Allen Carr Jednostavan nain da se prestane sa puenjem

Prestati sa puenjem je u stvari lako

Predgovor Erika Sera Alen Kar je postao ef raunovodstva 1958. Iako je bio zadovoljan profesionalnim ivotom, svakodnevno puenje stotinak cigareta ga je deprimiralo. Godine 1983. posle ko zna kog neuspenog pokuaja da snagom svoje volje prestane da pui, otkrio je ono to je oveanstvo ekalo: The Easy Way to Stop Smoking (Lak nain da se prestane sa puenjem). Otad ne pui vie i posveuje se drugim puaima. Njegova vrsta uverenost zasniva se na spektakularnim rezultatima njegove metode. Od tog trenutka ga smatraju za strunjaka broj jedan u pomaganju puaima koji ele da prestanu sa puenjem. U poetku su puai sa svih strana sveta dolazili u njegov centar u Londonu; danas njegova mrea centara pokriva pet kontinenata, Prestati sa puenjem je u stvari lako je takodje best-seler preveden na petnaest jezika. PREDGOVOR Najzad, magino reenje koje su svi puai ekali: ono je trenutno, efikasno sa velikim puaima kao i sa malim, ne izaziva nikakvu znaajnu muku zbog nedostatka cigareta, ne zahteva nikakvu posebnu volju, nema nikakve veze sa ok tretmanima, ne zasniva se ni na trikovima ni na magiji, ne izaziva viak kilograma, i konano je. Ako ste pua, dovoljno je da proitate knjigu. Ako ne puite, ali ste kupili knjigu zbog nekog bliskog, podstaknite ga da je proita; ako ne uspete da ga u to ubedite, proitajte je vi: poslednje poglavlje e vam pomoi da prenesete poruku kao i da spreite svoju decu (ako ih imate) da ponu da pue. Ne budite lakoverni, ak i ako sada tvrde iskreno da se groze duvana: sva deca preziru cigaretu pre nego to postanu od nje zavisna. Ja sam puio 30 godina i svi moji pokuaji da prestanem da puim su se zavrili neuspehom. Jedan od mojih prijatelja, doktor, mi je esto ponavljao trebalo bi da prestane da pui. A moj odgovor je bio uvek isti: znam, trebalo bi da prestanem. Nije problem u tome da mi to kae, nego da mi pomogne da to uradim. Onoga dana kad sam, po savetu jednog poslovnog partnera, otkrio tu metodu u Londonu, shvatio sam da nikada vie neu imati potrebu za puenjem. Kasnije sam odluio da se usavrim u toj

metodi i otvorio sam 1998. prvi Alen Kar centar u Marselju. U to doba, ona je bila praktino nepoznata u naoj zemlji. Danas, zahvaljujui ovoj knjizi i sastancima koje organizujemo u naim centrima i u preduzeima, stotine hiljada puaa je spaeno. Taj broj se neprestano poveava iz dana u dan. Sami puai je reklamiraju, i ako u ovom trenutku drite ovu knjigu u rukama, verovatno vam je preporuio neki bivi pua. Oprostiete mi to manje priam o Alenu Karu nego o njegovoj metodi, jer u ovom trenutku, vi ekate reenje da prestanete da puite. Ipak kratko o njemu : kad sam ga prvi put sreo, bio sam zaprepaen njegovom odlunou da pomogne drugim puaima. Nepokolebljiva upornost je izbijala iz njegovih rei. Shvatio sam kasnije koliko je ta upornost bila neophodna da se prevazidju kritike njegovih protivnika i svih ustaljenih miljenja o puenju. Lino sam se uverio u Francuskoj koliko su bili veliki otpori i koliko je energije i rada bilo potrebno da se nametne taj novi pristup. elim, uostalom, da se zahvalim svima onima koji su radili sa mnom na uvodjenju ove metode. Godinama se velika veina ljudi ne suoava sa problemom zdravlja, nego sa problemom zavisnosti. Glavni doprinos Alen Karovog rada je da to prekine prirodno, bez pomoi ikakvih proizvoda. Poznat mi je rad kojim su se do sada u tom domenu bavili drugi specijalisti. Ali moram da konstatujem da sva literatura o duvanskoj zavisnosti u Francuskoj moe eventualno da podstakne puae da prestanu, ali im ne pomae konkretno da to urade. Jedan doktor pneumolog koji je pratio jedan od mojih prvih sastanaka napisao mi je, nekoliko meseci poto je prestao da pui : ova metoda je veoma efikasna, konano se bavimo vie puaem nego duvanskom zavisnou. Primetio sam tokom mog usavravanja koliko se ta metoda zasniva na posmatranju i bio jo iznenadjeniji konstatacijom da to je vie praktikujem, vie uim o zamkama duvana. Od poetka me je oaravala ideja da oslobodim mnogobrojne puae te zavisnosti. Trenutno, a posle vie godina bavljenja ovim poslom, moje zadovoljstvo je neokrnjeno. Ova metoda je sada poznata kao to i zasluuje : mnogi bivi puai se zalau za otvaranje Centara Alen Kar u Francuskoj, preduzea nas pozivaju da pomognemo zaposlenima u njihovom zahtevu da prestanu sa puenjem, a velike osiguravajue kompanije kao i drutva za uzajamno osiguranje predlau danas svojim lanovima da koriste ovu metodu. Proitajte ovu knjigu do kraja; ona je spasila milione puaa, koji su kao i ja ponovo dobili ukus slobode. Erik Ser Predstavnik centra Alen Kar, Francuska.

UVOD Izleiu svet od tog zla - cigarete To sam govorio mojoj eni. Ona je sa razlogom mislila da sam skrenuo, jer me vidjala praktino svake druge godine kako ulaem ozbilje napore ali uzalud da prestanem da puim. Utoliko pre to sam zbog svog zadnjeg pokuaja gorko plakao. Jo jednom nisam uspeo, posle est meseci pravog istilita. Plakao sam jer sam mislio da u posle ovog pokuaja nastaviti da puim do smrti. Toliko sam energije potroio u tom zadnjem pokuaju da sam mislio da nisam u stanju da se ponovo suoim sa jednim takvim iskuenjem. Neverica moje ene je bila utoliko opravdanija to sam ja to obeanje izrekao upravo poto sam ugasio svoju poslednju cigaretu. Ne samo to sam bio izleen, nego u, plus, da izleim i ostatak sveta. Kada pogledam unazad, izgleda da sam se itavog ivota pripremao da razreim problem zavisnosti od duvana. ak i teke godine koje sam proveo uei, a zatim radei svoje zanimanje efa raunovodstva, bile su od neprocenjive pomoi da razgolitim tajne zamke duvanske zavisnosti. Misli se da je nemogue da se veno varaju svi; konstatujem da ipak upravo to rade ve godinama duvanske kompanije. Verujem takodje da sam prvi koji je zaista shvatio zamku cigarete. Ako vam se ini da sam arogantan, znajte da to uopte nisam otkrio ja, nego okolnosti u kojima sam iveo. Dan D bio je 15. jul 1983. Nisam pobegao iz Alkatraza, ali zamiljam da su oni koji su to uradili osetili olakanje koje se moe uporediti sa onim to sam ja osetio gasei svoju poslednju cigaretu. Shvatio sam da sam otkrio ono o emu svaki pua sanja: lak nain da se prestane sa puenjem. Poto sam ga isprobao na svojim prijateljima i na lanovima moje porodice, brzo sam postao konsultant sa punim radnim vremenom, pomaui na taj nain drugim puaima da se oslobode. Napisao sam prvo izdanje ove knjige 1985. Za to me inspirisao jedan od mojih neuspelih pokuaja lik opisan u XXV poglavlju. Svaku od njegove dve posete meni zavrili smo u suzama. Bio je tako uznemiren da mi je bilo nemogue da ga opustim dovoljno da razume smisao mojih rei. Pomislio sam da je jedini nain da primi moju poruku da je napiem. Tako bi mogao da odabere najpovoljniji trenutak da pone da ita, i to onoliko puta koliko eli. Piem ovaj uvod povodom objavljivanja drugog izdanja. Gledam omot: mali natpis podsea da je to bio best-seler svake godine otkako se pojavio. Mislim na hiljade pisama puaa iz celog sveta ili pisma njihovih blinjih, koji mi zahvaljuju to sam je napisao. Na alost nemam vremena da

odgovorim na sva, ali svako od njih me ispunjava radou i samo jedno od njih bi opravdalo muku koju sam imao da napiem ovu knjigu. Na moje veliko iznenadjenje, nauim svaki dan neto novo o duvanskoj zavisnosti. To ne spreava osnovnu filozofiju knjige da ostane validna. Ne nastojei da je dovedem do savrenstva, ima jedno poglavlje koje nikada ne bih promenio, to je poglavlje koje sam najlake napisao, a sluajno, koje itaoci najvie cene: poglavlje XXI. Osim mog linog iskustva, iskustava sa konsultacija koje sam davao, imam i petogodinja iskustva pre prvog objavljivanja knjige. Izmene koje sam uneo u drugo izdanje su tu da pojasne moju poruku, sa naglaskom na utvrdjenim sluajevima neuspeha i pokuajem da ih razjasne. Veina tih neuspeha tie se mladih ljudi, koje su doveli njihovi roditelji, ali koji nisu imali nikakvu elju da prestanu da pue. Uspeo sam ipak da izleim 75% njih. Sluaj totalnog neuspeha, onaj sa puaem koji oajno eli da prestane, kao ovek opisan u poglavlju XXV, je vrlo redak. To me veoma boli, a moja nesposobnost da ga izleim ne prestaje da me mui. Doivljavam taj neuspeh kao svoj, a ne kao neuspeh puaa, jer ja nisam uspeo da mu pokaem koliko je lako prestati, i izuzetni ishod: da je to doivotno. Znam da svaki pua moe lako da prestane da pui, ak sa zadovoljstvom. Neki od njih su ipak toliko obnevideli od svojih predubedjenja da ne uspevaju to da zamisle: strah od prestanka ih spreava da otvore svoj um, a nikada ne pripisuju taj strah samoj cigareti. Najvea korist, kada se prestane sa puenjem, je nestanak tog straha. Posveujem prvo izdanje knjige 16 do 20% tretiranih osoba koje nisam uspeo da izleim. Dobio sam taj procenat neuspeha prema broju knjiga koje su mi vraene da vratim novac, kao to sam garantovao mojim nezadovoljnim klijentima. Dobio sam, otkako sam poeo, mnogo kritika o mojoj metodi, ali znam da ona moe da uspe sa bilo kojim puaem. Najea zamerka je: Vaa metoda nije bila uspena sa mnom. U svojim alopojkama, ti puai mi priaju da su radili potpuno suprotno od veine mojih preporuka i ude se to su nastavili da pue. Zamislite da lutate itavog svog ivota nekim lavirintom iz koga oajniki traite izlaz. Ja imam plan tog lavirinta i, da vam omoguim da iz njega izadjete, ja vam kaem : Skrenite levo, zatim desno, itd. Ako preskoite bilo koje uputstvo, beskorisno je da potujete sledea ; neete nikada izai iz tog lavirinta. Prve konsultacije obavljao sam na individualnim sastancima. Jedino najoajniji sluajevi su bili odluili da dodju kod mene i imao sam reputaciju arlatana. Sada me smatraju strunjakom broj jedan po pitanju teme i ljudi iz celog sveta koje dolaze kod mene. Budui da tretiram puae po grupama od osam, ne uspevam uvek da odgovorim na zahteve, a ipak se nigde ne reklamiram. Pogledajte u godinjak, nigde neete videti nita o duvanskoj zavisnosti.

Pokuavam takodje da primenim moju metodu na druge tipove toksikomanije. Svaki ili skoro svaki sastanak ima nekog biveg alkoholiara ili biveg toksikomana (zavisnost od neeg drugog, ne duvanska), ili ak nekog ko uzima vie droga istovremeno. Pokazalo se da je njih lake izleiti nego puae, ak i ako nikada ranije nisu prisustvovali sastanku Anonimnih alkoholiara. Ova metoda je efikasna za svaku vrstu droge. Najvie me obeshrabruje lakoa sa kojom neki bivi zavisnici (puai, alkoholiari ili heroinski zavisnici) padaju ponovo u zamku. Najpotresnija pisma koja sam dobio dolaze od puaa koji su, poto su prestali da pue zahvaljujui ovoj knjizi ili video kaseti, koja ide uz nju, ponovo poeli. Poetna srea ustupa mesto sumnji da metoda ne uspe ni sledei put. Posebno sam osetljiv na taj problem i elim da pomognem tim puaima da ponovo prestanu. Objasniti odnose izmedju alkohola, cigarete i drugih droga je materija za celu jednu knjigu, na kojoj trenutno radim. Najea kritika je da u knjizi ima mnogo ponavljanja. Tvrdim da je to namerno; kako i objanjavam, glavni problem nije hemijska navika na nikotin, nego ispiranje mozga koje iz toga proizilazi. Dozvoljavam sebi da naglasim da su osobe koje se ale na tu posebnost upravo one na kojima metoda nije dala nikakve rezultate. Da li tu postoji neka veza? Kao to sam rekao, primam mnoga estitanja i neke kritike. U poetku sam bio meta medicinara, ali oni su sada moji najarkiji navijai. Naime, bio sam ushien kada mi se jedan doktor poverio da bi on bio ponosan da je napisao ovu knjigu. POGLAVLJE I NAJGORI PUA KOGA SAM IKADA SREO Trebalo je moda da ponem dokazivanjem moje merodavnosti da napiem ovu knjigu. Nisam ni doktor ni psihijatar. Moje kvalifikacije su mnogo prikladnije: bio sam pua trideset i tri godine svog ivota, puio sam pet paklica loih dana, a nikada manje od tri, onih drugih dana. Pokuao sam dvanaestak puta da prestanem. Jednom sam ak prestao est meseci. Bio sam tada razdraen, traio sam sistematski drutvo puaa da bih pokuao da pokupim nekoliko dimova. Ako sam putovao vozom, uvek sam uzimao kartu u odeljku za puae. Za veinu puaa, pitanje zdravlja se svodi na formulu tipa: prestau pre nego to mi se neto slino desi. Bio sam dostigao taku u kojoj sam znao da me cigareta ubija. Patio sam od stalnih glavobolja i stalno kaljao. Oseao sam neprekidna pulsiranja u predelu ela i slepoonica i iskreno sam mislio da e mi glava eksplodirati i da u umreti od izliva krvi u mozak. To me mnogo sekiralo, ali sam i dalje puio. Toliko, ak, da sam bio odustao od bilo kakve namere da prestanem. Ne zato to sam toliko voleo da

puim. Neki puai su ponekad iveli u zabludi da cene tu povremenu cigaretu. Ja ne. Ja sam oduvek mrzeo njen miris i ukus, ali sam mislio da mi cigareta pomae da se opustim, da mi daje hrabrost i poverenje u sebe. Uvek sam bio nesrean kad sam pokuavao da prestanem da puim, nesposoban da zamislim podnoljiv ivot bez cigarete. Na kraju krajeva, moja ena me je poslala kod nekog hipnoterapeuta. Treba da priznam da sam bio potpuno skeptian. Ne znajui u to doba nita o toj disciplini, zamiljao sam neku mistinu osobu, sa prodornim oima, koja klati klatno pred mojim licem. Imao sam sve zablude koje obino imaju puai u vezi sa cigaretom, osim jedne: znao sam da nisam neko ko je lien volje. Savladao sam sve druge egzistencijalne probleme, ali, evo, cigareta je vladala mnome. Po mom miljenju, hipnoza e primorati moju volju i, poto u principu nisam protiv toga (kao mnogi puai, eleo sam zaista da prestanem), bio sam ubedjen da niko nee uspeti da me ubedi da progutam ideju da nemam potrebe da puim. Tretman je bio gubljenje vremena. Strunjak je pokuao zbirkom pokreta i raznih drugih lekova. Nita nije funkcionisalo. Nisam izgubio svest, nisam pao u trans, nisam ak pomislio da to uradim, a ipak, posle te seanse, definitivno sam prestao da puim, i plus, otkrio sam da je period apstinencije veseo. Sada mi, pre nego to pourite kod hipnoterapeuta, dopustite da rasvetlim jednu vanu stvar. Hipnoterapija je jedan nain komuniciranja. Ako upuena poruka nije dobra, vi neete prestati da puite. Teka srca kritikujem doktora kod koga sam bio jer bih danas bio mrtav da nisam otiao kod njega. Ali, to se desilo uprkos njemu, a ne zahvaljujui njemu. Ne elim ni da se stekne utisak da ocrnjujem hipnoterapiju; naprotiv, ja je koristim u mojim sopstvenim konsultacijama. Mona snaga sugestije moe da se upotrebi u dobre ili u loe svrhe. Ne idite nikada kod hipnoterapeuta koga vam nije lino preporuio neko koga potujete i kome u potpunosti verujete. Tokom tih nepodnoljivih puakih godina, mislio sam da mi ivot zavisi od cigarete i bio sam se prepustio smrti pre nego da ih se odreknem. Danas, kada me pitaju da li jo uvek oseam te apstinencijalne muke, odgovaram uvek isto nikada, apsolutno nikada, ba naprotiv. Imao sam udesan ivot i, ak i da sam umro od duvana, ne bih imao nikakvih razloga da se alim. Bio sam veoma srean ovek; neto najnizuzetnije to mi se ikada desilo je to da sam se oslobodio tog komara, tog ropstva da ivim sistematski unitavajui svoje sopstveno telo i plaajui tu tunu privilegiju veoma skupo. Dopustite mi da odmah stavim stvari na pravo mesto: ja nisam mistini tip. Ne verujem ni u arobnjake ni u bajke. Imam nauni um i ne bih mogao da razumem neto to mi izgleda iracionalno. Poto sam prestao da puim, poeo sam da itam dela koja govore o hipnozi i o duvanskoj

zavisnosti. Nita od onoga to sam proitao nije mi objasnilo udo koje mi se desilo. Zato je bilo tako smeno lako prestati, kad su mi moji prethodni pokuaji izazivali nedelje i nedelje mrane depresije? Dugo mi je trebalo da to vidim jasno, jednostavno zbog toga to sam pristupio problemu sa naopake strane. Pokuavao sam u stvari da objasnim zato mislim da je lako prestati, dok je pravi problem u tome da se objasni zato puai nalaze da je to teko. Oni aludiraju na strane apstinencijalne simptome, ali kada ja pokuam da ih se setim, moram da priznam da ih nisam sreo. Nisam oseao nikakvu fiziku patnju. Sve je bilo u glavi. Moje zanimanje je sada da pomognem drugima da prestanu. A to radim sa velikim uspehom. Pomogao sam da se izlee hiljade puaa i moram da naglasim to na poetku: osvedoeni pua, to ne postoji. Jo nikada nisam sreo nekoga ko je bio (ili bolje reeno ko je mislio da je) toliko zavisan kao to sam bio ja. Bilo ko moe ne samo da prestane da pui, nego jo i da to uradi bez tekoa. U sutini, jedino nas strah tera da nastavimo da puimo, strah da ivot nee nikada vie biti tako vredan bez duvana i strah od liavanja. U stvari, nita nije pogrenije od toga. ivot je vredniji bez cigarete, beskrajno i na vie naina: energija, blagostanje i zdravlje su najmanje od tih prednosti. Svi puai mogu da otkriju da je lako prestati ak i vi! Sve to treba da uradite je da proitate, otvorenog uma, celu knjigu. to je bolje razumete, bie vam lake da prestanete. I ako ne razumete, nego se doslovno pridravate uputstava, izgledae vam isto tako lako da prestanete. A najvanije od svega: neete iveti alei toliko za cigaretom ili oseajui nedostatak. Jedina tajna e biti da saznate zato ste toliko dugo bili zavisni. Najzad, pre no to udjemo u samu temu, moram da vas upozorim da postoje osnovni uzroci neuspeha moje metode: 1 Nepridravanje uputstava Veliki broj italaca nalazi da je dosadno to to sam toliko odluan u nekim od mojih preporuka. Na primer, traim od vas da ne pokuavate da smanjite puenje ili da ne koristite zamene koje sadre nikotin, to jest bonbone, vakae gume, itd. Istiem ovu nepomirljivost jer dobro poznajem temu. Ne poriem da su mnogi ljudi uspeli da prestanu sa puenjem koristei takva lukavstva, ali tvrdim da su uspeli uprkos njima, ne zahvaljujui im. Postoje ljudi koji mogu da vode ljubav stojei na ljuljaci, to ipak nije najlaki nain. Sva moja uputstva imaju isti cilj: da vam omogue da prestanete lako i konano. 2 Moja objanjenja nisu bila shvaena

Ne uzimajte nita zdravo za gotovo. Zapitajte se ne samo o onome to vam ja kaem, nego i o vaim linim zapaanjima i o tome to vas je drutvo nauilo u vezi sa puenjem. Na primer, neka se oni koji misle da se radi o jednostavnoj navici pitaju zato mogu lako da se odreknu drugih navika ponekad onih koje pruaju vee zadovoljstvo a ne ove, koja nam ostavlja lo ukus u ustima, kota itavo bogatstvo i tako je ubistvena. Neka se svako od vas ko misli da ceni cigarete zapita zato moe da savlada druge, toliko prijatnije navike. Zato morate bezuslovno da zapalite cigaretu, zato paniite ako ih nemate? II POGLAVLJE LAKA METODA Svrha ove knjige je da vas dovede u takvo stanje duha da e va ivot poeti odmah sa oseanjem oduevljenja, kao da ste se upravo izleili od neke strane bolesti. Jednom, kada se dobro ispunite takvim stanjem duha, to vie vreme prolazi to ete biti iznenadjeniji to ste puili tako dugo. Vie neete zavideti puaima, nego ete ih saaljevati. Praviu, u ovoj knjizi, esto aluzije na ono to nazivam klasinom metodom da se prestane sa puenjem. To nije samo metoda, nego vie stanje duha sa kojim treba da se pristupi problemu. Neki zbog toga idu na kurseve, neki odustanu. Zajedniki osnovni momenat je da pua zapoinje svoj nepuaki ivot sa oseanjem da se rtvuje. Na taj nain, on mora da ulae gvozdenu volju da stigne do cilja. Nasuprot mojoj, ova metoda, koja daje oseanje da treba da se popnemo na Everest, priprema puaa da se suoi sa zastraujuim nedeljama, muen eljom da zapali cigaretu i pogledom na puae oko sebe. Osim ako niste ve bivi pua ili ak nepua, od sutinske je vanosti da nastavite da puite do kraja knjige. To bi moglo da izgleda kontradiktorno. Kasnije u objasniti da vam cigareta ne donosi apsolutno nita. U stvari, najudnije je to, dok puimo, gledamo cigaretu pitajui se zato puimo. Samo kada smo je lieni cigareta postaje dragocena. Smatrajmo za sada, svidjalo vam se to ili ne, da ste svesni toga da ste zavisnik. Budui da ste zavisnik, vi ne moete nikada da se oseate potpuno oputeno i koncentrisano bez upaljene cigarete u ustima. Ne pokuavajte dakle da prestanete da puite pre no to potpuno zavrite ovu knjigu, jer e se vaa elja za puenjem postepeno ublaiti kako napredujete sa itanjem poglavlja. Ne prestajte dok ne proitate sve, jer bi to moglo da bude fatalno. Setite se da vi samo treba da se pridravate uputstava. Pre pet godina, prilikom prvog objavljivanja ove knjige, osim poglavlja XXVIII, timing, ovo nalaganje da se nastavi sa puenjem do kraja knjige me je najvie frustriralo. Kada sam prestao da puim, dobar broj

meni bliskih ljudi me imitirao, samo zato to sam ja to uradio. Mislili su: Ako on moe to da uradi, svako moe. Tokom godina, ja sam, uz pomo malih lukavstava, uspeo da ubedim one koji nisu to jo uinili da shvate koliko je dobro da se bude slobodan! Kada sam prvi put objavio knjigu, podelio sam primerke nekolicini retkih iz mog okruenja koji su jo uvek puili. Rekao sam im ak da se radi o najdosadnijoj knjizi ikada napisanoj, oni e je proitati jer je napisao prijatelj. Bio sam istovremeno iznenadjen i povredjen kad sam saznao, nekoliko meseci kasnije, da se nisu potrudili da je proitaju do kraja. ak sam otkrio da moj tadanji najblii prijatelj nije otvorio primerak koji sam mu posvetio i ak ga je poklonio. Bio sam time povredjen, jer nisam shvatio strah koji robovanje cigareti zadaje puau. Taj strah moe da pobedi prijateljstvo. U mom sluaju, to me dovelo skoro do razvoda. Moja majka je ak jednom pitala moju enu zato ne zapreti da me ostavi ako ne prestanem da puim. Ova je odgovorila da misli da bih je pre ostavio nego da prestanem da puim. Na moju veliku sramotu, mislim da je bila u pravu. Danas shvatam da mnogi puai ak ne zavravaju knjigu jer misle da e prestati kada dodje trenutak. Neki proitaju samo nekoliko redova dnevno da bi do maksimuma odloili proroki dan. Znam sada da su neki od mojih italaca proitali knjigu samo silom i zato to su ih terali njihovi blinji. Najstranije to moe da vam se desi... je da prestanete da puite. Ako sluajno ne prestanete na kraju knjige, nee vam biti, u svakom sluaju, gore nego to vam je sada. Nemate ba nita da izgubite, a moete sve da dobijete! Usput, ako niste puili nekoliko dana, ili nekoliko nedelja, ali niste sigurni da li ste pua, bivi pua ili nepua, nastavite da ne puite dok itate knjigu. U stvari, vi ste ve nepua. Sve to nam ostaje je da ubedimo va mozak da se sloi sa vaim telom. Na kraju knjige, biete sreni to ste nepua. U sutini, moja metoda je potpuno suprotna klasinoj metodi. Klasina metoda se sastoji u tome da navede spisak cigaretinih mana i na sledeem zakljuku: Ako mogu da se uzdrim od cigarete dovoljno dugo, moja elja za puenjem e na kraju nestati. Moi u onda da ponovo uivam u ivotu, oslobodjen tog ropstva. Ta taka gledita izgleda logina i ta metoda (ili sve sline metode) omoguuje svakoga dana hiljadama puaa da prestanu sa puenjem. Ipak, sa jednom takvom metodom, uspeh je vrlo teko postii, a zbog sledeih razloga: 1 Prestati sa puenjem nije pravi problem. Svaki put kad ugasite cigaretu vi prestajete da puite. Mogue je da ete jednog dana imati moan razlog da kaete Neu vie da puim svi puai ga imaju, svakog dana svog ivota, a svi razlozi su podsticajniji nego to moemo da zamislimo. Pravi problem je kada, drugog, desetog ili hiljaditog dana, u trenutku slabosti, pijanstva ili

10

ak radosti, uzmete jednu cigaretu i, poto se radi o toksikomaniji, elite drugu, zatim jo jednu i ponete ponovo da puite. 2 Opasnost po nae zdravlje bi trebalo da nas natera da prestanemo. Na racionalni um nam kae Prestani, ti si glup, ali, u stvarnosti, to nam samo oteava zadatak. Mi puimo, na primer, kad smo nervozni. Kaite nekom puau da ga to ubija: prvo to e uraditi bie da upali cigaretu. Ima vie opuaka ispred Royal Marsden Hospital (britanski nacionalni centar za leenje raka) nego pred bilo kojom drugom bolnicom Ujedinjenog Kraljevstva. 3 Svi razlozi za prestanak puenja ine taj zadatak teim, a to iz dva razloga. Najpre, oni stvaraju oseaj rtvovanja. Pua se osea uvek primoranim da ostavi svoju nagradu, svoju podrku, porok ili zadovoljstvo kakav god da je kvalitet koji on pripisuje duvanu. Zatim, oni nas teraju da zaboravimo razloge koji nas guraju da nastavimo da puimo. Razlozi koji vas podstiu da prestanete nemaju nikakve veze sa razlozima zbog kojih puite. Pravo pitanje je: Zato elimo, zato nam je potrebno da puimo ? Ova laka metoda zasniva se na ideji da treba, pre svega, zaboraviti razloge koji nas teraju da prestanemo, da se suoimo sa problemom cigaret i da postavimo sebi sledea pitanja: 1 ta mi to znai? 2 Da li mi to zaista predstavlja zadovoljstvo? 3 Treba li da platim toliko skupo samo u cilju da stavljam stvari u usta i da se ubijam malo po malo? Potpuno je jasno da vam to nee apsolutno nita doneti. Doputam sebi da naglasim, ja ne elim da kaem da biti pua ima vie mana nego prednosti; svi puai to znaju. Hou da kaem da puenje nema nikakve prednosti. Jedina prednost koju je cigareta ikada imala je drutveni plus; danas, sami puai smatraju to antidrutvenom navikom. Veina medju njima osea potrebu da se racionalno opravda, ali razlozi koje navode su samo neistine i zablude. Prva stvar koju emo uraditi je upravo da se otarasimo tih zabluda. U stvari, vi ete shvatiti da nema nieg to treba ostaviti. Postoje, tavie, ogromne prednosti da se bude nepua; zdravlje i novac su samo dve od tih prednosti. Kada se jednom otarasite lane ideje da e ivot biti manje vredan bez cigarete, kada budete shvatili da je to hiljadu puta ba suprotno, kada oseaj liavanja i nedostatka bude iskorenjen, onda emo moi da se vratimo na zdravlje, na novac i na desetine drugih razloga da prestanemo da puimo.

11

Ovo spoznavanje e vam pomoi da dostignete va cilj: da uivate u ivotu, oslobodjeni tog ropstva. III POGLAVLJE ZATO JE TEKO PRESTATI? Kao to sam prethodno objasnio, moja lina potinjenost cigareti me je navela da se za to zainteresujem. Kada sam uspeo da prestanem sa puenjem, to mi je izgledalo magino. Tokom mojih prethodnih pokuaja, ostajao sam nedeljama u stanju totalne depresije. I ako sam mogao nekih dana da se smatram veselim, vrlo brzo sam ponovo padao u neraspoloenje. Kao da sam se, poto sam snagom ruku uspeo da se popnem uz neku klizavu liticu, pribliio vrhu na dohvat ruke, a onda se okliznuo do dna. Na kraju, pokleknete i upalite cigaretu; ona ima kuan ukus i vi uzalud pokuavate da objasnite sebi ta vam je bilo da to uradite. Jedno od pitanja koje postavljam stalno puaima pre nego to ponu konsultacije je: elite li da prestanete da puite? To je, u izvesnom smislu, glupo pitanje. Svi puai (ak i oni koji su lanovi udruenja za odbranu puaa) bi voleli da prestanu. Ako bilo kom osvedoenom puau postavite sledee pitanje: Kad biste mogli da se vratite pre trenutka kad ste postali zavisni, sa znanjem koje sada imate, da li biste poeli da puite?, on vam uvek odgovara: ne. Ako pitate najzavisnijeg puaa onog koji ni ne pomilja da mu to unitava zdravlje, koji se ne sekira zbog pada standarda koji se deava puaima i ko moe sebi finansijski da dopusti da pui (nema ih jo mnogo, u poslednje vreme) Da li biste preporuili vaem sinu da pui?, odgovor ostaje: Ne, naravno. Svaki pua ima utisak da ga je spopalo neto djavolsko. Prvih dana izjavljuju: Prestau, ne danas, nego sutra. Na kraju krajeva, dodje se do stadijuma kada se misli da vie nemamo volje, ili da u cigareti ima neeg neophodnog da ulepa ivot. Kao to sam ranije rekao, problem nije u tome da se objasni zato je lako da se prestane, nego zato je to teko. U stvari, pravi problem je da se objasni zato se poinje sa puenjem ili zato su, u neko doba, puai predstavljali vie od 60% populacije. Sam koncept cigarete je zagonetka. Jedini razlog zbog kog poinjemo da puimo je to to rade ve hiljade ljudi. A ipak, svaki od njih ali to je poeo, i uverava nas da je to gubitak vremena i novca. Ne moe se zaista verovati da oni u tome nemaju nikakvog zadovoljstva. Dodajemo to injenici da smo odrasli i jako se trudimo da postanemo zavisni. Provodimo onda ostatak ivota u prianju naoj deci da nas ne imitiraju i da pokuaju da nas zaustave.

12

Provodimo takodje ostatak naeg ivota plaajui veoma skupo. Onaj ko pui u proseku dvadeset cigareta dnevno, potroi 25 000 evra tokom svog ivota. ta radimo sa tim novcem? (Najmanje zlo bi bilo da nastavimo da ga bacamo u kantu za smee.) Mi ga u stvari stalno koristimo, da zakrimo plua kancerogenim smolama, da zapuimo arterije i da se trujemo iz dana u dan. Smanjujemo dovod kiseonika u nae organe i miie, postajemo sve umrtvljeniji. Osudjujemo same sebe na zamazan ivot, lo dah, poutele zube, izgorenu odeu, kune pepeljare i gnusan bazd hladnog dima. To je ropski ivot. Provedemo pola naeg vremena oseajui se frustrirano, bilo zato to nam drutvo brani da puimo (u crkvama, bolnicama, kolama, pozoritima, metrou, itd.), ili zato to pokuavamo da smanjimo ili prestanemo sa puenjem. Ostatak vremena, puimo jer to znamo, ali bismo vie voleli da to ne radimo. Kakva je onda to razonoda koja vam se gadi dok se njome bavite, a koja vam smrtno nedostaje kada prestanete sa tim? itavog vaeg ivota, polovina drutva vas tretira kao neku leproznu vrstu i, jo gore, prezire inteligentno i pametno bie kakvo ste vi. Svaki put kada grekom proita preporuke u vezi sa zdravljem, svaki put kada se nakalje ili kada ima probleme sa disanjem, svaki put kada neko napravi aluziju na njegov lo dah, svaki put kad je u nekom drutvu jedini pua, pua se prezire. On se mrzi i svaki put kad je dan borbe protiv puenja, ili neka kampanja za prevanciju kancera. ivei sa tim zastraujuim kontradiktornostima koje mu podrivaju duh, ta dakle dobija pozitivno iz toga? Apsolutno nita! Zadovoljstvo? Uivanje? Oputanje? Podrku? Podsticaj? To su samo zablude, osim ako vi ne smatrate da injenica da nosite tesne cipele da biste uivali u trenutku kad ih skinete donosi bilo kakvo zadovoljstvo! Kao to sam ranije upozorio, pravi problem je pokuati objasniti ne samo zato puai imaju velike tekoe da prestanu, nego ta ih je inicijalno dovelo do puenja. Vi ete moda sebi rei: Lepo je to, ali kad ste ve u vlasti cigarete, veoma je teko osloboditi je se. Zato je dakle to tako teko, ta nas u startu nagoni da puimo? Puai celog svog ivota trae odgovore na ova pitanja. Neki tvrde da je to zbog monih apstinencijalnih simptoma. U stvari, pravi simptomi nedostatka nikotina su tako laki (vidi poglavlje VI) da je najvei deo puaa iveo i umro, a da ak nije shvatio da je bio drogiran. Drugi smatraju da su cigarete veoma prijatne. To je pogreno. To su apsolutno kuni predmeti. Pitajte bilo kog puaa koji veruje da pui iz zadovoljstva da li bi prestao da pui kad ne moe vie da nadje svoje uobiajene cigarete i koji ima samo jednu marku koju ne voli. Puai vie vole da pue staro trulo ue nego da apstiniraju. Zadovoljstvo nema tu nikakve veze. Volim jastoga, ali nisam nikada doao do take kada bih se etao sa dvadeset jastoga obeenih oko vrata. Ima mnogo drugih stvari u

13

ivotu koje volimo kada ih imamo, ali kojih se ne oseamo lieni u njihovom odsustvu. Drugi istrauju duboke psiholoke razloge, govorei o frojdovskom sindromu, o zameni za majinu dojku. To je, ustinu, potpuno obrnuto. Obino poinjemo da puimo da bismo pokazali da smo odrasli i zreli. Umrli bismo od sramote da sisamo sisu na javnom mestu. Drugi opet misle da je to obrnuto i da, uvlaei dim i izduvavajui ga kroz nozdrve, to proizvodi mao efekat. Ni ovaj razlog ne stoji. Cigareta u uhu bi bila najsmenija. A koliko jo smenije da aljemo kancerogene smole direktno u plua? Drugi najzad kau: to mi upoljava ruke!. Zato je onda pale? To je oralno zadovoljstvo! Zato je onda pale? To je oseaj dima koji mi silazi u plua. Jedno stravino oseanje to se zove guiti se. Trideset i tri godine je razlog koji sam navodio bio da me to oputa, da mi daje poverenje i hrabrost. Znao sam i da me to ubija da me kota itavo bogatstvo. Zato nisam otiao kod nekog doktora da mu traim da mi prepie neko drugo sredstvo za oputanje, neko drugo sredstvo da mi povrati hrabrost i poverenje u sebe? Nisam otiao jer sam znao da bi mi neto predloio. To, dakle, nije bio razlog, to je bilo moje opravdanje. Neki kau da pue zato to to rade i njihovi prijatelji. Da li ste i vi toliko glupi? Ako je tako, molite se da vai prijatelji ne ponu da seku sebi glavu kada ih zaboli! Mnogi puai koji se pozabave pitanjem zakljue da je to, na kraju krajeva, sasvim jednostavno navika. To nije zaista objanjenje, ali, budui da smo odstranili sva uobiajena racionalna objanjenja, to je jedino mogue opravdanje koje ostaje. Na alost, njemu nedostaje logike koliko i drugima. Svakog dana menjamo navike, i naputamo neke itekako prijatne. Moje navike ishrane su iz vremena kada sam puio. Ne dorukujem, niti ruam; imam samo jedan obrok, uvee. Ipak, na odmoru, moj omiljeni obrok je doruak. im se vratim sa odmora, ponovo se vratim uobiajenom ritmu bez iole napora. Zato da nastavimo da ivimo sa nekom navikom koja nam ostavlja lo ukus u ustima, koja nas ubija, koja nas kota itavo bogatstvo, koja je prljava i odbojna i koje bismo, svakako, hteli da se oslobodimo, kad je dovoljno da to prestanemo da radimo? Zato je to toliko teko? Odgovor je da to nije teko. To je ak smeno lako. Kada budete shvatili prave razloge koji vas nagone da puite, prestaete to da radite to je sve. A posle najvie tri nedelje, jedina zagonetka e biti da saznate zato ste, zbog ega, mogli da puite toliko dugo. Nastavite itanje... IV POGLAVLJE

14

KOBNA ZAMKA Zavisnost od duvana je najtananija i najkobnija klopka koja postoji. ovek ne bi ak mogao ni da pojmi jednu tako genijalnu zamku. Na poetku, ta nas dovodi do puenja? Hiljade ljudi koji to ve rade. Sigurno, oni nas upozoravaju da je to odvratna navika koja ih kota itavo bogatstvo i koja e ih na kraju unititi; ali mi ne moemo da prihvatimo da oni u tome ne nalaze nikakvo zadovoljstvo. Jedna od ganutljivih strana cigarete je ar sa kojim se trudimo da padnemo pod njen uticaj. To je jedina zamka u prirodi koja nema nikakav mamac, nikakvo pare sira da privue eventualne rtve. Tu klopku ne ini tako efikasnom velianstveni, nego kuni ukus cigarete. Kad bi ta prva cigareta bila divna, to bi probudilo nae sumnje i mi, inteligentna bia, shvatili bismo razloge koji nagone polovinu odraslog stanovnitva da se na taj nain truje. Ali, poto nam ta prva cigareta ostavi tako lo utisak, mi verujemo da smo sigurni da nikada neemo od nje postati zavisni i ubedjeni smo da emo, poto u tome ne nalazimo zadovoljstvo, prestati kad god poelimo. To je jedina droga koja vam ne dozvoljava da shvatite ta vas je nagnalo da je uzmete. Deaci uglavnom poinju jer hoe da izgledaju muevno u stilu Hemfri Bogarta ili Klinta Istvuda. Poslednja stvar koju osetite sa prvom cigaretom je da ste opasan tip : ne usudjujete se da progutate dim i, ako ikada uspete, ponete da imate vrtoglavice, i oseate se bolesno. elite pre svega da se udaljite od drugih i da se oslobodite te gadosti. Za ene, cilj je da izgledaju moderno i sofisticirano. Sve smo ih videli kako povlae sitne dimove iz svoje prve cigarete, apsolutno smenog izgleda. Kada su deaci konano nauili da izgledaju opasno, a devojke sofisticirano, svi su zaalili to su jednog dana poeli da pue. Provedemo onda ostatak naeg ivota pokuavajui da objasnimo sebi zato smo poeli, u odvraanju nae dece da to ponu a, kada imamo hrabrosti, pokuavajui da se izvuemo iz zamke. Poto je ona veoma dobro osmiljena, mi pokuavamo da prestanemo tek tokom stresnih perioda u naem ivotu, tek kad se taj stres tie naeg zdravlja, novanih problema ili kad nam je, sasvim jednostavno, dosta da se oseamo kao robovi. Dakle, od samog poetka, na stres raste, zbog teskobe koju prouzrokuje nedostatak nikotina, teskobe od koje puai posebno strepe. Problem je to sada moramo da se uzdravamo od onoga na ta smo navikli da raunamo u takvim situacijama (to jest nae stare podrke, cigarete). Posle nekoliko dana muenja, odluujemo da je trenutak da prestanemo bio vrlo loe odabran. Treba svakako da saekamo neki period bez stresa da bismo mogli da prestanemo da puimo u boljim okolnostima. I,

15

im se takva prilika ukae, razlozi da se prestane sa puenjem odlaze u dim! esto, ak, taj period nikada ne dodje, jer mislimo da nai ivoti neminovno tee da postanu sve stesniji. im napustimo porodino krilo, prirodni proces je da se okuimo, da pozajmljujemo pare, da imamo decu, da preuzimamo sve vie i vie profesionalnih odgovornosti, itd. Sve to je takodje zabluda: istina je da su najstresnije godine naeg ivota bile godine naeg najranijeg detinjstva i adolescencije. Mi smo skloni da meamo odgovornost i stres. ivot puaa postaje automatski stresniji, jer ih duvan ne oputa, jer on ne odstranjuje stres kako drutvo eli da mislimo. Upravo je suprotno: duvan vas ini jo nervoznijim i stresiranijim. Svaki pua je kao neko ko je izgubljen u gigantskom lavirintu. im u njega udjemo, na um postaje zamagljen i nejasan i mi provedemo ostatak naeg ivota nastojei da se iz njega izvuemo. Mnogi od nas konano uspeju u tome, esto da bi kasnije upali u istu zamku. Ja sam proveo trideset i tri godine svoga ivota pokuavajui da nadjem izlaz iz lavirinta. Kao svim puaima, nita mi tu nije bilo jasno. Ipak, sticajem neuobiajenih okolnosti, od kojih nijedna ne treba da bude pripisana meni, traio sam da saznam zato mi je toliko dugo izgledalo teko da prestanem i zato sam konano to uradio sa toliko lakoe i zadovoljstva. Otkako sam prestao sa puenjem, moj hobi, a kasnije i moje zanimanje su bili da prouavam mnogobrojne zagonetke u vezi sa cigaretom. To je sloena i fascinantna slagalica koju je, kao i Rubikovu kocku, praktino nemogue reiti. Ipak, kao i sve mozgalice, to postaje vrlo lako kada se zna dobra metoda! Ja znam reenje da vas oslobodim bez tekoa od potinjavanja cigareti. Pomoi u vam da pronadjete izlaz iz lavirinta i da vas uverim da se nikada tamo ne vratite. Sve to vi treba da uradite je da pratite uputstva. Najmanji pogrean korak, i ostatak uputstava e vam biti beskoristan. vrsto sam uveren da bilo ko moe da prestane da pui sa velikom lakoom, ali najpre treba da utvrdimo neke injenice. Ne, ne govorim o stranim zlodelima duvana. Znam da ih vi ve znate, a ima, svakako, dosta dostupnih informacija na tu temu: da je to bilo odluujue da prestanete sa puenjem, vi biste to ve uradili. Ono to ja hou da utvrdim pre svega je zato mislimo da je teko da prestanemo. Da bismo dali neki odgovor na ta pitanja, potrebno je da znamo zato nastavljamo da puimo. V POGLAVLJE ZATO NASTAVLJAMO DA PUIMO? Svi mi poinjemo da puimo iz beznaajnih razloga, uglavnom zbog mimikrije, u drutvenim povodima, ali, kad smo se jednom uhvatili u zamku, zato nastavljamo?

16

Nijedan pua ne zna zato pui. Kad bi znao pravi razlog, on ne bi puio. Pitao sam hiljade puaa tokom mojih seansi. Pravi razlog je istovetan za svakog puaa, ali raznolikost odgovora je bezgranina. Mislim da je ta etapa u mojim konsultacijama najzabavnija, ali istovremeno jedna od najpatetinijih. Svi puai znaju duboko u sebi da se ponaaju kao imbecili. Oni vrlo dobro znaju da pre nego to su pali u potinjenost cigareti , nisu imali nikakvu potrebu da pue. Skoro svi se seaju da im je prva cigareta imala kuan ukus i da su morali da se potrude da postanu pravi poklonici. Najnesnosnije je to oni oseaju da nepuai ne gube apsolutno nita i da im se ak podsmevaju (naroito u dane bez duvana). Ipak, kao i drugi, puai su ljudska bia, pametna i racionalna. Oni su svesni da izlau svoje zdravlje ogromnim rizicima i da troe bogatstvo na cigarete tokom svog ivota. Zato im je neophodno da nadju racionalno objanjenje koje opravdava njihovu naviku. Pravi razlog koji nas nagoni da nastavimo da puimo je vrlo veta kombinacija dva faktora o kojima u vie govoriti u dva sledea poglavlja. To su: 1) zavisnost (fizika) od nikotina, 2) psiholoka zavisnost: pravo ispiranje mozga VI POGLAVLJE ZAVISNOST OD NIKOTINA Duvan sadri jednu drogu, nikotin, jedan uljani i bezbojan sastojak koji kod puaa izaziva zavisnost. to se naih saznanja tie, to je droga u iju se vlast pada najbre (zaboravimo crack...); u nekim sluajevima, samo jedna cigareta je dovoljna. Svaki dim cigarete isporuuje mozgu, preko plua i krvnih sudova, malu dozu nikotina ije je delovanje jo bre od delovanja doze heroina koju narkoman ubrizgava u venu. Ako povuete dvadeset dimova iz vae cigarete, to e biti dvadeset doza droge koju primate sa samo tom jednom cigaretom. Nikotin je droga sa vrlo brzim delovanjem. Posle jedne popuene cigarete, njen postotak u krvi se smanji otprilike na pola za manje od trideset minuta, a na tri etvrtine za manje od jednog sata. To objanjava to se prosena potronja kree oko dvadeset cigareta dnevno. im pua ugasi cigaretu, nikotin brzo naputa njegov organizam i on ponovo poinje da osea nedostatak nikotina. Moram odmah da rasprim jednu estu zabludu u vezi sa tim efektima pomanjkanja. Puai povezuju taj nedostatak sa stranim traumama od kojih pate kada pokuaju, ili su primorani, da prestanu da pue; ta trauma

17

je pre svega mentalna; pua se osea lienim svog zadovoljstva, svoje podrke. Vratiu se kasnije na to. U stvarnosti, pravi simptomi nikotinske apstinencije su tako lagani da je najvei deo puaa iveo i umro ne primetivi ak da su bili narkomani. Kad koristimo izraz zavisnost od nikotina, mislim jednostavno na injenicu padanja u puaku naviku. Veina puaa smatra da su droge strane, a ipak su istinu govorei narkomani. Sreom, radi se o drogi koje moemo da se oslobodimo vrlo lako, ali treba najpre prihvatiti injenicu da si narkoman.

Nema fizikog bola u simptomima nikotinskog pomanjkanja. Radi se samo o oseaju praznine, nemira, oseanju da nam neto nedostaje; to objanjava to toliko puaa
povezuju zavisnost od duvana sa injenicom da imaju ime da zaposle ruke. Ako se to stanje pomanjkanja produi, pua postaje nervozan, uznemiren, gubi sigurnost i postaje razdraljiv. To je kao da ste gladni ali otrova, nikotina. Za manje od sedam sekundi poto smo upalili cigaretu, sve nikotin ve deluje i nekontrolisana elja je utoljena, izazivajui tako oseaj oputanja i poverenja koje cigareta omoguuje puau. Tokom naih prvih poklonikih dana, ti simtomi pomanjkanja i njihovog olakanja su tako neznatni da mi nismo ak ni svesni njihovog postojanja. Kada ponemo da puimo redovno, mislimo da e se oni iznenada pojaviti, bilo zbog toga to smo uspeli da procenimo realno cigaretu, ili zato to smo stekli naviku. Istina je da smo ve u njenoj vlasti; mi ne shvatamo, ali to malo nikotinsko udovite se ve smestilo unutar naeg stomaka i treba ga ubudue hraniti. Svi mi poinjemo da puimo iz glupih razloga. Niko to ne mora da radi. Jedini razlog zbog kojeg svako nastavlja, bilo da je povremeni ili stalni pua, je to mora da hrani to malo udovite. Na odnos sa cigaretom iznosi na videlo itav niz paradoksa. Svaki pua je svestan da je imbecil i zna da ga je ulovilo neto djavolsko. Mislim ipak da je najpatetiniji vid cigarete taj da je zadovoljenje koje pua iz nje dobije umirujue zadovoljstvo i telesna smirenost pre no to padne u vlast duvana. Isti je oseaj kada vam zavija komijin alarm celog dana. Kada buka prestane, iznenada osetite velianstven oseaj mira i smirenosti. Radi se u stvari manje o miru, a vie o kraju uznemirenja. U godinama kada ulazimo u taj zaarani krug duvana, telesni razvoj je zavren, to jest telo je dostiglo svoje konano stanje. Mi onda u njega

18

silom ubacujemo dozu nikotina. im zavrimo jednu cigaretu, nikotin poinje da naputa nae telo i mi onda osetimo prve simptome pomanjkanja ne istinski bol, samo oseaj praznine. Mi ga nismo ak ni svesni, ali nikotin deluje kao esma koja kaplje kap po kap u na organizam. Nai racionalni umovi to ne razumeju. Oni za tim nemaju potrebu. Sve to mi znamo je da nam treba cigareta; kada je zapalimo, elja nestaje i mi ponovo postajemo zadovoljeni tokom nekoliko minuta i sigurni u sebe kao to smo bili pre no to smo postali puai. To zadovoljenje je samo privremeno jer, da biste ublaili tu elju, morate da isporuite vie nikotina u vae telo. im ugasite cigaretu, elja se ponovo vraa i krug je zatvoren. To je doivotni lanac osim ako ga ne prekinete. Zavisnost od duvana moemo uporediti sa injenicom da nosimo isuvie tesne cipele samo da bismo osetili zadovoljstvo kad ih izujemo. Ima tri osnovna razloga zbog kojih puai ne vide stvari na taj nain: 1 Nema prepoznatljivog fizikog bola, to je samo utisak. 2 Droga deluje svojim odsustvom. Zato je teko osloboditi se bilo koje droge. Kad ne puite vi patite: ne smatrate da je cigareta odgovorna. Kad je zapalite, odmah vam je lake: tako ste potpuno prevareni, izjednaavajui cigaretu sa nekim zadovoljstvom ili osloncem. 3 Podvrgnuti smo od rodjenja neverovatnom ispiranju mozga. Pre nego to ponemo da puimo, ne znamo za tu potrebu; prihvatamo ipak, bez bojazni i iznenadjenja, nakon tekog procesa uenja, da nam cigareta daje oslonac (taku) ili ak zadovoljstvo. Mi ak vie i ne pomiljamo da tu injenicu dovedemo u pitanje. Mi smo sada medju srenicima iz grupe puaa. Moemo da iskoristimo priliku da rasprimo i druge zablude koje krue u vezi sa duvanskom zavisnou. To nije navika! Mi stiemo razne vrste navika tokom ivota, od kojih neke vrlo prijatne. Kad bi se zavisnost od duvana ograniila na naviku, mi bismo morali, zbog mnogostrukih mana koje on ima (posebno njegov lo ukus, opasnost po nae zdravlje, njegova cena stalno sve vea i vea, jednostavna injenica da smo svesni da je to odvratno i da bismo voleli da ga se oslobodimo...), da prestanemo sa puenjem bez ikakvog problema. Zato nalazimo da je to toliko teko? Odgovor je da se ne radi o navici, nego o zavisnosti od droge. Trudimo se da nauimo da ivimo sa njom. Ali pre nego to postanemo svesni toga, mi redovno kupujemo cigarete i one su nam neophodne. Panika nas obuzme kada ih nemamo vie, i postepeno, naa potronja se vremenom poveava. Kao i za sve droge, to poveavanje proizilazi iz injenice da nae telo tei da postane imuno na nikotin. Posle dosta kratkog perioda, cigareta

19

prestaje da potpuno olakava pomanjkanja koja stvara; tako se, palei cigaretu, vi oseate bolje nego nekoliko trenutaka ranije, ali ste u stvari manje oputeni nego da nikada niste puili, a to ak za vreme dok vam je cigareta u ustima. Taj fenomen je jo smeniji od noenja isuvie tesnih cipela, jer ovde opstaje jedan neprestani bol koji raste, ak i kad vie ne nosite cipele. Ova situacija je jo gora, jer kad ugasite cigaretu, nikotin brzo izvetri iz organizma i u stresnim situacijama pua iz tog razloga pui cigaretu za cigaretom. Navika ne postoji. Istinski razlog zbog kojeg pua nastavlja da nosi svoj krst je to malo udovite nastanjeno u njegovom stomaku. On mora sada da ga hrani. Sam pua odluuje dokle e to da radi; postoje etiri vrste situacija ili njihova medjusobna kombinacija zbog koje e se to desiti. Te situacije su: Dosada / koncentracija: Dve radikalno suprotne situacije! Stres / oputanje: Dve radikalno suprotne situacije! Koja arobna droga moe odjednom da ima suprotni efekat od onoga koji je imala nekoliko trenutaka ranije? Ako razmislite o tome, koji drugi tipovi situacija postoje u vaem ivotu, osim sna? Istina je da cigareta ne olakava ni dosadu ni stres, niti pospeuje koncentraciju ili oputanje. To je samo privid. Nikotin nije samo droga, on je i veoma moan otrov, posebno se koristi u insekticidima (pogledajte renik). Kad bi vam nikotin koji sadri jedna cigareta bio direktno ubrizgan u venu, on bi vas ubio. U stvari, cigareta nam isporuuje i druge otrove, kao to je ugljen monoksid. U sluaju da razmiljate o prelasku na lulu ili na cigaru, znajte da se sadraj ove knjige odnosi na sve oblike duvanske zavisnosti. Ljudsko telo je sigurno najsavreniji organizam na naoj planeti. Nijedna ivotinjska vrsta, ak ni crv ili najnia ameba, ne mogu da preive ako ne prave razliku izmedju zdrave hrane i otrova. Tokom procesa prirodne selekcije koji je trajao milionima godina, na organizam i na um su nauili da prave razliku i da se oslobode otrova. Miris i ukus cigarete su odbojni svakom ljudskom biu pre nego to padnu u podanitvo cigareti. Ako dunete duvanski dim u lice bilo kojoj ivotinji ili bilo kom detetu (pre nego to se navikne), kaljae i pljuvati. Kada smo puili tu prvu cigaretu, uvlaenje dima nas je teralo da kaljemo. Mi smo ipak nastavili da puimo, toliko da osetimo muninu ili ak da se razbolimo. To nas je na organizam upozoravao: Prestani, to je otrov! U tom kljunom trenutku se esto odluuje da li emo postati puai

20

ili ne. Potpuno je pogreno rei da samo fiziki i mentalno slabe linosti postaju puai. Srenici, to su oni koje je to prvo iskustvo uverilo da ne nastave; fiziki, njihova plua nisu mogla da podnesu taj tretman i oni su zauvek izleeni. Osim ako, druga mogunost, nisu mentalno spremni da podnesu to teko uenje: da pokuaju da uvuku dim bez kaljanja. Za mene je to najtraginije: kojom snagom se upinjemo da postanemo zavisnici. Zato je tako teko da adolescenti prestanu da pue. Jer se oni jo uvek ue da pue, jer jo uvek misle da su cigarete odvratne, misle da mogu da prestanu kad hoe. Zato ne ele da nas sluaju? Zato mi nismo heli da sluamo nae roditelje? Mnogobrojni puai misle da vole ukus i miris duvana. To je samo zabluda. U stvari, sve to mi radimo kada uimo da puimo je navikavanje organizma da postane imun na lo ukus i taj miris da bismo mi mogli da imamo nau dozu, kao heroinski zavisnici koji nalaze da je prijatno da se bodu. Simptomi pomanjkanja heroina su izuzetno teki i narkoman voli u stvari ritual kojim olakava nedostatak. Pua ui da prevazidje reakcije svog tela na efekte dima, da bi imao svoju dozu. Pitajte bilo kog puaa koji misli da pui samo iz zadovoljstva da li ne bi puio ako nema vie svoju uobiajenu marku cigareta, da ima na raspolaganju samo neku marku koje se grozi. Puai bi vie voleli da pue staro trulo ue nego da apstiniraju; oni e se zadovoljiti motanim cigaretama, mentol cigaretama, cigarama ili lulom; na poetku, ukus je kuan, ali, ustrajnou, nauimo da ga volimo. Neki ak nastave da pue i kad su prehladjeni, kad imaju grip, kad ih boli grlo, kad imaju bronhitis ili emfizem. Zadovoljstvo nema nikakve veze s tim. Kad bi to bilo tako, niko ne bi puio vie od jedne cigarete. Postoje ak hiljade bivih puaa zavisnih od onih vakaih guma sa nikotinom koje su im njihovi doktori prepisali i mnogi od njih pue jo uvek. Tokom mojih seansi, neki pacijenti, zastraeni idejom da su bili drogirani, misle da e im to saznanje jo vie oteati zadatak. U stvari, svest o tome je veoma dobar predznak, a to iz dva razloga: 1 Razlog zbog kojeg mnogi od nas nastavljaju da pue je to, iako znamo da ima vie mana nego vrlina, mi verujemo da ima neeg u cigareti to nam se svidja ili da je to zbog nekakve pomoi. Mislimo da emo kada prestanemo da puimo osetiti nekakvu prazninu, da neke situacije u naem ivotu nee vie nikada biti iste. To je zabluda. Istina je da nam cigareta ne donosi nita; ona nam samo oduzima, zatim nam daje pomalo, da bi stvorila zabludu. Vratiu se na taj detalj u jednom od narednih poglavlja. 2 Iako je to najmonija i najbra droga kojoj podleemo, njen uticaj nije nikada mnogo jak. Poto je to droga sa vrlo brzim dejstvom, dovoljne su tri nedelje da 99% nikotina izvetri iz organizma i simptomi

21

pomanjkanja su praktino beznaajni; kao to sam rekao, neki ak nisu osetili nikakvu muku kad su ostavili duvan. Pitaete me onda, opravdano, zato toliko puaa nalazi da je tako teko prestati sa puenjem, zato oni treba da podnesu mesece torture i da provedu ostatak ivota sanjajui s vremena na vreme o cigareti. Odgovor se nalazi u sledeem razlogu zbog kojeg puimo ispiranje mozga. Hemijska zavisnost, koja je ostala, to lako podrava. Velika veina puaa provodi no bez ijedne cigarete. Efekti pomanjkanja nikotina ih ne bude. Veina od njih izadje ak iz svoje sobe ujutru pre nego to upali prvu cigaretu; neki ekaju ak da stignu na posao. Oni mogu tako da ostanu deset sati ne patei ni od kakvog oseaja pomanjkanja, ali kad bi trebalo da se uzdravaju deset sati tokom dana, upali bi kosu. Oni su u stanju, kada kupe novi auto, da se uzdre od puenja u njemu bez ikakve tekoe. Oni odu u pozorite, u samoposlugu, crkvu, itd. i ne smeta im to ne mogu tu da pue. ak i u javnom prevozu, ljudi potuju zabranu. Oni su esto oduevljeni to ih neko ili neto spreava da pue. Mnogi se uzdravaju automatski, kod nepuaa, ili makar pomalo, u njihovom drutvu, a da ne oseaju zaista neprijatnost. U stvari, mnogi podnose bez tekoa duge periode uzdravanja. Kada sam ja puio, deavalo mi se da provedem prijatno vee a da ne popuim ni jednu cigaretu. Poslednjih godina, ekao sam ak sa nestrpljenjem te veeri kada sam mogao da prestanem neko vreme da ne guim samog sebe (kakva istinski smena navika!). Hemijsku zavisnost je dakle lako podneti, ak i kad ste jo uvek u njenoj vlasti. Hiljade puaa ostaju itavog ivota povremeni puai. Oni su isto tako zavisni kao i veliki puai. Neki veliki puai koji su prestali da pue, pue jo uvek tu povremenu cigaretu koja ih odrava u zavisnosti. Tako, prava zavisnost od nikotina nije glavni problem. Ona deluje kao katalizator da nam odvrati misli od pravog problema, ispiranja mozga. Trebalo bi da bude uteha za autentine puae da znaju da im je isto tako lako da prestanu da pue kao i povremenim puaima. Paradoksalno, njima je ak i lake. to ste vie naviknuti, vaa zavisnost vas vie vezuje i bolji e biti oseaj oslobadjanja kada prestanete. Trebalo bi da ovo bude jo jedna uteha da znamo da su glasine koje krue (potrebno je da prodje pet godina da se va organizam vrati u normalno stanje, svaka cigareta je pet minuta ivota manje..) neosnovane. Ne verujte da se namerno preteruje u vezi sa tetnou duvana. Ona je ak tuno potcenjena. Ali istina je da pravilo od pet minuta spada u procenu, koja oigledno, vai samo ako obolite od jedne od smrtonosnih

22

bolesti vezanih za duvansku zavisnost, ili ako toliko zagadite svoja plua da vie ne funkcioniu. U stvari, vae telo se nikada nee vratiti u svoje prvobitno stanje. Dovoljno je, na primer, da postoje puai u njihovom okruenju da nepuai prime malu dozu. Ipak, nae telo je jedna neverovatna maina koja poseduje ogromnu sposobnost obnavljanja, pretpostavljajui naravno da nismo nita nepopravljivo stekli. Ako prestanete sada da puite, vae telo e se oporaviti za nekoliko nedelja, skoro kao da niste nikada puili. Nije, dakle, nikada isuvie kasno da se prestane. Pomogao sam da se izlee mnogobrojni puai koji su bili u pedesetim godinama, neki od njih su bili ak i stariji od osamdeset. Nedavno sam, kao pacijenta imao jednu enu od devedeset i jedne godine i njenog sina od ezdeset i pet godina. Kada sam je pitao zato eli da prestane da pui, ta dama mi je odgovorila da eli da d primer sinu. to vas cigareta vie privlai, to e vee biti olakanje. Kada sam konano prestao da puim, odjednom sam preao od sto na nula cigareta dnevno ne osetivi ni najmanji nedostatak. Zaista je to bilo veoma prijatno, ak i tokom perioda pomanjkanja. Pre nego to dodjemo dotle, vano je da se ukine to ispiranje mozga. VII POGLAVLJE ISPIRANJE MOZGA I USPAVANI PARTNER Kako i zato poinjemo da puimo? Da bismo dobro razumeli te razloge, potrebno je da ispitamo mone efekte podsvesti, one koju ja nazivam uspavanim partnerom. Svi mi za sebe verujemo da smo pametna i odgovorna ljudska bia, koja slobodno biraju svoj put u ivotu. U stvari, 99 posto naih stavova nam se diktira od naeg rodjenja. Mi smo samo ist proizvod drutva u kojem smo bili odgajeni naa odea, nai domovi, nae ivotne eme, ak i teme u vezi sa kojima istiemo neke razlike (na primer politika miljenja). Nije zaudjujue to militantni uesnici levih partija imaju tendenciju da proizidju iz radnikih sredina, i obrnuto. Podsvest ima veoma moan uticaj na nae ivote i milioni ljudi mogu da se prevare ak u vezi sa dve injenice za koje se veruje da su utemeljene. Pre otkria Kristifora Kolumba, ogromna veina oveanstva, bila je ubedjena da je zemlja ravna. Mi danas znamo da je (skoro) okrugla. Ja bih mogao da napiem dvanaestak dela koja pokazuju da je ravna: ne bih vie nikoga ubedio. Ipak, koliko od nas je otilo u svemir da se u to uveri? ak i ako ste putovali avionom ili brodom oko zemlje, ta vas ini tako sigurnim da ne opisujete krug po ravnoj povrini?

23

Poslenici iz domena reklame shvataju mo manipulacije podsvesnim, otuda neverovatan broj plakata koje sreemo, otuda zaprepaujui procenat reklama u asopisima. Mislite li da je to gubitak novca? Mislite li da vas to ne tera da kupite? Varate se! Pokuajte onda vi sami. Sledei put kada odete u neki kafe ili restoran kada je hladno, i kada vas oni sa kojima ste poli pitaju ta elite da pijete, umesto da zatraite konjak (ili neto drugo), recite naglaeno: Znate li ta bi mi zaista predstavljalo zadovoljstvo? Dobar stari konjak da me zagreje. Videete da e to uraditi ak i oni koji ne vole konjak. Od najranijeg detinjstva, naa podsvest je svakodnevno informisana da nas cigarete oputaju i da nam daju hrabrost i poverenje u nas same i da je najdragocenija stvar na zemlji cigareta. Mislite da preterujem? Zaprepaujua je injenica kad su u pitanju umetniki prikazi, povezani bliskim ili daljim vezama sa audiovizuelnim. Kada gledate neki crtani film, neki film ili neki pozorini komad, i kada nad nekim treba da se izvri smrtna kazna, koja je njegova zadnja elja? Tako je, cigareta. Taj tip sugestije ne deluje na nau svest, nego na nau podsvest, uspavanog partnera, u svakom trenutku da ga prilagodi. Najdragocenija stvar na zemlji, moja poslednja misao i moje poslednje delo bie da popuim cigaretu. U svim ratnim filmovima, ranjeni imaju pravo na svoju cigaretu, ak i ako im je ostao samo deo vilice da je dri. Mislite da su se stvari nedavno promenile? Ne, nau decu iscrpljuju stalnim ponavljanjem, reklamnim ili ne. Reklamiranje cegareta je danas zvanino prognano sa televizije, a ipak u vreme velike sluanosti, najvei igrai, najbolji muziari ili drugi umetnici su uvek sa cigaretom u ustima. Programe obino sponzoriu duvanski giganti i to je najmranija tendencija savremene reklame: veza izmedju sportskog dogadjaja i duvanskih marki. Neke marke cigareta sponzoriu kue formule 1, a ide se ak i dotle da se nosi njihovo ime ili je moda obrnuto? Izvestan reklamni spot, na engleskoj televiziji, pokazuje ak jedan par u krevetu kako deli cigaretu posle ljubavi. Povezanost je oigledna. Moemo se samo diviti delu reklamne agencije jedne britanske kompanije. Ne njenim crteima, nego kvalitetu njene kampanje: ovek se suoava sa smru ili propau njegov diriabl je u plamenu i zgnjeie se, ili e prikolica njegovog motora upasti u jarak, ili brod Kristofera Kolumba samo to nije pao sa ivice sveta. Ni rei. Samo nena muzika. On onda pali cigaretu te marke; izgled blaenstva mu preplavljuje lice. Naa svest nije moda u toku sa snanim dejstvom te reklame, ali uspavani partner u nama vari strpljivo njene oigledne implikacije. Istina je i da postoji jedna reklama u obrnutom smeru strah od raka, amputacija nogu, bolesti grla ali ona apsolutno ne spreava ljude da pue. Logino, trebalo bi, no ipak to nije sluaj. Upozorenja o opasnosti cigarete su sada toliko vidljiva da je puau nemogue da ih ne zna. Ipak, ona

24

ne spreavaju mlade da ponu. Svih onih godina kada sam puio, iskreno sam verovao da nikada ne bih puio da sam znao za oiglednu vezu izmedju raka plua i cigarete. Istina je da to apsolutno nita ne menja. Klopka je jo uvek ista kao i pre trideset godina. Sve antiduvanske kampanje su samo unele jo vie zabune. ak i paklice, te divne sjajne paklice koje vas ubedjuju da progutate njihovu sadrinu, eksplicitno pokazuju svoju kodljivost. Ko ita ta upozorenja i u potpunosti shvata posledice? Jedan od najveih proizvodjaa cigareta koristi ak taj strah da od njega napravi centralnu temu jedne reklame za britansko trite. Ta reklama, koju mi ne znamo u Francuskoj, postavlja paralelu izmedju straha puaa (simbolizovanog raznolikim zastraujuim kreaturama) i paklice cigareta. Povezivanjem ideja, sugerie se puau da mu ta paklica pomae da pobedi taj strah. Ironino, najmonija snaga u ispiranju mozga je sam pua. Izjava da puai nemaju volje i da su fiziki slabi je ogromna zabluda. Potrebno je da budete fiziki veoma jaki da biste pobedili taj otrov. To je jedan od razloga to puai ne prihvataju dosadne statistike koje dokazuju da duvan unitava zdravlje. Svi mogu da navedu nekog ujka Renea koji je puio dve pakle dnevno, koji je iveo devedeset godina i koji nije nikada imao ni najmanji problem sa zdravljem. Oni odbijaju da razmiljaju o stotinama drugih puaa pokoenim ak pre ezdesetak i o injenici da bi i sam ujka Rene bio moda jo uvek iv da nije puio. Napravite malo ispitivanje medju vaim prijateljima i kolegama, videete da je veina puaa ljudi sa snanom voljom. Radi se esto o nezavisnim radnicima, rukovodeem kadru, koji se bave nekim specifinim zanimanjima navedimo bez reda, doktori, advokati, policajci, profesori, trgovci, medicinske sestre, sekretarice, domaica sa decom koju odgajaju..., drugaije reeno, sve posebno stresne delatnosti. Glavna pogrena ideja koju imaju puai je da cigareta umiruje stres. Oni na taj nain nastoje da je poveu sa glavnima, sa onima koji se suoavaju sa velikim odgovornostima i sa svakodnevnim stresom. Oigledno, svako se divi tom tipu osoba i nastoji, da bi im bio slian, da ih imitira. Ostala izuzetno izloena zanimanja su ona gde su aktivnosti monotone, jer je dosada jedna druga situacija pogodna duvanskoj zavisnosti. Bojim se da je to jo jedna zabluda. Veliina ispiranja mozga je neverovatna. Nae drutvo osudjuje i snano prezire one koji snifaju lepak, one koji uzimaju heroin ili koji se odaju svakoj drugoj supstanci koja se smatra za drogu. Elem, u naoj zemlji, smrtnost zbog udisanja isparenja trihlora ne prelazi desetak godinje, a onih od overdoze heroinom ima oko stotinak. Postoji jedna druga droga, nikotin, koja je dosegla vie od 60% medju nama u jednom ili u nakom drugom trenutku i za koju mnogi, jo uvek zavisni, plaati skupo itavog svog ivota. Vei deo njihovih sredstava odlazi na cigarete i stotine hiljada ljudi vidi svake godine svoj razoreni ivot jer su

25

jednoga dana pali u klopku. Tu je ubica broj jedan zapadnog drutva, ak ispred saobraajnih nezgoda. Zato gledamo na shoot tihlorom ili heroinom kao na djavolske navike, dok je droga na koju se troi najvie novca i koja zaista masovno ubija smatrana, do samo pre nekoliko godina, kao savreno prihvatljiva drutvena navika? Svakako, cigareta se odnedavno smatra neznatno nedrutvenom i tetnom po zdravlje, ali je i dalje legalna I prodaje se kod ma kog trafikanta, u svakom kafeu, baru, klubu ili restoranu. Korisnik broj jedan je naa britanska vlada koja prikupi 5 milijardi funti sterlinga godinje zahvaljujui prodaji cigareta. Duvanske kompanije potroe svake godine 100 miliona funti samo na reklami. Treba poeti sa pripremama taktike otpora tom ispiranju mozga, ba kao kad biste hteli da kupite polovan auto; ljubazno odobravajte, ali ne verujte ni re od onoga to vam priaju. Poledajte najpre, iza tih sjajnih pakovanja, prljavtinu i otrov koji se tu kriju. Ne dozvolite da vas uhvate tim lepim staklenim pepeljarama ili zlatnim tabakerama, ni milionima ljudi koji su uhvaeni pre vas. Ponite tako to ete se zapitati: Zato to radim? Da li mi je to zaista potrebno? Ne, oigledno. Mislim da je ta uslovljenost deo koji je najtee objasniti. Zato jedna pametna i racionalna osoba postaje potpuno glupa kada je odnos prema cigareti u pitanju? Teko mi je da to priznam svim pacijentima koje primam, ali ja sam bio najgluplji od svih. I moj otac je bio neumereni pua. Bio je to jedan robustan ovek, pokoen pre pedesetih zbog cigarete. Seam ga se kada sam bio mali deak. Kaljao je i pljuvao od jutra; dobro sam video da je bolestan i bilo je oigledno da ga je zaposelo neto djavolsko. Jo vidim sebe kako govorim majci: Nemoj nikada da mi dopusti da postanem pua! Kao adolescent, bio sam oduevljeni pristalica fizike kulture. Sport je bio itav moj ivot i bio sam hrabar i verovao u budunost. Da mi je neko tada rekao da u na kraju puiti po pet paklica dnevno, kladio bih se u sve to imam i stavio glavu na panj da to nije istina. Sa etrdeset godina, bio sam potpuni zavisnik od cigarete. Toliko da sam bio stigao dotle da nisam mogao da uradim ni najmanji fiziki ili mentalni napor a da pre toga ne upalim jednu. Na veinu puaa, normalni ivotni stresovi deluju kao katalizatori, kao to je odgovaranje na telefon ili na pozivnicu. to se mene tie, ja nisam mogao ak da promenim televizijski program ili da upalim lampu a da ne upalim pre toga cigaretu. Znao sam da me to ubija. Bilo mi je nemogue da ne vidim istinu. A opet, jo uvek ne uspevam da shvatim kako sam mogao da ne znam za uticaj koji to imalo na moj mentalni sklop. To je bilo toliko oigledno! Smeno je

26

to mnogi puai pate u jednom trenutku svoga ivota od zablude da vole cigaretu. To nikada nije bio moj sluaj. Mislio sam da mi to pomae da se koncentriem i da me smiruje. Sada, kada vie ne puim, najtee mi je da verujem da je sve to jednostavno postojalo. Kao kad biste se probudili iz komara a poredjenje nije preterano. Nikotin je droga i vaa ula su bolesna va ukus, vae ulo mirisa... Ali najgore kod cigarete nisu posledice po vae zdravlje ili va novanik, to je manipulisanje vaim razumom. Pronalazite svakakva opravdanja da nastavite da puite. Ja sam, u neko doba, puio lulu, poto mi jedan pokuaj da prestanem da puim nije uspeo. Mislio sam da e to biti manje tetno i da e mi pomoi da smanjim potronju. Nki duvani za lulu su potpuno smrdljivi. Njihova aroma moe ponekad da bude prijatna, ali su, na poetku, uvek nepodnoljivi za puenje. Seam se da sam imao, tokom tri prva meseca, potpuno ispeen vrh jezika. Kada puimo, neki crnpurast sok se skuplja u dnu lule. Ako vam se desi, sluajno, da nagnete malo vie lulu, nivo predje horizontalu; pre nego to primetite, progutali ste ceo gutljaj tog kunog soka. Rezultat, povraanje, koje god da je preduzee u kome se nalazite. Bila su mi potrebna tri meseca da nauim da puim ispravno lulu i ne mogu da shvatim kako, tokom ta tri meseca, nisam ak zastao da se zapitam zato se izlaem tom stranom tretmanu. Naravno, kada savlada taj izazov, pua lule izgleda najsrenije od svih. Veina od njih je uverena da pue jer vole lulu. Zato su, u tom sluaju, prihvatili tu rtvu da stignu dotle, kada su bili savreno sreni pre toga? Odgovor je da, kada jednom padnete pod uticaj nikotina, ispiranje mozga se pojaava. Naa podsvest zna da malo udovite treba da se hrani i sve ostalo je ne zanima. Strah nagoni ljude da nastave da pue. Strah od tog oseanja praznine i nesigurnosti koje vas obuzme kad vam nedostaje nikotin. injenica da toga niste svesni ne znai da on ne postoji. Vi nemate potrebe da to razumete, kao to ni maka nema potrebe da razume kako radi radijator; ona zna da e, ako sedne na odredjeno mesto, primiti toplotu. Glavna tekoa kada elimo da prestanemo da puimo proilizazi iz veliine ispiranja mozga. Ispiranje mozga koje nam podvrgava drutveno obrazovanje, pojaano onim koje nam odredjuje iskustvo sa tom drogom i na kraju, najjae od svih, ispiranje mozga koje dugujemo naim prijateljima, roditeljima i kolegama. Jedina stvar koja nas podsie da puimo prvi put je to to i drugi rade: imamo utisak da nam neto nedostaje. Radimo teko da bismo konano pali pod uticaj cigarete, a ipak niko nikada nije uspeo da objasni ta mu je nedostajalo pre puenja. Svaki pua koga vidimo nas uverava; mora da duvan doista donosi neto, inae zato bi puili? A, kada prestanemo, osetimo taj oseaj lienosti kada vidimo nakoga da pali cigaretu na nekom javnom dogadjaju. Osetimo se sigurnim u sebe i pomislimo da moemo da

27

dopustimo sebi jednu, samo jednu. Pre nego to primetimo, ponovo smo nasamareni. To ispiranje mozga je tako mono da potpuno izmeta nau viziju sveta. Engleski radio je emitovao, odmah posle rata, veoma popularan program o detektivu, Polu Templu; jedna epizoda se bavila temom naviknutosti na marihuanu, obino nazvanu trava. Trgovci su prodavali, bez znanja puaa, cigarete sa travom. Nije bilo tetnih efekata, ali neki koji su ih puili postali su zavisni (tokom mojih konsultacija, stotine pacijenata mi je priznalo da su puili travu: nico od njih nije postao zavisnik). Imao sam sedam godina kad je taj program emitovan. To je bilo prvi put da sam uo da se govori o drogi. Taj koncept zavisnosti, ta potreba da mora apsolutno da se ima svoja doza, ispunio me uasom i, od toga dana, iako sam ubedjen da trava nije droga, nisam se usudio da popuim ni najsiuniju grancicu marihuane. Kakva ironija da postanem poklonik droge broj jedan u svetu. Da je samo taj detektiv mogao da me upozori na cigarete! Kakva ironija da se konstatuje da posveujemo godine znatne sume za istraivanje raka, ali da troimo jo vie novca da ubedimo adolescente da se prepuste toj duvanskoj prljavtini. Treba apsolutno ukinuti tu uslovljenost. Stavimo stvari na svoje mesto: nije nepua frustriran, nego jadni pua, kome nedostaje ivot pun... zdravlja, energije, bogatstva, duhovnog mira, poverenja, hrabrosti, samopotovanja, sree. A ta dobija pua u zamenu za te strane rtve? Apsolutno nita ili zabludu da pokua da povrati stanje mira, smirenosti i poverenja u kojem svaki nepua stalno uiva. VIII POGLAVLJE OLAKATI OSEAJ POMANJKANJA Puai misle da pue iz zadovoljstva, da se opuste ili da steknu hrabrost. To je, ponavljam, samo zabluda. Pravi razlog je potreba da se olaka stanje pomanjkanja nikotina. Na poetku, cigareta nam slui kao drutveno lukavstvo. Da li smo joj podlegli ili ne, fino pokretanje zupanika je zapoelo. Naa podsvest

28

poinje da shvata da u nekim izuzetnim situacijama cigareta moe da bude prijatna. Malo po malo, kako padamo pod uticaj droge, potreba da olakamo nedostatak raste; to vas vie cigareta sputa, to vie nastojite da verujete da ini suprotno. Taj mehanizam je tako lagan i postupan da vi ne primeujete njegov razvoj. Oseate se svakoga dana potpuno isto kao prethodnog. Mnogi postanu svesni svoje zavisnosti tek onoga dana kada pokuaju da prestanu. A neki ak, jo uvek odbijaju da to shvate. Neki to odbijaju itavog svog ivota, pokuavajui da se ubede i da ubede druge da je cigareta zadovoljstvo. Evo jednog razgovora koji sam vodio, pre nekoliko meseci, sa jednim adolescentom puaem: Da li si svestan da je nikotin droga i da je jedini razlog to pui to to ne moe da prestane? - Gluposti ! To mi se svidja. Ine bih prestao. - Onda prestani samo nedelju dana, samo da mi dokae da govori istinu - Nema potrebe; to mi se svidja. Prestao bih kad bih hteo. - Prestani nedelju dana da dokae sebi da nisi zavisan. - Ja puim zato to mi se to svidja... Puai nastoje da olakaju svoj nedostatak u trenucima stresa, brige, koncentracije, oputanja ili zbog kombinacije ovih faktora. Sledea poglavlja to tretiraju detaljno. IX POGLAVLJE STRES Ne aludiram ovde samo na velike ivotne tragedije. ujem takodje sve i najmanje stresove kao to su telefonski pozivi, drutveni odnosi, nedae domaice, nedae zaposlenog sveta... Uzmimo tipian primer telefonskog razgovora. Za mnoge, telefon je generator stresa, posebno za zanimanja trgovinskog tipa. Veina poziva je, u sutini, od nezadovoljnih klijenata.... Va ef vas ne zove samo da bi vam estitao. Ukratko, uglavnom ima neto to nije u redu, neka loa vest ili situacija koje se pribojavate. Dakle, ba u tom trenutku, pua e upaliti cigaretu, ako je ve nema u ustima. On misli da e mu ta cigareta pomoi, ne znajui zaista u emu. esto, ak nije ni svestan da je pali. Evo ta se deava, u stvarnosti. Nesvestan toga, pua, ak i pre telefonskog poziva, ve pati od stresa, onog koji izaziva nedostatak nikotina. Budui da je taj stres praktino neprimetan, pua osea nezadovoljstvo i nervozu. Poziv pokree onda jedan dodatni stres, poveava na taj nain

29

globalni stres. Paljenje cigarete eliminie stres koji potie od nedostatka nikotina i, samim tim, pua se osea bolje. To oseanje poboljanja nije zabluda. Zaista postoji poboljanje: simptomi pomanjkanja su prestali i pua osea olakanje. Prelaz iz stanja jakog stresa u stanje osrednjeg stresa je realan; moe se nepobitno povezati sa cigaretom. Problem je to je cigareta odstranila samo stres koji je proiziao iz pomanjkanja nikotina, dajui vam tako sigurnost. Njena snaga je tolika da mi verujemo da ona umanjuje telefonski stres, a tu ve poinje zabluda. ak i dok pui, pua ostaje vie u stresu, nego da nikada nije puio; to vie zalazite u drogu, ona vas sve vie unitava i udaljava od stanja ispunjenosti nepuaa. A ak i ako vam svaka upaljena cigareta trenutno daje oseaj olakanja, efekat tog olakanja e izbledeti. Na kraju krajeva, efekat cigareta, ak i ako izgleda blagotvoran, nije vie dovoljan da vam potpuno olaka. Obeao sam vam da vam ova knjiga nee predlagati ok terapiju. U primeru koji sledi, ne dajem spektakularan prikay, hou jednostavno da pokaem da cigareta razara nerve vie nego to ih smiruje. Pokuajte da zamislite da ste stigli dotle da vam doktor kae da e morati da vam odsee obe noge ako odmah ne prestanete da puite. Pokuajte samo na trenutak da zamislite kakav bi vam bio ivot bez nogu. I stanje duha onoga koji, posle jednog takvog upozorenja, nastavlja da pui i zaista gubi noge. Takve prie bih svrstao u uzbunjujue. U stvari, oekivao sam da e mi neki doktor rei tako neto; jer sam mislio da bih onda prestao. Istovremeno sam oekivao da u, danas-sutra, dobiti izliv krvi u mozak i na taj nain izgubiti ne samo noge, nego ivot. A opet, o sebi nisam razmiljao kao o samoubilakom tipu, samo sam mislio da sam veliki pua. U takvim priama nema nieg alarmantrnog. To je samo stvarnost te zastraujue droge, koja vam sve vie izvlai vau energiju i vau hrabrost. A to vie ponitava vau hrabrost, vie se igra vama, utuvljujui vam sanu ideju da ima obrnuto dejstvo. Svi mi smo upoznali paniku koju oseti pua u kasne sate kada se boji da e ostati bez cigareta. Nepuai ne znaju za to. Cigareta izaziva to oseanje. Ona se ne zadovoljava samo time da vam razori nerve; to je moan otrov koji vam unitava zdravlje. Kada dostigne stadijum u kome ga otrov zapravo ubija, pua misli da mu je cigareta jedino ohrabrenje i ne moe da se suoi sa ivotom (ili smru, bolje reeno) bez nje. Utuvite ovo dobro u glavu, cigareta vam ne oputa nerve; naprotiv, polako, ali sigurno, ona ih razara. Kada prestanemo da puimo, jedna od velikih koristi je da ponovo steknemo poverenje u sebe i sigurnost. X POGLAVLJE DOSADA

30

Moda ba sad puite. Verovatno toga niste ni bili svesni pre nego to ste proitali ove redove. Jedna druga pogrena ideja je da cigareta olakava dosadu. Dosada je stanje duha. Kada puite, veoma je retko da neprestano ponavljate ja puim, ja puim cigaretu; kaem da je to retko, jer je istina da je to ponekad sluaj, ba posle dugog perioda apstinencije, kada hoete da smanjite puenje, ili, naravno, kad puite prve cigarete poto ste, bez uspeha, pokuali da prestanete. Evo zato mislim da je dosada pogodan teren za cigaretu: Kad ste pod uticajem nikotina i kada ne puite, neto vam nedostaje. Ako radite neto to vam zaokuplja misli, moete da provedete duge periode, a da vam ne smeta nedostatak droge. Naprotiv, kada se dosadjujete, nita vam vie ne skree panju sa malog udovita; zato mu dajete ono to trai, cigaretu. U normalno vreme, to jest kada ne pokuavate ni da smanjite puenje ni da prestanete, sam in paljenja cigarete postaje nesvestan. ak i oni koji motaju cigarete ili pue lulu, mogu da se posvete tom ritualu na potpuno mehaniki nain. Neka neki pua pokua da se priseti cigareta koje je popuio u toku dana. Osim nekoliko, kao to je prva ili ona posle ruka, sve ih je zaboravio. Uistinu, cigareta bi trebalo pre da povea dosadu, jer ona nas ogrubljuje i ini letarginim. Umesto da preduzmu energine aktivnosti, puai vie vole da spavaju, da se dosadjuju, ili, paradoksalno, da se bave zadovoljavanjem svoje potrebe za nikotinom.

XI POGLAVLJE KONCENTRACIJA Cigarete ne poveavaju mo koncentracije; i ovde se radi o zabludi. Kao i druge, ova zabluda se zasniva na injenicama koje potvrdjuju paradoks mehanizama vezanih za duvansku zavisnost. Kada neko eli da se skoncentrie, on pokuava da odstrani sve to bi moglo da narui njegovu nameru. On dakle nastoji da se izoluje, da izbegne buku, toplotu ili hladnou, na primer. Pua suoen sa takvom situacijom ve pati: malo udovite eli svoju dozu. Ako hoe da se koncentrie, pua, ne pitajui se, pali cigaretu mahinalno. im povue prve dimove, kada je njegova potreba za nikotinom praktino zadovoljena, on se koncentrie i ve je zaboravio da upravo pui. U stvarnosti, cigareta je prepreka koncentraciji jer dolazi trenutak u kojem se nedostatak nikotina nikada potpuno ne zadovolji, ak i dok pua

31

pui. On je onda primoran da stalno poveava puenje, to e samo, vremenom, uiniti problem jo teim. Ispostavlja se da je sposobnost koncentracije preuveliana iz jo jednog razloga. Proces zapuivanja arterija koji uzrokuje zavisnost od duvana i razliiti otrovi koji iz duvana ulaze u telo, doprinose da se smanji dotok kiseonika u mozak (i u druge organe istom prilikom). Vaa mo koncentracije i vaa nadahnutost bie uveliko poboljane kada budete prekinuli to nepotrebno muenje. Upravo zbog tog stanovita, stimulansa za koncentraciju, nikad nisam uspeo kada sam pokuavao da prestanem sa puenjem, inei to samo pozivajui se na volju. Prihvatao sam svoje loe raspoloenje i svoju prijemivost, ali, kada sam imao potrebu da skoncentriem svoje intelektualne sposobnosti u vezi sa nekom tekom temom, nisam vie mogao da se uzdrim od cigarete. Seam se svoje panike kada sam otkrio da neu moi da puim za vreme diplomskog ispita za efa raunovodstva. U to vreme sam ve puio ko unak i bio sam siguran da ne mogu da se koncentriem tri sata neprekidno bez cigarete. Ipak, poloio sam ispit i seam se ak sve vreme nisam osetio neprijatnost Taj gubitak koncentracije od kojeg puai pate kada prestanu da pue ne moe se pripisati fizikom nedostatku nikotina, nego ubedjenju da im je cigareta neophodna. Deava se puaima, kao uostalom i bilo kome, da se spotaknu o neko ime, neki datum ili lice. ta vi radite kada vam se to desi? Osim ako ve nemate jednu u ustima, palite cigaretu. To je praktino sistematski. A zatim? Poto cigareta ne rei ni na kakav nain problem, vi radite ono to bi odmah uradio neki nepua: mislite na neto drugo ekajui da vam to dodje na pamet. Pua nikada ne optuuje cigaretu za greku. Ako esto kalje, to je zato to se redovno prehladi. Kad prestane da pui, on sve svoje nesree pripisuje injenici da je prestao da pui. im naidje neka briga, umesto da se prilagodi kao to bi uinio nepua, on kae sebi da bi to ilo bolje sa cigaretom. Onda, sve dovede u pitanje i na kraju pone ponovo da pui. Ako mislite da e vam puenje pomoi da se koncentriete, neete moi da se skoncentriete bez cigarete. Sve se zasniva na sumnji, a ne na fizikom nedostatku nikotina. Stalno mislite na to da jedino puai pate od simptoma pomanjkanja. Kada sam ja prestao da puim, odjednom sam preao sa sto na nula cigareta dnevno, a da se nisam susreo ni sa najmanjim problemom koncentracije.

XII POGLAVLJE

32

STANJE OPUTENOSTI Mnogi puai misle da im cigareta pomae da se opuste. U stvarnosti, nikotin je hemijski sastojak koji ima nadraujue dejstvo na organizam. Primetiete jasno poveanje sranog ritma ako ga izmerite pre i posle dve uzastopne cigarete. Cigareta posle jela je, za mnoge puae, jedna od omiljenih. Ruak se poklapa sa krajem rada (ili sa pauzom); uglavnom smo oputeniji i, poto smo jeli i pili, relativno zadovoljni. Ali, za puaa, postoji glad koja nije zadovoljena. On misli na cigaretu kao na trenju na kolau, a u stvari malo udovite, njegova fizika zavisnost od nikotina, izraava tu glad. Neko ko zavisi od nikotina ne moe nikada da bude potpuno oputen i to stanje se vremenom pogorava. Najmanje oputeni ljudi nisu, u sutini, nepuai, nego pre poslovni ljudi od pedesetak godina koji pue cigaretu za cigaretom, stalno kalju, imaju visok pritisak i stalno su razdraljivi. U tom stadijumu, cigareta vie ne olakava, ak ni delimino, simptome koje je stvorila. Seam se vremena kada sam bio raunovodja i morao da odgajam porodicu. Kada je jedno od moje dece napravilo neku glupost, razjarenost koju sam osetio nije imala veze sa teinom njegove greke. Zaista verujem da se vie nisam kontrolisao jer me je neto zaposelo. Sada znam da me je cigareta inila takvim. U to doba, mislio sam da su mi svi problemi ovoga sveta na grbai, ali, kada pogledam unazad, ti problemi mi izgledaju praktino beznaajni. Sve sam kontrolisao, u svom ivotu, osim cigarete, koja me je vukla za nos. Tuno je to danas ne mogu da uverim svoju decu da me je cigareta inila tako tekim prema njima. Svaki put kada uju nekog puaa kako se pravda, isti razlog se vraa: To me smiruje, to mi pomae da se opustim. Pre otprilike dve godine, organizacije odgovorne za usvajanje dece su htele da uskrate to pravo puaima. Jedan slavan ovek je protestovao, zakljuujui da je, kada je on bio dete, svaki put kada je trebalo da govori o osetljivim stvarima sa svojom majkom, ekao da ona zapali cigaretu jer je tada postajala odjednom mnogo smirenija. Zato se bojao da razgovara sa njom kada ne pui? Zato su puai tako napeti kad ne pue, ak i posle dobrog jela? Zato, u istim okolnostima, nepuai ostaju uglavnom potpuno mirni? Zato puai ne mogu da se oseaju oputeno bez cigarete? Sigurno, nije samo duvan odgovoran za sva zla ovog sveta: ali, sledei put kada budete u samoposluzi i kada neka majka surovo kanjava svoje dete, gledajte je, kada izadje iz prodavnice: prvo to e uraditi, mogu da se kladim, bie da zapali cigaretu. Obratite panju na dranje puaa, naroito kada su negde gde je zabranjeno puenje. Videete da su uznemireni, sa nervoznim tikovima, da su im ruke blizu usta, da dodiruju kosu, da cupkaju ili krguu

33

zubima. Zgreni, oni vie ne znaju ta znai biti oputen. To je jedno od mnogobrojnih zadovoljstava koje vas eka u budunosti. Pua je istovremeno rob i oboavalac cigarete. Vreme je da otvori oi i da prekine sa tom budalatinom. XIII POGLAVLJE VIESTRUKA CIGARETA Ne moemo da puimo vie cigareta istovremeno, ali deava se da, kada hoete da upalite cigaretu, primetite da ve imate jednu u ustima koju ste zaboravili. To je manje bezazleno nego to mislite. Ko to sam ve rekao, cigareta na kraju ne zadovoljava vau potrebu za nikotinom. ak i dok je imate medju usnama, neto vam nedostaje. To je straan oseaj frustracije od koga pate puai koji pue neprestano. Oseate potrebu za cigaretom dok ve imate jednu u ustima; mnogi veliki puai se onda okreu alkoholu ili drugim teim drogama. No, udaljavam se od teme. Viestruka cigareta proizilazi iz najmanje dva razloga, uobiajena za puaa, kao to su drutveni odnosi, rukovi, itd. To su istovremeno stresne i relaksirajue situacije. To nije, kao to izgleda, kontradiktorno. Bilo kakav oblik drutvene situacije moe biti stresan, ak i kada smo sa prijateljima. Ima sluajeva gde etiri osnovna razloga mogu da postoje u isto vreme. Vonja automobila je jedan od njih; ako odlazite iz nekog stresnog okruenja (va posao, zubar...), vi imate razlog da se opustite, ali, istovremeno, panja koju zahteva vonja (izbei nezgode) je uvek stresni element. Rizikujete ivot. U isto vreme treba da se koncentriete. Mogue je da niste svesni ova dva zadnja faktora, ali injenica da su nesvesni ih ne spreava da deluju. I, ako ste jo i u zakrenju, ili je put dug, uplie se poslednji faktor, dosada. Drugi klasian primer je igranje karata. Ako se radi o bridu ili pokeru, potrebna vam je koncentracija. Ako gubite vie nego to moete sebi da dopustite, to postaje stresno. Provedite due vreme bez igranja i javlja se dosada. Pretpostavlja se da igrate iz zadovoljstva, prirodno je dakle da to bude trenutak oputanja. Kada igramo karata, uprkos beznaajnim simptomima pomanjkanja, svako pui kao unak, ak i ako uobiajeno pui vrlo malo. Pepeljare se pune za tren oka i treba da se prazne vie puta u toku veeri; debeo oblak lebdi iznad glava. Ako elite, pitajte koga god hoete od tih puaa da li zaista u tom trenutku ceni tu cigaretu. On e vam sa uverenjem odgovoriti da je to oigledno. esto, sutradan, kad se probudimo, upaljenog grla, odluujemo da prestanemo da puimo. Te viestruke cigarete su nam veoma drage i mi mislimo, kada prestajemo, da e nam one najvie nedostajati. Mislimo da e ivot biti manje prijatan bez cigarete. U stvari, mehanizam je uvek isti: cigareta ublaava

34

oseanje pomanjkanja, a u tim trenucima, prijatnim ili ne, naa potreba da ga ublaimo je vea. Utuvite dobro sebi u galvu da, cigareta izgleda toliko privlano, zato to se povezuje sa situacijama. Sama situacija (ili njen sadraj) je posebna. Jednom kada ta potreba za cigaretom nestane, srene situacije e biti ak bolje bez cigarete, a stresne, manje stresne. Sledee poglavlje e to detaljno razraditi. XIV POGLAVLJE EGA SAM SE ODREKAO PRESTAVI DA PUIM

ega sam se odrekao prestavi da puim? Apsolutno niega! Strah nas paralie na pomisao da prestanemo da puimo: strah da emo biti lieni naeg zadovoljstva, nae nagrade ili podrke. Strah da neki posebni trenuci nee vie biti tako prijatni bez cigarete. Strah da e nam ona nedostajati da se suoimo sa najteim situacijama.
Drugim reima, bili smo podvrgnuti istinskom ispiranju mozga. Ubedjani smo, u sutini, da emo patiti od nekih slabosti ili da cigareta ima neko misteriozno dejstvo za kojim mi imamo potrebu, i da e se stvoriti praznina u nama kada prestanemo da puimo. Takav je psihiki aspekt zavisnosti od cigarete.

cigareta ne ispunjava prazninu. Ona je stvara!

Utuvite ovo dobro sebi u glavu: Na organizam je najsavreniji mehanizam na planeti. Bilo da je to Bog, proces prirodne evolucije ili kombinacija oba, bie koje nas je stvorilo monije je od nas. ovek nije u stanju da stvori ni najmanju ivu eliju, izuzimajui reprodukciju koju ipak poznajemo veoma loe. Da je duvan bio neophodan naem ivotu, mi bismo bili u stanju da se zatitimo od otrova koje nam donosi. Ne, naprotiv, mi imamo sigurnosne uredjaje ili alarmna

35

zvonca kao to su kaalj, oseanje vrtoglavice ili munine koje imamo kada puimo prvu cigaretu. Zanemarujemo te poruke na svoj rizik i pogibelj. Oigledna je istina da nema nieg ega se treba odrei. Kada se vae telo jednom ratosilja tog malog udovita i va um oslobodi uslovljenosti duvanom, neete imati ni elju ni potrebu za cigaretom. Uzmimo jedan primer. Cigareta ne poboljava jelo, ona ga kvari. Najpre zato to postepeno unitava na ukus i nae ulo mirisa. Posmatrajte puae u restoranu, kako pue izmedju jela. Oni ne potuju ruak; oni vie ne mogu da saekaju kraj jela ili ruka da na kraju sa uivanjem popue. Mnogi pue znajui da to smeta drugima; to nisu neuvidjavne osobe, ali, bez svoje cigarete, oni su nesreni i stalno podeljeni izmedju frustracije da ne mogu da pue i grie savesti to ugroavaju druge, oseaju se beznaajnim. Posmatrajte ih, tokom neke ceremonije, kad ponu beskrajne zdravice. Mnogi mugnu izgovarajui se nekom hitnom potrebom, i koristei priliku, naravno da zapale cigaretu. Tu se pojavljuje pravo lice cigarete, lice droge; puai ne pue zato to im to predstavlja zadovoljstvo, nego zato to pate ako to ne rade. Mnogi od nas su poeli da pue nekim manje-vie drutvenim povodom, kada smo bili mladi i stidljivi. Tako smo stekli sigurnost koju nikada neemo moi da imamo u takvim prilikama bez cigarete. U tome je besmisao: duvan vam podie poverenje u sebe. Najvei dokaz straha koji izaziva cigareta kod puaa je dejstvo koje ona izaziva kod ena. Skoro sve ene vode rauna o tome kako izgledaju. One ne mogu da zamisle ni na trenutak da se pokau, u nekim drutvenim okolnostim, a da ne budu besprekorno obuene i neodoljivo namirisane. A opet, njihov smrdljiv dah prepune pepeljare im izgleda ne predstavlja problem. Znam da im to mnogo smeta mnoge se uasavaju tog mirisa koji im natapa kosu i odeu ali to nije dovoljno da ih odvrati od puenja. Za to je odgovoran strah koji im uliva cigareta. Cigarete ne pomau u drutvenom ivotu; one ga kvare. Pogledajte koliko se puai oseaju neprijatno dok dre cigaretu u jednoj ruci, u drugoj au, pokuavajui da se diskretno oslobode pepela i pikavaca; dok bezuspeno pokuava da ne duva dim u lice svog sagovornika (osim ako nije dovoljno prost da ne vodi rauna o slinim detaljima); kako je zabrinut da li je sagovornik primetio njegov smrdljiv dah, ute prste ili sive zube. Ne samo da nemate ega da se odreknete, nego ete iz toga izvui velike prednosti. Kada pua pokuava da prestane da pui, on pokuava da se koncentrie na pozitivne aspekte po njegovo zdravlje, novac i drutveni ivot. Naravno, to su oigledni i znaajni motivi, ali nisu jedini. Mislim da su psiholoke koristi znaajnije: 1 Vraanje spokojstva i poverenja u sebe.

36

2 Oslobadjanje od tog ropstva. 3 Ne moramo vie da podnosimo taj oseaj prezira od strane drugih i od nas samih; ne muimo se vie da saznamo da li e doi dan kada emo se otarasiti te droge. ivot nepuaa je bolji i mnogo prijatniji. To se ne odnosi samo na zdravstveni plan, nego i na mnoge druge isto tako vane planove. Vratiu se na te udesne prednosti u sledeem poglavlju. Neki puai imaju tekoe da priznaju da duvan ne donosi nita. A to je, medjutim, sutinski momenat, koji predlaem da bolje objasnim uz pomo jedne analogije. Zamislite da imate neku laku upalu na licu. Priate o tome nekome i on vam predlae neku udesnu pomadu. Isprobate je i, za nekoliko sekundi, oboljenje nestane. Nedelju dana kasnije, upala se ponovo pojavljuje. Vi odluujete da kupite tubu pomade i, im je stavite na ozledjeno mesto, ono ponovo nestaje. Upala se vraa nekoliko dana kasnije, i sve ee. Svaki put, ona se vie iri po licu, biva sve bolnija, ali nestaje im se na nju nanese pomada. Posle nekoliko meseci, celo lice je prekriveno; to se vraa na svakih pola sata i sada je izuzetno bolno. Vi znate da pomada reava problem samo privremeno i to vas brine. Da li e bolest zahvatiti celo telo? Da li e postati hronina? Idete kod vaeg doktora, koji ne moe da je izlei. Nita nije efikasnije od te udesne pomade. Sada u potpunosti zavisite od pomade. Ne izlazite vie bez nje. Ako putujete u inostranstvo, unapred obezbedite deset tuba. A, da vam problem bude jo tei, preprodavci te pomade trae 70 eura po tubi. Ali vi nemate drugog izbora. itajui asopis uvidjate da vi niste jedina rtva. Hiljade ljudi pate od potpuno iste bolesti. Zapravo, istraivai su pronali da pomada uopte ne lei bolest. Ona samo privremeno otklanja iritaciju sa povrine koe. Vrhunac je to, u stvari, ta pomada odrava i iri bolest. Sve to treba da uradite je da prestanete da je koristite, i za nekoliko dana e sve nestati. Hoete li nastaviti da je koristite? Treba li vam i trunka volje da u tome uspete? Naravno, ako ne verujete u tvrdnje lanka, opravdano je da nekoliko dana sumnjate. Ali, ako uvidite da bolest postepeno nestaje, potreba ili elja da koristite pomadu se sigurno vie nee javiti. Da li biste bili nesreni? Imali ste straan problem za koji ste mislili da je nereiv. Sada ste nali reenje. ak i ako je bila potrebna godina dana da se potpuno izleite, vi ete svakog dana misliti, videi kako bolest nestaje, da je izuzetno to se to zaustavilo i to od toga neete umreti. U tome je sva arolija koju sam uvideo kada sam ugasio svoju poslednju cigaretu. Dopustite mi da razjasnim poslednju taku, u vezi ove

37

analogije. Bolest koju izaziva pomada ne treba uporedjivati sa rakom plua, anginom, bronhitisom, arterijskom ili drugom boleu, hroninom astmom. Bolest o kojoj govorim nije ni novac koji odlazi u dim, ni lo zadah i pouteli zubi, nije kaalj, bezvoljnost, ona jutra provedena u guenju, ni okolnosti u kojima patimo to ne moemo da puimo. To nije ak ni na samoprezir, ni prezir drugih. Sve te bolesti se pridruuju onoj o kojoj hou da priam. Prava bolest je bolest koja opravdava da zamurimo na sve druge. To je jednostavno oseaj panike: Treba da popuim cigaretu. Jedino puai pate od te bolesti. Najgori je strah koji oseamo, taj podmukli strah, a najudesnija dobrobit koju ete stei bie oslobadjanje od njega. To je kao da je gusta magla iznenada nestala iz mog uma. Onda sam jasno shvatio da oseaj panine elje za cigaretom nije nikakva slabost u meni, da ne proizilazi iz neke arobne vrline koju ima cigareta. Nju izaziva prva cigareta, a svaka sledea, ni izdaleka ne otklanja to oseanje, nego ga samo dublje zariva u moj um. Istovremeno, video sam sve druge srene puae kako preivljavaju isti komar kao i ja, ak i ako je to bilo na niem nivou. I svi su isticali podjednako nesuvisle argumente pokuavajui da opravdaju svoje ponaanje. Tako je dobro biti oslobodjen! XV POGLAVLJE ROPSTVO KOJE NAMEEMO SAMI SEBI Mehanizmi duvanske zavisnosti poivaju na dvojnosti fizike i psiholoke zavisnosti. Ova druga zavisnost je pravo ropstvo. Ljudi su se poslednjih vekova borili da ukinu ropstvo. Paradoksalno, oni su pronali, zahvaljujui cigareti, nain da se samozatoe kao robovi. Kada ima cigaretu u ustima, pua ima samo jednu elju, ak i ako toga nije svestan: elju da nikada nije poeo da pui. Veinu cigareta puimo ne uivajui u njima i ak nesvesni zaista toga. Samo posle perioda apstinencije imamo iluziju da uivamo u cigareti: prva cigareta ujutru, ili ona posle jela... Jedine okolnosti u kojima cigareta doista postaje dragocena poklapaju se sa periodima kada pokuavamo da prestanemo da puimo, ili kada nam drutvo namee zabranu (crkve, bolnice, bioskopi, itd.). Svaki pua bi morao da bude svestan da e se te zabrane, koje se danas ograniavaju na nekoliko odredjenih sluajeva (metro...), u budunosti odnositi na sva javna mesta, sve restorane, smanjujui prostor puaa na nekoliko kunih skrovita. Gotovo je sa danima kada smo mogli da udjemo kod nekoga i da ga pitamo, iz puke formalnosti: Da li vam smeta ako puim? Danas, jadni pua koji udje u neku napoznatu kuu oajniki trai pogledom najmanju

38

pepeljaru ili paklu cigareta. Ako ne nadje nikakav povoljan pokazatelj, pokuava uglavnom da izdri i, ako ne uspe, na kraju pita za dozvolu. esto mu odgovore: Ako ne moete drugaije... ili: Vie bismo voleli da ne puite, to ne reava njegov problem. On sada, a ve se oseao jadno, eli da propadne u zemlju. Seam se tekog iskuenja koje je za mene predstavljao jednostavan odlazak u crkvu. ak i povodom venanja moje erke, kada je trebalo da mislim samo na nju i da budem ponosan to je takvu vidim, govorio sam sebi: Zavrimo s tim da mogu najzad da izadjem i popuim jednu cigaretu. Gledajte paljivo puae u takvim prilikama. To e vam pomoi. Oni ostaju zajedno; ima uvek vie paklica koje krue, a razgovor je isti: Puite? -Da, ali imam svoje, hvala; uzeu vam jednu kasnije... Svako pali svoju i misli: kako smo sreni to imamo nau malu nagradu. Jadan nepua nema nikakvu... Nepua nema potrebu za nagradom. ovek nije nainjen da sistematski truje svoje sopstveno telo. Utoliko je tunije to, ak i dok pui, pua ne uspeva da zaista dostigne spokojstvo i poverenje u kojem drugi uivaju. to se nepuaa tie, on se ne komea nervozno za vreme ceremonije ekajui da moe da izadje. On ne provodi ivot u ekanju nekoliko retkih trenutaka sree. On to ima sve vreme. Seam se takodje da sam, kad sam iao na kuglanje, redovno morao da nalazim smena opravdanja da bih mogao da izadjem da popuim. Nisam vie bio klinac od petnaest godina koji pui kriom, nego priznati raunovodja, od skoro etrdeset godina. Kakva tuga! ak i igrajui tu igru, nisam zaista uivao. ekao sam kraj partij da mogu da izadjem, a to je bila moja omiljena igra. Neuporediva je radost, kada ne puimo vie, to smo oslobodjeni ropstva, to moemo tako da uivamo celog ivota; to ne provodimo najbolji deo svog vremena umirui od elje za cigaretom i ostatak u elji da to vie nikada ne radimo. Puai moraju dobro da upamte, kada se nadju kod nepuaa (ili samo u njihovom drutvu), da nisu nepuai krivi za njihovu muku, nego malo udovite koje imaju u stomaku i koje eka svoju dozu nikotina. XVI POGLAVLJE UTEDEU VIE HILJADA DINARA MESENO Opet u ponoviti da psiholoka zavisnost ini tako tekim prestanak puenja. to vie oslabite tu zavisnost, bie vam lake da stignete do cilja.

39

esto mi se deava da razgovaram sa onima koje svrstavam u osvedoene puae. Osvedoeni pua je, po mojoj definiciji, neko ko voli da pui, ko u tome ne vidi opasnost po svoje zdravlje ni zlo sa drutvene take gledita. Toliko ekstremne puae je sada sve tee nai. U sluaju mladih ljudi, usmeravam svoj napad na novac koji troe na cigarete. Poinjem tako to kaem mom sagovorniku da mi je teko da verujem da se on ne brine za taj novac koji odlazi u dim. Uglavnom reaguje odmah. Da sam ga napao na planu zdravlja ili na planu drutvenog ponaanja, on bi se moda osetio ugroeno i onda bi izbegao razgovor. Ali po pitanju novca se osea sigurnim u sebe: Mogu to da dozvolim sebi, to je pedesetak dinara dnevno i mislim da to toliko vredi. To je moj jedini porok, pa... Ja opet naglaavam: Ne mogu jo uvek u to da poverujem. S obzirom na tvoje godine i poto pui paklicu dnevno, ti e tokom ivota potroiti oko 45000 evra na te cigarete. A ta e uraditi sa tim novcem? Nije ti dovoljno da pali novanice ili da ih baca kroz prozor. Ti koristi taj novac da narui zdravlje, da razori sebi nerve i poverenje, da podnosi ropski ivot, lo dah i ute zube. To treba da te brine, zar ne? U tom stadijumu, esto postane jasno (naroito kod mladih puaa) da oni nisu nikada razmatrali problem sa take gledita itavog ivota. Za mnoge, cena paklice je ve dovoljno zlo. Deava im se da izraunaju da je to to troe za mesec dana ve dosta alarmantno. Vrlo retko (i samo kada planiraju da prestanu), mogu ak da izraunaju koliko potroe za godinu dana i to je zastraujue, ali, za itav ivot, to postaje nezamislivo. Medjutim, pua, koji nastavlja da se brani, odgovorie vam da moe to sebi da dopusti i da ne treba posmatrati problem iz tog ugla, nego samo videti ta vam to donosi; onda, nekoliko stotina dinara nedeljno, nije ba mnogo. Radi samom sebi ono to bi odbio nekom prodavcu enciklopedija koji ide od vrata do vrata: To e vas kotati samo 500 dinara meseno, a ukupno trajanje i konani raun se podmuklo preuti. Onda mu predloim neto: Ja u ti dati ponudu koju ne moe da odbije: daj mi 1500 evra sada, a ja u ti kupovati cigaretama do kraja ivota. Da sam mu ponudio da mi pozajmi 1500 evra da mu vratim postepeno 45 000, pua bi traio da odmah napiem i potpiem svoje obeanje. Ipak, nijedan od tih osvedoenih puaa kojima sam predloio takvu trgovinu nije prihvatio a, verujte mi, ti ljudi ne planiraju nikako da prestanu da pue jer ih to uopte ne zanima. Zato onda? esto se deava, tokom mojih konsultacija, da niki pua objanjava da ga ne sekira novac koji je potroio na cigarete. Da li se i vi pitate, ako je to i kod vas sluaj, zato vam ta tema ne predstavlja nikakav problem. Zato se muite da utedite nekoliko desetina dinara tu i tamo kod drugih kupovina, dok troite hiljade da se trujete?

40

Evo odgovora na to pitanje. Sve druge odluke koje donesete tokom vaeg ivota su ishod jednog procesa razmiljanja i analize za i protiv, da bi se odredio racionalan odgovor. ak i ako donesete lou odluku, ona je ishod promiljanja. Kada bilo koji pua procenjuje za i protiv cigarete, odgovor je jasan: Prestani da pui, ponaa se kao imbecil! Prema tome, puai ne pue zato to to zaista ele ili vole, to nije posledica logine odluke, nego samo zato to misle da ne mogu drugaije. Tako oni doprinose svojoj sopstvenoj uslovljenosti i zabijaju glavu u pesak. To moe da izgleda paradoksalno, ali neki idu ak dotle da se medjusobno klade (Onaj koji pone prvi da pui daje 500 dinara drugom), preutkujui hiljade dinara koje bi utedeli da definitivno prestanu da pue. Zato to razmiljaju jo uvek polazei od onoga to im je utuvljeno u glavu ispiranjem mozga i reaguju kao savreno uslovljeni puai. Izvadite na trenutak glavu iz peska. Puenje je lanana reakcija koja traje itavog ivota. Ako ne prekinete taj lanac, ostaete pua do poslednjeg dana. Sada, pokuajte da izraunate koliko ete potroiti ako nastavite da puite do kraja. Uskoro ete da odluite da popuite svoju poslednju cigaretu (ne odmah, setite se poetnih uputstava). Da ostanete nepua treba samo da ne padnete ponovo u tu zamku. Drukije reeno, nemojte da popuite onu prvu cigaretu. Ako pokleknete (ne govorite samo jednu, to nema nikakvog smisla), znajte da e vas ona kotati 1 000 000 dinara. Ako mislite da je ovakav nain posmatranja stvari jednostran, to je zato to ste jo uvek uslovljeni. Izraunajte na primer koliko biste utedeli da niste popuili prvu cigaretu u svom ivotu. Zamislite onda da dobijate ek na 1 000 000 dinara. Ne biste li zbog toga skakali od radosti? Ponite onda da se veselite jo sad, jer ete taj novac imati. To je jedna od mnogobrojnih koristi koju dobijamo prestajui da puimo. Kada prestanete da puite moda ete, tokom perioda apstinencije, dolaziti u iskuenje da popuite (jo) jednu poslednju cigaretu. Saznanje da e vas kotati 1 000 000 dinara e vam pomoi da odolite iskuenju. I, budite u to sigurni, ako je popuite, odmah ete ponovo poeti. Jedina mogunost da vas ne kota 1 000 000 je da vas ubije pre nego to stignete do te sume. Davao sam godinama onu ponudu, o kojoj sam priao maloas, tokom radio i televizijskih emisija, a niko nikada nije prihvatio trgovinu. Dajem je redovno, u mom golf klubu, nekim puaima, svaki put kad se ale na poskupljenje cigareta. Ipak nijedan nije prihvatio moju ponudu. U stvari, plaim se se jednoga dana ne pojavi neko ko e na kraju prihvatiti ako isuvie insistiram. Onda bih izgubio bogatstvo. Ako ste u druini srenih puaa, koji vam priaju koliko vole duvan, kaite im da poznajete jednog imbecila koji e ga, ako mu neki pua unapred plati godinji iznos za cigarete, snabdevati besplatno cigaretama ostatak ivota. Moda ete vi nai nekog ko e prihvatiti ponudu?

41

XVII POGLAVLJE ZDRAVLJE To je domen gde ispiranje mozga najvie deluje. Suprotno onome to misle, puai nisu svesni rizika kojima se izlau. Tokom mojih puakih godina, oekivao sam da mi glava eksplodira svakog trenutka i iskreno verovao da sam na to spreman, makar sam u to eleo da verujem. Imao sam ogromne naonike za konje, koje sam odbijao da skinem. Zamislite me dakle, u to doba mog ivota, kako vadim jednu cigaretu iz paklice. Sirena poinje da zavija, zatim me glas upozorava: U redu, Alen, ta je zadnja! Sreom te upozoravamo, ali posle je gotovo. Do sada si se izvlaio, ali ako popui samo jo jednu cigaretu, glava e ti eksplodirati. Mislite li da bih upalio tu cigaretu? Ako sumnjate u odgovor, uzmimo stvari drugaije. Odite do nekog autoputa u vreme najvee guve. Ostanite na ivici, zatvorenih oiju, pokuavajui da zamislite sledeu mogunost: da odmah prestanete da puite ili da predjete raskrsnicu vezanih oiju pre nego to zapalite sledeu cigaretu. Va izbor nema nikakve sumnje. Radio sam ono to svaki pua radi celog svog ivota. Zabije glavu u pesak nadajui se da e se jednog lepog dana probuditi i da e njegova elja za puenjem nestati. Puai ne mogu sebi da dozvole da misle na rizike kojima izlau svoje zdravlje. Inae bi ak i zadovoljstvo koje imaju dok pue (koje je samo, to znamo, zabluda) nestalo. Oni vie vole da izbegavaju temu mislei da je to opasno samo za druge. To objanjava zato je svaki ok tretman kao to je nacionalni dan borbe protiv puenja tako nedelotvoran. Jedino nepuai paljivo prate televizijske programe na tu temu. To takodje objanjava zato su svi puai poznavali ili uli da se govori o izvesnom ujki koji je puio tri paklice dnevno i koji je iveo potpuno zdrav do devedesete godine, a ne znaju hiljade ljudi koji su umrli u cvetu mladosti zbog duvana. Naveu jo jedan tipian primer razgovora koji vodim za vreme mojih konsultacija, posebno sa mladim ljudima. Ja: Zato eli da prestane da pui? Pua: To me kota itavo bogatstvo. Ja: Nisi zabrinut za zdravlje? Pua: Ne. Mogao bi da me zgazi i autobus. Ja: Da li bi se ti svojevoljno bacio pod autobus? Pua: Ne, naravno.

42

Ja: Pretpostavljam da gleda na obe strane pre nego to predje ulicu... Pua: Naravno. Ba tako. Pua, kao i svi, preduzima neophodne mere da ne padne pod autobus, svodei tako rizik da do toga zaista dodje praktino na nulu. Ipak, taj isti pua e skoro sigurno (ako nastavi da pui) jednoga dana postati na ovaj ili onaj nain paralizovan, a izgleda da toga apsolutno nije svestan. Zato je tako slep? Zbog ispiranja mozga kojem je stalno izloen. Seam se jednog britanskog golf ampiona, koji je odbio da uestvuje na amerikim stazama samo zato to se bojao da leti avionom. A vidjali su ga kako pui kao Turin kada je bio na golf terenima. Nije li udno odbiti beznaajno rizian let avionom, a puiti; dok su anse da se to desi zbog duvana jedan prema etiri? Izgleda da nije toga bio svestan. Elem, ta izvlai pua iz svojih cigareta? Apsolutno nita! Jedno drugo rasprostranjeno verovanje tie se kalja puaa. Mnogi mladi puai, koji dolaze kod mene, nisu zabrinuti za svoje zdravlje, jer ne kalju. U stvari, bilo bi bolje da se zbog toga zabrinu. Kaalj je poslednje oruje kojim nas je priroda snabdela da se oslobodimo stranih tela u naim pluima. Kaalj sam po sebi nije bolest, nego samo simptom. Kaalj puaa svedoi da plua pokuavaju da izbace kancerogene smole i otrove koje sadri dim. Ako ne kalje, ti otrovi ostaju u pluima, i mogu da napadnu organizam. Posmatrajte stvari ovako. Zamislite da imate veoma lep auto. Bili biste zaista glupi da ga ostavite da rdja ne brinue se o tome. Ali, posle svega, kada jednom postane olupina, to ne bi bio kraj sveta. Malo (mnogo, ak) novca bi bilo dovoljno da se kupi drugi. Vae telo je jedinstveno. Ako ga pustite da se pokvari, to e biti kraj. Ali vama to nije dovoljno, jer ga vi sami svojevoljno unitavate. Kada jednom propadne, malo je vaan sav novac koji moete da imate, neete imati drugu ansu. Bolje je biti siromaan i dobrog zdravlja, nego bogat i na samrti zbog cigarete. Obrnuto je jo istinitije: srean bogata nepua i nesrean siromah koji e umreti zbog cigarete i koji se uvek vie rtvuje da bi mogao da je plati. Probudite se! Nemate potrebe da puite; setite se da vam duvan ne donosi apsolutno nita.

Izvadite glavu iz peska na trenutak i postavite sebi sledee pitanje: kad biste bili sigurni da e sledea cigareta biti ona koja e pokrenuti bolest (rak...), da
43

li biste bili toliko ludi da je popuite? Vie nego na bolest, koju je teko zamisliti, mislite da ete ii u bolnicu da se podvrgnete stranim ispitivanjima i seansama hemoterapije. Vi ne idete u susret ostatku svog ivota, nego poetku vae smrti. ta e biti sa ostatkom vae porodice, onima koji vas
vole, ta e se desiti sa vaim snovima i planovima? esto imam priliku da sreem ljude u takvoj situaciji. Oni nisu mislili, kao i drugi uostalom, da e im se to desiti. Najgora nije sama bolest, nego saznanje da smo je mi sami gajili toliko dugo, puei proklete cigarete. Tokom itavog naeg puakog ivota, govorimo sebi: Uskoro u prestati. Pokuajte da zamislite ta oseaju oni koji su stigli do fatalne doze. Za njih je ispiranje mozga zavreno. Oni konano shvataju ta je zaista bila ta navika i imaju nekoliko dugih meseci da na to misle. Zato sam verovao da mi je puenje potrebno? Kad bih samo mogao sve da ponem od poetka! Za njih je gotovo. Ali vi, vi imate jo jednu ansu. Zavisnost od duvana je lanana reakcija. Svaka cigareta doziva drugu, i tako redom. To se i vama deava. Na poetku knjige, obeao sam vam da ovo nije ok tretman. Ako ste ve odluili da ete prestati da puite, nastavite da je itate. Ako jo uvek sumnjate u tu elju, preskoite ostatak ovog poglavlja. Vratiete se kada zavrite knjigu. Impresivan broj statistikih izvetaja je napisan na temu teta koje cigareta moe da nanese zdravlju. Muka je to pua, sve dok ne odlui da prestane da pui, ne eli nita da zna. ak je i ono upozorenje ispisano na paklici cigareta ist gubitak vremena. Pua ne vodi o tome rauna i, ako ga proita, on odmah upali cigaretu. Puai, opasnost koju predstavlja cigareta po zdravlje, shvataju kao ruski rulet, ili kao prelazak preko minskog polja. To je pogreno. To je

Sa svakim dimom, kancerogene smole ulaze u vaa plua: to je jo jedan mali korak prema raku, najgoroj bolesti koju poklanja cigareta. Ali ona oigledno doprinosi i izazivanju drugih bolesti kao to su srane,
postepen proces koji je ve poeo.

44

arterioskleroza, emfizem, hronini bronhitis i astma.

angina,

tromboza,

Puai su takodje ubedjeni da su ta dejstva cigarete preterana. Naalost, obrnuto je. Cigareta je ubica broj jedan zapadnog drutva. Medjutim, problem je to se, kao razlog smrti ili njen odluujui faktor, ne navodi cigareta. Na primer, dokazano je da je 44% kunih poara izazvano cigaretama i moemo se, na isti raun, zapitati koliki je procenat u saobraajnim nesreama. Koliko se nesrea dogodilo jer smo skrenuli pogled s puta da potraimo cigarete u tani ili da ih upalimo? Ja sam obino obazriv voza. Ipak sam jednom za dlaku izbegao smrt pokuavajui da zamotam cigaretu vozei. Ne zaboravimo ni bezbrojne prilike kada bi mi cigareta pala dok vozim (uvek se na kraju zavlaila izmedju dva sedita). Siguran sam da su to doiveli mnogi puai, da jednom rukom voze izvijajui se i pokuavajui da dohvate cigaretu drugom rukom. Dejstvo ispiranja mozga je takvo da nastojimo da mislimo kao onaj, koga dok pada sa zgrade od sto spratova, ujemo da na svakom spratu kae: Dovde je dobro! Mi mislimo, zato to smo dobro proli do sad, da sledea cigareta nee promeniti nita. Ne zavaravajte se, isto vai i za vas, sa tom razlikom to vi ne moete da znate, tokom pada, koliko je tlo daleko. elimo da vidimo stvari iz drugog ugla. Ta navika je doivotni lanac, svaka cigareta stvara potrebu da se popui sledea. Upalili ste fitilj bombe. Problem je to ne znate koliko e to trajati. Svaka upaljena cigareta je korak blie eksploziji. Kako moete da budete sigurni da ta cigareta nije zadnja? XVIII POGLAVLJE ENERGIJA Iako su mnogi svesni tetnih dejstava duvana na njihova plua, malo puaa je svesno opte obamrlosti koju on izaziva. Osim to zagadjuju plua puaa, supstance koje sadri dim, kao na primer nikotin ili ugljen monoksid, postepeno truju njegove krvne sudove. Naa plua omoguuju kiseoniku koji udiemo da ode preko arterija prema celom naem telu. Smanjujui dovod kiseonika, pua postepeno gui svoje miie i organe i tako doprinosi da im se smanji izdrljivost; organizam postaje zbog toga obamro i njegov imunitet je oslabljen. Svi ti mehanizmi su, naravno, lagani i postepeni, tako da ovek ne primeti nita. Osea se svakog dana kao i prethodnog. Pua se ne osea

45

bolesno; on misli da je nedostatak energije prirodna posledica njegove starosti. Bio sam veoma sportski opredeljen adolescent; ipak, ve od tridesete, poao sam da oseam stalan umor. Zakljuio sam da jedino mladi imaju energiju i da je za mene gotovo. Videete kako je to velianstveno, malo poto prestanete da puite, kad osetite kako se ponovo radja fizika snaga i kad osetite potrebu da radite vebe. Nedostatak energije puaa i nezainteresovanost za svoje sopstveno telo pokreu uglavnom druga preterivanja. Pua tei da izbegne svaku sportsku aktivnost i da usredsredi svoje interesovanje na hranu i pie. XIX POGLAVLJE CIGARETA ME OPUTA I DAJE MI POVERENJE U SEBE To je najgora la koja krui u vezi sa cigaretom. Kada prestanemo da puimo, nestanak stalnog oseanja nesigurnosti od kog pate puai je, po mom miljenju, vaan koliko i kraj ropstva cigareti. Puaima je teko da shvate da je cigareta odgovorna za oseanje nesigurnosti koje ih preplavljuje kada vie nemaju cigarete, a trafika e se zatvoriti. Nepuai ne znaju za to; duvan je za to jedini odgovoran. Postao sam svestan bezbrojnih prednosti kada se vie ne pui samo nekoliko meseci poto sam prestao, tokom savetovanja koja sam drao. Odbijao sam, skoro trideset i pet godina, da se podvrgnem bilo kakvom medicinskom ispitivanju. Kada sam hteo da uzmem ivotno osiguranje, prihvatio sam da platim ogromne iznose da bih izbegao bilo kakvo ispitivanje. Uasavao sam se bolnica, i nisam podnosio da idem kod doktora ni kod zubara. Nisam mogao da se suoim sa pomilju da starim i da se oseam sve slabije. Nisam ipak ni jednu od tih sumnji dovodio u vezu sa cigaretom. Sada, kada sam iz toga izaao, imam utisak da sam se probudio iz komara. Danas, ekam sa zadovoljstvom svaki dan koji dolazi. Naravno, ivot mi uvek donese svoj deo nedaa i ja moram kao i svi da podnosim svakodnevne udarce, ali izvanredno je ponovo pronai spokojstvo neophodno da se sa tim suoimo, a taj dodatak energije, zdravlja i sigurnosti ini dobre trenutke jo prijatnijim. XX POGLAVLJE TA CRNA SENKA KRIVICE

46

Jo jedna velika radost, kada se odreknemo cigarete, je da smo oslobodjeni tih crnih senki manje-vie zatrpanim u dubini nae due. Svi puai su svesni da se ponaaju kao imbecili i da zatvaraju oi pred dejstvima koja cigareta ima na zdravlje. Vei deo vremena, puenje postaje automatizam, a puai izgleda to zaboravljaju; ipak, te crne senke stalno mue nau podsvest. Tokom naeg puakog ivota, ima okolnosti kad one izadju na povrinu i podsete nas na munu istinu: Upozoravajue poruke koje itamo na paklicama cigareta, strah od raka, nacionalni dan protiv puenja, napad kalja, bol u grudima, udan oseaj u donjim udovima, rastuenost naih blinjih, svest o svom loem dahu, utim zubima kod zubara, bolest drugih, ljubljenje nepuaa ili obraanje njemu, gubitak potovanja prema sebi zbog tog ropstva, itd.

ak i kad ih nismo svesni, te crne senke stalno mue na um i to se vie preputamo da nas proguta ta navika, oseanje krivice postaje sve gore. Ono e nestati tek kad odluite da okonate tu groznu zavisnost. Nikad neu prestati da priam koliko je udesno biti oslobodjen tih morbidnih misli, znati da vie nemate potrebu da puite. Oba prethodna poglavlja su obradjivala znaajne prednosti koje ete imati kada budete nepua. Da budemo iskreni, oseao sam se obaveznim, zauzvrat, da napravim popis prednosti vezanih puae. Ti razlozi su izloeni u sledeem poglavlju. XXI POGLAVLJE PREDNOSTI PUAA XXII POGLAVLJE KLASINA METODA NAZVANA VOLJNA

47

Nae drutvo smatra da je prestanak puenja pravi podvig. Svi smo mi (puai, u svakom sluaju) u to duboko ubedjeni. ak i retke knjige koje nameravaju da nam u tome pomognu upozoravaju od poetka na teinu operacije. Istina je da je to smeno lako. Znam da sumnjate u to to kaem: razmotrimo injenice. Ako je va cilj da trite sto metara za manje od jedanaest sekundi, shvatam da je to teko. Sigurno e vam biti potrebne godine treniranja i, uprkos vaoj odlunosti, moda fiziki neete biti u stanju da uspete. Ali prepreka je delimino psiholoka; pre nego to se prvi sportista nije spustio ispod jedanaest sekundi, ta granica je izgledala nesavladiva. Danas su, hiljade ljudi u stanju da to urade. Vratimo se naoj temi. Da biste prestali da puite, ono to treba da radite je... da ne puite vie. Niko vas ne tera da puite, osim vas samih , a za razliku od hrane i vode, duvan vam apsolutno nije neophodan da preivite. Pa, ako elite da prestanete, zato bi to moralo da bude teko? Uistinu, to nije teko. Puai su stvorili tu tekou pokuavajui da uspeh stave na raun volje. Oni veruju da e morati da dokau izuzetno odricanje da bi se okanili duvana. Imaju na raspolaganju razne metode da prestanu da pue. Koliko ja znam, sve te metode koje ja nazivam klasinim za razliku od moje navode puaa da misli da je neto rtvovao prestajui da pui. Prouimo malo detaljnije takvu vrstu metode, koja rauna na volju puaa. Mi ne odluujemo da postanemo puai. Mi samo pokuamo da popuimo prvu cigaretu, i uvereni smo njenim neprijatnim ukusom da prestanak puenja nee nikada biti problem. U prvo vreme, puimo samo kada elimo, jer jo nismo robovi duvana. Mogue je da prodje vie dana, ili vie meseci, izmedju dve cigarete. Puimo na nekoj zabavi, ili kada smo u drutvu drugih puaa, na primer sa grupom adolescenata. Uvek su to okolnosti naeg drutvenog ivota, tokom kojih delamo mimikrijom. Pre nego to shvatimo, mi redovno kupujemo paklice cigareta. Mislimo da puimo samo kad elimo. Tek kad je kasno primetimo da puimo neprestano... Obino nam je potrebno veoma mnogo vremena da shvatimo da smo zavisni, jer ivimo u zabludi da puimo iz zadovoljstva, a ne iz obaveze. Kada puimo jednu cigaretu, mislimo da je volimo. U stvari, mi smo u zabludi da moemo da prestanemo kad god hoemo. U principu, tek kad odluimo da prestanemo da puimo, pojavi se problem. Prvi pokuaji da prestanemo najee de deavaju ve prvih godina, zbog novca (studenti ga esto malo imaju), ili zdravlja (da nastave, na primer, neku sportsku aktivnost), itd. Kakva god da je motivacija, pua uvek eka neku teku situaciju da shvati da mora da prestane da pui. im predje na delo, malo udovite u stomaku (njegova fizika zavisnost) pokazuje glad. On onda eli cigaretu, a poto je sebi obeao da vie nee da pui, jo je u

48

veem stresu. Ono to uobiajeno koristi da se smiri nije vie dostupno i njegova patnja se poveava. Posle perioda muenja, opredeljuje se za uveni kompromis (Smanjivau postepeno) ili se ak predaje (Nije bio dobar trenutak, ekau povoljniju priliku). Medjutim, kada su svi razlozi stresa nestali, elja da prestanemo da puimo nestaje takodje i vratie se tek prilikom sledeeg kripca. Naravno, nikada nije pravi trenutak, jer ivot postaje sve stresniji. Naputamo zatitu naih roditelja da zasnujemo porodicu, pozajmljujemo novac, nae profesionalne odgovornosti se neprestano poveavaju, itd. Oigledno, ivot puaa nikada ne postaje manje stresan, jer njegov stres uzrokuje cigareta. Dok se njegova potronja nikotina poveava, on postaje sve nervozniji i zabluda o neophodnosti cigarete utoliko vie raste. ivot ne postaje neophodno doista stresniji. Cigareta stvara tu zabludu. Vratiemo se na taj aspekt u XVIII poglavlju. Posle prvih neuspeha, pua esto bei u verovanje da e se jednoga dana probuditi i da e njegova elja za puenjem arolijom nestati. Tu nadu pothranjuju prie koje krue o bivim puaima, kao to su one koje tvrde da su odjednom izgubili elju za puenjem posle tekog gripa. Ne verujte u te gluposti. Proverio sam mnoge glasine tog tipa i nikada nije tako jednostavno kao to izgleda. Uglavnom se pua dobro pripremio da prestane, a grip je samo iskoristio kao odskonu dasku. Proveo sam trideset godina ekajui to iznenadno jutro, kada konano vie neu imati elju da puim. Kada sam imao neki teak grip, jedva sam ekao da ozdravim da bih ponovo mogao da puim svojim ritmom. Najee su, oni koji tvrde da su tek tako prestali da pue, pretrpeli neki ok. Ili im je neko blizak premiuo od bolesti uzrokovane cigaretom, ili su se oni sami mnogo uplaili. Ali lake je rei: Jednog dana sam odluio da prestanem; sasvim jednostavno. Pogledajte istini u oi! To se ne bi desilo da niste eleli. Pokuajmo da detaljno razmotrimo zato klasina metoda ini stvari tako tekim. Skoro celog ivota, nastojimo da donesemo konanu odluku da prestanemo da puimo od sutra. Deava se, medjutim, da vas neki odredjeni elemenat podstakne da predjete na delo. Na primer, postanete svesni toga koliko novca troite, zdravlja koje unitavate ili ak ropstva u kom ivite. Kakav god da je razlog, na trenutak vadimo glavu iz peska da razmislimo o prednostima i o nedostacima cigarete. Otkrivamo tada ono to smo oduvek znali, racionalni zakljuak ne ostavlja nikakvu sumnju: treba prestati sa puanjem. Ako pokuate da napravite listu cigaretinih prednosti i mana, rezultat moe biti izuzetno nepovoljan po cigaretu.

49

Ipak, ak i ako pua zna da bi bilo bolje da ne pui, on veruje da e to za njega biti velika rtva. To je zabluda, ali izuzetno mona zabluda. Ne znajui zato, pua je ubedjen da je cigareta od velikog znaaja tokom dobrih i loih trenutaka u njegovom ivotu. ak pre nego to zaponemo svoj pokuaj da prestanemo, lane istine koje nam je nae drutvo i mi sami utuvili u glavu u vezi sa cigaretom, pritiskaju nas svom svojom teinom. A tome treba dodati i jo nesreniju zabludu da je veoma teko prestati sa puenjem. Pua je sreo ljude koje su, iako nisu puili ve nekoliko meseci, jo uvek umirali od elje da popue jednu cigaretu. Postoje svi ti bivi angrizavi puai, oni koji ve godinama ne pue, ali koji jo uvek ale za cigaretom. uo je i priu o onom puau koji je, poto je izdrao godinama, popuio jednu bezazlenu cigaretu, i odmah je ponovo poeo da pui. Poznaje naravo i teko bolesne puae, koji oigledno vie ne uivaju u cigareti, a nepopravljivo se unitavaju tvrdoglavo nastavljajui da pue. Osim svega toga, i on sam je sigurno proao kroz jedno od tih iskuenja. Dakle, umesto da sve pone mislei: Super! Znate ta? Ne puim vie!, njegovo prvo oseanje je da e preduzeti nemoguu misiju. On vrsto veruje da je svaki pua doivotno osudjen. Mnogobrojni puai ak upozore svoju okolinu: Prestajem da puim, sigurno u biti razdraljiv sledeih nedelja. Budite popustljivi. Takvi pokuaji su osudjeni na neuspeh. Pretpostavimo sada da pua izdri nekoliko dana ne pokleknuvi. Njegova plua su se postepeno otkravila. On vie ne kupuje cigarete i, samim tim, njegova finansijska situacija se poboljava. Nije vie pod antiduvanskim drutvenim pritiskom, jer je postao nepua. To su pozitivni momenti jer obeleavaju povratak u nepuako stanje. Medjutim, sami motivi koji su ga nagnali da prestane da pui, sada mu izgledaju manje oigledni i on je sklon da zaboravi situaciju u kojoj se nalazio. Moemo ovo da uporedimo sa nekim ko je upravo video saobraajnu nesreu na putu. Neko vreme e biti obazriv, ali, posle e brzo zaboraviti i pojam opreznosti i, pod najsitnijim razlogom, oslonitie se na gljivu. S druge strane, malo udovite u njegovom stomaku nije dobilo svoju dozu ve veoma dugo. Nema fizikog bola, samo neko neodredjeno oseanje nedostatka. Da to oseanje nije izazvano nikotinom, ono mu uopte ne bi smetalo. Medjutim, on zna da to znai da mu je potrebna cigareta. Zato je to toliko vano, pua ne zna. Malo udovite u stomaku onda budi veliko udovite, udobno smeteno u podsvesti neverovatnim ispiranjem mozga. Onda, onaj isti ovek, koji je pre nekoliko dana pravio popis svih razloga zbog kojih je prestao da pui, paljivo trai bilo kakav izgovor da ponovo pone. Izgovore kao to su:

50

1 ivot je isuvie kratak. Mogao bih da umrem svakog trenutka, moda u saobraajnoj nesrei. Prestao sam isuvie kasno. U svakom sluaju, rak se danas moe dobiti zbog bilo ega, pa... 2 Nisam odabrao dobar trenutak. Trebalo je da saekam posle Boia / posle odmora / posle tog stresnog dogadjaja... 3 Ne uspevam da se skoncentriem. Postajem razdraljiv i stalno sam loe volje. Ne uspevam da radim kako treba. Moja okolina me vie ne podnosi. Dakle, u interesu svih, treba ponovo da ponem da puim. Ja sam pravi pua i neu nikada biti srean bez cigarete (zbog ovog poslednjeg izgovora sam puio skoro trideset i pet godina) U tom stadijumu, uglavnom, pua ponovo pone. Pali cigaretu i izofrenija se pojaava. S jedne strane, postoji to ogromno olakanje da se prekine sa nedostatkom: malo udovite konano dobija svoju dozu. Sa druge, ako je toliko dugo izdrao, cigareta zaista ima ogavan ukus i on se pita zato pui. Zbog toga pua misli da mu nedostaje volja. To nije istina; on je samo promenio miljenje donosei savreno racionalnu odluku zasnovanu na informacijama kojima raspolae. U sutini, emu biti bogat ako si nesrean? Bolje je imati prijatan malo krai ivot, nego dug i nesrean. Sreom, taj zakljuak je potpuno pogrean. ivot nepuaa je zaista bolji. Medjutim, i ja sam esto pravio tu greku i to me je kotalo toga da budem pua trideset i pet godina. Moram da priznam da bih, kad bi to zaista bilo tano, ja jo uvek puio (pardon, ne bih vie bio na ovom svetu). Ta patnja koja mui puaa nema nieg zajednikog sa teskobom koju uzrokuje fiziki nedostatak nikotina. Istina je da je nikotin izvor toga, ali problem je psiholoki: pua nije siguran u svoj izbor. Ubedjen je da se rtvuje i osea se frustrirano, to je jedan oblik stresa. Elem, u takvim situacijama, njegovo malo udovite mu kae uzmi jednu cigaretu. A, otkad je prestao, on eli jednu cigaretu, ali zna da ne moe vie da je ima. Ta dilema ga titi i truje situaciju. Tekoa je jo vea jer ekamo neto to ne dolazi. Ako elite da poloite vonju, kad jednom prodje ispit koji ste sa uspehom poloili, vi ste postigli cilj. Princip metode zasnovane na volji je da kaemo: Ako mogu da izdrim dovoljno dugo bez cigareta, elja e na kraju nestati. Kako znate da je tome doao kraj? Odgovor je da se to nikada nee desiti, jer nema nieg to treba ekati. Vi ste prestali da puite onog trenutka kad ste popuili tu zadnju cigaretu i vi sada ekate koliko ete jo dugo izdrati. Kao to sam maloas naveo, pua je podvrgnut psiholokoj agoniji, prouzrokovanom sumnjom nastanjenom u njegovom umu. Iako nema nikakvog fizikog bola, dejstvo zbog toga nije manje mono. Pua je

51

nesrean i osea se ranjivo. Umesto da zaboravi cigaretu, on postaje potpuno opsednut njom. Moe zbog toga da bude danima, ak nedeljama u totalnoj depresiji. Njegov um je preplavljen sumnjama i nedoumicama: Koliko u dugo patiti? Da li u ponovo doiveti jedan srean dan? Da li u uspeti da se nagovorim da izadjem iz kreveta ujutru? Da li u moi opet da uivam u nekom dobrom jelu? Kako u uspeti da se suprotstavim nekoj stresnoj situaciji ? Da li u imati snage da izadjem i odem u kafi da popijem neto ? Moglo bi se navesti tuce drugih pitanja. Pua eka da se stvari poboljaju i, naravno, to se vie saaljeva, to vie cigareta za njega postaje izuzetno dragoceno dobro. U stvari, neto se deava, ali pua toga nije svestan : ako moe da preivi tri nedelje bez nikotina, fiziki apetit za tim otrovom nestaje. Kao to sam ve rekao, oseanje pomanjkanja za nikotinom je tako lagano da ga pua ne primeuje. Neki bivi puai veruju, posle nekoliko nedelja provedenih bez puenja, da su konano oslobodjeni. Oni onda upale jednu cigaretu da dokau sebi da su u pravu. Nalaze da je loa, to ih uvruje u njihovoj nameri. Zaboravljaju medjutim da su ponovo uneli nikotin u organizam. Taj nikotin poinje ve da deluje i, uskoro, pua uje onaj mali glas duboko u sebi koji mu kae : Ti eli jo jednu. On se bio zaista oslobodio navike, ali je tog asa ponovo poeo. On nee zapaliti odmah jo jednu cigaretu. On misli : Neu ni sluajno da ponem ponovo. eka onda da prodje dosta dugo vremena, sati, dani, ponekad nedelje. Moe konano da kae sebi da se nije dao, i da moe bez rizika da dozvoli sebi jo jednu. Ponovo je pao u zamku i ve se nalazi na gadnoj strmini. Oni koji uspeju sa ovom metodom skloni su da pronalaze dug i teak put, jer je glavni problem ispiranje mozga. Mnogo kasnije, onda kada pua vie ne osea nikakav fiziki nedostatak, on jo uvek umire od elje da pui. Konano, ako uspe da izdri dovoljno dugo, on na kraju postane svestan da vie nee ponovo poeti. On tada prestaje da se kinji, prihvata da se ivot nastavlja, i vidi da je veoma lep bez duvana. Mnogobrojni puai uspevaju sa ovom metodom, ali put je vrlo teak i ima vie neuspeha nego uspeha. ak i oni koji su uspeli ostaju itavog ivota ranjivi, jer uvaju ostatke uslovljenosti ; oni su ubedjeni da cigareta ima mo, u dobrim kao i u loim trenucima, da pobolja stvari (neki nepuai

52

ak doprinose toj ideji : oni su takodje podvrgnuti ispiranju mozga, ali oni su i svesni negativnih aspekata, zato ne ele da naue da pue). To objanjava to neki, koji su prestali odavno da pue, poinju ponovo. Mnogi bivi puai dozvole sebi povremenu cigaru ili cigaretu, kao malu poslasticu, ili da se uvere da je to gadno. Upravo to se deava, ali nikotin, koji prodre u organizam ponovo pokrene zaarani krug. Malo udovite kae : Ti eli jo jednu. Sledea cigareta nije bolja, oni su onda ubedjeni da mogu da pue bez rizika. Jednom kad ponovo padnu u zamku, pokuavaju da se ubede : Prestau odmah posle raspusta / Boia / ovog dogadjaja Isuvie je kasno, oni su ve ponovo postali zavisni. Ista stara zamka se ponovo zatvorila nad njima. Naglaavam ovo : pojam zadovoljstva nema apsolutno nikakve veze sa pojmom zavisnosti. On nikada nije ni imao nikakve veze ! Kad bismo poinjali da puimo zato to mislimo da je to prijatno, niko nikada ne bi popuio vie od jedne cigarete. Mi mislimo da uivamo u cigaretama samo zato to ne uspevamo da poverujemo da smo toliko glupi da puimo ne volei ukus koji one imaju. Iz tog razloga je in puenja toliko podsvestan. Kad bismo, puei cigaretu, bili potpuno svesni dima koji se uvlai u plua, ak ni zabluda o zadovoljstvu ne bi opstala. Moemo, postavi svesni svega to nam cigareta ini, samo da se oseamo glupo. Puimo, jer nemamo to u svesti. Posmatrajte puae u drutvu; videete da, sa cigaretom u ruci, oni izgledaju sreno tek kad je zaborave. U trenucima kada je postanu svesni, oni ponu da se ponaaju zbunjeno i nastoje da se izvine. Mi puimo da zadovoljimo to malo udovite... Kada budete isterali to malo udovite iz vaeg stomaka, a veliko iz vae glave, neete imati ni potrebu ni elju da puite. XXIII POGLAVLJE SMANJENJE PUENJA NE SLUI NIEMU Mnogobrojni puai odlue da smanje potronju, nameravajui da definitivno prestanu da pue ili da pokuaju da kontroliu svoju toksikomaniju. Neki doktori ak preporuuju da se smanji puenje, pre nego to se prestane. Oigledno je da to manje puite, to je bolje za vas. Medjutim, kao etapa do prestanka, smanjene puenja moe da bude fatalno po vas. Pokuaji da se ograniimo odravaju nas u stanju zavisnosti itavog ivota. Taj pristup je, uglavnom, praen nauspehom pokuaja da se prestane sa puenjem. Posle nekoliko sati ili nekoliko dana apstinencije, pua, na ivici nerava, poinje da misli da ne moe da ivi bez cigareta. On onda

53

odluuje da ponovo pone da pui, ali ograniavajui se na nekoliko dobro izabranih cigareta. On misli da e, ako uspe da smanji na deset dnevno, moi da uspe da tako ostane, ili da smanji jo vie. On dovodi samog sebe u nepodnoljiv poloaj. 1 Preivljava najgore trenutke otkad postoji. Ostaje zavisan od nikotina i odrava udovite u ivotu i u svom stomaku i u svom umu. 2 Provede ivot ekajui sledeu cigaretu. 3 Pre nego to je smanjio puenje, im bi imao potrebu za cigaretom, on vi je palio, ublaujui tako makar delimino svoju potrebu. Sada, povrh uobiajenih stresova, on sam sebe osudjuje na jo jedan, da mora da podnosi skoro sve vreme tegobe izazvane nedostatkom nikotina. Osudjuje samogo sebe da bude stalno nesrean i loe volje. 4 Imao je naviku da pui veinu cigareta mahinalno, ne mislei na to niti oseajui zadovoljstvo. Jedine cigarete u kojima je mislio da uiva, bile su one posle perioda uzdravanja (prva ujutru, itd.). Sada, kada eka vie od jednog sata pre svake od njih, on u svakoj uiva. Medjutim, zadovoljstvo koje osea dok pui ne proizilazi iz same cigarete, nego iz zavretka perioda uznemirenosti uzrokovane fizikim (nikotin) ili psiholokim (cigareta) nedostatkom. to je period apstinencije dui, to on vie uiva u cigareti. Glavna tekoa, kada prestanemo da puimo, ne tie se fizike zavisnosti. Sa te strane, nema istinskih problema. U stvari, puai provode no ne puei, a da ih potreba za cigaretom ne probudi. Mnogi ekaju da izadju iz sobe, ujutru, da bi zapalili svoju prvu cigaretu. Mnogi ekaju da dorukuju ili ak ne pue pre nego to stignu na posao. Tako, oni lako provedu deset sati bez cigarete i to im ne smeta. Neka probaju da provedu deset sati ne puei preko dana i iupae sebi kosu. Oni su u stanju, kada imaju nova kola da se uzdravaju od puenja u njima bez i najmanje tekoe. Uzdravaju se i u samoposlugama, u pozoritu, kod doktora ili u bolnici bez imalo muke. Mnogi ne pue ni u prisustvu nepuaa. ak i u javnom prevozu, ljudi potuju zabranu. Puai su skoro oduevljeni kada ih spreavaju da pue, a i predstavlja im izvesno zadovoljstvo da provedu due vreme bez cigarete. To im daje nadu da e najzad, jednoga dana, konano prestati da pue. Pravi problem je ispiranje mozga, zabluda da je cigareta neka vrsta podrke ili nagrade i da ivot nee biti nikada vie isti bez nje. Umesto da vas odvrati od cigarete, in ograniavanja vae potronje vas ini jo nesrenijim i uverava vas da je cigareta sutinska stvar bez koje se ne moe biti srean.

54

Nema nieg jadnijeg od puaa koji pokuava da smanji puenje. On ima iluziju da e to manje pui, manje eleti da pui. U stvari, to je obrnuto. to manje pui, to vie pati od nedostatka nikotina i vie ceni retke cigarete koje sebi priuti. Ali to ga nee naterati da prestane. Paradoksalno je da, to cigarete postaju redje, to im je gori ukus. U stvari, one koje nam izgledaju najjae, one od kojih najvie kaljemo, su one koje smo ekali najdue (prva ujutru, na primer). One nam najvie pre grlo. A istovremeno, njih najvie volimo, jer smo ih ekali dugo. Mislite li da ete oboavati tu prvu cigaretu zbog njenog mirisa i ukusa? Ne, budite razumni; vi je volite jer je ona zavrnica deset sati apstinencije. Smanjiti puenje, nije delotvorno i to je ak najgori oblik muenja. Nije delotvorno jer pua pogreno veruje, da e, ako pui manje, manje eleti da pui. Ne, puenje nije navika od koje se postepeno oslobadjamo, nego je zavisnost od droge: ta zavisnost uzrokuje da pua stalno eli da pui vie, a ne obrnuto. Ako eli da smanji puenje, pua mora da dokazuje volju i disciplinu do kraja preostalog ivota. Videli smo da glavni problem, kada elimo da prestanemo da puimo, nije fizika zavisnost od nikotina. Pravi problem je pogreno verovanje da vam cigareta predstavlja zadovoljstvo. To pogreno verovanje je najpre rasprostranjeno ispiranjem mozga kojem smo podvrgnuti ak i pre nego to ponemo da puimo, zatim se pojaava naim linim iskustvom sa cigaretom. Smajujui njenu potronju, pua pojaava tu zabludu toliko da cigareta pone potpuno da vlada njegovim ivotom: na kraju e biti ubedjen da se radi o najdragocenijoj stvari na planeti. Smanjenje puenja nikada nije delotvorno, jer to zahteva volju i disciplinu do kraja ivota. Ako niste imali dovoljno volje da prestanete da puite, neete je sigurno imati dovoljno da smanjite puenje. Prestati sa puenjem je mnogo lake i bezbolnije. Imao sam priliku da vidim hiljade uzaludnih pokuaja koji su se zavrili neuspehom. Seam se aice uspeha u vezi sa relativno kratkim periodima smanjivanja puenja, praenih potpunim prestajanjem. Ti puai ne duguju uspeh tom procesu smanjenja puenja. Smanjenje je, naprotiv, bilo dodatna prepreka koja je samo produila period patnje. Neuspeh takvog jednog pokuaja ostavlja puaa u stanju depresije, jo ubedjenijeg da je doivotni zavisnik. To je uglavnom dovoljno da ga natera da pui jo pet godina pre sledeeg pokuaja. Sve u svemu, ovakvo ponaanje omoguuje da se protumai sva nitavnost duvanske zavisnosti, jer jasno pokazuje da je cigareta jo cenjenija posle duge apstinencije. Vi, dakle, moete da:

55

1 Doivotno smanjite puenje. To znai da se izloite munom bitisanju; kako god, neete u tome uspeti. 2 Nastavite da puite i da se sve vie guite, doivotno takodje. Kakva je korist? 3 Budete milostivi prema sebi. Prestanete da puite. Ova razmatranja me teraju da naglasim jo jedan vaan momenat: povremena cigareta, to ne postoji. Puenje je lanana reakcija koja e trajati do kraja vaeg ivota, osim ako ne uloite pozitivan napor da to izleite. Ne zavoravite: pokuavajui da smanjite puenje, zaglibljujete se jo dublje u zavisnost. XXIV POGLAVLJE SAMO JEDNA CIGARETICA Pomisao o samo jednoj cigaretici je bajka koju morate da izbacite iz svog uma. Samo jedna cigaretica bila je dovoljna da ponovo ponete da puite. Samo jedna cigaretica, ona koja vam je pomogla da se suoite sa nekim tekim iskuenjem ili ona koju ste upalili da proslavite neto veliko, bila je dovoljna da uniti va pokuaj da prestanete da puite. Ta mala cigareta je dovoljna, kada je pua uspeo da prekine svoju zavisnost, da ga natera da ponovo padne u zamku. Ponekad, on je popui samo da se uveri da mu to vie nita ne znai: njen uasan ukus ga jasno ubedjuje da je se oslobodio i da nee vie nikada pasti pod njen uticaj. Naalost, ona je dovoljna da ga natera da ponovo pone. Utuvite dobro u glavu da je nemogue popuiti samo jednu cigaretu. Zavisnost od duvana je lanana reakcija i trajae celog vaeg ivota, osim ako ne stavite taku. Pomisao na neku posebnu cigaretu, kao to je ona koju puite posle ruka ili da ponete dan, smeta vam da prestanete. Ta bajka je odgovorna za stalnu dilemu sa kojom se suoavate kada odluite da prestanete da puite. Donesite odluku da vie ne zamiljate cigaretu ili paklicu kao neto ekstra to moemo sebi dopustiti. Ne razdvajajte misao o cigareti od misli na ropski i samounitavajui ivot. alite to ne postoji nita to moe, kao to to ini cigareta, da poslui za podizanje u tekim trenucima i trenucima kada slavimo, u srenim okolnostima? Shvatite da to ne radi cigareta. Imate samo jedan izbor: nijedna cigareta, ili ceo ivot sa duvanom, sa svim tetama koje on izaziva (i ni

56

jednom prednou, budite u to sigurni). Vi ne sanjate o tome da progutate cijanid, iako volite ukus badema. Prestanite da se samokanjavate tom pomilju na Bogom danu cigareticu. Na neizbeno pitanje: Kad biste mogli da se vratite u trenutak kad ste upali u zamku, da li biste opet poeli da puite, odgovarate ne, bez imalo oklevanja. Ipak, svaki pua se suoava sa tim izborom svakog dana svog ivota. Zato ne prestane da pui? Jer se boji, boji se da ne moe da prestane, ili se boji da ivot nee biti tako prijatan bez cigarete. Prestanete da se laete. Vi moete da prestanete da puite. Bilo ko moe, jer je to smeno lako. Zato je neophodno da dobro razumete tri osnovna momenta o kojima smo ve priali: 1 Niega se ne liavamo. Prestanak puenja ima samo izvanredne prednosti. 2 Cigaretica, ma koliko da je specijalna, ne postoji. Ona vas osudjuje na otudjen i bolestan ivot. 3 Nemojte da mislite da ste drugaiji od drugih, pod izgovorom da ve veoma dugo puite, ili da je va odnos sa cigaretom poseban. Bilo koji pua moe da prestane da pui. XXV POGLAVLJE NEPUAI, POVREMENI PUAI, ADOLESCENTI... Veliki puai su skloni da zavide povremenim puaima. Nisu u pravu. Naravno, povremeni pua manje izlae riziku svoje zdravlje i troi manje novca. Ali te prednosti su kudikamo premaene manama. Moemo, u stvari, smatrati tog puaa veim zavisnikom i mnogo nesrenijim od velikog puaa. Setite se da nijedan pua ne voli zaista cigaretu. Jedino zadovoljstvo, u poetku, je ublaivanje simptoma pomanjkanja nikotina. Prirodna tenja droge je da ublai pomanjkanje koje je njeno odsustvo izazvalo. Tako postaje prirodna tenja da se neprestano pui. Medjutim, tri glavna elementa odvraaju puaa da pui bez uzdravanja. 1 Novac. To bi kotalo isuvie skupo. 2 Zdravlje. Da bismo zadovoljili pomanjkanje, potrebno je da unesemo otrov. Sposobnost da podnese taj otrov zavisi od pojedinca i ak od njegovog ivotnog doba. Taj faktor deluje automatski.

57

3 Disciplina. Nju nam namee nae drutvo, posao, okruenje, ili sam pua a proizilazi iz stalnog sukoba koji se odigrava u njegovom umu. Sada je neophodno da damo nekoliko definicija. NEPUA nije nikada pao u zamku, ali ipak ne bi trebalo da se pravi vaan. Ako je nepua, to je samo zbog Boje milosti (ili zbog srenog spleta okolnosti). Svi puai su jednom bili nepuai, ubedjeni da nikada nee postati zavisni. Neki nepuai ustrajavaju u pokuavanju da popue jednu cigaretu s vremena na vreme, mislei da su izvan dosega. POVREMENI PUAI: postoje dve kategorije: 1 Pua koji je pao u zamku, ali koji toga jo nije svestan. Nemojte mu zavideti. On je jedva na prvoj preki lestvice, ali e uskoro sigurno postati pravi pua. Setite se da ste vi tako poeli. Niko ne postaje veliki pua odjednom. 2 Bivi (veliki) pua, koji pui pomalo jer misli da ne moe da prestane. Ova kategorija je najtunija od svih. Moemo razlikovati vie nijansi. ONAJ KOJI PUI PET CIGARETA DNEVNO. Ako toliko voli cigarete, to ne pui vie? Ako moe da se uzdri, zato jo pui? Setite se: ta navika slui za to da udarate glavom u zid iskljuivo zbog zadovoljstva koje osetite kada to prestane. Onaj koji dnevno pui pet cigareta olakava svoj oseaj nedostatka otprilike samo jedan sat dnevno. Ostatak vremena, ak i ako on toga nije svestan, on se bori protiv tog nedostatka, kao kad bi poeo da udara glavom o zid. To to pui samo pet cigareta, nije zato to je ta doza dovoljna da potpuno zadovolji njegovu potrebu, nego zato to misli da se radi o dobrom kompromisu izmedju zadovoljstva i rizika po zdravlje, osim ako to nije iz finansijskih razloga. Lako je ubediti velikog puaa da ne voli zaista cigarete koje pui. Pokuajte, umesto toga, da ubedite povremenog puaa. Svaki pua koji je pokuao da smanji puenje zna da je to najgore muenje koje postoji, i sloie se da je to najbolji nain da se ostane zavisan itavog ivota. ONAJ KOJI PUI SAMO UJUTRU (ILI UVEE). On sam sebe osudjuje da podnosi nedostatak pola dana da bi pribavio sebi olakanje ostatak vremena. Pitajte ga zato se, ako voli da pui, pola vremena liava tog zadovoljstva. I ovde je to liavanje, iz nakog udnog razloga,nametnuto zadovoljstvu.

58

ONAJ KOJI PUI SAMO EST MESECI GODINJE. (Mogu da prestanem kad hou, to sam ve radio desetinu puta.) Kao i u prethodnom primeru, on ne prestaje da pui ast meseci godinje iz nekog razloga vezanog za zadovoljstvo, nego da smanji rizike obolevanja. Ako voli da pui, zato se liava tog zadovoljstva est meseci, i obrnuto? Odgovor je da je on jo uvek zavisan. ak i kad je, kada je prestao da pui vie nedelja, fizika zavisnost potpuno nestala, pravi problem je ostao netaknut: ispiranje mozga. On se svaki put nada da posle tih nekoliko meseci uzdravanja nee vie imati elju da ponovo pone, ali stalno ponovo poinje. Mnogi zavide tom tipu puaa, koji naizgled moe da savlada svoju duvansku zavisnost. Varaju se, jer su ti puai daleko od toga da savladaju ma ta. Kada pue, ao im je to pue, kada prestanu da pue, imaju samo jednu elju: da se vrate tome to pre. Kakav ivot! tagod da rade, ele da rade ono drugo. To je, u stvari, sudbina svih puaa, strana dilema koju treba da izdre: kad pue, cigareta je beznaajna, ili ak izaziva oseaj gadjenja. Lie je se i, umesto toga, ona postaje predmet svih pohota. Pua ne izlazi nikada kao pobednik iz te dilema jer je rtva mita, zablude. Jedini nain da pobedi je da prestane i da pui i da jadikuje za cigaretom. ONAJ KOJI PUI SAMO U NEKIM PRILIKAMA. Tako svi poinjemo, ali zato te prilike imaju tendenciju da budu sve ee? Pre nego to toga postanemo svesni, vie ne spadamo u ovu kategoriju. ONAJ KOJI, POTO JE PRESTAO, DOPUTA SEBI POVREMENO JEDNU CIGARETU. Tuno je gledati kako ti puai provode ivot muei se da ogranie potronju ili na kraju postepeno ponovo ponu da pue. To je uostalom sluaj onih koji, poto su prestali da pue, ele sebi da daju iluziju da ne poinju ponovo. Strmina niz koju klize vodi ih samo nanie. Pre ili kasnije, oni pue redovno i vraaju se na polaznu taku, sa dodatnim hendikepom novog poraza protiv cigarete. Moemo navesti dve druge kategorije povremenih puaa. Prvu kategoriju ine ljudi koji pue jednu cigaretu ili cigaru veoma, veoma retko. To su, u stvari, nepuai, koji pue tu retku cigaretu ne iz potrebe ili zbog zadovoljstva, nego zato to imaju utisak da im neto nedostaje. Oni hoe da budu deo grupe. Tako svi poinjemo. Sledeim povodom tog tipa, posmatrajte koliko puaa brzo odustaje od cigare. ak i veliki puai, naviknuti na cigaretu, imaju samo jednu elju: da se oslobode te kune cigare koja im je zauzela ruke tokom cele veeri. Vie bi voleli da pue svoju marku; to su skuplje i due te cigare, frustracija je vea. Druga kategorija je, u stvari, veoma retka. Na vie hiljada ljudi koji su prisustvovali mojim skupovima, samo bi njih dvanaestak moglo da bude u

59

njoj. Bolje da, umesto da pokuam da je opiem uopteno, navedem sluaj jedne klijentkinje koja je nedavno dola kod mene. Htela je privatnu konsultaciju. Advokat, puila je ve skoro dvanaest godina, nikada ni manje ni vie od dve cigarete dnevno. Ova karakteristika je potvrdjivala da ima elinu volju. Objasnio sam joj da je procenat uspeha grupnih seansi vei od procenta individualnih i da, prema tome, ove uvam za slavne ljude ije bi prisustvo poremetilo tok terapije u grupi. Ona je briznula u pla i onda sam odluio da prihvatim njenu molbu. Cena privatne konsultacije je vrlo visoka. U stvari, mnogi puai bi bili spremni da plate tu cenu, ne da prestanu da pue, nego da pronadju nain da pue samo dve cigarete dnevno. Oni pogreno veruju da su povremeni puai sreniji od njih i da oni vladaju svojom situacijom. Naravno, oni kontroliu svoj ritam (ili bolje reeno, oni se ograniavaju na njima podnoljiv minimum), ali su daleko od toga da su zadovoljni tim stanjem stvari. Ova ena je izgubila oca i majku zbog cigarete pre nego to je poela da pui. Kao i ja, ona se prekomerno bojala cigarete pre nego to je popuila prvu. I, kao i ja, ona je poklekla na kraju pod ogromnim pritiskom i popuila svoju prvu cigaretu. Sea se loeg utiska koji je imala u tom trenutku. Medjutim, ona nije podlegla kao ja. Ja sam vrlo brzo postao lanani pua. Jedina stvar koja vam se svidja u cigareti je prestanak oseanja nedostatka, bilo da je to skoro neprimetan fiziki nedostatak ili duevno muenje to ne moete da se poeete tamo gde vas svrbi (da utolite elju koja vas titi). Cigarete su samo prljavtina i otrov. A to procenite samo posle odgovarajueg perioda apstinencije. Jedino kada popuite jednu, vi moete, ako odmah ne zapalite jo jednu, da procenite njenu pravu vrednost: ona je kuna. Kao glad i edj, zadovoljstvo je vee posle dugog ekanja. Puai pogreno veruju da je cigareta samo navika, sa svojim dobrim i loim stranama. Oni misle da e, ako uspeju dovoljno da smanje potronju, moi da pomire elju i zdravlje, i da e to biti, eventualno, korak prema konanom prestanku. To je zavisnost od droge. Prirodno, ovek ne eli da podnosi nedostatak, nego da ga olaka. ak i da odravate vau potronju na sadanjem nivou (jedna paklica dnevno?), priznajte da morate da uloite volju i disciplinu, do kraja ivota. Jer, vae telo, koje se naviklo na doze koje prima, eli sve vie i vie a ne suprotno. Stabilizujui potronju, vi ne zadovoljavate svoje telo: vi odravate nestalnu ravnoteu izmedju zahteva i nemirne savesti koju imate zbog puenja. Ta droga je odgovorna za proces opadanja vaih fizikih i mentalnih izvora; hrabrost da se suprotstavite se malo po malo smanjuje, izazivajui na taj nain smanjenje vremenskog intervala izmedju dve cigarete. Iz tog razloga, neki, poto popue svoju prvu cigaretu, odluuju da ne nastave i ne pate zbog toga ni najmanje. Drugi, kao ja, koji nije nikada voleo puenje, su se brzo zaglibili u pakleni ciklus zavisnosti, znajui od poetka da je cigareta muenje.

60

Ne zavidite, dakle, ovoj gospodji. Kada puite samo po jednu cigaretu na dvanaest sati, onda vam je ona izuzetno dragocena. Ova jadna gospodja je provela dvanaest godina svog ivota u neprekidnom konfliktu. Nesposobna da se zaustavi, ipak je uspela da ne predje voma malu dozu, da se ne bi izloila riziku kao njeni roditelji raku. Bori se sa iskuenjem tokom itavog dana. Kakva volja! Takva snaga duha je retka, zato se taj tip puaa moe nabrojati na prstima jedne ruke. Treba videti gde ju je ta borba dovela. Bilo bi logino, poto ona sama uvidja da je cigareta za nju muenje, da je konano ostavi. Dejstvo droge je takvo da ponitava svaku logiku ponaanja. Jedan drugi sluaj mi pada na pamet, sluaj jednog oveka koji je puio pet cigareta dnevno. I ovaj sluaj je interesantan, jer omoguuje da podvuemo odsustvo svakog razumnog ponaanja u ponaanju puaa. Ovaj ovek mi je telefonirao jednog dana. Imao je promukli i neujni glas. Hteo je da prestane da pui pre nego to umre. Ispriao mi je okolnosti koje su ga navele da me pozove. Imam ezdeset i jednu godinu i rak grla zbog cigareta. Fiziki ne mogu da podnesem vie od pet smotanih cigareta dnevno. Ranije sam, nou, spavao kao zaklan. Sada se budim na svaki sat mislei samo na jedno: cigaretu. Ona me pohodi i u snovima. Moram da ekam deset sati ujutru da popuim prvu. Ustanem u pet i provodim vreme spremajui aj. Moja ena, koja ustaje oko osam, ne podnosi moje grozno raspoloenje i ne da mi da ostanem u kui. Onda idem da provedem vreme koje mi ostaje u naem zimskom vrtu gde samo mislim na sledeu cigaretu. Poinjem da je motam oko devet sati, da je doterujem dok ne bude savrena. Ona zbog toga nije bolja, ali to me okupira izvesno vreme. Zatim ekam deset sati. Kada dodje as, ruke mi potpuno neverovatno drhte. Ne palim je odmah, jer inae bih morao da ekam tri sata na sledeu. Najzad je palim, povuem dim i odmah je ugasim. Tako moe da traje sat vremena. Kada je popuim, ostane samo opuak od nekoliko milimetara. Onda ekam drugu. Pored svih tih patnji, tom jadnom oveku su usne bile pune opekotina, jer je svaku cigaretu puio do kraja. Sigurno zamiljate tog jadnog imbecila kao senilnog i tunog. Taj ovek od metar i osamdeset, bio je mornariki oficir. Nekadanji atleta, nije imao nikakav razlog da postane pua. Medjutim, drutvo je u to doba verovalo da cigareta daje hrabrost i vojna lica su besplatno dobijala cigarete. Skoro da su mu naredili da postane pua. Proveo je ostatak svog ivota patei zbog cigarete koja ga je unitila fiziki i duhovno. Kakvu lekciju moemo iz ovoga da nauimo? Nae drutvo jo uvek dozvoljava mladima u punoj snazi da se uhvate u zamku. Prethodni sluaj vam izgleda preterano? Doista je ekstreman, ali je istina da nije jedini. Mogli bismo navesti druge sline sluajeve, ne raunajui da se malo puaa usudjuje da prizna u kolikoj ih meri cigareta vue u blato. I, verujte, u okruenju tog oveka ima mnogo ljudi koji mu

61

zavide to uspeva da pui samo pet cigareta dnevno. Mislite da to nije va sluaj? Otvorite oi! Prestanite da laete! Puai su esto pravi laovi, ak i prema sebi samima. Oni su na to prinudjeni. Mnogi od tih povremenih puaa pue vie i ee nego to to priznaju. esto sam imao razgovore tokom kojih su puili za nekoliko desetina minuta vie od svoje dnevne kvote, oni koji kobajagi pue pet cigareta dnevno. emu ih opominjati? Oni e se izgovarati da se radi o izuzetnoj okolnosti. Posmatrajte male puae na nekom venanju ili nekoj mondenoj veeri. Oni pue isto koliko i drugi. Nema nikakvog razloga da se zavidi povremenim puaima. Nema, u stvari, nikakvog razloga da se pui. ivot je beskrajno bolji bez toga. Adolescenti su uglavnom najtei za leenje, ne zato to misle da je prestati sa puenjem teko, nego, naprotiv, jer misle da nisu zavisni ili da e prestati kada za to osete potrebu. elim da ozbiljno upozorim roditelje ija deca kau da se gnuaju cigarete, da se ne uljuljkuju u lano oseanje sigurnosti. Sva deca to misle do dana kada padnu u zamku (ako padnu). I vi ste isto to oseali pre nego to ste poeli da puite. Ne verujte olako u kampanje koje lansiraju vlasti. Zamka je isto onoliko podmukla kao i nekada. Deca znaju da cigareta ubija, ali znaju i da im samo jedna cigareta nee uiniti nita. Rizino je to e u jednom trenutku na njih uticati neki drug, momak ili kolega sa posla. Mogu da popue jednu za koju e misliti da je grozna, i da se tako ubede da nikada nee postati zavisni... Pograno. Upozorite ih na zamke koje ih ekaju. XXVI POGLAVLJE POTAJNI PUA Potajne puae bi trebalo smestiti u kategoriju povremenih puaa, ali posledice takve vrste ponaanja su toliko podmukle, da im treba posvetiti jedno poglavlje. Puio sam krijui od moje ene i to nas je dovelo skoro do razvoda. Bile su prole tri nedelje kako sam prestao da puim (makar sam uveliko pokuavao). Doneo sam tu entu odluku da prestanem da puim pod stalnim pritiskom moje ene, koja se sekirala zbog mog stalnog grevitog kalja. Poto sam joj rekao da se ja zbog toga ne sekiram, ona mi je odgovorila da bih na to gledao drugaije da moram nemono da gledam samounitavanje nekog ko mi je drag. Obrazloenje je bilo snano i ja sam reio da prestanem. Posle tri nedelje bez i jedne cigarete, pokleknuo sam, posle jedne silovite svadje sa prijateljem. Vie godina kasnije, shvatio sam da

62

sam nesvesno pokrenuo tu svadju: traio sam prvo opravdanje koje naidje da mogu da zapalim cigaretu. Mislio sam onda da sam reagovao na potpuno odgovoran nain, ali sada sam ubedjen da je cigareta bila jedini razlog te svadje. To je, u stvari, jedini put kad sam se posvadjao sa prijateljem koga sam znao oduvek. Jasno je da je to bilo delo malog udovita. Ta svadja mi je dala opravdanje koje sam traio i ja sam ponovo poeo da puim. Nisam mogao da podnesem pomisao na razoarenje koje e doiveti moja ena, dakle, nita joj nisam rekao. Puio sam samo kad sam sam. Zatim, postepeno, poeo sam da puim u drutvu prijatelja, sve dotle dok moja ena nije ostala jedina koja ne zna istinu. Seam se da sam tada bio dosta ponosan na sebe, mislei da je dobro odravati dosta slabu potronju. Ona je na kraju primetila moju prevaru: stavila mi je do znanja da je ogorena mojim zaprepaujuim ponaanjem. Zapazila je da lako poinjem rasprave da bih mogao da izadjem, da su mi za najmanju kupovinu potrebni sati i da izmiljam razne vrste izgovora da ona ne podje sa mnom kad izlazim. Zavisnost od duvana je odgovorna za drutveni jaz izmedju puaa i nepuaa. Moemo navesti desetine primera kada ograniavamo bolje reeno izbegavamo drutvo prijatelja zbog te gadosti. Takvo ponaanje pojaava uverenost puaa da je lien neega. Istovremeno, pua gubi samopotovanje, jer je svestan da se spustio toliko da vara svoje najblie. Moda su vam ovakve situacije poznate, ili e biti jednoga dana. XXVII POGLAVLJE DRUTVENA NAVIKA? Procenjuje se da ima, od ezdesetih naovamo, u zamlji kao to je Velika Britanija, vie od deset miliona ljudi koji su prestali da pue. Taj broj je prava drutvena revolucija. Oigledno je da su zdravlje i novac dva osnovna razloga koja nas teraju da prestanemo. Tako je ve godinama. Nije nam ak potreban ni strah od raka da postanemo svesni toga da cigareta unitava ivot. Na sopstveni organizam je dovoljno savren da nas upozori na opasnost od cigarete: ma koji pua zna da je cigareta otrov od prvog dima koji povue. Zainteresujmo se za razloge koji nas vie navode da puimo od onih koji nas navode da prestanemo. U sutini, sa te srane su se stvari promenile tokom poslednje dve decenije. Glavni razlog koji nas je podstakao da puimo bio je drutveni pritisak naih prijatelja. Jedina istinska prednost koju je cigareta ikada imala je taj drutveni plus ; cigareta je bila u sutini, u neko doba, sasvim asna navika. Danas, sami puai priznaju da se radi o neosporno antidrutvenoj navici.

63

Ne tako davno, vrsti momci su puili. Oni koji nisu puili, smatrani su za mekuce, i mi smo se svim silama trudili da postanemo zavisni. Prve cigarete su bile mune, ali smo se brzo navikavali. U svakoj kafani ili klubu, veina ljudi je ponosno izduvavala dim svoje cigarete ili cigare. Stalno je tu stajao oblak dima i svi plavoni koje nisu redovno kreili su uteli naoigled. Danas, tendencija je potpuno obrnuta. Snaan ovek nema potrebu da pui. On ne eli da zavisi od droge. Ova kulturna revolucija naeg drutva prisiljava puae da ozbiljno razmotre da prestanu da pue. Sada ih smatraju za slabie. Najupeatljivija injenica otkako je prvo izdanje ove knjige izalo je opte osveivanje u vezi sa drutvenim vidom cigarete. Dani kada je cigareta bila znak sofisticirane ene ili pravih vrstih momaka su definitivno proli. Svi znaju, sada, da je razlog koji nas tera da nastavimo da puimo ili to to nismo uspeli u pokuaju da prestanemo, ili strah od pokuaja. Puaa, svakog dana, izlau muenju zvanine ili moralne zabrane, bivi puai, jo nemilosrdnije nego nepuai. Tako njegova navika izgleda sve neumesnije. Nedavno sam video scenu koju sam video kad sam bio mali, enu, koja, ne usudjujui se da trai pepeljaru, trese pepeo u svoju ruku ili dep. Bio sam, pre tri godine otprilike, u nekom restoranu, na Badnje vee, oko ponoi. Svi, ili skoro svi su zavrili veeru i niko nije puio. A to je ipak bio as kada svako vadi cigaretu koju je paljivo uvao od sebe itavog dana, trenutak koji puai oboavaju, ba posle jela. Ponosan to moje pouke poinju moda da prave grudvu snega, pitao sam glasno konobara da li je ovo nepuaki restoran. Na moje veliko iznenadjenje, on je odgovorio negativno. Znao sam da je prestanak puenja u svom zlatnom dobu, ali nisam mogao da verujem da nije bilo ni jednog puaa u restoranu. Na kraju je jedan ovek u uglu sale zapalio cigaretu. Nastao je koncert kljocanja upaljaa i struganja ibica. Svi ti jadni puai su mislili samo na jednu stvar: Sigurno nisam jedini pua ovde, mora da ima makar jo neki. Mnogi se sada uzdravaju od puenja za vreme jela iz potovanja prema dugim gostima. Mnogi, ako pue, ne samo da se izvinjavaju onima sa kojima sede, nego pitaju da li za susednim stolom ne smetaju. Poto svakoga dana, sve vie i vie puaa naputa brod koji tone, oni koji ostaju su prestraeni na pomisao da e biti zadnji. Ne ekajte da budete zadnji! XXVIII POGLAVLJE TAJMING

64

Ako podjemo od principa da vam duvan samo smeta, sada treba prestati. Ne primenjujui ovo bukvalno, treba znati da je vano potovati odredjeni tajming. Nae drutvo nehajno smatra da je zavisnost od duvana lagano neumesna navika koja moe da kodi zdravlju. To je pogreno. To je bolest, zavisnost od droge, prvi uzronik smrtnosti zapadnog drutva. Najgora stvar u ivotu puaa je to potpao pod tu gadost. Da bi sve anse bile na njegovoj strani, treba dobro izabrati trenutak kada e nainiti taj korak. Pre svega, otkrijte okolnosti u kojima vam se cigareta ini neophodnom. Ako ste poslovni ovek, na primer, i puite zbog zablude da vam to umanjuje stres, izaberite neki relativno miran period da prestanete da puite, na primer za vreme odmora. Ako puite uglavnom u trenucima oputenosti ili dosade, izaberite onda neki period kada ete biti veoma zauzeti. Kako god bilo, shvatite to ozbiljno i prioritetno. Pronadjite jedan period od otprilike tri nedelje i pokuajte da unapred predvidite sve to bi moglo da dovede do neuspeha. Na primer, neko venanje ili proslava Boia ne treba da ugroze va projekat, osim ako niste spremni na pomisao da u tome uestvujete bez puenja i bez oseanja frustriranosti. Ne pokuavajte da prethodno smanjite potronju, jer e to samo uveati zabludu da cigareta donosi zadovoljstvo. U stvari, bolje je ak da puite maksimalno, da bi vam se smuilo. Kada budete puili tu poslednju cigaretu, skoncentriite se na njen ukus i njen odvratni miris i mislite koliko e biti lepo to vie neete morati da ih podnosite. ta god da radite, ne padajte u zamku da kaete sebi ne sada, kasnije : to e se zavriti tako to e to prestati da vam bude prioritet. Odluite sada kada ete prestati i ekajte taj trenutak sa nestrpljenjem. Setite se da ne naputate apsolutno nita. Naprotiv, vaa odluka vam donosi samo izvanredne prednosti. Ve godinama, smatram da znam vie od ikoga o tajnama duvanske zavisnosti. Problem je sledei: iako svaki pua pui samo da bi olakao hemijsku potrebu za nikotinom, ne vezuje sama nikotinska zavisnost puaa, nego uslovljenost (to jest, psiholoka zavisnost) koja proizilazi iz te fizike zavisnosti. Svako, ma koliko da je pametan, moe da bude rtva prevare. Ali jedino e imbecil nastaviti da bude varan kada zna da je to prevara. Sraom, svi puai nisu imbecili. Oni samo misle da jesu. Svaki pua je doprineo, na svoj nain, svojoj sopstvenoj uslovljenosti, i stvorio svoju sopstvenu predstavu o cigareti. Zato postoji tako velika raznovrsnost profila puaa, to samo uveava sloenost te misterije. Pet godina po objavljivanju knjige, iako svakog dana otkrivam jo jednu stranu sindroma cigarete, konstatujem da su sadraji u tom prvom izdanju jo uvek smisleni. Od tada sam usavrio metodu da itaoci dobro razumeju ono o emu govorim od poetka. Tekoa je u tome to svaki pua ima svoje line osobenosti. Uzalud sam vikao iz sve snage da bilo ko moe

65

lako da prestane da pui, ak i ako znam da sam da sam u pravu, to nema nikakvog efekta na itaoce. To je za mene veoma frustrirajue: moram dakle da se skoncentriem na naine da moja poruka stigne do njih. Najvanije je da moji itaoci budu potpuno ubedjeni u ono to govorim. Ne poriem tako apsolutno nita to sam napisao u prvoj verziji knjige. Promene koje sam uneo su iz jednog jedinog razloga, da se bolje primi moja poruka. Brojni su oni koji su mi rekli: Vi preporuujete da nastavimo da puimo do kraja knjige; to samo podstie puaa da godinama otegne itanje knjige. Treba da promenite to uputstvo. Ova kritika izgleda logino, ali ta bi trebalo da kaem? Kad bih traio da odmah prestanu, mnogi puai se ne bi ni pomuili da proitaju knjigu. To mi je izgledalo kontradiktorno u poetku, zatim sam shvatio muku tog oveka. On je mislio da je prestanak puenja neto veoma teko. A ta nam je potrebno kad se suoimo sa nepremostivom ili skoro nepremostivom preprekom? Naa potpora. Tako, in prestanka puenja izgleda kao dvostruko iskuenje. Ne samo da treba izvriti teak zadatak (prestati sa puenjem), nego jo ne moe vie, zbog toga, da se osloni na svoju uobiajenu podrku u takvim okolnostima. Shvatio sam tek mnogo kasnije, poto je taj ovek otiao (izleen), da sva lepota moje metode poiva na tom uputstvu da se nastavi sa puenjem tokom terapije. Moete da nastavite da puite dok prestajete sa puenjem! Na taj nain, vi se oslobadjate svih sumnji i strahova i, kada na kraju ugasite tu poslednju cigaretu, vi ste ve nepua i radujete se tome. Postoji, u stvari, samo jedno poglavlje prvobitnog izdanja ove knjige koje mi je zadalo problem. To je ono koje je trebalo da definie odgovarajui trenutak da se prestane sa puenjem. Nekoliko redova iznad, preporuio sam vam da izaberete da prestanete za vreme nekog perioda kada vam je cigareta (relativno) najmanje vana. Na primer, ako puite najvie kad ste pod stresom, izaberite period odmora da prestanete, i obrnuto. U stvari, to nije najbolji nain da se uspe. Naprotiv, najbolji nain je da odaberete upravo onaj trenutak za koji mislite da je najgori mogui. U sutini, poto ste dokazali sami sebi da moete da se suoite sa najgorom situacijom bez cigarete, druge uobiajene situacije vam nee predstavljati nikakav problem. I obrnuto, ostati u ubedjenju da vas u budunosti ekaju tee situacije od one koju ste odabrali da prestanete sa puenjem, logino vas uvruje u pomisli da je cigareta od pomoi. Medjutim, nije mi izgledalo realno da favorizujem jedan takav pristup, jer bi sigurno izazvao ogromne nedoumice kod velikog broja puaa, koji jo uvek imaju velike bojazni u vezi sa svojim ivotom bez cigarete. Da li biste vi pokuali da prestanete da puite kada bih vam traio da odaberete najgori trenutak? Uzmimo (jo) jednu analogiju da ilustrujemo moj pristup. Moja ena i ja esto idemo na bazen da plivamo. Mi tamo dolazimo u isto vreme,

66

ali retko plivamo zajedno. Razlog je to je njoj potrebno mnogo vremena da se potpuno pokvasi. Poinje od palaca i to esto traje pola sata. to se mene tie, ja ne podnosim tu rtvu. Ja znam da u, svakako, ak i ako je voda vrlo hladna, na kraju ipak u nju ui. Nauio sam da prevazidjem postupak zagnjurivanja na najlaki nain: odmah se zagnjurim. Sada, pretpostavljajui da sam u poloaju da nametnem mojoj eni bilo da odmah udje zagnjurivi se, bilo da ne pliva uopte, ja znam da bi ona onda odabrala da ne pliva uopte. Razumete li moj stav? Sa povratnim informacijama, ja znam da su mnogobrojni puai u stvari posluali savet da izbegnu teke trenutke. eleo sam zatim da koristim jednu tehniku slinu onoj koju sam hvalio u poglavlju XXI koja se tie prednosti cigarete. Tako bi, to poglavlje, moglo da ima na dnu strane: videemo u sledeem poglavlju koji je najbolji trenutak da se prestane sa puenjem... Vi okrenete stranu i otkrijete ispisano velikim slovima: Sada. Mislim da je to zaista najbolji savet, ali da li biste ga vi posluali? To je suptilan i paradoksalan vid cigaretine zamke. Kada smo istinski u stresu, mi mislimo da nije trenutak da prestanemo. A ako je sve u redu, nemamo nikakvu elju da prestanemo. Zapitajte se sledee. Kada ste popili svoju prvu cigaretu, da li ste zaista odluili da puite do kraja ivota, svakodnevno, bez mogunosti da prestanete? Ne, naravno! Da li ete nastaviti da puite do kraja ivota, svakodnevno, tokom itavog dana, bez mogunosti da prestanete? Ne! Onda, kada ete prestati? Sutra? Sledee godine? One tamo godine? Nije li to ono isto pitanje koje sami sebi postavljate otkad ste postali svesni da ste postali zavisni? Nadate li se da ete se jednog jutra probuditi i da e ta elja za puenjem nekom arolijom nestati? Nemojte biti u zabludi. Ja sam ekao to jutro trideset i tri godine, uzalud. Zavisnost od droge ima tendenciju da se poveava, ne obrnuto. Ako mislite da e biti lake sutra, sanjate! Ako ne uspete danas, zato mislite da e biti lake sutra? Da li ete ekati da dobijete neku neizleivu bolest? Tada e biti isuvie kasno, naalost. Prava zamka je da se veruje da sada nije dobar trenutak i da e sutra biti lake. Mi verujemo da imamo strano stresne ivote. To nije tano. Najgore situacije stresa su deo prolosti. Kada izadjemo iz kue, retko strahujemo da e nas napasti neka divlja ivotinja. Veliki broj nas ne mora da brine o tome da li ima ta da jede i gde da spava. Pa ivot divlje zveri. Pomislite na zeca, koji svaki put kada izadje iz svoje jazbine, treba, itavog ivota da se suoava sa gorim od Vijetnama. Ipak ga podnosi. Da budemo iskreni, najstresniji periodi naeg ivota su detinjstvo i adolescencija. Nekoliko miliona godina prirodne selekcije nas je naorualo da se

67

suprotstavimo stresu. Ja sam imao pet godina kada je rat poeo. Bombardovali su nas i bio sam razdvojen od roditelja dve godine. Bio sam smeten kod ljudi koji su me maltretirali. To je bio najtei petiod mog ivota. Medjutim, izvukao sam se iz toga. Ne mislim da sam zbog toga oslabljen. Naprotiv, imam utisak da me je to ojaalo i da mi je bilo korisno. Ako razmotrim ceo svoj proli ivot, konstatujem da samo jednoj stvari nisam mogao da se suprotstavim, svom ropstvu toj planetarnoj poasti. Pre nekoliko godina, bio sam ubedjen da nosim ceo svet na svojim pleima. Bio sam samoubilaki raspoloen, ne u smislu da skoim kroz prozor, nego zato to sam znao da me cigareta ubija. Mislio sam da, imajui u vidu ivot sa mojom potapalicom, ne vredi iveti bez nje. Nisam mogao da shvatim da, kada smo deprimirani i oslabljeni, najmanji problem dobija prenaglaene proporcije. Sada se oseam kao mladi, a samo se jedna stvar promenila u mom ivotu: ne puim vie. Rei da je zdravlje najvanije je moda klie, ali to je potpuno tano. U to doba nisam mogao da podnesem fanatike fitnesa. Mislio sam da ima u ivotu mnogo vanijih stvari nego biti u formi: alkohol i duvan. Uopte nisam bio u pravu. Kada se oseamo fiziki i mentalno jakim, moemo da uivamo u visinama i bolje podnesemo nizine. Mi smo skloni da pobrkamo odgovornost i stres. Odgovornost je faktor stresa samo ako nismo dovoljno jaki da je prihvatimo. Ono to unitava najjae medju nama, nije stres, rad ili injenica da se stari, nego lane potapalice kojima se okreemo, a koje su samo varke. Za mnoge, avaj, te potapalice postaju smrtonosne. Bolje posmatrajte stvari ovako. Vi ste ve odluile da neete biti zarobljeni do sudnjeg dana. Onda e doi trenutak kada treba da uinite taj korak, bilo to lako ili ne. Puenje nije ni navika ni zadovoljstvo. To je stanje zavisnosti od droge i bolest. Znamo da, to vie ekate, to e vam biti tee da prestanete. Doao je trenutak da kaete stop bolesti koja postepeno poine da ovladava. Sada ili to je pre mogue. Mislite na to kako dani i nedelje prolaze brzo. Mislite na izvanredno olakanje to vie ne oseate taj ma iznad vae glave, to ste se konano oslobodili tog gorkog oseanja krivice. A ako ne pratite moja uputsva, ne treba ak ni da ekate. Otkriete da je ivot posle vae poslednje cigarete lak: ak ete uivati u njemu! XXIX POGLAVLJE DA LI E MI CIGARETA NEDOSTAJATI? Ne. im malo udovite eljno nikotina umre, to jest kad va organizam prestane da zahteva svoju dozu nikotina, svi efekti ispiranja mozga e nestati. Vi ete se oseati fiziki i psihiki spremnim da se suoite sa ivotnim stresovima i udarcima, ali i spremnim za uivanje u njegovim dobrim stranama.

68

Postoji jedna jedina opasnost uticaj puaa. Kae se da trava uvek zelenija s druge strane reke. Moemo da razumemo da je to opte mesto rasprostranjeno u svakidanjem ivotu, u kojem lako zavidimo drugima. To izgleda prirodno. Ali zato je to tako kada prestanemo da puimo, onda kad sigurno znamo da su nedostaci neuporedivo vei od lanih prednosti? Sa ispiranjem mozga, neprekidno punjenje glave kojem smo bili podvrgnuti od detinjstva, moemo da razumemo zato su mnogi poeli da pue. Ali, poto znaju da se radi o prevari, kada su konano prestali da pue, ta ih tera da ponovo ponu? Uticaj puaa. esto drutvenim prigodama, posebno tokom obroka, tek to je zavrio desert, pua se baca na cigaretu, a biveg puaa, videi ga, preplavljuje neraspoloenje. On odjednom ima elju za cigaretom. To je apsolutno izuzetna stvar koja zasluuje da joj se posveti posebna panja.U stvari, s jedne strane, puai su savreno sreni to se nisu dali toj gadosti, sa druge, svi puai sveta, ak i oni iji je um potpuno otrovan svim a priori zamislivim koristima cigarete veruju da im to zaista prua zadovoljstvo, ale to su jednoga dana poeli. ta onda tera bive puae da zavide puaima u takvim situacijama? Postoje dva razloga za to: 1 Samo jedna mala... Setite se da to nije prikladno. Zaboravite pomisao na to jedno jedino skretanje i posmatrajte injenice sa take gledita puaa. Zavidite im? to se njega tie, on bi voleo da ne mora da pui. On vama, dakle, zavidi. Ponite da posmatrate druge puae. Najbolji podsticaj da prestanete da puite, izvui ete iz tog posmatranja. Posmatrajte kako se jedna cigareta brzo popui, i brzinu sa kojom se ponovo pali druga. Posebno obratite panju na to da pua ak nije ni svestan da ima cigaretu u ustima; on ih esto pali mehaniki. Setite se, to ne radi zato to u njima uiva, jer ne uiva, to je zato to ni u emu ne moe da uiva bez njih. Kada ode iz vaeg drutva, nastavie da pui. Koliko cigareta, pre nego to legne? Pomislite na njegovo budjenje, sutra ujutru, zatvorenog grla, sa glavoboljom... Sledei put kada pati od grudobolje, sledeeg dana bez duvana, kada je u metrou ili u pozoritu, u bolnici, muzeju, kada ita upozorenje o zlodelima duvanske zavisnosti, ili kada misli na rak, kada ide kod doktora, morae da nastavi da plaa visoku cenu da bi imao tu tunu privilegiju da se samounitava. On juri prema bitisanju sa prljavtinom, u ropstvu, sa loim dahom, crnim idejama koje e ga neumorno pratiti. emu sve to? Da ima utisak da se osea normalnim, to jest u stanju u kom je bio pre nego to je postao narkoman. To izgleda toliko smeno, ali je istinito. 2 Drugi razlog zbog koga bivi puai oseaju nedostatak u takvim okolnostima je to je pua zauzet, dok nepua ostaje neaktivan. On se onda osea frustrirano. Utuvite dobro u glavu pre nego to ponete: ne nedostaje puau neto, nego je pua lien:

69

zdravlja, energije, novca, poverenja u sebe, smirenosti, hrabrosti, slobode, samopotovanja. Prestanite da zavidite puaima i shvatite ih onakvima kakvi su, bolesnici koje treba aliti. Znam da sam bio najgori od svih. Zato mogu da priam, poznajui uzroke, zato sam mogao da napiem ovu knjigu, a zato je i vi itate. Najvie su za aljenje oni koji ne ele da se suoe sa realnou i koji nastavljaju da se uljuljkuju u iluziji. Nikada vam nije palo na pamet da zavidite narkomanima na heroinu. Ipak, heroin ubija nekih trista ljudi godinje u ovoj zemlji (Velika Britanija). Duvan ih ubije vie od sto hiljada svake godine, a procenjuje se da je ta brojka za celu zemlju 2,5 miliona. On je ve ubio na ovoj planeti vie ljudi nego ratovi celokupne istorije. Kao i svaka zavisnost od droge i vaa se samo pogorava. Ako danas niste sreni to puite, znajte da e sutra biti gore. Ne zavidite, dakle puaima. Saaljevajte ih. Njima je potrebno vae saaljenje. XXX POGLAVLJE DA LI U SE UGOJITI ? Evo jo jednog veoma rasprostranjenog verovanja u vezi sa cigaretom, posebno kod puaa, koji pokuavajui da prestanu svojom voljom, vide u hrani pomo da olakaju oseaj nedostatka. Lako se brkaju oseanja koja izaziva nedostatak nikotina sa oseanjem gladi. Medjutim, dok glad moe da bude zadovoljena hranom, potreba za nikotinom nikada zaista nee nestati. Kao sa bilo kojom drogom, telo brzo postaje imuno na nikotin, koji prestaje da u potpunosti umanjuje muke pomanjkanja. im se ukine cigareta, nikotin vrlo brzo naputa organizam, izazivajui kod korisnika lanu stalnu glad za tom supstancom. Prirodna je sklonost da ponovo pone da se pui cigareta za cigaretom. Medjutim, malo puaa dodje do te krajnosti: 1 jer ne mogu to sebi da dozvole finansijski;

70

2 zbog svog zdravlja: oni znaju da je ono to uzimaju otrov, i bore se da ogranie potronju. Samim tim, pua mora da podnese stalnu glad koja nikada nee zaista nestati. Zato mnogi postaju bulimini, alkoholiari ili ak ponu da uzimaju mnogo tee droge da bi zadovoljili taj nedostatak (veina alkoholiara su takodje i veliki puai; izgleda da je to preterivanje uzajamno.) Pua je sklon da pone da zamenjuje nikotin hranom. Tokom mojih najgorih godina, ja sam prosto izbacio doruak i ruak. Umesto toga, provodio sam dan neprestano puei. Poslednjih godina, ekao sam nestrpljivo vee jer sam znao da tada neu puiti. Provodio sam te veeri neprestano grickajui, mislei da je to zbog gladi. Radilo se u stvari o nedostatku nikotina. Zamenjivao sam hranu nikotinom tokom dana i obrnuto uvee. Bio sam onda dva puta deblji nego sada i nisam mogao nita da uradim da to izleim. im malo udovite napusti vae telo, taj zastraujui oseaj nesigurnosti nestaje. Ponovo ete pronai poverenje u sebe i ponovo otkriti izvanredno oseanje samopotovanja. Konano imate neophodnu sigurnost da uzmete ivot u svoje ruke, ne samo kada su vae navike ishrane u pitanju, nego i u mnogim drugim domenima. To je jedna od mnogobrojnih prednosti koje ete pronai oslobadjajui se neprestanog rtvovanja. Gojenje tokom perioda odvikavanja odgovara zameni cigarete hranom. Zamene ne ine zadatak lakim. Naprotiv. Posveujem jedno poglavlje problemu zamena koje koriste bivi puai da ublae nedostatak nikotina.

XXXI POGLAVLJE IZBEGNITE LANE STIMULANSE esto se deava da neki ljudi pribegavaju lanim stimulansima da prestanu da pue. Oni kau sebi, naprimer, da e im utedjeni novac omoguiti da provedu fanastian odmor. Takav tip motivacije izgleda, na prvi pogled, logian i razborit. A ipak je licemeran, jer svaki pua koji dri do sebe vie voli da pui pedeset i dve nedelje godinje bez odmora. Osim toga, jedna bojazan sigurno e ostati u umu puaa: ne samo da ne treba vie da pui

71

tokom godine, nego se plus boji da nee moi da uiva u sledeem odmoru bez cigarete. Sve to samo uveava oseaj rtvovanja koji ve ima, inei na taj nain cigaretu jo dragocenijom u njegovim oima. Treba se, naprotiv, posvetiti drugim stranama problema: ta cigareta moe da mi donese? Zato imam potrebu da puim? Mogli biste takodje da kaete sebi: Moi u da kupim sebi nova kola, novo odelo... I ovde se radi o lanoj motivaciji: taj izgovor e vas sigurno drati neko vreme, ali ta e se desiti kada budete imali taj automobil? Osetiete onda da vam jo uvek nedostaje neto, i nai ete, pre ili kasnije, razlog de ponovo ponete da puite. Naveu trei primer, primer saveza zakljuenog sa prijateljem ili nekim bliskim da prestanete zajedno. Ove obmane imaju jednu sigurnu prednost kratkorono, ali se uglavnom zavre neuspehom. Razlozi su sledei: 1 Radi se o lanim stimulansima. Zato biste prestajali sa puenjem samo zato to to rade drugi? To samo stvara dodatni pritisak i utoliko uveava oseaj rtvovanja. Ako svi ti puai ele zaista da prestanu istovremeno, nema ta da se kae. Ipak ne moemo da prisiljavamo nekog puaa da prestane, ak i ako to tajno eli, pre nego to to on odlui lino i pre nego to bude spreman. Inae to samo poveava njegovu elju da pui. Posle nekoliko tekih dana, uesnici u opkladi poinju da pue kriom, sa jo veim oseanjem frustriranosti i zavisnosti. 2 Izgovor o zavisnosti jednih od drugih. Sa svakom metodom zasnovanom na volji, pua prolazi kroz iskueniki period tokom kog eka da nestane elja za puenjem. Ako ponovo pone da pui, doivee to kao lini poraz. Ako je vie ljudi preduzelo isto, statistiki je sigurno da e neko od njih, vrlo brzo, pokleknuti. Drugi e onda imati izgovor koji su ekali. To nije njihova greka, nego greka prvog koji je poklekao. Oni bi mogli da izdre, ali je sporazum raskinut. Istinu govorei, veoma je verovatno da mnogi ve varaju, i ekaju samo da najiskreniji prizna svoju greku. 3 Osim toga, ako tako sklopite ugovor, vaa inicijativa e biti manje podravana. S jedne strane, u sluaju neuspeha, oseanje e biti podeljeno, to jest pranjenje, na osobu koja e prva popustiti. Tako se lake prepustimo. S druge strane, in prestanka puenja nam daje izvanredan oseaj uspeha: ako je to posledica line volje, ohrabrivanje vaih prijatelja i blinjih i vaih kolega moe da vam pomogne da predjete prepreku prvih, uvek tekih, dana. Ako svi pokuavu istovremeno, to naprotiv banalizuje dogadjaj, i podrke su raspodeljene na sve uesnike. Jedna dosta rairana praksa sastoji se u tome da se u igru uvede izvesna suma novca. Navedimo primer puaa koji obea izvesnu sumu novca svom sinu ako ne uspe ili opkladu sa prijateljima. Seam se jednog televizijskog programa: neki policajac je priao da je uvukao novanicu od 20 evra u paklicu cigareta, i da je trebalo onda da zapali tu novanicu da bi

72

mogao da popui tu cigaretu. Taj sporazum koji je zakljuio sa samim sobom mu je omoguio da izdri nekoliko dana, ali je na kraju ponovo poeo da pui i zapalio je novanicu. Ne zavaravajte se vie! 45 000 evra koje proseni pua potroi na cigarete tokom svog ivota nee ga naterati da prestane da pui, ni ansa od jedan prema etiri da preivi, ni stalna rtva, ni ropski ivot i samoprezir. Nekoliko lanih izgovora ne doprinose tome nita. Ne treba se na to koncentrisati. Kakvu korist ja imam od puenja? Apsolutno nikakvu. Zato mi je potrebna cigareta? Nije vam potrebna. Vi samo sami sebe osudjujete. XXXII POGLAVLJE DOISTA JE LAKO PRESTATI SA PUENJEM Ovo poglavlje daje uputstva za prestanak puenja bez tekoa. Ako ih pratite doslovno, taj poduhvat e vam izgledati relativno lako, a moda ak prijatno. Ali, setite se da je neophodno da se u potpunosti potuju moje preporuke. Tako je izuzetno lako prestati. Postoje dve stvari koje treba da uradite: 1 Donesite odluku da vie nikada neete puiti. 2 Ne dangubite. Naprotiv, zabavljajte se. Moda se pitate da li je neophodno da itate ostatak knjige. Posle svega, mogao sam da zavrim knjigu ovim poglavljem. Medjutim, vi biste pre ili kasnije poeli da alite za cigaretom, to bi vas dovelo pravo do neuspeha. To vam se uostalom ve mora biti deavalo. Da bi uspeh bio zagarantovan, neophodno je da se dobro pripremite za ono to e biti posle cigarete i za zamke koje treba da izbegnete. Sva alhemija cigarete je vrlo veta i opaka zamka. Istinski problem nije hemijska, nego psiholoka zavisnost, to smatram pravim ispiranjem mozga. Treba dakle, pre nego to predjemo na delo, ispitati verovanja i zablude u vezi sa cigaretom. Ako poznajete vaeg neprijatelja, ako znate taktiku koju on koristi, moete lako da ga pobedite. Mnogobrojni pokuaji da prestanem da puim, bacali su me nedeljama u totalnu depresiju. Poslednji pravi mi je omoguio da predjem sa sto na nula cigareta dnevno, bez ijednog minuta patnje. Bilo je prijatno, ak i tokom perioda odvikavanja, a ja nikada nisam osetio ni najmanji nedostatak otad. Naprotiv, to je neto najizuzetnije to mi se desilo. Vrlo dugo sam razmiljao zato je to bilo tako lako. Ne znajui prave razloge za to, bio sam siguran da nikada vie neu puiti. Prethodni

73

pokuaji su se zavravali neuspehom jer sam samo pokuavao da prestanem da puim, nadajui se da e, ako mogu da preivim dovoljno dugo bez cigarete, elja na kraju nestati. A opet, moja motivacija je uvek bila zaista prava. Svaki put sam ekao da se neto desi u meni. I poto se nita nije deavalo, to sam vie na to mislio, sve sam vie eleo cigaretu, dok sam u stvari bio oslobodjen fizike zavisnosti. Moj zadnji pokuaj bio je drugaiji. Kao i mnogi drugi, dugo sam razmiljao o tom problemu. Do tada sam se prilikom svakog neuspeha teio idejom da e biti lake sledei put, mislei ak da se jednostavno radi o navici. Nikada mi ideja da u morati da nastavim da puim do kraja ivota nije pala na pamet. Onoga dana kada se to desilo, sledila mi se krv, nateravi me da zaista razmislim. Umesto da palim cigarete ne vodei o tome rauna, poeo sam da analiziram svaki put ta pritom oseam. To mi je brzo omoguilo da potvrdim ono to sam ve znao: ne uivam u inu puenja i, iskreno, svaka mi je cigareta bila neprijatna i ak odvratna. Poeo sam takodje da posmatram nepuae; uvek sam smatrao da su dosadni i nedrutveni. Shvatio sam da su to, u stvari, uglavnom snani i oputeni ljudi, kadri da se suoe sa stresom i ivotnim nedaama i ak da bolje uivaju u drutvenom ivotu od puaa, pokazujui uostalom vie dinaminosti od ovih poslednjih. Odluio sam i da priam sa bivim puaima. Mislei da su bili primorani da prestanu da pue iz razloga vezanih za zdravlje ili novac, bio sam ubedjen da jo uvek tajno prieljkuju cigaretu. Kada sam im izloio moje vidjenje stvari, neki su mi odgovorili da imaju oseaj nedostatka, ali da je on sve redji i da na to ne obraaju panju. Ali velika veina njih je odgovarala da ne oseaju nikakav nedostatak i da se nikada nisu tako dobro oseali. Ovi razgovori su takodje iskorenili jo jedan mit, u koji sam uvek verovao. Bio sam vrsto uveren da u meni postoji neka slabost koja me tera da puim. Oni su me naterali da sa zaprepaenjem otkrijem da je ta slabost nona mora svih puaa. Konano sam doao do sledeeg zakljuka: milioni ljudi prestaju da pue i mogu da ive potpuno sreno bez puenja. Pre nego to sam poeo da puim, duvan mi nije bio potreban, a seam se da sam morao teko da se pomuim da postanem pua: zato bi mi sada cigarete bile potrebne? Nikada nisam voleo da puim. Mrzim taj prljavi ritual i ne elim da ostanem itavog ivota rob te odvratne biljke. Onda sam pomislio: Alene, hteo ti to ili ne, popuio si svoju zadnju cigaretu. Znao sam da, od tog trenutka, neu pipnuti vie ni jednu cigaretu. Nisam verovao da e to biti lako, mogu ak da kaem da sam oekivao da prodjem kroz strana iskuenja. Bio sam ubedjen da sam potpisao mesece depresije i da u provesti ostatak ivota patei od povremenog oseanja pomanjkanja. Naprotiv, to je od samog poetka izgledalo kao potpuna srea.

74

Bilo mi je potrebno mnogo vremena da razumem zato mi je to bilo tako lako i zato nisam oseao one strane muke pomanjkanja. Odgovor je da one ne postoje. Sumnja i predubedjenja su jedini odgovorni za simptome nedostatka. Velika istina je da je vrlo lako prestati. injenica da u tome moete da nadjete neku tekou proizilazi iz vae zabrinutosti koja se pretvara u opsesiju. ak i kad ste u vlasti nikotina, vi uspevate bez i najmanje tekoe da se uzdrite tokom dugih perioda. Tek kad elite cigaretu, ali ne moete da nadjete neku u vaoj blizini, pojavljuje se patnja. Prema tome, da biste uinili ovaj poduhvat lakim, treba da budete apsolutno odluni. Dobar stav nije u tome da se nadate pobedi, nego da znate da ste doneli nepovratnu odluku i da je to pobeda. Nikada ne treba dovesti ovaj princip u pitanje. Naprotiv, predjite na vii nivo i radujte se vaoj odluci. Ako moete da budete sigurni u sebe od poetka, to e biti lako. Ali kako moete da budete u to sigurni, ne znajui da li e to biti lako ili ne? Da biste u to postali sigurni, ostatak knjige e vam biti koristan. Neophodno je, pre nego to ponete, da dobro upoznate i shvatite vie sutinskih momenata: 1 Budite sigurni da moete da uspete. Va odnos sa cigaretom nije ni u kom sluaju gori od odnosa svakog drugog puaa. Vi sami i vi lino moete da se naterate da puite. 2 Nema apsolutno nieg da se napusti. Pozitivni aspekti su, naprotiv, ogromni, na planu zdravlja, poverenja u sebe... Dobri trenuci e biti bolji, a loi podnoljiviji. 3 Utuvite dobro u glavu da samo jedna cigaretica, ne postoji. Puenje je istovremeno narkomanska zavisnost i lanana reakcija. Fiksirajui se na cigaretu, vi se kanjavate bez razloga. 4 Jednostavno smatrajte da puenje nije navika loa po zdravlje, nego da je vezanost za drogu. Prihvatite injenicu da ste, svidjalo vam se to ili ne, zakaili tu bolest. Neete je naterati da nestane zabijajui glavu u pesak. Setite se da ta bolest traje itavog ivota i da moe samo da se pogorava. Jedini nain da se na to stavi taka je da se prestane sa puenjem, a najbolji trenutak je sada. 5 Napravite razliku izmedju bolesti (to jest, hemijske zavisnosti) i stanja duha da budete ili ne budete pua. Svaki pua bi, kad bi imao mogunost da ponovo proivi trenutak kada je poeo da pui, eleo da ne padne u tu zavisnost. Vi imate tu priliku danas. Ne radi se o tome da predvidite da ete ostaviti cigaretu. Kada budete doneli konanu odluku i popuite vau zadnju cigaretu, vi ete ve biti nepua. Pua je jadni nasrenik koji mora da ivi unitavajui se cigaretama. Nepua na to nije primoran i osea se zbog toga

75

mnogo bolje. Kad jednom donesete odluku, va cij je, u stvari, postignut. Uivajte u pobedi odmah. ivot moe biti divan, ak i ako ostanete jo uvek pod uticajem nikotina, uticajem koji e izbledeti. Klju te lakoe je da budete sigurni da ete uspeti da se uzdrite tokom itavog perioda odvikavanja, ili maksimalno tri nedelje. Ako ste se za to dobro pripremili, to nee predstavljati nikakvu tekou. U ovom stadijumu knjige, ako ste zaista otvorili svoj um mojim razlozima, izvesno je da ste ve doneli odluku da prestanete. Trebalo bi ak da od ovog trenutka budete nestrpljivi da ponete da izbacujete otrov iz vaeg organizma. Ako vas, ipak, ideja da prestanete ne veseli, to e biti iz jednog od sledeih razloga: 1 Neto niste usvojili. Proitajte ponovo pet prethodnih taaka i zapitajte se da li se slaete. Ako jo uvek postoji neka sumnja, proitajte odgovarajua poglavlja. 2 Bojite se neuspeha. Ne sekirajte se. Jednostavno nastavite da itate, uspeh je nesumnjiv. Zavisnost od duvana je ogromna prevara. Poto ste sada svesni da se radi samo o igri nasamarivanja, prestanite da se igrate i ta zamka vam nee vie predstaljati problem. 3 Slaete se sa svim prethodno navedenim, a ipak ste jo uvek nesreni. To je idiotski! Otvorite oi, neto izuzetno se upravo deava. Vi ete pobei iz tog pakla. Ponavljajte stalno, pre nego to krenete u poduhvat, da je udesno biti nepua. Odravajte to stanje duha tokom perioda odvikavanja. Sledea poglavlja tretiraju specifine momente kako bi vam omoguila da sauvate to poverenje. Posle perioda od dve ili tri nedelje, nee vam ak biti neophodno da na to mislite. To e biti potpuno automatski i jedina misterija koja e ostati da se razume je zato ste dozvolili da vas to poseduje tako dugo. Ipak, moram da naglasim vrlo vane rizike: 1 Saekajte da proitate knjigu do kraja (i da je dobro usvojite) da predjete na delo. 2 Vie puta sam pominjao period odvikavanja. Treba ipak izbei dva nesporazuma. Pre svega, mogli biste nesvesno da poverujete da ste osudjeni na tri nedelje patnje. To nije tano. Zatim, izbegavajte da padnete u novu zamku, mislei da je dovoljno da se ne pui tri nedelje da se bude konano oslobodjen. Nita se nee desiti posle tree nedelje. Neete iznenada ui u

76

kou nepuaa. Ne postoji specijalno nepuako oseanje (ak i ako injenica da vie ne puite donosi oslobadjanje). Svakako znajte da, ako vam je mnogo teko tokom te tri nedelje, sigurno nee biti tako posle toga. Morate apsolutno da ponete sa idejom da vie neete da puite i da je to divno. Onda e, posle nekoliko nedelja, svako iskuenje nestati. Ali ako mislite: Samo ako uspem da izdrim tri nedelje, onda u pobediti, sigurno je da e se vaa elja za cigaretama samo poveavati. XXXIII POGLAVLJE PERIOD ODVIKAVANJA Moda ete ponekad, tokom tri nedelje posle vae zadnje cigarete, imati krizu pomanjkanja. Simptomi koje ete primetiti onda mogu biti svrstani u dve kategorije: 1 Krize pomanjkanja nikotina, ono oseanje praznine i neraspoloenja slino gladi (lako upkanje u stomaku) koje puai povezuju sa jakom eljom da urade neto sa svojim rukama. 2 Psiholoki katalizator kakav su neki dogadjaji kao to je razgovor telefonom, kraj ruka, itd. Neuspeh ljudi koji su pokuali da prestanu samo oslanjajui se na volju (klasina metoda) potie od odsustva razumevnja i razdvajanja ove dve razliite pojave, fizike i psihike zavisnosti. Ova vrsta zabune objanjava i to to mnogi ponovo ponu da pue ak i posle vrlo dugog peirioda apstiniranja, kada su se ve odavno oslobodili zavisnosti od nikotina. Simptomi pomanjkanja koje uzrokoje nikotin su praktino neprimetni. Ne treba im ipak potceniti mo. Ako se uzdravamo od jela vrlo dugo, desi se da osetimo peenje u stomaku. Radi se u stvari vie o svrabu i kranju creva nego o istinskom bolu. Ipak, znamo koliko nas glad brzo uini nervoznim i razdraljivim. Postoji ipak jedna bitna razlika: nae telo ima potrebu da za hranom, ali nema nikakvu potrebu za nikotinom. Sa dobrim stanjem duha, brzo se uspe da se savladaju ti simptomi. ak i ako pua pokua sa nekom metodom zasnovanom na volji, posle nekoliko dana uzdravanja, njegova glad za nikotinom brzo izvetri. Drugi inilac pravi probleme. Pua je, u stvari, stekao naviku da ublaava svoju potrebu za nikotinom tokom nekih posebnih dogadjaja. Povezivanjem, na primer aice i cigarete, doao je dotle da misli da mu je cigareta neophodna u takvim prilikama. Jedan primer e omoguiti da se to bolje shvati.

77

Ve vie godina imate auto, ija se ruica za migavac nalazi sa leve strane volana. Kupite novi u kojem je ta ista ruica sa desne strane. Iako znate za tu razliku, vi nekoliko nedelja, sistematski ukljuujete brisae pre nego to skrenete. Nae ponaanje kada prestanemo da puimo je slino. Prvih dana apstinencije, mehanizam e se pokazati u izvesnim trenucima. Vi ete onda pomisliti: elim cigaretu. Ako poveete taj mehanizam sa korenom, nestae brzo. Klasina metoda, koja ubedjuje puaa da prinosi veliku rtvu, navodi ga da se mui zbog cigarete. Dok eka da ta elja nestane, njegova upornost samo uvruje zavisnost. Najei katalizator je ruak, naroito onaj sa prijateljima, u restoranu. Bivi pua je ve nesrean to nema cigaretu. Osea se jo frustriranije kada neki od njegovih prijatelja upali jednu, a on ima utisak da nije toliko uivao u ruku koliko bi hteo. Njegovo povezivanje cigarete sa rukom i drutvenom prilikom ine da pati tri puta vie i, istovremeno, poveava njegovu psiholoku zavisnost. Ako iskuava volju dovoljno dugo, na kraju e prihvatiti svoj usud i nastaviti sa normalnim ivotom. Medjutim, ispiranje mozga nije potpuno izbrisano i moemo videti ljude koji, godinama poto su prestali da pue (primorani), prilikom nekih velikih proslava, jo uvek crkavaju od elje da popue jednu. Pua je rtva zablude koju je sam stvorio, a nema nikakvog razloga, apsolutno nikakvog, da se tako mui. Sa mojom metodom, veina neuspeha (jer ih ima) je posledica odgovora na neki okida. Bivi pua je sklon da cigaretu smatra za neku vrstu placeba, kao neku jednostavnu tabletu, koja sadri samo eer. On misli: Cigareta mi ne radi nita, ali ako odluim da ona ima mo, ona onda moe da mi pomogne kad imam potrebu za nekim stimulansom. Tableta sa eerom, u kojoj nema nieg maginog, moe da se pokae kao mona psiholoka pomo za olakanje istinskih simtoma. Ona dakle moe da bude korisna. To nije sluaj sa cigaretom. Ona stvara simptome da olakava, a na kraju, na due staze, ne moe u potpunosti da olaka. Ova tableta je droga i, setimo se jo, ubica broj jedan naeg drutva. Bie vam moda lake da razumete ovo dejstvo na primeru. Uzmite sluaj neke ene (nepuaa) koja gubi svog mua. Potpuno je uobiajeno da ujemo kako joj prijatelj (pua) kae, sa najboljim namerama: Uzmi cigaretu, to e ti pomoi da se smiri. Prihvaena cigareta nee imati nikakvo olakavajue dejstvo jer ta ena, budui da nije zavisna od nikotina, nema samim tim nikakav nedostatak da olaka. U najboljem sluaju, to e imati psiholoki efekat privremenog podizanja raspoloenja. im ugasi cigaretu, situacija e u svakom pogledu ostati tragina kao i pre toga. Moda ak i gora, budui da ta ena rizikuje da razvije naviku ak neznatnu na cigaretu, koja e je zatim naterati da pui i druge. Jedini efekat koji moe da se pripie toj cigareti je efekat laganog podizanja raspoloenja, kao od ae skoa ili, bolje, nekoliko

78

ohrabrujuih rei. Mnogi nepuai ili bivi puai su se uhvatili u zamku cigarete u takvim okolnostima. Od sutinskog je znaaja da se kontrolie od samog poetka dejstvo ispiranja mozga. Ovo mora da bude jasno: vi nemate potrebu za cigaretom i, nastavljajui da je smatrate podrkom ili stimulansom, samo se muite. Za to nema nikakvih razloga. Cigarete ne stvaraju snane trenutke, one ih unitavaju. Setite se, posebno tokom obroka, da puai ne pue zato to misle da je to prijatno, nego zato to ne mogu drugaije. To su narkomani. Oni ne mogu da ive sreno bez svoje doze nikotina. Napustite koncept o cigareti kao o zadovoljstvu. Mnogi puai misle: Kad bi samo postojala neka bezopasna cigareta ! Postoji! Svaki pua koji proba cigarete od eukaliptusa brzo odustaje, jer se radi o gubljenju vremena. U sutini, puiti cigarete od trave je potpuno glupo. Ali kakva je razlika izmedju puenja cigarete od trave i prave cigarete? Nikotin. Ne priajte da cigarete imaju bolji ukus, znate dobro da to nije tano. Nikada nismo videli nekog redovnog puaa cigareta od eukaliptusa, a to bi tebalo da bude potpuno isto za sve cigarete. Problem je to nikotin koji se nalazi u duvanu uvodi inilac zavisnosti koji vas spreava da budete razumni. Neka bude jasno u vaem umu da se jedini pravi razlog zbog kog puite nalazi u potrebi za nikotinom. Kada se budete oslobodili te potrebe za nikotinom, neete vie imati razloga da stavite cigaretu u usta nego u uvo. Bilo da muke izaziva fiziki nedostatak nikotina (oseanje praznine) ili psiholoki okida, potrebno je da ih prihvatite. Fiziki bol je praktino beznaajan i, sa dobrim stanjem duha, to nije vie problem. Ne sekirajte se, dakle zbog nedostatka. Oseanje samo po sebi nije loe. Pravi problemi su povezivanje tog oseanja sa eljom za cigaretom i oseanjem da smo neto propustili. Umesto da se prepustite oseenju aljenja, pomislite: Znam ta je to. To su simptomi nedostatka nikotina, to je ono zbog ega pate puai celog svog ivota i to ih nagoni da nastave da pue. Nepuai ne znaju za te muke. To je samo jo jedan krug te droge. Divno, ona upravo naputa moje telo. Drukije reeno, vi ete pretrpeti, tokom sledee tri nedelje, laku trumu; ali, za te tri nedelje i za ostatak vaeg ivota, neto izuzetno e se odigrati. Vi ete se osloboditi te zastraujue bolesti. Ta ogromna pobeda e biti vie nego nagrada za neznatnu traumu: ona e vas sigurno dovesti do toga da pomislite da su simptomi nedostatka relativno prijatni. Oni e postati razlog da se radujete. Prihvatite taj proces kao igru u kojoj je malo udovite neka vrsta parazita u vaem stomaku. Izgladneete ga za nekoliko nedelja i ono e pokuati da vas natera da zapalite cigaretu da preivi. Pazite se, jer, u nekim trenucima, ono e pokuati da vas uini nesrenim, ponekad ak u trenutku kada neete biti spremni za odbranu.

79

Neko e vam moda ponuditi cigaretu kad ste, na momenat, zaboravili da ste prestali da puite. Imaete lagan oseaj frustracije setivi se toga. Budite spremni unapred da se suprotstavite takvim situacijama. Kakvo god da je iskuenje, budite sigurni da je delo udovita koje stanuje u vaem stomaku. Svaki put kada mu odolite, vi dobijete jednu bitku koja je mogla da bude smronosna za vas. U svakom sluaju, ne pokuavajte da zaboravite cigaretu. To je ponaanje koje tera (bive) puae prema depresiji. Oni pokuavaju da preive svaki dan sa nadom da e je na kraju zaboraviti. Isto je i sa nesanicom: to se vie oko toga brinete, manje uspevate da spavate. Svakako neete uspeti da zaboravite. Prvih dana, malo udovite e vas neprestano na to podseati, a vi neete moi nita da uradite. Sve dok postoje puai i reklame za cigarete, vi neete moi da zaboravite. injenica je da nema nikakvog razloga da se zaboravlja. Nema nieg loeg u tome to vam se deava, naprotiv: to je udesno! ak i ako na to pomislite sto puta dnevno, uivajte u svakom trenutku. Setite se kako je velianstveno biti ponovo slobodan, ne guiti se vie. Na taj nain ete videti da simptomi nedostatka postaju trenuci zadovoljstva i biete iznenadjeni brzinom kojom e vam cigareta izai iz uma. ta god da radite, ne sumnjajte u zasnovanost vae odluke. Ako se sumnja uvue u vas, poeete da se alite i postajae sve gore. Koristite takve prilike kao dodatnu motivaciju. Ako ste neraspoloeni, setite se da cigareta samo pogorava stvari. Ako vam prijatelj nudi cigaretu, odgovorite da ste ponosni to vie nemate potrebu za njom. To e ga povrediti, ali e mu i pomoi da se pripremi da prestane da pui. Setite se, u eventualnim tekim trenucima, da ste imali mone razloge da prestanete. Setite se ega e vas kotati cigareta koju biste mogli da priutite sebi, rizika da vie iz toga ne izadjete. A iznad svega, setite se da je to samo prolazno oseanje i da je svaki trenutak jedan korak vie prema vaem cilju. Neki puai misle da e morati da provedu ostatak ivota u suzbijanju psiholokih okidaa. Drugim reima, oni veruju da e provesti ivot ubedjujui sebe psiholokim lukavstvima da nemaju elju za cigaretom. Nije tako. Setite se da optimista vidi polu-punu bocu, dok je pesimista vidi polu-praznu. U sluaju cigarete, boca je prazna, a pua je vidi punu. On je bio podvrgnut ispiranju mozga, on je uslovljen. Ako ponete da govorite sebi da nemate potrebu da puite, vi neete ak imati potrebu da to ponavljate, jer slatka istina je... da vi nemate nikakav razlog da puite. To je poslednja stvar koju treba uiniti. Budite sigurni da se nikada vie neete dati. XXXIV POGLAVLJE

80

SAMO MALI DIM Taj uveni dim je prouzrokovao poraz dobrog broja puaa. Oni herojski izdre udar nekoliko dana, a zatim priute sebi jedan ili dva dima da prevazidju muku. Oni ne shvataju razorni efekat koji to ima na njihov moral. Za mnoge, taj dim ak nema ni dobar ukus, uvrujui na taj nain puaa u ideji da nema vie potrebu da pui. U stvar, efekat je potpuno obrnut. Pre svega, utuvite dobro u glavu da cigareta nikada nije bila prijatna, nije prijatnija ni sada kad ne puite. Ne puite iz zadovoljstva. Da je tako, podseam vas, da biste prestali im ste popuili prvu cigaretu. Jedini razlog koji objanjava to ste puili je neophodnost da se hrani malo udovite gladno nikotina. Pomislite malo na ovo: ono je izgladnjivano nekoliko dana. Nesretan dim je trebalo da za njega bude izuzetno olakanje. Va mozak nesvesno registruje dolazak potpuno sveeg nikotina i sva vaa vredna priprema e biti potkopana.Uskoro e se iz dubine podii glasi, koji kae, uprkos svakoj logici: One su tako dragocene, hou jo jednu! Taj mali dim ima dva tetna efekta: 1 Omoguuje malom udovitu da preivi. 2 Jo gore, on osnauje veliko udovite (psiholoku zavisnost). Ako ste uzeli jednnu, sledea e doi jo lake. Setite se: dovoljna je samo jedna cigareta da ponovo ponete da puite. XXXV POGLAVLJE DA LI E MENI BITI TEE? Kombinacije inilaca koji odredjuju stepen lakoe sa kojom svaki pua prestaje da pui su bezbrojne. Oigledno je da karakter svakog, njegovo porodino, profesionalno okruenje i sve line osobenosti ulaze u igru. Neka zanimanja su nepovoljnija od drugih, ali, poev od trenutka kada je psiholoka zavisnost eliminisana, uticaj puaevog okruenja je od malog znaaja. Nekoliko primera mogu da vam budu korisni. Prestanak puenja se pokazao posebno tekim za lanove medicinskih sredina. Moglo bi se misliti suprotno, jer oni bolje od bilo koga znaju dramatine efekte duvana na zdravlje i svakodnevno vide njihove tune posledice. Ali, iako im njihovo okruenje prua vrste razloge da prestanu, ono im ipak ne olakava taj in. A evo razloga:

81

1 Stalna svest o rizicima kojima smo izloeni, stvara strah, a strah je jedna od situacija u kojima imamo potrebu da olakamo simptome nedostatka. 2 Posao doktora je izuzetno stresan i, obino, on ne moe da umanji viak stresa (zbog nedostatka nikotina) dok se bavi poslom. 3 Doivljava dodatni stres jer krivi samog sebe; osea da bi trebalo da d primer. To vri jo vei pritisak na njega i uveava oseaj frustracije. Za vreme zasluenih pauza, kada je profesionalni stres trenutno odstranjen, on priuti sebi jednu cigaretu. Ona postaje izuzetna jer joj pua pogreno pripisuje sav blagotvoran efekat pauze. Ovaj zakljuak se oigledno odnosi na sve vrste situacija kada je pua primoran da se uzdrava dosta dugo. Ako pokua da prestane, pua je nesrean jer osea da se liava neega. On ne uiva u potpunosti u pauzi i olji aja ili kafe koja je prati. Zbog povezivanja (u stvari, brkanja) zadovoljstva koje donosi pauza i olakanja nedostatka, cigareta izgleda kao univerzalni dobroinitelj. Zauzvrat, ako - doputam sebi da vam objasnim - odbijete da postupite kao uslovljeni pua i prestanete da mislite na cigaretu kao predmet poude, videete da se uvek moe uivati u takvom trenutku, ak i ako telo trai svoju dozu nikotina. Dosada predstavlja drugu delikatnu situaciju, posebno ako se smenjuje sa periodima stresa. Tipini primeri su oferi ili domaice sa sitnom decom. Njihov posao, onoliko stresan koliko ponekad moe da bude, je ipak esto monoton. Ti monotoni periodi im pruaju, ako pokuavaju da prestanu sa puenjem, priliku da ale za cigaretom, to poveava njihovo oseanje depresije. Jo jednom, moe da se svri sa tim problemom vrlo lako, pristupajui mu sa odgovarajuim stanjem duha. Ne sekirajte se ako vam, neprestano, izgleda da vas sve podsea da ne puite vie. Koristite sline situacije da se radujete zbog injenice to ste se oslobodili djavolskog udovita. Ako pristupite stvarima na pozitivan nain, ovi simptomi nedostatka moi e da postanu prijatni trenuci. Setite se, ma koliko da imate godina, ma kog da ste pola, ma kakvo da vam je drutveno i profesionalno okruenje : vi ete prestati da puite sa velikom lakoom, ako pratite moja uputstva. XXXVI POGLAVLJE GLAVNI UZROCI NEUSPEHA

82

Neuspesi imaju dva sutinska uzroka. Prvi je uticaj drugih puaa. Upalie cigaretu pred vama u nekom trenutku kada ete biti posebno ranjivi, na primer u nekoj drutvenoj prilici (u restoranu, baru, na izlasku sa koncerta). Ve sam nadugako tretirao tu temu. Ovakva vrsta situacija treba da bude za vas prilika da se setite da je ideja o samo jednoj cigareti utopija. Radujte se, jer ste prekinuli zaarani krug. Setite se da vam pua, sa cigaretom u ustima, zavidi to ne puite. Verujte mi, njemu je potrebno vae saaljenje. Drugi najrasprostranjeniji uzrok je lo dan. Treba da vam bude potpuno jasno pre nego to ponete, ima loih dana za svakog, puaa ili ne. Ne moemo imati dane sa ako nema dana bez. A cigarete nita ne sredjuje. Problem je to, kad pua ima lo dan, on eli cigaretu i tako dramatizuje svoj sluaj. Nepua je bolje opremljen, fiziki i mentalno, da se suoi sa takvim situacijama. Ako se va lo dan padne u vreme odvikavanja, izdrite ! Setite se da ste imali loe dane i kad ste puili (inae nikada ne biste odluili da prestanete). Umesto da gundjate, pomislite na neto kao : Danas nije strano, ali cigareta nita nee srediti. Sigurno e biti bolje sutra ! Makar imam izvanrednu sreu : konano sam prestao da puim. Puai moraju da zatvore oi na loe strane duvana. Ako kalju, to nikada nije zbog cigarete: oni su stalno prehladjeni. Ako im se pokvari auto na nekom zabitom mestu, oni pale cigaretu. im se odreknemo puenja, nastojimo da optuimo injenicu to smo prestali za sva zla ovog sveta. Sada ete, kad vam se pokvari auto, misliti: U ovakvom trenutku, upalio bih cigaretu! Tako je, ali zaboravljate da ona ne bi reila problem ; vi se samo kanjavate muei sebe zbog varljive potapalice. Stvarate nemoguu situaciju. alite to nemate cigaretu pri ruci, a znate da biste se jo vie oneraspoloili da popuite jednu. Znate da ste, odluivi da prestante da puite, napravili dobar izbor : ne kanjavajte se sumnjajui u vau odluku. Setite se, pozitivan mentalni pristup je glavni adut, uvek. XXXVII POGLAVLJE ZAMENE Postoje, za prevazilaenje odsustva cigarete, razne zamene, kao to su vakae gume, bonbone, cigarete bez duvana i neke tablete... Ne uzimajte nijednu! One ine va zadatak teim. Ako osetite elju za cigaretom, ti privremeni olakavai samo e produiti muku i uiniti je nepodnoljivijom. Pribei zameni, to znai priznati da imate potrebu da puite ili da popunite prazninu. Poputajui toj uceni, samo ete produiti simptome pomanjkanja i muenje. Te zamene ni u kom sluaju ne olakavaju. Nikotin je vama

83

potreban i nita drugo. Rezultat e biti da ete nastaviti da mislite na cigaretu. Setite se ovoga: 1 Ne postoji zamena za nikotin. 2 Nikotin vam nije potreban. To nije hrana, nego otrov. Kada osetite iganje u stomaku koje vam kae da vam je potrebna cigareta, setite se da te muke izaziva sam pua. Mislite o tim pojavama kao o jo jednom djavolskom pokuaju droge. One najavljuju skoranju smrt udovita. 3 Setite se da cigarete stvaraju nedostatak i da one nita ne popunjavaju. to pre razjasnite vaem mozgu da nema nikakvog razloga za puenjem, ni za zamenom za cigarete, pre ete biti slobodni. Neke zamene sadre nikotin. Njih treba naroito izbegavati. Zagovornici upotrebe ovog tipa zamene objanjavaju da e vam to pomoi da izgubite naviku puenja cigarete bez patnje od simtoma nedostatka. Ovaj princip, u praksi, ak ini stvari jo teim. Mehanizam cigarete poiva na olakavanju simtoma nedostatka. Nikotin vam nita ne donosi. On samo popunjava nedostatak koji izaziva. Fizike pojave vezane za taj nedostatak su tako neznatne da moemo vrlo lako da izdrimo da ih ne zadovoljimo. Sutinski problem sa cigaretom je, kao to sam esto ponavljao, mentalna zavisnost, koju smatram za pravu uslovljenost. Te vakae gume ili druge zamene sa nikotinom samo produuju hemijsku, pa samim tim i psiholoku zavisnost. Mnogi bivi puai postaju zavisni od tih vakaih guma. esto, istovremeno nastavljaju da pue. Ne verujte nikako da neete postati zavisni od tih vakaih guma samo zato to su groznog ukusa; bolje se setite kako je bilo sa cigaretom, ak i pre nego to ste poeli tako to ste uzeli jednu. Sve ostale zamene imaju potpuno isti efekat. Zainteresujmo se sada za ubedjenje koje se sastoji u pomisli: Ne mogu vie da puim, uzeu onda jednu bonbonu da mi mine elja. Ovde se vie ne radi o zameni koja sadi nikotin, nego o drugim privremeniom olakavaima, onoma koji izgledaju bezazleno. Razlika izmedju oseaja praznine koji stvara nedostatak nikotina i gladi je izuzetno mala. Medjutim, ono to lei jedan, ne moe da zadovolji drugi. Neete prejedanjem slatkia zaboraviti cigaretu. Glavna opasnost od zamena je u tome to one produuju psiholoku zavisnost koja je istinski problem. Treba li vam zamena za grip, kada se zavri? Mislei da vam je neto potrebno da zamenite cigaretu, vi preutno priznajete da se rtvujete. Neraspoloenje svojstveno klasinim metodama je prouzrokovano injenicom da pua misli da se rtvuje. Zamenama ete

84

samo zameniti jedan problem drugim. Prederavajui slatkie, udebljaete se i postati nesreni, to je sve: za veoma kratko vreme, vratiete se cigareti. Setite se, nisu vam potrebne zamene. Te muke su in iracionalne elje za otrovom. One e brzo nestati. Neka vam to slui kao podrka u danima koji dolaze. Uivajte u svom oslobadjanju: vae telo e se konano osloboditi otrova, a va duh tog ropstva i zavisnosti. Ne brinite ako, poto ste opet dobili apetit, jedete malo vie nego obino, i dobijete jedno ili dva kila sledeih dana. Kada doivite trenutak otkrovenja koji opisujem kasnije, imaete dovoljno poverenja u sebe da reite taj problem, ako on to jeste. Izbegavajte, medjutim, da grickate izmedju obroka. Inae, samo ete zameniti problem cigarete problemom teine, rizikujui da ne ostvarite dobro delo - da pobedite cigaretu. XXXVIII POGLAVLJE DA LI U MORATI DA IZBEGAVAM ISKUENJA? Do sada sam davao kategorine savete koje traim da shvatite vie kao naredbe nego kao proste sugestije. Razlozi za moju iskljuivost su, pre svega, to su moji argumenti praktini i razumni, a zatim, jer su potkrepljeni prouavanjem hiljada sluajeva. to se tie pitanja da li treba da izbegavate svako iskuenje tokom perioda odvikavanja, ao mi je to ne mogu da budem tako izriit. Svakom preputam da sam donese sopstvenu odluku, a ipak u uraditi neto to smatram da je korisna sugestija da vam pomogne da je donesete. Ponavljam da nas strah tera da puimo itavog ivota. Taj strah se manifestuje na dva razliita naina: 1 Kako u moi da preivim bez cigareta? Taj strah ilustruje oseanje panike puaa koji, kasno uvee, shvate da e ostati bez cigareta. Ovaj strah se ne moe pripisati fizikoj potrebi za nikotinom, nego psiholokoj zavisnosti pomisao da ne moemo da ivimo bez cigarete. On dostie svoj vrhunac kada puimo poslednju cigaretu iz paklice, dok su simptomi fizikog nedostatka na najniem nivou. To je strah od nepoznatog, ista zebnja koju ljudi imaju kada skoe po prvi put sa skakaonice u vodu. Imamo utisak da smo na pet metara visine, a da nema dovoljno vode. Potrebna je hrabrost, na poetku, a ubedjeni smo da emo se povrediti. Podsticaj je najtei trenutak, ali, ako pronadjete hrabrosti da se odbacite, ostatak e slediti bez tekoe. To objanjava zato mnogobrojni puai, iako naoruani snanom voljom u drugim okolnostima, nisu ak nikada pokuali da prestanu da pue, ili ako pokuaju, izdre samo nekoliko sati. esto se moe videti da, kada

85

pua donese odluku da prestane da pui, on pui sledeu cigaretu veoma uurbano. Odluka izaziva paniku. Ovde se radi o jednoj od posebnih okolnosti u kojoj mozak alje poruku: hou cigaretu. Medjutim, vi na nju nemate prava. Frustracija vas ini jo stresiranijim, a okida se ponavlja dok na kraju osigura ne iskoi i dok konano ne upalite cigaretu. Ne brinite, ova panika je samo psiholoka. To je strah od neuspeha. Istina je da vam, u vlasti nikotina, nedostaje lucidnost u vezi sa cigaretom. Ne paniite, verujte mi i odbacite se. 2 Druga faza ovog straha je dugoronija. Bojite se da neke situacije u budunosti nee biti tako prijatne bez cigarete ili ste ubedjeni da bivi pua osea teke posledice tog nedostatka. Ni zbog ovoga se nemojte brinuti. Ako uspete da se odbacite, otkriete da je to prava opijenost. Sam izazov se pojavljuje, u praksi u dva glavna vida: 1 uvau cigarete pri ruci, oseau se bolje kad znam da su tu. Postotak neuspeha medju onima koji zastupaju takav stav je vii nego kod drugih. U sutini, trenutku krize, tokom perioda odvikavanja, lako je zapaliti dostupnu cigaretu. Dok je, ako treba da sidjete da idete da ih kupite, verovatnije da neete uiniti taj korak; a, najee ete, za vreme dok nadjete cigarete, sigurno promeniti miljenje, jer teskobe kratko traju. Ja, u stvari, verujem da je glavni razlog koji natera puae da dodju u takvu situaciju taj to jo uvek nisu ubedjeni da ele da prestanu. Setite se da su dva osnovna kljua uspeha: - uverenje da elimo da prestanemo. - Pozitivno stanje duha: Izuzetno je to ne moram da puim. Zato su vam dodjavola cigarete potrebne? Ako jo uvek oseate potrebu da imate cigarete pri sebi, predlaem vam da najpre ponovo proitate knjigu. To znai da niste u potpunosti primili moju poruku. 2 Da li u morati da izbegavam stresne situacije izlaske u drutvo tokom perioda odvikavanje? Preporuujem vam da izbegavate stresne dogadjaje, jer nije vam ni od kakve koristi da sebi stvarate beskorisni dodatni pritisak. A kad su drutveni dogadjaji u pitanju, naprotiv, ne oklevajte da izlazite. Vama cigarete nisu potrebne, ak i ako ste jo uvek pod uticajem nikotina. Izadjite, radujte se to vie ne puite. To e vam brzo dokazati da je ivot jo bolji bez cigareta mislite na to kakav e tek biti kada malo udovite definitivno nestane iz vaeg tela. XXXIX POGLAVLJE

86

TRENUTAK OTKROVENJA Trenutak otkrovenja dolazi obino posle otprilike tri nedelje poto smo prestali da puimo. Taj trenutak, kada nam sve izgleda jasnije, odgovara konanom nestanku ispiranja mozga. Umesto da govorite sebi da vam vie nije potrebno da puite, vi odjednom shvatite da je poslednji klin izbijen i da moete da uivate u ostatku ivota nemajui vie nikada potrebu za cigaretom. To je takodje i trenutak kada ete poeti da oseate saaljenje prema puaima. Ako se ne koristi moja metoda, nego neka koja je zasnovana samo na volji, nikada neete doiveti jedno takvo otkrovenje, jer ak i ako smo sreni to vie ne puimo, nastavljamo da ivimo mislei da smo neto rtvovali. to ste vie puili, to e vam taj trenutak izgledati divnije. to se mene tie, smatram da je to otkrovenje bilo najbolji trenutak mog ipak vrlo srenog ivota. Nijedan drugi dogadjaj mi nije doneo tako snano zadovoljstvo i mir. Ta radost to vie ne moram da puim, nikada se ne gasi. Otad, ako sam neraspoloen i kada imam potrebu za neim to bi mi podiglo raspoloenje, dovoljno mi je da pomislim da vie nisam zavisnik od te gadosti. Polovina ljudi koji mi se javljaju poto su prestali da pue mi kae potpuno iso, da je to bio najdivniji trenutak u njihovom ivotu. Prevazilazi svaku radost! Pet godina koje su prole od prvog objavljivanja moje knjige i iskustvo sa mojih konsultacija, pokazali su mi da se taj trenutak otkrovenja deava, u stvari, vrlo esto posle samo nekoliko dana. U mom sluaju, to se desilo ba pre nego to sam ugasio moju poslednju cigaretu. Tokom individualnih konsultacija, puai mi esto kau, ak pre nego to dodjem do te teme, nato kao: Alene, nije potrebno da kae nita vie, meni je to veoma jasno, znam da nikada vie neu puiti. Na grupnim seansama, ak sam nauio da otkrijem tu pojavu na osnovu ponaanja pacijenata. Iz pisama koja dobijam, znam takodje da se to esto deava onima koji itaju moju knjigu. U idealnim okolnostima bi, ako pratite sva moja uputstva i ako u potpunosti razumete njihovu psihologiju, to trebalo da vam se desi sada. Danas kaem, za vreme konsultacija, da je dovoljno pet dana, uglavnom, da primetni fiziki simptomi nedostatka ieznu, a oko tri nedelje da bivi pua bude potpuno oslobodjen. Na neki nain, oklevam da dam takve direktive, jer one predstavljaju opasnost. Prva bi bila da puai poveruju da e se muiti otprilike tri nedelje. Druga bi bila da bivi pua zbog njih pomisli: Ako uspem da izdrim tih nekoliko dana, moi u da raunam na taj trenutak otkrovenja da mi pomogne da nastavim. Medjutim, mogue je da bivi pua vrlo prijatno ivi tri nedelje, a onda jednog od onih poraavajuih dana koji se deavaju bilo kome od nas, puau ili ne, desi se

87

neki katastrofalan dogadjaj koji uostalom nema nikakve veze sa cigaretom. Bivi pua, koji je oekivao otkrovenje, morao bi naprotiv da padne u stranu depresiju koja moe nepopravljivo da slomi njegovo poverenje. S druge strane, ako ne dam nikakvu indikaciju, bivi pua moe da provede ostatak ivota znajui da mu se nita specijalno nee desiti: to je uostalom sluaj svih onih koji prestaju pomou klasine metode. Bio sam, na trenutak, u iskuenju da kaem da otkrovenje stie odmah. Ali, onda bi, itaoci za koje to nije sluaj, mogli da izgube poverenje i da iz toga zakljue da to ne funkcionie u njihovom sluaju. Ljudi me esto pitaju kakav je znaaj tih pet dana ili tri nedelje. Da li su to periodi koje sam izvukao pravo iz aira? Oni ne treba, naravno, da se uzimaju zdravo za gotovo, ali oni odraavaju petogodinju akumulaciju svedoanstava u vezi sa tom temom. Period od pet dana odgovara prosenom utvrdjenom vremenu koje je potrebno da cigareta ne okupira stalno puaeve misli. Mnogi oseaju trenutak otkrovenja otprilike tada. Ono to se obino deava je da, preivljavajui jedno od onih veeri ili jednu od onih posebno stresnih situacija, vi odjednom otkrijete da, ne samo da iz njih izlazite, nego da vam je cigareta ak izala iz misli. Od tog trenutka, vi stupate u krstaki reim i znate da ste najzad slobodni. Zapazio sam, tokom mojih neplodnih pokuaja uz pomo klasine metode, a i zahvaljujui svedoenjima drugih puaa, da se najozbiljniji pokuaji da se prestane sa puenjem zavravaju neuspehom (ako se to desi) oko tree nedelje. Mislim da ste, posle tri nedelje, izgubili svaku elju za puenjem. Da biste to sebi dokazali, vi zapalite jednu. Ona ima udan ukus, i vi onda mislite da ste dobili igru. Ali vi ste takodje uneli sveu dozu nikotina u organizam, koji ga je bio gladan ve nedeljama. im ugasite tu cigaretu, nikotin poinje da naputa vae telo. Sada se javlja glasi koji vam kae: Nije gotovo, hou jo jednu. Vi ne poputate odmah jer ne elite da ponovo postanete zavisnik. Pustite da prodje izvestan period za koji smatrate da je dovoljan. Kada sledee iskuenje dodje, pomislite da niste zaista ponovo poeli i mislite da nema nikakve opasnosti da popuite jo jednu. Ve ste na nizbrdici. Klju problema nije da ekate taj trenutak otkrovenja, nego da shvatite, dok gasite poslednju cigaretu, da je zaista gotovo. Ve ste uinili sve to je trebalo da se uini, prekidajui snabdevanje nikotinom. Nita na planeti ne moe vas spreiti da budete slobodni, osim ako ne alite to ste to uinili i sekirate se zbog toga. Ne ekajte trenutak otkrovenja. Uivajte u ivotu odmah. Na taj nain, doiveete vrlo brzo taj trenutak, odjednom, ili postepeno. XL POGLAVLJE TA POSLEDNJA CIGARETA

88

Odluili ste kada je va savreni timing. Spremni ste da popuite svoju poslednju cigaretu. Pre toga, svakako, proverite dve vane stvari: 1 Da li ste sigurni u uspeh? 2 Oseate li izvesnu utuenost, ili ste oduevljeni to ete uraditi neto senzacionalno? Ako i najmanje sumnjate, ne oklevajte da ponovo proitate knjigu, va uspeh to zasluuje. Kada budete osetili da ste spremni, popuite tu poslednju cigaretu. Uinite to sami i potpuno svesno. Skoncentriite se na svaki dim, na ukus i miris. Skoncentriite se na kancerogene dimove, dok vam preplavljuju plua. Skoncentriite se na nikotin koji vam se uvlai u telo. Kada je ugasite, mislite koliko je sjajno to vie nikada neete morati ponovo da nainite taj pokret. Uivajte u radosti to ste oslobodjeni tog ropstva, to naputate taj univerzum crnih misli. XLI POGLAVLJE POSLEDNJE UPOZORENJE Nijedan pua kome bi se ponudila mogunost da se ponovo vrati dan kada je postao zavisnik, sa znanjem koje ima sada, ne bi izabrao da ponovo pone da pui. Mnogi od onih koji dolaze da me pitaju za savet, ubedjeni su da bi zauvek raskrstili sa cigaretom ako im ja pomognem da prestanu da pue. Medjutim, hiljade bivih puaa ponovo poinju godinama poto su prestali i otkrili savreno srean ivot. Mislim da e vam ova knjiga pomoi da otkrijete da je taj zadatak relativno lak. Ali svakako imajte na umu: zato to ete lako prestati da puite, ne znai da ne postoji rizik da ponovo ponete. Ne dozvolite vie da vas poseduje! Malo je vano otkad ste prestali i koliko ste sigurni da nikada neete ponovo postati zavisnik: odluite jednom zauvek da nikada vie neete popuiti ni najmanji dim, kakav god da je razlog. Uprkos milionima eura koje troe na reklame za promociju cigarete, uprkos dezimformativnim kampanjama koje mogu da pokrenu u tampi, setite se da te kompanije rade u korist droge i otrova broj jedan naeg drutva. Ne padate u iskuenje da

89

probate heroin, koji ne koristi nikakvu reklamu. Ne zaboravite da cigareta ubija mnogo vie nego heroin. Setite se da vam ta prva cigareta nee doneti nita. Neete tada imati nikakav nedostatak da ublaite, a ona e imati odvratan ukus. Ipak, ona e uvesti nikotin u va organizam, pokreui na taj nain lananu reakciju koju znate. Onda ete imati samo jednu mogunost: podnesite one muke onoliko dugo dok zavisnost ne nestane, ili nepovratno ponovo stupite u zaarani krug. Budite pametni, ne osudjujte sebe na tu stranu kaznu. XLII POGLAVLJE POSLE PET GODINA Iza mene je sada pet godina otkako sam obavio svoje prve konsultacije i otkad je izalo prvo izdanje ove knjige. U poetku je to bila neverovatna borba, jer su takozvani strunjaci nipodatavali moju metodu. Sada, puai iz celog sveta dolaze da prisustvuju mojim konsultacijama, a naroito lanovi medicinskih profesija. Ova knjiga se u Velikoj Britaniji smatra za najefikasniju pomo da se prestane sa puenjem, a njena reputacija brzo osvaja ostatak sveta. Ja nisam dobar Samarianin. Vodim pre svega svoj lini rat ovo naglaavam, on nije protiv puaa, nago protiv cigarete iz iste sebinosti. Svaki oslobodjeni pua, bilo to i bez pomoi moje knjige, za mene je povod za veliko zadovoljstvo. Zamislite koliko veliku radost mi priuuje hiljade pisama koje sam dobio tokom godina. Neizbeno, zbog neuspeha sam proao kroz strane frustracije. Dugujem ih u osnovi dvema vrstama puaa. Pre svega, uprkos upozorenju iz prethodnog poglavlja, zabezeknut sam brojem puaa, koji, poto su veoma lako prestali, ponovo poinju da pue i ne uspevaju vie da ponovo prestanu. To vai kako za itaoce moje knjige, tako i za ljude koji su prisustvovali mojim konsultacijama. Pre otprilike dve godine pozvao me jedan ovek. Bio je veoma usplahiren; ak je i plakao. Obeao mi je 1500 evra ako mu pomognem da prestane nedelju dana i tvrdio je da e posle moi da izdri sam. Pozvao sam ga da dodje da prisustvuje grupnim seansama, po uobiajenoj ceni. On je prestao bez problema i poslao mi veoma dirljivo pismo zahvalnosti. Uvek zavravam seanse ovim poslednjim upozorenjem bivim puaima: Setite se da ne treba vie nikada da dirnete ni jednu cigaretu. Ovaj ovek mi je odgovorio: Ne sumnjajte uopte ; ako sam uspeo da prestanem, da izdrim nee predstavljati nikakav problem. Vie nikada neu puiti. Predoseajui da upozorenje nije ozbiljno shvaeno, uzvratio sam: Znam da ste u ovom trenutku iskreni, ali ta e od toga ostati kroz est meseci? Odgovorio mi je da vie nikada nee puiti.

90

Godinu dana kasnije, ponovo me pozvao. Alene, popuio sam jedan cigarilos za Boi i sada sam se vratio na dve pakle dnevno. Rekao sam mu: Sea li se svog prvog telefonskog poziva? Bio si spreman da mi da 1500 evra ako ti omoguim da prestane da pui nedelju dana. - Seam se, bio sam glup. - Sea li se svog obeanja da nee vie ponovo da pone? - Znam, ja sam idiot. Ironino, kad je taj ovek prisustvovao novoj seansi, ispriao je sledeu anegdotu: obeao je 1500 evra svom sinu ako ne popui nikada cigaretu do svog 21. rodjendana. Njegov sin je dobio opkladu i dobio novac, kao to je bilo i obeano; godinu dana kasnije, puio je kao dimnjak. Ovaj ovek je zakljuio da je njegov sin potpuno glup. Ja ne delim njegovo stanovite; makar je dvadeset i jednu godinu izbegavao zamku i nije znao unapred u kakvu se kaljugu uputa. A on, otac, koji je znao za zamku, ipak je izdrao samo godinu dana. Puai koji lako prestanu i ponovo ponu predstavljaju sasvim poseban problem. Sada radim na knjizi posveenoj toj temi. Izai e uskoro. Dok ekate, ako ste prestali, ne pravite istu glupost, molim vas! Neki misle da ovi puai poinju ponovo zato to su jo uvek zavisnici i to ele cigaretu. To uopte nije tano. U stvari, oni prestaju tako lako da zbog toga izgube svaki oseaj opreznosti u vezi sa cigaretom. Oni misle da mogu da dopuste sebi da popue jednu i da e, ak i ako ponovo ponu, iz toga ponovo izai bez problema. Bojim se da se to ne deava tako. Lako je prestati sa puenjem, ali je nemogue kontrolisati svoju zavisnost. Jedina sutinska stvar da se ostane nepua je da se ne dirne ni jedna jedina cigareta, jedna jedina cigara ili bilo ta to na to lii. Drugi tip puaa koji me zaista frusrira je onaj koji je isuvie prestraen da naini taj prvi korak ili koji, kada to uini, nalazi da je to izuzetno teko. Osnovni problemi su izgleda sledei: 1 Strah od neuspeha. Uopte nije sramno ne uspeti, ali je potpuno glupo ne pokuati. Nemate apsolutno ta da izgubite. Najgore to moe da se desi je neuspeh, u kom sluaju nee biti gore nego to je sada. Mislite, naprotiv, kako bi bilo sjajno da uspete. Ako ne pokuate, neuspeh je zagarantovan. 2 Panini strah da e biti nesreni. Ne sekirajte se. Zapitajte se jednostavno ta bi tako uasno moglo da vam se desi ako morate da vie nikada ne puite: ba nita. Naprotiv, strane stvari e vam se sigurno desiti ako nastavite da puite. Shvatite dobro da sloeni mehanizmi duvanske zavisnosti stvaraju to oseanje panike.

91

Prestajui da puite, staviete taku na sve te iracionalne strahove. Verujete li zaista da su puai spremni da izgube noge ili ruke samo zbog zadovoljstva koje im priinjava cigareta? Ako oseate da paniite, udahnite duboko: to e vam pomoi da ponovo mislite svojom glavom. Ako ste u drutvu sa onima koji vam srozavaju moral na nulu, ostavite ih neko vreme ili odite u drugu prostoriju, ili proetajte. Ako vam se plae, ne stidite se uopte. Plakanje pomae da se olaka napetost i da se oseamo bolje. Neto najgore na ta moemo da osudimo decu je da ih nauimo da ne plau. Oni pokuavaju da zadre suze, ali podrhtavanje vilice ne vara. Mi, Englezi, uimo da nam lice bude bezizraajno da ne bi odalo naa oseanja. Potpuno je prirodno izraziti svoja oseanja, ne prikrivati ih. Ako osetite potrebu, viite, utnite neku staru kutiju, budite drugaiji. Shvatite vau borbu kao utakmikcu koju ne moete da izgubite. Nita ne moe da zaustavi dejstvo vremena. Svakim trenutkom koji prodje, malo udovite u vama je blie smrti. Uivajte u vaoj neminovnoj pobedi. 3 Niste se pridravali mojih uputstava. Izgleda neverovatno, ali neki puai mi prigovaraju da moja metoda nije na njih delovala. Priaju onda nevino kako su zanemarili, ne jednu, nego skoro sve moje preporuke (da biste bili sigurni da ih sve znate, ja u ih sve ukratko izneti na kraju poglavlja). 4 Loe ste protumaili moja uputstva. Najei problemi su sledei:

(a) Neprestano mislim na cigaretu. Naravno, i to je potpuno

normalno. Ni sluajno ne pokuavajte da se prisiljavate da zaboravite cigaretu, stvoriete fobiju i dodati probleme umesto da ih otklonite. Setite se analogije sa nesanicom. Ja lino, mislim na cigaretu 90% svog vremena. Nije vano da li vi esto mislite na cigaretu, nego ta mislite o njoj. Ako kaete: to bih voleo da popuim jednu cigaretu! ili Kada u konano biti slobodan?, biete nesreni.

(b) Kada e nestati oseaj fizike zavisnosti?

Nikotin vrlo brzo naputa va organizam. Ipak je nemogue rei kada ga vae telo nee vie traiti. Glad, depresija i stres izazivaju to oseanje praznine, taj oseaj nemira. Uloga cigarete je da to snano podvue. Zato oni koji prestaju klasinom metodom ne znaju nikada tano kada vie nisu zavisni. ak i poto se njihov organizam oslobodio svog nikotina, kada osete (normalnu) glad ili bilo kakav stres, njihov mozak jo uvek govori: Ti eli

92

cigaretu. injenica je da vi nemate potrebu da ekate da nikotin ode; simptomi su tako beznaajni, da smo ih retko kad svesni. Mi poznajemo samo ovo oseanje: Ja elim cigaretu. Kad izadjete od zubara posle niza bolnih zahvata, ekate li da bol prestane? Ne, nastavite da ivite, sreni ste to je to zavreno, ali ne oekujete da bol odmah definitivno nestane.

(c) ekam trenutak otkrovenja. Ako ga ekate, stvoriete drugu

fobiju. Jednom, kad sam prestao da puim tri nedelje klasinom metodom, sreo sam starog druga, biveg puaa, koji me je pitao kako sam. Odgovorio sam: Preiveo sam tri nedelje. -ta time hoe da kae? -Uspeo sam da preivim tri nedelje bez ijedne cigarete. -Pa, ta e da radi? Da preivljava do kraja ivota ? ta eka ? Uspeo si, ti si nepua. Pomislio sam : On je potpuno u pravu, ta ekam? Naalost, u tom trenutku, nisam u celini shvatao prirodu te zamke; u nju sam upao malo kasnije. Ipak sam zapazio ovaj momenat. Nepuai postajemo u samom trenutku kada ugasimo svoju poslednju cigaretu. Veoma je vano da se bude srean nepua od samog poetka.

(d) Jo uvek crkavam od elje za cigaretom.

U tom sluaju, vi se ponaate potpuno glupo. Kako moete u isto vreme da tvrdite da hoete da postanete nepua i da elite cigaretu? To je kontradiktorno. Rei: Hou cigaretu, znai rei: Hou da budem pua. Nepuai ne ele cigarete. Vi ste ve izabrali, onda prestanite da se muite.

(e) Napustio sam pravi ivot.

Zato? Od vas traim samo da prestanete da se guite, ne da ne ivite vie. To je tako jednostavno. Biete sledeih dana pomalo ranjivi. Vae telo e traiti svoju dozu nikotina. Znajte da vam nije gore nego ranije. To je isto ono to ste podnosili od vae prve cigarete, svaki put kad ste spavali (osim ako niste puili spavajui), ili na mestima gde je duvan zabranjen (prodavnice, javna mesta, crkve...) To vam nije toliko smetalo ranije. Znajte da e, ako ne prestanete da puite, to trajati do kraja vaeg ivota. Treba samo da izdrite tu laganu neprijatnost nekoliko nedelja. Posle je to gotovo. Setite se da cigarete ne zainjavaju drutvene rukove ili dogadjaje, one ih unitavaju. ak i ako izgleda da vae telo plaui zahteva svoju dozu nikotina, ti dogadjaji e biti jo bolji. ivot je divan, izlazite, ak i ako ima mnogo puaa. Setite se da niste vi lieni bilo ega, nego oni koji pue i protrauju svoj ivot. Svi bi tajno voleli da budu na vaem mestu. Vama zavide. Prestavi da puite, postajete tema razgovora i interesovanja, posebno

93

ako puai vide da ste sreni i u punoj formi. Oni misle da ste neverovatni. Bitno je da uivate u vaem novom ivotu od samog poetka.

(f) Neraspoloen sam i razdraljiv.

To je zato to se niste pridravali mojih uputstava. Pronadjite kojih. Neki ljudi razumeju i veruju sve to kaem, a ipak, ponu sa oseanjem malodunosti, kao da e im se dogoditi neto strano. Vi sada konkretizujete jednu vrlo vanu elju, elju svih puaa. Sa bilo kojom metodom, cilj biveg puaa je da dostigne takvo stanje duha da, svaki put kad pomisli na cigaretu, pomisli: Super, ja ne puim vie. Ako je takav va cilj, zato ekate? Ponite odmah sa tim stanjem duha i ne gubite ga nikad. Ostatak knjige je napisan da shvatite da nema alternative. Podsetnik Ako se pridravate ovih osnovnih uputstava, moi ete samo da uspete. 1 Sveano poelite da nikada vie ne puite, savaite ili progutajte neto to sadri nikotin i odrite re. 2 Neka u vaem umu bude potpuno jasno, niega se ne odriete. Hou samo da kaem da ete, postajui nepua, iveti bolje (to ste oduvek znali). Neu da kaem ni da, ak i ako nema nikakvog racionalnog razloga da puite, mora da iz toga izvlaite neke prednosti, inae ne biste puili. Ono to hou da kaem je da nema apsolutno nikakve koristi kojoj se treba nadati od cigarete. To je samo iluzija koju stvara ta perfidna droga. 3 Osvedoeni pua, to ne postoji. Vi ste poput miliona drugih ljudi koji su uhvaeni u tu podlu zamku. Kao i milioni puaa koji su mislili da ne mogu iz nje da se izvuku, vi ste oslobodjeni. 4 Kad biste morali da izmerite prednosti i nedostatke cigarete, zakljuak bi bio, bez imalo oklevanja: Prestani, to je potpuno glupo. Nita nee moi to da promeni. Vi ste doneli dobru odluku, ne muite se sumnjom. 5 Ne pokuavajte da zaboravite cigaretu i ne sekirajte se ako na nju neprestano mislite. Ali, kada vam se to desi, danas ili kroz deset godina, mislite da ste sreni to ste nepua. 6 Ne koristite nikakav oblik zamene. Ne uvajte cigarete na dohvat ruke. Ne izbegavajte puae. Ne menjajte nain ivota pod izgovorom da ste prestali da puite.

94

7 Ako se pomno pridravate mojih uputstava, uskoro ete doiveti trenutak otkrovenja o kom sam vam priao. Medjutim, ne ekajte njegov dolazak. Nastavite jednostavno va ivot, uivajui u dobrim trenucima i podnosei loe. Videete da e na kraju taj trenutak doi. XLIII POGLAVLJE PUA JE SAM NA BRODU KOJI TONE. POMOZITE MU! Danas su puai u panici. Oni oseaju promenu u drutvu: cigaretu sada smatraju za antidrutvenu naviku, ak i sami puai. Oni takodje imaju utisak da sva ta pria ide prema svom kraju: takodje milioni puaa pokuavaju da prestanu da pue, sa manje ili vie uspeha. Svaki put kada neki pua napusti brod, oni koji ostaju na njemu, oseaju se jo malodunije. Svaki pua instiktivno zna da je smeno da plaa tako skupo isuene listove smotane u papir, da bi ih zapalio i udisao kancerogene smole. Ako ne delite jo uvek ovo miljenje, stavite upaljenu cigaretu u uvo i zapitajte se kakva je razlika. Jedina razlika je to, na taj nain, ne rizikujete da gutate nikotin. Ako moete da prestanete da stavljate cigarete u usta, neete imati potrebu za nikotinom. Puai ne nalaze racionalno objanjenje da opravdaju svoj odnos sa cigaretom. Oni se pravdaju injenicom da nisu jedini koji pue. Oni jadno lau o svojoj navici i druge koliko i sebe. Oni ne mogu drugaije. Ispiranje mozga je vrlo vano ako hoe da sauvaju izvesno samopotovanje. Oni oseaju potrebu da opravdaju svoju naviku, pred sobom kao i pred nepuaima., Zbog toga, stalno govore o navodnim prednostima cigarete. Ako neki pua prestane da pui klasinom metodom, on se uvek osea frustrirano i sklon je da postane angrizalo. To samo jo vie uverava puae da su u pravu to nastavljaju da pue. Onaj koji uspe da se oslobodi navike moe zbog toga da bude samo zadovoljan. Medjutim, nasuprot puaima, on nema nita da pravda pred drugima: ne osea elju da izjavljuje da je sreni nepua. On e to uraditi tek ako ga neko pita, a nee ga pitati puai. Oni se isuvie pribojavaju da im se odgovor ne bi dopao. Setite se da ih strah spreava da se odreknu cigarete i da vie vole da dre glavu u pesku. Ako postave to pitanje, to je zato to je vreme da prestanu. Pomozite puau, oslobodite ga sumnji. Recite mu koliko je divno to vie ne mora da se truje tom gadou, koliko je prijatno probuditi se zdrav, umesto da se kalje, koliko je olakanje oslobadjanje od tog ropstva, da moe da se ivi normalno, bez strane crne senke krivice.

95

Ili, bolje, dajte mu da proita ovu knjigu. Veoma je vano ne obeshrabriti puaa govorei mu, na primer, da zagadjuje atmosferu ili da je nepaljiv. Opte je poznato da su bivi puai najnepomirljiviji prema puaima. Verujem da je ta reputacija dokazana i da je, po mom miljenju, posledica klasine metode. U stvari, ak i kad vie nije zavisan, bivi pua zadrava ostatke svoje psiholoke zavisnosti: jedan deo njega jo uvek veruje da se rtvuje. On se osea ranjivo i instinktivno postaje agresivan prema puaima. Ta agresivnost moe delotvorno da pomogne bivem puau, ali ne ini nikakvu uslugu napadnutom puau. Naprotiv, on se osea povredjeno, okrivljeno, a njegova elja za cigaretom je jo vea. To znai da promena stava naeg drutva, ak i ako je glavni razlog koji tera puae da prestanu, ipak ne olakava zadatak. U stvari, to ga oteava. Mnogi misle da odbacuju cigarete samo zbog zdravlja. To nije ba prava istina. Ogromni rizici navlaenja na drogu bi trebalo u stvari da budu glavni razlog da se zavri sa cigaretom; uostalom taj momenat je uticao na miljenje o problemu duvanske zavisnosti. Medjutim, puai su godinama puili ne obraajui ni najmanju panju na tu pretnju. Osnovni razlog koji ih tera da prestanu je to nae drutvo poinje da misli o toj navici ono to ona stvarno jeste: zavisnost kao od prave droge. Zadovoljstvo je uvek bilo iluzija: iluzija vie ne stoji, ne ostaje, dakle, vie nita puau. Potpuna zabrana puenja u metrou je klasini primer puaeve dileme. Onda on kae: OK, ako ne mogu da puim u vozu, nai u drugo prevozno sredstvo, to mu ne donosi nikakvo dobro; ili kae: Ba dobro, to e mi pomoi da smanjim puenje. Rezultat je da se, umesto da pui u vozu jednu ili dve cigarete, u kojima svakako ne bi uivao, on uzdrava jedan sat. Za to vreme prinudnog uzdravanja, njegovo telo trai svoju dozu nikotina i on se osea frustrirano. eka kraj puta da bi dobio svoju nagradu, koja na taj nain postaje neprocenjiva. Prinudno uzdravanje ni malo ne umanjuje puenje, jer e ga pua naravno nadoknaditi puei jo vie im konano bude u prilici. To pomae samo da se u mozgu puaa ukoreni ideja da je cigareta dragocena to, naravno, ini jo gorom njegovu zavisnost. Najpodmukliji efekat ovih prinudnih uzdravanja tie se trudnih ena. Adolescencija je doba ivota kada su ene najranjivije, a mnogo pre nego to e postati majke veina od njih pone da pui. Zatim, u najstresnijem trenutku u njihovom ivotu, medicinska zajednica pokuava da ih natera da prestanu, u interesu deteta. Neke ne uspevaju i pate itavog ivota od kompleksa krivice. Veliki broj njih je, naprotiv, srean to je uspeo mislei: Ovo radim zbog bebe i posle devet meseci u biti svakako izleena. Onda dodju zebnje, bolovi porodjaja, a na kraju najvaniji dogadjaj u njihovom ivotu. Posle rodjenja deteta, stari mehanizam se vraa u igru. Ispiranje mozga nikada nije eliminisano, ak i ako je fizika zavisnost ve odavno nestala. Skoro odmah posle porodjaja, mlada majka ima cigaretu

96

u ustima. Ponesena dogadjajem, ona ak ne zapaa da cigareta ima ogavan ukus. Ona nema nikakvu nameru da ponovo pone da pui. Samo jedna cigaretica Isuvie kasno! Ona je ve uhvaena. Nikotin koji je udahnula pokree onaj straan zupanik i, ak i ako ne pone ponovo odmah, postnatalna depresija e je do toga sigurno odvesti. Dok su zavisnici od heroina kriminalci u oima zakona, stav naeg drutva je, zaudo, da kae : ta moemo da uradimo za te jadne bolesnike ? Usvojimo isti stav u vezi sa jadnim puaem. On ne pui zato to to eli, nego zato to veruje da mora i, za razliku od heroinomana, obino mora da podnese godine fizikog i mentalnog muenja. esto se kae da je bolja brza smrt od lagane, onda ne zavidite puau ; njemu je potrebno vae saaljenje.

XLIV POGLAVLJE SAVETI NEPUAIMA Dajte ovu knjigu na itanje vaim prijateljima ili puaima koje poznajete. Prvo prouite sadraj ove knjige pokuavajui da se stavite na mesto puaa. Ne terajte ga da silom proita ovu knjigu i ne pokuavajte da ga okrivljujete ; nepotrebno je da mu kaete da unitava sebi zdravlje ili da rasipa novac. On to ve zna bolje nego vi. Puai ne pue iz zadovoljstva, ni jer to ele. Oni koriste te argumente za sebe i za druge da bi sauvali iluziju izvesnog samopotovanja. Oni pue zato to su zavisni od cigarete, zato to misle da im ona pomae da se opuste, da im daje hrabrost i sigurnost, jer su ubedjeni da ovot nije prijatan bez duvana. Ako pokuate da naterate nekog puaa da odbaci duvan, on se osea kao uhvaen u zamku i jo vie su mu protrebne cigarete. Ako treba da pui krijui se, cigareta e za njega postati kultni predmet. Naprotiv, skoncentriite se na drugi vid problema. Dovedite ga u drutvo bivih velikih puaa koji su prestali da pue (nije ih teko nai, ima ih oko deset miliona u Francuskoj). Zamolite ih da objasne kako su i oni verovali da su doivotni narkomani i koliko se bolje oseaju sada. Kada budete uspeli da on prihvati da moe da prestane da pui, njegov um e poeti da se otvara. Onda, ponite da mu objanjavate iluziju koju stvara nedostatak nikotina, neka shvati da ne samo da cigareta ne deluje na onaj nain koji joj se pripisuje, nego ta vie, unitava njegovo poverenje i ini ga razdraljivim i nervoznim.

97

Trebalo bi da je sada spreman da proita knjigu sam. On sigurno oekuje strane i strane o raku plua, kardio-vaskularnim bolestima, itd. Objasnite mu da je moj pristup originalan i da podaci o bolestima zauzimaju samo jedan kratak deo knjige. Imajte u vidu da bivi pua pati, u svakom sluaju. Ne pokuavajte da umanjite njegove patnje govorei mu da je lako da se prestane; on moe da uini to i sam. Neprestano ga hvalite, recite mu koliko ste ponosni na njega, koliko izgleda dobro, koliko je prijatniji... Veoma je vano da oseti neko poboljanje u oima drugih. Kada pua pokuava da prestane, saoseanje i panja koju dobija od svoje okoline doprinose njegovom uspehu. Ipak, veoma brzo se javlja tendencija da se zaboravi, dakle mislite vi na to. Ako ne pominje cigaretu, vi moete da pomislite da je zaboravio i onda izbegnete temu u njegovom prisustvu. Obino, sa klasinom metodom, pre je obrnuto; on je opsednut cigaretom. Ne bojte se, dakle, da o tome razgovarate sa njim i mislite uvek na pohvale. On moe da vam kae ako ne eli da slua o tome. Ne tedite se da ga sklonite od nepotrebnih pritisaka tokom perioda odvikavanja. Naprotiv, uinite sve to moete da mu ivot uinite zanimljivim i interesantnim. Ako je razdraen, pokuajte da predvidite nessuglasice koje bi mogao da ima. Ako imate i vi razloge da budete loe raspoloeni, pokuajte da se sa njim ne svadjate, ak i ako 100% nije u pravu, preuzmite na sebe. Izbegavajte da mu pokaete da je neprijatan. U takvim okolnostima mu je ohrabrenje najpotrebnije. Ja sam sam bio u takvim okolnostima, vrlo sklon da se razbesnim, nadajui se da e mi moja ena ili deca rei: Ne mogu da podnosim vie da te gledam takvog. Uzmi cigaretu, bolje je. Tako pua eli da ostavi utisak, da ne izgubi obraz, da ponovo poinje da pui da bi uinio drugima. Ako va pua upotrebljava tu strategiju, ni sluajno ne ulazite u njegovu igru. Bolje mu recite: Ako te cigarete ine takvim, vreme je da pronadje svoju slobodu. Fantastino je to ima hrabrost i zdrav razum da prestane. STAVIMO NAJZAD TAKU NA TAJ SKANDAL Zavisnost od duvana je, po mom miljenju, najvei skandal zapadnog drutva, koji prevazilazi ak i onaj o nuklearnom oruju. Sam temelj naeg drutva, razlog zbog koga je naa ljudska vrsta mogla da dodje u svoj sadanji stadijum, je to je ovek bio u stanju da promeni svoja saznanja i iskustva i da ih prenese buduim generacijama. On uostalom nije jedini u toj situaciji ; ak i najprimitivnija ivotinjska vrsta nalazi naine da upozori svoje potomstvo o opasnostima koje ga ekaju.

98

to se tie nuklearnog pitanja, ne postoji s njim u vezi nikakav problem sve dok prva bomba ne bude eksplodirala. Vatreni branioci politike nuklearnog naoruanja mogu i dalje stalno da tvrde da jedino to uva mir. Ako to sluajno eksplodira, problem cigarete (kao i svi drugi problemi koje znamo) bie konano reen. Uostalom to je srea za njih niko nee doi da im prigovori za pogrenu procenu (moemo ak da se zapitamo da ih moda to ne tera da idu u tom smeru.) Uprkos mom dubokom neslaganju u vezi sa tom temom, elim da pretpostavim da se takve odluke makar donose sa znanjem razloga, sa verovanjem da slue oveanstvu. Sluaj duvanske zavisnosti je radikalno drugaiji. Istina o cigareti je svima poznata. Nema mogunosti ni za kakvu sumnju. Moda se iskreno verovalo, pre pola veka, da cigareta doprinosi hrabrosti i sigurnosti. Danas, vlasti znaju da se radi o obmani. Pogledajte dananje reklame za duvan u anglosaksonskim zemljema (reklama za duvan je zvanino zabranjena francuskim zakonom, ali ona opstaje zaobilaznim putevima). One se vie ne pozivaju na oputanje ili zadovoljstvo, nego samo na duinu cigarta ili kvalitet duvana. Zato bi trebalo da se brinemo o duini i kvalitetu otrova? Radi se o pravoj i neverovatnoj hipokriziji. Drutvo strogo postupa sa korisnicima heroina ili onima koji snifaju lepak. Ali, kada je zavisnost od duvana u pitanju, ovi problemi se jednostavno minorizuju. 60% stanovnitva se drogira nikotinom; mnogi daju svoj deparac za cigarete. Svake godine desetine hiljada ljudi gleda kako im se ivot rui jer su jednog dana pali u zamku. Zavisnost od duvanai je odavno ubica broj jedan naeg drutva, ali ona predstavlja kolosalnu finansijsku korist za Dravu. Ona otme svake godine pet milijardi funti sterlinga na nesrei puaa, a duvanske kompanije troe stotine miliona na reklame. Upozoravajue poruke koje moemo da proitamo na paklicama cigareta svedoe o umenosti tih kompanija. Medicinske vlasti se zaklanjaju iza tih nekoliko upozorenja. Drava subvencionira kampanje sa smenim budetom na temu loeg zadaha, rizika kojima se izlae pua da dobije rak ili da izgubi noge. Onda se pravda govorei: Upozorili smo vas na opasnost, sami ste to hteli. Ne, pua nema izbora, ne vie nego narkoman na heroinu. Nikada on ne odluuje da postane pua, nego je rtva lukave zamke. Kad bi pua imao izbora, jedini koji bi puili, sutra, bili bi adolescenti koji otkrivaju cigaretu i misle da mogu da prestane kad god hoe. emu takva hipokrizija ? Zato se heroinski narkomani, koje zakon tretira kao kriminalce, smatraju za bolesnike i mogu zbog toga da koriste tretman metadonom na raun drutva? Odite u neku bolnicu i predstavite se kao nikotinski narkoman i zatraite besplatne cigarete! Plaate ih tri puta vie nego to vrede, a porezi se sa svakim novim budetom poveavaju. Kao da pua nema ve dovoljno problema!

99

Odite da zatraite pomo od vaeg doktora. Ako vam ne kae: Prestanite da puite, vi se ubijate, to vama nije nepoznato, on e vam prepisati vakau gumu ili neku drugu zamenu koja e vas skupo kotati i koja sadri drogu od koje nastojite da pobegnete. Kampanje koje se zasnivaju na zastraivanju ne pomau puau da prestane. One im ine zadatak teim. One ih samo uasavaju, pogoravajui njihovu elju za puenjem. Takve kampanje ne spreavaju ak ni adolescente da ponu da pue. Oni dobro znaju da cigareta ubija, ali znaju i da se sa samo jednom cigaretom nita ne rizikuje. Ova navika je tako opta da e, pre ili kasnije, adolescent, zbog drutvenog pritiska ili iz radoznalosti, probati cigaretu. A iz same injenice da ona ima tako neprijatan ukus, ima anse da postane zavisan. Zato doputamo da taj skandal opstaje? Zato naa vlada ne pokrene odgovarajuu kampanju? Zato se izriito ne kae da je nikotin otrov i droga, da ne oputa ni na kakav nain, da ne daje poverenje u sebe, nego da, naprotiv, razara nerve, i da je samo jedna cigareta dovoljna da se padne u zamku. Seam se knjige H.G. Velsa pod nazivom Vremeplov. Jedan pasus opisuje nesreu, koja se deava u dalekoj budunosti: jedan ovek pada u reku; njegovi drugovi samo sede na obali, odsutnog izgleda, ostajui nedodirnuti tim kricima uasa. Mislio sam da je ta epizoda neljudska i izuzetno uznemirujua. Opta apatija naeg drutva u odnosu na duvansku zavisnost mi izgleda veoma slina situaciji koja je opisana u tom Velsovom delu. U Velikoj Britaniji je odobreno emitovanje, u satima velike sluanosti, televizijskih igara, koje sponzoriu velike marke cigareta. pica pokazuje igraa, koji poto je dobio maksimalan broj poena, pali cigaretu. Zamislite reakciju kad bi turnir sponzorisala Mafija i kad bi se igra, heroinski narkoman, ufiksao u direktnom prenosu. Zato druvo dozvoljava da mladi, zdravi ljudi, koji su do sada vrlo dobro iveli bez cigarete, rtvuju ostatak svojih dana tunoj privilegiji psihikog i fizikog samounitavanja, bitisanju u ropstvu, prljavtini i bolesti? Moda imate utisak da ja dramatizujem. Ne. Moj otac je bio pokoen sa pedesetak godina zbog duvana. A bio je kran ovek koji je mogao da bude iv jo i danas. Mislim da sam bio jednom nogom u grobu ak i pre no to sam dostigao njegove godine, mada bi moja smrt zvanino bila pripisana izlivu krvi u mozak pre nego cigareti. Ljudi koji su osakaeni tom boleu ili su u zavrnoj fazi dolaze danas u velikom broju da se konsultuju sa mnom. I, ako uloite napor da na to pomislite, i vi sigurno to znate. Postoji izvestan daak promene u drutvu. Grudva je poela da se pravi; gurni je zahvaljujui ovoj knjizi, da postane lavina! Moete tome doprineti prenosei poruku.

100

POSLEDNJE PREPORUKE Sada ete se pridruiti milionima drugih bivih puaa koji su mislili da nikada nee moi da se oslobode ropstva nikotinu i navici. estitam. Moete sada da uivate u ivotu nepuaa. Da biste u to bili potpuno sigurni, treba da se pridravate sledeih preporuka: 1. uvajte ovu knjigu pri ruci da se lako na nju pozovete ako je neophodno. Nemojte da je izgubite, ne pozajmljujte je, ne dajte je. 2. Ako zavidite puaima, ne zaboravite da oni vama zavide. Niste vi bolesni, oni su. 3. Setite se da ste bili nesreni kad ste puili. Zato ste prestali. Radujte se to vie niste pua. 4. Ne sumnjajte nikada u vau sigurnost da nikada vie neete puiti. Vi znate da je to dobra odluka. 5. Ako ikada pomislite: A da popuim jednu?, setite se da nema nieg goreg od jedne. Pitanje na koje treba da mislite nije: A da popuim jednu? nego: elim li da ponovo postanem pua, svakog dana, celog dana, da lepim te stvari za usta i da ih palim?. Odgovor je: NE! HVALA BOGU, JA SAM SLOBODAN! Hiljade puaa su lako i bez patnje postali sreni nepuai u jednom od stotina Alen Kar-a, gde vam se, sa procentom uspeha od 90%, garantuje da ete biti zadovoljni ili e vam novac biti vraen. Ako vam je potrebna dodatna pomo, ne oklevajte da kontaktirate odgovornog u najbliem centru. Servis pomoi preduzeima koja ele da vode jednostavnu i efikasnu politiku prema puaima i nepuaima takodje postoji. Sva korespondencija ili zahtevi za dodatnim informacijama treba da bude adresirana na centar Alen Kar u Marseju.

101

102