PRESEDAN SAMOOPREDELJENJA

Fakultet politickih nauka , Univerzitet u Beogradu

Beograd , 2010

Fenomen pesedana , koji nije toliko poznat u zakonodavstvu kontinentalne evrope se odnosi na jedan od osnovnih principa anglo-saksonskog zakonodavstva I okosnicu dela zakona koji se odnose na common law (obicajno pravo). Pri fenomenu presedana zakonodavna moc je poverena samom sudstvu koje celokupnim ranijim presudama oblikuje obicajni zakon i tako ga poboljsava. Opsteprihvacena ideja u anglo-saksonskom pravu jeste da zakon presedana (precedenta) uliva zivot u mrtvo slovo zakona. Moram jos da naglasim da ovaj system nije samo prisutan u Ujedinjenom Kraljevstvu kao osnivacu ovakvog prava vec i u svim zemljama sveta koje su pod njegovim uticajem , kao sto su Sjedinjene Americke Drzave , Australija , Novi Zeland , Indija itd. Zakon presedana ne odredjuje samo unutrasnje prilike ovih (pretezno) anglosaksonskih zemalja vec i utice na njihovu spoljnu politiku. Anglo-saksonsko zakonodavstvo poznaje jos jedan vid prava a to je pisano pravo (lex scripta) ali daje primat obicajnom pravu. - Samoopredeljenje i priznanje Iako se anglo-saksonsko zakonodavstvo povezuje sa medjunarodnom zajednicam i medjunarodnim pravom preko svog pisanog zakona koji se odnosi na razne povelje , sporazume i akte ono i dalje prema tim zakonima mora da se odnosi kroz prizmu common law-a i samim tim zakona presedana. Politicke odluke gornjeg i donjeg doma parlamenta su svakako obuhvacene ovim pravom zato sto i njihove endopoliticke i egzopoliticke odluke uticu na njegovo formiranje cak i bez odluka bilo kog anglosaksonskog suda. Potpisivanjem clanstva u organizaciji Ujedinjenih Nacija anglo-saksonske zemlje se obavezuju kroz lex scripta da ce se pridrzavati instrukcija te institucije pri rukovodjenju spoljnom politikom ali to ne obavezuje ni njihov parlament ni njihovo sudstvo da se doslovce pridrzava njenih statuta i rezolucija vec im je tu omoguceno da svojim odlukama prave presedan kojim bi se dalje vodili u ophodjenju prema spoljnoj politici. Po rezoluciji 1244 Ujedinjenih Nacija (United Nations resolution 1244) a i statutu organizacije Ujedinjenih Nacija: Teritorija Kosovo i Metohija pripada suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike

Jugoslavije i njene republike Srbije i Suverenitet i teritorijalni integritet svake zemlje je neotudjiv osim u slucaju medjusobnog pristanka1 redom. Dakle , po aktu potpisanom od strane anglo-saksonskih zemalja ni jedna drzava ne moze biti naterana da se odrekne jednog dela svoje teritorije vec to samo moze uciniti svojom voljom. Po osnovima diskrecije parlament svake zemlje ima za pravo da donosi bilo kakve politicke odluke za koje misle da su u intresu njihovog naroda ili u upstem globalnom intresu gde su , za razliku od kontinentalnih evropskih zemalja koje su obavezane tvrdim pisanim zakonom , anglo-saksonske zamlje u poziciji da se ogluse o stavke statuta medjunarodnih organizacija kojih u potpisnice gde time prave presedan u svojoj spoljnoj (ponekad i unutrasnjoj) politici i obavezuju se da ce identicno postupati u svim ostalim slucajevima u kojima se postavlja isto pitanje. Priznanje bilo koje zemlje je odluka svakog parlamenta , bez obzira sto je to politicka odluka ona mora imati i uticaj na zakonodavstvo i na buduce politicke odlike u o slicnim slucajevima. U slucaju jednostranog proglasenja nezavisnosti predstavnika autonomnih vlasti juzne srpske pokraine Kosova i Metohije, zemlje koje se vode po principima anglo-saksonskog prava imaju mogucnosti da priznaju takvu drzavu baz obzira na medjunarodno pravo ali to vodi do kaskadnog (domino) efekta obaveze priznanja svih jednostrano proglasenih nacionalnih drzava kako u svetu tako i na svojoj teritoriji. Mada takav politicki potez ne narusava narocito stabilnost svih drzava u svetu on negativno na nju utice. Teritorije gde je nacionalna manjina lokalna vecina se nalaze na preko 163 mesta u svetu ne racunajuci manje pogranicne lokalitete. Iako po trecem aspektu anglo-saksonskog prava koje se odnosi na pravicno pravo (Summum ius , summa iniuria) se ovakvi presedani mogu uobliciti i ublaziti bez ikakvog vremensko-istoriskog okvira on i dalje ne moze ukloniti pomenuti presedan i samim tim primorava visoki sud i parlament anglosaksonskih zemalja da razmatra svako jednostrano priznanje neke teritorije i to u afirmativnom smislu (da gleda pozitivno na samo priznanje a istrazuje samo kakvih negativnih aspekata bi ono moglo da ima). Parlamenti nekih anglo-saksonskih zemalja kao sto u SAD , UK , Australija , Novi Zeland su priznale jednostrano proglasenje juzne srpske pokraine bez ikakvog propratnog akta koji bi se bavio ublazavanjem ovog presedana, samim tim su oni u de jure obavezi da priznaju i ostale samoproklamovane nacionalne drzave kao sto su Tibet , Tai-Pei , Sri Lanka (Cejlon) ali i drzave za koje se u bliskoj buducnosti smatra da bi mogle da proglase ovakvu nezavisnost kao sto su Baskija , Korzika, Flamanija ,
1

Statute of the United Nations

Abhazija , Juzna Osetija , Kurdistan , Teksas (Azlan) itd. ali i teritorije koje iskazuju zelju za otcepljenjem i pripajanjem nekim drugim suverenim drzavama kao sto su Severna Irska , Gibraltar , Republika Srpska i Herzegovina2. Zakon presedana ne obavezuje anglo-saksonske zemlje na podrzavanje ovakvih teznji nacionalnih teritorija ali ih obavezuje na priznavanje istih. Anglo-saksonsko pravo poznaje samo konkretne slucajeve ali ne i sve okolnosti u kojima su se oni odigrali , to otvara vrata za jos veci broj teritorija gde bi lokalna vlast procenila da se nezavisnost mnogo vise isplati od autonomije i koje bi mogle da proglase jednostranu nezavisnost iz samo ekonomskih intersa bez osvrta na kulturu , jezik ili nacionalnu pripadnost. -nepravda kao presedan Priznavanjem jednih a ne priznavanjem drugih teritorija koje su proglasile jednostranu nezavisnost anglo-saksonske zemlje uvode u svoje zakone jedan veoma paradoksalni zakon da su svi jednaki ali su neki jednakiji od drugih3 gde anglo-saksonske drzave daju sebi za pravo da se prema svim teritorijama arbitrarno ponasaju. Ovakav paradoks je veoma tesko i dugotrajno ispraviti a u slucajevima nemara se ovakvo rasudjivanje moze prosiriti i na unutrasnju sferu zakonodavstva i ostaviti trajne posledice na drustvo jedne anglo-saksonske zemlje u celini.

Literatura: Uvod u pravo , Kosta Cavoski i Radmila Vasic, Pravni fakultet BU , JP Sluzbeni Glasnik The Spirit of the Common Law , R. Pound , Bacon Press Priroda i izvor prava , J.C. Gray
2 3

CIA listing of worlds hotspots , CIA media website Eric Arthur Blake Animal Farm