Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
UDBA U UDBI-Svedočenje Slavka Zečevića-feljton Novosti

UDBA U UDBI-Svedočenje Slavka Zečevića-feljton Novosti

Ratings: (0)|Views: 140 |Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on Sep 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/17/2013

pdf

text

original

 
Metla posle plenuma 
30. maj 2004.
Brionski plenum su mnogi prihvatili ne zato što veruju u optuţbe protiv Rankovića,Stefanovića i Lukića, već zbog pritisaka koje su trpeli od Sluţbe. Imenovanje zarepubliĉkog sekretara unutrašnjih poslova po hitnom
postupku. Sukob sa BobijemRadosavljevi
PRE IV plenuma, već od šezdesetih godina, osećala se uznemirenost, pa i nesigurnost, pre svega politiĉkihi privrednih krugova. Nove društvene i ekonomske promene, dolazak novih kadrova i povezivanje sa
svetom menjal
i su svest ljudi, naĉin poslovanja i politiĉkog delovanja i zahtevale brţu promenu pogleda isistemskih opredeljenja. Samoupravljanje i odnosi unutar njega bili su nova komponenta društva. U tojsituaciji, Drţavna bezbednost, pre svega, Kontraobaveštajna sluţba
-
nije se snašla i pokušala je da i daljekontroliše ĉitavo društvo, što realno nije bilo moguće.Pojaĉani su praćenja, obrada, kontrola i prisluškivanje ljudi, što je stvaralo nesigurnost rukovodećih
kadrova. Procenjivanje delovanja pojedinaca post
alo je dosta subjektivno pravo Sluţbe, koje je bitnouticalo na poziciju ĉoveka. Osećaj i fama o opštoj kontroli Udbe bili su mnogo veći od stvarnog delovanjaove sluţbe. Greška Sluţbe bila je što nije javno reagovala na stvaranje takvog javnog mnjenja, ne
go ga je
ĉak i pospešivala.Takav osećaj u društvu doveo je do toga da je u društvenoj svesti stvoren otpor prema ukupnoj Sluţbiunutrašnjih poslova, posebno Drţavnoj bezbednosti. Vremenom se taj otpor povećavao. Plenum su mnogi
prihvatili, ne zbog verova
nja u ono zašta su bili optuţeni Ranković, Stefanović i Lukić na Plenumu, većzbog pritisaka koji su opravdano ili neopravdano osećali od Sluţbe bezbednosti. U takvim situacijamanajĉešće su najgrlatiji oni koji imaju putera na glavi.
 
SMENA SRBE SAVIĆA
 OD
MAH posle Plenuma, ubrzane su promene rukovodećeg kadra u sluţbi bezbednosti, nezavisno odstvarne liĉne odgovornosti za ono zašta je sluţba politikom bila osuĊena. Srba Savić je smenjen, a mene je
CK Srbije, posle dobijenih procena i ocena, odredio za rep
ubliĉkog sekretara, a Skupština Srbije, po hitnom
postupku, imenovala na tu funkciju.
Odluka CK SK Srbije i moje imenovanje za republiĉkog sekratara Sluţbe unutrašnjih poslova izvršeno je ukratkom vremenu, tako da mene skoro nisu ni pitali, bolje reĉeno, saopštili su mi to kao konaĉnu odlukuCK SK Srbije. Pozvan sam u Beograd da poloţim zakletvu. Pošto sam poloţio zakletvu, ja se vratim uKragujevac i zakaţem sednicu sreske skupštine, na kojoj sam podneo ostavku na duţnost predsednika. Na
moje mesto, do kr
aja mandata ili konaĉne odluke od daljoj sudbini srezova u Srbiji, izabran je VeljaMarković, do tada potpredsednik. Na ispraćaju, drugovi sa kojima sam radio, kupili su mi lovaĉku pušku.
Ja sam se, kao i svi drugi rukovodioci koji se nisu kartali, pomalo
tradicionalno porodiĉno bavio i lovom,mada nisam bio veliki i strastan lovac, kao moj brat Mića. U Beograd sam odmah prešao i poĉeo darešavam probleme u, najblaţe reĉeno, haosu koji je nastao u sluţbama unutrašnjih poslova Srbije posle
Brionskog plenuma.
Otpor u rukovodstvu Srbije prema Sluţbi bezbednosti bio je naglašen. Posebno se insistiralo na otpuštanjustarih kadrova Uprave drţavne bezbednosti. Novi naĉelnik republiĉke Udbe bio je Rajko Đaković, koji nijeimao iskustva u radu ove sluţbe. Pošto je bio ĉlan CK SK Srbije, on je sekretara CK Bobija obavestio da senedovoljno radi na otpuštanjima starih kadrova iz Sluţbe. Bobi (Radosavljević) me je pozvao na razgovor.
UDBA U UDBI
REKAO mi je da to treba energiĉnije da radimo, mogu me optuţiti da sam za Rankovića ako to ne radim brţe, itd. Rekao sam da teško mogu na taj naĉin da rešavam problem Sluţbe i nisam se sloţio da trebaradikalno da otpuštamo ljude. Rekao sam da ljudi na sastancima moraju da se pitaju jedni o drugima i da
oni sad rade svi svoje po
slove do konaĉnog rešenja. "Ja ne mogu", rekao sam, "ništa da lomim preko
kolena. Na kraju krajeva, ako ste me postavili da budem komandant broda, ja ne mogu sad da ga topim.
Moram da spasavam što se spasavati moţe. Mera je da li je pojedinac vršio zloupot
rebe ili ne i da li je
 profesionalno i odgovorno obavljao svoj posao". Mnogi drugovi iz partijskog i drţavnog rukovodstva pokušali su da na ovaj naĉin opravdaju sebe.
 U Sekretarijatu nisam rekao da sam razgovarao sa Bobijem. Pozovem novinara Zvonka Logara
i kaţem muda sam spreman da dam intervju koji treba sutra da izaĊe. Predloţim da intervju diktiram njegovoj supruzikoja je bila vrstan novinar, da ga ona stenografiše i kada ga prekuca da mi ga proĉita da vidim da li je toono što ja hoću da izjavim. On kaţe: "U redu". Izdiktiram taj intervju u kome izjavim
-
to je teţište
 
intervjua -
da je postojala Udba u Udbi, da se zna ko su ti ljudi, da su radili po direktivama koje su osuĊenena IV plenumu, a da je gro "udbovaca" ĉasno i profesionalno radilo svoj posao. Sutra je u "Politici" izašlaĉitava strana sa mojim intervjuom.
 
Ujutru me zove Bobi da doĊem kod njega u CK. Kad sam došao, pita me šta sada znaĉi taj intervju. Kaţemda ne znam, da sam ranije dao taj intervju, a da ne znam zašto su sada odluĉili da ga objave. On kaţe: "Pa,dobro, šta ti to znaĉi Udba u Udbi?" "Potpuno se taĉno zna koji su to ljudi", kaţem, "ima tu i onih koji su uaparatu CK, u vlasti i u Udbi, i taĉno se zna ko su. Ne moţemo sada samo Udbu optuţiti da je radila
suprotno interesima dr
uštva". On kaţe: "A, ko su ta lica?", i ja mu nabrojim neka imena. On kaţe: "Dosta,nemoj više da mi govoriš". "Pa, kome ću ja onda da govorim?", pitam ja njega. On kaţe: "Nemoj da migovoriš, dobro je, u redu". Tu smo mi malo oštrije razgovarali i ja opet
u Sekretarijatu nisam obavestio orazgovoru sa Bobijem.LJUDI POD PRITISKOM
POĈELI smo polako da ljude šaljemo u penziju. "Udbovci" su bili deprimirani jer je većina odgovornoradila svoj posao, verujući da rade u interesu društva. Pošto se u Sekretarijatu vršila reorganizacija, otišao je veliki broj ljudi u penziju, koja je za većinu bila povoljno rešenje. Moj osnovni posao je bilareorganizacija Sluţbe i Sekretarijata u celini. Pritisak je bio konstantan da ode što više ljudi, a moj
- da seodlazi post
upno i da oni koji su potrebni Sluţbi ostanu u njoj.Pripremili smo Predlog zakona o reorganizaciji ĉitave Sluţbe unutrašnjih poslova. OdreĊeni organi su bili unadleţnosti opština, što je dovelo do velike razlike u finansiranju i opremljenosti Sluţbe. Ja
vna bezbednost
i milicija bili su zapušteni deo Sluţbe unutrašnjih poslova. Preduzeo sam mere za rešavanje boljegfinansiranja Sluţbe, posebno za povećanje plata, rešavanje stambenih pitanja i tehniĉke opremljenosti
organa. Kadrovsko pitanje je bilo otvoreno.
Poĉeli su postavljati odgovorne ljude za naĉelnike sluţbi u opštinama, uz konsultacije sa nama, i mi smorelativno dobro rešili ovo pitanje za opštinske organe. Radio sam u tri pravca reorganizujući Sluţbu:donošenje pravnih propisa, kadrovsko preispitivanje i materijalno jaĉanje ukupne Sluţbe. Posebno samvodio raĉuna ko će da ide, a ko da ostane u Sluţbi. Bila je grupa koja je radila na proverama.IREDENTA DIŢE GLAVU
 
GLAVNI problem je bio sa Sekretarijatom u Prištini. Oni su hteli da promene sve lj
ude i postave nove.
Rekao sam: "Slušajte, nemojte da uništite ĉitavu mreţu koja je godinama stvarana. To treba da ostane, jer su i oni sa vama radili te poslove zajedno ili na inicijativu". Molio sam rukovodeće liĉnosti Srbije iFederacije da se zaloţe da se saĉuvaju kadrovi, ali niko nije hteo ništa da uradi. Došao je Hamza DŢevdetkod mene i traţio da "udbovcima" koji su dole radili, obezbedim stanove u Beogradu jer su na taj naĉin
hteli da ih se oslobode.
Iredenta je poĉela da pokazuje organizovano delo
vanje. Koristili su nastalu situaciju. "Kosovci" su podneli
 prijavu protiv Andre Vujovića, kaţu mi da moraju da doĊu u Kraljevo da ga saslušaju u vezi s nekimstvarima. Nisam se sloţio i traţio sam da mi dostave ono što imaju protiv Andre. Oni su mi dali t
e
materijale i ja sam video da tu nema ništa. NJega sam bio postavio za naĉelnika Udbe u Kraljevu. Rekaosam DŢevdetu da on mora s njim da saraĊuje u svom interesu. Hteli su da i njega pozovu na odgovornost,ali ja nisam dozvolio, tako da njega više nisu d
irali.
Zapaljivo zbog oružja
 
31. maj 2004.
Akcija prikupljanja oruţja na Kosovu i Metohiji naišla je na otpor Šiptara. U partijskimforumima zahtevaju da se obelodane imena saradnika Sluţbe. Zašto je SIV zaustavio rad
policije na ispitivanju korupcije.
"
KOSOVCI" su pokrenuli pitanja akcije sakupljanja oruţja i Prizrenskog procesa. Nekoliko dana pošto sam bio na Kosovu i sa njima se dogovorio da ne pokreću ta pitanja, otišao je na Kosmet Pera Stambolić, tada predsednik Saveznog izvršnog veća. U razgovoru sa njim, oni su ga obavestili da razmišljaju da pokrenu pitanja akcije Udbe u sakupljanju oruţja i Prizrenskog procesa. Pera im je rekao da oba sluĉaja mogu
slobodno da pokrenu.
Znao sam da nije dobro ni za njih ni za nas da pokreću ta pitanja, ali više nisam mogao ništa da uĉinim. U
tim procesima bilo je dosta nasilja. U vezi sa Prizrenskim procesom hteli su obnovu sudskog postupka.
Drugovima koji su vodili ove akcije nisam zamerio ono što su radili, nego zato što su vrlo nestruĉno to
radili. Na primer, ok 
o Prizrenskog procesa oni su utvrĊivali samo kako je neko dolazio, pa donosio novac,neke poruke, a ništa nije dokumentovano.
 
Oko oruţja, sve je bilo pod rukovodstvom Oblasnog komiteta, oni ništa nisu radili van tih direktiva. Te dve
akcije su iskoristili
Albanci da razjare nacionalizam kod njih. Rekao sam Šiptarima da će to da koštamnogo i njih i nas, misleći na Sluţbu.
PROGON SARADNIKA
ONDA, kod mene su dolazili Goranci i rekli su mi da to što se radi na Kosmetu ne valja i da neće dobro dase završi. Došao je kod mene Mehmed Hodţa, bio je sposoban "udbovac". On je došao i obavestio me da sui njega progonili. Rekao sam da mu niko ne moţe ništa i davao sam mu meseĉnu platu iz republiĉkog
sekretarijata. To je bio Albanac jasne i postojane jugoslovenske orijentacije. Meni nisu nikad postavili
 pitanje o njemu, jer su znali da nemaju zašta da ga gone. On je bio stvarno pošten i principijelan ĉovek."Kosovci" su objavljivali imena saradnika Udbe i većinu starih "udbovaca" proganjali. Oko toga smo imali
dosta
razgovora i sporenja, ali smo tu stvar razrešili.U Beogradu, u CK, u partijskim komitetima poĉeli su da traţe da se saradnici Udbe politiĉki i zakonski
gone i da se javno obelodane imena. Ja to nisam dozvoljavao. Bilo je rasprave, posebno oko DraganaMar
kovića. On je bio ĉlan CK SK Srbije. Problem je bio što Udba nije prekinula odnos sa njim kada je postao ĉlan CK, što je bila uobiĉajena praksa, nego ga je i dalje, po inerciji, drţala na vezi. Dugo vremena
saradnja sa Udbom i Oznom bila je znak visokog pa
triotizma i poverenja prema liĉnosti sa kojom sesaraĊuje. Vremenom su se ti odnosi promenili.
Drugo je pitanje vrbovanja pripadnika suprotne strane, ali radilo se o proverenim partijskim kadrovima. CK
 je formirao jednu komisiju u vezi s ovim sluĉajem. Hteli su da ga kazne i iskljuĉe iz CK. Traţili su od meneda im napismeno dam da je on saraĊivao sa Udbom. Ja to odbijem i kaţem Bobiju da to ne dolazi u obzir.Bobi, iznenaĊen, pita: "Kako ne dolazi u obzir?", kaţe. "Pa, je li radio?", "Jeste, radio", kaţem
, "ali ne
moţemo mi to pismeno da damo. To bi znaĉilo da će sutra svi koje budemo hteli da angaţujemo reći dasmo neozbiljno društvo i da ćemo da ih izdamo u odreĊenoj situaciji. Neće prihvatiti saradnju, niti pruţiti pomoć. S kime ćemo onda da radimo?" Ništa pismeno nismo dali.To je bio kategoriĉki stav Sluţbe u celini, kada su bili u pitanju saradnici. Udba jeste pogrešila što ga jedrţala na vezi, ali mene je interesovalo kako će to da se odrazi na rad Sluţbe ubuduće. Tu smo se malo
natezali, ali mi sm
o ostali pri svom stavu. Glavna poluga obaveštajne i kontraobaveštajne sluţbe susaradniĉka mreţa i tehniĉka sredstva, bez njih nema efikasne sluţbe.U toku preispitivanja rada Sluţbe, formirana je komisija koja je trebalo da utvrdi materijalno
-finansijsko
 poslovanje Sluţbe. Ta komisija je vršila popis stvari i predmeta koji su se nalazili u Sluţbi. Komisija je sve popisala, sloţila i napravila zapisnike. Bilo je raznih špekulacija od pojedinih pripadnika Udbe i ja sam posebno vodio raĉuna da svi koji su bili umešani u špekulacije moraju da odu iz Sluţbe. I to je bilo našekategoriĉko opredeljenje.
POKLONI ZA SKRIVANJE
RUKOVODSTVO CK je donelo odluku da se obustavi taj rad, meĊutim, mi smo nastavili da radimo inismo hteli iz odreĊenih razloga da obustavi
mo rad ove komisije.
Špekulacije i zahvatanja društvene imovine bili su opšta pojava u svim republikama i SFRJ. Razvijao se
svojevrsni vid korupcije. To su radili razni ljudi iz oblasti privrede, ali u saradnji sa ljudima iz vlasti.Postavilo se pitanje i
"Geneksa". Bio sam za to da se stvar istera na ĉistinu. Odredili smo jednu komisijukoja je radila na ovim pitanjima, meĊutim, ja sam video da to moţe da me odvuĉe u drugu krajnost.Ispostavilo se da su mnogi ljudi iz politiĉkog i drţavnog aparata dobijal
i neke poklone, tako da je bilo malo
rukovodilaca iz Republike koji nisu bili na spisku "Geneksa" i nešto dobijali. Bilo je i nekih ubistava imeĊusobnih obraĉuna.Kada smo podneli izveštaj Republiĉkom izvršnom veću, SIV je ubrzo obustavio dalji rad na ov
im pitanjima
u celoj zemlji. MeĊutim, mi smo sve to bili perfektno priveli kraju. Mislim da je o ovome i Titokonsultovan. Posle ovakvih politiĉkih stavova i odluke SIV, više nismo radili na ovim pitanjima. Preuzeosam naĉelnika SUP iz Uţica da vodi istragu oko tih materijalnih sluĉajeva dok smo na njima radili. MirkoPopović je vodio republiĉku komisiju koja je trebalo da podnese izveštaj o ovim pitanjima. On je napraviotaj izveštaj i podneo ga RIV Srbije."ŠTO ME GONE?"
 
JEDNOG dana Ratko Draţević je po
zvan na informativni razgovor. S njim je razgovor vodio Steva
Puvalić, zamenik republiĉkog sekretara. Steva vrši pritisak na njega, uhvatio ga u nekim nepravilnostima iterao ga na ĉistinu. Ratko bi to lako priznao, ali ne zna šta Steva sve zna, a bio je umešan u mnoge stvari.DoĊe on kod mene, i pita me: "Što ovaj mene stalno goni?" Ja mu kaţem o ĉemu se radi, a on: "Uh, ja sammislio da je on mene nagazio za nešto gadnije! Dobro, sad je u redu. To nema nikakve veze". Otišao je kod
Steve i objasnili su se.
 Naravno, to je sam odmah "samokritiĉki" priznao.
 
Oko reorganizacije Sluţbe postojala su dva suprotna mišljenja. Jedni su hteli da se Sluţba što više smanji i po ovlašćenjima oslabi. S druge strane, ja sam teţio da Sluţbu saĉuvam maksimalno koliko se moţe.
 

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->