Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
13Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Saveti Za Ispovest

Saveti Za Ispovest

Ratings:

4.5

(2)
|Views: 5,284|Likes:
Published by api-3700377

More info:

Published by: api-3700377 on Oct 15, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/18/2014

pdf

text

original

 
SAVETI ONOME KO SEPRIPREMA ZA ISPOVEST
 U Svetom Pismu je rečeno: "
Sine moj! Ako pristupaš služenjuGospodu Bogu pripremi svoju dušu na iskušenja: upravi srce svoje i budi čvrst, i ne daj da te uznemire misli; prilepi se uz Njega i neodstupaj kako bi se na kraju uzvisio
" (Sir.2,1-3).Čim se odlučiš da postiš, da se kaješ i da ispovediš svoje greheodmah će se pojaviti mnoštvo unutrašnjih i spoljašnjih prepreka.Neprijatelji ljudskog roda, saznavši zѕ tvoju nameru na svaki način ćete uznemiravaati raznim neprilikama spolja i sumnjama, pomislima istrahovima iznutra. Ali, sve će nestati čim pokažeš da imaš čvrstenamere.Čovek treba da se ispoveda što je moguće češće, pauze izmeđuispovesti treba da budu ispunjene duhovnom borbom i naporima, kojiće se učvršćivati pripremama za prethodnu ispovest i pripremom zasledeću. Znači, često ispovedanje greha će te čuvati, podržavati i činitibodrim sav tvoj duhovni život. Blagodat Božja koja deluje u SvetimTajnama Pokajanja i Pričešća osetno čini da čovek počne da osećasvoje grehe i slabosti, da se ne upušta tako lako u greh i da seučvršćuje u istinama vere: Crkva i sav njen poredak mu postaju dragi ibliski srcu.Iako je poželjno da čovek ima svog duhovnika, to uopšte nijeobavezan uslov za istinsko pokajanje. Za čoveka koji stvarno pati zbogsvog greha nema razlike kod koga se ispoveda: samo da se što prepokaje i dobije razrešenje. Pokajanje mora biti potpuno slobodno, bezikakve prinude.Ispovest nije razgovor o svojim nedostacima i sumnjama, to nije jednostavno upoznavanje duhovnika sa sobom. Ispovest je SvetaTajna, a ne samo "religijski običaj."
Ispovest je vatreno pokajanjesrca, želja za očišćenjem koja se rađa od osećanja svetinje,ispovest i pokajanje su tzv. drugo krštenje
, i shodno tome, upokajanju umiremo za greh i vaskrsavamo za svetost. Pokajanje jeprvi stepen svetosti, van Boga.Prva stvar za onoga koji se sprema za ispovest mora bitiispitivanje srca. Za to je potrebno da se čovek pripremi nekoliko dana- da posti, da čita duhovnu literaturu, da se više moli, da čita savete ipouke o Svetoj Tajni Pokajanja, da se seti i da zapiše svoje grehe.Obično ljudi koji nemaju iskustva u duhovnom životu ne vide nimnoštvo svojih greha ni njihovu odvratnost. Kažu: "ništa posebnonisam učinio", "imam samo sitne grehe, kao svi ostali", "nisam krao",
 
"nisam ubijao" - tako često mnogi počinju ispovest. A samoljublje,netrpljenje prekora, bezosećajnost, čovekougađanje, slabost vere,nedostatak ljubavi prema bližnjem, a malodušnost i duhovna lenjost?Zar sve to nisu teški gresi? Zar je naša vera delatna i vatrena? Da lisvakog čoveka volimo kao brata u Hristu? Da li smo dostigli krotost,bezgnevlje, smirenje? Čime objasniti našu bezosećajnost na ispovesti,našu umišljenost, ako ne kamenom bezosećajnošću, mrtvilom, smrćuduše i srca? Zašto su Sveti Oci, koji su nam ostavili pokajne molitve,smatrali sebe najvećim grešnicima, a mi smo ubeđeni da je kod nassve u redu?! Što jače svetlost Hristova obasjava srca, tim čovek višeoseća sve mane, čireve i rane. I obrnuto: ljudi koji su zaronjeni ugrehovni mrak ništa ne vide u svom srcu, a ako i vide ne užasavaju se, jer nemaju sa čim da uporede, jer je Hristos za njih sakriven zavesomnjihovih greha.U pokušaju da se čovek razabere u pogledu moralnog stanjasvoje duše treba da se potrudi da napravi razliku između osnovnih isekundarnih grehova, između simptoma i dubljih razloga. Na primer,mi primećujemo, i to je vrlo važno, rasejanost na molitvi, nepažnju zavreme bogosluženja, odsustvo interesovanja za slanje i čitanjeSvetog Pisma, ali zar ovi gresi ne proističu iz malovernosti ili slabeljubavi prema Bogu?! Treba u sebi da primetimo svojevoljnost,neposlušnost, samoopravdanje, netrpeljivost, tvrdokornost itvrdoglavost, ali mnogo je važnije da čovek otkrije i shvati njihovuvezu sa samoljubljem i gordošću. Ako primećujemo u sebi želju dauvek budemo u društvu s ljudima, ako ispoljavamo brbljivost, sklonostka podsmevanju i ogovaranju, ako se preve brinemo o svomspoljašnjem izgledu i odeći, treba brižljivo da ispitamo te strasti, jer senaša sujeta i gordost naće tako ispoljavaju. Ako preteranoprimamo k srcu životne neuspehe, teško podnosimo rastanak,neutešno patimo za umrlima, zar se u jačini i dubini tih naših iskrenihosećanja ne krije neverje u blagu Promisao Božju?Postoji još jedno sredstvo koje može da nam pomogne upoznanju naših greha. Pre ispovesti treba da se prisetimo za šta nasobično krive ljudi koji žive zajedno sa nama, naši bližnji: često sunjihova okrivljavanja, prekori i napadi opravdani. Pre ispovesti trebada zatražimo oproštaj od svih pred kim se osećamo krivim da bismoSvetoj Tajni pristupili mirne savesti.Prilikom takvog ispitivanja srca čovek treba da pazi da ne padne upreteranu sumnjičavost i sitnarsku podozrivost prema svakompokretu srca; ako krenemo tim putem možemo da izgubimo osećaj zabitno i nebitno, da se zapletemo u sitnice. U takvim slučajevima trebaprivremeno da ostavimo ispitivanje svoje duše i molitvom i dobrimdelima da prosvetlimo svoju dušu.
 
Priprema za ispovest se ne sastoji u tome da se čovek štopodrobnije priseti greha, i da ga čak zapiše, već u tome da dostigneono stanje usredsređenosti, ozbiljnosti i molitve, u kojem će naši gresipostati jasno vidljivi kao na svetlosti.
Onaj ko pristupa Svetoj TajniIspovesti kod duhovnika ne treba da donese spisak grehova,već osanje pokajanja, ne detaljno prepričavanje svoggrešnog života, već skrušeno srce.
Znati svoje grehe još uvek ne znači pokajati se za njih. Istina jeda Gospod prima iskrenu i poštenu ispovest, čak ako ona i nijepraćena snažnim osanjem pokajanja, ako i taj greh - kamenubezosećajnost, ispovedimo hrabro i otvoreno, bez licemerja. Ipak,skrušenost srca, žalost zbog sopstvenih greha jeste ono najvažnije štomožemo i treba da donesemo na ispovest.Ali, šta da činimo ako se naše srce isušeno od greha ne orošavaživonosnim vodama suza? Šta ukoliko su "nemoć duhovna i telesneslabosti" toliko velike da nismo u stanju da se iskreno pokajemo? Ipak,to nije razlog da se ispovest odlaže u očekivanju osećanja pokajanja.Bog se može dotaći našeg srca i u toku same ispovesti, jer samaispovest, samo glasno izgovaranje svojih greha mogu da omekšajunaše srce, da izoštre duhovni vid, da prodube osećanje pokajanja.Za prevladavanje naše duhovne tromosti sle molitvenepripreme za ispovest i ponajviše post. Iscrpljujući naše telo, postnarušava naše telesno spokojstvo i duševni mir, koji su pogubni ponaš duhovni život. Ipak, post sam po sebi samo priprema i rastresateren našeg srca koje posle toga može da upije molitvu, Reč Božju,Žitija Svetih i dela Svetih Otaca, a što će biti praćeno pojačanomborbom sa svojom grehovnom prirodom, što će nas podstaći daaktivno činimo dobra bližnjima.Naša bezosećajnost na ispovesti najčešće ima koren u nedostatkustraha Božjeg u nama. Eto, na to treba usmeriti svoje napore. Zbogtoga je veoma korisno čitanje i razmišljanje o smrti, o Strašnom Sudu,o nesrećnom bivstvovanju grešnika u paklu, o prolaznosti života i obeskonačnoj veličini večnosti.Na ispovesti ne treba očekivati pitanja, čovek sam treba da uložinapor, jer je ispovest podvig i samoprinuda. Treba da govori tačno, neskrivajući rugobu greha uopštenim izrazima. Prilično je teško, ali jeneophodno na ispovesti izbeći sablazan samoopravdavanja, odreći sepokušaja da se duhovniku objasne "olakšavajuće okolnosti", odreći seizgovaranja drugima koji su nas, navodno, naveli na greh. Ponekad seljudi pozivaju na slabo pamćenje koje, navodno predstavlja preprekuda se čovek seti svih greha. I zaista, često se dešava da lako i brzozaboravimo svoje grehe. Ali, da li se to dešava samo zbogzaboravnosti? Ima naprimer, slučajeva, kad je jako i do bola bilo

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->