Razbojnici napadaju bogotra\u017eitelja
Komandirova pri\u010da
Usamljenost
\u0160umareva pri\u010da
Duhovno udubljivanje
Susret sa vukom
Seoska devojka
\u010cudesno isceljenje
Dolazak u Irkutsk
Jedna pravoslavna porodica
Dragi sine
Slepi seljak
U po\u0161tanskoj stanici
Seoski sve\u0161tenik
Na putu za Kazan
Klju\u010d prvi
Klju\u010d drugi
Klju\u010d tre\u0107i
1. Pouke svetog Simeona Novog Bogoslova
2. Pouke svetog Grigorija Sinaita
3. Pouka Nikifora monaha
4. Pouka Ignjatija i Kalista
b) Izreke Filoteja Sinajskog
v) Izreke Teolipta mitropolita
g) Izreke Varsanufija Velikoga i Jovana
Mnogokorisna beseda o Avvi Filimonu
Zbir ota\u010dkih pouka
"Kazivanja jednog bogotra\u017eitelja svom duhovnom ocu" nije obi\u010dna knjiga. Njen sastavlja\u010d je nije pisao da bi se njome proslavio. Da je imao tu nameru ne bi sakrio svoje ime. O njemu pouzdano samo znamo da je bio, kako sam sebe naziva ,,po milosti Bo\u017ejoj hri\u0161\u0107anin, po delima veliki gre\u0161nik a po zvanju - besku\u0107ni bogotra\u017eitelj poklonik".[1] Jedini cilj ove Bogom i smirenjem svetih ozarene du\u0161e bio je: da proslavi svojim svedo\u010danstvom i iskustvom Ime koje je iznad svakog imena i u kome je jedini spas ljudima (sr. D. Ap. 4, 12), tj. Gospoda i Boga i Spasa na\u0161ega Isusa Hrista. Sam na\u010din pisanja knjige svedo\u010di da je pisac nije pisao po svojoj \u017eelji nego po \u017eelji i molbi drugoga, iz smirenja i poslu\u0161anja, radi duhovne koristi drugih. I to njegovo smirenje Bog je zaista stostruko nagradio. Pro\u0161lo je vi\u0161e od sto godina od pojave prvog izdanja ove knjige, a ona ne samo \u0161to ne gubi nego sve vi\u0161e i vi\u0161e dobija u zna\u010daju. Vi\u0161e od sto godina ona hodi, kao neki radosni vesnik Bo\u017eji, od du\u0161e do du\u0161e, od srca do srca, \u0161irom prostrane Rusije, zemaljske otad\u017ebine njenog pisca, i van nje \u0161irom Evrope, na ruskom jeziku ali i na drugim jezicima, i neumorno te\u0161i bezbrojne druge bogotra\u017eitelje, gladne i \u017eedne hleba i vode \u017divota.
Nepoznati pisac ove knjige pripada onom brojnom jatu ruskih besku\u0107nika bogotra\u017eitelja, koji su hodili od jednog kraja Rusije do drugog: od Zagorska prepodobnog Sergija do Sarovske pustinje i Valamskog manastira u dana\u0161njoj Finskoj; od Optinske pustinje do Kijevskih pe\u0161tera; od Sibira do Gore Atonske i do svetog grada Jerusalima, hodili su i klanjali se svetim mestima i tra\u017eili svete rukovo\u0111e svojim du\u0161ama i duhovne oce, znalce ljudskih srdaca i tajni Bo\u017ejih. U njihovoj naravi i na\u010dinu \u017eivota bilo je ne\u010dega istovetnoga sa hri\u0161\u0107anima drevnih vremena opisanih na slede\u0107i na\u010din u jednom spisu iz prvih vekova hri\u0161\u0107anske istorije: "Oni \u017eive u svojim otad\u017ebinama, ali kao do\u0161ljaci; u svemu u\u010destvuju, kao gra\u0111ani, ali svako zlo trpe kao
