MENAMENT TIM I UPRAVLJANJE INSET-OM U KOLAMA MANAGEMENT TEAM AND MANAGEMENT INSET IN SCHOOLS

RADA KARANAC Mimistarstvo prosvete Republike Srbije - kolska uprava u aku DR ELJKO M. PAPI Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju aak ________________________________________________________________________________________________ Rezime: Kvalitetnije obavljanje posla, unapreenje nastave i stvaranje kompetentnog nastavnika u obrazovnovaspitnom sistemu se ostvaruje putem profesionalnog razvoja zaposlenih. Najbitnija komponenta profesionalnog razvoja je struno usavravanje nastavnika i predstavlja najraznovrsniji deo obrazovnog sistema koji se ostvaruje putem razliitih organizacionih oblika u okviru INST-a koji predstavlja inoviranje steenih znanja i vetina, unapreivanje prakse i poveava svestnost o samom radu. INSET-om u kolama rukovode i upravljaju aktivi i timovi koji predstavljaju specifinu inicijativu organizacionog rada. Kljune rei: INSET, Timski rad, Profesionalni razvoj, Nastavnik.

Abstract: High quality working, improving education and creating competent teacher in the education system is achieved through professional development of employees. The most important competent of professional development is specialized teacher training and variety of the educational system which is realized through different organizational forms within the INSET which is innovation of acquired knowledge and skills,promotion practices and increase awareness of the work. INSET in schools manage and administer active teachers and teams that represented a specific initiative of the organizational work. Keywords: INSET, Team work, Professional development, Teacher. duni da se stalno usavravaju radi uspenijeg ostvarivanja i unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja kompetencija potrebnih za rad, u skladu sa optim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i standarda postignua. Sistem strunog usavravanje uz rad, INST sistem obrazovanja (In-servis Education for Teachers), predstavlja podsistem u odnosu na sistem doivotnog obrazovanja i u funkciji je razvoja i napretka profesionalne kompetentnosti prosvetnog kadra. INSETom na nivou kola upravljaju menadment timovi (struni aktivi, vea, timovi...), koji predstavljaju posebne grupe ljudi unutar nekog organizovanog sistema formirani sa odreenim ciljem i zadatkom (Nikoli, prema Bjeki, 2007: 237). [4] Kao poseban nain funkcionisanja u timu je timski rad, koji se zasniva na neposrednoj saradnji i meusobnoj povezanosti rada osoba razliitih znanja i vetina koji samo zajedniki radei mogu da ostvare zatakak i da postignu uspeh (Bjeki, 2007:238) [4]. Timski rad je interaktivni proces koji omoguava da ljudi razlitog stepena strunosti proizvedu kreativna reenja za zajedniki definisane probleme. Takvo reenje je bolje i

1. UVOD
Vizija obrazovno-vaspitnog sistema od 2002.g. u Republici Srbiji, prema Kova-Cerovi (Kova-Cerovi, Maji i dr. 2002.) [1], je sistem koji odgovara lokalnim, globalnim, ekonomskim i drutvenim potreba, koji u proces donoenja odluka, ukljuuje pored nastavnika i uitelje i roditelje. Sistemom je potrebno upravljati na decentralizovan nain sa efikasnim i ekonominim rukovoenjem. Stub obrazovno-vaspitnog sistema treba da ine visoko profesionalni, refleksivni, kreativni i motivisani nastavnici, koji su duni da se stalno struno usavravaju i koji imaju mogunost da profesionalno napreduju. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Sl. glasnik RS, br. 72/09) [2], i Pravilnikom o stalnom strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika (Sl.glasnik RS, br.14/04 i 56/05) [3] struno usavravanje podrazumeva praenje, usvajanje i primenu savremenih dostignua u nauci i praksi radi ostvarivanja ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja i unapreivanja obrazovno-vaspitne prakse. Navodi se da su nastavnik, vaspita i struni saradnik

uspenije od reenja koje bi neki lan tima samostalno pruio (Pavlovski i Pavlovi, prema Bjeki 2000:15). [4]

Profesionalne kompetencije nastavnika su svrstane u tri osnovne kategorije: pedagoke, programske i komunikacijske kompetencije. Profesionalne kompetencije nastavnika u Republici Srbiji se definiu kroz pojam standard znanja, vetina i vrednosnih stavova. Prema Nacrtu standarda kompetencija za profesiju nastavnika (Zavod za unapreivanje i vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, 2008), standardi predstavljaju drutveno oekivane uloge nastavnika i trebalo bi da budu osnova za pruanje pomoi fakultetima u unapreivanju studijskih metodikih programa; mogu da poslue pripravniku kao orijentir za identifikovanje oblasti razvoja ili komptenencija koje treba unaprediti da bi se dostigao standard profesije; treba da koristi nastavnicima prilikom planiranja strunog usavravanja i koristie se za razvijanje pokazatelja kvaliteta rada nastavnika u okviru procesa samovrednovanja. Profesionalni razvoj nastavnika obuhvata struno usavravanje koje se u kolama ostvaruje u okviru INSET-a, kroz razliite formalne oblike obrazovanje master studije, doktorske studije i neformalne oblike inservis obrazovanja. INSET je neformalno kontinuirano usavravanje nastavnika tokom rada, kako u koli, tako i van kole, i predstavlja veoma irok komunikacijski sistem koji obezbeuje i unapreuje kontakt i saradnju izmeu nastavnika. INSET je usmeren na kvalitetnije ostvarivanje uloga nastavnika za ta su potrebna znanja, vetine i sposobnosti, koje se mogu sticati i razvijati kroz In-servis obrazovanja (Alibabi, prema Alibabi, Ovesni 2005). [7] Aktivnosti nastavnika mogu da se grupiu u etiri grupeuloge, koje se ispoljavaju u sledeim odnosima: u odnosu na uenike (nastavne i vannastavne aktivnosti); u odnosu na roditelje (saradnike aktivnosti sa roditeljima), u odnosu na kolski kolektiv (aktivnosti u okviru odeljenjskih vee, strunih slubi, mentorstva, mendmenta kole i razliitih timova); u odnosu na lokalnu zajednicu (aktivnosti i saradnja sa socijalnim partnerima) (Alibabi,Ovesni 2005). [7] Nastavnik ne moe da izbegne struno usavravanje, i od njega se oekuje da u praksu unosi inovacije koje se vrednuju (Peikan, 2005). [5] Struno usavravanje nastavnika je i pravo i obaveza zaposlenog i propisano je Zakonom. Obavezno struno usavravanje nastavnika se ostvaruje na dva nivoa (Krneta, 2009) [9], tako da se prvi odnosi na pohaanje odobrenih programa, a drugi na ostvarivanje razliitih oblika strunog usavravanja u koli. Obaveza i dunost nastavnika je da u toku pet godina pohaaju najmanje 100 asova akreditovanih programa, i to najmanje 60 asova obaveznih programa i do 40 asova izbornih programa. INSET u koli moe i treba na osnovu Pravilnika o stalnom strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, da se ostvaruje putem: realizacije i/ili prisustvovanja oglednim asovima, prikaza strunih knjiga i/ili lanaka, prisustvovanja strunim sastancima, uestvovanje u izradi razvojnog 2

2. PROFESIONALNI RAZVOJ NASTAVNIKA

Pojam profesionalnog razvoja nastavnika, oznaava nov koncept nastavnike profesije, koji drugaije zasniva pripremanje za ovaj posao, zahteve koji se pred nastavnike postavljaju, a podrazumeva i drugaije vrednovanje rada nastavnika, kao i njegov drugaiji poloaj u drutvu (Peikan, 2002). [5] Cilj profesionalnog razvoja nastavnika je stalno razvijanje nastavnikovih potencijala, radi kvalitetnijeg obavljanja posla i unapreenja nastave. Da bi se nastavnik profesionalno razvijao treba da sagleda sve aspekte svoje profesije tokom kolovanja, pripravnitva i da u kontinuitetu poveava svesnost o samom radu (Bjeki, 1999:58). [6] Kontinuiran profesionalni razvoj obuhvata etiri komponente: inicijalno obrazovanje, pripravniki sta, profesionalno usavravanje tokom obavljanja nastavnikog rada i dalje obrazovanje (Buchberger i dr., prema Alibabi, Ovesni 2005). [7] Kako navode Viljegas-Reimers i Reimers (E. ViljegasReimers i F. Reimers, prema Mre, Boovi i dr. 2005:51) [8] , postoji sedam osnovnih faktora kroz koje se definie prostor i kontekst porofesionalnog razvoja nastavnika: 1. Kontinuirani proces koji poinje selekcijom kandidata za nastavniki poziv, a zavrava se njihovim penzionisanjem; Kognitivni i psihosocijalni razvoj nastavnika, kao odraslih uenika; Karakteristike kole; Lokalno okruenje i sposobnosti uenika; Okruenje kole, koje ukljuuje iri socio-kulturni kontekst, koji odreuje socijalni status i oekivanja od nastavnika; Vreme i Finansijski resursi.

2. 3. 4. 5.

6. 7.

Ulazak profesionalca nekog zanimanja u nastavni proces odreuje njegovu novu profesiju: on postaje nastavnik odreenog nastavnog podruja, a ne predstavnik odreenog podruja u nastavi. A da li profesionalci razliitih profila mogu da se prilagode zahtevima nastavnog procesa spontano, samo pod uticajem sopstvenog iskustva, ili je potrebno sistematski i organizovano ih obuiti za njihovu novu profesiju? (Bjeki, 2006). [4] I u tradicionalnim i savremenim modelima profesionalnog razvoja nastavnika, prihvaeno je da nastavnici moraju da razvijaju nove mogunosti i stavove koji su neophodni za postizanje profesionalnih zadataka na kompetentan nain. Uspenost realizacije obrazovanja uenika u velikoj meri zavisi od sistema znanja, umenja, sposobnosti i vetina nastavnika tj. od profesionalnih kompetencija.

plana kole, uestvovanje u radu timova itd. Prema Jovanovi (1997), u odnosu na nain organizovanja kao kriterijuma klasifikovanja oblika usavravanja izdvajaju se: letnje i zimske kole, radionice, seminari, simpozijumi, kongresi, predavanja, konferencije, kusrevi, tribine, vebanja, okrugli stolovi, panel diskusije, demonstriranje ogleda, inovacije, metode, oblici i sredstva nastavnog rada, promocija rezultata istraivanja, uee i uzradi nastavnih sredstava, studijske posete, razmene nastavnika, realizacija istraivanja, saradnja sa medijima, pretplata na literaturu, uestvovanje u komisijama za razvoj kolskih programa, zajedniki rad sa strunjacima, pripremanje radionice ili seminara itd. usklaen sa potrebama zaposlenih i potrebama obrazovno-vaspitne prakse. Sagledavajui potrebe zaposlenih u kolama kolske uprave u aku, za strunim usavravanjem, kroz projekat Razvoj kolstva u Republici Srbiji i projektne komponente kolski grant, u periodu od 2002. do 2006. god., rezultati istraivanja ukazuju da se INSET u kolama sprovodi putem sledeih organizacionih oblika (Karanac, Papi, Beodranski, 2009:19) [10]: strunih, komunikacijskih i metodikih seminara; obuka za rad na raunaru (World, Exel, Internet, PowerPoint); kurseva iz stranih jezika; poseta drugim kolama iz regiona u cilju razmene iskustava; upotrebe strune literature: enciklopedije, leksikoni, prirunici, nauni asopisi itd; studijskih putovanjima u kole u druge drave koje su implementirale procese koji se u Republici Srbiji tek uvode i sprovode; oglednih (uglednih) asova; predavanja gostujuih predavaa iz drugih kola, fakulteta, institucija; tribina, okruglih stolova, debata; sastanaka i konsultacija aktiva, timova i strunih vea; korienja informacionih tehnologija (internet, sajt kole). Istraivanja prakse pokazuju da su se najbolji rezultati profesionalnog razvoja, ostvaruju primenom razlitih vidova horizontalnog uenja (uenje jednih od drugih), koje podrazumeva razliite vidove organizovanog i planiranog prenoenja znanja ili razmene profesionalnih iskustava unutar kole ili izmeu kola, izvetavanje sa strunih skupova ili seminara, dranje seminara kolegama, upoznavanje kolega sa sopstvenim inovativnim metodama ili pristupima, prezentovanje istraivanja itd. Pojedinci informiu i prenose iskustva ostalim zaposlenima u koli i podstiu ih da razmiljaju i da se razvijaju na drugaiji nain. Usmeravaju ih na viziju i na potrebu za realizacijom aktivnosti koje vode dostizanju poeljnog stanja u kolama. Ovakavi naini ostvarivanja strunog usavravanja, nastavnicima omoguava da unapreen kvalitet rada, postizanje zadovoljavajuih rezultata, lini razvoj i formalno vrednuju kroz sticanje odgovarajuih zvanja.

Zakonom su propisana etiri zvanja, koja nastavnici mogu, a ne moraju da steknu: pedagoki savetnik, samostalni pedagoki savetnik, vii pedagoki savetnik i visoki pedagoki savetnik. Profesionalni razvoj zaposlenh u obrazovanju u Republici Srbiji je prikazan sledeom emom, koja je preuzete od Zavoda za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja (2007). Potreba nastavnika za strunim usavravanjem moe biti i subjektivnog i objektivnog porekla ili subjektivnoobjektivna potreba, to ukazuje da su je prepoznali i identifikovali potencijalni uesnici u procesu usavravanja, ali i da je istovremeno normirana i na bazi propisa, odnosna zahteva rada (Alibabi, Ovesni, 2005) [7] . Na planiranje usavravanja nastavnike obavezuje i Zakon,kao i profesionalni i struni pristup poslu. Veliki broj razloga motivie nastavnike da struno usavravanje isplaniraju na najbolji mogui nain (Lajovi, Radosavljevi i dr, 2009:11) [11]: obezbeivanja ravnomerne ukljuenosti zaposlenih u struno usavravanje; osiguranje kvaliteta rada u koli; realizacija raznovrsnih oblika strunog usavravanja; realizacija strunog usavravanja u skladu sa potrebama zaposlenih u koli; efikasnije korienje sopstvenih resursa i kapaciteta na lokalnom nivou.

Zakonodavac je predvideo planiranje strunog usavravanje kao sastavni deo razvojnog i godinjeg plana rada. Svaki nastavnik ima svoje specifinosti, prednosti, ogranienja, tako da izbor oblika usavravnja treba da bude u skladu sa potrebama pojedinaca (lini plan profesionalnog razvoja), ali i kole. Slika 1. Profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u Republici Srbiji

3. MENDMENT TIMOVI KAO UPRAVLJAI INSETO-OM

Po prvi put, procesom stratekog-razvojnog planiranja, kola preuzima inicijativu i odgovornost za sopstveni razvoj i uspeno povezuje sve aktere kolskog ivota oko

zajednike ideje (vizije), i na taj nain organizuje sopstveni In-servis obrazovanja (Papi, Karanac 2008). 3

INSET-om na nivou kole upravljaju aktivi, timovi, struna vea, tj. menadment timovi, koji planiraju, organizuju, rukovode, kontroliu realizaciju In-servis programa i bave se procedurom profesionalnog usavravanja (Alibabi, Ovesni 2005) [7]. Struni aktiv za razvojno planiranje, kao menadment tim, strateki upravlja INSET-om na nivou kole. Proces stratekog menadmenta u upravljanju In-servisom, zapoinje analizom okruenja kole i identifikovanjem stanja u koli, pomou SWOT analize, koja treba da prikae korake koje je potrebno izvriti i preduzeti kako bi se ojaale prednosti, otklonile slabosti, a pri tom koristei mogunosti spoljanje sredine u prevazilaenju prepreka i opasnosti prilikom realizovanja aktivnosti. Analiza omoguava detaljan uvid u oblasti u kojima treba sprovoditi akcije u cilju unapreenja i osnaivanja (Karanac, et al, 2009) [10].

participacija, uee svih lanova u reavanju problem ili u procesu. Timski rad doprinosi boljem ostvarivanju profesionalnog razvoja zaposlenih u ustanovi, pod uslovom da se odvija po principima koji obezbeuju uzajamnu usaglaenost i produktivnost. Kod sastavljanja tima neophodno je voditi rauna o sposobnostima i interesovanjima lanova, njihovom iskustvu, poloaju u koli, itd. lanovi moraju da znaju ne samo zadatak ve i ciljeve i razloge koji stoje iza zadatka. Za formiranje tima (timsku strukturu) su bitni ciljevi zbog kojih se formira tim, organizovanost i trajnost tima. Uspeni timovi su timovi sa mnogostrukim interesima i obelejima (Vrga, 2005) [13] i potrebno je da ga sainjavaju pojedinci koji poseduju znanja i vetine (tehnika znanja), vetine reavanja problema i donoenja odluka. Prema Benet (Bennet, 1997), lanovi tima su visoko-meuzavisni i njihova individualnost moe da doe do izraaja samo i jedino u okviru njihovih uloga u timu. U cilju kvalitetnog planiranja strategije i njene realizacije, timovi ne smeju da tee istovetnosti, ve je bitno da budu heterogeni tj. da predstavlja kombinaciju razlika, da okupe lanove koji mogu da prepoznaju situacije, da uspeno ukljue i poveu sve interesne grupe i sve koji inovativno i razvojno planiraju i delaju (Papi, Karanac, 2008) [14]. Lini profili lanova tima i prioriteti u timskom radu mogu biti testirani kroz jedan od mnogo poznatih naina samotestiranja, tzv. Belbinov test (pogledati www.belbin.com), koji predstavlja upitnik za samoprocenu uloga u timu i objanjava uloge koje osobama najvie odgovaraju, koje su potporne i koje ukazuju na odreene slabosti. Najpotpunije radne i komunikacione odnose u timu prema Bjeki (Bjeki, 2007:238) [4]., ilustruje opta radna klasifikacija: koordinator, podstreka (motivator), timski igra, kreativac (inovator), operativac (implementator), graditelj (dizajner), specijalista, finier i procenjiva. Za efikasno funkcionisanje tima bitno je da lanovi ostvaruju tokom rada ove uloge, to znai da ne mora da za svakoga pojedinca postoji posebna uloga, ve da svaki pojedinac u timu moe i treba da ispolji vie uloga koje se meusobno dopunjuju. Voe timova (lideri, koordinatori, predsednici), su osobe koje imaju sposobnosti da na razliite naine utiu na ljude, dobro organizuju komunikaciju medju lanovima, da su problemski orijentisani itd. Voe nuno ne moraju biti odreeni odlukom, ali je Zakonom predvieno imenovanje voa timova od strane direktora kole ili kolskih odbora. Formiranje, funkcionisanje i razvoj tima je dinamian proces jer se timovi neprestano nalaze u stanju promena. Izdvaja se nekoliko faza razvoja tima koje prepoznaju razliiti autori. Prema Bjeki (Bjeki, 2007:243) [4] sve pristupe je mogue svesti na etiri faze: 4

3.1. TIM I TIMSKA ORGANIZACIJA RADA

Za ostvarivanja odreenog zadatka, programa ili projekta direktor kole obrazuje tim, koji mogu da ine predstavnici zaposlenih, roditelja, uenika, jedinice lokalne samouprave, odnosno strunjaka za pojedina pitanja. Menadment tim u koli ine i struni organi kole: nastavniko vee, odeljenjsko vee, struno vee za razrednu nastavu, struno vee za oblasti predmeta, struni aktivi za razvoj kolskog programa, timovi za samovrednovanje, tim za zatitu uenika od nasilja i drugi struni aktivi i timovi, u skladu sa statutom (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2009) [2]. Tim predstavlja posebnu grupu ljudi koji su izdvojeni sa odreenim ciljem da bi obavili zadatak koji ne moe da se realizuje samostalno ili na neki drugi nain (Bjeki, 2007:237) [4]. U Priruniku za direktore strunih kola, upravljake timove i lanove Upravnog odbora kole (2005) [12], se navodi da je svrha timske organizacije da se deo operativnih procesa kole dodeli timovima sasatavljenim od osoba kojima se daje izvestan stepen slobode da odlue kako e organizovati proces koji im je poveren. Potencijalna korist od timske organizacije je u tome to se oslobaa kreativna energija zaposlenih i stvara se sigurna radna sredina da osoblje izrazi svoje vetine. Timska organizacija rada daje zaposlenima vei oseaj da mogu da utiu na radnu situaciju i poveava radnu motivaciju. Timski rad je nain preko koga se ostvaruju mnogi oblici uenja i razvijaju delotvorni pristupi koji se grade na bogatstvu i raznovrsnosti znanja, miljenja i pogleda (Mre, Boovi i dr., 2005:54) [8],. Timski rad daje i mogunosti za stvaranje, razvijanje novih ideja i znatno veu efikasnost u odnosu na rad pojedinca, s obzirom da je i najproduktivnijem pojedincu potrebno znatno vie vremena nego jednom usaglaenom timu. Psihosocijalne osnove timskog rada prema Bjeki (Bjeki, 2007:238) ) [4] su: kontinuirana interakcija, ravnopravnost, tolerancija razliitosti,

1. 2.

3.

4.

Faza formiranja tima nesigurnost lanova tima u uloge i odgovornosti i nedovoljno jasna oekivanja; Faza krize (talasanje, prohodavanje tima) otpor lanova prema novinama, potreba za dokazivanjem, sumnja u realizaciju, uvoenje procedura rada; Faza normalizacije meusobno usklaivanje lanova, preuzimanje odgovornosti, dobra komunikacija u timu, prevazilaenje raskoraka izmedju individualnog ka timskom radu; Faza stvaranja - zajedniki ciljevi postaju ciljevi svakog lana, uvaavanje, usklaivanje, samopouzdanje lanova, konkretno ostvarivanje zadataka.

3.3. MENADMENT TIMOVI U KOLAMA

U kolama INSET-om upravljaju menadment timovi, koji planiraju, organizuju, rukovode i kontroliu realizaciju programa, to zahteva visok nivo upravljake kompetentnosti. Statut kole ureuje sva pitanja u vezi sa radom strunih organa i timova: nain rada i odluivanja, biranje predsednika tima aktiva (koordinatora), zamenika predsednika. Radom strunih vea za oblast predmeta, strunog aktiva za razvojno planiranje, strunog aktiva za razvoj kolskog programa, rukovode predsednici koje imenuje direktor i/ili kolski odbor.

3.2. KOMPETENTNOST TIMA EVALUACIJA TIMSKOG RADA

lanovi timova moraju imati odgovarajui znanja, vetine i sposobnostin koje su neophodne za kvalitetno obavljanje posla. Razliiti timovi imaju razliite vetine. Osim strunih kvaliteta, svaki lan mora biti sposoban za analiziranje i reavanje problema, donoenje pravih odluka i za dobru komunikaciju. Uenje i sopstveni razvoj je temelj kvalitetnog i uspenog tima, samo ukoliko su lanovi meusobno integrisani u jedinstvenu kompetentnost (Bjeki, 2007:244) [4]. Osnovne kompetencije tima su opisane aktivnostima koje tim treba da sprovodi (Bjeki, 2007:244) [4] : Obavtavanje prikupljanje informacija i izvetavanje; Inoviranje stvaranje i eksperimentisanje sa novim idejama; Promovisanje ispitivanje i predstavljanje mogunosti; Razvijanje procenjivanje i testiranje novih pristupa; Organizovanje odreivanje toka dogadjaja; Proizvodnja stvaranje i prosledjivanje rezultata; Nadziranje kontrolisanje i ispitivanje radnih sistema; Upravljanje odravanje i zatita standarda; Povezivanje koordinacija i integracija sa drugima.

Prve sastanke aktiva, nakon imenovanja lanova i predsednika po statutu kole, saziva direktor kole. O radu strunih aktiva, toku sednica i sastanaka vodi se zapisnik. Zapisniar se odreuje na prvom sastanku aktiva i ima zaduenja da vodi beleke o toku sastanka, prikuplja produkte rada, dokaze (audio-vizuelne zapise, panoe...), brine o uvanju evidencije. U zapisnik je poeljno uneti (Statut Gimnazije aak, 2009/10)[15]: redni broj sastanka, datum odravanja, vreme poetka i zavretka sastanka, broj prisutnih lanova (imena i prezimena ili spisak), dnevni red, sadraj rasprave o pojedinim pitanjima, donete odluke, rezultate glasanja, izdvojena miljenja ukoliko to zahteva neko od lanova. Zapisnik potpisuje predsednik aktiva ili zamenik. Pored strunih aktiva u kolama se obrazuju i struni timovi, koje formira direktor kole, pismenom odlukom za ostvarivanje odreenog zadatka, programa ili projekta i ine ih najmanje pet lanova od kojih je jedan predsednik tima. lanovi timova za svoj rad odgovaraju direktoru kole. Ukoliko lan tima ne vri aktivnosti uredno ili ukoliko direktor kole nije zadovoljan njegovim radom, direktor kole e ga smeniti ili zameniti svojom odlukom (Statut Gimnazije aak, 2009/10)[15]: Vrste strunih timova koji se obrazuju u kolama su: tim za zatitu uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; tim za organizaciju sprovoenja razvojnog plana kole i samovrednovanje kljunih oblasti, tim za organizaciju i sprovoenje posebnih programa i aktivnosti za unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada u koli; tim za pojaan vaspitni rad sa uenicima, tim za samovrednovanje postignua uenika i podrku uenika, tim za rukovoenje projektima, specijalizovani timovi (ReCeko tim, tim za realizaciju Kards programa, kolski tim u projektu kola bez nasilja...), tim za marketing i promociju kole, tim za IOP... Planovi rada svih navedenih aktiva i timova su sastavni deo godinjih planova rada kola. Zaduenja lanova strunih aktiva i timovima su u pojedinim kolama ukljuena u reenje o 40-oasovnoj strukturi radnog vremena (rezultati istraivanje koje je u kolama na teritoriji kolske uprave u aku realizovano 2009. na uzorku od 30 kola (Karanac, et al)[10]:

Kompetentnost ne postoji samo u odreenoj, pojedinanoj sposobnosti ili vetini, ve u integraciji znanja, sposobnosti, vetina i tehnologija (Rozman, prema Kobolt 1993). Prema Bjeki (2007:245)[4], evaluacija timskog rada moe da se ostvaruje na dva naina: kao samoevaluacija - kada procenu uspenosti i rada vre sami lanovi tima i kao spoljanja evaluacija. U oba sluaja evaluacija se zasniva na proceni i analizi ostvarenih rezultata, proceni procesa rada u timu i na proceni interakcije izmeu lanova tima.

11

13

Najmanju participaciju ostvaruje vananstavno osoblje raunovoa (n=1, 3,33%) i sekretari (n=5, 16,66%). Uenici ostvaruju participaciju u 13 aktiva (43,33%). Roditelji (n=17, 56,66%), koji su lanovi timova i aktiva su najee predstavnici saveta roditelja u kolskim odborima. Zakon predvia i obavezuje participaciju i uenika i roditelja u svim aktivima i timovima koji se obrazuju u kolama. Struni aktiv za razvojno planiranje, kao upravlja INSET-om na nivou kole, povezuje sve aktiva /timove, rezultate rada, analize i ustanovljene akcione planove, integrie u razvojni plan kole, odreujui viziju kole i pravce razvoja. Prilikom stratekog planiranja, saraujui sa ostalim timovima, odreuju nosioce aktivnosti koji realizuju zadate ciljeve. Kroz samovrednovanje rada kole, timski rad dolazi do izraaja, jer se u zavisnosti od broja uenika i zaposlenih u koli, moe obrazovati vie timova. Pravilnom raspodelom poslova izmeu timova i lanova u jednom timu se obezbeuje efikasniji i kvalitetniji rad i razvoj kole. Broj timova za samovrednovanje u kolama kolske uprave u aku je razliit u zavisnosti od veliine kole, na ta ukazuju rezultati istraivanja, koje je realizovano 2010. g., na uzorku od 25 osnovnih i srednjih kola (Karanac, Papi, 2010) [16].
9
9 8 7 6 5

10

15

20

25

30

35

angaovanja u aktivima/timovima ukljuena u 40-oasovnu strukturu

angaovanja u aktivima/timovima nisu ukljuena u 40-oasovnu

s t r u k t u r u

u toku revidiranje reenja o 40-oasovnoj strukturi (novembar 2009)

Grafikon 1. Ukljuenost zaduenja u 40oasovnu strukturu radnog vremena (Grafikon i pojanjenje preuzeti iz Prirunika za strateko planiranje razvoja kole, 2009). Ukljuenost nastavnika u rad aktiva je kroz 40oasovnu strukturu radnog vremena predstavilo samo 11 kola (36,66%), dok je u 6 kola u toku decembra 2009. g.u toki bilo revidiranje reenja za nastavnike koji su lanovi aktiva i timova. Rezultati straivanje ukazuju i na razliite faze formiranja i funkcionisanja timova po kolama (dinamika okupljanja, procedure rada, podela zaduenja, voenje evidencije). Najmanju participaciju u aktivima i timovima, a samim tim i najmanji stepen, po rezultatima istraivanja ostvaruju uenici. Najvea participacija uenika je prisutna u strunim aktivima za razvojno planiranje (Grafikon i pojanjenje preuzeti iz Prirunika za starteko planiranje razvoja kole, 2009) [10]:
117
direktor

6 kola 2 kole

7 6 5 4

1 kola 1 kola 4 kole 3 kole 7 kola 1 kola

struni saradnici
3

3 2 1

pomonik direktora
2

nastavnici uitelji predstavnik lok. zajednice uenici

1 0

broj timova

46 27 28 17 1113 7 5 14 1

Grafikon 3. Broj timova za samovrenovanje u kolama Najvei broj kola iz uzorka (28%), ima 7 timova za samovrednovanje, tako da je svaki tim zaduen za po jednu kljunu oblast. Jedna kola (4% od uzorka), je formirala devet timova. Po dva tima su zaduena za samovrednovanje dve kljune oblasti i formirani su u kolama koje imaju preko 600 uenika, zbog efikasnijeg i kvalitetnijeg naina rada. Jedna kola iz uzorka je u cilju unapreenja rada i razvoja kole i bolje saradnje timova i aktiva, formirala timove za samovrednovanje iji su koordinatori lanovi strunog aktiva za razvojno planiranje i tima za zatitu uenika od nasilja. Na ovakav nain je uspostavljena veza izmeu svih procesa u koli, kao i horizontalno uenje. Poboljana je saradnja lanova 6

roditelji

sekretar predstavnik k. odbora raunovoa

Grafikon 2. Struktura strunih aktiva za razvojno planiranje Primetno je da je najvei broj lanova aktiva iz reda nastavnika (n=117), uitelja (n=46). Od 30 strunih aktiva za razvojno planiranje, direktori su lanovi u 27 aktiva.

timova i aktiva i unapreena informisanost svih socijalnih partnera. Evidentno je da su kole sa malim brojem uenika (ispod 100), formirale jedan ili dva tima na nivou kole, jer je i broj nastavnika manji, tako da su svi zaposleni angaovani u odreenim timovima ili aktivima. Primer odlinog funkcionisanja timskog rada i saradnje sa socijalnim partnerima su aktivnosti projekta Moja kolakola bez nasilja, odnosno funkcionisanje timova za zatitu uenika od nasilja. Efikasnost, poboljanje kvaliteta rada, stvaranje bezbednog okruenja u koli, se ne moe postii ukoliko svi u koli ne postanu jedan veliki tim i ukoliko se ne ukljue svi socijalni partneri koji e zajednikim aktivnostima doprineti razvoju kole. Funkcionisanje timova/aktiva u kolama, efikasnost rada, implementacija mnogobrojnih procesa i osigiranje kvaliteta rada kola, je nezamislivo bez saradnje svih oformljenih timova u koli.
14
15

evaluacije direktno doprinosi osiguravanju kvaliteta nastave. Kada se planira praenje, aktivi i timovi treba da se usresrede na sledea pitanja: (Reforma srednjeg strunog obrazovanja u Srbiji, 2008) [17]: Zato se radi praenje? Kojim oblastima i/ili aktivnostima se daje prioritet tokom praenja? Kako e se sprovoditi praenje? Ko e sprovoditi praenje? Kada e se koja faza procesa praenja sprovoditi?

Svi uesnici u procesu praenja trebalo bi da budu svesni svoje odgovornosti unutar samog procesa. Timskom saradnjom se stvara sinergija, koja predstavlja glavnu karakteristiku funkcionisanja u timu. Nastaje onda kada sve postaje zajedniko i kada ne postoji u radu nesto sto je lino, tj. ne postoji suprotnost izmeu dobrobiti tima i dobrobiti pojedinca. Prepoznaje se po tome to se javlja vie mogunosti za stvaranje vie ideja i manje utroenog vremena. U ovakvim sluajevim saradnje i javljanja sinergije u timu, engleski izraz TEAM moemo razumeti i prihvatiti kao akronim: T - together - zajedno; E - everyone svatko; A - achieve - postie; M more - vie.

Da

10
Broj kola

Ne Delimina saradnja

4. ZAKLJUAK
Biti uspean u obavljanju nastavnike profesije gotovo je nemoguce bez kontinuiranog profesionalnog usavravanja. Zbog specifinosti i znaaja profesije nastavnika, od njega se oekuje da bude avangarda u procesu usavravanja u odnosu na druge profesije, a od kole se oekuje da bude otvorena organizacija koja uu (Alibabi, Ovesni, 2005) [7]. Profesionalni razvoj nastavnika obuhvata struno usavravanje koje se u kolama realizuje u okviru INSETa, kroz razliite oblike formalnog i neformalnog obrazovanja. Upravljai INSET-om u koli su menadment timovi, koje formira direktor kole zbog ostvarivanja odreenih zadataka ili realizacije projekta i/ili programa. Tim predstavlja posebnu vrstu grupa ljudi, koji su izdvojeni sa odreenim ciljem da bi obavili zadatak koji ne moe pojedinac sam da realizuje. Timski rad koji se ostvaruje u timu doprinosi boljem ostavarivanju profesionalnog razvoja i postizanja ciljeva i ostavrivanja vizije kole. Struni aktiv za razvojno planiranje, kao upravlja INSET-om na nivou kole, povezuje sve aktiva i timove i uspostavlja medjusobnu saradnju, koja je uslov razvoja kole i obezbedjivanja i osiguranja kvaliteta rada. Kompetencije nastavnika razvijaju se kroz participaciju, interakciju i medjusobno delanje nastavnika, uenika, roditelja, socijalnih partnera (Kamenarac, 2009) [18]: Kroz 7

Da

Ne

Delimino

Grafikon 4. Saradnja izmeu timova i aktiva Grafikon 3. ukazuje na meusobnu saradnju izmeu timova za samovrednovanje, tima za zatitu uenika od nasilja i strunog aktiva za razvojno planiranje (Karanac, et al, 2010) [10]. Najvei broj kola iz uzorka (56%), navodi da timovi i aktivi ostvaruju meusobnu saradnju. Saradnja se ogleda kroz zajednike sastanke i diskusije oko procedura rada, dobijenih podataka, izrade akcionih planova i naina integrisanja u kolski razvojni plan. 24% kola iz uzorka, navodi da je saradnja izmeu timova i aktiva u koli delimina, to podrazumeva da timovi zajedniki rade samo u trenutku kada je potrebno akcioni plan integrisati u razvojni plan kole. U 20% kola do kraja kolske 2009/2010. nije ostvarena zajednika saradnja timova i aktiva. Kontinuirana saradnja putem sastanaka timova za samovrednovanje, tima za zatitu uenika od nasilja i strunog aktiva za razvojno planiranje omoguava redovno praenje realizacije razvojnog plana i permanentno izvetavanje interesnih grupa. Praenjem realizacije aktivnosti analizira se participatornost svih zaposlenih u koli i predstavnika interesnih grupa. Sa posebnom panjom treba analizirati efikasnost, efektivnost, relevantnost realizovanih aktivnosti. (Karanac, et al, 2010)[10]. Sprovoenje praenja i

saradnju na svim nivoima kola se razvija i ostvaruje vei stepen autonomije.

[4] [5]

5. LITERATURA
[1] Kova-Cerovi, Maji i dr. (2002.), Kvalitetno obrazovanje za sve-put ka razvijenom drutvu, Strategija i akcioni plan, Beograd. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Slubeni glasnik RS, broj 72/09. Pravilnikom o stalnom strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika Slubeni. glasnik RS,broj 14/2004 i 56/2005.

[6] [7]

[2] [3]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15] [16]

[17]

[18]

Bjeki D. (2007). Komunikologija, Uiteljski fakultet, Uice. Peikan, Ana (2002), Profesionalni razvoj nastavnika-ta je tu novo?, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd, Bjeki D. (1999). Profesionalni razvoj nastavnika, Uiteljski fakultet, Uice Alibabi, ., Ovesni K. (2005)., Upravljanje profesionalnim razvojem nastavnika, Inovacije u nastavi br.2, Uiteljski fakultet, Beograd. Mre, S., Boovi, S.,Pani, N. i sar. (2005): Vodi za unapreenje rada nastavnika i kola, Reformski obrazovni krugovi, Beograd. Krneta, (2009): Novine u pravno-ekonomskom poslovanju ustanova u obrazovanju, NIP Obrazovni informor, Beograd Karanac, R., Papi, ., Beodranski, D.(2009): Strateko planiranje razvoja kola (samovrednovanje rada kole; program zatite uenika od nasilja; kolsko razvojno planiranje, Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, aak. Lajovi, B., Radosavljevi, B., Miti, B. i sar. (2009): Prirunik za planiranje strunog usavravanja i napredovanja, Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd Ministarstvo prosvete i sporta (2005): Prirunik za direktore kola i kolsku upravu: Moderna praksa upravljanja strunim kolama, Beograd Vrga, V., Osnove timskog rada, sajt poseen 19. jula 2010.g. na http://www.vus.hr/Nastavni%20materijali/Uprav ljanje%20informatickim%20projektima/2.%20O snove%20timskog%20rada.pdf Papi, ., Karanac, R., (2008). kolsko razvojno planiranje u sluni INSET-a, Tehnika i informatika u obrazovanju, br.2, Tehniki fakultet, aak. Gimnazija aak (2009), Statut kole, aak Karanac, R., Papi, . (2010). Timski rad i obrada podataka u kolama u procesu samovrednovanja, Tehnika i informatika u obrazovanju,Zbornik radova br. 3, Tehniki fakultet, aak Reforma srednjeg strunog obrazovanja u Republici Srbiji (2008): Prirunik br. 7., Moderna praksa upravljanja srednjim strunim kolama, Prirunik za direktore, Program reforme srednjeg strunog obrazovanja - faza 2, Beograd. Kamenarac O., (2010), Profesionalni razvoj nastavnikaproces aktivne konstrukcije znanja u autentinom kolskom kontekstu, Pedagoka stvarnost 1-2, Filozofski fakultet, Novi Sad