat zajednikog iskustva i interpretacije lanova grupa, nain nastanka, koji se odnosi na proces njenog nastanka, uticaj, koji se odnosi na ponaanje lanova organizacije. Dakle, ovi elementi ukazuju na vieslojnu pojavu koja se manifestuje u zavisnosti od filozofije preduzea i polazi od osnovnih premisa i vrednosti, to su elementi koji opredeljuju odnos nekog preduzea prema svrsi i smislu preduzetnikog delovanja, koji opredeljuju pravac razvoja u odnosu na okruenje, ovka, drutvo. Korporativna kultura podrazumeva specifian skup zajednikih verovanja, stavova, vrednosti, osnovnih naela i normi u jednoj kompaniji, koji u svojoj ukupnosti oblikuju njen identitet i ostvaruju predpostavke meusobnog delovanja i aktivnosti, kao to determiniu nain rada, poslovanja i ponaanja. Tipine kulture za odreene vrste delatnosti su : - macho kultura vrstih ljudi - odnosi se na svet individualista, na svet koji prihvata rizike i brzo se uverava u efekte svojih odluka. Ovu vrstu kulture poseduju one organizacije koje se recimo bave berzanskim poslovima, marketingom i reklamom, profesionalnim sportom, poslovima u policiji, hirurgiji isl. - kultura tekog rada i mnogo zabave - svoju osnovi nalazi u zabavi, odgovara prodajnoj kulturi i karakteriu je one organizacije koje e bave prodajom, kompjuterskom opremom, osiguravajua drutva, organizacije koje se bave prometom nekretnina, ili finansijskim uslugama. 11

- kultura rizika ili investiciona kultura - zastupljen je visok stepen rizika, pa se povratna informacija o uspehu ili neuspehu eka godinama. U ovu grupu esto spadaju velika preduzea koja su deo sistema, i to iz oblasti eksploatacije nafte, ptnog, eeznikog i vazdunog saobraaja, ali spadaju i banke. Karakterie ih orijentacija na budunost. - kultura postupaka, administrativna kultura - karakterie je veoma nizak stepen rizika. Moe se pronai u upravnim i dravnim institucijama, javnim preduzeima, socijalnim ustanovama. Povratne veze u odnosu na rezultate rada su veoma male. Osnovna vrednost je kontinuitet. Na stvaranje i oblikovanje sopstvene i specifine kulture organizacije utiu i mnogi drugi objektivni postojei faktori spoljanjeg okruenja. Posebno je znaajan ekonomski sistem u okviru koga kompanija posluje, pogotovo ako je sistem moderan, racionalan, stimulativan, konkurenttski orijentisan. Znaajan je i stepen razvijenosti trita sa svim obelejima i karakteristikama trine konkurencije. Meutim, ipak je najznaajniji faktor u kreiranju kulture kompanije lina filozofija i ponaanje rukovodstva, jer od stila rukovoenja i upravljake strukture zavisi specifinost korporativne kulture. Naime, rukovodioci su ti koji svojom moi odluivanja i nametanja obrazaca drugima istovremeno postavljaju modele ponaanja. Zaposleni se tim modelima moraju prilagoditi, ako ne ele da dodju u sukob sa pretpostavljenima. Takodje, na oblikovanje normi ponaanja u kompaniji, pored izvesnih i neizbenih spoljanjih faktora, utiu i line osobine vlasnika ili glavnih menadera. U svakoj kompaniji, svakom biznisu, nuno je oblikovati i ostvariti korporativnu kulturu koja e poivati na jasno i precizno definisanim pravilima etike, pravilima koja propisuju osnovne vrednosti sistema, osnovne etike principe kojih se kompanija mora pridravati i praktino ih primenjivati. 5. UTICAJ POSLOVNE ETIKE NA POSLOVNU KOMUNIKACIJU Etika poslovanja najvie dolazi do izraaja u poslovnoj komunikaciji. Specifinost ljudske komunikacije poiva na simbolima. Najznaajniji takav sistem simbola je jezik, ali pored jezika postoji i neverbalna komunikacija, koja obino prati (dopunjava) verbalnu, a zasnovana je na signalima. Komunikacija se ostvaruje na osnovu informacija koje jedan od uesnika u komunikacionom procesu upuuje drugom ili ostalim uesnicima, ili koje uesnici interakcije razmenjuju. Komunikacije se moe podeliti na posrednu i neposrednu, glasovnu i neglasovnu, jednosmernu i uzajamnu, na interpersonalnu i intrapersonalnu. Etika poslovanja najvie najznaajnije prisustvo belei u usmenom ili pisanom poslovnom komuniciranju, komuniciranju izmeu poslovnih partnera. Za poslovnu etiku su od oblika usmnenog poslovnog komuniciranja posebno znaajni poslovni susreti kao formalno organizovani skupovi poslovnih partnera. U svim poslovnim kontaktima nuno je i neophodno ispotovati odreena pravila poslovne komunikacije kako bi se ostvarila uspena poslovna saradnja.U tom smislu navode se ljudsko dostojanstvo, koje treba sauvati i uvaavati, nain obraanja, koji podrazumeva ljubaznost i utivost, nain komunikacije, koji ukljuuje umee sluanja i stil ophoenja, korektna kritika, koja mora biti upuena sa stilom, mora biti argumentovana i ne sme biti usmerena protiv linosti, pohvala, unapreenje, samodisciplina, spremnost na odgovornost, poverenje, konstantna razmena miljenja itd.

12

Da bi se mogla primeniti etika pravila u usmenoj ili pisanoj poslovnoj komunikaciji nuno je poznavati, prihvatiti i uvaavati sve bitne elemente, karakteristike i specifinosti uesnika u poslovnim aktivnostima, odnosno poslovnim kontaktima, poslovnim odnosima. 5.1. Kulturoloki obrasci i modeli poslovnog ponaanja Kultura kao ljudski nain postojanja i ivljenja, i tradicija, kao sveopta duhovna osnova bez koje ne bi ni postojalo drutvo, definiu kulturni identitet svakog naroda. U tom smislu, svaka kultura gradi svoje specifine kulutroloke obrazce i modele ponaanja koji, pored ostalog, utiu i na poslovno ponaanje, na poslovnu komunikaciju i upravljanje. Zato je multikulturalizam neophodnost savremenog drutvenog razvoja. Pod multikulturalizmom se u sutini podrazumeva uvaavanje postojanja razliitih kultura, a kao osnovni faktori koji ga bitno definiu navode se : entitet, rasa, pol, fizika sposobnost, seksualna orijentacija, starost kao i mnogi drugi faktori. Za poslovnu komunikaciju od posebnog znaaja je poznavanje kulture zemlje sa kojom se posluje, poznavanje jezika koji na veoma karakteristian nain odraava tu kulturu, njenog vrednosnog sistema, naina razmiljanja pa i naina ponaanja. Znaajno je poznavati i religiju, jer su mnoge kulture upravo na religiji i zasnovane. Evo nekih od karakteristika amerikog korporativnog ivota : stalna promena, strogo definisana hijerarhija funkcija i poloaja, vlast i odgovornost se retko dele, mnogo je manje oseaja kolegijalnosti nego u britanskim ili nemakim korporacijama, odgovornosti su strogo definisane, stil rukovoenja je individualistiki, statusna komunikacija je reena sofisticiranim sistemom titulisanja, u poslovnim susretima amerikanci pokazuju samopouzdanje, profesionalizam, ali i neformalnost, to u nekim evropskim kulturama nije mogue u potpunosti shvatiti. za njih je izuzetno vana tanost, jer ako se na zakasani poslovni sastanak kasni to e se smatrati neutivim gestom, karakteristino je i oslovljavanje imenom, bez obzira da li su za to dobili dozvolu, poslovni pokloni nisu uvek dobrodoli, jer po njihovim propisima, maksimum neoporezovane vrednosti poklona moe biti u vrednosti 25$. za amerikance usmeni dogovor nema pravnu snagu, a kad je ima, onda su spremniji od veine drugih da tue one koji se tih dogovora i obaveza ne pridravaju.

13

Za razliku od amerikog individualizma (superornost pojedinca nad grupom), japanska kultura je tipian predstavnik kolektivizma. U japanskoj kulturi su titule, nain obraanja i jezik paljivo usmereni i odmereni da bi se iskazao status, zvanje u poslu, razlika u rangu. U tom smislu, dominira preterano potinjavanje pretpostavljenima, ali je zato vie izraena tolerancija prema profesionalnim i ljudskim slabostima, pri emu se zbor toga trai i zahteva vea lojalnost i poverenje. utivost im nalae da potuju tanost, posebno u poslovnim susretima sa rukovodiocima vieg ranga. veliki znaaj pridaju poklonima, pa taj gest dobiaj oznaku obaveznog pravila ponaanja . prilikom davanja poklona, treba voditi rauna da isti bude zapakovan u papir pastelne boje, pri emu treba izbegavati beli papir i razne trake i mane. pokloni koji se daju u paru, po japanskom verovanju donose sreu, ali treba izbegavati neto to ima 4 dela, jer 4 znai i smrt. to se tie stila ponaanja na sastancima, uobiajen nain pozdravljanja u Japanu je dubok naklon a ne rukovanje. poslovnom partneru se nikada ne obraaju imenom, jer je to samo dozvoljeno lanovima porodice i bliskim prijateljima. Japanci imaju veliku odbojnost prema fizikom poslovnom kontaktu, tako da se tapanje po ramenu karakterie kao vrlo nepristojno ponaanje.

U arapskom svetu se posebno neguju porodina sigurnost i harmonija, patrijarhat je bitna karakteristika veine arapskih drava, potovanje godina i autoriteta je dunost, odanost i strpljenje bitno odreuju ovu kulturu, a kompromis i indirektnost znaajno dominiraju u svim sferama drutvenog ivota, pa samim tim i u poslovnim kontaktima. kanjenje na sastanak u mnogim arapskim zemljama ne smatra se nepristojnim, posebno ako je gost bogatiji i poslovno vaniji od domaina, ali je zato izuzetno nepristojno skretanje paenje na takva zakanjenja. u arapskom svetu je uobiajeno da poslovnom razgovoru prethodi neka neformalna pria, u kojoj treba izbegavati teme vezane za politiku ili religiju, one teme koje se odnose na privatni ivot, a posebno one koje se odnose na zdravlje i porodicu. u velikom broju arapskih zemalja dominiraju mukarci, pa se ne oekuje da e ena biti u njihovoj pratnji, eni u tom smislu ne treba donositi poklon. goste veoma esto doekuju galantno, pri emu oekuju isto tako uzvratno gostoprimstvo. njihova pravila smatraju strogom uvredom nuenje alkohola. uobiajena manifestacija arapskog prijateljstva je da se mukarci dre za ruke, to je za zapadni svet neuobiajeno.

14

6. ETIKE NORME I PRAVILA PROFESIONALNOG PONAANJA Brojni nauni radnici ukazuju na potrebu definisanja univerzalnih moralnih normi i pravila poslovnog ponaanja, onih moralnih normi i etikih pravila koje e sve zemlje i organizacije obavezivati da se po njima i ponaaju. To je posebno znaajno u uslovima globalnog povezivanja Sveta u kome su izraene velike razlike u ekonomskom, kulturolokom, informacionom, politikom, ekolokom, religioznom, moralnom smislu. Naravno, te suprotnosti i razliitosti odraavaju se i na oblast poslovanja, pa samim tim i na poslovnu etiku. Taj univerzalni pristup posebno je vaan imajui u vidu injenicu da menaderi u multinacionalnim kompanijama, najee kolovani u skladu sa moralnim vrednostima i tradicijom svojih zemalja, esto imaju dilemu kako pomiriti suprotnosti izmeu svoje zemlje i one u kojoj posluju. Imaju dilemu kada i standardi u jednoj zemlji podravaju davanje mita, kada u nekim delovima sveta nije mogue poslovati bez pribegavanja raznim vrstama provizija, kada su u pitanju problemi zagaenja ivotne sredine ili diskriminacija na poslu. Riard D. Dord definie neka moralna pravila koja se mogu primeniti na ukupno meunarodno poslovanje. Ona navodi 5 osnovnih moralnih normi : Prva norma nazvana "moralni minimum" odnosi se na to da se ne nanosi namerno neposredno zlo. Taj moralni minimum moraju svi da potuju, jer vai za sve ljude, sve korporacije i sve zemlje. U skladu sa osnovnim pravilima moralnog minimuma u poslovanju multinacionalne kompanije u manje raznijenim zemljama moraju imati u vidu nesumnjive razlike izmedju zemlje koja izvozi i zemlje koja uvozi. Pri tom, aktivnosti multinacionalne kompanije moraju da budu moralno opravdani, odnosno mora zemlji u koju izvozi da donese dobro. To je druga norma. Trea norma se odnosi na potovanje ljudskih prava radnika i konzumenata, etvrta na unapreenje i razvoj pravednih pozadinskih institucija unutar zemlje, kao i na internacionalnom nivou, dok peta norma zahteva od multinacionalne korporacije da potuje zakone zemlje domaina, da potuje njenu kulturu i lokalne vrednosti, pod uslovom da se ne povreuju ljudska prava ili nameu nemoralni zakoni. 7. ETIKE DILEME I NEDOUMICE Poslovna etika podrazumeva prava, obaveze, dunosti prema pojedincima, njihovim meusobnim odnosima, prema svim uesnicima u poslovnim odnosima, prema drugim organizacijama sa kojima se posluje, ali i prema drutvu u celini. Etike dileme i nedoumice sa kojima se menaderi u svojoj karijeri susreu ine sr svakog menaderskog posla. Odstupanja od etikih normi sve su izraenija, a moralne dileme sve ee. Karakteristina podruja u kojima dolazi do najeih odstupanja od etikih normi su : korupcija, industrijske krae i oijunaa, konflikti interesa, zloupotreba medija, tajni dogovori, prevare ali i druge pojave vezane za savremeni razvoj drutva kao to su diskriminacija i kulturne razliitosti. Korupcija je veliki problem savremenog sveta. U politikoj i pravnoj teoriji se pod korupcijom uglavnom podrazumeva zloupotreba poverenog javnog ovlaenja, radi sticanja line koristi uz sukobe interesa i nepotizam kao pratee pojave. Prema brojnim pojavama ove pojave u Svetu, istiu se delatnosti koje su najpodlonije korupciji, a to su : javne nabavke, prikupljanje javnih prihoda, imenovanja u sferi vlasti, donacije za politike kampanje i sl. Politiari, politike stranke i javni slubenici oznaeni su kao najodgovorniji za ovo evidentno zlo savremenog drutva. 15

Korupcija se moe suzbijati na razliite naine. Jedan od naina je i podizanje nivoa etike svesti, definisanje novih moralnih standarda ponaanja i praktina provera estitosti javnih slubi. Naravno, to je lako izbei ali je teko sprovesti i bez obzira na to to je nemoralna i nelegitimna pojava. Konflikti interesa su veoma esta pojava u poslovnoj praksi. Javljaju se zbog suprostavljanja linih i organizacionih interesa. Da bi se izbegli sukobi interesa zaposleni bi morali da budu u stanju da razdvoje svoje privatne interese od poslovnih ugovora koje sklapaju, a organizacije moraju da izbegavaju sukobe interesa prilikom davanja roba i usluga. Konflikt interesa, opet je posebno karakteristian za javne slube. Osnovni zadatak Vlade javnih institucija je sluenje javnom interesu. U tom smislu graani imaju pravo da oekuju da svaki funkcioner vri svoje funkcije poteno na pravian i nepristrasan nain. Zato slubenici koji obavljaju javne funkcije a koji preterano istiu svoje privatne interese, mogu predstavljati pretnju ovom osnovnom pravu, mogu unititi ugled dravnog organa javne slube, to utie na slabljenje poverenja javnosti. V DEO - AKTUELNI PROBLEMI POSLOVNE ETIKE U SAVREMENOM DRUTVU 1. GLOBALIZACIJA I POSLOVNI MORAL 1.1. Globalizacija, pojam i karakteristike Globalizacija kao nuan i neminovan drutveni proces ujedinjavanja i objedinjavanja oveanstva u jedinstveno svetsko drutvo, meusobno uslovljeno i meusobno povezano u globalno ekonomsko, politiko i kulturno prostranstvo, predstavlja jedan od najznaajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. Globalizacija je poslednjih decenija proslog veka, zahvaljujuci novoj tehnologiji, komunikaciji ali i novoj ekonomiji nametnula svetu nova pravila, nove sadraje, nove dimenzije i nova znanja. To je proces o kome razliita drutva, na razliitom stepenu svog razvoja i razliiti politiki akteri, u skladu sa svojim ekonomskim interesima i politikom moi, imaju dijametralno suprotne stavove. Dakle, u procesu golobalnog ujedinjavanja oveanstva postoje dve protivrene tendencije : jedna se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije, dok se druga manifestuje u borbi za osloboenje od svih oblika ekonomske i politike zavisnosti, kao i za ostvarivanjem prava na slobodni nacionalni i kulturni razvoj. Mondijalizacija ili multipolarna globalizacija pretpostavlja ravnopravnost izmeu razliitih naroda, drava i kultura. Njen osnovni smisao je integracija sveta, demokratsko ujedinjavanje oveanstva i emancipacija oveka i to ne putem raznih vrsta i oblika prinude. U tom smislu su i njeni osnovni akteri nauka i znanje, protagonisti novih proizvodnih snaga, udrueni proizvoai, emancipatorski pokreti, njeni osnovni akteri su slobodni i ravnopravni narodi. Svi dosadanji pristupi globalizaciji koji dominiraju u novijoj literaturi iz ove oblasti mogu se podeliti na : hiperglobalistiki pristup - polazi od toga da u savremenom svetu ve postoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodee ekonomske regione. Meutim, ta integracija se ne odnosi na nacionalne privrede, ve na velike korporativne organizacije.

16

skeptini pristup - polazi od opteg stava da globalizacija izaziva samo negativne posledice, od ekonomskih, preko kulturnih, do ekolokih. U tom smislu ovaj pristup zagovara odbranu ekonomskog nacionalizma, zalae se za ekoloku odrljivost, tei ouvanju lokalnog kulturnog identiteta. transformacioni (reformistiki) pristup - polazi od evidentne potrebe za novom reorganizacijom ekonomske, politike, vojne i kulturne dominacije, pri emu se ne dovodi u pitanje sposobnost kapitalizma da drutvo uvede u stanje drutvenog blagostanja.

1.2. Ekonomska globalizacija Pod globalizacijom ekonomije podrazumeva se proces rastue privrede meuzavisnosti drava irom sveta, to znai da privredne veze prevazilaze granice drave ili regiona i tee da obuhvate ceo svet. Pod ekonomskom globalizacijom se ponekad podrazumeva i globalizacija kapitalistikog privrednog sistema, pa se za taj proces najee koristi termin tranzicija. Globalizacija u irem smislu podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jedinstvenu svetsku privredu, pri emu se takvo povezivanje nacionalnih privreda ostvaruje preko svetskog trita. Ovakvo shvatanje prihvata i Svetska trgovinska organizacija, koja globalizaciju posmatra kao rast meunarodne razmene roba i usluga kroz kretanje tehnologije i kapitala, ali i migracija u svetu. Osnovna obeleja globalizacije u uem smislu su : da je ona mikroekonomski proces iji su nosioci preduzea kroz prekograninu operaciju a ne drave ili nacionalne privrede, da se u procesu globalizacije sve vie kreu finansije, tehnologije, znanje, svojina i da je to izmeu ostalog posledica otre podele sveta. Ustvari, nekada je nosilac povezivanja razlitih nacionalnih privreda bila meunarodna trgovina, a danas su to strane direktne investicije (SDI) koje su tako postale glavna snaga procesa globalizacije svetske ekonomske integracije. U uslovima izrazito velike i raznovrsne proizvodnje prodaja robe na tritu postaje posebno oteana. Dolazi do velike konkurencije na svetskom tritu i takmienja nacionalnih ekonomija, ne samo na nacionalnom, nego i globalnom tritu. U tim uslovima, veliku ulogu i znaaj imaju faktori stalnog inoviranja proizvodnih programa, podizanja kvaliteta proizvoda, nova poslovna politika, menaderska znanja i umea, kao i etika pravila poslovnog ponaanja, uz poslovni moral naravno. Poslednjih godina uspon tzv. "azijskih tigrova", kao znaajan faktor ekonomske globalizacije, predstavlja globalan proces ekonomskog i tehnolokog progresa istoka sa jedne i slabljenja zapada sa druge strane. Naime, iako su ekonomski razvijene zemlje sveta decenijama svoje proizvodne aktivnosti usmeravale prema nerazvijenoj Aziji, jer je tamo radna snaga bila jeftinija a radnici realtivno dobro obueni, ipak se azijski kontinent, na kojem ivi vie od polovine ukupnog svetskog stanovnitva veoma brzo i uspeno tehnoloki razvija. Veini azijskih zemalja, po miljenju amerikog naunika i futurologa Dona Nejzbita treba samo nekoliko godina da dostignu tehnoloki razvoj sadanjih najrazvijenijih zapadnih zemalja. Po njemu, to je jedan od najznaajnijih megatrendova sadanjosti. Za ekonomsku globalizaciju je posebno karakteristina pojava transnacionalnih kompanija koje predstavljaju znaajan subjekt meunarodnih ekonomskih odnosa, esto znaajniji i od samih drava. Transnacionalne kompanije svoju mo ostvaruju kontrolom trita robe i usluga, kontrolom finansijskog trita i trita informacija. Preko ovih trita ostvaruju efektivnu kontrolu proizvodnje, robnih tokova, cena, tednje i investicija, ali u isto vreme kontroliu i neekonomske procese, posebno politike. Ilustracije radi naveemo podatak da oko 350 vodeih transnacionalnih kompanija dri u svojim rukama oko 40% svetske trgovine. 17

U visoko razvijenim zemljama sveta danas je koncentrisano preko 90% finansijskog kapitala i 98% svih otkria i tehnolokih inovacija. Za razliku od njih u nerazvijenim i zemljama u razvoju u kojim ivi oko 80% svetskog stanovnitva, ostvaruje se 12% indsutrijske proizvodnje, izmeu 17 i 18% izvoza, od 16 do 20% drutvenog proizvoda, dok za isplatu dugova odlazi gotovo 30% njihovog drutvenog proizvoda, a u najveem broju zemalja i ukupan nacionaalni dohodak. Konkretno, najnerazvijenijim zemljama u svetu trebalo bi skoro 350 godina da dostignu stepen razvoja koji je ostvaren u razvijenim zemljama. U uslovima globalnog povezivanja drava, naroda i nacija, koncept "nove ekonomije" (new economy) kao nove ekonomske stvarnosti zamenio je staru ekonomiju. Nova ekonomija se zasniva na visoko sofisticiranoj tehnologiji, na znanju i inovacijama, novim formama povezivanja i udruivanja transnacionalnih korporacija, pri emu se poslovanje odvija na svetskom tritu. Na irenje nove ekonomije znaajno je, moda ak i presudno, uticala savremena informaciona i komunikaciona tehnologija, pri emu se posebno izdvaja Internet kao sredstvo pomou kojeg se obavlja globalno poslovanje. U tom smislu znaajno je elektronsko poslovanje (E - bussiness ili E commerce) koje se obavlja u okviru tri bitna podruja : B2B (Bussiness to bussiness), B2C (Bussiness to Customers) i B2E (Bussiness to Employer). 1.3. Politika globalizacija Pod politikom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrenost politika i politikih odnosa koji postoje u okviru drava, saveza drava, regiona i izmeu regiona. O politikim odnosima izmeu drava u procesu globalizacije izdvojila su se 4 modela : 1. Pax amerikana - po ovom modelu upravljanje jedinstvenim politikim prostranstvom treba da pripadne americi kao najmonijoj ekonomskoj sili na svetu. 2. Adam Smith model - globalne politije institucije ne treba mnogo da se meaju u delovanje trinih mehanizama poto se ekonomijie zasnivaju na liberalizaciji trita. 3. Fragmentacija - drava ima pravo i obavezu da titi nacionalne interese. 4. Koordinacija - sve drave grade politiki sistem na demokratskim osnovama. Inae, nijedan od ovih modela nije naao konkretnu primenu u praksi. 1.4. Globalizacija i civilizacijski razvoj u drutvu Civilizacija se moe odrediti kao istorijsko - antroploki, socio - kulturni i istorijski tip organizacije drutva na odreenom geografskom prostoru. Treba imatu u vidu da danas ne postoji jedna civilizacija, ve postoji vie civilizacija, koje su se nalazile i jo uvek se nalaze u sukobu, tako da savremeno svetsko drutvo predstavlja jednu civilizaciju kao ukupnost vie posebnih unikalnih civilizacija, koje proces globalizacije dovode u odnose saradnje ili sukoba pa u tom smislu moemo govoriti o sudaru kultura, odnoso o sukobu civilizacije. Razvoj oveanstva zabeleio je postojanje vie civilizacija. Neke su se odrale, neke propale a neke se danas nalaze pod pretnjom unitenja ili asimilacije. Izmeu civilizacija postoje sutinske razlike u jeziku, kulturi i tradiciji, istoriji, geografskom prostoru, politici i politikoj praksi, religiji, filozofiji, umetnosti i knjievnosti, razlike u naunom znanju, tehnikom znanju, tehnolokom razvitku, privrednom razvoju, estetici, u moralnom domaaju, etikim principima, sistemu 18

vrednosti. Sve ove razlike mogu usporiti proces globalizacije, mogu biti dominantan uzrok sukoba posebno u pokuajima izgradnje novog svetskog poretka. U sadanjem procesu globalizacije uestvuju potpuno neravnopravni uesnici. Visoko ekonomski razvijene i politiki mone zemlje sveta kroz razne organizacije i institucije nameu svoja pravila ponaanja, oblikujui tako novu politiku i kulturnu realnost, pri emu uvaju svoj identitet a remete kulturnu raznolikost drugih. Na taj nain se ugroava nacionalni identitet pojedinih naroda, posebno malih, nerazvijenih i onih u tranziciji, negira se njihovo kulturno odreenje sa odgovarajuom tradicijom i sistemom vrednosti, osporava se njihova pripadnost kulturi i naciji kao stvaralakih bia i njihov dravni suverenitet. 1.5. Socioloki pojam globalizacije Proitati iz knjige... 2. INFORMACIJSKA ETIKA Jedan od najveih izazova savremene civilizacije svakako je i nova tehnologija, posebno informaciona tehnologija, pa sledstveno tome i informaciona etika. U savremenom globalizovanom svetu nove tehnologije se razvijaju velikom brzinom, pa se kao najvanije tehonologije dananjice izdvajaju : telekomunikacije, elektronika, kompjuteri, novi materijali, optoelektronika, biotehnologija, energija, robotika, genetski ininjering, informatizacija, sofistikacija i medikalizacija. Telekominikacije kao ukupnost tehnikih i tehnolokih reenja, u najveoj meri omoguavaju sve veu povezanost meu ljudima i to kada oni fiziki nisu blizu. Razmena informacija u vidu podataka, poruka, slika i drugih misaonih sadraja posredstvom telekomunikacione tehnologije u vidu telefonije, televizije, telefaks ureaja, modema, elektronske pote, satelita i drugih ureaja omoguena je sve veem broju ljudi irom planete. Time je proces globalizacije zahvaljujui novoj tehnologiji, a posebno razvojem raznih informacionih mrea i Interneta kao mree svih mrea postao ostvarljiv. Od pojave kompjutera, 1946. godine, pa sve do dananjeg dana razvijeno je nekoliko kvalitativno razliitih generacija kompjutera. Sada je u poodmakloj fazi razvoja ve esta generacija kompjutera zasnovana na bazi mikroipa. Ta generacija treba da obezbedi prelazak sa obrada informacija na obradu znanja. Nauka je ve sada sasvim blizu stvaranju takvih kompjutera koji e posedovati elemente vetake inteligencije. Ovi kompjuteri e biti napravljeni od proteinskog materijala koji je u prirodi odgovoran za najsuptilnije funkcije svojstvene oveku a to su funkcije opaanja i uenja, a ne samo memorisanja, u emu je kompjuter ve odavno nadmaio oveka. Pojava novih materijala kao novih sintetikih tvorevina, doprinela je da se neki obnovljivi ili neobnovljivi prirodni resursi i rezerve u velikoj meri sauvaju i koriste, to ima poseban znaaj za budue generacije. Jedna od najznaajnijih tehnologija dananjice nesumnjivo je i robotika. To je relativno mlada tehnika grana koja ima veliki uticaj na proces rada, organizovanja rada i upravljanja. Upravo zbog takvog znaaja koji ima za proces rada i upravljanja roboti su krajem prolog veka postali pokazatelj industrijske razvijenosti pojedinih zemalja.

19

Kada je u pitanju etika u menadmentu informacione tehnologije, pominju se sledei principi : - "zlatno pravilo", upuuje na pristup koji podrazumeva isti nain ponaanja prema sebi i prema drugima, - "kategoriki imperativ", podrazumeva ono ponaanje koje svima odgovara, - "pravilo klizave padine", odnosi se na to da je nuno zaustaviti one ponovljene aktivnosti koje dovode do negativnih posledica, - "utilitarno pravilo", ukazuje da treba initi one aktivnosti koje koje e najveem broju ljudi doneti najvie dobra ili ukazuje na to da treba initi one radnje koje e initi najmanje tete ili e biti najjeftinije, i - takozvano pravilo "nema besplatnog ruka", ustanovljava princip nadoknade vlasniku. Osnovna pitanja i problemi koje pokree informaciona tehnologija odnose se na pravo intelektualne svojine (odnosi se na autorsko pravo, na patente, zatitne znake, poslovne tajne, knjige, muziku filmove itd.), linu privatnost i privatnost podataka (lino pravo svakog pojedinca ili drutvene grupe da sami odlue da li e, kada i na koji nain informacije ili podatke preneti drugima), vlasnitvo nad informacijama. Ovi problemi pokreu neminovno i pitanje odgovornosti, brojna moralna i etika pitanja. Pored zakona koji reguliu oblast koja se odnosi na informacionu tehnologiju, poseban znaaj ima informacijska etika, kao skup etikih principa odgovornog korienja informacionih sistema. 2.1. Virtuelno poslovanje Kada govorimo o virtuelnom poslovanju, moramo naglasiti da je virtuelna korporacija najznaajnija organizaciona struktura. Nastanak virtuelne korporacije, njen nain funkcionisanja i upravljanja u velikoj meri zavisi od informacione tehnologije. Pri tome se posebno istie da ona ne moe da postoji bez pomoi Interneta i elektronske trgovine. Virtuelna korporacija je organizacija sastavljena od vie poslovnih partnera koji dele trokove i resurse u cilju ostvarenja proizvodnje odreenih proizvoda i usluga. Ona moe biti privremena ili trajna, a partneri koji je ine nalaze se na razliitim lokacijama, pri emu se na osnovu resursa koji se u virtuelnu korporaciju unosi odreuje snaga i uloga partnera. Inae, osnovne karakteristike virtuelne korporacije su : izvrsnost - to znai da se u kompaniju unosi ono u emu je svaki partner najbolji; iskorienost - to znai da resursi mogu doneti vei profit i ostvariti konkurentnu prednost; oportunizam - to znai da se koriste sve raspoloive trine mogunosti; nepostojanje granica; poverenje; prilagodljivost promenama; tehnologija - to znai da je informaciona tehnologija ini moguom, i to preko umreenog informacionog sistema. Elektronsko poslovanje podrazumeva obavljanje poslovnih operacija primenom savremene elektronske tehnologije. Nastanak elektronskog poslovanja uglavnom se vezuje za pojavu elektronskih sistema plaanja i to od interbankarskih sistema zatvorenih mrea i elektronskog transfera sredstava na mestu kupovine, do plaanja na otvorenim mreama kao to je Internet. Prva aktivnost elektronskog poslovanja na Internetu bila je elektronski marketing, da bi se kasnije razvila elektronska poizvodnja i elektronska distribucija.

20

U odnosu na tradicionalni nain poslovanja, elektronsko poslovanje ostvaruje znaajne rezultate jer smanjuje radno intenzivne aktivnosti, podie produktivnost rada, smanjuje trokove proizvodnje, poveava uee visokoobrazovane radne snage, smanjuje uee poetnog kapitala, demonopolizuje trite, integrie svetsko trite itd. 3. ZATITA IVOTNE SREDINE Usled poremeene ravnotee izmeu prirodnih sistema za odravanje ivota i industrijskih, tehnolokih i demografskih potreba oveanstva, dolazi do ekloke krize, krize okoline. Naruavanje ekoloke ravnotee u prirodi tekovina je savremene civilizacije. Iscrpljivanje prirodnih resursa je dolo do kritine granice, pa se postavlja pitanje mogunosti njihovog korienja u budunosti. Tu se posebno misli na neobnovljive prirodne resurse u koje spadaju rezerve fosilnih goriva i ograniene rezerve leita metala. Sa razvojem tehnike i tehnoligije, nauke i naunih dostignua, dolo je izmeu ostalog i do opasnosti ugroavanja ovekove prirodne sredine, njegovog opstanka i njegove egzistencije. Drugim reima dolo je do ekoloke krize koja je poprimila globalni karakter. Uporedo sa ekolokom krizom, 50-ih godina XX veka, raa se svest da postoji evidentna opasnost za opstanak ljudske vrste. Poslednjih godina velika panja se posveuje ouvanju prirodne sredine u svim delovima Sveta i na svim nivoima, posebno u organizacijama. Ne treba ni pominjati da je promena klime na planeti upravo prouzrokovana ovekovom delatnou. Dolo je do pregrevanja planete, pa mnogi naunici smatraju da ovo pregrevanje predstavlja veliku opasnost za ovekov ivot. Kao konkretna negativna posledica zagrevanja planete navodi se podatak da e do 2100. godine mora u celom svetu porasti izmeu 15 i 90 cm, pa e gusto naseljeni delovi kopna nestati, a morska voda bi prodrla dalje u unutranjost i uzvodno uz reke, zagaujui pritom podzemne svee vode. Osim opisanog problema, znaajnu strepnju predstavljaju i ozonske rupe, nedostatak hrane, itd. Mnogi ekoloki problemi reavaju se na nivou organizacije Ujedinjenih nacija, putem saradnje sa brojnim dravama. Ujedinjene nacije organizuju brojne meunarodne konferencije o zatiti ivotne sredine, organizuju vie meunarodnih skupova koji se bave pitanjima unapreenja covekove ivotne sredine i slino. Tu je i tzv, program Ujedinjenih nacija za ovekovu sredinu koji se bavi pitanjima spreavanja zagaivanja vazduha i vode, kao i sprovoenju racionalnog korienja prirodnih bogatstava. Koncept "odrivi razvoj za odrivu budunost" podrazumeva ravnoteu izmeu resursa i sposobnosti prirodnih sistema da zadovolje potrebe buduih generacija. 3.1. Poslovna etika i etika zatite ivotne sredine Naruavanje ekoloke ravnotee i to u onim razmerama koje u pitanje dovode opstanak ivota na zemlji, zapoeo je industrijalizacijom. Naime, Proizvodnja zasnovana na razvijenim proizvodnim snagama, nije vodila rauna o zakonitostima koje postoje u prirodi. Drugim reima, nije obraala panju na to da je eko-sfera kao jedinstvo bio-sfere i eko sistema nenadoknadiva, to znai da ako bi bila unitena, ne bi se moglo obnoviti ni prirodnim procesima a ni ljudskom delatnou. Ekoloka kriza je uslovljena i globalizacijom ekonomske proizvodne aktivnosti koja je rukovoenja ostvarivanjem profita. Tako se oveanstvo danas nalazi pred problemom iscrpljenih i ogranienih prirodnih resursa, tako savremeni ovek danas mora da odgovori na pitanje u vezi sa energetskom potronje

21

krizom, zagaenjem prirodne sredine, demografskom eksplozijom i mnogim drugim pitanjima oko usaglaavanja prirodnog razvoja sa ekolokim zakonitostima. U literaturi na zapadu a posebno u njihovoj praksi, definisani su okviri za procenu preduzetih akcija o ouvanju prirodne sredine. Postoji znatan broj takvih okvira, za razmiljanje o prirodnoj sredini. Prema Stoneru ipak se mogu izdvojiti : okvir troak - korist, propise i regulativu o prirodnom okruenju treba primeniti samo u sluaju kada bi trokovi u zatiti prirodnog okruenja bili manji od koristi koja bi se mogla ostvariti. Ovaj model je inae esto kritikovan a neki ga smatraju i pristupom koji je doveo do naruavanja ekoloke ravnotee u prirodi. okvir odrivog razvoja, je moderniji prilaz razmiljanjima o ekolokim problemima. Osnovni smisao ovog koncepta odnosi se na razvoj koji e odgovarati potrebama dananjice a koji e biti u funkciji potreba u budunosti.

"Tamno zelini stav" se zasniva na tzv. dubokoj ekologiji. Tvorac ovog stava je skandinavac Arne Naes, ije ideje obuhvataju ekoloke vrednosti po kojima bi se ivelo u veoj harmoniji sa planetom zemljom. Drugim reima, treba iveti na nain koji odraava i potuje planetu Zemlju. Da bi se ovakav stav ostvario, nuan je mnogo vei nivo svesti o okruenju nego to je ovaj dananji. Rasprave o etikoj dimenziji zatite ivotne sredine esto su bile veoma protivrene. Traili su se naini da se ispotuje zakonska regulativa i etika poslovanja, a da se pritom i zadovolje sopstveni interesi. U tom smislu jedni su tvrdili da upravljaki procesi nemaju obavezu u zatiti ivotne sredine, veu od one koju od njih zakon zahteva, dok su se drugi tom zahtevu suprotstavljali. Konkretno, etika zatite ivotne sredine podrazumeva zatitu ukupnog okruenja kao okvira ovekovog ivota. Dakle, etika zatite ivotne sredine zasniva se na moralnoj odgovornosti oveka da ne ugroava sredinu u kojoj ivi, jer samo tako stvaraju uslove za kvalitetniji nain ivota. Evo i nekih cifara u funkciji ilustracije problema o kome govorimo : 2.4 milijarde ljudi nema obezbeenju adkevatnu zdravstvenu zatitu; 1.1 milijardi ljudi u svetu, nema pristup pijaoj vodi; svakodnevno umire 6.000 deaka i devoica od bolesti vezane za nedostupnost iste pijae vode, neadekvatnu zdravstvenu zatitu i lou higijenu;

22