Vehabizam Najopasnija Novotarija - Sami Dzeko

Vehabizam, najopasnija novotarija
SAMI DEKO
IZDAVA: Nauno-istraivaki Institut Imam Razi RECENZENT: Mr. Bajazit ef. Nicevi Hfz. Edib ef. Pepi LEKTOR: Nermin Deko PRIJELOM: Salahudin Feti TAMPA: Grafiar, Uice
VEHABIZAM
najopasnija novotarija
Sjenica, 2009.
Ovu knjigu zapoinjem u ime Sveznajueg, koji due oivljava i u mudrosti nam utoite prua. On je Znalac nad svim znanim, Pomaga Rahmetom beskrajnim. On je taj, koji je svjetlo od tmine rastavio i u srce uenog iskricu stavio. On je stvorenjima duu darovao i svjetlom razuma je prosvijetlio Ti iskrice! Upali se i zasjaj! Na putu ka Voljenom, trag istine obasjaj
Sami Deko
Predgovor
Hvala neka je Allahu Gospodaru svih svjetova, mir i spas na Njegovog miljenika, poslednjeg poslanika Muhameda, salallahu alejhi ve selem, na njegovu porodicu u cestite ashabe i na sve one koji slijede njegov put do sudnjega dana. Objanjavanje ispravnog vjerovanja tj. akaida ehli sunneta vel dzema'a je obaveza u koju nema sumnje, a odbrana istog putem obesnaenja i pobijanja stavova prijestupnika je sredstvo toga. Ustanovljenje ispravnog vjerovanja, navoenje argumenata, pobijanje stavova prijestupnika koji proturjee ispravnom vjerovanju su osnovni elementi akaidske nauke. Islamski ucenjaci, prije i sada, nastojali su i nastoje da slue u odbrani ispravnog vjerovanja te u opovrgavanju inovatora koji iskrivljuju vjerovanja ranih muslimana (ehli selef) i muslimanskog pravovjerja. U vrijemenu u kojem ivimo rasprostranjena su mnoga vjerska pitanja koja su u suprotnosti stavovima ehli sunneta tako da su inovatorski pravci od mudzesima, sita i ostalih grupa veoma prisutni meu muslimanima a za veu nesreu moemo nai razna praznovjerja, ateizma, savremenog sekularizma, filozofskih pravaca koji su instalirani da iskrive osnovne postulate Allahove vjere. Stoga je dunost uenjaka i onih koji su na tome putu da zauzmu stav u odbrani islamskog pravovjerja i opovrgavanju oprenog. Nas brat, ejh Sami Deko, je jedan od rijetkih koji je ozbiljno shvatio svoj zadatak i svojim ogromnim trudom je stao u odbrani ispravne akide i pobijanju svega to je skrnavi. Knjiga koja je ispred nas je korisna u svoju oblast, dobar prirunik studentima, lahka za razumijevanje. Moja malenkost bi posavjetovala sve tragaoce istine, ukljuujui mene i autora ove knjige da se temi o kojoj govori naa knjiga pristupi sa to vise objektivizma. Duboko sam uvjeren da se termini koji posjeduju negativnu sadrzinu prema odreenoj grupi ili pravcu mogu zamijeniti umjerenijim i boljim.

Molim dragog Allaha da uini ovo djelo berietnim, korisnim za one koji tragaju za istinom a da Autora nagradi obilnom nagradom za njegov trud. Na kraju kao i na poetku, zahvala pripada Allahu Gospodaru svih svjetova, mir i spas na poslijednjeg i najboljeg poslanika Muhameda, salallahu alejhi ve selem, na njegovu porodicu i cestite ashabe. Mr. Bajazit Nicevi
Sami Deko
Uvod
Jo od dana kada je Osmanska noga kroila na tlo Sandaka i Bosne mi smo slijedili hanefijski mezheb i Maturidijsku akidu. Strogo smo se pridravali tih pravaca jer smo znali da je Hanefijski mezheb u fikhu najbolje i najpreciznije objasnio cjelokupan ivot muslimana. U akidi smo se pridravali Maturidijskog pojanjenja Poslanikove akide koji je snagom svoje argumentacije stotinama puta dokazao da je na istini i putu kojeg je zacrtao sam Poslanik, a.s. Nije bilo potrebe da dublje pojanjavamo i iznosimo dokaze svog vjerovanja i svog pravca u fikhu. Meutim, prije par godina na nae prostore je doao jedan novi pravac. Doli su vehabije koji su poeli pozivati u suprotno od onoga u ta smo vijekovima vjerovali. Poeli su govoriti da su earije i maturidije, na pogrenom putu i u zabludi a ni na mezheb u fikhu nije ostao posteen njihovih kritika. Poeli su govoriti da hanefije nemaju hadiskih dokaza za svoje radnje, da je Ebu Hanife znao samo par hadisa i sl. Ulema je godinama utala smatrajui da njihovo uenje ne predstavlja problem za nas jer su to uglavnom bili momci sa ulice koji su ulazili u damije iz elje za isticanjem svog stava i svojih ideja a koji nisu bili upoznati sa metodom argumentacije u islamu. Polako su se irili a njihove ideje su malo po malo ubacivane meu narod. Njihov poziv na odbacivanje nauke, tradicionalnih i provjerenih hanefijskih uenjaka i svega to nije vehabijsko polako je urodilo plodom. Uz sve to, oni su uporno govorili da je samo njihov pravac u islamu ispravan a da je sve pored toga novotarija i zabluda. Obine nekolovane ljude i momke sa ulice pridobijali su govorei im da je islam neto prosto, neto to iz par, vehabijskih besplatnih, brourica, moe razumjeti svako i time dostii stepen ejha slijedei u tom svom stavu nemakog orjentalistu, jevreja i neprijatelja islama Josepha Schachta. Danas, skoro da ne postoji demat u svijetu a ni kod nas a da u njemu ne vidi ideje vehabijski orjentisanih ejhova. Godinama smo utali ali, utnji je doao kraj. Obaveza je uenjaka da odgovore na svaku zabludu koja se pojavi u vremenu i u mjestu u kojem oni ive. Samo sa vrstim dematom, jakom vjerom u Boga i jasnim programom ivota mi se ponovo moemo uzdii

na stepen na kojem smo bili prije nego to su vehabije uz pomo svojih saveznika iz Engleske uspjeli da srue hilafet u Istanbulu. Da bismo ostvarili taj cilj, moramo zatvoriti rupe kroz koje nas oni napadaju. Moramo, argumentovano, pojasniti svaki, i najsitniji detalj, koji je postao predmet vehabijskog napada i predmet odstupanja naroda od izvornog islama na kojem smo bili stotinama godina prije pojave ove sekte.
Ovu knjigu sam podijelio u dva dijela. Prvi deo pojanjava akidu Ehli Sunnet Vel demata u svim stvarima koje su, vehabijskim djelovanjem, postale sumnjive i najasne ukljuujui tu pojanjenje nejasnih ajeta i hadisa od strane najveih uenjaka islamskog ummeta. Koristei oko hiljadu najpriznatijih djela iz svih islamskih oblasti dali smo odgovor na veinu nejasnih stvari dok odgovor na preostale stvari svi vi mozete izvui na osnovu pravila koja je islamska ulema postavila u tumaenju islama a koja ete vi, uz Allahovu pomo, itajui ovo djelo postepeno upoznavati. Drugi deo knjige se odnosi na stvari vezane za fikh. U njemu sam, uglavnom, samo spominjao ajete i hadise koji se koriste kao dokazi u hanefijskom mezhebu podupirui propis koji je dat u naslovu govorom najveih uenjaka iz sva etiri mezheba. Vehabije e, naravno, pokuati da na bilo koji nain obore neke stvari pojanjene u ovoj knjizi iako je sve to je u njoj potvreno govorom ogromnog broja uenjaka. Da bih ti ukazao, dragi brate, na spletke kojima se vehabije koriste u pokuaju da ljude odvrate od vjerovanja u Allaha koji je Uzvien i ist od svih manjkavosti, naveu ti par njihovih metoda i par njihovih ideja to e te najbolje upoznati sa opasnostima koje vrebaju iza vehabizma. Pored toga, na kraju ovog uvodnog dijela, napraviemo malo poreenje izmeu vehabijskog i ehli sunnetskog uenja kroz hadise Boijeg Poslanika, a.s.. Ko je ikada polemisao sa ovom vrstom ljudi, imao je priliku da bude ignorisan prije nego je ita rekao, bilo koji stav obrazloio, pokuao da dokae. Razlog tome, naravno lei u nazovimo
Metode vehabija
Sami Deko
psiho- fizionomiji svakog sljedbenika nekog pokreta, posebno sekti, koji uvijek tvrde da su svi osim njih na pogrenom putu. Tako njihov sagovornik odmah nakon to se ne sloi sa njima u stavu, bude nerijetko okarakterisan kao novotar, grijenik, esto i kao kafir. Nai e se mnogi od njih koji e za najvee islamske autoritete poput imama Gazalija, Fahruddin Er Razija ili imama Bedruddin El Ajnija rei da su sektai, novotari, dehmijje, mutezile. Razlog ovakvog njihovog stava je jednostavan. Govore o nekome i neemu sa ime nisu upoznati, jer su im njihovi vrli ejhovi to zabranili. Koliko je samo hipokratski braniti da se osoba slijepo slijedi, istovremeno nameui samo svoje miljenje, i zabranjujui literaturu koja nije samo njihova! Sa ciljem ignorisanja drugih, izmislili su princip bojkotovanja novotara. Vidimo pravu ulemu kroz vijekove kako se uvijek rijeima i perom suprotstavljala novotarima, ak su bili mueni i proganjani a nisu jednostavno ignorisali, bojkotovali i ostavljali novotare. Ovaj princip kod vehabija je samo skriveni izgovor kako bi se oni iskreni meu njima sprijeili od upoznavanja sa istinom.. Sljedei metod je irenje neistinitih informacija i neprovjerenih pria o onima koji se sa njima ne slau. Nije ni potrebno navoditi sa kojom lakoom tekfire vjernike ummeta, jer je to svakodnevna slika svake sredine u kojoj ih ima. ak i kada uenjak koji se bavi idtihadom pogrijei u donoenju propisa, ili pak kae neto to oni ne mogu shvatiti, u stanju su da ga momentalno prozovu novotarem i kafirom. Nezaobilazni su i brutalnost i nasilje, kao metod njihova misionarstva. Ovakvi sluajevi su brojni, svakodnevica u svijetu, naroito u mjestima gdje se tek pojavljuju. Tespih, ahmedijja iliti pak Miki Maus, postali su glavni neprijatelji islama. Osim toga, poigravanje sa tekstovima, kako hadisa tako i stavova ucenjaka je jedno od njihovih oruja. Spremni su lairati i izbrisati citave pasuse, kako su ucinili sa djelom El Ezkar od imama Nevevija. Imam Nevevi, r.a.,u pomenutom djelu posvjeuje itavo poglavlje posjeti kabura Boijeg Poslanika,a.s.. U originalnoj verziji stoji : Faslun fi zijareti kabri Resulillah. ve ezkaruha medjutim u lairanoj verziji koju je tampala Darul
10

Huda iz Rijada , drugo izdanje 1409 / 1988, uz odobrenje opte uprave za tampanje mushafa i kontrolu tampe, na elu sa upravom za nauna istraivanja. fetve i misionarstvo pod kontrolom ejh Abdul Kadir Arnauta., itav ovaj pasus je modifikovan i prepravljan pa je umjesto kabura stavljena rijec mesdid, a zikrovi kod kabura su potpuno izbeni. Ni izmiljanje knjiga j njihovo pripisivanje nekim imamima nije im strano. esto su u stanju da negiraju neke citate iz Buharijinog Sahiha koji im ne odgovaraju a u isto vrijeme uzimaju akidu iz knjiga koje su pripisane imamima senedom punim laova, koji, po njima, ipak ne predstavljaju smetnju da se ta knjiga pripie imamu.
Knjiga koja se pripisuje Ahmed ibn Hanbelu Er Redd ala Dehmijje je la, izmiljena od strane mudessima . Potvrdu za ovo nalazimo u knjizi Imama Zehebija Sijer A'lamu Nubela u poglavlju o imamu Ahmedu gdje Zehebi kae: I nije kao Er Redd ala Dehmijje koja je izmiljena i pripisana imamu Ahmedu jer neto onakvo ne prilii imamu Ahmedu pored njegove pobonosti i znanja a takoe i risala El Musi fi Salat je neispravna.1 Ali ipak to nije problem kod njih jer je knjiga puna govora koji vie slie jevrejskom nego islamskom vjerovanju a koji vie odgovaraju vehabijama kako sam Ibn Kajjim to priznaje kada kae: Ne poriemo da Allah sjedi na Aru i da e na Sudnjem danu postaviti Muhammeda da sjedi pored Njega, i da je Kursijj mjesto Njegovih stopala. Ovo je akida imama Ahmeda, uenjaka hadisa, selefa ovoga ummeta i svih religija. ak su i jevreji i krani ueniji o Bogu od Earija.2 Knjiga Kitabu sunneh koja se pripisuje Abdullah ibn Ahmed ibn Hanbelu, je takoe izmiljena kako to spominju islamski uenjaci poput ejhul Islama Zahid El Kevserija i ejha Abdul Hadi El Harse3 jer se u njoj spominju mnoge stvari koje ne prilie muslimanima a kamoli imamu poput Abdullaha. Ovo su samo neki od primjera:
Sijar Alamun Nubela, emsuddin Ez Zehebi, 11/ 286-287, Muessesetur Risale, 2001.g. 2 Kaside Nunijje, Ibn Kajjim El Devzijje 3 Allahu Meana bi Ilmihi la bi Zatihi, Abdulhadi El Harsa, str. 115.
1
Sami Deko
- Video Ga je na stolici od zlata koju nose etvorica: Melek u obliku ovjeka, Melek u obliku Lava, Melek u obliku Bika i Melek u obliku Orla. Video Ga je u zelenoj bati, ispod Njega zlatni prekriva.4
11
- Na stijeni koja je ispod sedme zemlje a koja je kraj stvorenja stoje etiri meleka, svaki melek ima po etiri lica: Lice ovjeka, lice lava, lice orla i lice bika. Oni stoje i obuhvataju nebesa i zemlje a glave su im ispod Kursijja a Kursijj je je ispod Ara a Allah stavlja svoje noge na Kursijj.5 - Njegova stolica obuhvata Nebesa i Zemlju. Kada sjedne na nju uje se pitanje kao kad jaha sjedne na svoju jahalicu. Kada On sjedne na stolicu ostane mjesta samo za etiri prsta na njoj.6 - Milostivi je mnogo teak nosaima Ara kada se probude murici, a kada se probude muslimani On njima postaje mnogo laki.8 - Bog je napisao Musau Tevrat oslanjajui se svojim leima na stijenu.9 - Kako je On razgovarao sa Musaom? Pa je rekao: Pomerajui svoje usne.7
- Njegova druga ruka je prazna, nema u njoj nita.10 - Nakon to je stvorio Nebesa i Zemlju legao je na lea.11
Od osnove njihovog vjerovanja su i knjige od Osman ibn Seid Ed Darimija iako one sadre stvari poput pripisivanja Allahu tjelesne ruke, pomjeranja i sl.
Kitabu Sunneh, str. 35., Matbeatu Selefijje, Mekka, 1349.H.g. Ibid. str. 70. 6 Ibid., str. 71. 7 Ibid. str. 64. 8 Ibid. str. 142. 9 Ibid. str. 67. 10 Ibid. str. 149. 11 Ibid.
4 5
12

Takoe, knjige Es Sifat i Er Ru'ja12 su lano pripisane imamu Darekutniju ali ipak to nije prepreka da oni kau da je Darekutni bio vjerovanja kakvo je spomenuto u ovoj knjizi.
Zatim, vehabije spominju neke stavove Ibn Ebi Hatima meutim sam Ibn Ebi Hatim priznaje da on nije uenjak akide i da se njegovi govori ne smiju uzeti kao dokaz kao to to navodi imam Bejheki u El Esmau Ve Sifat.13 Ibn Huzejme, iako je bio veliki muhaddis priznaje da nije dobro upoznat sa akidom i da je pogrijeio u nekim svojim akaidskim stavovima14, meutim, to vehabijama nije bila prepreka da uzmu ovu njegovu knjigu kao osnovu svoje akide. Znanje se kod njih uzima obavezno iz knjige koju je napisao neki vehabija ili neki mudessim bez obzira bila ta knjiga ispravna ili ne. Vano je da je pisac te knjige Allahu pripisao niz manjkavosti a earije i maturidije proglasio nevjernicima i novotarima. Sledea metoda vehabija je lano pripisivanje selefu. Sebe nazivaju selefijjama, govore da oni slijede selef, prve generacije, meutim, u njihovim govorima i idejama nalazimo samo par ljudi, i to upravo onih koji su bili odbaeni i proglaseni mudessimima od strane cjelokupne islamske uleme:
Ove dvije knjige prenosi Ebul Izz ibn Kadi El Akberavi a on je laov, prevarant, nije dozvoljeno od njega uzimati ono to prenosi od podsticaja a kamoli ono to prenosi od akide. Kae Ibn Hader El Askalani u Lisanul Mizan ( 1/ 218 ): On je Hanbelija, Mudessim, zabludjeli laov. Kae Zehebi u El Mizanu ( 1/ 118 ): Priznao je da je izmiljao hadise I pokajao se od toga. Kae Zehebi u Sijer Alamun Nubela ( 19/ 559 ): Kae Ibn Asakir: Bio je Ibn Kadi kod mene pa je uo da je neki ovjek izmislio hadis o Aliji pa je rekao: Ja sam izmislio hadis o Ebu Bekru, zar nisam uinio dobro.Ovo upuuje na njegovo neznanje, hvali se laima na Poslanika. Takoe, od prenosilaca ove dvije knjige je i Ebu Talib El Aari koji je takoe odbaen meu hadiskom ulemom jer je on hanbelija, mudessim, laov. Kae Zehebi u Mizanul Itidal ( 3/ 656 ): Ubacivali su mu lai a on ih je prenosio i bio ubjeen da je to istina, prenosio je hadis o fadiletu noi Aure koji je izmiljen. Takoe, na istom mjestu, kae Zehebi navodei jedan hadis u kojem je El Aari: Allah unitio onoga ko je ovo izmislio, a grijeh je na muhaddisima Bagdada to su El Aariju dopustili da prenosi ove lai. 13 El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 293. 14 Ibid.str. 291-292, Darul Hadis, Kairo, 2005.g.
12
Sami Deko
- Osman ibn Seid ed Darimi, umro 280.H. god. - jedan je od njihovih imama. Iako ga neki smatraju muhaddisom to ga nije dovelo do istine u akaidu ve ga je samo od nje udaljilo. Preterao je u elji da odgovori na zablude dehmijja i otiao u njihovu suprotnost - tedsim. Meu vehabijama poznata je njegova knjiga Er Redd Ala Bir Merisi koja je, kao i sve knjige koje oni hvale i veliaju, puna tedsima i poreenja Allaha sa stvorenjima.
13
Tako npr, na 20. stranici ove knjige on kae: Allah je ivi i Vjeni, pomjera se ako hoe, sputa se i podie se ako hoe, saginje se i uspravlja ako hoe, ustaje i sjeda ako hoe jer je razlika izmedju ivog i neivog u pomjeranju. Svako iv se pomjera, a svaki mrtvac miruje.15 Takoe kae: Sloili su se vjernici i nevjernici da je Allah na nebesima i svi su Ga ograniili time, osim Merisi zabludjeli Svako je bolje upoznat sa Allahom i Njegovim mjestom od Dzehmijja.16 Kaze Osman ibn Seid: Allah je stvorio Adema svojom rukom dotiui ga.17 I kaze: Ako bi On to poelio, On bi se mogao smjestiti na lea komarca i on bi Njega nosio usljed Njegove moi i blagodati Njegova gospodstva, a da ne spominjemo velianstveni Ars.18 I kaze: Ako Gospodar sjedne na stolicu neka vrsta jeanja se zauje slina onom od novog devinog sedla. To je radi pritiska Allahovog Bica na povrinu te stolice.20
Er Redd Ala Bir Merisi, Osman ibn Seid Ed Darimi, str. 20, Darul kutubil Ilmijje, Bejrut 16 Er Redd Ala Bir El Merisi, Osman ibn Seid Ed Darimi, str. 25. 17 Ibid. str. 25 18 Ibid. sr. 75. 19 Ibid. str. 79. 20 Ibid. str. 92.
15
I kaze: On je odvojen od Svojih stvorenja i iznad Njegova Prijestola s oitom udaljenou izmeu dvoga, sa sedam nebesa izmeu Njega i Njegovih stvorenja na zemlji.19
14

- Ibn Betta: Ebu Abdullah Ubejdullah ibn Muhammed ibn Betta El Akberi El Vedda el mudessim rodjen 304. umro 387.H.g. Kae Ibn Hader el Askalani: itajui knjige Ibn Bette video sam velike greke tako da sam se cio najeio od njih.21 Takoe, ovaj Ibn Betta je od laova iji se govori odbacuju. Kae Hatib El Bagdadi govorei o jednom hadisu: Ovaj hadis je izmiljen a izmislio ga je Ibn Betta El Akberi, laov, pokvarenjak.22 - El Hallal, on je Ebu Bekr Ahmed Ibn Muhammed Ibn Harun El Bagdadi, mudessim, muebbih koji kae da e Allah staviti Muhammeda a.s. na Sudnjem danu da sjedi pored Njega na Aru. Ovo kao da je uzeto iz Evanelju po Marku (19:16) gdje on kae: Onda je Gospod , poto im je govorio, uzdignut na nebo, i posjednut na desnu stranu od Boga. - Ebu Ismail El Herevi koji tvrdi za mutezile da su oni transvestiti filozofa a da su earije transvestiti mutezila. Ibn Tejmijje, navodi ovaj njegov govor u Medmuul fetava.23 - El Berbehari, on je Ebu Muhammed El Hasen Ibn Ali Ibn Halef El Berbehari, hanbelija, mudessim. Smatrao je da Allah ima lik mladia talasaste kose i tvrdio i zagovarao mnoge druge nevjernike tvrdje.24 - Ibn Zaguni, on je Ebul Hasen Ali ibn Ubejdullah Ibn Nasr, hanbelija mudessim, umro 527.H.g. Napisao je knjigu El Idah u kojoj spominje svoju mudessimitsku akidu a koja je od osnova vehabijske akide. Njegov uenik Ibn Devzi kada je video ta ovaj tvrdi pobio je sva njegova miljenja u knjizi Defu ubheti tebih bi ekfi tenzih - Kadi Ebu Jala, on je Muhammed Ibnul Husejn ibnul Ferra, hanbelija, mudessim, umro 458.H.g.
Lisanul Mizan, Ibn Hader El Askalani, 4/ 145 Tarih, Hatib El Bagdadi, 10/ 375 23 Medmuul fetava, 8/ 227 24 El Kamil Fi Tarih, Ibn Esir
21 22
- Ebu Abdullah El Hasen ibn Hamid Ibn Ali El Verrak (umro 403.H.g.). Napisao je brojne knjige u odbrani tebiha i tedsima. Na sve njegove zablude odgovorio je Imam Abdurrahman Ibn Devzi El Hanbeli u svojoj knjzi Defu ubheti tebih.
Sami Deko
On kae: Ko vam je rekao da vrh planine nije blii Allahu od njena podnoja?... Vrh minareta je blii Allahu nego njegovo podnoje. Kaze Ebu Berk Ibn Arebi El Maliki: Prenijeli su mi moji najpoverljiviji ejhovi da je ovaj Ebu Jala govorio: Mogu pripisati Allahu sve osim brade i stidnog mjesta.25 Jos jedna od spletki vehabija je da nazivaju Ebu Ja'lu imenom Kadi Ebu Ja'la kako bi narod pomislio da se radi o priznatom ucenjaku El Kadi Ebu Ja'la el Mevsiliju piscu poznatog Musneda. Kaze Ibn Esir: Umro je ovaj mudessim na svojoj neispravnoj akidi nanoseci hanbelijama kojima je pripadao tetu koja se ne moe oprati.26
15
Ako pak, naiu na suprotstavljanje od strane nekog od najveih uenjaka ovog ummeta i ne budu nikako mogli da ga zaobiu ili iskrive njegov govor kako bi ga strpali u dehmijje i mutezile, vehabije pribjegavaju poslednjoj metodi a to je tvrdnja da se njihov neistomiljenik pokajao pred kraj svog zivota od tog svog vjerovanja i na kraju ipak bio njihovog, vehabijskog, vjerovanja. Meutim, ako pogledamo tevbe uenjaka koji su se, po njima, pokajali uviamo da se niko od njih nije pokajao od svoje akide ve su se svi kajali od pravca u dokazivanju kojim su morali ii kako bi pobili filozofska i mutezilijska miljenja. Vrijeme u kojem su ivjeli i sekte sa kojima su se susretali iziskivali su potvrdu Boijeg postojanja i potvrdu Njegovih savrenih svojstava razumskim dokazima jer oni sa kojima su se oni susretali i zbog kojih su govorili o akidi nisu vjerovali u Kuran i rijei Selefu Saliha. Na kraju, pred kraj svog ivota, ovi imami su traili od obinih ljudi da se vrate na put selefa a to je tefvid i tevil bez preteranog dokazivanja razumskim dokazima jer je to lake i prihvatljivije za obine ljude. Da su se oni kajali od svoje akide, kako to tvrde vehabije, svaki od tih imama bi rekao da je sve ono to je on govorio prije tog vremena pogreno i neispravno i zabranio bi ljudima da uzimaju te njegove govore, meutim, takvo neto nam nije dolo od njih. Onaj koji svoju akidu gradi na vrstim dokazima ne kaje se zbog svoje akide. Samo onaj ko akidu gradi na nekim sopstvenim unutranjim osjeanjima ne slijedei uenjake i ono to su oni rekli, kaje se a
25 26
El Avasim minel Kavasim, Ebu Bekr Ibnul Arebi, str. 209. El Kamil fi Tarih, Ibn Esir, 8/ 140
16

upravo takav primjer nalazimo u Ibn Tejmijji za ije se govore vehabije toliko veu. Kae Ibn Tejmijje:
Hvala Allahu u iji Kur'an vjerujem...Vjerujem da je Kur'an Allahov, d.., govor, vjerujem da je on svojstvo od Njegovih vjenih svojstava. I vjerujem da Allahov, d.., govor nije stvoren. On nije slovo niti glas, niti je on neto unutar stvorenja. On nije na papiru niti u mastilu niti je u neemu mimo toga. Ono to vjerujem po pitanju Allahovih rijei Er Rahman Alel Ari Isteva je ono to su rekli prisutni uenjaci u ovom medlisu, i vjerujem da se ove rijei ne uzimaju bukvalno, kao to vjerujem da ja ne znam znaenje ovih rijei i da niko osim Allaha ne zna pravu sutinu tih rijei. Moj govor o nuzulu je isti kao govor o Istivau, kaem o njemu ono to kaem o istivau. Ne znam njegovo znaenje i ne tumaim ga bukvalno ve ga tumaim i vjerujem u njega onako kako ga tumae i vjeruju u njega ovdje prisutni. Sve ono to se suprotstavlja ovakvom vjerovanju je neispravno. Sve ono to sam ja rekao ili napisao a to se suprotstavlja ovome je neispravno. Sve ono to sam ja rekao ili napisao a sadri neku zabludu ili pripisivanje Allahu, d.., onog to Mu ne dolikuje, ja se odriem toga i kajem se Allahu, d..,. zbog toga. Ovo je napisao Ahmed Ibn Tejmijje, u etvrtak 6. Rebiul Ahira 707. godine. Sve to sam napisao gore, napisao sam po slobodnoj volji, bez prisile. Ovo je napisao Ahmed Ibn Tejmijje Svjedoci pokajanja: - Muhammed ibn Ibrahim E afii - Ahmed ibn Ruf'ah - Abdul Aziz En Nemravi - Glavni Kadija Bedruddin Ibn Demaah
- Abdul Ganijj ibn Muhammed El Hanbeli
Ovo priznanje su uz prisustvo kadije prepisali i potvrdili:
Sami Deko
- Ali ibn Muhammed ibn Hatib El Badi E afii - El Hasen ibn Ahmed ibn Muhammed El Husejni - Abdullah ibn Demaah- Muhammed ibn Osman El Buridi27
17
Pa zato onda slijede Ibn Tejmijju u njegovoj akidi ako se on pokajao od svoje akide?
Neke greke vehabijskih imama i opasnosti vehabijskog uenja:
Kae Ibn Tejmijje u Bejan Telbisil dehmijje, izdavac Matbeatul hukumeh, Mekka , komentar od Muhammed ibn Abdurrahman ibn Kasima, stranica 111. tom 1..: Allah, d.., je uzdignut iznad svijeta u stvarnom znaenju te rijei28 a ne u znaenju ranga i stepena.
Kae Ibn Tejmijje u Bejan Telbisil dehmijje: I sauvano je od Selefa i Imama o potvrdi Allahovih granica u Njemu samom s tim to Njegove granice ne zna niko osim On.29
Kae Ibn Tejmijje u Bejan telbisil dehmijje: Kae Ebu Jala: Ako je utvreno da je Allah u odreenom pravcu postavlja se pitanje: Moe li se rei da On ima granicu? Zatim spominje rivajete30 u kojima se spominje da je Ahmed rekao da je Bog ogranien i rivajet u kojem se spominje da Bog nije ogranien a nakon toga tumaei te Ahmedove rijei kae: On je zanegirao ogranienje od pomenutog atributa a to je ogranienje koje poznaju Njegova stvorenja On, uzvien neka je, je na jednoj strani ali On, uzvien neka je, ne kree se unutar ovih strana ve je izvan ovog svijeta, odvojen i zasebno od Svojih stvorenja bez da je unutar bilo koje strane. I ovo je znaenje Ahmedovih rijei:
Ed Durerul Kamineh, Ibn Hader El Askalani, 1/ 148, Darul Dil, 1414.H.g.; Nihajetull Erbi fi fununil Edeb, Kadi ihabuddin En Nuvejri, 32/ 115, Darul Kutubil Misrijjeh, 1998.g.; u Komentaru Sejfu Sakil fir Reddi ala ibn Zefil, Muhammed Zahid El Kevseri, str. 477. 28 Misli na prostornu uzdignutost 29 Bejan Telbisil Dehmijje, 2/ 163 30 Lane
27
18

On ima granice koje ne zna niko osim Njega.31 Kae Ibn Tejmijje u Bejan Telbisil Dehmijje: A to se tie onog to je spomenuo Kadi od pripisivanja Allahu granice samo sa strane Ara postoje dva miljenja a veina je na suprotnom32 stanovitu od toga i to je istina.33
Kae Ibn Tejmijje: Pripisivanje tijela Allahu i njegovo negiranje je bidat.34
Kae Ibn Tejmijje: Niko od uenjaka nije rekao da Allah, d.., nije ogranien i da nije tijelo niti je iko rekao da je negiranje tjelesnosti Allaha nuna stvar, nasuprot, veina kae da je pripisivanje Allahu tijela obavezujue.35 Kae Ibn Tejmijje: Po pitanju noenja Ara od strane meleka ljudi imaju dva miljenja: - Da oni nose Ar ali ne nose ono to je iznad njega; - Da oni noe Ar i onoga koji je iznad njega36.37 Zatim, od njegovih govora su i rijei koje spominje o Aliji, r.a., u svom djelu Minhadu Sunnetin Nebevijjeh gdje Aliju, r.a., optuuje da ne zna ta je pravda i da se bori zbog vlasti a ne zbog vjere. Od njegovog govora je da se niko od uenjaka etiri mezheba ne osvre na Alijino miljenje u fikhu38 to je oito neznanje jer je Hanefijski mezheb mezheb koji je nastao iz Alijinih i miljenja Abdullah ibn Mesuda. Zatim, u istom djelu on spominje da je Fatima, r.a., imala nifaka u svom srcu kada joj Ebu Bekr nije dao miras Poslanika, a.s., kao i to da je Husejnov izlazak na Jezida plod njegovog slabog razmiljanja jer je teta od tog izlaska bila vea od koristi. Ibn Hader El Askalani potvruje da je Ibn Tejmijje napadao Aliju i druge ashabe pa kae: Pa je zavoleo svoj nefs i umislio da
Bejan Telbisil D\ehmijje, 2/ 173 Suprotno stanovite od toga je to da On nije ogranien samo sa jedne strane nego sa svih est strana. 33 Bejan Telbisil Dehmijje, Ibn Tejmijje, 2/ 174 34 Tesis fir Reddi ala Esasi Takdis, Ibn Tejmijje, 1/ 9 35 Ibid. 1/ 5 36 Tj. Allaha, d.. 37 Tesis Fir Reddi Ala Esasi Takdis, Ibn Tejmijje, 1/ 565 38 Minhad, Ibn Tejmijje, 4/ 142
31 32
Sami Deko
je mudtehid pa poeo da odgovara malim uenjacima i onim velikim, starim, sve dok nije doao do Omera, r.a., i rekao da je on pogrijeio u neemu, te mu je zato otiao ejh Ibrahim Er Rika i to mu negirao pa se pokajao i izvinuo. Takoe je rekao i da je Alija na sedamnaest mjesta pogrijeio i postupio suprotno Kuranu.39
19
Zatim, prenosi Ibn Betutah u Rihleh na 95. stranici sa senedom do Ebul Hasena Ali Dimekija a on od svoga oca da je rekao: Sjedeli smo u medlisu ibn Tejmijje u Emevijskoj dzamiji pa je govorio i oporuivao narodu zatim je spomenuo ajet o istivau i rekao: Allah se uzdigao iznad Ara kao to se ja uzdiem sa ove stolice sada. Pa su ljudi nasrnuli na njega i zbacili ga sa stolice udarajui ga rukama i papuama a zatim ga odveli erijatskom sudiji.40 Ovu predaju potvruju rijei Ibn Tejmijje koje spominje u Minhadu sunneh 1/264. i 2/ 26, zatim njegove knjige El Muvafekat 2/ 504 i Medmuul fetava 5/ 527 Kae Ibn Kajjim El Devzijje tumaei 79. Ajet sure El Isra41: Allah e ga staviti da sjedi zajedno sa Njim na Aru.42 Kae Ibn Kajjim El Devzijje: Isteva- pomerio se Allah iz nieg na vie mjesto pomjeranjem koje ine tijela kada se premetaju sa mjesta na mjesto.43 Kae Ibn Kajjim El Devzijje: Allah je ogranien sa est strana koje su njegovi bokovi koje ne zna niko osim On. Kae ibn Kajjim El Devzijje: Allah e staviti Muhammeda da sjedi pored Njega na Aru na Sudnjem danu.44
Ed Durerul Kamineh, Ibn Hader El Askalani, 1/ 163, Darul Kutubil Hadisijje Rihleh, Ibn Betuta, 95. str.; Ed Durerul Kamineh, Ibn Hader, 1/ 154 41 Gospodar tvoj e ti na onom svijetu hvale dostojno mjesto darovati. 42 Idtimau Dujusil Islamijje, Ibn Kajjim El Dzevzijje, str. 148 43 Kasidetu Nunijje, Ibn Kajjim el Devzijje 44 Bedaiu Fevaid, Ibn Kajjim, 4/ 841 45 Hadil Ervah, Ibn Kajjim, str. 566.
39 40
Kae Ibn Kajjim El Devzijje: Kursijj je mjesto Allahovih stopala.45
20

Kae Muhammed Ibn Salih El Usejmin, na drugoj hutbi petka 25.03. 1417.H.g.: Onaj koji ima u svojoj kui satelitsku antenu izneverio je ono sa ime je doao Muhammed i zabranjen mu je dennet hadisom Boijeg Poslanika.( Fetvu je svojom rukom potpisao 28.03.1417H.g.) Kae vehabijski ejh El Kanudi: Slijeenje etiri mezheba je od irka.46 Kae El Kanudi: Ispravno je da je samo Hava poinila irk a ne i Adem.47 Kae Ali ibn Muhammed ibn Sinan: O muslimani, nee vam biti ispravan va islam sve dok ne objavite rat sufijama i dok se ne budete borili protiv njih, borba protiv njih je prea nego borba protiv jevreja i medusija.48 Kae Bin Baz u verifikaciji Fathul Medida: Stanovnici Egipta su bili kafiri jer oboavaju Ahmed El Bedevija, stanovnici Iraka i oni oko njih poput onih iz Omana su kafiri zato to oboavaju Dejlanija, stanovnici ama su kafiri zato to oboavaju Ibn Arebija, stanovnici Nedda i Hidaza kao i stanovnici Jemena su takoe bili kafiri sve dok se nije pojavila ova naa da'va.49 Kae Dr. Husam El Akad: Od bidata u halkama zikra je da ejh trai od prisutnih da zikre odreeni broj puta. Ovo su izmislile neznalice. Oni su izali iz erijatskog zikra u irk Allahu.50 Kae Ibn Tejmijje (nakon to je spomenuo Ibn Omerovo stajanje na mjestima na kojima je stajao Poslanik i njegovo klanjanje na mjestima na kojima je klanjao Poslanik) : A ovo vodi u irk.51 Kae Bin Baz, u komentaru hadisa u kome se spominje tevessul ashaba Bilal ibn Haris El Muzenija: A neki uenjaci ovo smatraju vrstom irka.52
Ed Dinul Halis, El Kanudi, 1/ 140, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut Ibid. str. 160. 48 El Medzmuul Mufid min Akidetit Tevhid, str. 55. 49 Fethul Medid, Abdurrahman ibn Hasan ibn Muhammed ibn Abdulvehhab, 191-192, Darus Selam, Prvo izdanje, 1992.g. 50 Halekatun Memnuah, Dr. Husam El Akad, str. 25., Prvo izdanje, 1997.g. 51 Iktidau Siratil Mustekim, Ibn Tejmijje, str. 389., Darul Marifeh, Bejrut 52 Verifikacija Fethul Barija od Bin Baza, str. 1413., Mektebetul Asrijje, Bejrut, 2005.g.
46 47
Sami Deko
Kae vehabijski ejh Dasir El Hidazi: Salahuddin El Ejjubi je bio earija u zabludi.
21
U knjizi Et Tevhid za prvi razred srednje kole Salih Fevzan kae: Ovi murici su selef dehmijja, mutezila i earija.53 Kae Ibn Usejmin: Stav En Nevevija i Ibn Hader El Askalanija po pitanju Allahovih svojstava nije stav ehli sunnet vel demata.54 Kae Muhammed ibn Salih El Usejmin: Kursijj je mjesto Allahovih stopala.55
Kao to si vidjeo, dragi brate, vehabijsko vjerovanje je vjerovanje u boanstvo koje je ogranieno, manjkavo, koje sjedi na nekakvoj stolici prekrtenih nogu i koje e staviti Muhammeda, a.s., da sjedi pored njega. To je vjerovanje da su svi osim njih kafiri, murici, novotari. Vjerovanje da su ashabi grijeili ali je Ibn Tejmijje bio bezgrjean, vjerovanje po kojem je sva tehnologija zabranjena, izuavanje i prouavanje zabranjeno. To je vjerovanje da je Zemlja ploasta i da se ona ne okree oko Sunca ve da se Sunce okree oko nje.
Earije, Maturidije i Vehabije u Hadisu
Ostaje nam, na kraju ovog uvodnog dijela da ti predstavimo dvije skupine kroz hadis Boijeg Poslanika, a.s., kako bi ti mogao da smiri svoje srce, uvidi istinu i uvrsti svoj iman kroz Poslanikovu mudizu: 1.) Prva skupina je skupina Earija i Maturidija, sljedbenika Imama Ebu Hasen El Earija i imama Ebu Mensur El Maturidija. Ovo je grupa kojoj pripada ogromna veina islamskog ummeta
Et Tevhid, Salih El Fevzan, str. 66., Vizaretut Terbijeh, 1424.H.g Likaul Babil Meftuh, Ibn Usejmin, str. 42, Darul Vetan 55 Tefsir ajetil Kursijj, Muhammed ibn Salih El Usejmin, str. 27
53 54
22

pa je tako to demat i najvea skupina koja je spomenuta u hadisu kojeg biljei Ibn Made od Enesa, r.a.: Zaista se moj ummet nee sloiti na zabludi, pa ako vidite razilaenje drite se najvee skupine.56 Kao to smo i napomenuli, earije su sljedbenici Ebu Hasena iz plemena Eari iz Jemena. Ovo pleme je spomenuto u brojnim hadisima u kojima se napominje jaina njihovog imana i ispravnost njihovog naina razmiljanja. Tako, prenosi se od Ebu Hurejre da je Poslanik, a.s., rekao: Doie vam stanovnici Jemena, oni su najkorisniji ljudi, najnenijeg srca. Zaista su i iman i mudrost jemenski .57 Isto tako, prenosi se od Imran ibn Husajna da je rekao: Doslo je pleme Benu Temim58 kod Poslanika, a.s., pa im je rekao: Prihvatite buru o Benu Temim! Pa su rekli: Prihvatili bismo ako bi nam dao od ratnog plijena. - zatim se promijenilo lice Boijeg Poslanika. Nakon toga doli su ljudi iz Jemena pa im je rekao: Prihvatite buru ako je nije prihvatio Benu Temim! Pa su rekli: Prihvatamo o Boiji Poslanie.59 Zatim, u komentaru ajeta: Onda e Allah doi sa narodom kojeg voli i koji Njega vole.60 Kae Poslanik, a.s.: To je narod ovog ovjeka. pa je udario svojom rukom po leima Ebu Musa El Earija.61 Prenosi se od Ebu Hurejre da je Poslanik, a.s., rekao: Iman je u Jemenu a kufr je na Istoku.62 Od Ebu Amir El Earija se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao:
Ibn Made, br. 3950 Buhari, br. 4377, str. 744. 58 Pleme iz Nedda 59 Buhari, br. 4386, str. 744. 60 Sura El Maida, 54. ajet 61 Tebjin kezibil Muftera fima nusibe ilel imami El Eari, Ibn Asakir, str. 49.; Musannef, Ibn Ebi ejbe,br. 12311, 12/ 123; Mudemul Kebir, Taberani, br. 1016, 17/ 371; Medmeu Zevaid, Hejsemi, 7/ 80, i kae: Sahih 62 Tirmizi, br. 2243, 8/ 20; Muslim, br. 52,; Buhari, br. 5303
56 57
Sami Deko
Divna li su plemena El Esed63 i Eari, ne bjee u borbi niti kradu ratni plijen. Zaista su oni od mene i ja sam od njih.64 Kae Ibn Asakir: Kae naa ulema: Bura koja je spomenuta u hadisu je najava dolaska Ebu Hasen El Earija i najava njegovog znanja i imana.65 Zatim, Ibn Asakir kae: Od onih koji smatraju da se bura odnosi na Ebu Hasen El Earija je i imam muhaddis Bejheki koji kae: Podsjetili su me neki earije na tekst hadisa od Ijad El Earija da je Poslanik u komentaru ajeta: Onda e Allah doi sa narodom kojeg On voli i koji Njega voli. - pokazao svojom rukom na Ebu Musa El Earija i rekao: To je narod iz plemena ovog ovjeka.. Zatim kae Bejheki: A to je zbog visokog stepena i uglednosti Ebu Hasen El Earija koji je od naroda i od potomaka Ebu Musaa, kojeg je Allah, d.. poastvovao znanjem i razumijevanjem vjere, vrstim slijeenjem sunneta i jasnim odgovorima sljedbenicima novotarija.66 Zatim, ni jedno pleme osim Earija nije Poslanika pitalo o akaidskim meselama. Prenosi se u hadisu od Imran ibn Husajna: ... O Earije prihvatite buru ako je nije prihvatio Benu Temim! Pa su rekli: Prihvatamo o Boiji Poslanie, zaista smo mi doli da razumijemo vjeru i da te upitamo o Prvome, pa je Poslanik, a.s., rekao: Postojao je Allah i nita drugo mimo Njega.67 Ovo je su Earije, demat kojeg je najavio Boiji Poslanik, demat kojim nas je on obradovao. to se tie drugog dijela ove grupacije tj. maturidija, i oni su najavljeni u mnogobrojnim hadisima: Kae Boiji Poslanik: Osvojiete Konstantinopolj, divan li je voa i divna li je njegova vojska.68
Ezd Tirmizi, br. 3944, 9/ 335 65 Tebjin, Ibn Asakir, str. 45. 66 Ibid. str.45; Tabekatu afije Kubra, Taduddin Es Subki, 3/ 362 67 Buhari, br. 741, str. 127. 68 Mustedrek, Hakim, 4/ 468; El Istiab, Ibn Abdul Berr, 1/ 170; Medmeu Zevaid, Hejsemi, 6/ 323, gdje kae: Takoe ga biljee Ahmed, Taberani i El Bezzar
63 64
23
24

Iz istorije islama poznato nam je da je osvaja Konstantinopolja Mehmed El Fatih a on je Maturidija, hanefija, isto kao i njegova vojska koja je donijela islam na nae prostore i iju akidu i mi danas slijedimo. 2.) Ranije smo spomenuli neke od osobina vehabija koje ih mnogo udaljuju od pravog islama a da bismo potvrdili njihovu zabludu, naveemo i par hadisa koji ih jasno opisuju: Prenosi se od Alije da je Poslanik, a.s., rekao: Pojavie se u zadnjem vremenu ljudi, mladi a glupi, govorie jezikom najboljih stvorenja, uie Kur'an ali on nee prelaziti njihove vratove, izlazie iz vjere kao to strijela izlazi iz luka. Ubijajte ih gdje god ih sretnete, onaj koji ih bude ubijao imae nagradu za to na Sudnjem danu.69 Zatim, u drugom rivajetu ovog hadisa od Ebu Seid El Hudrija se kae da je Poslanik, a.s., rekao: Izlazie iz vjere kao to strijela izlazi iz luka i nee se u nju vraati kao to se strijela ne vraa kada se odapne. Zatim su Ashabi upitali: Po emu emo ih poznati o Boiji Poslanie? Pa je rekao: Po Tahliku.70 Neko e se upitati: ta je to Tahlik? - prvo znaenje je brijanje glave Tahlik u arapskom jeziku ima dva znaenja: - dok je drugo znaenje rijeci tahlik podizanje, uzdizanje.71
Zatim, prenosi se od Ebu Berze: " Pricam ti ono to su moje oi vidjele a moje ui ule, rekao je Boiji Poslanik, a.s.: Izaie sa istoka ljudi, kao da je ovaj Zul Huvejsira od njih, a izgledae ovako: Ue Kur'an ali on ne prelazi njihove vratove, izlaze iz vjere kao to strijela izlazi iz luka, - pa je Poslanik a.s. stavio ruku na prsa - njihovo odlije je tahlik, izlazie iznova i iznova sve dok poslednji od njih ne izau sa Deddalom.72
Buhari, br. 3611, str. 425. Buhari, br 7562, str. 878. 71 Reful Gasije, Nidal ibn Abrahim Alerei, str. 16. 72 Musned, Ahmed ibn Hanbel, br. 19783, 33/ 44 i 33/ 26
69 70
Sami Deko
A pogledajmo ta kau istoriari o vehabijama i njihovom odliju:
25
Kaze Ahmed Zejni Dahlan: Vehabije su, kada su se pojavile, nareivale svojim sljedbenicima, ak i enama, da obriju svoje glave kako bi iz njih iznikla nova kosa koja nije inila irk Allahu.73 I da ne zaboravimo da spomenemo Zul Huvejsiru, ovjeka velike raupane velike brade, koji je doao Boijem Poslaniku, a.s., govorei mu: Poslanie! Boj se Allaha i sudi pravedno! Pa mu je Poslanik, a.s., rekao: Ako Ga se ja ne bojim ko e Ga se onda bojati? Zaista e se od ovoga pojaviti ljudi koji e izlaziti iz vjere kao to strijela izlazi iz luka...74 U jo jednom od rivajeta ovog hadisa, spominje se da je Poslanik a.s. na kraju rekao: Kada bih ih ja zatekao kaznio bih ih kaznom naroda Semud.75
Od Ibn Omera se prenosi da je Poslanik, a.s., pokazao rukom ka istoku, ka Neddu i rekao: Tamo je fitna i otuda e se pojaviti ejtanski rog.76
Isto tako, u dobro poznatom hadisu od Ibn Omera se kae: Rekao je Boiji Poslanik: Allahu moj, podari beriet amu i Jemenu! Pa su rekli: I Neddu o Boiji Poslanie? Pa je rekao: Allahu daj beriet amu i Jemenu! Pa su rekli: I Neddu o Poslanie? Pa je rekao: Allahu moj podari beriet amu i Jemenu! Pa su rekli: I Neddu o Boiji Poslanie? Pa im je rekao: U Neddu su zemljotresi i fitne i iz njega e se pojaviti ejtanski rog.77 Od Aie, r.a., se prenosi da je Poslanik, a.s., upitan o ajetu : A oni ija su srca bolesna... pa je rekao: Ako vidite one koji slijede nejasne ajete i hadise uvajte ih se jer je njih Allah. d.., spomenuo u ovom ajetu.78
Islamijje bade medji futuhatin Nebevijje, Ahmed Zejni Dahlan, 2/ 224-225 Buhari, br. 7093, str. 825 75 Buhari, br. 4351, str. 509. 76 Buhari, br. 7093, str. 825. 77 Buhari, br. 7094, str. 825 78 Buhari, br. 4574; Muslim, br. 2665; Tirmizi, br. 2997, 8/ 442
73 74
26

Muhammed ibn Abdulvehhab rodio se u selu Ujejna koje je centar Nedda. U Neddu je poeo svoju davu i on je i danas centar njihovog uenja. Svi njihovi imami bili su iz Nedda. Oni su mladi, nekolovani, ljudi sa glupim idejama. Oni, u namazu, ruke dre na prsima79. Imaju dugake brade i elave glave. Glavna tema im je tekfir i pitanje Allahovog mjesta. Ako pogledamo vehabijske knjige vidjeemo da su sve one sastavljene iz iskljuivo nejasnih ajeta i hadisa i vidjeemo da oni svoju akidu grade na svojevoljnom tumaenju upravo nejasnih ajeta i hadisa.
U spomenutom hadisu vidimo da je Poslanik stavio svoju ruku na prsa kada ih je opisivao sto moze znaciti da je I ovo jedna od njihovih odlika
79
Sami Deko
27
Poglavlje o Islamskom Vjerovanju
28
Sami Deko
29
Metodologija nauno istraivakog rada kod Muslimana

Svaka tema istraivakog rada je jedna od dvije stvari: 1.) Prenesena predaja 2.) Tvrdnja
1.) Prenesena predaja
Ako se istraivanje vee za predaju onda se trai da se ta predaja lancem prenosilaca vee za izvor te predaje. Zatim, lanac prenosilaca te predaje mora biti sastavljen od pravednih ljudi dobrog pamenja koji e jedan preko drugog tu predaju vezati za njen izvor. Zatim, ako predaja ispuni sve uslove ispravnosti ona biva na razliitim nivoima, u zavisnosti od broja prenosilaca te predaje. Pa ako lanac bude sastavljen od pojedinaca predaja e, i pored njihove sigurnosti i pravednosti, biti samo hipotetiki dokaz. Kaemo hipotetiki dokaz jer nikoga osim Poslanika, a.s., ne stavljamo na stepen bezgrjenosti. Sve to je podlono grjekama moe biti najvie na stepenu hipoteze. Meutim, ako broj prenosilaca u svakoj generaciji bude toliki da je nemogue da se svi oni dogovore na la, i da je nemogue da svi oni pogrijee, onda govorimo za takvu predaju da je na najveem stepenu vjerodostojnosti, na stepenu mutevatira. Moda e neko upitati: Kako utvrujemo ispravnost seneda? to se islamske akide tie, ona prihvata samo mutevatir predaje jer ahad predaje bivaju pretpostavkama a Allah, d.., je zabranio slijeenje pretpostavki u domenu akide.
Odgovor lei u mnotvu knjiga islamske biblioteke koje sadre biografije svih prenosilaca hadisa. Ulema hadisa, od prvih dana islama, trudila se da popie sve prenosioce hadisa, vrijeme i mjesto njihovog ivljenja, zatim da popie od koga svaki prenosilac prenosi i ko od njega prenosi. Muhaddisi su time
30

stvorili jedan odlian sistem provjere hadisa u kojem je upadanje u grjeku svedeno na minimum.
Metoda provjere tvrdnje razlikuje se u zavosnosti od onoga to se zagovara. Pa ako ono to se zagovara bude podlono ljudskim ulima, metoda utvrivanja ispravnosti ovakve tvrdnje jeste podvrgavanje te stvari ulima koja daju konani sud. Ovo je to se tie osjetnih stvari. to se tie tvrdnji koje se veu za stvari koje nisu podlone ljudskim ulima, o takvim stvarima ili: a.) Postoji erijatski tekst ili b.) Ne postoji erijatski tekst
2.) Tvrdnja
a.) Ako o takvoj stvari postoji erijatski tekst onda to ulazi u okvir nauno potvrenih injenica, jer, nakon to ispitamo dvije stvari (a to su sened ajeta do Muhammeda, a.s., i Muhammedovo, a.s., pripisivanje tog ajeta Allahu, d..) dolazimo do zakljuka da je to sud onoga koji poznaje sve stvari i koji najbolje poznaje istinu svega. Zatim, ono o emu Kuran govori nekada moe biti od razumno dokuivih stvari a nekada od razumno nedokuivih. Ulema islamske apologetike uvijek je, i pored toga to je objava, kao govor Sveznajueg, dovoljna da se da sud o neemu, teila ka utvrivanju razumno dokuivog razumom kako bi stvorili jo jedan put do utvrivanja istine.
b.) A ako o neemu ne postoji Kuranski tekst onda do istine dolazimo na jedan od dva naina: 1.) Utvrivanje istine nunom povezanou 2.) Utvrivanje analogijom
Sami Deko
Dokazivanje nunom povezanou je da se pronae veza izmeu dvije stvari tako da se pojavom jedne nuno dolazi do zakljuka o postojanju druge stvari. Metoda utvrivanja te veze jeste praenje razliitih situacija i iznalaenje zajednike veze izmeu te dvije stvari u svakoj od datih situacija. Tako, mi vidimo da u mnogim situacijama groznica upuuje na bolest, postojanje minara u gradu na postojanje muslimana u njemu, zvuk sirene vatrogasnih kola na postojanje poara Utvrivanje nunom povezanou je veoma dobar nain otkrivanja istine. Ti tako, ako nakon obavijesti tvog druga o postojanju poara u umi, ugleda vatrogasna kola ije brzo kretanje uz sirenu nuno upuuje na postojanje poara, dolazi do zakljuka da je tvrdnja tvog druga ispravna.
31
1.) Utvrivanje istine nunom povezanou
Povezanost izmeu dvije stvari ne dovodi u svakom sluaju do istine ve se stvar razlikuje u zavisnosti od jasnoe veze i potrebe za drugim dokazima. Islamska ulema je podijelila ovu vrstu dokazivanja na tri vrste:
Vrste nune Povezanosti:
A to je da tvrdnja o nunoj povezanosti izmeu dvije stvari bude uslovljena postojanjem nekog drugog dokaza. Na primjer: Postojanje dva ugla ne upuuje uvijek na formiranje trougla ve je formiraje trougla uslovljeno odreenim stepenima tih uglova tj. mi ne moemo nai nunu povezanost izmeu dva ugla i trougla osim nakon poznavanja stepena oba ugla. Nejasna neophodnost ustvari, sama po sebi, nije dokaz ve predstavlja samo jedan deo dokaza.
1.) Nejasna neophodnost
A to je da shvatanje nune povezanosti izmeu dvije stvari bude uslovljeno prouavanjem obe te stvari. Primjer za ovu vrstu nune povezanosti je ukazivanje mogue-postojee stvari da je ona stvorena. Ti ne razumije povezanost onoga to je mogueg
2.) Jasna Neophodnost u optem znaenju
32

postojanja i stvorenosti sve dok posebno ne proui obje stvari. Pa kada proui, uvia da je mogue-postojea stvar ono sto je, razumno gledajui, moda nekada bilo u stanju nepostojanja pa je Allah, d.., prevagnuo tas postojanja i uinio da to nesto postane. Zatim, ti uvias da je stvorenost prevagivanje strane postojanja nad stranom nepostojanja i nakon toga konano dolazi do zakljuka da su mogue-postojee stvari i stvorenost nuno povezani. U svakom sluaju, ti nisi u potrebi za nekim drugim dokazom da bi doao do nune povezanosti. Potpuno jasna neophodnost je da samom pojavom jedne, bez posebnog prouavanja te dvije stvari i bez traenja drugog dokaza, nalazi nunu povezanost sa drugom stvari. Primjer ove povezanosti su kola hitne pomoi koja nas momentalno upuuju na postojanje bolesnika. Ovo je najjaa vrsta nune povezanosti.
3.) Potpuno Jasna Neophodnost
Analogija je pronalaenje uzroka koji se nalazi u jednoj stvari koja nam je poznata u nekoj drugoj, nama nepoznatoj stvari, kako bi se donio sud o drugoj stvari zbog uticaja tog zajednikog uzroka na nju. Od uslova koje je ulema islamske apologetike postavila za dokazivanje analogijom u akaidu je sledee: - Uzrok mora uticati na ono u emu se nalazi - Pojavom tog uzroka pojavljuje se i ono na ta se ini analogija a nestankom uzroka nestaje i ono na ta se ini analogija. - Uzrok mora biti odreen i jasan.
2.) Utvrivanje Istine Analogijom
Sami Deko
33
Svojstvo
Prije nego to ponemo govoriti o Allahovim, d.., svojstvima, potrebno je da kaemo sta je to svojstvo. Jeziko znaenje svojstva:
U arapskom jeziku sifeh ima puno znaenja, neka od tih znaenja su: osobina, svojstvo, obiljezje, osobenost, odlika, kvalitet, nain, kvalifikacija, atribut, pridjev, adjektiv, asindentska odnosna recenica Terminoloko znaenje svojstva: Kaze Durdani: Sifeh, to je ime koje upuuje na neka stanja bia kao npr. dug, kratak, pametan, glup I sl. To je obavezan znak bia koje je opisano, po kome se ono poznaje.80 Istu ovu definiciju daje i Ebul Kasim Ez Zamaheri u El Mufessalu.81 Allahova, d.., svojstva nisu On niti neto mimo Njega, i u tome je odgovor Mutezilama koji su zanegirali Njegova svojstva jer je po njima pripisivanje Allahu svojstava ruenje tevhida jer to nuno iziskuje bespoetnost neega drugog mimo Allaha, kao to to kau Saduddin Et Taftazani u erhu Akideti Nesefijje82, Mula Ali El Kari u Komentaru Fikhul Ekbera83 I El Bakilani u El Insafu. Ovo se potvruje i od Ibn Abbasa, r.a., koji, govorei o Kuranu kae: On nije Stvoritelj niti stvorenje.84
80
Et Tarifat, Ali ibn Muhammed ibn Ali El Dzurdzani, 1/ 175, Darul Kitabil Arebijji, Bejrut, Prvo izdanje, 1405.H.g. 81 El Mufessal fi Sunatil Irab, Ebul Kasim Mahmud ibn Omer Ez Zamahseri, str. 149, Darul Hilal, Bejrut, Prvo izdanje, 1993.g. 82 Serhu Akidetin Nesefijje, et Taftazani, str. 82. 83 Er Revdul Ezher fi Serhi Fikhil Ekber, Mula Ali El Kari, str. 123, Darul Besairil Islamijje,Bejrut, Prvo izdanje, 1998.g 84 Serh Usuli Itikadil Ehli Sunneh, El Lalikai, hadis br. 374, 1/229, I El Insaf , Ebu Bekr El Bakilani, str. 21.
34
Pravila Ehli Sunnet Vel Demata prilikom pripisivanja Allahu, d.., uzvienih svojstava
Pitanje pripisivanja Allahu, d.., uzvienih svojstava smatra se jednim od najvanijih pitanja islamskog vjerovanja. Iz tog razloga islamska ulema je postavila pravila kojih se svako mora pridravati prilikom pripisivanja neega Uzvienom Allahu, d.., Samo se potovanjem tih pravila moe izbjei pogreno razumijevanje Kuranskih i Sunnetskih citata koji govore o Uzvienom Allahu. Naravno, sva ta pravila je direktno ili indirektno postavio sam Allah, d..
Danas smo svi svjedoci da je dolo vrijeme kada svako ko proita neto iz Kurana ili Sunneta pokuava na osnovu svog ogranienog znanja da pripie neto Uzvienom. Ti ljudi, kako to govori poznati islamski uenjak dananjice Dr. Muhammed Seid Ramadan El Buti imaju svoju sliku o Allahu, d.., pa onda trae Kuranske ajete i hadise Boijeg Poslanika, a.s., kojim bi potvrdili ve stvorenu i formiranu sliku. Oni ne litaju Kuran da bi ih on doveo do spoznaje ve ga itaju da bi u njemu nali ajete ije bi im bukvalno znaenje potvrdilo ve postojanu sliku. ta drugo rei o tim ljudima osim rijei Boijeg Poslanika, a.s.: uie Kuran ali on nee prelaziti njihove vratove85 Da bismo sprijeili pogreno shvatanje i pogreno pripisivanje Uzvienom nekih svojstava naveemo ta pravila kojima emo kasnije podrediti sva svojstva spomenuta u ovoj knjizi. 1.) Prvo pravilo koje je islamska ulema postavila svima onima koji ele Allahu, d.., pripisati neko svojstvo je: Tekst kojim se neto pripisuje Uzvienom Allahu mora biti muhkem - jasan a ne muteabih - nejasan.86
85 86
Kada kaemo muhkem mi pod time mislimo tekst koji je sam po sebi jasan tj. njegovo bukvalno znaenje je jasno, bez ikakvih je manjkavosti i ima samo to jedno znaenje.
Buhari, str. 425.; hadis br. 3611 Ajatu sifat, Husam ibn Hasen Sarsur, str. 311.
Sami Deko
Razlog zbog kojeg traimo jasnou teksta jeste taj to muteabih ajeti sadre u sebi sledee stvari:
35
- Bukvalno znaenje muteabih ajeta odgovara stvorenju ali ne i Stvoritelju
- Muteabih ajeti sadre u sebi vie od jednog znaenja. Pa ako je to tako, koje emo znaenje prihvatiti? ta nas je navelo da uzmemo ba to znaenje koje smo odabrali? Postoji li nepobitni dokaz da se tim ajetom eli ba ono znaenje koje smo mi odabrali? Sve su ovo pitanja na koja muteabih ajet ne moe odgovoriti tj. naim shvatanjem tih ajeta ne moemo dobiti odgovor. 2.) Drugo pravilo koje je islamska ulema postavila je to: Ajet ne smije u sebi sadravati mogunost medaza i tevila jer su medaz i tevil hipotetiki dokazi. Da bi ljudima bilo jasnije tevil je uzimanje sporednog znaenja rijei jer je bukvalno znaenje nemogue. Dok je medaz stilska figura. Medaz i tevil su hipotetiki dokazi jer i jedan i drugi imaju mogunost tumaenja na razliite nacine. Iz tog razloga, pripisivanje Allahu, d.., kao svojstva neega to u sebi sadri mogunost medaza i tevila nije ispravno. Razlog naeg neprihvatanja takvih dokaza lei u sljedeim stvarima: 1.) Kae Allah, d..:
On tebi objavljuje Knjigu, u njoj su ajeti jasni - oni su glavina Knjige, a i drugi- nejasni. Oni ija su srca pokvarena - eljni smutnje i svog tumaenja slijede one to su nejasni87 2.) Zato to je tevil hipotetiki dokaz a govor o Allahovim, d.., svojstvima hipotetikim dokazima je neispravan jer emo mi
87
Sura Ali Imran, 7. ajet
36

moda razumjeti ajet razliito od znaenja koje je hteo Allah, d.., pa emo time upasti u la,. pripisaemo Allahu, d.., ono to sam sebi nije pripisao.88
3.) Tree pravilo kae da je od uslova da bismo neto mogli da pripiemo Allahu, d.., to da ravije tog hadisa nemaju udjela u tekstu. Kao primjer moemo navesti rivajet poznatog hadisa o robinji kojeg prenosi Muavija ibn El Hakem gdje se kae da ju je Poslanik, a.s., upitao: Gdje je Allah? Pa je ona rekla: Na nebesima. Isti ovaj hadis prenose i drugi prenosioci s tim to u nekim rivajetima stoji da je Poslanikovo pitanje bilo: Ko je tvoj Gospodar? A njen odgovor: Allah je moj Gospodar. Dok se u nekim drugim rivajetima kae da je Poslanikovo pitanje bilo: Svjedoi li da nema drugog Boga osim Allaha d..? A njen odgovor bio: Da.89 Ako pogledamo u ovaj hadis i udio ravija koji su oni imali u ovom hadisu, moemo zakljuiti da je pripisivanje Allahu, d.., mjesta na osnovu rivajeta u kojem se spominje njen odgovor: Na nebesima. netano i neispravno. To je ako ovaj hadis podredimo samo ovom pravilu, a gdje su tek ostala
4.) etvrto pravilo kae: Dokaz za neko Allahovo, d.., svojstvo ne smije biti od ahad predaja - ne smije biti od predaja koje prenose jedan ili dvojica ljudi. Tako, kada smo zabranili pripisivanje Allahu, d... svojstava ahad predajom na iman ostaje na najveem stepenu sigurnosti. Akida je neto u ta ovjek nikako ne smije sumnjati pa ako smo zabranili sumnju u akidu onda moramo zabraniti i sumnju u ispravnost te akide a to moemo postii samo mutevatir predajom jer ahad predaja u sebi sadri mnoge manjkavosti i mnoge sumnje koje emo kasnije pomenuti. Islamsko vjerovanje se, kao to smo spomenuli, gradi samo na mutevatir dokazima a mutevatir dokazi se dijele na tri vrste:
El Milel Ven Nihal, E ehrestani, 1/ 104 Sunenul Kubra; Bejheki; 7/ 387
1. Kuran: Allahova, d.., knjiga, Kuran, do nas je dola mutevatir predajom i u njenu ispravnost nema nikakve sumnje jer je broj prenosilaca u svakoj generaciji toliki da je nemogue
88 89
Sami Deko
da svi oni pogrijee ili da se dogovore na la. 2. Mutevatir Sunnet: Dvije su vrste sunneta koje su prenesene do nas: Mutevatir sunnet u iju ispravnost nemamo nikakve sumnje i ahad sunnet tj. sunnet kojeg prenosi manji broj prenosilaca koji su podloni grekama i zaboravu.
37
Kaze Ibn Hader El Askalani: Kae Imam Buhari: Poglavlje: Ono to je dolo o dozvoljavanju ahad predaje u Ezanu, Namazu, Postu, Naredbama i propisima. Njegovo spominjanje Naredbi nakon Ezana, Namaza i Posta je vezanje opteg za saeto. Spomenuo je ovo troje zbog njihove vanosti. Kae Imam el Kermani: Da bi obznanio da se haber ahad prihvata u obavezama a ne u vjerovanju.90
Kae Imam Ebu Sulejman El Hatabi: Ne pripisuje se Allahu, d.., svojstvo osim Kuranom ili mutevatir predajom. Ono to je van toga ne treba ga pripisivati Allahu, d.., ve ga treba protumaiti onako kako to dolikuje osnovama koje su utvrene u Kuranu i mutevatir Sunnetu, onako kako su to rekli uenjaci , negirajui bilo kakvu slinost izmeu Stvoritelja i stvorenja. 91 Kae Ebu Mensur El Bagdadi: A Ahad predaje kada budu ispravnog seneda i njihov metn ne bude nemogu postaju obavezne za rad po njima, neobavezna za vjerovanje u njih.92 Kae Ibn Abdul Berr: Veina uenjaka je na stanovitu da je ahad predaja obavezna za rad po njoj a neobavezna za vjerovanje u nju. Ovo je govor imama afije, r.a., i veine uenjaka fikha i akide. Nije obavezno vjerovanje, kod njih, osim u ono to nam je dolo predajom u koju nema nikakve sumnje i ono oko ega nema razilaenja.93 Kae Hatib El Bagdadi: Poglavlje: prihvata a u emu ne?: Ahad predaja koje su od osnove vjere razlog tome ono to se pripisuje Poslaniku tom
90 91
Fethul Bari, Ibn Hadzer El Askalani, 13/ 231 Defu ubheti Tebih, Abdurrahman ibn Devzi, str. 206. 92 El Mahsul min Ilmil Usuli Fikh, Fahruddin Er Razi, 1/ 391 93 Et Temhid, Ibn Abdul Berr, 1/ 7
U emu se ahad predaja se ne prihvata u stvarima je: Ako ne znamo da li je predajom stvarno njegov
38

govor, onda je jos pree da ne znamo da li stvarno treba da vjerujemo u sadraj tog hadisa.94 Kae Er Ragib El Asfehani: Spomenuli su uenjaci hadisa da nije dozvoljeno da se Allahu, d.., opie osim onim to je do nas dolo predajom u iju ispravnost nema apsolutno nikakve sumnje ili onim na emu se ummet sloio. Sve ono to je van toga se odbacuje.95 Kaze Imam Ibn Devzi: Ne koristi nam ispravnost prenosilaca hadisa ako je metn hadisa nemogu.96 Kae Imam Fahruddin Er Razi odgovarajui na zablude ija: Prvo: Ahad predaja nije dokaz u akidi97
3. Idma: Ono na emu se sloila cjelokupna ulema jednog vremena smatra se takoe mutevatirom jer je Poslanikm a.s.m u mnogobrojnim hadisima rekao: Nee se moj ummet sloiti na zabludi. Kae Imam afija: Osnova vjere je u Kuranu i Sunnetu i kijasu na to dvoje, i Idmau jer je on vei od ahad predaje.98 Dokazi da Ahad Pretpostavku 1. Biljei imam Buhari u svom Sahihu od Ebu Hurejre da je rekao: Poslanik, je klanjao podne ili ikindiju i nakon samo dva klanjana rekata predao je selam. Sjeo je kod drveta, poprijeenog u mesdidu, i naslonio sa na njega; izgledao je poprilino ljut... Ljudi koji uvjek prvi izlaze iz mesdida su pohitali i ovaj put i govorili su na sav glas: Skraen je namaz! Meu muktedijama su bili Ebu Bekr i Omer, a i jedan i drugi su se bojali da kau Poslaniku,a.s., ta se u stvarnosti dogodilo. ovjek kojeg su, zbog duine njegovih ruku, zvali Zul jedejni smoe snage i upita Poslanika a.s.,: Allahov Poslanie, je li namaz skraen ili si zaboravio klanjati dva rekata.? Ni jedno ni
El Kifajeh fi Ilmir Rivajeh, El Hatib El Bagdadi, str. 432. El Itikadat, Er Ragib El Asfehani, str. 80. 96 Defu ubheti Tebih, Abdurrahman ibn Devzi, str.155. 97 Usulud Din, Fahruddin Er Razi, str. 146. 98 Hiljetul Evlija, Ebu Nuajm, 9/ 105, Darul Kitabil Arebijji, Bejrut, 4.izdanje, 1405.H.g.
94 95
predaja
sadri
sebi
Sumnju
Sami Deko
drugo! - odgovori Poslanik a.s. Zatim se okrenu prema ashabima i upita ih: Je li istina ono to je rekao Zul-jedejn? Jeste, istina je - odgovorie oni. Na to Poslanik, a.s., ustade, klanja dva rekata i preda selam. Nakon toga donese tekbir i uini seddu, slinu uobiajenoj seddi ili malo duu od nje, donese tekbir i podie glavu sa sedde, zatim ponovo donese tekbir i uini seddu slinu prvoj ili duu od nje, donese tekbir i podie glavu sa sedde99 Vidimo iz ovog hadisa da Boiji Poslanik, a.s., nije prihvatio govor jednog ovjeka tj. Zul Jedejna jer govor jednog ovjeka sadri u sebi mogunost greke ili zaborava, pa je upitao ostale ashabe da potvrde govor Zul Jedejna. 2. Kaze Hafiz Ez Zehebi: Ebu Bekr je prvi koji je preduzeo mjere opreza prilikom prihvatanja ahad predaje. Biljezi Ibn Sihab da je starica dola kod Ebu Bekr traei svoj dio mirasa pa joj je Ebu Bekr, r.a., rekao: Nisam naao za tebe nita u Allahovoj, d.., Knjizi niti znam da je Poslanik, a.s., dao nasljedstvo nani. Zatim je upitao ashabe je li neko uo od Poslanika, a.s., da njoj pripada neto. Pa je ustao Mugire i rekao: Poslanik, a.s., joj je davao estinu. Pa je Ebu Bekr rekao: Ima li neko pored tebe da posvedoi? Pa je posvjedoio Muhammed ibn Mesleme da je to isto uo od Boijeg Poslanika, a.s., pa joj je Ebu Bekr dao njen deo nasljedstva.100
39
3. Ahad predaje sadre u sebi sumnju i ne mogu biti dokaz za pripisivanje Allahu, d.., svojstava. Rekli smo da sadri u sebi sumnju zbog toga to su se svi sloili da prenosioci hadisa nisu bezgrjeni. A ako nisu bezgrjeni to znai da je mogue da pogrijee i onda ispravnost njihovog rivajeta ne biva obavezujua ve mogua to momentalno znai da njihovi rivajeti imaju u sebi sumnju. Ako smo utvrdili da ahad predaje imaju sumnju i pretpostavku onda je obavezujue da ne prihvatamo takve predaje u osnovi vjere jer Allah, d.., u Kuranu kae:
99 100
Sahihul Buhari, Muhammed ibn Ismail El Buhari, str. 63., hadis br. 482 Tezkiretul Hufaz, emsuddin Ez Zehebi, 1/ 2
40

) I zato to Allah, d.., govorei o nevjernicima, kae: ) a pretpostavka istini ba nimalo ne koristi.101
oni se povode samo za pretpostavkama i onim za im due ude.102 103
4. Zar je mogue da odbijemo itski govor o begrjenosti Alije, r.a., a onda pripiemo bezgrjenost nekom ashabu koji je uo neki hadis od Boijeg Poslanika, a.s., i ispriao taj hadis nekom ovjeku dvadeset godina nakon smrti Boijeg Poslanika? Normalno, niko razuman to ne kae jer su svi ljudi podloni grekama i zaboravu a ako su svi oni ( kao pojedinci) podloni grekama onda ne moemo prihvatiti njihovu predaju u pitanjima koja ne prihvataju pretpostavke, miljenja i greke a to su pitanja Allahovih, d.., svojstava.
Odgovor na neke zablude vezane za ovo pitanje
Moda e neko rei: Zar Boiji Poslanik, a.s., nije poslao Muaz ibn Debela u Jemen da ljude poduava vjeri i zar nije slao svoje izaslanike kraljevima? Odgovor:
Prije nego to odgovorimo na ovo pitanje potrebno je da utvrdimo da li su oni kojima su neki od Poslanikovih izaslanika bili poslani bili muslimani ili ne. Pa ako su bili muslimani onda je sigurno da im on nee govoriti o vjerovanju ve e ih poduavati njihovim dunostima u islamu.
Sura En Nedm, 28. ajet Sura En Nedm, 23. ajet 103 Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 127.
101 102
A ako su bili nemuslimani, onda kaemo: Muhammed, a.s., nikada nije slao izaslanike same jer je on sam zabranio
Sami Deko
putovanje samog ovjeka, a ono to govore neki da je on slao pojedince same u neke zemlje je govor na osnovu slijepog slijeenja novotara a ne na osnovu dokaza. Biljei Tirmizi od Ibn Omera da je Poslanik, a.s., rekao: Da ljudi znaju ono to ja znam o samoi nikad putnik ne bi nou putovao sam.104 Ibn Omer prenosi da je Allahov Poslanik, a.s., zabranio da ovjek sam prenoi ili da sam putuje.105 Omer, radijallahu anhu, je rekao: Neka ovjek nikako ne putuje sam i neka ne spava sam.106 Ibn Amr prenosi da je Allahov Poslanik, a.s., jednoga ovjeka koji je putovao sam upitao: S kim si doputovao? Sam, odgovori, a Poslanik, a.s., ree: Jedan na putu je ejtan, dvojica su dva ejtana, a trojica su drutvo.107 Pa zar e Boiji Poslanik, a.s., sam prekriti svoje naredbe?
41
Poslanik, a.s., nikada nije slao samo jednog ovjeka da ljude poduava islamu ve je to uvijek bio vei broj ashaba kao to je to sluaj npr. uaa Kurana, Poslanikovih izaslanika plemenu Benu Amir, koji su pobijeni kod bunara Meuneh a iji je broj bio vii od sedamdeset.108 Zatim, to se Muazovog slanja u Jemen tie, Muaz, r.a., kao to je to poznato meu uenjacima hadisa, nije bio jedini koji je otiao u Jemen da ljude poziva u islam i poduava ih islamu ve je on samo bio na elu jedne grupe. Biljei Ibn Derir Et Taberi: Od Abid ibn Sahr ibn Luzan El Ensarija Es Sulemija, koji je bio od onih koje je Poslanik, a.s., poslao u Jemen 10. godine: Kada je umro Bazam109 uprava je podijeljena izmeu ehr ibn Bazama, Abdullah ibn Kajs Ebu Musa El Earija, Halid ibn Seid ibn El As, Et Tahir ibn Ebi Haleh, Jala ibn Umejjeh i Amr ibn Hazma. Upravu nad Hadramevtom preuzeo je Zijad ibn Lebid El Bejadi a nad Sekasikom i Sekunom Ukae ibn Sevr ibn Asgar El Gavsi i Muavija ibn Kindeh. A poslao je Muaz ibn Debela kao glavog
Damiut Tirmizi, Ebu Isa Et Tirmizi, hadis br. 1673 Musned, Ahmed ibn Hanbel, 2/ 91 106 El Dami, Mamer ibn Raid, 10/ 431 107 Musned, Ahmed ibn Hanbel, 6/ 289; Mustedrek, Hakim, 2/ 112 108 Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 7/ 385 109 Dotadanji Poslanikov namjesnik Jemena
104 105
42

uitelja za dva mjesta: Jemen i Hadramevt.110 Takoe, biljei Ahmed: Poslao je Poslanik dvije grupe u Jemen, na elu jedne je bio Alija ibn Ebi Talib111 Takoe, biljei Ibn Asakir: Od Ebu Musaa se prenosi: Poslao je Poslanik, a.s., Muaza i Ebu Musa El Earija u Jemen da ljude poduavaju Kuranu.112 Takoe, biljei Ibn Hader El Askalani da je Muaz ibn Debel bio voa grupe koja je poslana u Jemen.113
5.) Peto pravilo koje je postavila ulema Ehli Sunnet Vel Demata za pripisivanje Allahu, d.., svojstava jeste: Da se cjelokupna ulema sloila da je to to Mu se pripisuje Njegovo svojstvo.114 Kae Imam Bejheki: Nije dozvoljeno opisivanje Allaha, d.., osim onim to je dolo u Kuranu i mutevatir Sunnetu i na emu je sklopljen Idma islamskih ucenjaka.115
Tarih, Ibn Derir Et Taberi, 2/ 247 Musned, Ahmed ibn Hanbel, 5/ 356 112 Tebjin Kezibil Muftera fima nusibe ilel imami Ebi Hasen El Eari, Ibn Asakir, str. 71. 113 Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 13/ 348 114 Ajatu Sifat, dr. Husam ibn Hasen Sarsur, str. 325. 115 Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 13/ 357
110 111
Sami Deko
43
Sifetu nefsijje el Vudud (Postojanje)
Allah, d.., Uzvieni Stvoritelj i Gospodar svega dao je u svojim stvorenjima znakove koji upuuju na Njegovo postojanje. Tako npr. ako skupina ljudi sjedi u odreenoj prostoriji pa odjednom svi zauju zvuk kucanja, svako od lanova te skupine zakljuuje da postoji neko sa druge strane vrata ko je uzrok tom kucanju. To je stvar u vezi koje ne postoji nikakvo razilaenje meu tom skupinom. Meutim, kada upitamo svakog pojedinca tog drutva: Ko je to zakucao na vrata? Odgovor svakog od tih ljudi bie razliit. Neko e govoriti: Zakucao je ovjek, neko e rei ena, a neko pak dijete. Zatim e ti ljudi nastaviti sa svojim razilaenjem pa e neko rei: Zakucao je visok ovjek , niska ena, crnac, belac i tako u nedogled. Stvar koja nas zanima i zbog koje smo naveli ovaj primjer jeste slaganje svih ljudi od Adema, prvog ovjeka, pa do poslednjeg ovjeka na planeti Zemlji, da postoji neko ko je uzrok postojanja svih stvari i na ije se postojanje sve oslanja. Taj, iz ijeg postojanja svi proizilazimo tj. postojimo je Allah, d.., koji sadri osnovno postojanje, tj. postojanje koje se ne oslanja ni na kakvo drugo postojanje. Allah, d.., je Vadibu Vudud tj. Onaj koji neminovno mora postojati jer da On ne postoji ne bismo ni mi postojali a mi vidimo i osjeamo da postojimo pa moemo zakljuiti da Allah postoji.
1.) Nemogunost prevagivanja jedne stvari nad drugom bez uzronika
Znaenje ovoga je da stvar ide odreenim utvrenim tokom a zatim se taj njegov tok sam po sebi promijeni bez ikakvog influenta, bez ikakvog razloga.
Svakom razumnom biu jasno je da je ova teorija neispravna jer svi mi znamo da stvar ostaje na onome na emu je sve dok nesto ne utie na nju i ne promijeni to njeno stanje. Svi se slaemo da sve stvari moramo svrstati u jednu od tri grupe:
Da bismo dokazali postojanje Uzvienog primeniemo ovu teoriju na svijet i sve to vidimo oko nas.
44

Ono ije je postojanje obavezno Ono ije je postojanje mogue. Ono ije je postojanje nemogue
Svijet i sve to je na njemu je od tree vrste jer svi mi znamo da je mogue da mi nekad iz stanja postojanja preemo u stanje nepostojanja i svi mi znamo da mi nismo postojali zatim smo postali. Ako znamo to, onda potvrujemo da smo pod uticajem neega preli iz stanja nepostojanja u stanje postojanja.Taj koji je uticao na nae postojanje je Allah, d.. Navedimo primjer koji e ovo pojasniti: Ti, ako bi tvrdio da si uzeo u svoje ruke vagu ija su oba tasa bila u istom poloaju pa je, odjednom, jedan od njih prevagnuo nad drugim bez ikakvog razloga ispao bi smijean. A ta bi tek bilo kada bi tvrdio da je jedan tas prevagnuo drugi i vaga je stajala tako neko vrijeme nakon ega je tas koji je prevagnuo odjednom poeo da se die i onako, bez ikakvog razloga, bez ikakvog uzronika postao prevagnut. Ako bude tvrdio ovo, ljudi e te smatrati nenormalnim, ludakom, pa kako e onda tvrditi da je itav svijet nastao sam po sebi, bez uticaja Stvoritelja, Jedinog, Vjenog. Sva postojea stvorenja proizilaze iz onoga to je bilo prije njih tj. dijete proizilazi iz postojanja svog oca i majke, njegov otac proizilazi iz postojanja njegovih roditelja a njegovi roditelji iz postojanja njihovih roditelja i td.
2.) Neispravnost Teorije Lanca
Sve ovo predstavlja lanac postojanja koja se oslanjaju na ono prethodno pa tako ni jedno od tih stvorenja nema osnovno postojanje koje se nee oslanjati ni na kakvo drugo, odnosno niko od njih nije iz grupe onih ije je postojanje obavezno. Na kraju, koliko god taj lanac bio dug, mora postojati osnovno, obavezno postojanje od kojeg smo svi mi postali tj. mora
Sami Deko
postojati neko ko nam je dao da postojimo a ujedno taj neko nema uzrok svog postojanja ve ima osnovno obavezno postojanje. Taj neko je Allah, d.. Kae dr. Muhammed Seid Ramadan El Buti:
45
Poto se svaije postojanje oslanja na postojanje onog prethodnog i nema svoje osnovno postojanje koje bi mu dalo ivot moemo rei da to postojanje nema nikakvu vrijednost i predstaviti ga nulom. Zatim, njegovog prethodnika, koji takoe nema svoje osnovno postojanje ve se i njegovo postojanje oslanja na njegovog prethodnika, takoe moemo predstaviti nulom tj. bez ikakve vrijednosti koja bi mu sama od sebe dala neki znaaj tj. dala ivot. I tako moemo ii godinama i godinama govorei da se postojanje svake od tih jedinki oslanja na postojanje prethodnika Na kraju moemo zakljuiti da ni jedna od tih jedinki nema vrijednost jer se oslanja na druge pa tako moemo rei da bi ovakva tvrdnja znaila da niko od nas ne postoji u stvarnosti ve da je sav ovaj svijet i sve na njemu samo neka zamisao, neto nestvarno jer nita od onoga to se nalazi na njemu nema nikakvu vrijednost, nema postojanje tj. ne postoji. Cio svijet je jedan izgubljeni lanac koji se ne vee za postojanje pa prema tome i ne postoji. Meutim, kada pogledamo oko sebe, svi mi vidimo da postojimo, osjeamo to i drugi svedoe o tome pa iz toga moemo zakljuiti da je taj lanac nula neminovno zakaen za ono to samo po sebi ima postojanje, ono to ima osnovno postojanje. Na kraju, moemo rei da je postojanje obaveznog postojanja tj Vadibu Vududa jedino to zdrav razum prihvata i da je svaka suprotna tvrdnja neispravna.116 Postoji i trea teorija ateista kojom oni pokuavaju da prikriju istinu o postojanju Boga.
3.) Neispravnost teorije kruga
Oni kau: Postojanje prve stvari se oslanja na postojanje druge a postojanje druge na postojanje prve.
116
Kubral Jekinijjatil Kevnijjeh, Dr. Muhammed Seid Ramadan El Buti, str. 82-83
46

Kao to vidimo i ovo je neispravna teorija i pokuaj da se prikrije istina kojoj razum vodi. Ovakvoj tvrdnji navodimo primjer: Pokuao si da upie Fakultet pravaPa, kada si hteo da preda potrebna dokumenta za upis traili su od tebe da im preda potvrdu da si ti zaposlen na tom fakultetu kao professor. Kada si otiao u upravu Fakulteta i traio od njih da te zaposle, rekli su ti da se kod njih moe zaposliti samo svrenik njihovog fakulteta.
Normalno je da ti nikada nee moi da postigne svoj cilj i nikada nee moi da bude niti student niti profesor na tom Fakultetu. Isto ovo primeni na ovu teoriju koju daju ateisti i vidjee koliko je ona neispravna.117
117
Kubral Jekinijjatil Kevnijjeh, Dr. Muhammed Seid Ramadan El Buti, str. 86-87
Sami Deko
47
Sifat selbijjeh
To su svojstva koja ponitavaju tj. negiraju sve ono to Allahu. d.., ne prilii. To su pet svojstava: Kidem je svojstvo bespoetnosti tj. Allah, d.., nema poetka jer je On oduvijek. Kae Allah, d.., u Kuranu:
-El Kidem
On je Prvi i Poslednji118 Allah, d.., je bespocetan jer da ima poetak On bi bio ovistan o onome ko bi ga zapoeo odnosno ko bi ga stvorio,a onda bi taj ko ga je stvorio bio ovistan o njegovom stvoritelju a to bi znailo lanac bez kraja ili krug a kao pto smo to utvrdili i lanac i krug su neispravni. Beka je svojstvo beskrajnosti tj. vjenosti. Dokaz da Allaha, d... nuno moramo opisati ovim svojstvom jeste Njegovo prethodno svojstvo tj. Kidem jer da Allah, d.., ima svoj vremenski poetak onda bismo mogli da kaemo da je mogue da On ne postoji a ako je mogue da On ne postoji onda je nemogue da On bude opisan svojstvom bespoetnosti.
-El Beka
Kuranski dokaz Allahove vjenosti jeste ajet iz sure El Kasas u kome se kae: )
I ne klanjaj se, pored Allaha, drugom bogu. Nema boga osim Njega. Sve e osim Njega propasti. On e suditi, i Njemu ete se vratiti 119
118 119
Sura El Hadid, 3.ajet Sura El Kasas, 88.ajet
48

I Kuranski ajet iz sure El Hadid : )
On je Prvi i Poslednji120
-Muhalefetun lil havadis
Ovo je svojstvo Allahove razliitosti od svega. Ako smo Allahu, d.., pripisali dva svojstva sa kojima se ne moe opisati nita stvoreno a to su Njegova bespoetnost i Njegova vjenost onda Mu moramo pripisati i tree svojstvo koje proizilazi iz prethodna dva a to je Njegova razliitost od stvorenja u svim segmentima. Allahu, d.., nema nita slino121 i niko Mu ravan nije. Sve to ovjeku padne na pamet Allah je razliit od toga. Allah, d.., kae: I kae: )
Nita nije kao On a On sve uje i sve vidi 122
I niko Mu ravan nije 123
Obaveza ja svakog muslimana da strogo primjenjuje ovo Allahovo, d.., svojstvo i da mu je stalno na pameti prilikom tumaenja nejasanih Kuranskih ajeta i hadisa Boijeg Poslanika, s.a.v.s., jer svako poreenje Allaha sa stvorenjima u ma kojem segmentu bilo izvodi iz islama.
Sura El Hadid, 3. ajet A slinost je, kako to kae Saduddin Et Taftazani: Mogunost da jedna stvar zamijeni drugu u nekim segmentima. ( erhul akaidi-n-nesefijje, Saduddin Et Taftazani, str. 76. , Darul Bejrut, Prvo izdanje, Bejrut, 2007. god. 122 Sura E ura, 11. ajet 123 Sura El Ihlas, 4. ajet
120 121
Sami Deko
Kae Ishak ibn Rahivejh: Ko opie Allaha pa Ga usporedi sa nekim od Njegovih stvorenja kafir je, nevjernik u Allaha Uzvienog. 124 Takoe, Nuajm ibn Hammad El Huzai, ejh imama Buharije, kae: Ko uporedi Allaha sa stvorenjima, bez obzira bilo to poreenje u Njegovom zatu ili u svojstvima uinio je kufr.125
49
Prilikom rasprave sa ljudima koji nisu upoznati sa akaidom esto emo naii na govor muebbiha kojim oni dokazuju svoju zabludu poreenja Allaha, d.., sa stvorenjima.
Allahova apsolutna razliitost od stvorenja
Taj govor je govor da je mogue da Allah ima ruku i da je ta ruka razliita od naih ruku isto kao to je moguce da ovjek ima vid, sluh i sl. i da Allah, d.., ima vid, sluh i ostalo, ali to nije kao na vid. Prostije reeno, oni pokuavaju da analogijom na svojstva vida, sluha, znanja i ivota dokazu svoju zabludu poreenja Allaha, d., sa stvorenjima. Da bismo odgovorili na ovu zabludu potrebno je samo da znamo sljedeu podjelu: Dvije su vrste svojstava koja ovjek ima kod sebe: 1.) Svojstva koja su proizvod stvorenosti poput tjelesnosti, prostorne i vremenske ogranienosti. To su svojstva koja se mogu pripisati covjekovom biu tj.zatu. 2.) Svojstva koja se nalaze kod ovjeka tj. ovjeku je dato to svojstvo iako su ta svojstva svojstva Savrenog Allaha, d..
Jedno od takvih svojstava je snaga, sluh, vid... Ta svojstva se nalaze kod ovjeka ali nisu svojstva njegovog bia nego su to svojstva Allahovog Zata iji je mali deli On pruio
124
Mineh Revdil Ezher fi erhi Fikhil Ekber, Ali ibn Sultan Muhammed El Kari, str. 65. 125 Ibid. str. 103.
50

ovjeku kako bi ovjek mogao da ispuni obaveze koje On zahtijeva od njega.126
Nakon to smo se upoznali sa ovom podjelom svaka zabluda po ovom pitanju je otklonjena jer njihov kijas nakon ove podjele biva poreenje postojeeg sa nepostojeim sto je po svim, razumom obdarenim biima, neispravno. Jo jedno od Allahovih savrenih svojstava je to da On sam o sebi opstoji tj. da mu ne treba neko ko e Mu dati postojanje i sl. Ovo svojstvo znai, takoe, da Allah, d.., nije ogranien u prostoru, On je Neovistan o bilo emu.
-Kijam bi nefsihi
Kaze Allah, d.., u Kuranu:
O ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Allaha, a Allah je nezavisan i hvale dostojan. 127 Vahdanijet je Allahova apsolutna jednoa u svemu. On je jedan u svome zatu i u svojim svojstvima. On nije sastavljen od dijelova niti je tjelesan jer svaka tjelesnost zahtijeva sloenost od najmanje dva dijela a Allah je Jedan u svemu.128
- Vahdanijet
Allah, d.., kae: ) I kae:

126 127
Reci: Allah je Jedan 129

Kubral Jekinijjatil Kevnijjeh, Dr. Muhammed Seid Ramadan El Buti, str. 117. Sura Fatir, 15. ajet 128 Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 24. 129 Sura El Ihlas, 1. ajet
Sami Deko
) A va Bog jedan je Bog! nema boga osima Njega, Milostivog, Samilosnog! 130 I kae: ( )
51
Kada bi, osim Allaha, bilo drugih bogova, na nebesima i na Zemlji bi bio nered.131 Neko e upitati: Je li mogue da postoje dva Boga? Toj osobi kaemo: Postojanje dva Boga je logiki i razumno neprihvatljiva stvar iz nekoliko razloga:
Ukoliko bi postojala dva Boga oni e se: ili uvijek i u svemu slagati ili se razilaziti u svojim eljama.
-ako se uvijek i u svemu slau onda je svaki od njih manjkav, jer nije u mogunosti da se suprotstavi svome suparniku, i ogranien suparnikovim slaganjem sa njegovom eljom a Allah, d.., nije ogranien niti manjkav. - ako se razilaze onda e neminovno doi do situacije u kojoj jedan eli neto a drugi suprotnost elje prvoga. npr.: Jedan od njih dvojice eli ivot ovjeku a drugi smrt. Poto je nemogue da se sastave dvije suprotnosti neminovno je da e se elja samo jednog od njih dvojice ispuniti. A ako se elja samo jednog ispuni onda drugi nikako ne moe da bude Bog jer nema mo da radi ono to on hoe.
130 131
Sura El Bekara, 163. ajet Sura El Enbija, 22. ajet
52
Sifatun zatijeh
To su svojstva savrenstva ijim suprotnostima ne moemo opisati Uzvienog Allaha jer predstavljaju manjkavost. Njih je sedam: To je svojstvo koje dozvoljava da njegovog nosioca opiemo sa svim drugim svojstvima jer ako neko nije iv ne moemo ga opisati da on uje, vidi, zna, govori i sl.
-El Hajat ( ivot )
Kae Allah, d.., u Kuranu: ) I kae: I kae:
Allah je- nema boga osim Njega, ivi i Vjeni 132 Ti se pouzdaj u ivog, koji ne moe umrijeti133 Ljudi e se ivome i Vjenom pokoriti134 To je Allahovo bespoetno svojstvo koje utie i vee se samo za mogue stvari. Allahov, d.., kudret je jedan a Njegove mogunosti su bezbrojne. Allah, d.., stvara svojim kudretom ono to je odredio iradetom. ) )
-El Kudret ( mo )
Sura El Bekara, 255. ajet Sura El Furkan, 58. ajet 134 Sura Ta ha, 111. ajet
132 133
Sami Deko
Kae Allah, d.., u Kuranu: Reci: On je Moan da poalje protiv vas kaznu iznad vaih glava ili ispod vaih nogu ili da vas u stranke podijeli i uini da silu jedni drugih iskusite. Pogledaj samo kako Mi potanko iznosimo dokaze da bi se oni urazumili.135 ) Hoemo, Mi moemo stvoriti jagodice prsta njegovih ponovo.136 ) A Mi, zaista, moemo da ti pokaemo ono ime im prijetimo.137 Neko e upitati: Moe li Allah da stvori kamen koji ni sam ne moe da podigne? Mozda neko upita: Da li Allah stvara neto zbog nekog uzroka? Odgovor:
53
Odgovor: Allahova, d.., mo tj. kudret se ne vee za nemogue stvari ve samo za mogue. Isto tako sluh se ne vee za stvari koje se gledaju niti se vid vee za stvari koje se sluaju. Allah, d.., stvara bez uzroka jer on nije uslovljen uzrokom da neto stvori ili ne stvori. Allah, d.., meutim, obino stvara stvari kod uzroka.
Tekvin je Allahovo, d.., bespoetno svojstvo kojim on nepostojee iz stanja nepostojanja premeta u stanje postojanja.
- Et Tekvin ( stvaranje )
Sura El Enam, 65. ajet Sura El Kijameh, 4. ajet 137 Sura El Muminun, 95. ajet
135 136
54

Dokaz ovog svojstva su brojni ajeti u kojima On spominje da je Stvoritelj. Allah, d.., kae: ( I kae: ( Allah je stvoritelj svega i On upravlja svim.138 Jeste, On sve stvara i On je sveznajui.139 ) )
Od dokaza da je ovo svojstvo bespoetno i vjeno je i to da se On ne mijenja a posto mi vidimo da On stvara to nuzno znaci da je On opisan svojstvom stvaranja od vjecnosti. Veza tekvina I onog sto se stvara je stvorena a tekvih je nestvoren- vjecan.
Allah ,d.., posjeduje jedno bespoetno, vjeno znanje kojim zna ono to biva i ono to bi bilo da je odreeno da bude drugaije.
- El Ilm ( znanje )
Allah, d.., kae:
U Njega su kljuevi svih tajni, samo ih On zna, i On jedini zna ta je na kopnu i ta je u moru, i nijedan list ne opadne, a da On za njega ne zna, i nema ni zrna u tminama Zemlje niti ieg svjeeg niti ieg suhog , nieg to nije u jasnoj Knjizi. 140 Takoe kae:
138 139
Sura Ez Zumer, 62. ajet Sura Jasin, 81. ajet 140 Sura El Enam, 59. ajet
Sami Deko
Pitali su imama El Earija: Zato vi kaete da je Bog onaj koji zna? Allah, zaista, sve dobro zna.141
55
Pa je rekao: Dobro uinjena i mudro rasporeena djela su samo ona iza kojih stoji znalac, odnosno onaj koji posjeduje znanje. Na temelju toga, zakljuujemo da ovjek koji nema potrebnu umjenost i znanje nije kadar otkati svilu sa mustrama, niti nainiti neki suptilni umjetniki rad. Tako, kada s jedne strane promatramo ovjeka kao ovaploenje mudro uraenoga organizma, kakav je ivot koga je u njega udahnuo Allah, d.., zatim njegov sluh i vid, te naini na koje su u njemu organi za varenje razdijeljeni, njegovu savrenost i potpunost, i kada, s druge strane, promatramo nebeski svod sa Suncem, Mjesecom i zvijezdama kao i njihove putanje, u svemu tome vidimo dokaze da Stvoritelj svega onoga to smo istaknuli ne bi mogao neto takvo uiniti bez temeljnog poznavanja njegove sri.142 Prije nego to ponemo govoriti o Allahovom, d.., govoru moramo spomenuti da rije kelam u arapskom jeziku obuhvata dva znaenja:
-El Kelam ( govor )
1.) Kelam Nefsijj - a to je znaenje koje izraavamo rijeima) Dokaz o postojanosti kelam nefsijja su: -Kuranski ajet: )
I oni govore u sebi: Kada bi nas Allah kaznio za ono to govorimo143

Sura Et Tevba, 115. ajet Bit Polemike sa Otpadnicima i novotarima, Ebu Hasen El Eari, str. 34., El Kalem, Sarajevo, 2000.g.
141 142 143
Sura El Mudadeleh, 8. ajet
56

-Zatim hadis koji biljei Taberi u svome Tarihu 3/219 od Omera, r.a.: Rekao sam u sebi govor koji sam hteo da im kaem kao odgovor protiv njih. I govor pjesnika Ahtala :
Zaista je kelam u srcu a jezik samo upuuje na njega.144 Kae Allah, d.., u Kuranu: I kae:
2.) Kelam Lafzijj - a to su glasovi i slova kojima se izraava znaenje. Allahov, d.., govor je kelam nefsijj i on je bespoetan i vjean. )
Ako te neki od mnogoboaca zamoli za zatitu, ti ga zatiti da bi sluao Allahove rijei 145 A Allah je sigurno s Musaom razgovarao. 146 )
Allah, d.., ne govori glasovima i slovima kako to tvrde mudessimi i muebbihi i to pripisuju Hasan El Basriju i Imamul Huda Ebu Hasen El Eariju a oni su ustvari od toga isti.147
erh Fikhil Ekber, Mula Ali El Kari, str. 71. Sura Et Tevba, 6. ajet 146 Sura En Nisa, 164. ajet 147 Tebjin Kezibi-l-Muftera fima nusibe ile-l-imami-l-Eari, Hafiz Ibn Asakir, str. 369.
144 145
On ne govori glasovima niti slovima jer govor glasovima podrazumijeva i zahtijeva prvostvorenost odreenih glasova ili odreenih slova u odnosu na druge a to bi znailo tvrdnju da je
Sami Deko
Allahov, d.., govor stvoren to se kosi sa temeljima islamskog vjerovanja i izvodi iz vjere. Ako neko kae: Pa Allah, d.., je stvarao glas u vazduhu ili u drvetu kada je razgovarao sa Musaom? )
57
Reiemo mu: Vaa tvrdnja znai da je Allahu potrebno sredstvo za govor, znai da On nije Neovistan o bilo emu, i kosi se sa Kuranskim ajetom: Takoe, ako je Allah razgovarao sa Musaom stvarajui pritom glasove, onda se Musa ne bi odlikovao nad ostalim stvorenjima i ne bi ga Allah, d.., nazvao Kelimullah 149 jer svi bismo mi mogli da kaemo da sluamo Allahov govor kroz usta uaa Kurana i ne bi bilo razlike izmeu nas i Musaa. Pitanje: Pa Allah, d.., kae u Kuranu, kada eli da stvori neto: Budi!? Odgovor: Kaze Mulla ali El Kari u komentaru Fikhul Ekbera na 72. stranici: Ne eli se rei rijeju : Budi! u Kuranu da je postojanje neega vezano za izgovor ove rijei ve ova rije predstavlja Allahovu, d.., dozvolu da neto bude ili ne bude. Pa bi pravo tumaenje ovog ajeta bilo da kada Allah, d.., neto hoe on mu dozvoli postojanje ili nepostojanje. Kae Fahrul Islam, uenjak usula, El Bezdevi u svome Usulu: Znaenje rijei: Budi! je metafora za Njegovu dozvolu i elju
150
On je utoite svemu. 148
Zbog ega ne moemo uzeti bukvalno, zahirijsko tumaenje ove rijei:

Sura El Ihlas, 2. ajet Kelimullah - Allahov sagovornik 150 erh Fikhil Ekber, Mula Ali El Kari, str. 73.
148 149
58

-zato to bi to znailo uslovljenost Allaha za izgovor odreene rijei prilikom stvaranja neega a Allah je Neovistan o bilo emu. -zato to ne moe da se kae neemu : Budi! Ako ono ne postoji Pitanje: Je li Kuran stvoren? Odgovor:
-zato to ne moe da se kae neemu: Budi, postani! Ako ono ve biva i postoji Kelam nefsijj tj. znaenje koje se razumije iz onoga to vidimo ili ujemo nije stvoreno jer je to Allahov govor, a glasovi koje ujemo i slova koja vidimo su stvoreni jer su proizvod uaevog izgovaranja Kuranskih rijei i tapmarskog tiskanja tih slova na papir.
Kae Zehebi, govorei o Kerabisiju: A ako kae: Allahov, d.., govor nije stvoren a glasovi i slova su stvoreni onda je rekao istinu jer su naa djela151 stvorena. A ako kae da je znaenje tj. kelam nefsijj stvoren onda je doao do onoga emu se suprotstavio Ahmed ibn Hanbel. 152 Allah, d. , uje svojim bespoetnim vjenim sluhom koji nije uslovljen stvaranjem glasa. Allah, d.., uje stvari i prije nego one ponu emitovanje zvuka. Njegov sluh se vee samo za ono to se uje.
-Es Semu ( sluh )
Allah, d., kae: I kae:

151 152
Zato moli od Allaha zatitu, jer On, uistinu sve uje i sve vidi.153
Izgovor harfova i pisanje Kuranskih rijei El Mizan, emsuddin Ez Zehebi, 1/ 544 153 Sura Gafir, 56. ajet
Sami Deko
) Ne bojte se! ree On -, Ja sam s vama, Ja sve ujem i vidim.154 Upitali su Ebu Hasen El Earija: Zato tvrdite da Bog uje i vidi? Pa je rekao: Zbog toga to onaj koji je iv, ukoliko ne bi bio opisan nekim nedostacima koji mu onemoguavaju da vidi i uje postojee stvari, nuno mora biti onaj koji vidi i uje. Budui da je Allah, d.., ivi i budui da je lien takvih nedostataka kao to su gluhoa, sljepoa i td. jer su oni dokaz da je njihov subjekt u vremenu stvoren, onda je posve jasno da Bog uje i vidi.155 Allah, d.., vidi svojim bespoetnim vjenim vidom koji nije uslovljen stvaranjem onoga to se vidi ve je On video sve I prije toga. Njegov vid nema poetka niti kraja.
59
-El Besar ( vid )
Kae Allah, d.., u Kuranu: ) I kae: I kae: (
Allah, zaista, o robovima Svojim sve zna i On sve vidi.156 Zar on ne zna da Allah sve vidi?157 A Allah sve uje i sve vidi.158 ) )
Sura Ta ha, 46. ajet Bit Polemike sa Otpadnicima i Novotarima, Ebu Hasen El Eari, str. 35-36. 156 Sura Fatir, 31. ajet 157 Sura El Alek, 14. ajet 158 Sura En Nisa, 134. ajet
154 155
60

Sve moemo podijeliti na tri grupe:
-El Iradet ( volja )

1 2 3 Mogue
Allahov, d.., iradet se ne vee za nuno postojanje niti za nemogue ve samo za mogue. Allahov iradet je odabir izmeu postojanja i nepostojanja, dobra i zla, bogatstva i siromatva, imana i kufra Kae Allah, d.., u Kuranu: I kae: ) A onoga koga Allah eli u njegovoj zabludi da ostavi, ti mu Allahovu naklonost nikako ne moe osigurati 159 )
Nuno postojanje Nemogue
A kada Allah hoe da jedan narod kazni niko to ne moe sprijeiti, osim Njega nema mu zatitnika. 160 Nakon to smo vidjeli da se sve deava Allahovom, d.., voljom, kako onda da kaemo da ovjek ima slobodnu volju?
- Iradet ovjeka naspram Iradeta Uzvienog
Dvije su vrste radnji i pokreta koje se nalaze u ovjeku: 159 160
Radnje koje se deavaju bez ovjekove volje poput rasta, staranja, kucanja srca i sl. Radnje koje su proizile iz udne tajne koju je Allah, d.., stavio u ovjeka a koju mi zovemo Iradet.
Sura El Maide, 41. ajet Sura Er Rad, 11. ajet
Sami Deko
Allah, d.., eleo je da mi imamo nau slobodnu volju tj. Njegovim iradetom mi smo dobili iradet pa se ustvari sve to mi izaberemo deava Njegovom voljom.
61
Najljepi primjer za ovo to smo rekli je primjer vlasnika i njegovog sluge. Vlasnik ima slugu ije povjerenje eli da provjeri pa ga poalje na pijacu sa odreenom sumom novca govorei mu da mu kupi ono to on sam eli. Sve to mu sluga kupi po svom sopstvenom izboru je ustvari njegova volja i on je to eleo. Moda e neko rei: Kako Allah, d.., kanjava ovjeka za neto to mu On sam eli?
- Razlika izmeu volje i zadovoljstva
Velika je greka sjedinjavanje volje sa zadovoljstvom. Sve to se deava na ovom svijetu biva Allahovom, d.., voljom, meutim, Allah, d.., nije sa svakom stvari zadovoljan. Nekim stvarima je Allah, d.., zadovoljan a nekima ne a ipak se i jedne i druge deavaju Njegovom voljom. U prethodnom primjeru je najljepe objanjenje: Vlasnik, iako je svaka stvar koju mu kupi njegov sluga kupljena njegovom voljom, ipak nekim stvarima nije zadovoljan i zbog njih e kazniti slugu. Ovu stvarnost uviamo svakog dana. Ja, svakako, ne volim da moj uenik ne uspe u njegovim studijama i tokom cijele godine govorim mu da ui i da se trudi. Na kraju godine, ja mu postavljam test kojim elim da otkrijem je li uenik uio ili ne. Ja tim ispitom elim da vidim rezultat ma kakav on bio. Ne shvatam kako neko moe da kae da ja treba da oborim tog uenika samo zato to sam ja eleo da ga ispitam. Zar je ispravan govor uenika; Ja sam primoran na padanje na ispitu jer si ti eleo da ja padnem kada si mi postavio ispit?? Razultat ispita se desio mojom voljom ali ne i mojim zadovoljstvom. Razumnom ovjeku je jasno. Pitanje: Ako Allah, d.., eli da ja budem u Dehennemu zbog ega da ja klanjam, postim kad u svejedno u Dehennem zato to On eli tako?
62

Odgovor: Allah, d.., eli i daje ovjeku ono to taj ovjek odabere, pa ako ovjek odabere Dehennem ( a Allah dz.s. zna prije ovjeije odluke ta e on odabrati) Allah, d.., mu je eleo Dehennem, a ako odabere Dennet Allah, d.., mu je eleo Dennet. Pitanje: Zbog ega Allah d.., kae: Odgovor: Allah nee uputiti na pravi put narod koji ne vjeruje Allah nee uputiti na pravi put nasilnike Allah nee uputiti na pravi put one koji rava djela ine Allah, d.., nee uputiti ove kategorije ljudi na pravi put zato to ti ljudi nisu u stanju koje prihvata uputu, isto kao to ovjek koji nee da jede nije u stanju u kojem bi mu Allah, d.., dao sitost ili ovjek koji nee da se okupa nije u stanju u kojem bi mu Allah dao istou.
Sami Deko
63
Tumaenje nejasnih ajeta i hadisa

Prvi je, a on je stav veine selefa, tefvid;
Islamski uenjaci po pitanju tumaenja nejasnih ajeta i hadisa imaju dva pravca: A drugi, koji je stav svih uenjaka halefa, je tevil.
Mi emo objasniti oba pravca a na uenjacima je da se pridravaju jednog od njih s tim to moraju paziti na vrijeme i mjesto u kojem se nalaze i na osnovu toga izlagati ljudima jer se nekada pojavljuju sekte koje bi mogle, ako ljude uputimo na tefvid, da meu ljude ubace razna pogrena tumaenja koja e ih odvesti u novotarstvo ili ak ta vie u nevjerstvo.
Kae ejh Husam Sarsur: Tefvid je prelaenje preko erijatskog teksta vezanog za Allaha, d.., bez ulaenja u znaenje jer je bukvalno tumaenje nemogue i neispravno. 161
Tefvid
Vrste tefvida:
1. 2. Tefvid znaenja Tefvid naina tj. kakvoe
Prelaenje preko erijatskog teksta vezanog za Allaha, d... bez ulaenja u znaenje jer je bukvalno tumaenje nemogue i neispravno.
Tefvid znaenja je:
Kao to smo rekli, dvije su vrste tefvida. Prva od te dvije vrste je tefvid znaenja koji je ustvari preputanje znaenja erijatskog teksta vezanog za Allaha, d.. Allahu, d.., i Njegovom
161
Ajatus Sifat, Dr. Husam ibn Hasen Sarsur, str. 179.
64

Poslaniku i neizdvajanje bilo kojeg od moguih znaenja rijei koja je nejasna. Dakle, tefvid znaenja je prenoenje rijei onako kako je ona dola u tekstu na arapskom jeziku i vjerovanje u znaenje koje je eleo Allah, d.., i Njegov Poslanik, a.s., tom rijeju bez odreivanja tog znaenja. Negiranje kakvoe i postojanja bilo kakvog naina. A ne, kako to neki mudessimi ele da predstave, nepoznavanje naina jer onaj koji kae da ne poznaje nain utvrdio je i priznao da postoji nain( kejfe) a to je netano i neispravno.
Tefvid naina je:
Kae ejh Husam Sarsur: Pripisivanje Allahu, d.., nekog svojstva na osnovu nejasnog ajeta ili hadisa a zatim govorenje da Allah, d.., ima to ali mi ne znamo kakvo je to to Mu pripisujemo je neispravan jer Allah, d.., nema kejfe - nain pa da Ga mi ne poznajemo jer je to kejfe stvoreno i specifino za stvorenja a ne za Stvoritelja.162
Kae Ibn Hader El Askalani govorei o tefvidu: Ovo je ono ega se selef pridravao kod tumaenja ajeta i hadisa koji su doli do njih, vjerovali su u jasno a prelazili preko nejasnog ostavljajui njegovo znaenje Allahu, d.. 163
Tefvid kod selefa
Kae Ibn Hader El Askalani na drugom mjestu: Od njih (uenjaka) su oni koji u to vjeruju onako kako je dolo u tekstu tj. na uopten nain ne odvajajui jedno znaenje od ostalih, smatrajui da je On Uzvien od kakvoe i poreenja sa stvorenjima. To je miljenje veine selefa a Bejheki to prenosi od etvorice Imama, od dva Sufjana, od dva Hammada, od Evzaije, Lejsa i mnogih drugih. 164 Kae Bejheki: A prihvatljivije je: Iman u to bez ulaenja u kakvou, utnja o znaenju, osim ako nam je potvrda nekog
Ajatus Sifat, Dr. Husam ibn Hasen Sarsur, str. 180. Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 13/ 351 164 Ibid. 3/ 30
162 163
Sami Deko
znaenja dola od Poslanika, a.s., pa ga prihvatimo. Dokaz tome je Idma da ni jedan od tevila nije obavezujui, pa je zato tefvid prihvaeniji. 165 Kae Jahja ibn eref En Nevevi: Znaj da uenjaci po pitanju hadisa o svojstvima i ajeta o svojstvima imaju dva pravca: Jedan je, a to je miljenje veine selefa, da se ne govori o njihovom znaenju ve da se kae: Treba da vjerujemo u njih onako kako to prilii Allahu, d.., sa vrstim ubjeenjem da Mu nita nije slino, da je On ist od tjelesnosti, pomjeranja, ogranienja, oblika, strana i svega ostalog ime su svojstvena stvorenja a ne Stvoritelj 166 Kae Zehebi: A to se selefa tie, oni nisu ulazili u tevil ve su znanje o tome preputali Allahu i Njegovom Poslaniku. 167
65
Kae Tirmizi: A mezheb uenjaka poput Sufjan Es Sevrija, Malik ibn Enesa, Ibn Mubareka, Ibn Ujejne, Vekie i dr. u ovim stvarima jeste da su oni prenosili ove stvari a zatim govorili: Prenose se ovi hadisi, vjerujemo u njih i ne govorimo kako. Ovo je ono to su odabrali uenjaci hadisa, oni prenose ove stvari onako kako su dole u tekstu, vjeruju u njih, ne tumae ih, ne zamiljaju nita i ne govore kako. 168 Kae El Mubarekfuri: Mezheb selefa je teslim i tefvid sa tenzihom. 169
Na kraju, na obinim ljudima je da vjeruju u sve ono to je dolo u Kuranu i Sunnetu Boijeg Poslanika, a.s., onako kako je dolo na arapskom jeziku, bez prevoenja i bez tumaenja i da se uvaju onih koji za prevod Kurana govore da je Kuran primoravajui ljude da vjeruju u njihovo sopstveno tumaenje koje nije zasnovano na dokazima ve na elji da se istaknu.
Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 3/ 30 erh Sahihi Muslim, Jahja ibn eref En Nevevi, 3/ 19 i 17/ 182-183 167 Sijer Alamun Nubela, emsuddin Ez Zehebi, 14/ 376, Muessesetur Risaleh, Bejrut, 9.izdanje, 1413.H.g. 168 Damiut Tirmizi, Tirmizi, 4/ 692, Daru Ihjai Turasil Arebijji, Bejrut 169 Tuhfetul Ahvezi, El Mubarekfuri, 7/ 233, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut
165 166
66
Vehabizam, najopasnija novotarija Tevil

Kae Fahr Er Razi: To je mogunost tumaenja na nain kojeg podupire dokaz170
Definicija:
Kae Ebu Hamid El Gazali: To je uzimanje odreenog znaenja od znaenja neke rijei uz dokaz jer je bukvlano tumaenje te rijei neispravno.171 Kae Allah, d..:
Kae Imam El Amidi: To je uzimanje sporednog znaenja rijei jer je bukvalno znaenje nemogue.172
Tevil u Kuranu
Licemjeri i licemjerke slini su jedni drugima: Trae da se ine nevaljala djela, a odvraaju od dobrih, i ruke su im stisnute; zaboravljaju Allaha, pa je i On njih zaboravio. Licemjeri su zaista pravi nevjernici.173 I kae: I kae:
170
Pa trpite zato to ste zaboravljali da ete ovaj dan doivjeti ,- I Mi emo vas zaboraviti-i vjenu patnju trpite zbog onoga to ste radili.174
El Mahsul fi Ilmi Usul, Muhammed ibn Omer ibn Husejn Fahruddin Er Razi, 3/ 323 171 El Mustesfa fi Ilmil Usul, Ebu Hamid El Gazali, str. 196. 172 El Ahkam, El Amidi, 3/ 59 173 Sura Et Tevba, 67. ajet 174 Sura Es Sedda, 14. ajet
Sami Deko
67
I tako smo od vas stvorili pravednu zajednicu da budete svjedoci protiv ostalih ljudi ,i da Poslanik bude protiv vas svjedok. I Mi smo promijenili kiblu prema kojoj si se prije okretao samo zato da bismo saznali ko su oni koji e slijediti Poslanika i koji e se stopama svojim vratiti. Nekima je to bilo doista teko, ali ne i onima kojima je Allah ukazao na pravi put. Allah nee dopustiti da propadnu molitve vae. A Allah je prema ljudima, zaista, vrlo blag i milostiv.175 I kae: )
Zar mislite da ete ui u Dzennet a da Allah ne sazna one od vas koji se bore i one koji su izdrljivi.176 Pa upitajmo nakon ovoga one koji poriu tevil: Hocemo li uzeti bukvalno tumaenje ovih ajeta? Hoemo li rei da Allah Uzvieni zaboravlja? Hoemo li rei da On nije Sveznajui???????????
Prenosi Boziji poslanik u hadisi Kudsijju od Allaha, d..: O sine Ademov, razbolio sam se pa me nisi obiao? Pa e ovjek rei: O Gospodaru, kako da te obiem i da ti pomognem a ti si Gospodar svjetova? Pa e Allah rei: Zar nisi znao, da se taj i taj moj rob razbolio pa ga ti nisi obiao? Zar ne zna da da si ga obiao naao bi me kod njega?177
Tevil u sunnetu
Sura El Bekara, 143. ajet Sura Ali Imran, 142. ajet 177 Sahihul Buhari, Muhammed ibn Ismail El Buhari, hadis br. 517, 1/ 183; Muslim, hadis br. 2569, 4/ 199; Ibn Hiban, 1/ 504
175 176
68

Pa da ponovo upitamo one koji poriu tevil: Zar je Allah bolestan kada se Njegov rob razboli? Zar moe Allah ,Gospodar svjetova, da se razboli?
Od lijepih primjera Poslanikove upotrebe tevila je i hadis kojeg biljei Muslim od Aie, r.a., da je Poslanik, a.s., rekao: Najprije od vas e za mnom poi ona koja ima najduu ruku( atvelukunne jeden ) Pa je Aia rekla: Pa su merile koja ima najduu ruku ali najdue ruke je bila Zejneb jer je ona radila i udjeljivala.178
Kae Nevevi: Znaenje hadisa je: One su mislile da je Poslanik eleo onu koja ima najduu ruku pa su mjerile svoje ruke i najduu ruku je imala Sevda a najvie je udjeljivala i inila dobro Zejneb, r.a., pa kada je ona umrla prva vidjele su da je Poslanik, a.s., mislio na metaforiko a ne na bukvalno znaenje ove rijei.179
Protivnici tevila esto krivo tumae tevil i kau da je to mijenjanje teksta pa zato mi moramo napomenuti da tevil nije mijenjanje i suprotstavljanje tekstu ve je to tumaenje njegovog znaenja i suprotstavljanje bukvalnom znaenju koje je nemogue i neispravno.180 Takoe, moramo znati da se tevil ne primjenjuje osim ako postoji dokaz koji ga zahtijeva.181 Razliku izmeu tevila i tefsira najbolje nam je pojasnio Imam Munavi koji kae:
Razlika izmeu Tevila i Tefsira
Tefsir je iznoenje skrivenog na vidjelo a tevil je uzimanje odreenog, poznatog, znaenja izmeu ostalih takoe poznatih i primjenljivih znaenja.182
Muslim, br. 2402 erhu Muslim, Nevevi, 8/ 16 180 El Mustesfa, Ebu Hamid El Gazali, str. 196. 181 Ibid. str. 74. 182 Zadul Mesir, El Munavi, 4/ 1
178 179
Sami Deko
Takoe, trebamo znati da je tevil ono u ta nema sumnje jer je opte poznato a tefsir je ono u ta se moe sumnjati jer je skriveno od veine ljudi.183
69
183
Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 13/ 526
70
Allah, d.., nije tjelesan, nije supstancija niti akcidencija, nema ruke, noge, oi
Govor da Allah, d.., ima ruku ili tijelo ali ta ruka i to tijelo nisu kao naa ruka ili nae tijelo, ili mi ne znamo kakva je to ruka nije od govora selefa ve je to govor mudessima koji su ivjeli u vrijeme selefa, poput Ibn Zagunija, Ed Darimija es Sidzija, Ibn Betta El Akberija, Kadi Ebu Jala El Ferra i drugih mudessima, muebbiha koji su ivjeli u to vrijeme. Allah, d.., je Vjeni, Neovisni i Savreni. On, Uzvieni, nije tjelesalan niti ima neto to je tjelesno, On nije akcidencija niti supstancija a na to nam ukazuju sledei dokazi: Nita nije kao On, On sve uje i sve vidi.184 ) Reiemo mu: 1.) Ako bi neko rekao da Allah ima ruku ali ta ruka nije kao naa ruka on bi uporedio Allaha, d.., sa stvorenjima i upao u kufr i nevjerovanje jer Allah, d.., jasno kae: Neko e rei: Pa kada kaemo da je Njegova ruka razliita od nae ruke onda Ga mi ne poredimo sa stvorenjima jer kao to ruka nije isto to i tap, niti je knjiga isto to i olovka isto tako Allahova ruka nije isto to i naa ruka.
Svaka ruka je tjelesna jer da nije tjelesna ne bi se uopte zvala rukom. A ako je ta Allahova ruka tjelesna onda je ona slina ostalim tjelesnim stvarima kao to su tap, knjiga, olovka i sl. Tjelesnost izmeu stvorenja se ne razlikuje jer je tjelesnost ustvari ogranienost sa odreenog broja strana185. Ako bi neko rekao da to nije definicija tjelesnosti i da se ne odreuje tako je li neto tjelesno ili ne, ve da je tjelesnost ustvari odreena sadrina ili odreeni oblik, reiemo mu: Ako ovo nije definicija tjelesnosti onda ti ne moe nazvati ruku tjelesnom i knjigu
184 185
Sura E ura, 11. ajet Neki uenjaci su rekli da je tjelesnost sloenost od najmanje dvije supstancije
Sami Deko
tjelesnom ve samo jednu od tih stvari. A ako kae tako suprostavie se idmau svih ljudi od Adema, a.s., do Sudnjeg dana da su i knjiga i ruka tjelesne stvari. 2.) Takoe, ako neko kae da Allah, d.., ima neto tjelesno ili je On sam tijelo to znai da je Allah, d.., ovistan o neemu i kosi se sa Kuranskim ajetom: ) O ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Allaha, a Allah je nezavisan i hvale dostojan.186
71
3.) Isto tako, govor da je Allah tjelesan ili da ima neto to je tjelesno povlai za sobom tvrdnju da je on sastavljen iz vie dijelova jer je svako tijelo sastavljeno iz najmanje dva dijela a to su unutranji i spoljanji dio, i kosi se sa Allahovom jednoom u Njegovom zatu i Njegovim svojstvima. Allah, d.., kae: Pa da je Allah, d.., tjelesan onda On ne bi mogao da bude Unutranji i Spoljanji zato to spoljanjost i unutranjost tijela nisu jedna te ista stvar. 4.) Poznato je u Tefsiru da su Poslanika, a.s., upitali o svojstvima Uzvienog pa mu je Allah, d.., kao odgovor spustio suru Ihlas. Ako znamo da je ova sura odgovor na njihovo pitanje onda bez imalo sumnje moemo rei da je ova sura od muhkema tj. od jasnih sura. On je Prvi i Poslednji, Spoljanji i Unutranji.187 )
Zaista, Allahove rijeci ehad iz ove sure ukazuju na to da On nije tijelo, nije ogranien i na to da On nije na nekoj strain. Najmanje tijelo jeste neto to je sastavljano iz dvije supstancije a Allah, d.., kae da je On ehad jedan, ime ponitava govor o
186 187
Sura Fatir, 15. ajet Sura El Hadid, 3. ajet
72

Njegovoj tjelesnosti. 5.) Allah, d.., kae: ( ) Allah, d.,. nije supstancija i nije ogranien jer sve to je ogranieno ima dvije strane, lijevu i desnu. Sve to ima dvije strane je djeljivo a sve to je djeljivo ne moe da bude ehad jedno jedinstveno. Allah, d.., nam ovim ajetom ukazuje na to da On nije tjelesan jer je svako tijelo sastavljeno a sve to je sastavljeno ovisno je o svojim dijelovima. Ono to je ovisno o dijelovima nikako ne moe da bude neovisno utoite svemu pa time utvrujemo da On nije tijelo. Takoe, da je On tijelo sastavljano iz organa (ruke, noge, oka) onda bi On bio ovistan od vida u oku, snage u ruci a to ponitava Njegovu neovisnost. 6.) Allah, d.., nije tijelo jer, da je tijelo onda bi bio slian sa ostalim tijelima. Allah, d.., kae: ( I niko Mu ravan nije.189 ) Allah je utoite svemu188 .
Svako tijelo je sastavljeno iz supstancija a supstancije su sline to znai da bismo govorei da je On tijelo rekli da On ima sudruga. 7.) Allah, d.., kae: )
A ta je Gospodar svjetova? upita faraon. Gospodar nebesa i Zemlje i onoga to je izmeu njih, ako vjerujete odgovori on.190
Sura El Ihlas, 2. ajet Sura Ihlas, 4. ajet 190 Sura E uara, 23.-24. ajet
188 189
Sami Deko
Da je Allah, d.., tijelo i da je sastavljen od organa onda bi Musaov odgovor bio neispravan jer bi bilo pree da se kae: On je tijelo. od toga da se kae: On je Stvoritelj nebesa i Zemlje. 8.) Allah, d.., govorei o Ibrahimu, a.s., kae:
73
I Mi pokazasmo Ibrahimu carstvo nebesa i Zemlje da bi vrsto vjerovao. I kad nastupi no, on ugleda zvijezdu i ree: Ovo je Gospodar moj. A poto zae, ree: Ne volim one koji zalaze. A kad ugleda Mjesec kako izlazi ree: Ovo je Gospodar moj! A poto zae, on ree: Ako me Gospodar moj na pravi put ne uputi biu sigurno jedan od onih koji su zalutali. A kada ugleda Sunce kako se raa, on uzviknu: Ovo je Gospodar moj, ovo je najvee! A poto zae, on ree: Narode moj, ja nemam nita s tim to vi Njemu druge ravnim smatrate. Ja okreem lice svoje kao pravi vjernik, prema Onome koji je nebesa i Zemlju stvorio, ja nisam od onih koji Njemu druge ravnim smatraju. 191 Da je Allah, d.., tijelo onda bi bilo dozvoljeno nad Njime ono to je dozvoljeno nad ostalim tijelima i bilo bi dozvoljeno nad drugim tijelima sve ono to je dozvoljeno nad Njime. Ako je to tako, onda je Njemu dozvoljeno mijenjanje. Meutim, Ibrahim, a.s., govori da njegov Gospodar nije onaj koji se mijenja to znai da Njegov Gospodar nije tjelesan. 9.) Ibrahim, a.s., kae:
191
Sura El Enam, 75.-79. ajet
74

Ja okreem lice svoje kao pravi vjernik, prema Onome koji je nebesa i Zemlju stvorio, ja nisam od onih koji Njemu druge ravnim smatraju.192 A Allah, d.., ga nakon toga hvali, pa kae: )
To su dokazi Nai koje dadosmo Ibrahimu za narod njegov. Mi vie stepene dajemo onima kojima Mi hoemo. Gospodar tvoj je, uistinu, Mudri i Sveznajui.193
Pa, da je Stvoritelj svijeta tijelo koje ima organe onda Njegova spoznaja ne bi bila potpuna osim spominjanjem toga da je On tijelo i Ibrahim, a.s., ne bi zasluivao pohvale za spoznaju da je On Stvoritelj. 10.) Allah, d.., kae: ) Allah je, nema boga osim Njega, ivi i sam po sebi opstojei194 11.) Allah, d.., kae:
Kajjum je onaj koji sam o sebi opstoji a onaj koji sam o sebi opstoji neovistan je o bilo emu. Da je Allah, d.., tijelo, onda bi On bio ovistan o drugima a ne bi drugi bili ovisni o Njemu. ) On je Gospodar nebesa i Zemlje i onoga to je izmeu njih, zato se samo Njemu klanjaj i u tome budi ustrajan. Zna li da ime Njegovo iko ima.195 Kae Ibn Abbas: Zna li da Mu ima ita slino!?
Sura El Enam 79. ajet Sura El Enam, 83. ajet 194 Sura El Bekara, 255. ajet 195 Sura Merjem, 65. ajet
192 193
Da je On ogranien onda bi Mu svaka supstancija bila slina.
Sami Deko
12.) Allah, d.., kae:
75
On zna ta su radili i ta ih eka, a oni znanjem ne mogu Njega obuhvatiti.196
Ovo ukazuje na to da On nije tijelo jer, da je tijelo onda bismo mi mogli da Ga spoznamo.
Neko e rei: Zato ne moemo da kaemo da je On tijelo (ili da On ima ruku, nogu) ali da je to tijelo koje mi ne moemo obuhvatiti naim znanjem. Kaemo mu: Da je to tako onda mi ne bismo mogli da kaemo da smo spoznali planine, mora i doline jer mi nismo spozali mnogo njihovih dijelova. Pa ako je to tako, onda u opisivanju Allaha, d.., ovim ne bi bilo nikakve koristi. 13.) Allah, d.., kae: )
A kada te robovi Moji za Mene upitaju, Ja sam, sigurno blizu: Odazivam se molbi molitelja kada Me zamoli. Zato neka oni pozivu Mome udovolje i neka vjeruju u Mene, da bi bili na pravom putu.197 Da je, Allah d.., ogranien iznad Ara ili na nebesima onda ovaj ajet ne bi bio ispravan jer je on sputen kao odgovor na pitanje: Je li na Gospodar blizu ili daleko? 14.) Da je Allah, d.., gore onda bi On bio izvedenica od rijei tebe je
196 197
. Allah, d.., potvruje ovo u Kuranu pa kae: )
ono to je gore. Sve ono to je iznad
jer je
Sura Taha, 110. ajet Sura El Bekara, 186. ajet
76

On s neba, iz oblaka veliine brda, sputa grad198 I kae: I Mi s neba istu vodu sputamo199 Allah, d.., kae: )
Da je Allah, d.., iznad Ara, onda bi onaj koji je na Aru, kada bi pogledao na gore, video kraj Allahovog, d.., bia tj. Allah, d.., . bi u odnosu na njega bio gore i bio bi Objavljuje ga Stvoritelj Zemlje i nebesa ( es semavat ) visokih.200 ) je mnoina rijei Rije iznad, odnosno, sve to je gore. 15.) Allah, d.., kae: I kae: Pa ako je Allah, d.., stvoritelj svega to je iznad, svakog onda to znai da je On Stvoritelj samog Sebe jer je On odnosu na Ar a to je neispravno. ) i ona obuhvata sve to je u ,
I meleki e na krajevima njegovim stajati, a Ar Gospodara tvoga e tog dana iznad njih osmorica drati.201 Oni koji nose Ar202
Sura En Nur, 43. ajet Sura El Furkan, 48. ajet 200 Sura Taha, 4. ajet 201 Sura El Hakkah, 17. ajet 202 Sura Gafir, 7. ajet
198 199
Sami Deko
Ako Allah, d.., sjedi na Aru (kako to tvrde oni zbog kojih smo napisali ovu knjigu) onda e oni koji nose Ar nositi i Njega i On e biti ovistan o stvorenjima.
77
16.) Ako je Allah, d.., na Aru ili iznad njega, onda bi staranje Ara trebalo da bude prije stvaranja nebesa i Zemlje jer, ako je Ar Njegovo mjesto a nebesa Zemlja mjesto Njegovih stvorenja, onda je logino da se pripremanju Njegovog mjesta daje prednost. Meutim, poznato je da je Allah, d.., prvo stvorio nebesa i Zemlju pa tek poslije Ar. Kae Allah, d.. : ) Gospodar va je Allah, koji je nebesai Zemlju, za est vremenskih razdoblja stvorio, a onda - stvarajui Ar, svemirom zagospodario.203 17.) Kae Allah, d.., u Kuranu: ) Sve e osim Njega propasti204 18.) Kae Allah, d..: )
Ajet ukazuje na to da ce Ar nestati i da e granice i mjesto nestati pa ako je Allah, d.., iznad Ara, ogranien u mjestu, onda e i On sam nestati. On je Prvi i Poslednji205 Allah, d.., nas obavjetava da je On oduvijek i da je On zauvijek to znai da je postojao i prije a postojae i poslije mjesta i ogranienosti. Time nam On, Uzvieni, jo jednom ukazuje da nije iznad Ara, da nema ruke. Jo jednom nam ukazuje na to da je On Gospodar Vjeni.
Sura Junus, 3. ajet Sura El Kasas, 88. ajet 205 Sura El Hadid, 3. ajet
203 204
78

19.) Allah, d.., kae: ) 20.) Allah, d.., kae: )
ini seddu i Gospodaru svome se pribliavaj.206 Pa ako je Allah, d.., gore, onda Mu se mi injenjem sedde ne bismo pribliavali ve bismo se od Njega udaljavali. Zato, ne inite druge Allahu ravnim207 Allah, d.., nas i ovim ajetom obavjetava da on nije tjelesan, da nema ruke, noge i sl. Jer, da je On tijelo, onda bi Mu svako tijelo bilo ravno u stvarima koje su zajednike za sva tijela a koje smo ranije objasnili.
21.) Upitali su Ebu Hasan El Earija: Zato odbacujete da Allah, d.., ima tijelo i oblik? Pa je rekao: Mi to odbacujemo naprosto zbog toga to je osoba koja postavlja takvo pitanje htjela rei: Zato odbacujete da je Bog dug, irok i sloen?- ili je htjela time Boga oznaiti tijelom premda On ne mora biti dug, irok, sloen, niti dubok. Pa, ako je htio kazati: Zato vi onda odbacujete da je On dug, irok i sloen? kao to se kae za tijela sa kojima imamo neposredno iskustvo takvo to je nemogue jer sloenost podrazumijeva vie od samo jedne stvari; ona zapravo podrazumijeva najmanje dvije stvari jer jednostavna stvar sama po sebi ne moe biti sloena. No, mi smo ranije pokazali da je Bog Jednostavan. Zbog toga je pogreno rei da je On sloeno bie. S druge, pak, strane, ako je htio rei: Zato vi ne nazivate Boga tijelom, uprkos tome to On ne moe biti dug, irok ili sloen? nije u naoj moi da odreujemo imena ili nazive, mi ne moemo Boga nazvati onim imenima kojima sam Sebe nije nazvao ili imenovao, odnosno kojima ga nije nazvao Njegov Poslanik i napokon oko kojih nije postignut koncenzus.208
Sura El Alek, 19. ajet Sura El Bekara, 22. ajet 208 Bit Polemike, Ebu Hasan El Eari, str. 22- 23.
206 207
Sami Deko
Ulema Ehli Sunnet Vel Demata se sloila da Allah, d.., nije ogranien, nije tjelesan niti ima bilo ta od tjelesnih stvari koje mu vehabije pripisuju: Kae Mula Ali El Kari: Allah nema granicu niti kraj, On nije ogranien, niti je bilo ta od odlika tjelesnih stvorenja niti tee u Njegovom hakku vrijeme i mjesto kako to govore mudessimi, oni koji Ga porede sa stvorenjima i zagovornici hulula.209 Kaze Ibn Nudejm: I tekfiri se za pripisivanje Allahu mjesta. Pa ako kae: Allahu fi sema elei time da citira ono to je dolo od Kur'ana ne tekfiri se. A ako ne bude kod njega nijet tekfiri se kod veine i po tome je fetva.210 Kae se u Fetava Hindijje: Pa ako kae: Allah je na nebu elei time mjesto tekfiri se. A ako kae Allahu fis sema elei time citiranje ajeta ne tekfiri se. A ako ne bude bilo kod njega nijeta tekfiri se.211 Kae Taberi: Allah nije ovistan o bilo emu poput tijela i sl.212 Kae Kurtubi (tumaei hadis da je ovjek najblii Allahu dok je na seddi): Ovo se odnosi na najvei stepen bogobojaznosti a ne na prostornu blizinu jer Allah nije ogranien prostorno.213 Kae Ibn Hiban: Hvala Allahu koji nema granice niti mjesta.214 Kae Zehebi: Zalaenje u nejasne ajete je neto za ta nemate dozvolu niti je doao tekst o opisivanju Allaha kao neega prostorno ogranienog. Allah, d.., je Uzvien od toga da bude ogranien.215 Kae Ibn Hazm Ez Zahiri: Od nunih stvari je vjerovanje da Allah nije ogranien u mjestu.216 Kae Bejheki : Nije tano opisivanje Allaha kao prostorno ogranienog.217
erh Fikhil Ekber, Mula Ali El Kari, str. 57. El Bahrur Raik, Ibn Nudejm El Hanefi, str. 210. 211 Fetava Hindijje, 2/ 259 212 Tarihul Umemi Vel Muluk, Taberi, 1/ 28 213 erhu Sujuti ala Sunenin Nesai, Sujuti, 4/ 254 214 Es Sikat, Ibn Hiban, 1/1 215 Sijer Alamun Nubela, emsuddin Ez Zehebi, 16/ 97 216 El Faslu fil mileli vel ehvai ven Nihal, Ibn Hazm el Endelusi, 1/ 380 217 El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 373.
209 210
79
80

Kae Abdurrahman Ibn Devzi: Istina je da se Allah ne opisuje kao ogranien.218
Kae Kurtubi: Gdje je upitnik koji se postavlja za ono to je u mjestu i nije dozvoljeno da se upotrebljava za Allaha, d.., jer On nije ogranien u mjestu.219 Kae Kurtubi: Ispravno je tekfiriti mudessime jer nema razlike izmeu njih i idolopoklonika. Traie se od njih da se pokaju pa ako se ne pokaju bie ubijeni kao to se ubija murted.220 Kae Nevevi: Hidab se upotrebljava za tijela a Allah nije tjelesan niti ogranien.221
Kae Ebu Hasen El Eari: Hvala Allahu Jednom Jedinom... On nema lik niti granicu pa da ga tako uporedimo sa stvorenjima.222 Kaze Eari: Kae ehli sunnet vel demat: Allah nije tijelo, niti je slian stvorenjima...223 Kae Ebu Fadl Et Temimi El Hanbeli: Upitan je Ahmed, dan prije njegove smrti o citatima koji govore o Allahovim svojstvima, pa je rekao: Prelazimo preko njih kako su nam doli i vjerujemo u njih ako su nam doli vjerodostojnim putem, i ne opisujemo Allaha onim ime sam sebe nije opisao. On je bez granice i bez tijela. A zatim je citirao ajet: Nita nije kao On. i rekao: Ko bude govorio o tome ( o ogranicavanju Allaha) novotar je.224 Kae Ibn Hader El Askalani: Allahu se ne pripisuje mjesto.225 Kae Er Ragib El Asfehani: Allahova blizina je Njegova blagodat prema robu a ne ograniavanje Allaha u mjestu.226
Defu ubheti Tebih, Ibn Devzi, str. 129. El Mufhim, 2/ 143 220 Tezkar fi Efdalil Ezkar, Kurtubi, str. 309. 221 El Minhad, En Nevevi, 3/ 14 222 El Ibane, El Eari, str. 7. 223 Mekalatul Islamijjin, Ebu Hasen El Eari, str. 211. 224 Itikadul Imami Ebi Abdillah Ahmed ibn Hanbel, Ebu Fadl Et Temimi el Hanbeli, str. 87. 225 Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 13/ 484 226 Mufredat Elfazil Kuran, Er Ragib El Asfehani, str. 664.
218 219
Sami Deko
Kae Abdurrahman ibn Devzi: Kau mudessimi da je Allah spomenuo Ar jer je to najblie stvorenje Njemu. Ovo je oito neznanje jer se prostorna ogranienost ogleda samo u tjelesnim stvarima a Allah nije tjelesan.227 Kae Alija, r.a.: Postojao je Allah ali ne i mjesto, i on je sada ondje gdje je bio tada.229 Kae Zejnul Abidin: Ti si Allah, kojeg ne okruuje prostor.232
81
Kae Ibn Hader El Askalani: Dokazuju mudessimi svoje imaginacije da je Allah tjelesan hadisom o nuzulu ali im je ehli sunnet vel demat porekao to jer je Allah Uzvien od svih ogranienja i manjkavosti.228 Alija, r.a., kae: Zaista je Allah stvorio Ar da bi ukazao na svoj kudret a ne da bi ga uzeo kao mjesto za svoje bie.230 Alija, r.a., kae: Ko tvrdi da je Allah ogranien on nije spoznao naeg Gospodara.231
Kae Ebu Muti El Belhi Ebu Hanifi: ta misli kada bi ti rekli: Gdje je Allah? Pa je rekao: Kazae im se: Allah je postojao prije nego su stvorena stvorenja i mjesto. Allah je postojao prije nego je stvoreno Gdje i prije nego su stvorena stvorenja ili bilo ta. On je Stvoritelj svega.233 Kae Imam afija: Postojao je Allah, d.., a nije postojalo mjesto, pa je stvorio mjesto ostajui i dalje neogranien, bespoetan, onakav kakav je bio prije stvaranja mjesta.On ne mijenja svoj zat niti mijenja svoja svojstva.234
Defu ubheti Tebih, Ibn Devzi, str. 131. Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 3/ 39 229 El Ferku bejnel Fireki, Ebu Mensur El Bagdadi, str. 333. 230 Ibid. str. 333. 231 Hiljetul Evlija, Ebu Nuajm, 1/ 73 232 Ittihafu Sadetil Muttekin, 4/ 380 233 Fikhul Ebsat, str. 25. 234 Ittihafu Sadetil Muttekin, 2/ 24
227 228
82
Imamet
Govor o Imametu je veoma vaan u islamskom vjerovanju. Muslimani su u potrebi za imamom koji e ureivati dravne poslove, suzbijati pobune, otpremati vojske. Iz tog razloga svi ashabi su se sloili da je obaveza da se u najkraem moguem roku izabere halifa. Nedugo zatim, sklopljen je Idma o postavljanju Ebu Bekra za halifu.
U svakom vremenu potrebno je da postoji prisutni imam koji je u mogunosti da izvrava poslove halife jer nema koristi u onome koji nije u mogunosti da izvrava sve ono to se od halife trazi, niti ima koristi u postojanju skrivenog halife jer on nije u stanju da izvrava poslove halife stoga nije taan rafidijski govor o odsutnom imamu iji dolazak iekuju.235 Nije dozvoljen imamet dvojice imama u isto vrijeme jer je za stvari koje su u potrebi za halifom dovoljan samo jedan. Iz tog razloga, ashabi nisu imenovali dvojicu halifa jer, da je bilo dozvoljeno imenovati dvojicu halifa bila bi dozvoljena i trojica, etvorica, bilo bi dozvoljeno stotinu halifa u isto vrijeme a to bi dovelo do toga da svaki grad i svako selo imenuju svog halifu i dovelo bi do nesloge, nepokornosti i nemogunosti muslimana da se odbrane od svojih neprijatelja.
Neispravnost imenovanja dvojice imama
Zatim, ako se hilafet povjeri jednom a zatim se pojavi drugi nakon njega, drugome nije dozvoljeno pokoravati se i slijediti ga ve je obaveza skinuti ga sa te funkcije a ako odbije, obaveza je boriti se protiv njega.236 Odgovor na ovo pitanje grana se na dvije stvari:
Ko je najprei za Imamet
235 236
Tebsiretul Edille, Ebu Muin En Nesefi, 2/ 433 Ibid. 2/ 434
Sami Deko
1.) Iz kojeg plemena imam mora biti 2.) Kakvih svojstava mora biti
83
1.) Ehli Sunnet Vel Demat kae: Hilafet je ogranien na Kurejije a oni su potomci En Nadr ibn Kenaneh, ne odvajajui posebno pleme niti posebnu porodicu od njih ve su svi oni obuhvaeni hadisom Boijeg Poslanika, a.s.: Imamet je u Kureju. Zbog ovog hadisa su Ensarije prihvatile da hilafet pripadne Kurejijama na dan Sekife Benu Saide. Ovaj stav od Ebu Hanife, r.a., prenose Zerkan, El Dahderi i Ebu Mensur El Maturidi a muhaddisi ovo miljenje prenose i od imama afije, r.a. Neko e upitati za razlog Poslanikovog, a.s., odabira Kureja kao voe. Razlozi zbog kojih je Posanik, a.s., odabrao ba Kurej da bude nosilac hilafeta su sledei: Traenje imama meu svim ljudima i svim plemenima je teka stvar i skoro da je nemogue izabrati imama izmeu svih ljudi. Pleme Kurej je bilo koncentrisano na jednom mjestu pa je bilo mnogo lake pronai odgovarajuu osobu za imamet u tom plemenu. Poslanik, a.s., je znao da e meu Kurejijama uvijek biti neko ko je u stanju da vodi islamsku dravu pa je ovim hadisom ukazao na njih.
2.) to se halifinih svojstava tie, njih moemo svrstati u tri kategorije: - Poznavanje halala i harama tj. da bude na stepenu Mudtehida - Pravednost237 - Upuenost u politiku i organizaciju vlasti
Najnii stepen pravednosti je da bude od onih ije se svjedoenje prima
Vano je spomenuti da stepen Mudtehida, ak iako se ne nae kod halife, hilafet se moe osnovati jer svoje neznanje o vjeri moe zamijeniti angaovanjem mudtehida prema ijem znanju
237
84

e postupati u stvarima vjere, za razliku od poznavanja politike, organizacije i strategije ratovanja koje nema zamjenu i koje je glavni uslov bez ijeg ispunjavanja osoba ne moe biti halifa.238
Uenjaci Maturidijskog pravca u akidi kau da nije od uslova za imamet da imam bude najbolji u svom vremenu ve se imamet moe povjeriti i osobi koja nije najbolja u svom vremenu, za razliku od Ebu Hasen El Earija koji kae da je obaveza da imam bude najbolji u svom vremenu jer je mnogo lake slijediti najboljeg ovjeka jednog vremena od onih koji to nisu i jer je takav ovjek najkorisniji za islam i muslimane.
Imamet najboljeg
Maturidije svoj stav podupiru postupkom Omera, r.a., koji je imamet prepustio uri u kojoj su se nalazila estorica ashaba a u ijem su sastavu bili Osman i Alija koji su bez imalo sumnje bili na mnogo veem stepenu od ostalih.
Bezgrjenost nije od uslova imameta ve je od uslova poslanstva jer je bezgrjenost povezana sa mudizama, natprirodnih stvari na osnovu kojih je239 utvrujemo. Ako bi neko traio bezgrjenost imama traio bi to bez ikakvog dokaza jer je bezgrjenost vezana za unutranju istou a o tome ne moemo znati osim preko objave. A, ako bi traili bezgrjenost imama a nemaju dokaz njegove bezgrjenosti240 onda bi to bilo optereivanje ljudi onim to nisu u stanju a to se kosi sa Kuranskim ajetom:
Bezgrjenost Imama
Allah vas ne obavezuje osim onim to ste u mogunosti izvriti.241

Tebsiretul Edille, Ebu Muin En Nesefi, 2/ 442 Bezgrjenost 240 Jer bezgrjenost utvrujemo na osnovu Allahovog, d.., svjedoenja 241 Sura El Bekara, 286. ajet
238 239
Sami Deko
Imamet se kod Ehli Sunnet Vel Demata ne nasleuje ve se dobija izborom. Nasljeivanje imameta je neispravno jer bi onda, po onima koji zagovaraju tu ideju, umjesto Alija, r.a., imamet naslijedio Abbas, r.a., jer je amida prei za nasljedstvo od amidinog sina. Zatim, ako bi se imamet nasljeivao Hasan, r.a., ne bi imao vie prava na imamet od Husejna, r.a., niti bi imamet mogao da se sa Hasana prenese na Husejna sa postojanjem Hasanove djece.
85
Nasleivanje imameta
Pitanje hilafeta je veoma vano pitanje i svi muslimani su u potrebi da znaju ko im je halifa kao to su u potrebi da znaju na koju stranu se trebaju okreati u namazu i kao to su u potrebi da znaju koliko rekata ima svaki namaz Iz tog razloga, da postoji tekst od Poslanika, a.s., u kojem on imenuje halifu muslimana nakon sebe taj hadis bi se ogromnom brzinom rairio meu ljudima i bio bi optepoznat kao sto je optepoznata naredba okretanja ka Mekki i kao to su optepoznate ostale stvari koje smo spomenuli. Meutim, ashabi, koji su nam dobro poznati po preputanju odredbe tekstu, su nakon smrti Boijeg Poslanika, a.s., pristupili odabiru halife iz ega zakljuujemo da Poslanik, a.s., nije odredio halifu muslimana nakon njegove smrti.
Imamet se dobija izborom a ne tekstom
Oni od njih, kojima je Poslanik u toku ivota preputao upravu nad pojedinim podrujima poznati su nam po njihovoj odbojnosti prema bogatstvu, popularnosti i ovodunjalukim uzitcima. Oni su upravljali zemljama samo iz elje da udovolje vjeri, da raire islam i uine Allahovu, d.., gornjom a rije nevjerenika donjom. Pa, ako nam je dobro poznat njihov stav o upravi i ako nam je dobro poznata njihova elja prilikom uprave zemljama, zar je mogue da pomislimo da e neko od njih ostaviti hadis Boijeg Poslanika, a.s., i postupiti suprotno, ako takav hadis postoji?! Zatim, zar je mogue da oni, koji su opisani kao ummet koji poziva na dobro a odvraa od zla, ne odvrate ljude od zla
86

razilaenja sa tekstom Boijeg Poslanika, a.s., po pitanju hilafeta ako takav tekst postoji?
Zar Allah, d.., nije znao kakvi e oni biti u toku ivota i nakon smrti Boijeg Poslanika?
Zar ete rei da Allah, d.., nije znao da oni nakon smrti Boijeg Poslanika nee odvraati od zla pa ih je grekom opisao tim svojstvom ?! Zatim kaemo: Da postoji tekst o hilafetu od Boijeg Poslanika, zar se ne bi onaj koga je Poslanik, a.s., oporuio pozvao na taj tekst da dobije svoje pravo? Pa ako ne postoji takva potranja od Alije niti od bilo koga drugog mi tvrdimo da Poslanik, a.s., nije imenovao halifu nakon sebe. Zar nije Alija onaj koga znamo po hrabrosti, onaj koji ne posustaje zbog slabosti, zar nije Alija onaj koga znamo po vrstoj vjeri u Boiju odredbu? Zar ne znamo Aliju po njegovom pismu namjesniku Osman ibn Hunejfu: Tako mi Allaha, ako bi se Arapi odmetnuli od vjere Muhammedove, iao bih ka njima kao ponor smrti, udarao bih ih udarcima koji raspruju glave i drobe kosti sve dok Allah, d.., ne presudi izmeu mene i njih, a On je najbolji Sudija.
Je li mogue da Allah, d.., kao drugove Boijeg Poslanika i njegove pomagae u najteim trenucima islama stvori loe ljude?
Zar je mogue, nakon upoznavanja sa Alijinom biografiom, rei da je on posustao i dao nekome da mu otme pravo, da nekome da da postupi suprotno naredbi Boijeg Poslanika a.s.
Rafidijsko napadanje ashaba je, zaista, napadanje ashaba uopteno a Alije, r.a., posebno jer ga oni, ako smatraju da ga je Poslanik oporuio za halifu, smatraju nesposobnim i slabim. Smatraju da se on nije oslanjao na Allaha, d.., koji uzdie istinu a poniava zabludu, smatraju da on nije vjerovao u obeanje Poslanika, a.s., koji ga je ostavio za halifu. Smatraju ga jadnim i prestraenim jer je udao svoju erku za osobu koja mu je, po njima, preotela hilafet i koja je kafir, da bi sauvao sebe i svoj imetak.
Sami Deko
Zatim opisuju Allaha, d.., svojstvom pogreivosti i laganja kada kau da su ashabi radili suprotno Poslanikovoj oporuci, jer ih je Allah, d.., opisao kao ljude koji nareuju na dobro a odvraaju od zla. Zatim emo rei: Ako je mogue da su ashabi ostavili tekst ovakve vanosti, sta ete onda rei onima koji tvrde da je Allah, d.., propisao druge ibadete koji su derogirali namaz, post, zekat, ali su ashabi ostavili te ibadete i prihvatili samo ono to nam je danas poznato? Je li ispravan govor ovih ljudi? Pa, ako kau: Ne! traiemo da nam navedu razliku izmeu ovoga i onoga u ta oni pozivaju. Istinu je rekao ko je rekao: Pokaite mi malog iju da vam pokaem velikog otpadnika.
87
A ako kau: Da! Ispravan je govor ovih ljudi! onda su odbili erijat, ponitili vjeru, ne postoji onda ni jedan dokaz da je ovo to danas radimo erijat Poslanika, a.s., a ovo je najvee otpadnitvo. Ako kau da ono to mi navodimo o braku izmeu Alijine erke Ummu Kulsum i Omera nije preneseno ispravnom predajom Rei emo im: Ako nije ispravan govor o braku izmeu Omera i Alijine erke i pored svih predaja koje se navode u istorijskim knjigama i pored dokazivanja uenjaka erijata Alijinim premetanjem Ummu Kulsum iz Omerove kue nakon njegovog ubistva da je dozvoljeno da ena ini iddet u nekoj drugoj kui, mimo kue njenog mua kada situacija to zahtijeva, kako su onda ispravni vai rivajeti o Poslanikovoj oporuci hilafeta Aliji koje niko ne zna? Kako? - a Idma je sklopljen suprotno od toga? Zatim, ako kaete da on nije mogao da prenese taj hadis zbog straha za svoj zivot, pa zato ga onda nije prenio u vrijeme svog hilafeta kada je imao mnotvo sljedbenika, kada se nije plaio? Zar se ikada desilo da se hadis takve vanosti preuti?
Ako su plemena Evs i Hazred bez pogovora prihvatila Ebu Bekrov rivajet hadisa: Imamet je u Kureju zar ne bi prihvatili Alijin hadis u kome se kae da ga je Poslanik, a.s., imenovao za halifu?
88
Vehabizam, najopasnija novotarija Hilafet Ebu Bekra
Ebu Bekr, r.a., je bio Kurejija, imam, mudtehid, poznavalac politike i strategije ratovanja, halifa muslimana ije je slijeenje bilo obavezno.
Prvo razilaenje koje se desilo meu muslimanima je razilaenje po pitanju smrti Boijeg Poslanika, a.s. Pa je ustao Ebu Bekr i odrao poznatu hutbu: Onaj ko je vjerovao u Muhammeda, Muhammed je mrtav, a onaj koji je vjerovao u Muhammedovog Gospodara, Muhammedov Gospodar je iv i nee umrijeti pa su svi shvatili da je Muhammed umro i nestalo je razilaenje.
Zatim su se razili oko mjesta ukopa Boijeg Poslanika, a.s., pa su neki rekli da se treba prenijeti u Kuds i tamo ukopati, neki su rekli da se treba ukopati u Medini, gradu njegove hidre a neki, pak, da se treba ukopati u njegovom rodnom gradu, Mekki. Trajalo je razilaenje sve dok Allahovom milou nije doao Ebu Bekr i prenio hadis: Poslanici se ukopavaju na mjestu na kojem su umrli. Pa su svi prihvatili hadis i ponovo je nestalo razilaenje. Potom su se razili po pitanju hilafeta pa su neki rekli: Od Ensarija halifa i od Muhadira halifa, pa je doao Ebu Bekr i prenio hadis: Imamet je u Kureju. Nakon ega su svi prihvatili hadis i imenovali njega za halifu to zbog Poslanikovog preputanja imameta u namazu Ebu Bekru, to zbog ajeta koji upuuju na njega, to zbog Ebu Bekrovog predvoenja Hadda 9.H.g. Dokaz ispravnosti hilafeta Ebu Bekra nalazimo u Kuranu. Kae Allah, d..:
Reci beduinima koji su izostali: Biete pozvani da se borite protiv naroda veoma hrabrog i monog sve dok se ne pokori. Pa ako posluate Allah e vam lijepu nagradu dati, a
Sami Deko
ako izbjegnete, kao to ste i do sada izbjegavali, na muke nesnosne e vas staviti.242
89
Allah, d.., nareuje Poslaniku, a.s., da kae onima koji su izostali iz borbe sa njim da e biti pozvani da se bore protiv veoma hrabrog i monog naroda i ukazuje ovim ajetom da je onaj koji e ih pozvati da se bore osoba koju je obaveza slijediti jer, ako mu se budu pokoravali zasluie lijepu nagradu a ako mu se ne budu pokoravali eka ih bolna patnja. Deo ajeta: ) pa ako posluate, Allah e vam lijepu nagradu dati, a ako izbjegnete kao to ste i do sada izbjegavali, na muke nesnosne e vas staviti. Jasno ukazuje na obavezu slijeenja i pokoravanja tom imamu koji e ih pozvati jer se samo sluanjem njegove naredbe zarauje lijepa nagrada. Mufessiri su se razili po pitanju: Na koga se odnose rijei: protiv naroda veoma hrabrog i monog. Pa su neki rekli da su oni pleme Benu Hanife a neki su rekli da su to Perzijanci, vojska Bahtensara. Ako kaemo da je to pleme Benu Hanife time utvrujemo hilafet Ebu Bekra i hilafet Omera nakon njega jer ga je Ebu Bekr predloio za halifu. A ako kaemo da su to Perzijanci onda time potvrujemo hilafet Omera i onoga koji je Omeru bio halifa, ijim je hilafetom Omer bio zadovoljan, ije je slijeenje Omer nareivao tj. Ebu Bekra. Allah, d.., kae:
Muhammed je samo Poslanik, a i prije njega je bilo Poslanika. Ako bi on umro ili ubijen bio, zar biste se
242
Sura El Feth, 16. ajet
90

stopama svojim vratili? Onaj ko se stopama svojim vrati nee Allahu nimalo nauditi, a Allah e zahvalne sigurno nagraditi.243
Allah, d.., nas obavjetava da e meu muslimanima postojati oni koji e se vratiti u dahilijjet ali i da postoje oni koji e do kraja biti zahvalni i strpljivi na islamu. Kae Hasan, r.a.: Ebu Bekr je bio imam zahvalnih jer su se oni koji su bili zahvalni i strpljivi borili protiv onih koji su se stopama svojim vratili, a Ebu Bekr je bio voa zahvalnih. Od dokaza hilafeta Ebu Bekra je sklopljeni Idma po tom pitanju. Rei emo im: Idma je sklopljen kada je prisegu dao i Alija, r.a. Rafidije e rei: Allah, d.., kae u Kuranu: ( ) Zatim, u ajetu se spominje da e se vraanje stopama dahilijjeta od strane nekih muslimana desiti odmah nakon Poslanikove smrti, u vrijeme kada je Ebu Bekr, r.a., bio halifa. U njegovo vrijeme se desilo odmetanje od vjere pa su na odmetnike izali zahvalni ashabi Boijeg Poslanika na elu sa Ebu Bekrom. Pa ako rafidije kau: Idma nije mogao biti sklopljen jer Alija, r.a., nije bio prisutan!
Vai zatitnici su samo Allah i Poslanik Njegov i vjernici koji ponizno molitvu obavljaju i zekat daju.244 Pod rijeima: oni koji ponizno molitvu obavljaju. Misli se na Aliju a to znai da je on zatitnik muslimana to znai da je on halifa poslije Poslanika, a.s. Kaemo im: Da ajet upuuje na to to govorite to bi onda spoznali ashabi i sam Alija i ne bi se sloili na hilafet Ebu Bekra, Omera i Osmana.
243 244
U ajetu se spominje mnoina pa je preokretanje mnoine u jedninu odstupanje od stvarnosti bez ikakvog dokaza. Takoe,
Sura Ali Imran, 144. ajet Sura El Maide, 55. ajet
Sami Deko
da je dozvoljeno da oni upotrebe ovaj ajet kao dokaz za Alijin imamet onda bi bilo dozvoljeno i drugima da ga upotrebe kao dokaz za hilafet svojih halifa.
91
ak i da prihvatimo da ajet upuuje na Aliju, rije velijj ne upuuje na imamet jer velijj nekada znai i : pristalica i tienik pa je mogue da Alija bude velijj Ebu Bekra tj. Njegov pristalica.
Rafidije e zatim pokuati da hadisom: Allahu moj, budi zatitnik onome koga on zatiti i neprijatelj onome kome on bude neprijatelj. Dokau hilafet Alije nakon Poslanika, a.s.. Meutim, svakom razumom obdarenom biu jasno je da u ovome nema dokaza za njegov hilafet jer je ovo dova za Aliju, r.a. Poslije toga e rei: Poslanik je rekao: budi neprijatelj onome kome on bude neprijatelj. A Ebu Bekr je bio Alijin neprijatelj.
245
Rei emo im: Neprijateljstvo245 izmeu Alije i Ebu Bekra nije
ije, esto pokuavaju da prevare obine ljude i uvere ih da je Alija, r.a., smatrao Ebu Bekra i Omera laovima. Oni navode hadis: ... Ebu Bekr vam je naveo hadis Boijeg Poslanika, a.s u kojem on kae: Ono to ostane posle nas se ne nasleuje, ono to mi ostavimo je sadaka. Vi ste ga zbog toga proglasili laovom, pokvarenjakom i izdajnikom kojim pokuavaju da dokau da je Alija r.a. smatrao Ebu Bekra i Omera laovima i pokvarenjacima to je daleko od istine. Kae Imam Nevevi komentariui ovaj hadis: Kae Maziri: Ove rijei koje se prenose ne prilie Abbasu, r.a., niti nekome poput Alije r.a. Mi ne kaemo za ikoga da je bezgrjean osim za Poslanika, a.s., i za onoga kome Poslanik, a.s., to posvjedoi, ali je nama nareeno da imamo lijepo miljenje o svim ashabima. Zbog toga, neki ljudi smatraju ove rijei grekom prenosilaca ovog hadisa tako da ak neki i ne zapisuju ovo u svojim prepisima. Kae Maziri: A ako pripiemo i potvrdimo ove rijei potrebno je da damo odgovarajue tumaenje za njih pa je od najboljeg to smo uli u komentaru ovoga to da su ove rijei Abbasa, r.a., od izraavanja miljenja, prema sinu svoga brata kojeg Abbas smatra kao svojim sinom, koje ne misli zaista i u iju je suprotnost siguran. Abbas je izgovorio ove rijei kako bi ukazao Aliji r.a. na estinu greke koju je poinio kada je smatrao da je Abbas, r.a., pogrijeio u ovoj stvari I kako bi ga savjetovao da se povrati od te greke a ne zato to je smatrao Aliju laovom i sl. Ovo tumaenje je neophodno jer je ovaj razgovor tekao uprisustvu velikih ashaba poput Omera, r.a., Osmana r.a., Sada r.a., Zubejra r.a. i Abdurrahmana r.a., i niko od njih nije negirao ovo u govoru Abbasa ak iako su nam oni poznati po odvraanju od zla i upuivanju na dobro jer su svi oni znali i razumjeli iz konteksta i situacije da oni to nisu zbilja mislili. ( Kaem ( Sami Dzeko): itski govor da je Abbas zbilja smatrao Aliju laovom i da je Alija smatrao Ebu Bekra i Omera laovima i pokvarenjacima je
92

utvreno ve je mnogobrojnim hadisima utvrena suprotnost toga. Zar se ne prenosi od Alije, r.a.,: Priao mi je Ebu Bekr i istinu je rekao Ebu Bekr Nakon toga, rafidije e rei: Rekao je Boiji Poslanik: Onaj kome ja budem mevla, Alija je njegov mevla. A ovo ukazuje na njegov hilafet nakon Poslanika. Kaemo: Da u hadisu postoji neto to ukazuje na Alijin hilafet ne bi se sklopio Idma za hilafet nekog drugog jer je Poslanik, a.s., rekao: Nee se moj ummet soiti na zabludi. Rije ( A Allah je njegov pomaga ( mevla ) i Dibril i posluni vjernici.246 ) nekada znai pomaga kao u ajetu: u arapskom jeziku ima nekoliko znaenja:
nevjerovanje u Kuranski ajet: Vi ste najbolji narod koji se ikada pojavio: Nareujete da se ini dobro a od zla odvraate i u Allaha vjerujete. ( Ali Imran, 110) jer je nemogue da prisutni ashabi koji su opisani ovim svojstvima od strane Sveznajueg preute na takav govor osim u sluaju da su znali da oni ne misle to zaista.) Kae Maziri: Isto je i u sluaju Omerovog govora koji znai: Zbog vaeg miljenja da smo ja i Ebu Bekr pogrijeili, a i mi i vi vjerujemo u jedno, mi emo ispasti kao laovi, pokvarenjaci i izdajnici. tj.: Neko e pomisliti, zbog vaeg suprotstavljanja nama,da vi nas smatrate laovima i izdajnicima. ( erh Sahihil Muslim, Jahja ibn eref En Nevevi, 12/ 71- 72) Kae Imam Ebul Hasen Es Sinedi: Njegove rijei: izmeu mene i ovog grjenika, laova i pokvarenjaka. Znae: Izmeu mene i onog ko se prema meni ponaa kao to se ponaa neki laov, izdajnik, grjenik. Takoe ,Omerove rijei isto ovo znae tj.: Ponaali ste se prema nama kao onaj koji vidi da je njegov drug laov, pokvarenjak i izdajica. ( Haijetu Sinedi ala Sahihil Muslim, str. 68) Kae Imam Muhammed Tekijj El Usmani: Rasprava izmeu Abbasa i Alije desila se zbog uprave nad Poslanikovom a.s. sadakom u Medini. Svaki od njih je traio od Omera r.a. da mu da upravu nad dijelom zemlje nad kojim drugi nee imati pravo. Pa je Omer r.a. to odbio jer bi moda takvom podjelom neko pomislio da je to podjela sa pravom vlasnitva nad tim imetkom. Omer, r.a., se plaio da nakon nekog vremena ljudi ne kau da je on dodijelio njima vlasnitvo nad tom zemljom. Nakon toga im je Omer, r.a., rekao , kao to se to i vidi iz hadisa, da, ili zajedno upravljaju tom zemljom, ili e on preuzeti upravu u svoje ruke. ( Fethul Mulhim erh Sahihil Muslim, Muhammed Tekijj El Usmani, 3/ 49) 246 Sura et Tahrim, 4. ajet
Sami Deko
ponekada znai i roak. Kae Allah, d..: )
93
Bojim se roaka ( mevalije ) mojih po krvi nakon mene247
Kae El Fadl ibnul Abbas ibn Utbe ibn Ebi Leheb govorei o Benu Umejje: ponekada znai onaj koji je oslobodio pa e znaenje hadisa biti: Onaj koga sam ja oslobodio, Alija ga je oslobodio ( mevla ). Odnosno Aliji poklanjam nagradu od toga. ponekada znai i komija. Kae Murebi ibn Dadaa El Kilabi kome je komija bio Kelib ibn Jerbu, hvalei svoje komije: Allah dobrim nagradio a dobro je kod Njega. Kelib ibnu Jerbua i pohvalu mu uveao. Izmijeali smo se naim duama pa pohrlie da lijepu pomo, svi do jednog, njihovom komiji - ( mevla ) prue - Od znaenja rijei Kajs El Kilabi:
247
Polako o sinovi mog amide, polako roaci moji, nemojte iskopavati ono to je bilo zakopano.
nekada dolazi u znaenju miljenika. Kae Poslanik, a.s.,: Muzejna, Duhejna, Eslem i Gifar su miljenici - ( mevla ) Allaha i Njegovog Poslanika.
je i zet. Kae El Muhtar ibn Jezid ibn
Sura Merjem, 5. ajet
94

I nemojte zaboraviti da su oba pomagaa, a ovaj na pijaci je zet ( mevla ) Benu Bedra.
Sva ova znaenja koja smo spomenuli, spomenuli smo ih da ukaemo da mevla u arapskom jeziku nikako ne moe biti halifa. Zatim, ako hadis podvrgnemo ovim znaenjima vidjeemo da mu najvie odgovara znaenje pomaga tj.: Onaj kome sam ja pomaga u njegovom vjerovanju i Alija je njegov pomaga u vjeri, titie ga svojim tijelom i svojom duom. Iz ovog hadisa vidimo da Poslanik, a.s., ukazuje na Alijin, r.a., visoki stepen u vjeri i ukazuje na to da je ono to se ne vidi kod Alije isto kao ono to se vidi kod njega jer on sve radi iskreno, ne skriva u sebi nikakva suprotna osjeanja onima koja ispoljava. Alija pomae, ne zbog uvenosti, elje za imetkom ili prijestoljem, nego zato to je njegova unutranjost takva, zato to voli da pomae, Allaha radi. Takoe, od moguih znaenja ovog hadisa je i: Onaj koji voli mene on voli i Aliju. Neko e upitati: Zato Poslanik, a.s., ovako govori o Aliji? Korist spominjanja Alije u mnogobrojnim hadisima Boijeg Poslanika, a.s., je najverovatnije u tome to je Poslanik, a.s., znao da e Haridije napadati Aliju i tvrditi da je on izaao iz vjere pa ga je ovim govorima zatitio i pobio njihove tvrdnje. Ako rafidije kau: Da je Poslanik, a.s., ovim hadisom eleo da ukae na to to tvrdite, on bi rekao: Alija u sebi ne skriva nita ve je onakav kakvim ga vidite. Zatim, ovakva tvrdnja je optuivanje Poslanika, a.s., da nije vjerodostojno izvrio svoju misiju poslanstva. Mi im kaemo: Isto tako, da je ovim hadisom eleo da ukae na Alijin hilafet on bio rekao : Alija je halifa nakon mene. Ono to smo mi naveli od znaenja rijei mevla, niko ga nije negirao i nije sklopljen idma suprotno od toga za razliku od rafidijskog razumijevanja na iju se suprotnost sklopio idma ashaba.
Sami Deko
Jo jedan od naina na koji e rafidije pokuati da dokau hilafet Alije, r.a. je tumaei hadis Poslanika, a.s., u kojem on Aliji kae: Jesi li zadovoljan da naspram mene bude kao Harun Musau s tim to nakon mene nema Poslanika?248 da se odnosi na hilafet. Kaemo im: Vi rafidije, zbog zaostalosti vaeg razuma uvijek se hvatate za neto u emu nema dokaza za ono to pokuavate dokazati. Dokaz nepostojanosti onoga to tvrdite u ovom hadisu je na prvom mjestu Idma ashaba na hilafet Ebu Bekra i Alijino nekorienje ovog hadisa da utvrdi svoj hilafet tada, i u vrijeme pobuna u toku njegovog hilafeta.
95
Zatim, dokaz nemogunosti da se ovaj hadis koristi kao dokaz za utvrivanje hilafeta je to to je njegovo bukvalno znaenje odbaeno. Naime, Harun je bio Musaov brat po ocu i po majci i bio njegov sudrug u poslanstvu, primao objavu od Allaha, d.., i nije bio halifa nakon Musaa jer je on umro prije Musaa a.s. A to se Alije tie, on, niti je bio brat Poslanika po ocu i majki, niti je bio njegov sudrug u poslanstvu, pa ako hilafet nije pripao onome ko je sve to bio tj. Harunu pored Musaa, kako onda da pripiemo hilafet onome ko nije nita od toga?
Da rafidije znaju povod ovog hadisa nikada ne bi govorili ono to govore. Ovaj hadis Poslanik, a.s., je izgovorio nakon to je ostavio Aliju u Medinu da bude njen namjesnik dok je on bio sa mudahidima na putu za Tebuk, i kada su munafici govorili da Poslanik izbegava i mrzi Aliju pa ga je Alija pratio, doao do njega i rekao mu: O Poslanice, zar e me ostaviti sa onima koji su izostali? Pa mu je Poslanik, a.s., rekao: Zar nisi zadovoljan da mi bude kao Harun Musau s tim to poslije mene nema Poslanika.? tj. Ostavio sam te da bude moj zamjenik u upravi dok sam ja na putu kao to je Musa ostavio Haruna da ga zamjenjuje i da upravlja narodom dok je on zauzet razgovorom sa Allahom, d.., na Sinaju. Takoe, ako bi u Poslanikovom ostavljanju za svog zamjenika u njegovom odsustvu imalo dokaza za hilafet, pa, Poslanik je u
248
Buhari, hadis br. 3706, str. 438.
96

veini sluajeva za svog zamjenika ostavljao Abdullah ibn Ummi Mektuma, pa zar u tome ima nekakakvog dokaza njegovog hilafeta?
Poslanik, a.s., je postavio Ebu Bekra kao predvodnika Hadda 9.H.g. i postavio ga za imama u damiji u zadnjim danima svog ivota. Poslanik, a.s., je postavio Omera za nadlenog za sadaku Kureja, postavio Zejd ibn Harisa i njegovog sina Usamu za voe vojske neposredno prije svoje smrti. Pa je poslao Muaza u Jemen kao nadlenog za vjerska pitanja. Postavio Bazana kao upravnika Jemena koji je na tom mjestu ostao sve do svoje smrti godine Oprosnog Hadda nakon ega je Poslanik kao namjesnike Jemena poslao Ebu Musa El Earija, Halid ibn Seid ibn El As, Jala ibn Umejje i Amr ibn Hazma. Zatim je poslao Zijad ibn Lebid El Bejadija i Ukae ibn Sevra da upravljaju Hadramevtom. Pa je takoe poslao Itab ibn Usejda u Mekku da bude njen voa i kadija. Postavio je Amr ibn El Asa za vou bitke Zatu Selasil ali ni u jednom od ovih imenovanja nema dokaza da je neko od ovih halifa nakon Poslanika, a.s. Zatim, prenosi se ispravnim senedom preko Ibn Ebi Mulejke a on od Ibn Abasa da je Poslanik, a.s., rekao: Ebu Bekr i Omer su meni kao Harun Musau.249 Pa ako kau: Ovo je ahad predaja kaemo im: Isto tako je i hadis kojeg vi prenosite od ahad predaja.
Mnogo je dokaza ljubavi izmeu Alije i ostalih ashaba. Izmeu ostalog i Alijino udavanje svoje erke Ummu Kulsum za Omera kao i mnogobrojne predaje koje se prenose od njega kao npr.: Prenosi se od Muhammed ibnul Hanefijje250: Pitao sam mog oca: Ko je najbolji ovjek nakon Poslanika? Pa je rekao: Ebu Bekr !A ko zatim? Pa je rekao: Omer ! 251 Prenosi se da je Alija rekao Omeru: Ja , zaista, mislim da e te Allah uiniti da bude sa tvoja dva druga252 sjeam se da sam puno puta uo Boijeg Poslanika,
Tebsiretul Edille, Ebu Muin En Nesefi, 2/ 472 Sin Alije, r.a. a dat mu je naziv Ibnul Hanefijje kako bi se razlikovao od Alijinih sinova sa Fatimom, r.a., jer je on sin Alije i Havle iz plemena Benu Hanife. 251 Buhari, hadis br. 3671, str. 432. 252 Poslanikom i Ebu Bekrom
249 250
Sami Deko
a.s., da kae: Ili smo ja, Ebu Bekr i Omer, uli smo ja, Ebu Bekr i Omer, izali smo ja, Ebu Bekr i Omer.253 Zatim se prenosi da je Alija, r.a., rekao: Niko mi nije priao od Boijeg Poslanika, a.s., a da nisam traio da mi se zakune osim Ebu Bekra, priao mi je Ebu Bekr i istinu je rekao Ebu Bekr.254 Takoe, biljei Buhari da je Poslanik, a.s., rekao: Kada bih nekoga uzeo za prijatelja uzeo bih Ebu Bekra za prijatelja, ali, va drug je prijatelj milostivog.255
97
Prenosi se da je Poslanik, a.s., rekao, govorei o Ebu Bekru i Omeru: Oni su za vjeru kao sluh i vid. Kae Poslanik, a.s.: Ako vlast preuzme Ebu Bekr naiete ga tjelesno slabog ali jakog u izvrenju Allahovih naredbi. Ako vlast preuzme Omer, vidjeete da je on jak u tijelu i jak u izvravanju Allahovih naredbi, a ako je preuzme Alija, vidjeete da je on smiren, na uputi.
Kae Poslanik: Hilafet je nakon mene trideset godina. a ovo je period hilafeta etvorice pravednih halifa. Kae Poslanik, a.s: Ko je bolji od Ebu Bekra, oenio me svojom erkom, opremio me svojim imetkom, borio se sa mnom u satima straha. Prenosi se da je neka ena dola kod Boijeg Poslanika i upitala ga o neemu a zatim rekla: Ako se vratim pa te ne naem, kome da se obratim? Pa je Poslanik, a.s., rekao: Ako se vrati i ne nae me, obrati se Ebu Bekru. Kae Poslanik, a.s.: Narod u kome je Ebu Bekr, ne treba da da prednost nekom drugom.
253 254
Rafidije e rei: Ebu Bekr nije dao Fatimi Poslanikovu, a.s., zaostavtinu256!
Buhari, hadis br. 3685, str. 434. Tebsiretul Edilleh, Ebu Muin En Nesefi, 2/ 472 255 Buhari, hadis br. 3655, str. 431. 256 Kaze ejh El Muhammed Tekijj El Usmani El Hanefi: Poslanik a.s. je kao otac ovjeanstva pa je njegov miras pripao svima kao trajna sadaka. ( Fethul Mulhim, 3/ 53) Prenosi Urve o Aie, r.a., da je rekla: Kada je umro Boiji Poslanik, a.s., njegove ene su elele da poalju Osman ibn Affana Ebu Bekru da
98

ga upita o njihovom mirasu pa je Aia rekla: Zar Poslanik a.s. nije rekao: Mi se ne nasleujemo, ono to ostavimo to je sadaka. ( Sahih Muslim, hadis br. 4546, Ebu Davud, hadis br. 2977) Ovim hadisom pobijamo tvrdnju ija da je Ebu Bekr izmislio taj hadis jer se hadis sahih predajom prenosi i od Aie i mnogih drugih. Takoe, ne postoji nikakva korist za Ebu Bekra u nedavanju mirasa porodici Boijeg Poslanika pa on nema nikakve potrebe da izmilja hadise. itske tvrdnje su smijene jer je to optuivanje najboljeg ashaba za iji je iman posvjedoio Allah, d.., Njegov Poslanik i cio Poslanikov Ummet da je bez razloga, bez ikakve koristi za sebe ili za svoju porodicu sa ogromnom tetom i sa ogromnim grijehom za izmiljanje hadisa kako je to Poslanik rekao: Ko na mene slae namjerno neka pripremi sebi mjesto u Vatri. izmislio hadis i zabranio Fatimi njeno pravo. U rivajetu Buharije Ebu Bekrovog hadisa da je Poslanik a.s. rekao: Mi se ne nasleujemo, ono to ostavimo to je sadaka. Nakon ovih rijei kae se: Pa mu je Alija r.a. posvedoio to i rekao: Mi znamo tvoju dobrotu o Ebu Bekre, pa je zatim spomenio njihove rodbinske veze sa Poslanikom a.s. i njihova prava nakon ega je Ebu Bekr rekao: Tako mi Onoga u ijem je vlasnitvu moja dua, odravanje Poslanikovih rodbinskih veza mi je drae od odravanja svojih rodbinskih veza. ( Sahihul Buhari, hadis br. 3711) ije, koji tvrde da su sljedbenici Alije r.a. trebali bi da se osvrnu na ovaj i na sline hadise u kojima sam Alija, r.a., iskazuje svoju ljubav prema Ebu Bekru r.a. Kuran takoe govori da se od Boijih Poslanika ne nasleuje imetak vec se nasleuje znanje i mudrost. Kae Allah, d.., u Kuranu: I Sulejman naslijedi Davuda i ree: O ljudi, dato nam je znanje da razumijemo ptiije glasove i svata nam je dato, ovo je zaista prava blagodat. ( An Neml, 16) Iz ovog Kuranskog ajeta jasno vidimo da je Sulejman, a.s., naslijedio Davudovo znanje i njegovu mudrost a ne njegov imetak.. Zatim kae Allah ,d.., u Kuranu prenosei rijei Zekerijje a.s.: Bojim se roaka svojih po krvi poslije mene, a ena mi je nerotkinja, zato mi pokloni od Sebe sina da naslijedi mene i porodicu Jakubovu, i uini, Gospodaru, da bude njime zadovoljan. ( Merjem, 5-6 ) a svakom razumon ovjeku jasno je da se Poslanici ne plae za svoj imetak i za svoje kue ve se plae za svoje znanje. Od Abdurrahman ibn Ebi Lejle se prenosi da je rekao: uo sam Aliju, r.a., da kae: O Boiji Poslanie, to ne vidi da me postavi za upravitelja naeg prava petine pa da ga ja dijelim jo u toku tvog ivota kako nam niko ne bi prigovarao posle tebe? Pa je Boiji Poslanik, a.s., to uradio pa sam ja dijelio u toku njegovog ivota. Zatim je umro Boiji Poslanik pa me je na to mjesto postavio i Ebu Bekr, r.a., pa sam ja dijelio za vrijeme njegovog ivota, zatim me je i Omer r.a. postavio, pa sam dijelio u toku njegovog ivota sve do poslednje godine kada mu je doao veliki metak pa je odvojio nae pravo i poslao mi ga govorei: Uzmi i podijeli. Pa sam mu ja rekao: O voo pravovjernih, ove godine nama ovo ne treba a muslimanima treba. Pa ga je uzeo i podijelio muslimanimate godine. ( Ebu Jusuf, Kitabul Harad, str. 61.; Ahmed, 1/ 84-85) Biljei Omer ibn ebeh od Kesir En Neva: Rekao sam Ebu Daferu ( Muhammed El Bakiru): Jesu li vam Ebu Bekr i Omer nanijeli nepravdu i uzeli vam neto? Pa je rekao: Ne !!! Tako mi onoga koji je poslao rastavlja istine od neistine i dao da ljudima bude uputa, nisu nam nanijeli ni trunicu nepravde ( Tarihul Medineh, Omer ibn ebeh, 1/ 201 ; Es
Sami Deko
Semhudi, Vefaul Vefa, 3/ 1001; erh Nehdil Belaga 4/ 82) Pa zar sam Alija i sam ehlul bejt priznaje da im je Ebu Bekr, r.a., dao njihovo pravo a ije koji lano tvrde da slijede Aliju smatraju da im nije dao njihovo pravo???? Zatim, mnogi ije pokuavaju da neuke ljude obijede da je Fatima, r.a., bila ljuta na Ebu Bekra i da je umrla ljuta na njega. Meutim, ako pogledamo hadis u kojem se spominje zatim vie nije govorila sa njim sve dok nije umrla vidimo da je u njegovom lancu prenosilaca Ibn ihab Ez Zuhri koji je esto komentarisao hadise a nije odvajao svoje rijei od hadisa pa su mu mnogi prigovarali na to i govorili mu: Odvoji tvoje rijei od Poslanikovih. ( En Nektu Ala Ibn Salah, 1/ 829) Ovaj hadis, najbolje nam je objasnio ejh Muhammed Nafi koji kae: Ova pria prenijeta nam je preko 36 seneda. 11 seneda od ukupnog broja nije ilo preko Ibn ihab Ez Zuhrija i ni u jednom od tih 11 nema ni traka Fatimine ljutnje na Ebu Bekra i njenog negovorenja sa njim. Zatim, preko Ez Zuhrija je prolo 25 seneda a od toga u 9 seneda takoe se ne spominje Fatimina ljutnja na Ebu Bekra. (Ruhamau Bejnehum( na urdu jeziku), Muhammed Nafi, 1/ 126-127) Islamska ulema je znala da Zuhri ponekada nenamjerno povee svoje rijei sa hadisom pa su zato rekli: Prenosi Hatib El Bagdadi pa kae: Rekao je Rebia Ibn ihab Ez Zuhriju: O Ebu Bekre, kada govori ljudima svoje miljenje reci im da je to tvoje miljenje a kada im govori sunnet reci im da je to sunnet da ne pomisle da je to tvoje miljenje. ( El Fekih vel Mutefekkih, Hatib El Bagdadi, 2/ 148) Kae Es Sujuti: Murseli Zuhrija, kae Ibn Muin i Jahja ibn Seid El Kattan: Ne obaziri se na to. ( Tedribur Ravi, Sujuti, 1/ 205) Zatim, isti hadis koji ije pokuavaju da dokau Fatiminu ljutnju na Ebu Bekra do njene smrti, pored toga to su to najverovatnije Zuhrijeve rijei prenosi se i sa drugaijim metnom koji objanjava hadis koji se nalazi u Muslimu: Biljei Omer ibn ebeh preko Zuhrija hadis iz Muslima s tim to se na kraju kae: Pa nije govorila sa njim o tom imetku sve do svoje smrti. ( Tarihul Medineh, Omer ibn ebeh, 1/ 197) Ovim hadisom jasno je svima onima koje je Allah, d.., poastio razumom da Fatima, r.a., nije bila ljuta na Ebu Bekra ve nije govorila sa njim o toj temi nikada vie do kraja njenog ivota. Zatim,prenosi se u drugim hadisima od Ebu Tufejla da je rekao: Poslala je Fatima Ebu Bekru: Jesi li ti ( kao halifa tj. Je li Poslanikov imetak pripao Bejtul Malu) nasledio Poslanika ili ga je naslijedila njegova porodica? Pa je rekao: uo sam Poslanika a.s. da kae: Kada Allah, d.., da neto Poslaniku a zatim ga uzme k Sebi, On ostavlja to onima koji ostaju posle njega. Pa sam razumeo iz toga da njegov miras pripada svim muslimanima. Nakon toga je Fatima r.a. rekla: Onda je onako kako ti kae i kako si uo od Boijeg poslanika a.s. ( Ebu Davud, hadis br. 2973 ; Ahmed, 1/ 4 ; Ebu Jala, 37) Zatim biljei Bejheki hadis od E abija: Kada se razbolela Fatima r.a. doao joj je Ebu Bekr r.a. pa je traio dozvolu da ue kod nje. Alija je tada rekao Fatimi: O Fatima, Ebu Bekr ti dolazi u posjeti, voli li da ga pustim? Pa je rekla: Da. Pa je uao nakon toga je rekao: Tako mi Allaha nisam ostavio kuu i imetak i porodicu osim zbog Allahovog, d.., zadovoljstva, zadovoljstva Njegovog Poslanika i zadovoljstva Poslanikove, a.s., porodice. Pa je i Fatima bila zadovoljna njime. ( Bejheki, 6/ 301) Ovaj hadis zabiljeio je i Ibn Sad u Et Tabekat ( 8/27) kao i El Muhibb Et Taberi u Rijadu Nadireh gdje ga je naslovio: Fatima je umrla zadovoljna Ebu Bekrom ( Rijadu
99
100

Kaemo: On joj nije zabranio miras da bi ga on uzeo ve zato to je Poslanik, a.s., rekao: Mi Poslanici se ne nasleujemo, ono to ostavimo je sadaka. i za to su mu posvedoili veliki ashabi poput Omera, Osmana, Alije, Talhe, Zubejra i Abdurrahman ibn Avfa. Kuran nam govori da se Poslanici ne nasleuju. Kae Allah, d..: ( )
I Sulejman naslijedi Davuda i ree: O ljudi, dato nam je da razumijemo ptiije glasove i svata nam je dato, ovo je zaista prava blagodat.257
Nadireh, 1/ 156) Kae Bedruddin El Ajni El Hanefi: Ovo miljenje ( da je umrla zadovoljna Ebu Bekrom) je mnogo jako jer je oigledno da je abi ovo uo od Alije ili od nekoga ko je to uo od Alije r.a. ( Umdetul Kari, El Ajni, 15/ 20) Kae Muhammed Tekijj El Usmani: Prvo je Fatima traila od Ebu Bekra miras, pa kada ju je Ebu Bekr obavijestio o hadisu kojeg je uo od Poslanik a.s. ona je to prihvatila ali je ona traila upravu nad tom zemljom. Meutim, Ebu Bekr joj to nije dozvolio pa je to prihvatila govorei: Onako je kako ti kae i kako si uo od Poslanika a.s. pa je ostalo u njenom srcu neto od njenog prethodnog miljenja jer je mislila da je ovaj hadis ne spreava od uprave imetkom. Nakon toga, Ebu Bekr je to osjetio i otiao kod nje nakon ega je ona umrla zadovoljna njime a i on njome zadovoljan. ( Fethul Mulhim, Muhammed Tekijj El Usmani, 3/ 57) Kae Ibn Kesir: Nakon to joj Ebu Bekr nije dao da upravlja imetkom jer je smatrao da je njegova obaveza kao halife muslimana, da radi sve ono to je radio Boiji Poslanik i da upravlja svime onime ime je upravljao Boiji Poslanik, a.s., kao to to Ebu Bekr kae: Vallahi ja neu ostaviti stvar koju je radio Boiji Poslanik, a.s., a da je ja ne uradim., ona tj. Fatima je osjetila neto u sebi. ( El Bidaje Ve Nihaje, Ibn Kesir, 5/ 289) Zatim, od mnogih itskih imama i u mnogim itskim knjigama se prenosi da je Fatima, r.a., bila zadovoljna Ebu Bekrom i da je Ebu Bekr ispravno postupio po pitanju Poslanikovog mirasa: Prenosi se od Zejd ibn Alija da je rekao: Da sam ja bio na Ebu Bekrovom mjestu i da se meni povjeri sud o tome i ja bih presudio kao Ebu Bekr r.a. ( erh Nehdil Belaga, Ibn Ebil Hadid, 4/ 82) Mnoge itske knjige prenose Fatimino zadovoljstvo Ebu Bekrovom presudom. Od takvih knjiga je i knjiga erh Nehdzil Belaga od Ibn Mejsema El Bahranija ( 5/ 107) kao i Ibn Ebi Hadid u erhu (4/ 80) Zatim biljei Ibn Ebil Hadid od El Murteda od Ibn Aia da je rekao: Kada je Alija postao halifa neki su mu rekli da uzme Fedek pa je on rekao: Stidim se od Allaha d.. da uzmem neto to nam nije dao Ebu Bekr a u emu ga je pratio Omer r.a. ( erh nehdil Belaga, 4/ 94) 257 Sura En Neml, 16. ajet
Sami Deko
Iz ovog Kuranskog ajeta jasno vidimo da je Sulejman, a.s., naslijedio Davudovo znanje i njegovu mudrost a ne njegov imetak.. Zatim, kae Allah, d.., u Kuranu prenosei rijei Zekerijje a.s.:
101
Bojim se roaka svojih po krvi poslije mene, a ena mi je nerotkinja, zato mi pokloni od Sebe sina da naslijedi mene i porodicu Jakubovu, i uini, Gospodaru, da bude njime zadovoljan.258 Svakom razumnom ovjeku jasno je da se Poslanici ne plae za svoj imetak i za svoje kue ve se plae za svoje znanje. Fatima, r.a., nije traila Fedek po osnovi mirasa ve je govorila da joj je Poslanik, a.s., to poklonio jo u toku ivota pa je Ebu Bekra traio od nje svjedoke za to nakon ega su posvjedoili Alija i Ummu Ejmen, nakon ega joj Ebu Bekr nije dao Fedek jer je za ispravno svjedoenje potreban jedan muskarac i dvije ene. Fatima je nakon ovoga pristala na Ebu Bekrovu presudu a dokaz njenog pristanka i zadovoljstva sa Ebu Bekrovom odlukom nalazimo u hilafetu Alije, r.a., jer, ni sam Alija nije isplatio Fedek Hasanu i Husejnu u vrijeme svog hilafeta a da je ispravna rafidijska tvrdnja da joj je Ebu Bekr uinio zulum on bi to uradio.
Hilafet Omer El Faruka
Omer, r.a., je ispunjavao sve uslove za hilafet, bio je Kurejija, politiar, vojskovoa i mudtehid.
Nakon to smo spoznali Omerovu spremnost da bude halifa muslimana, kaemo: Ebu Bekr je predloio Omera za halifu pa su mu svi ashabi dali prisegu, nakon ega je sklopljen idma da drugi halifa muslimana bude Omer, r.a.259
258 259
Sura Merjem, 5-6. ajet Tebsiretul Edilleh, En Nesefi, 2/ 482
102

U poglavlju o Ebu Bekru spomenuli smo da je ajet u kojem Allah, d.., kae: Reci beduinima koji su izostali: Biete pozvani da se borite protiv naroda veoma hrabrog i monog sve dok se ne pokori. Pa ako posluate Allah e vam lijepu nagradu dati, a ako izbjegnete, kao to ste i do sada izbjegavali, na muke nesnosne e vas staviti.260 - dokaz hilafeta Omera, r.a., bez obzira odnosio se ajet na Benu Hanife ili na Perzijance jer, ako kaemo da je to pleme Benu Hanife time utvrujemo hilafet Ebu Bekra i hilafet Omera nakon njega jer ga je Ebu Bekr predloio za halifu, a ako kaemo da su to Perzijanci onda time potvrujemo hilafet Omera i onoga koji je Omeru bio halifa, ijim je hilafetom Omer bio zadovoljan, ije je slijedjenje Omer nareivao tj. Ebu Bekra. ta govoriti o hilafetu ovjeka za koga je Poslanik, a.s., rekao: Kada bi posle mene bio poslan Poslanik to bi bio Omer.261 I rekao: O sine Hattabov, tako mi onog u ijoj je vlasti moja dua, nikada te ejtan nije sreo da ide jednom stranom puta a da on nije preao na drugu stranu.262
Osman, r.a., je bio sposoban za voenje ummeta a dokaz tome je Abdurrahman ibn Avfova prisega njemu i preutno odobravanje ashaba, kao i samo prisustvo u uri koju je odabrao Omer.
Hilafet Osmana
Prenosi se da je Abdurrahman ibn Avf rekao Aliji: Dajem ti

260 261
Sura El Feth, 16. ajet Mustedrek, Hakim, 3/ 92; Musned, Ahmed ibn Hanbel, 4/ 154; Mudemul Kebir, Et Taberani, 17/ 180; a u Buhariji (hadis br. 3689. str. 434) stoji: U Benu Israilu, prije vas, postojali su ljudi kojima je govoreno iako nisu bili Poslanici pa ako bi iko od mog ummeta bio to isto to bi bio Omer. 262 Buhari, hadis br. 3683, str. 434.
Sami Deko
prisegu za hilafet, da sudis po Allahovoj knjizi, po sunnetu Bozijeg Poslanika i slijedi stope Ebu Bekra i Omera? Pa je Alija rekao: Sudiu po Allahovoj knjizi i Sunnetu Poslanika, a.s., i iniu spostveni idtihad. Pa je Abdurrahman to isto rekao Osmanu, pa je on rekao: Da! U ovome je dokaz zadovoljstva ashaba hilafetom Ebu Bekra i Omera jer, da oni nisu bili zadovoljni njihovim hilafetom neko od njih bi progovorio i negirao Abdurrahmanov uslov da trei halifa sijedi stope svoja dva prethodnika. Oni su opisani kao oni koji odvraaju od zla i upuuju na dobro a ako u slijeenju stopa dvojice prethodnika ima ikakvog zla oni bi to negirali. Zatim, u rijeima Alije, r.a., : Sudiu po Allahovoj knjizi i sunnetu Poslanika i iniu sopstveni idtihad. nema niega to bi upuivalo na Alijino nezadovoljstvo Ebu Bekrom i Omerom jer se njegove rijei odnose na njegov mezheb po kojem je mudtehidu zabranjeno da slijedi druge mudtehide, mezheb po kojem je obaveza mudtehidu da propise uzima direktno iz Kurana i Sunneta, za razliku od miljenja Abdurrahmana i Osmana koji smatraju da je mudtehidu dozvoljeno da slijedi drugog mudtehida koji je ueniji od njega. Dokaz da se ove Alijine rijei odnose na idtihad a ne na hilafet nalazimo u Alijinom pomaganju pravednim halifama i njegovoj prisegi Osmanu. Zatim, ono to navode od runih stvari koje su inili njegovi namjesnici, to nije dokaz protiv njega jer ih je on, kada bi saznao za njihovu neposlunost, rasputao i micao sa poloaja.
103
Kakaa ibn Sevra je Alija postavio za namjesnika Mejsana pa je ovaj uzeo njegovo blago i otiao kod Muavije, pa je postavio Eas ibn Kajsa za namjesnika Azerbejdana pa ga je ovaj izneverio a ipak, niko nije rekao da je ovo neka Alijina greka i napao Aliju zbog toga kao to oni napadaju Osmana zbog istih stvari. Takoe, rafidije spominju da je Osman zapalio Mushafe a ne znaju da je to iz razloga da ljudi ne bi uili osim ono to je ispravno i da ne bi uili kiraetima koji nisu ispravni ve da bi
104

uili samo onako na ijoj je ispravnosti postignut Idma. Istinu je rekao Poslanik, govorei o Osmanu: Osman je moj brat i drug u Dennetu. I rekao, pokrivajui svoja koljena kada je uao Osman: Zar da se ne stidim od onoga od koga se stide meleki. Takoe, Poslanik, a.s., je obradovao Osmana Dennetom pa je rekao, kada je video Osmana i Aliju da zajedno ulaze na vrata: Ovako ete vas dvojica ui u Dzennet, vas ne voli osim musliman i ne mrzi vas osim nevjernik. Zatim, ono to spominju o njemu da je on davao veliki imetak svojoj porodici i roacima, istina je, davao je veliki imetak svojim roacima, ali ne iz dravne blagajne ve iz svog sopstvenog imetka a to je najvei stepen dobroinstva. Osman, r.a., je ubijen nepravedno, u trenutnku kada je uio ajet: ( I bie im dovoljan Allah, a On sve zna i sve uje.263 ) Ubijen je na dan kada je u snu video Poslanika, a.s., koji mu je govorio: Nemoj iftariti danas, da iftarimo zajedno. Ubijen je a postio je, ekao iftar sa Poslanikom oslanjajui se na Allaha, d.., koji vjernike najljepom nagradom nagrauje.
Dokaz da je on ubijen nepravedno je u tome to niko od velikih ashaba, onih kojima je obean Dennet, onih koji su bili u uri, uesnika Bedra i ostalih znamenitih, nije smatrao da ga treba smijeniti a kamoli ubiti. Da je zasluivao da bude smijenjen, oni koji nareuju na dobro i odvraaju od zla, bili bi najprei da mu na to ukau.264 Nema sumnja da je Alijino porijeklo i njegova veza sa Poslanikom svima poznata. Svi znaju za Alijin brak sa erkom Poslanika, Fatimom Ez Zehrom, svi znaju za njegovo znanje,
Hilafet Alije
263 264
Sura El Bekara, 137. ajet Tebsiretul Edilleh, En Nesefi, 2/ 484- 488
Sami Deko
njegovu pobonost, njegovu hrabrost. Sve to nam govori da je on bio sposoban za hilafet. Nakon utvrivanja sposobnosti, u vrijeme kada na Zemlji nije postojao bolji ovjek, data je prisega Aliji da bude halifa, voa pravovjernih. Nakon ubistva Osmana, treeg dana, sakupili su se muhadiri i ensarije molei Aliju da zaustavi fitnu koja se irila i prihvati hilafet, pa on prui svoju ruku da mu daju prisegu. Davanjem prisege od strane Huzejme ibn Sabita, Ebul Hejsem ibn Et Tejhana, Muhammed ibn Mesleme, Ebu Musa El Earija, Ibn Abasa i mnogih drugih, hilafet pree u ruke Alije. Kao to smo rekli ranije, nije od uslova za hilafet sklapanje Idmaa ve je dovoljno davanje prisege od jedne grupe ljudi. Zatim, neki uenjaci govore da je Idma sklopljen kada je hilafet prebaen na uru koja je imala est lanova i kada su ti lanovi hilafet povjerili jednom od dvojice: Osmanu i Aliji. Kada je Osman poginuo, ostao je idma za hilafet Alije, r.a. ta rei o Aliji osim hadisa, kada je Poslanik, a.s., bio na Hiri sa Ebu Bekrom, Omerom, Osmanom i Alijom: Smiri se o Hira, nije na tebi niko osim Poslanika, Siddika i ehida. Zaista je pogrdan govor o pravednim halifama utjerivanje u la nikog drugog do Boijeg Poslanika, a.s.
105
106
Allah, d.., nema Ruke
Rije Jed je jo jedna u nizu rijei koje se spominju u Kur'anu a koje imaju vie od pedeset znaenja. Allah, d.., nam je u svojoj savrenoj Knjizi spomenuo da su te rijei i ti nejasni ajeti osnova razilaenja Ehli sunnet vel dzemata i raznoraznih sekti koje uzimaju ove ajete za osnovu svoje akide. Allah, d.., kae:
On tebi objavljuje Knjigu, u njoj su ajeti jasni - oni su glavina Knjige, a i drugi- nejasni. Oni ija su srca pokvarena - eljni smutnje i svog tumaenja slijede one to su nejasni. A tumaenje njihovo zna samo Allah i oni koji su u nauku dobro upueni - oni govore: Mi vjerujemo u njih, sve je od Gospodara naeg. A samo razumom obdareni shvataju.265 Od tih sekti je i sekta Vehabija koja je kao osnovu svoje akide uzela Vasitijsku akidu od Ibn Tejmijje i sline knjige koje su sastavljene iskljuivo od nejasnih ajeta i hadisa. Ista ta sekta, sve te nejasne ajete i hadise tumai shodno svom ogranienom znanju arapskog jezika i islamskih nauka pa kae da rije jed u Kur'anu znai ruka pripisujui tako Allahu Uzvienom neto to sam sebi nije pripisao i poredei Ga sa stvorenjima. Moda nikada ne bi bilo problema izmeu Ehli sunnet vel demata i vehabija po ovom pitanju da vehabije nisu svoj stav pripisale Selefu Salihu koji je od takvih izmiljotina ist. Iz tog razloga, pogledajmo ta je taj jed koji se spominje u Kuranu: Dva su stava uenjaka po pitanju ove rijei:
265
- Prvi je, a to je stav veine selefa, da je najbolje ovu rije prenijeti onako kako je do nas dola na arapskom jeziku bez
Sura Ali Imran, 7. ajet
Sami Deko
prevoenja, tumaenja i ulaenja u kakvou sa ubjeenjem da to nije ruka niti neto nalik organima stvorenja.
107
Ovo je stav imama Ebu Hanife, r.a., koji kae: On je neto to nije slino niemu. A kada kaemo: Neto mislimo potvrivanje Njegovog postojanja bez tijela, bez forme, bez akcidencije. On nema granicu, nema suparnika niti sudruga. Njemu nita nije slino. On ima jed, vedh i nefs onako kako je to Allah, d.., spomenuo u Kur'anu.266
I kae: : Allahov, d.., jed je iznad njihovog jeda, nije kao ejd Njegovih stvorenja, i nije ruka. On je Stvoritelj ejda. Njegov vedh nije kao vedh njegovih stvorenja. On je Stvoritelj svakog vedha. Njegov nefs nije kao nefs njegovih stvorenja, On je Stvoritelj svakog nefsa. Nita nije kao On.267 Kao to vidimo, on samo spominje rijei onako kako su one dole u Kuranu i zabranjuje njihovo prevoenje govorei: I nije dozvoljeno da se jed prevede na Perzijski.268 Prevoenje i tumaenje ove rijei a zatim pokuaj opravdavanja govorom ; Ali mi ne znamo kakvou toga. nije govor selefa ve je to govor mudessima i muebbiha. Kae Ibn Burhan: Muebbihe uzimaju bukvalno znaenje ajeta i hadisa pa jed tumae kao ruka a istiva kao smjetanje.269 Zbog toga, pazi se dragi itaoe od onih koji pripisuju Allahu, d.., manjkavost a zatim pokuavaju da se opravdaju govorei da oni ne poznaju kakvou te manjkavosti. Ruka je manjkavost kakva god da bude. - Drugi stav uenjaka je tevil ove rijei270 u okviru njene upotrebe u arapskom jeziku pazei na tenzih, odnosno, Allahovu istou od manjkavosti. Uenjaci koji zastupaju ovaj stav govore da ova rije ima metaforno znaenje i da zapravo oznaava Allahovu mo i Njegovu dobrotu.
Fikhul Ekber Fikhul Ebsat 268 Fikhul Ekber 269 El Vusul ila Ilmil Usul, Ibn Burhan, 1/ 377 270 Ovo je stav cjelokupnog Halefa i velikog broja uenjaka Selefu Saliha
266 267
108

Mudessimi, muebbihi, vehabije i druge sekte pokuavaju da negiraju tevil ove rijei pa govore da tevilom ove rijei dolazimo do kontradiktornosti i pripisivanja Allahu, d., dvije Moi ili dva Nimeta a to je nemogue jer Allah, d.., po njima, govori u Kuranu da On ima dva jeda, i zato to bi tumaenjem jeda kudretom nestala Ademova, a.s., odlikovanost nad Iblisom. Kae Allah, d.., u Kuranu: ( ) On ree: O Iblisu, ta te je sprijeilo da uini seddu onome koga sam Ja stvorio bi jedejje 271 Allah, d.., govori nam u ovom ajetu da je On stvorio Adema bi jedejje a vehabije govore da ovo bi jedejje znai: sa svoje dvije ruke i da je nemogue da znai sa svojom Moi jer se ovdje upotrebljava dvojina rijei. Da bismo objasnili neispravnost njihove tvrdnje moramo se, prije svega, vratiti na uenjake arapskog jezika i upotrebu ove rijei u arapskom jeziku: Kae Ibn Mukrim El Efriki: Ti nema za ovo beded znai: Ti nema za ovo snage niti jedani tj. moi. 272 I kae: Ja nemam za tog ovjeka jedani odnosno snage.273 Kao to vidimo, Arapi upotrebljavaju dvojinu rijei jed275 da njome ukau na snagu tako da njihov govor da tumaenje jeda snagom u ovom ajetu iziskuje pripisivanje Allahu, d.., dvije Moi nije taan. Pogledajmo sada, kako su uenjaci tefsira protumaili ajete u kojima se spominje ova rije:
Sura Sad, 75. ajet Lisanul Arab, Muhammed ibn Mukrim ibn Menzur El Afriki, 3/ 81, Darus Sadir, Bejrut, Prvo izdanje 273 Ibid. 15/ 422 274 Ibid. 15/ 423 275 Jedani - jedejni
271 272
Kae Ibn Mukrim: A Arapi govore: Ja nemam za ovo jed odnosno nemam za ovo snage, i govore: Ja nemam za ovo jedani i oni nemaju za to ejd odnosno snage.274
Sami Deko
Kae Fahruddin Er Razi: Allah, d.., kae: ( Jedullahi fevka Ejdihim.276 I kae: I kae: ( )
109
Jevreji govore: Jedullah277 je stisnut, stisnute su ruke njihove278 i prokleti da su zbog onog to govore, nije tako ve jedahu mebsutatani,279 On udjeljuje koliko On hoe.280 ) znae de je Njegov Kudret iznad
On ree: O Iblisu, ta te je sprijeilo da uini seddu onome koga sam Ja stvorio bi jedejje 281 Allahove rijei njihovog kudreta a Njegove rijei koje prenosi od Jevreja su u znaenju nimeta. Dokaz tome je da su Jevreji ili potvrivali postojanje Stvoritelja ili negirali. Pa ako su potvrivali Njegovo postojanje nije dozvoljeno da se kae da su Ga oni smatrali nesposobnim. To ne kae razuman covjek. A ako su Ga negirali onda u spominjanju te nesposobnosti ne bi bilo nikakve koristi.
276 277
Sura El Feth, 10. ajet Allahove blagodati su stisnute odnosno, On nam ne udjeljuje dovoljno. Poznato nam je da je Allah, d.., Jevrejima dao razne blagodati, spustao im je hranu sa nebesa, razdvojio im more, spasio ih od Faraona ali oni ipak nisu bili zadovoljni time i govorili su da im Allah, d.., nije dao dovoljno blagodati. Mislili su da je njihovo napustanje domova bolje od Allahovog rascjepljenja mora i sputanja sofre sa nebesa. 278 Oni su skrtice jer ne uzvraaju i ne zahvaljuju Allahu, d.., na Njegovim blagodatima 279 Ve su Njegove blagodati prema vama mnogobrojne 280 Sura El Maida, 64. ajet 281 Sura Sad, 75. ajet
110

Utvreno je da su oni vjerovali da im Allah, d.., ne daje od svojih blagodati pa je ovaj ajet od najjaih dokaza da se rijeju Allah jed eli ukazati na nimet. Ako je znaenje nam ne daje od svojih blagodati nuno je onda da Njegov - budu u znaenju blagodati odgovor na to, rijeci: odnosno da znae: Ne, nego su Njegove blagodati mnogobrojne. Zatim, ako bismo uzeli bukvalno znaenje ovih rijei i rekli da one znae: Ne, nego su Njegove ruke ispruene onda bi Allah, d.., bio kao neki hendikep koji ne moe da skupi svoje ruke. Uzvien je Allah, d.., od toga. to se Allahovih, d.., rijei: tie, uenjaci po ovom pitanju imaju dva stava:
Prvi je, (a to je neispravan stav) da su dva jeda dva svojstva Allahovog, d.., bia kojima On stvara odlikujui time ono to stvara tim svojstvima kao u sluaju Adema, a.s., Oni koji zagovaraju ovo miljenje dokazuju to sledeim stvarima: 1.) Ove Allahove, d.., rijei ukazuju na to da je Allah, d.., uinio Adema onim kome su meleki uinili seddu a uzrok te sedde je u stvaranju Adema jedom. Ako bi nekim sluajem jed znaio kudret onda bi uzrok zbog kojeg su meleki uinili seddu Ademu bio prisutan u svim stvorenjima pa bi naredba obuhvatala seddu svim stvorenjima a ne samo Ademu. Iz tog razloga jed nije kudret. 2.) Allahov kudret je jedan a jed je upotrebljen u dvojini.
ukazuju na specifikaciju Adema 3.) Allahove rijeci odnosno da je on izuzetak od drugih. Iz tog razloga, nuno je da sve mimo Adema ne bude stvoreno jedom a poto nema sumnje da je sve ostalo stvoreno kudretom iz toga proizilazi da jed nije isto to i kudret.
I drugi stav (a to je ispravan stav) da je jed u ovom ajetu metafora za kudret. Oni svoje miljenje dokazuju sljedeim dokazima:
Sami Deko
1.) Kudret je ono to stvari uzdie iz stanja nepostojanja na stanje postojanja a jed je isto to i iz tog razloga jed je isto to i kudret.
111
2.) Allahov, d.., kudret je Njegovo bespoetno obavezno postojee svojstvo. Kao takvo, nuno je da se ono vee za sve ono to je mogue jer bi u suprotnom ono bilo u potrebi za nekim determinantom. Ovo znai da je sve ono to je mogue, u Allahovom, d.., kudretu. Nema sumnje da je postojanje Adema od moguih stvari pa se Allahov, d.., kudret vee i za njega. A ako na jed gledamo odvojeno od kudreta nuna je influksija dva influenta nad jednom stvari a ovo je nemogue. 3.) Pripisivanje Allahu, d.., influenta pored kudreta je pripisivanje neega bez dokaza a takvo pripisivanje nije dozvoljeno po Idmau. Zatim, u odgovoru na prvi stav282 kaemo: ( Ako je Adem distingviran zato to je stvoren sa dva jeda koja su posebna svojstva, onda su ivotinje distingviranije od njega jer su one stvorene sa vie jedova.283 Kae Allah, d.., u Kuranu: ) Kako oni ne vide da mi njima dajemo stoku koju smo svojim ejdom stvorili.284 ne moe Zatim kaemo: Zbog ega znaenje ajeta: da bude ukazivanje na panju koju mu je Allah, d.., podario prilikom stvaranja? ovjek, kada hoe da ukae na panju koju je pridodao pravljenju neke stvari kae: Ovo sam napravio svojim rukama285 Poznato je da ovolika paznja prilikom stvaranja nije ukazana nikome mimo Adema, a.s.
Da su to dva svojstva Prilikom opisa stvaranja Adema spominje se dvojina rijei jed a prilikom opisa stvaranja ivotinja spominje se mnoina ove rijei ejd 284 Sura Jasin, 71. ajet 285 ak i ako taj ovjek nema ruke i nije to napravio rukama jer se ovom reenicom eli ukazati na panju koja je ukazana tom napravljanom predmetu a ne na sredstvo kojim je napravljen.
282 283
112

Odgovor na njihov drugi dokaz je: Dvojina ne upuuje na obaveznost postojanja dvije stvari jer Allah, d.., kae: ( ) I kae: (
O vjernici, kada hoete da se s Poslanikom posavjetujete prije ( bejne jedej 286) savjetovanja milostinju udijelite.287 ) bejne jedej On je taj koji alje vjetrove kao radosnu vijest milosti svoje.288
A odgovor na njihov trei dokaz je: Odlikovanost Adema a.s. je u mnogim kerametima i blagodatima koje su mu date a ne u njegovom stvaranju jedom koji je posebno svojstvo kako oni kau. Ove blagodati i kerameti koji su dati Ademu, a.s., nisu dati nikome drugom mimo njega.289 ( Ti otrpi ono to oni govore i sjeti se roba Naeg Davuda, snanog ( zel ejdi ) u vjeri, koji se uvijek Allahu obraao.290 Takoe, nekada rije jed biva u znaenju vlasti i kudreta kao npr. u ajetu: ( ) )
Kae Imam Bejheki: Rekli su uenjaci ove nauke: Od znaenja rijei jed je i snaga, kao to to kae Allah, d.., u Kur'anu:
Reci: Zaista je blagodat u Allahovoj vlasti ( bi Jedillahi ) i On je daje onome kome hoe.291
Vidimo da se ovdje upotrebljava dvojina rijei jed ali da to uopte ne ukazuje na postojanje dvije stvari. 287 Sura El Mudadele, 12. ajet 288 Sura El Araf, 57. ajet 289 Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 99- 101. 290 Sura Sad, 17. ajet 291 Sura Ali Imran, 73. ajet
286
Sami Deko
Nekada, jed dolazi u znaenju blagodati kao kada ovjek kae: - Koliko jeda sam ja uinio toj i toj osobi. tj. koliko blagodati sam ja uinio toj i toj osobi. A nekada, rije jed dolazi u znaenju veze, kae Allah, d.., u Kur'anu: ( ) Odnosno koju smo Mi stvorili.293
113
Kako oni ne vide da mi njima dajemo stoku koju smo svojim ejdom stvorili.292 Kae Imam Bejheki: A to se Allahovih rijei: O Iblisu ta te je sprijeilo da uini seddu onome to sam stvorio bi jedejje.294 - tie, istina je da se bi jedejje ne smije protumaiti kao dvije ruke jer Allah, d.., je Jedan, Jedinstveni i nije sastavljen iz dijelova.295 - Allahov jed je sa Kae Poslanik, a.s.: kadijom kada sudi. - Allahova pomoc je sa kadijom kada sudi.
296
- znai uzdizanje znaenja prisege Isto tako, ajet: koju su davali Boijem Poslaniku I kae: I nije znaenje jeda, kada ga ubrajamo u sifate, ruka pa da kaemo da On ima ruke, prste i sl. nego On ima jed i mi mu pripisujemo jed upotrebljavajui samo rije koja je dola u Kur'anu.297 Kae Ibn Devzi: Od nejasnih ajeta je i ajet:
Sura Jasin, 71. ajet El Esmau Ve Sifat, El Bejheki, str. 336. 294 Sura El Feth, 10. ajet 295 El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 337. 296 Ibid. Str. 339-340. 297 Ibid. str. 352.
292 293
114

Znaj, da rije jed u arapskom jeziku dolazi u razliitim znaenjima: Jed je u arapskom jeziku takoe i snaga. Arapi kau: - On ima jed za to. - on ima snage za to.
Od tih znaenja je nimet i ihsan. Kae Allah d.. u Kur'anu - Allahov jed je stisnut - sto navodei govor jevreja: znaci: Njegovi nimeti su malobrojni. - Ono to sam stvorio bi Allahov, d.., govor: jedejje. znai: Ono to sam Svojim Kudretom i Ni'metom stvorio. Njegov Ihsan i uzvraanje Kae Hasen El Basri: na dobro. tj. On daje vie nego to zasluujemo. Kae Ebu Ja'la El Ferra ( Mudzessim): Jedani su dvije ruke zato to, ako to nisu dvije ruke, onda Adem nije odlikovan nad ostalim stvorenjima jer je sve stvoreno Kudretom Njegovim. Kaem (Ibn Dzevzi) : Ovo je govor bez ikakvog dokaza. Zaista Arapi koriste izraz jedani za Kudret kao to je to u stihovima Urve ibn Hazima : ) Odnosno: Mi nemamo moi za to. (
Pa rekoe: Allah te izlijeio. Zaista mi nemamo za ono to te zahvatilo jedani
A to se njegovog govora : Allah je stvorio Adema svojim jedom odlikujui ga time nad ostalim stvorenjima. tie, i on je neispravan jer Allah, d.., kae: ) Kako oni ne vide da mi njima dajemo stoku koju smo svojim ejdom stvorili.298
298
Sura Jasin, 71. ajet
Sami Deko
Pa to ne znai da je stoka odlikovana nad ostalim stvorenjima. I kae: I nebesa smo svojim ejdom stvorili.299 ) Ali to ne znai da su nebesa odlikovana nad ostalim stvorenjima.300 Kae Imam Taberi: Priao mi je Ali kae: Priao mi je Ebu Salih, kae: Priao mi je Muavija, kae: Priao mi je Alija, kae: Priao mi je Abdullah ibn Abbas kae: Allahove rijei : 301 sagradili. -znae bi kuvveh A nebo smo svojim ejdom snagom. Priao mi je Muhammed ibn Amr, kae: Priao mi je Ebu Asim, kae: Priao mi je Isa i El Haris, kae: Priao mi je El Hasen, kae: Priao mi je El Verka, kae: Priao mi je Ibn Ebi Nedih, kae: Priao mi je Mudahid: Ove Allahove rijei znae: bi kuvveh snagom. Priao mi je Bir, kae: Priao mi je Jezid, kae: Priao mi je Seid od Katade da je rekao: Prenosi se od Sufjana: Sagradili smo ga svojom snagom.302 ) - znaenje ovoga je: Ono to sam ja Kae Ibn Akil: lino stvorio. Ovaj ajet je poput ajeta: Eto to je zbog tvojih djela303 - To je zbog onog to si uinio jedake304
Sura Ez Zarijat, 47. ajet Defu ubheti Tebih, Ibn Devzi, str. 6-7. 301 Ejd je mnoina rijei jed 302 Damiul Bejan fi Tefsiril Kuran, Ibn Derir Et Taberi, 11/ 472 303 Sura El Hadd, 10. ajet 304 Defu ubheti Tebih, str. 7.
299 300
115
) znai: I nebo smo svojom moi sagradili.
116

Kae Imam Sujuti: Kae Ibnul Esir u En Nihaje (5/ 293): Jedullah je metafora za Njegovo uvanje.305 Ono to sam ja stvorio bez oca i bez Kae Bejdavi: majke a dvojina je upotrebljena zbog dodatnih blagodati koje su mu date.308
Kae Kurtubi: Kae Mudahid: Jed je ovdje306 u znaenju veze i potvrde. tj. ono to sam Ja stvorio307 - ono to sam stvorio svojom Kae El Maverdi: snagom ili kudretom , ili ono to sam sam stvorio.309 Kae Es Sealibi: Bi Jedejje - je oznaka za kudret i kuvvet.311
Kae Ibn Atijje tumaei ovaj ajet: Sve ovo ukazuje na kudret i na kuvvet a spomenuo je jed da bi ljudima bolje objasnio je je obino jed znak za kudret i snagu.310
- ta te je sprijeilo da se pokloni Kae evkani: onome koga sam ja lino stvorio bez ikakvih posrednika. Allah, d.., je pripisao stvaranje Adema Sebi iako je On Stvoritelj svega kao poast njemu kao to je dodao uz svoje ime Kabu, devu, duu..."312 Novotari, pored toga to Allahu, d.., pripisuju ruku idu jo jedan korak dalje u svom uporeivanju Allaha, d.., sa stvorenjima pa kau da On ima dvije ruke i da su obje desne. Ovo je jasan tedsim i tebih. Kae Imam Er Razi: Ako bi On imao dvije ruke, i obje te ruke bile desne, to bi bilo krajnje runo i odvratno bie. Uzvien je
erh Sunenin Nesai, Delaluddin Es Sujuti, 7/ 94, Mektebetul Matbuatil Islamijje, Haleb, Drugo izdanje, 1986.g. 306 U 10. ajetu sure El Feth 307 El Dami Li Ahkamil Kuran, El Kurtubi 308 Envarut Tenzil Ve Esrarut Tevil, El Bejdavi 309 En Nektu Vel Ujun, El Maverdi 310 El Muharrerul Vediz fi Tefsiri Kitabil Aziz, Ibn Atijje 311 El Devahirul Hasan fi Tefsiril Kuran, Es Sealibi 312 Fethul Kadir, E evkani
305
Sami Deko
Allah od toga. Ako On ima dvije ruke, onda je svaka pojedinano nepotpuna a to je manjkavost.313 Kao to smo vidjeli, svi mufessiri protumaili su rije jed u svim njenim oblicima u njenom metaforikom znaenju i niko nije rekao da je to ruka tako da nam o vehabijama i njihovim dokazima ostaje samo da kaemo: Obasjat nee crna srca lice moga prijatelja, Gdje je ova lamba mrkla, a gdje svjetlost sjajnog Sunca.
117
313
Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 103.
118
Allah, d.., nema Desnu Stranu
Kao to smo i vidjeli, neki neuki ljudi pripisuju Allahu, d., dvije ruke a zatim kau da su obje Njegove ruke desne. Kae Allah, d..,: ( I kae: (
Svoje miljenje, oni pokuavaju da potkrijepe sljedeim dokazima: A nebesa e jeminom Njegovim razorena ostati.314 ) Mi bismo ga za jemin uhvatili.315 I hadisa: Oba Njegova jeda su jemin.316 ) Svoj stav oni dokazuju i nakaradnim tumaenjem hadisa:
Allah e na Sudnjem danu zaposjednuti Zemlju svojom moi i razoriti nebesa svojim jeminom, a zatim e rei: Ja sam Vladar, pa gdje su kraljevi Zemlje.?!317 Islamska ulema nije protumaila jemin kao desnu ruku jer Allah, d.., nema ruke pa da Mu pripisujemo desnu ili lijevu ruku, niti je sastavljen iz dijelova pa da kaemo ovo je Njegova desna a ovo Njegova lijeva strana. Dijeljenje Allaha, d., na strane, pa ak i ako kaemo da ima samo desnu stranu se kosi sa tevhidom. Kae Fahruddin Er Razi: Znaj da je jemin rije koja oznaava znagu i kudret, dokaz za to je to to se desna strana naziva jeminom jer je ona jaa strana i to to se zakletva naziva jeminom
Sura Ez Zumer, 67. ajet Sura El Hakka, 45. ajet 316 Buhari, hadis br. 6227, Muslim, hadis br. 1727. 317 Buhari, hadis br. 6154. Dar Ibn Kesir, 1993. god.
314 315
Sami Deko
jer je to najjaa ovjekova potvrda da e, ili da nee neto uiniti. Kae pjesnik El Ferra: Ako nije zastava podignuta sa slavom, prihvatie je Araba318 snano ( bil jemini ). Ako znamo da je jemin oznaka za snagu, onda nam je jasno da - znai: I nebesa e snagom Njegovom ajet: razorena ostati. to se tie ajeta: d., ve na jemin onoga to se uzima kao u reenici Uhvatio sam za desnu stranu djeteta. Pa ga moemo protumaiti kao: Mi bismo ga za desnu stranu uhvatili.319 A ako se odnosi na Allaha, onda je znaenje ajeta: Mi bismo ga snano uhvatili , kao to je to poznato u jeziku Arapa.320 , on se ne odnosi na jemin Allaha,
119
. Kae Bedruddin Ibn Demaah: Allahove rijei: Rije jemin je Hal ili od onoga koji uzima i onda oznaava snagu, ili od onoga koji se uzima pa tada oznaava njegovu snaniju stranu tj. desnu. Kada neko vodi zarobljenika on ga hvata za desnu stranu jer je to njegova jaa strana oznaavajui time da je on jai i snaniji.321
-Allah, Kaze Bejheki: Mogue je da ajetom: d.., eli da nas obavijesti o svojoj Moi i svojoj Vlasti. Dok ajet: znai: Uzeemo ga Snagom i Kudretom, odnosno: Uzeemo njegovu snagu i kudret. Jemin koji je spomenut u predajama je negdje u znaenju snage i kudreta, kao u ovim ajetima, a negdje u znaenju lijepog prihvatanja jer Arapi
Araba El Evsi Uzimanje za desnu stranu oznaava potpunu kontrolu jer je obino desna strana jaa pa se uzimanjem ba za tu stranu oznaava da je ovjek nadjaan. 320 Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 104. 321 Idahu Delil, Bedruddin Ibn Demaah, str. 162-163.
318 319
120

govore: tie, on je time eleo da lijepom mjestu. to se hadisa: ukae na Allahovu potpunost i Njegovo savrenstvo jer su Arapi jeminom oznaavali potpunost i savrenstvo.323 Fulan322 je kod nas na jeminu odnosno na
I kae: Prenosi se od Ibn Abasa da je rekao: Jevreji i hriani su opisivali Allaha, d.., pa je Allah, d.., objavio: A zatim ukazao ljudima na svoju silu govorei: Oni ne veliaju Allaha onako kako Ga treba veliati )
a itava Zemlja e na Sudnjem danu u vlasti Njegovoj biti, a nebesa e snagom Njegovom razorena ostati. Hvaljen neka je On i Uzvisen od onoga sto mu pridruzuju.324 objanjavajui da je opis325 kojim su Ga oni opisivali irk.326
Neki ovjek El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 348-349. 324 Sura Ez Zumer, 67. ajet 325 Jevreji su mudessimi i oni kau da Bog ima ruke, noge, prste i sl. Pa nas Allah, d.., ovim ajetom obavjetava da je takav opis Allaha, d.., irk. 326 El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 354. Darul Hadis, Kairo, 2005.g.
322 323
Sami Deko
121
Allah, d.., nema Prste
Od nejasnih rijei koje esto dolaze u hadisu je i rije isbea kojom neki pokuavaju da pripiu Allahu, d.., prst, jo jednu manjkavost i jo jednom Ga uine slinim stvorenjima iako On govori da Mu nita nije slino. Nejasni hadisi koje mudessimi koriste za pripisivanje Allahu, d.., prsta su:
Srca su izmeu isbeajni od esabiillah, okree ih kako On hoe.327 I hadis koji se prenosi od Abdullaha: Doao je Jevrej kod Poslanika, a.s., i rekao mu: O Muhammede, zaista Bog uzima nebesa na isbea i Zemlju na isbea i brda na isbea i drvee na isbea i ostala stvorenja na isbea, a zatim govori: Ja sam Vladar. Pa se nasmijao Poslanik, a.s., tako da su mu se zubi ukazali i prouio ajet: Oni ne poznaju Allaha kako treba.328 Kae Fahruddin Er Razi: Znaj, da se pod pojmom isbea ne misli na tjelesni organ a na to upuuje nekoliko stvari: 2.) Nuno je, po ovom shvatanju, da ti prsti budu u naoj utrobi iako oni vjeruju da je On na Aru.
1.) Ako se ovaj hadis odnosi na prste, nuno je postojanje po dva prsta naspram svakog srca ili postojanje samo dva prsta koja e istovremeno biti unutar svakog ovjeka odnosno bivstvovanje jednog tijela na vie mjesta istovremeno, a sve to je neispravno.
3.) Bukvalno tumaenje ovog hadisa upuuje na to da On ne moe da radi neto osim prstima a to je nemo i ovisnost a Allah, d.., je Uzvien od toga. Ispravno tumaenje isbea bilo bi: Ono to ovjek uzima prstima je slabo naspram njega i on upravlja njime lako, bez ikakve
327 328
Muslim, hadis br. 2654, Ahmed, 2/ 172, Tirmizi, hadis br. 2140 Buhari, hadis br. 7415, str. 860.
122

potekoe. Na osnovu toga, mi kaemo da je isbea metafora za potpuni kudret i potpunu vlast nad neim.329 Kae Bejheki; Upotrebio je dvojinu isbea iako je Allahov Kudret samo jedan jer on govori o neemu to je poznato pa dodaje jo jedan isbea da potvrdi tevil prvog. Kae se: Ja drim tog ovjeka u hinsirej330 ( dva mala prsta) ako ga posjeduje.331 to se drugog hadisa tie, u njemu nema dokaza kako to kae imam Er Razi, jer se Poslanik, a.s., nasmijao govoru tog Jevreja jer je taj govor bio glup a razuman ovjek se obino nasmije kada uje neto toliko glupo. Zatim, ono to se prenosi od Abdullaha da je rekao da se Poslanik, a.s., nasmijao potvrujui mu to, to je samo obino miljenje koje nije ispravno jer se suprotstavlja sahih predajama u kojima se kae da je Poslanik, a.s., posle toga prouio ajet: ( Oni nisu spoznali Allaha kako treba332 ) to jasno upuuje na Poslanikovo negiranje ovog govora. Kao to smo ranije spomenuli, ono prstima333 je siuno i beznaajno potpunosti upravlja njime. Tako, ovaj ne oznaava prst i svojstvo Allaha Njegovog Kudreta i Njegove siline.334
329 330
ak i da je ispravno ono to prenose, ovaj hadis odnosi se na Allahovu, d.., mo koja je u stanju da ak i najvee stvari sa lakoom nadvlada. On je u mogunosti da upravlja ovim ogromnim stvarima i u tome Mu se niko ne moe suprotstaviti.
to ovjek uzima svojim i on je u stanju da u isbea spomenut u hadisu ve oznaava potpunost
Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 106-107., Darul Kitab Dvojina rijei hinsir 331 El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 356. 332 Sura Ez Zumer, 67. ajet 333 Ili dri na malom prstu 334 Esasu Takdis, Er Razi, str. 108.
Sami Deko
Kae Bejheki u komentaru drugog hadisa: Kae ejh: Prvaci od naih uenjaka nisu tumaili ovaj i sline hadise ve su iz njega i njemu slinih razumjeli ono zbog ega je i naveden a to je ukazivanje na Allahov kudret i Njegovo Velianstvo. Kae Ebu Sulejman El Hatabi: Nigdje u Kuranu niti u mutevatir sunnetu se ne spominje rije isbea a rije jed nije u znaenju ruke pa da pomislimo da ta rije ukazuje na prste. Ovu predaju prenose i drugi Abdullahovi drugovi, pored Ubejde, i niko od njih ne spominje: potvrujui njegov govor. Jevreji su muebbihe a muslimani ne govore po onome to oni zagovaraju. Kaem335: Govor onih ravija koji prenose potvrujui govor Jevreja je samo njihovo miljenje i pretpostavka a dokazivanje time je slaboKae Ebul Hasan Ali ibn Muhammed ibn Mehdi Et Taberi: Mi ne negiramo ovaj hadis ali u njemu nema nita to ukazuje na to da je to Njegov isbea ve se u njemu govori da e On staviti ta stvorenja na isbea pa je mogue da je On time eleo: na prst nekog stvorenja.336
123
335 336
Bejheki El Esmau Ve Sifat, El Bejheki, str. 353.
124
Allah, d., nema svojstvo Smijeha

Kae Boiji Poslanik, a.s.,:
Od svojstava stvorenja koje vehabije pripisuju Stvoritelju je i svojstvo smijeha. Oni govore da se njihovo boanstvo smije a taj svoj stav podupiru sledeim dokazima: Oni ovaj hadis prevode shodno svom mezhebu tedsima pa kau da on znai: Allah se smije dvojici ljudi, jedan od njih ubije drugoga a obojica su Dennetlije. Islamska ulema im je negirala ovo znaenje i rekla: Kae Ibn Furek: Znaj da dahik nije samo promjena stanja ovjeka i smijeh ve on ima razliita znaenja. Kae se: ako su se na njoj pojavile biljke. Kae pjesnik:
Zaista je ovo proljee udna stvar, cvjeta ( tadhaku ) Zemlja od plaa neba. Kae ejh Vehbi Sulejman Gavudi El Albani: Smijanje nije svojstvo Allaha jer se ono deava zbog skrivene stvari koja je otkrivena, zbog stvari koju nije znao prije toga a Allah je onaj koji oduvijek zna vidljivo i nevidljivo.338
Ono ime je Allah, d.., opisan odnosi se na iskazivanje blagodati jer je nemogue Allaha, d.., opisati svojstvom smijeha jer je to svojstvo tijela.337 Kae Ibn Kutejbe: Ono to se prenosi od Poslanika, a.s., o dahiku i adebu (nije u znaenju smijeha i uenja) jer, smije se i udi onaj koji neto nije znao pa potom saznao. Kae Ebu Muhammed: Dahik i Adeb nije onako kako oni339 misle ve to
Mukilul Hadisi ve Bejanuhu, Ibn Furek, str. 49. I str. 254. U verifikaiji Idahu Delila, str. 211. 339 Mudessimi
337 338
Sami Deko
znai da su neke stvari kod Njega na stepenu onoga emu se ljudi smiju i ude. Kae Allah, d.., svom Poslaniku: ( Iako se Poslanik, a.s., nije udio jer se pod ovim misli na to da je ovo o emu Allah, d.., govori udno onome ko ga uje i vidi.341 A ako se udi, pa udo su rijei njihove.340 )
125
Kae Bedruddin ibn Demaah: Kae Buhari: Njegov dahik je Njegova milost. Kae El Hatabi: Dahik je ovdje obavijest o Allahovom, d., zadovoljstvu
Reeno je i da je ovaj glagol od rubaija odnosno da znai Allah nasmijava odnosno daje smijeh melekima i svojim robovima. A ako taj dahik pripiemo Allahu, d.., onda kaemo da je njegovo znaenje ukazivanje na zadovoljstvo kao u hadisu: Pa ako mi krene hodajui ja u njemu heruleh.342 A oni koji dahik tumae po njegovom bukvalnom znaenju, to su novotari i mudessimi.343 Kae Ibn Hader El Askalani: Kae Imam Buhari: Dahik ovdje344 znai milost.345
Sura Er Rad, 5. ajet Tevil Muhtelifil Hadis, Abdullah ibn Muslim ibn Kutejbe, str. 198., Darul Dil, Bejrut, 1972. g. 342 Heruleh, koji bi u bukvalnom znaenju bio tranje, ovdje je upotrebljen u znaenju Allahovog prekomjernog uzvraanja na ovjekovo dobro jer On nije prostorno ogranien pa da se pomjera iz mjesta u mjesto. 343 Idahu Delil, Bedruddin ibn Demaah, str. 212., Dar Ikre, Damask, Prvo izdanje, 2005. god. 344 U spomenutom hadisu 345 Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 8/ 633
340 341
126
Allah, d.., nema Potkoljenicu
Sak je jo jedan izraz kojim mudessimi i muebbihe pokuavaju Allahu pripisati manjkavost. Oni govore da ovaj izraz ukazuje na Allahovu potkoljenicu a Allah je Uzvien i apsolutno razliit od svojih stvorenja. Islamska ulema im je negirala ovo tumaenje i rekla: Biljei Ibn Ebi Hatim u svom Tefsiru: Preko Ikrime se prenosi da je Ibn Abas upitan o rijeima: ( Na dan kada otkrije sak.346 )
Pa je rekao: Kada neto ne razumijete iz Kur'ana potraite to u stihovima Arapa. Zar niste uli stihove pjesnika: I doao je rat do svoje estine ( sak ). Pa je rekao Ibn Abbas: Ovo je dan velike estine i potekoe.347 Biljei se u Tefsiru Abdurrezaka: Prenosi se od Ibrahim En - Na dan kada Nehaija u vezi Allahovih rijei: otkrije veliku estinu. Zar niste uli rijei pjesnika: Kae Ibn Derir Et Taberi: i tabiina: Otkrie estinu.349
346 347
.348
Kae enkiti: Negirao je Seid ibn Dubejr pripisivanje saka Allahu, d.. Prenose Abd ibn Humejd i Ibnul Munzir da su
Kae skupina ashaba
Sura El Kalem, 42. ajet Tefsir, Ibn Ebi Hatim, 10/ 3366 348 Tefsir, Abdurrazak, 3/ 310 349 Tefsirut Taberi, 29/ 38; Isti govor navode i Kurtubi u svom Tefsiru 18/ 249; Ibn Devzi u Zadul Mesiru, 8/ 341, Mektebetul Islami, Bejrut, Tree izdanje, 1404. H.g.; Tefsir Ebi Suud, 9/ 18; Ed Durrul Mensur, Sujuti, 8/ 254-256, Darul Fikr, Bejrut, 1993.g.; Ekavilus Sikat, Meri ibn Jusuf El Keremi, Muessesetur Risale, Bejrut, Prvo izdanje, 1406.H.g.
Sami Deko
upitali Seid ibn Dubejra o ajetu: naljutio i rekao: Neki ljudi govore da e Allah otkriti svoj sak, ali e On ustvari otkriti estinu.350 - pa se mnogo
127
Kae Ibnul Esir: U hadisu: Otkrie od Svog saka Sak u jeziku znai estoka stvar a otkrivanje saka u jeziku znai otkrivanje estine i siline.351
Takoe, u nekim rivajetima hadisa o saku uopte se ne spominje sak ve se kae, kako se to prenosi od Ebu Musa El Earija: Otkrie im se zastor pa e gledati u Allaha, pa e pasti na seddu a ostae narod, na njihovim leima neto poput kravljih rogova, elee da uine seddu ali nee moi.352 Na osnovu svega ovoga mozemo rei da je sak, u ovom ajetu i hadisima u kojima se spominje, metafora za Allahovu estinu koju e ljudi osjetiti na Sudnjem danu.
Istihaletul Meijjeti biz Zat, enkiti, str. 159. Darul Besir; isti govor navodi se i u Ed Durrul Mensur fit Tefsiri Bil Mesur, Sujuti, 8/ 255, Darul Fikr, Bejrut, 1993. g. 351 En Nihajetul Garibil Hadisi vel Eseri, Ibn Esir, 2/ 422, Darul Fikr 352 Defu ubheti Tebih, Ibn Devzi, str. 120, Darul Imami Nevevi, Aman, Drugo izdanje, 1992.g.
350
128
Allah, d.., nema Oi
Jo jedna od neprihvatljivih stvari koje novotari pripisuju Allahu je svojstvo oka. Oni govore da njihovo boanstvo ima oi i taj svoj stav podupiru iskrivljenim tumaenjem sljedeih ajeta: I gradi lau bi ajunina i po naem nadahuu.353 ) )
A ti strpljivo ekaj presudu Gospodara tvoga, ti si zaista bi ajunina.354 ( A da raste ala ajni.355 ) Islamska ulema negirala je tumaenje ajna okom jer je oko svojstvo stvorenja. Kae Et Taberi u svom Tefsiru: Ti si pod naim pogledom.357
Kae Imam El Dessas tumaei prvi ajet: Pod naom zatitom, zatitom onog koji te vidi i moe da otkloni sve nedae od tebe. A reeno je i: Pod nadzorom meleka zaduenih za tebe.356
Kae Kurtubi, tumaei ovaj ajet: Gradi lau da njome plovi ti, i oni koji vjeruju, bi ajunina pod naim nadgledom. Kae Er Rebia Ibn Enes: Pod naom zatitom koja je zatita onog ko te vidi. Kae Ibn Abas: Pod naim nadzorom. A sve je ovo u istom znaenju. On koristi oko kao metaforu za vienje jer se vienje deava okom, a upotrebio je mnoinu ove rijei da bi ukazao na Svoje Velianstvo a ne da bi ukazao na broj, kao to to kae u ajetima:
Sura Hud, 37. ajet Sura Et Tur, 48. ajet 355 Sura Taha, 39. ajet 356 Ahkamul Kuran, El Dessas, 4/ 377, Daru Ihjai Turasil Arebijji, Bejrut, 1405.H.g. 357 Damiul Bejan fi Tefsiril Kuran, 17/ 18
353 354
Sami Deko
A kako sam Ja moan ( el kadirun358 )359 ( ( ( ) ) )
129
Ja, usitinu, jo neizmjerno mnogo mogu ( musiun360 )361
I Zemlju smo prostrli tako je divan Onaj koji je prostro ( el mahidun362 )363 U svim primjerima upotrebljena je mnoina rijei iako se ta rije odnosi na Jednog, Jedinog.
Sve ovo upuuje na Njegovo obuhvatanje svega i Njegovu spoznaju, jer je On Uzvien od ula, poreenja sa stvorenjima i kakvoe. Nema drugog Boga osim Njega. Reeno je: Bi ajunina pod oima naih meleka koje smo uinili izviaima zaduenim za tvoju zatitu i pomo, pa je po ovom miljenju mnoina upotrebljena u znaenju broja. Mukatil je rekao da bi ajunina znai sa naim znanjem dok Ed Dahhak i Sufjan smatraju da bi ajunina znai po naoj naredbi a reeno je i po naoj objavi kao i sa naom pomoi da je izgradi.364 Biljei se u tefsiru El Hazina: Prenosi se od Alije, r.a., da je tumaei ajet: Rekao: Mi vidimo ta ti oni rade.365 ( )
Mnoina rijei El Kadir Sura El Murselat, 23. ajet 360 Mnoina rijei musi 361 Sura Ez Zarijat, 47. ajet 362 Mnoina rijei El Mahid 363 Sura Ez Zarijat, 48. ajet 364 Tefsirul Kurtubi, 9/ 30 365 Tefsirul Hazin, 4/ 190
358 359
130

Takoe, imam El Begavi navodi od Ibn Abasa, r.a., da je tumaei ovaj ajet, rekao: Pod naim nadzorom.366 Kae Imam El Vahidi: Bi ajunina pod Naim pogledom, odnosno pod naom zatitom a to je zatita Onoga ko te vidi i u stanju je da otkloni svako zlo od tebe.367 Kae E evkani: Gradi lau a Mi emo te nadzirati i uvati. Upotrebio je ajun da to iskae jer je to sredstvo pomou kojeg se vidi a pomou gledanja biva nadzor i zatita u veini situacija. to se mnoine tie, ona je upotrebljena da se njome ukae da velianstvenost Allahovu a ne na broj. Reeno je, takoe, i da bi ajunina znai pod oima naih meleka koje smo zaduili da te uvaju a reeno je i sa naim znanjem i naom naredbom.368 Kae Ibn Devzi: Kae Ebu Ubejde: Allahove rijei: znae: Po ovome to ja elim i volim. Kae Ibnul Enbari: To je po govoru Arapa, koji kau: Odgojen je Fulan uz moju ljubav ( ala ajni ).369
Kae Fahruddin Er Razi: Znaj da ove Kuranske ajete ne moemo tumaiti bukvalno i to iz sljedeih razloga: 1.) Bukvalno tumaenje ajeta: I da raste ala ajni. 370 podrazumijeva to da se Musa, a.s., nalazi iznad tog oka, prilijepljen uz njega, a to razuman ovjek ne kae. 2.) Bukvalno tumaenje ajeta: I gradi lau bi ajunina. podrazumijeva da je sredstvo kojim se ta laa gradi taj ajn. A to je netano. 3.) Pripisivanje jednog oka licu je runoa. Na osnovu ovoga,
Tefsirul Begavi, 2/ 322 Tefsirul Vahidi, 1/ 520 368 Fethul Kadir, Muhammed ibn Ali ibn Muhammed E evkani, 2/ 497, Darul Fikr, Bejrut 369 Zadul Mesir, Ibn Devzi, 5/ 284, El Mektebetul Islami, Bejrut, Tree izdanje, 1404. H.g. 370 Sura Taha, 39. ajet
366 367
Sami Deko
zakljuujemo da je nuan tevil a tevil ovoga je to da se ove rijei odnose na ogromnu panju i nadzor koji mu je pruen. Ljepota ove metafore je u tome to, kada neko pridaje veliku panju i ljubav neemu, on mnogo gleda tu stvar pa je On uinio ajn metaforom za veliku panju.371
131
Kae Ibn Kesir: Ovaj ajet372 znai: Pod naim nadzorom, naom zatitom i uvanjem.373
Zatim, od stvari kojim mudessimi pokuavaju pripisati Allahu oi je i hadis od Enesa: Nijedan Poslanik nije poslat a da nije upozoravao svoj narod na oravog laova. Zaista je on orav a Allah nije orav, izmeu njegovih oiju je napisano Kafir374
Kae Ibn Devzi u komentaru ovog hadisa: Kau uenjaci: Ovim opisom eleo je potvrditi da Allaha nije dozvoljeno opisati neim to je manjkavo. On nije eleo ovim da Mu pripie organ ve ovim hadisom kao da je rekao: On je orav a va Gospodar nema organe pa da to uzrokuje manjkavost Njegovog bia. Ovo je poput negiranja da On ima dijete jer je nemogue da se On dijeli.375
Esasu Takdis, Er Razi, str. 96. Iz sure Hud, 37. ajet 373 Muhtesaru Tefsiri Ibn Kesir, 3/ 410 374 Buhari, hadis br. 7131, str. 829. 375 Defu ubheti Tebih, Ibn Devzi, str. 38.
371 372
132
Allah, d.., nema Lik
Mudessimi pripisuju Allahu, d.., lik i taj svoj stav dokazuju sljedeim hadisima:
Kae Poslanik, a.s.: Zaista je Allah stvorio Adema po njegovom liku ( ala suretihi ). Kae Imam Fahruddin Er Razi: Znaj da se ha u njegovim rijeima ala suretihi odnosi na jednu od tri stvari: Ili se odnosi na neto mimo Allaha i mimo Adema Ili se odnosi na Adema Ili se odnosi na Allaha, d..
Biljei Ibn Huzejme od Ebu Hurejre da je Poslanik, a.s., rekao: Nemoj da neko od vas govori svom robu: Allah je unakazio tvoje lice i lice koje je slino njemu! Zaista je Allah stvorio Adema po njegovom liku.
1.) Pa ako se odnosi na neto mimo Adema i mimo Allaha, d.., mogue je ovaj hadis protumaiti na jedan od dva naina: - Ako ovjek kae: Allah je unakazio tvoje lice i lice koje je slino njemu! Onda se ovo odnosi i na Adema i ostale Poslanike jer su svi oni stvoreni po jednom liku376 pa je Poslanik, a.s., to zabranio a spomenuo je samo Adema jer je Adem prvi koji je stvoren sa tim osobinama lica.
- Ovim hadisom se pobija miljenje onih koji kau da je Adem bio drugaijeg lika od naeg, kao npr. da mu je glava bila blizu nebesa i sl. Poslanik ,a.s., je pokazao na nekog ovjeka i rekao: Zaista je Allah stvorio Adema po njegovom liku odnosno po liku tog ovjeka u smislu da Adem nije bio nekog drugog oblika ve je oduvijek bio ovjek.
376
2.) Drugo miljenje, a ono je i najprihvaenije, je da se ova zamjenica odnosi na Adema, a.s. jer je vraanje zamjenice na
Svi imaju oi, ui, nos, usne
Sami Deko
najbliu spomenutu stvar obavezno a Adem je u ovom sluaju najblii toj zamjenici. Pa ako se zamjenica vraa na Adema, onda e tumaenje ovog hadisa biti jedno od sljedeih:
133
- Allah, d.., je stvorio Adema i naredio melekima da mu uine seddu. Zatim je Adem poinio grijeh ali ga Allah, d.., nije kaznio zbog toga na nain na koji je kaznio druge. Prenosi se da ga je Allah, d.. , izveo iz Dzenneta i izveo sa njim zmiju i pauna mijenjajui pritom njihov oblik a ostavljajui Adema u liku u kojem je stvoren iz blagosti i milosti prema njemu. Poslanik, a.s., je na osnovu ovoga rekao: Zaista je Allah stvorio Adema po njegovom liku. liku koji je poznat i dan danas, bez ikakvih izmjena i izoblienosti. Razlika izmeu ovog odgovora i onog prije je u tome to se po ovom tumaenju Poslanikove rijei odnose na to da Adem nije izobliavan zbog grijeha koji je poinio kao to su drugi bili izobliavani, dok se u prethodnom tumaenju samo ukazuje na to da je on oduvijek bio ovakvog oblika. - Ovim hadisom se pobija miljenje dehrija koji kau da ni jedan ovjek nije nastao osim procesom raanja, preko sjemena. Poslanik, a.s., je rekao: Zaista je Allah stvorio Adema po njegovom liku. bez prolaenja kroz faze sjemena, ugruka i embriona. - Neki kau da je ovjek nastao dugim procesom spajanja elemenata pa su Poslanikove rijei: Zaista je Allah stvorio Adema po njegovom liku. dokaz protiv tog filozofskog miljenja. - Poenta ovog hadisa je ukazivanje na to da je Adem dobio ovaj ljudski oblik Allahovim stvaranjem tog oblika i Allahovim uticajem na njega a ne nekim samostvorenim uticajem ili samostvorenom snagom. Kae Allah, d.., : ( On je Allah, Tvorac, Onaj koji iz niega stvara.377
377
Sura El Har, 24. ajet
134

Znaenje ovog hadisa je: On je onaj koji im daje da postoje i On je onaj koji im daje oblike koje imaju. - Ponekad se spominje lik ali se njime eli svojstvo. Kae se: Objasnio sam mu svojstva ( sureh ) ovog dogaaja. I kae se: Spomenuo sam mu svojstva ( sureh ) ovog pitanja.
Po ovome, znaenje hadisa je: Zaista je Allah stvorio Adema po njegovom liku. - odnosno po njegovim svojstvima. Poslanik je to spomenuo jer se ovjek raa slabaan, bez znanja pa se njegova snaga i njegovo znanje postepeno uveavaju sve dok ne dou do potpunosti a Adem, a.s., je stvoren sa tim znanjem i tim svojstvima od samog poetka.378
Takoe, mogue je da se pod pojmom sureh misli na to da je Ademu dat njegov deo tuge, njegov deo sree i sl. Poslanik, a.s., je rekao: Radostan je onaj koji je obradovan u utrobi majke a tuan je onaj koji je rastuen u utrobi majke.379 pa je nakon toga Poslanik, a.s., rekao: Zaista je Allah stvorio Adema po njegovim svojstvima. tj. dao mu njegov deo sree, njegov deo tuge, njegov deo tevbe i njegov deo primljenog kod Allaha. 3.) Tree tumaenje, kao to smo spomenuli, je da se zamjenica hu odnosi na Allaha, d.., pa e po ovome znaenje hadisa biti: - Allah d.., je stvorio Adema po Njegovim posebnim svojstvima
378
Allah, d.., potvruje ovo pa kae: I On poui Adema nazivima svih stvari, a onda ih predoi melekima i ree: Kaite mi nazive njihove ako istinu govorite!. Hvaljen neka si - rekoe oni mi znamo samo ono emu si nas Ti pouio; Ti si Sveznajui i Mudri. O Ademe!, - ree On- Kai im nazive njihove! I kad im on kaza nazive njihove, Allah ree: Zar vam nisam rekao da samo Ja znam tajne nebesa i Zemlje i da samo Ja znam ono to javno inite i ono to krijete. ( Bekara, 31- 33) 379 Poslanik nam kazuje da su svi ve u utrobi svoje majke dobili svoj deo sree i tuge a Ademu, a.s., Allah je, iako on nema ni oca ni majku, dao njegov deo tuge i sree.
Sami Deko
koja je stvorio za njega. Adem se razlikuje od ostalih bia jer je on razuman i jer je on u stanju da pravi i gradi stvari. Sve ovo su plemenita svojstva pa je dozvoljeno da se kae da je Allah stvorio Adema po Njegovim posebnim svojstvima - Kao to je dozvoljeno da se svojstvo pripie onome to je opisano, dozvoljeno je da se to svojstvo pripie i onome ko mu ih je dao. Pa e po ovome znaenje ovog hadisa biti da je Allah stvorio Adema po Njegovim svojstvima, odnosno dao mu od Svojih svojstava.380 381
135
Od stvari kojima mudessimi pokusavaju pripisati Allahu d.., lik je i hadis kojeg biljei Buhari: tada e Allah doi382 fi gajri suretin koju znaju. Pa e rei: Ja sam va Gospodar. Pa e rei: Utjeemo se Allahu od tebe, stajaemo ovdje sve dok nam ne doe na Gospodar. Zaista izmeu nas i Njega postoji znak, pa kada nam doe na Gospodar mi emo Ga prepoznati. Pa e im Allah doi fi suretin koju znaju pa e rei: Ti si na Gospodar, pa e Ga pratiti.383 Kae Imam Er Razi: Znaj da ovom hadisu pristupamo sa nekoliko strana:
- Fi u ovom hadisu dolazi u znaenju harfa ba pa e znaenje hadisa biti: Pa e im Allah doci (dati, donijeti, stvoriti) sa slikom koja im nije bila poznata na dunjaluku a ta slika je to da im pokae Meleka od Njegovih meleka. Primjer ovakvog tumaenja je govor Ibn Abasa koji tumaei ajet: ( ekaju li oni da im Allah doe fi Zulelim Minel Gamami.384 ) kae: Bi Zulelim Minel Gamami da im Allahova kazna sa senkama oblaka doe.
O ovome smo govorili u poglavlju Muhalefetun Lil Havadis Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 70- 72. 382 Ne misli se na Allahov dolazak ve na to da e On dati, stvoriti odreenu sliku kod njih. 383 Buhari, hadis br. 6573, str. 767. 384 Sura El Bekara, 210. ajet
380 381
136

Zatim e ta slika rei: Ja sam va Gospodar, i to e biti zadnji ispit kojim e se vjernici uvrstiti.
to se rijei: Pa kada nam doe na Gospodar mi emo Ga prepoznati. tice, one znae: Kada doe dobrota naeg Gospodara mi emo Ga prepoznati. A njegove rijei: Pa e im Allah doi sa slikom koju poznaju. one znae: Pa e im doi sa slikom za koju znaju da je od znakova dobrote. to se znaka po kojem Ga raspoznaju tie, mogue je da je taj znak Njegova razliitost od akcidencija i supstancija, pa kada to vide, prepoznae Ga.
Drugo tumaenje ovog hadisa je da se pod sureh misli na svojstvo pa e znaenje biti: Allah e im pokazati od svoje estine na koju nisu navikli a zatim e im pokazati svoju milost onako kako su na nju navikli.385 Od dokaza koji oni koriste da Allahu, d.., pripiu lik je i hadis kojeg biljei Ibn Huzejme u knjizi koju je nazvao Kitabu Tevhid: Nemojte grditi lice, zaista je Allah stvorio Adema ala sureti Rahman. Meutim, ovaj hadis ne moe biti dokaz jer je sam Ibn Huzejme u svojoj knjizi, nakon spominjanja ovog hadisa, rekao da je ovaj hadis daif, i rekao nakon toga: A da je ispravan, ima bi jedno od sljedea dva znaenja: - Da se pod sureh misli na svojstvo
- Da se ovim dodatkom eli ukazati na snaaj ovog sureta kao to se daje znaaj devi i kui386 njihovim spominjanjem uz Allahovo ime.387
Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 73-74. Kae se Bejtullah i Nakatullah 387 Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 73.
385 386
etvrti hadis kojim mudessimi pokuavaju da Allahu Uzvienom pripiu lik je hadis u kojem se kae: Video sam mog Gospodara, fi ahseni suretin.
Sami Deko
Ni u ovom hadisu nema dokaza za ono to ele da pripiu Allahu i to iz sledeega razloga:
137
Kae Imam Er Razi: Njegove rijei: fi ahseni suretin mogu da budu od svojstava onoga ko gleda kao to se kae: Uao sam kod vladara u najboljem odijelu, odnosno: A ja sam bio u mom najboljem odijelu. A mogu da budu i od svojstava onoga to se gleda. Pa, ako se fi ahseni suretin odnose na ono to se gleda, onda hadis ima dva tumaenja: - Da sureh bude u svom bukvalnom smislu pa da znaenje bude: Allah je uljepao njegov388 lik kada Ga je video i to je jo jedna od povlastica Poslanika, a.s. - Da se pod sureh misli na svojstvo pa se onda ovim hadisom ukazuje na njegovo dobro stanje kod Allaha, d.., i ukazuje na to da mu je On dao mnoge blagodati. Onaj koji gleda, nekada biva doekan lijepo od strane onoga koga gleda a nekada loe, pa nas Poslanik, a.s., u ovom hadisu obavjetava da ga je Allah doekao lijepo. A ako se fi suretin odnose na Allaha, onda tu postoje tri miljenja: - Da Ga je on video u snu u nekom odreenom liku i tada je to samo imaginacija - Da se pod sureh misli na svojstvo pa da znaenje bude: Zbog brojnih blagodati koje mi je dao kada sam Ga video, video sam Ga u najboljem liku.
- Kada Ga je video spoznao je neka Njegova svojstva Velianstva i Siline koja nije poznavao ranije.389
388 389
Poslanikov Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 74- 75.
138
Allah, d.., nema Nogu i Stopalo
Biljei Buhari od Enesa: U Vatru e neprestano biti bacano a ona e govoriti: Ima li jo? Sve dok u nju Gospodar svjetova ne stavi kademehu pa e se zbiti i rei: Dosta je, dosta je, tako ti tvoje Sile i Plemenitosti! A Dennet e se neprestano iriti sve dok Allah ne stvori u njemu stvorenja i naseli ih u te390 dijelove.391 U nekim drugim rivajetima ovog hadisa, umjesto rijei kadem spominje se rijec ridzl392 pa su to mudessimi uzeli kao dokaz za pripisivanje Allahu, d.., svojstva noge i stopala. Ulema Ehli Sunnet Vel Demata negirala je i ovo tumaenje jer je ono isti tebih.
Kae Bedruddin ibn Demaah: to se rijei kadem tie, kae Hasan el Basri : Kadem, to su oni za koje je Allah, d.., znao da su od stanovnika vatre. Kae En Nadr Ibn umejl: Kadem, to su oni koje je Allah odabrao i odredio za Vatru, od Njegovih najgorih stvorenja. i prenosi se od En Nadr ibn umejla: To su kafiri. Kae El Ezheri: Kadem, to su oni za koje je odlueno da budu vjeno u Dehennemu. Od ovakve upotrebe ove rijei je ajet: ( ) Ono to potvruje ovo to je rekla spomenuta ulema su i Poslanikove, a.s., rijei u nastavku ovog hadisa: A Dennet e se neprestano iriti sve dok Allah ne stvori u njemu stvorenja i naseli ih u te proirene dijelove.394 jer se ovako poklapaju
U dijelove koji su ostali praznim njegovim proirivanjem Buhari, hadis br. 7384, str. 857. 392 Kao u rivajetu kojeg biljei Buhari, hadis br. 4850, str. 585. 393 Sura Jusun, 2. ajet 394 Buhari, hadis br. 7384. str. 857.
390 391
Da oni imaju skup nagrada ( kademe sidkin ) kod njihovog Gospodara.393
Sami Deko
znaenja u obje ahiretske kue a to je da e se svaka od njih proirivati i puniti novim stvorenjima.395
139
to se rivajeta u kojem se spominje ridl, tie: Arapi da njome ukau na veliku upotrebljavaju frazu: skupinu. Prenosi se od Ebu Hurejre da je Poslanik, a.s., rekao: Dok se Ejjub, a.s., kupao go, sruila se na njega gomila ( ridlu deradin ) zlata pa je on poeo da ga sakuplja u svoju odjeu. Allah, d.., ga tada pozva: O Ejjube, zar te nisam uinio neovisnim od ovoga to vidi? Pa Ejjub ree: Da Gospodaru, ali ja ne mogu bez Tvog bereketa.396
Kao to vidimo, ridl je metafora koju je Poslanik, a.s., koristio da njome ukae na veliku skupinu, pa e po ovome znaenje hadisa biti: Sve dok u njega ne stavi veliku skupinu ljudi kojom e zapeatiti uvoenje stvorenja u Dehennem.
395 396
Idahu Delil, Bedruddin ibn Demaah, str. 202. Buhari, hadis br. 7493, str. 869.
140
Allah, d.., nema Lice

Kae Allah, d..: (
Od manjkavosti koje oni pripisuju Allahu, d.., je i lice. Oni kau da On ima lice i taj svoj stav podupiru sljedeim dokazima: )
I ne klanjaj se, pored Allaha, drugom bogu! Nema Boga osim Njega! Sve e, osim vedhehu propasti! On e suditi, i Njemu ete se vratiti.397 ( Ostaje samo vedhu rabbike, Velianstveni, Plemeniti.398 ( ) Budi vrsto uz one koji se Gospodaru svome mole ujutru i navee u elji da vedhehu zaslue.399 ( ) A Allahov je i istok i zapad; kuda god da se okrenete fe semme vedhullah, Allah je, zaista, neizmjerno dobar i sve zna.400 Kae Poslanik, a.s.: ena je avert pa kada izae napolje ejtan joj se obraduje. A najblia je vedhi rabbiha kada je u kui. A sada, da pogledamo zato je ulema odbacila bukvalno tumaenje vedha i ta su rekli o toj rijei:
Sura El Kasas, 88. ajet Sura Er Rahman, 27. ajet 399 Sura El Kehf, 28. ajet 400 Sura El Bekara, 115. ajet
397 398
Od stvari kojima pokuavaju pripisati Allahu lice su i mnogobrojni hadisi:
Sami Deko
Kae Imam Er Razi: Znaj da rije vedh, koja je spomenuta u ovim ajetima i hadisima, ne moe da bude u znaenju lica i to iz sljedeih razloga: 1.) Allah, d.., kae: Sve e osim Njegovog vedha nestati. pa ako je vedh lice, onda je nuno da nestanu Njegovi ostali dijelovi koje mu oni pripisuju i da nestane oko401 koje je na tom licu. 2.) Bukvalno tumaenje ajeta: Ostaje samo vedhu rabbike, Zul Delali Vel Ikram ( Velianstveni(o) Plemeniti(o) iziskuje opis vedha svojstvima Velianstvenosti i Plemenitosti. Poto znamo da je Allah Velianstveni i Plemeniti na osnovu toga zakljuujemo da vedh u ovom ajetu oznaava Allaha, d.., odnosno Njegovo bie. 3.) U rijeima: Pa gdje god da se okrenete fe semme vedhullah. Vedh nije u znaenju lica jer mi vidimo i osjecamo da ne postoji nikakvo lice tamo gdje se okreemo u namazu. Takoe, kada bismo rekli da je to lice na svim stranama svijeta to bi znailo bivstvovanje jednog tijela na vie mjesta odjednom a to ne kae razuman ovjek. 4.) Rijei: ele vedhehu ukazuju na nemogunost bukvalnog tumaenja vedha jer ono to se eli mora da se desi i postane a vedh je kod njih402 vjean. Takoe, oni su oboavali Allaha a nisu eljeli Njegov vedh jer, da je On bio ljut na njih, oni Ga ne bi eljeli, ve su eljeli Njegovo zadovoljstvo. Ovo upuuje na to da se pod ovim ajetom ne misli na lice nego na Njegovo zadovoljstvo.
141
5.) Naveli smo hadis: A najblia je vedhi rabbiha kada je u kui. Poznato je da se, ako se pod vedhom misli na lice, blizina i daljina ne razlikuju zbog toga to je ona u kui ili ne, dok se, sa druge strane, ako protumaimo vedh kao Njegovo zadovoljstvo, ta blizina ostvaruje njenim boravkom u kui.403
Koje Mu pripisuju Kod onih koji govore da je ovo lice i svojstvo Allaha 403 Jer je to bolje za njenu vjeru a ona koja je bolja vjernica blia je Allahovom zadovoljstvu.
401 402
142

Ovim dokazima utvrdili smo da se pod pojmom vedh u ovim ajetima i hadisima ne eli ukazati na lice. Pa ako je to dokazano, onda kaemo da se pod pojmom vedh nekada eli Allahovo bie a nekada Njegovo zadovoljstvo. to se tice razloga zbog kojih vedh tumaimo Allahovim biem:
- U veini sluajeva od ovjeka vidimo samo lice i po njemu ga razlikujemo od drugih, pa je lice organ pomou kojeg odreujemo postojanje nekoga. Normalno je, ako nam je ovo poznato, da lice onda uzmemo kao metaforu za itavo bie. Takoe, od onoga to pojaava ovo tumaenje je i to da ljudi, kada neko od njih ureuje stvari i predvodi ih, nazivaju tog ovjeka licem tog naroda. - Od ovjeka se trai, u veini sluajeva, da iskae plodove svog razuma i da iskae svoja osjeanja a poznato je da je izvor toga u glavi. Ono na emu vidimo plodove ovoga je lice pa je onda ispravno da kaemo da lice upuuje na cijelog ovjeka. - Nema sumnje da je lice sastavljano od udnih stvari i da se na njemu pokazuje sve to je na ovjekovom srcu. Pa, poto se ono razlikuje od svih organa po tome to se na njemu iskazuje bolest i zadovoljstvo cijelog tijela, onda je mogue rei da je lice poput cijelog tijela. to se tie upuivanja lica na zadovoljstvo, kaemo: - Kada ovjek neto voli on se okrene svojim licem prema njemu a kada neto mrzi on okrene svoje lice od njega. Pa ako je ovjekovo okretanje licem prema neemu znak njegovog zadovoljstva sa tom stvari onda kaemo da je lice lijepa metafora za zadovoljstvo. Ako smo sve ovo spoznali, onda kaemo da je vedh u ajetu: ( )
Metafora za Allahovo bie i da je tano tumaenje ajeta: I ne klanjaj se, pored Allaha, drugom bogu! Nema Boga osim
Sami Deko
Njega! Sve e, osim Njega propasti! On e suditi, i Njemu ete se vratiti.404 Isti je sluaj i sa ajetom: ( Koji znai: Ostaje samo tvoj Gospodar, Velianstveni, Plemeniti.405 ) ( )
143
to se tice dva preostala ajeta, vedh u njima je u znaenju Allahovog zadovoljstva pa e tano tumaenje ovih ajeta biti: Budi vrsto uz one koji se Gospodaru svome mole ujutru i navee u elji da Allahovo zadovoljstvo zaslue.406 ( ) A Allahov je i istok i zapad; kuda god da se okrenete, naiete tamo Allahovo zadovoljstvo, Allah je, zaista, neizmjerno dobar i sve zna.407 Isto ovako tumaimo i hadise koji su doli na ovu temu.408 rekao: Gdje god da se okrenete to je Allahova strana.409 ( )
Sura El Kasas, 88. ajet Sura Er Rahman, 27. ajet 406 Sura El Kehf, 28. ajet 407 Sura El Bekara, 115. ajet 408 Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 93-95. 409 Tirmizi, hadis br. 2962, 8/ 424
404 405
Takoe, od moguih tumaenja koje je islamska ulema dala za posljednji ajet je i tumaenje vedha kiblom, pa se tako biljei u Damiu Tirmizi: Od Mudahida se prenosi da je tumaei ajet:
144
Allah, d.., se ne sputa, ne dolazi niti pomjera
Od stvari koje Mudessimi pripisuju Uzvienom je i sputanje i pomjeranje iako On Uzvieni nije u mjestu pa da bi mogao da se pomjera. Svoj stav, oni dokazuju bukvalnim tumaenjem sljedeih ajeta i hadisa: Kae Allah, d..: ( I kae: ( I kada doe rabbuke i meleki, u safove poredani.410 ) )
ekaju li oni da im, u senkama oblaka, Allahova kazna doe, i meleki, i da svemu bude kraj?! A Allahu se sve vraa.411 Kae Poslanik,a.s.,:
Jenzilu ( Junzilu ) rabbuna svake veeri u zadnjoj treini noi. Pa Allah govori: Ko Me moli da mu se odazovem, ko od Mene trai da mu dam, ko od Mene moli oprost da mu oprostim?!412 Islamska ulema nije protumaila ove ajete i hadise u smislu Allahovog dolaska, kao to su to uradili Mudessimi, ve je rekla da se tu radi o dolasku Allahove naredbe. Kae Imamul Huda Ebu Mensur El Maturidi: Dolazak i pomjeranje je ono to rade tijela i akcidencije a Allah je ist od ovih znaenja. Nije dozvoljeno da se iz idafeta413 Allahu razumiju ova znaenja. Nema snage osim kod Allaha.414
Sura El Fedr, 22. ajet Sura El Bekara, 210. ajet 412 Buhari, 1/ 384, Muslim, 1/ 521, Daru Ihjai Turasil Arebijji 413 Dodatka 414 Kitabu Tevhid, Ebu Mensur El Maturidi, 1/ 77, Darul Demiatil Misrijje, Aleksandrija
410 411
Sami Deko
Kae Ibn Hiban: Jenzilu, bez pomagala, bez pomjeranja i premetanja iz mjesta u mjesto.415 Kae Bejheki: Nuzul i Medi su dva svojstva koja se kao pokret i pomjeranje iz mjesta u mjesto ne mogu pripisati Allahu, d..417 Kae Ibn Abdul Berr: Prenosi se od Habib ibn Ebi Habiba da je rekao: Priao nam je Malik, komentariui hadis o nuzulu: Sputa se Njegova odredba a ne On, On je postojan, Vjean.418 Kae Zehebi: Od Malika se prenosi da je rekao: Allah, d.., sputa svoju odredbu a On je vjean i ne mijenja se. Kae Salih: Spomenuo sam ovo Jahja ibn Bukejru pa je rekao: Tako mi Allaha ovo je lijepo tumaenje.419 Kae Ibn Hader El Askalani: A to se njegovih rijeci jenzilu tie, to se vraa na Njegove radnje a ne na Njegovo bie. To je fraza koja upuuje na Meleka koji se sputa Allahovom naredbom.420 Kae Ibn Hazm: Ispravnom predajom od Poslanika nam je doao hadis u kome se spominje jenzilu rabbuna. Ovo je radnja koju Allah, d.., radi na Zemaljskom nebu a koja se tie primanja dove. Ti sati su vrijeme primanja, odgovora i oprosta onima koji trae oprost i onima koji se kaju. Ovo je poznato u jeziku Arapa. Kae se: Poklonio ( nezele ) mi je ono to je bilo njegovo pravo i uinio mi uslugu.
415 416
145
Kae Ibn Kesir: Biljei Bejheki od El Hakema, od Ebu Omer ibnu Semaka od Hanbela da je Ahmed ibn Hanbel tumaei Allahove rekao: Dola je Allahova naredba.. Zatim je rijei: Bejheki rekao: U Senedu ove predaje nema manjkavosti.416
Sahih Ibn Hiban, 3/ 200, Muessesetur Risale, Bejrut, Drugo izdanje, 1993. g. El Bidaje Ven Nihaje, Ibn Kesir, 10/ 327, Mektebetul Mearif, Bejrut 417 Sunenul Kubra, Bejheki, 3/3, Darul Baz, Mekka, 1994.g. 418 Et Temhid, Ibn Abdul Berr, 7/ 143 419 Sijer Alamu Nubela, emsuddin Ez Zehebi, 8/ 105, Muessesetur Risale, Bejrut, Deveto izdanje, 1413. H.g. 420 Fethul Bari, 3/ 30, Darul Marifeh, 1398.H.g.
146

Od dokaza da je ovo radnja a ne svojstvo Njegovog bia je i to to je Poslanik, a.s., nuzul vezao za odreeno vrijeme. Mi znamo da se ono to je vjeno nikada ne vee za vrijeme. Takoe, Poslanik, a.s., nam je, u nekim rivajetima ovog hadisa, pojasnio ta se to sputa pa je rekao: Allah nareuje Meleku da, u zadnjoj treini noi, povie Zatim, zadnja treina noi se razlikuje od zemlje do zemlje, sve u zavisnosti od izlaska i zalaska Sunca, pa se po tome zna da je nuno da to bude radnja koju Allah, d.., radi u to vrijeme za stanovnike svake zemlje ponaosob. to se tie onih koji kau da se On pomjera, mi smo objasnili neispravnost njihovog govora kada smo govorili o nemogunosti da On bude tijelo jer, da se On pomjera bio bi ogranien, stvoren, sastavljen iz dijelova, obuhvaen mjestom a sve su to svojstva stvorenja, Uzvien je Allah od toga. Allah, d.., je pohvalio Ibrahima, a.s. kada je ovaj pomjeranjem zvijezde objasnio svom narodu da ona nije Bog. Kae Allah, d..: ( )
I kad nastupi no, On ugleda zvijezdu i ree: Ovo je Gospodar moj! A poto zae, ree: Ne volim one koji zalaze!421 Sve ono to zalazi pomjera se a Uzvien je Allah od toga. Isto ovo kaemo i za ajete iz sure El Fedr i sure El Bekara. Sve se ovo, kao to smo objasnili, odnosi na radnje koje e Allah, d.. uiniti na Sudnjem danu a koje e nazvati El Medi i El Itjan, a mi smo jo ranije prenijeli od Ahmeda da je u vezi rijei: ve dae rabbuke rekao: I Dola je naredba tvoga Gospodara.422
Zatim, od dokaza da se u ovom hadisu ne govori o Allahovom sputanju, ve o sputanju Njegovog Meleka, jesu i drugi rivajeti ovog hadisa:
421 422
Sura El Enam, 76. ajet El Faslu Fil Mileli Vel Ehvai Ven Nihal, Ibn Hazm, 2/ 132
Sami Deko
Biljei Nesai od Ebu Hurejre i Ebu Seid El Hudrija da je Poslanik, a.s., rekao: Allah, d.., eka dok ne proe prva polovina noi a zatim nareuje glasniku da povie: Ima li nekoga da moli pa da mu se uslia?! Ima li nekoga da trai oprosta pa da mu oprosti?! Ima li nekoga da trai pa da mu se da?!423
147
Biljei Hejsemi od Osman ibn El Asa da je Poslanik, a.s., rekao: Svake noi glasnik poziva: Ima li nekoga da moli pa da mu se uslia?! Ima li nekoga da trai, pa da mu se da?! Ima li nekoga da moli oprost pa da mu se oprosti?! I ovako govori sve dok zora ne svane.424
Biljei Hejsemi od Osman ibn Ebil Asa da je Poslanik, a.s., rekao: Otvaraju se nebeska vrata na pola noi pa povie glasnik: Ima li nekoga da moli pa da mu se uslia?! Ima li nekoga da trazi, dam u se da?! Ima li nekoga da brine pa da mu se olaksa?! Pa ne ostane musliman koji moli a da mu Allah ne uslia osim bludnice koja se odala bludu.425 Kae Ibn Hader El Askalani: Kae Ebu Bekr ibn Furek da neki ejhovi smatraju da umjesto fethe na prvom harfu dolazi damma pa e glagol tada biti junzilu, a ono nad ime se radnja vri je mahzuf426. Hadis po ovome glasi: Allah sputa ( meleka ) Ovo potvruje hadis kojeg biljei Nesai od Ebu Hurejre i Ebu Seida: Allah eka do polovine noi a zatim nareuje glasniku da povie: Ima li nekoga da moli pa da mu se uslia?!... Kae Kurtubi: Ovim se otklanja problem i njime se ne remeti ono to je dolo u hadisu Rufaa El Duhenija427.428
Sunenul Kubra, Nesai, hadis br. 10316, 6/ 124, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut, Prvo izdanje, 1991.g. i Amelul jevmi Vel Lejleh, Nesai, hadis br. 482, str. 340, Drugo izdanje, Muessesetur Risale, Bejrut, 1406.H.g. 424 Medmeu Zevaid, Ibn Hader El Hejsemi, 10/ 153, i kae: Biljee ga Ahmed i El Bezzar sa istim metnom s tim to oni prenose: Zaista u noi ima sat kada glasnik povie Biljei ga i Taberani sa Ahmedovim metnom a svi prenosioci ovog hadisa su sahih osim Ali ibn Zejda ali i njega neki smatraju ispravnim. 425 Ibid. 10/ 153, i kae: Sahih.; Taberani, Mudemul Kebir, 9/ 59, Mektebetul Ulumi vel hikem, Drugo izdanje, 1983.g.; Musned, Ahmed, 4/ 22, Muessesetul Kurtuba, Egipat 426 Skriveno 427 Jer e tada hadis glasiti: Allah sputa na zemaljsko nebo u zadnjoj treini noi
423
148
Istiva
Pogledajmo sada, ta islamska ulema kae o istivau koji novotari i mudessimi tumae kao Allahovo uzdignue i smjetanje iznad Ara: Kae Imam Ibn Devzi: Znaj da rije Isteva ima vie znaenja: - ujednaenost, pa tako kau u plemenu Od tih znaenja je: Benu Temim: Ujednaili su se onaj koji ini nepravdu i onaj kome je nainjena nepravda. Isto tako, rije to je to u ajetu: Takoe, rije kae: I kad se on opasa snagom i stasa429 ) znai i ) znai i:
-upotpunjavanje neega kao
-namjeravati, pa tako Allah, d.., i , pa se tako kae u stihu:
Zatim je namjeravao nebesa430 Od znaenja rijei isteva je i Kae Ibn Hader El Askalani:
- Zavladao je Bir Irakom bez sablje i prolivanja krvi."431
"Neki kau da je znaenje ove rijei vlast i mo. Kae se:

428 429
kada neko zavlada nekim. Reeno je: Istiva znai upotpunjavanje i zavretak nekog posla kao u ajetu:
Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 3/ 30, Darul Marifeh, Bejrut, 1397.H.g. Sura El Kasas, 14. ajet 430 Sura El Bekara, 29. ajet 431 Defu ubheti Tebih, Abdurrahman ibn Devzi, str. 121
Sami Deko
)
149
Pa po ovome, ajet: )
I kad se on spasa snagom i stasa432
Znai: Zatim je upotpunio stvaraje Ara a spomenuo je Ar jer je on Allahovo, d.., najvee stvorenje.
pa e po u ovom ajetu u znaenju Reeno je takoe da je tome znaenje ajeta biti: Zavrio sa Arom odnosno sa stvarima vezanim za Ar jer On stvara stvari postepeno.433 poduzeti je u znaenju Kae Bejheki: Njegove rijei su ispravne jer je poduzimanje namjera stvaranja nebesa. Namjera je Iradet a pripisivanje toga kao Allahovog, d.., svojstva je dozvoljeno.434 Kae Kurtubi: Kau Sufjan ibn Ujejne i Ibn Kejsan u vezi Allahovih rijei: Namjeravao je stvaranje nebesa.435 Kae Imam El Dessas: )
- Kae Hasan El Basri: Uzvisio se svojom moi i blagou ili zagospodario Arom.436 Kae Ebu Suud: Allahove, d.., rijei: znae: Svojim Iradetom namjeravao je Ar ( njegovo stvaranje)437
Sura El Kasas, 14. ajet Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 13/ 406, Darul Marifeh, Bejrut, 1397.H.g. 434 El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 413. 435 El Damiu li Ahkamil Kuran, Kurtubi, 1/ 255 436 Ahkamul Kuran, Ebu Bekr El Dessas, 5/ 49, Daru Ihjai Turasil Arebijji, Bejrut, 1405.H.g. 437 Tefsir Ebis Suud, 1/ 78
432 433
150

I kae u vezi Allahovih, d.., rijei: odredba se uputila ka Aru.438 Njegova
A na jo jednom mjestu kae: Allahov istiva je metafora za Njegovu vlast i mo. Kae se: Taj i taj je seo na prijesto. ak iako on uopte nije seo na prijesto jer se time eli rei da je on postao vladar. Allah, d.., nas obavjetava da se samo Njegov iradet vee za stvaranje i ureivanje stvari kako se to vidi u nastavku ajeta.439 Znaenje ovoga kod Ebul Kae Es Sealibi: Mualije i drugih vrsnih apologetiara je: Uzvisio se Svojom vlasti i moi.440 Ovo je mnogo lijepo tumaenje ovog ajeta jer nas Allah, d.., obavjetava da je On stvoritelj Ara koji je Njegovo najvee stvorenje pa nas obavjetava da je time to je On njegov Stvoritelj On uzvieniji i od Ara. Kae dr. Husam Sarsur: Istiva u znaenju zavladati je od upotrebe ove rijei u arapskom jeziku. On je zavladao svojom moi i vlasti i nije preuzimao vlast od nekog drugog.441 Oni koji kau da zavlaivanje Arom podrazumijeva borbu i preuzimanje vlasti od nekog drugog kau da je znaenje ove rijei: Uzdizanje i smjetanje a mi im kaemo: Je li On to bio na nekom niskom mjestu a zatim se popeo? Allah, d.., kae: A Allah e nebesa i Zemlju naslijediti442
438 439 440 441
Allah, d.., je Stvoritelj svega i Gospodar svega. Samim stvaranjem Ara On je postao Gospodar Ara. Kada kaemo: Postao Gospodar Ara, mi ne mislimo da Allah, d.., nije bio njegov Gospodar prije toga ve tom reenicom ukazujemo na znacaj i posebnost Ara koji je spomenut uz Allahovo, d.., ime. On je bio Gospodar Ara i prije njegovog stvaranja jer se Njegova svojstva ne mijenjaju. 442 Sura Ali Imran, 180. ajet
Ibid. 3/ 232 Iradul Aklis Selimi ila Mezajal Kitabil Kerimi, Ebu Suud, 5/ 6
Sami Deko
Pa znai li to da su Zemlja i nebesa pripadali nekom drugom mimo Allaha, d.., pa su onda postali Njegovo vlasnitvo?443
151
Kae Bedruddin ibn Demaah: Kao to znamo, Kuran je objavljen na arapskom jeziku i sadri znaenja koja oni upotrebljavaju u svom govoru to se istivaa u ajetu tie, on je u znaenju vladavine a ne uzdignua ili smjetanja jer, da je Allahovo postojanje vezano za mjesto ili vrijeme onda bi to znailo vjenost i bespoetnost mjesta i vremena ili njihovo postojanje prije Allaha, d.., a obje tvrdnje su netane.444 Kae Imam Ragib El Asfehani: Kada se rijei onda ona znai : .445 Kae Imam Fahruddin Er Razi: O est ajeta za koje se veu oni koji govore da se Allah uzdigao i smjestio iznad Ara, mi emo podrobno govoriti kako bismo dokazali neispravnost njihovog govora. Tumaenje Istivaa uzdizanjem i smjetanjem nije dozvoljeno i to iz sledeih razloga: 1.) Prije ovog ajeta: je ajet: ( - zagospodariti kao to je to u ajetu doda rije
Objavljuje ga Stvoritelj Zemlje i nebesa visokih.446 A mi smo jo ranije objasnili da On nije ogranien. 2.) Poslije ovog ajeta je ajet: (
443 444
Ajatus Sifat, Dr. Husam ibn Hasen Sarsur, str. 337. Idahu Delil, Bedruddin ibn Demaah, str. 132. 445 El Mufredat, Er Ragib El Asfehani, str. 251. 446 Sura Ta ha, 4. ajet
152

Njegovo je to je na nebesima i to je na Zemlji i to je izmeu njih i to je pod zemljom.447 Mi smo ranije objasnili da je to tako, Allah, d.., kae: ( ) Njegovo je ono to je na nebesima ( es sema ) i ono to je na Zemlji. to znai da je sve to je gore Njegovo vlasnistvo i Njegov rob. Pa, ako je Allah, d.., gore, uzdignut iznad Ara, onda je on rob samog Sebe a to je neispravno. sa ajetom prije Ovim potvrujemo da ajet njega i ajetom posle njega pobija tvrdnje onih koji Ga smjetaju iznad Ara. 3.) Mi vidimo da u ajetu prije ovog ajeta Allah, d.., govori o svojoj potpunosti i savrenosti i kae : ( Takoe, u ajetu poslije ovog ajeta On govori o svojoj savrenosti i potpunosti pa kae: Objavljuje ga Stvoritelj Zemlje i nebesa visokih.. ) ) sve ono to je gore. Pa, ako je
Njegovo je to je na nebesima i to je na Zemlji i to je izmeu njih i to je pod zemljom..
Pa ako je znaenje istivaa u ovom ajetu smjetanje i uzdizanje onda je to odvojen govor od ova dva ajeta a to nije dozvoljeno. Meutim, ako protumaimo istiva u okviru njegove upotrebe u arapskom jeziku i kaemo da istiva znai potpuno zagospodarivanje Arom koji je najvee Allahovo stvorenje, onda i ovaj ajet govori o Allahovoj savrenosti i potpunosti i time se slae sa onim to mu prethodi i onim to dolazi poslije njega.
447
Sura Taha, 6. ajet
Sami Deko
4.) Onaj koji je na Aru je podijeljen jer ono to je na desnoj strain Ara nije isto ono to je na lijevoj strain. Ako Ga smjestimo na Ar, onda on nije Jedan a to je neispravno. 5.) Kae Allah, d..: ( ) A prijesto Gospodara tvoga e tog dana iznad njih, osmorica nositi.448 Pa, ako je Ar Allahovo, d.., mjesto, onda meleki nose i Allaha, d.., a to nije prihvatljivo. Allah, d.., je taj koji uva i odrava sve a nije On taj kojeg uvaju i odravaju. Pa ako kau: Nije Allah taj koji se smjestio na Ar nego se Ar smjestio na Allaha. Onda su pokvarili svoje dokazivanje ovim ajetom i kao dokaz im ostaje samo spopstveno miljenje. 7.) Kae Allah, d..,: ( I kae: ( I kae: (
448 449
153
6.) Allah, d.., je postojao i prije mjesta i prije Ara449, pa kada je stvorio stvorenja ona nisu uticala na Njega pa da postane ogranien nakon to je bio neogranien ve je On uticao na njih. ) Mi stvaramo ovjeka i znamo ta mu sve dua njegova haje, jer Mi smo njemu blii od vratne ile kucavice.450 On je s vama gdje god bili.451 ) )
Sura El Hakka, 17. ajet Prenosi se od Imran ibn Husajna da je Poslanik, a.s., rekao: Postojao je Allah i nita drugo mimo Njega. ( Buhari, hadis br. 3191, str. 377.) 450 Sura Kaf, 16. ajet 451 Sura El Hadid, 4. ajet
154

On je Bog, i na nebesima i na Zemlji.452 Pa ako prihvate ajete o istivau bukvalno, onda moraju prihvatiti i ove bukvalno i doi e u kontradikciju, a ako protumae ove onda ne mogu traiti bukvalizam u drugima.453 Kae Bejheki: Kae Ebu Hasen El Eari: Allah, d.., je uinio Aru radnju koju je nazvao istivaom kao sto je uinio drugim stvarima razne radnje pa ih nazvao opskrbom i sl.454 I kae: A ono to se prenosi od Ibn Abasa da istiva znai smjestiti se je netano, to je El Ferra uzeo od Kelbijevog tefsira a Kelbi je daif. I zato to neto ovakvo ne prilii Ibn Abasu. Ebu Salih, Kelbi i Muhammed ibn Mervan, koji prenose ovu predaju, su odbaeni kod uenjaka hadisa zbog mnotva munkera i lai u njihovim rivajetima.455 Kae Ibn Devzi: Po onome to oni456 priaju457 Allah, d.., je manji od Ara. Pa udim se, kako poslije ovoga kau: Mi nismo mudessimi.458 Kae poznati arapski jezicar Zudad (umro 311.) : Allah d. je Uzvien svojom moi.459
Sura Zuhruf, 84. ajet Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 117-119., Darul Kitab 454 El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 411. 455 El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 414. Darul Hadis, Kairo, 2005.g 456 Haevije i vehabije 457 tj. Da se Allah smjestio iznad Ara 458 Defu ubheti Tebih, Abdurrahman ibn Devzi, str. 11. 459 Tefsir Esmaullahil Husna, Ez Zudad, str. 4.
452 453
Sami Deko
155
Kursijj
Biljei se u Tefsiru od Ibn Ebi Hatima: Prenosi se od Ibn Abbasa da je tumaei Allahove rijei : Biljei se se u Tefsiru od Ibn Derira: Prenosi se od Ibn Abbasa da je rekao: Njegov kursijj znai Njegovo znanje.461 Njegov Kursijj obuhvata nebesa i Zemlju. rekao: Obuhvata ih Njegovo znanje.460
460 461
Tefsir, Ibn Ebi Hatim, 2/ 490 Tefsiru Taberi, 3/ 6
156
Tumaenje hadisa: Gdje je Allah
Novotari koji ograniavaju Allaha esto, u svojim predavanjima u kojima opisuju svoje boanstvo, navode hadis u kome se kae da je Muhammed a.s. upitao robinju: Gdje je Allah? Pa je ona odgovorila: Na nebu... (Muslim, Bejheki i dr.) Islamska ulema, u svojim tumaenjima hadisa, ne dolazi do kontradiktornosti u koje dolaze ovi kada tumae nejasne ajete i hadise. Prva stvar koja nam zapada za oi prilikom citiranja ovog hadisa jeste to da je ovaj hadis Mudtarib, odnosno nepouzdanog teksta.. Prvo spominje rivajet u kojem se kae da je Poslanik upitao robinju: Gdje je Allah? Pa mu je ona odgovorila: Na nebesima. Nakon ega je on rekao: Oslobodite je, ona je vjernica. Nakon toga, Bejheki spominje drugi rivajet u kojem se ne spominju Poslanikove rijei: Oslobodite je ona je vjernica.
Na osnovu ovoga, oni govore da je njihovo boanstvo na nebu iako su prije toga rekli da je ono iznad Ara a i na Zemaljskom nebu.
Imam Bejheki to potvruje pa odmah nakon ovog hadisa spominje njegove druge rivajete:
U treem rivajetu se spominje da je Poslanik a.s. upitao: Gdje je Allah? Pa je robinja pokazala ka nebu. U petom se kae: Upitao je Boziji Poslanik: Svjedois li da nema drugog Boga osim Allaha? Pa je rekla: Da. esti rivajet kae da je Poslanikovo pitanje bilo: Ko je tvoj Gospodar? A njen odgovor: Allah.462
462
U etvrtom se kae da je Boiji Poslanik upitao: Ko je tvoj Gospodar? Pa je odgovorila: Allah je moj Gospodar. Sedmi rivajet kojeg biljei Malik kae: Doao je ensarija kod Poslanika sa robinjom nakon ega je Boiji Poslanik upitao:
Sunenul Kubra, Bejheki, 7/ 387
Sami Deko
Vjeruje li da nema drugog Boga osim Allaha? Pa je rekla : Da.463 Isto tako, ovaj hadis, i pored toga to ga ubrajaju u Sahihe nije dostigao stepen mutevatira pa tako ne moe biti dokaz za pripisivanje Allahu, d.., nekog svojstva.
157
Nakon ovoga, na osnovu prethodno spomenutih pravila kojih se moramo pridravati prilikom pripisivanja Allahu uzvienih svojstava, jasno je svakom ovjeku da nije dozvoljeno koristiti ovaj hadis kao dokaz za pripisivanje Allahu, d.., mjesta jer je hadis nepouzdan u tekstu. Zatim, ako pogledamo tumaenje ovog hadisa, vidjet emo da niko od uenjaka islama nije rekao da je Boji Poslanik pitanjem : Gdje? eleo da je upita o Allahovom mjestu ve je eleo da provjeri je li ona oboavalac kipova koji su se nalazili oko nje ili je muslimanka, vjernica u Boga koji je Uzvien svojom moi od svih manjkavosti i kipova koji se nalaze tu na Zemlji. Da vidimo ta kae islamska ulemau komentaru ovog hadisa:
Kae Ibnu Furek, nakon to je naveo upotrebu rijei ejne ( gdje ) u arapskom jeziku u znaenju ranga, stepena, moi i sl.: Pa ako smo utvrdili da u arapskom jeziku ova rije moe imati ova znaenja, moemo rei da se Poslanikovo pitanje : Gdje je Allah? odnosilo na rang, stepen Allaha, d.., u njenom srcu u odnosu na kipove koji su se oboavali oko nje a njen odgovor ukazuje na to da je Allah, d.., iznad svih tih stvorenja i kipova svojom moi.464 Kae El Badi: elela je robinja da opie Allaha, d.., ovim rijeima svojstvom Uzvienosti od svih manjkavosti koje vidimo kod tijela i kipova. Zar ne vidi da se kae: Mjesto tog ovjeka je meu zvijezdama - ukazujui time na njegovu dobrotu i visok ugled meu ljudima.465
Evdezul Mesalik, Kadi Ijad, 10/ 370 Mukilul Hadisi ve Bejanuhu, Ibn Furek, str. 61. 465 Idahu Delil, Ibn Demaah, str. 214.
463 464
Kae Bejdavi: Poslanik a.s. je nije upitao o Allahovom, d.., mjestu jer je Allah, d.., Uzvien od toga da ima mjesto a Boiji
158

Poslanici su zatieni od pitanja o nemoguim stvarima466, ve je Poslanik eleo da vidi je li ona muslimanka ili nevjernica. Arapi su tada imali svoja boanstva koja su oboavali i nisu znali za neto drugo pa ju je Poslanik upitao: Koje je tvoje boanstvo? Nakon ega je, pokazujui ka nebu potvrdila da ona ne oboava nita od toga to oboava njen narod ve oboava onoga koji je Uzvien od svega toga.467 Kae Nevevi: Uenjaci imaju dva stava po pitanju ovog hadisa: Prvi je stav selefa koji prelaze preko njega bez tumaenja prenosei ga onako kako je doao do njih. a drugi je stav halefa koji tumae ovaj hadis onako kako to prilii Allahu, d.., u svjetlu ajeta Nita nije kao On. pa kau: Boiji Poslanik je ovim hadisom eleo da ispita je li ona vjernica ili nevjernica pa je njen odgovor : Na nebu. znaio da ona ne oboava ni jednog od kipova oko nje ve oboava Uzvienog Allaha. to se tie njenog odabira neba to je uinila zato to je nebo kibla za one koji ue dove kao to je Kaba kibla za one koji obavljaju namaz bez da to znai da se Allah, d.., nalazi na nebu ili u Ka'bi.468 Kae Kadi Bedruddin ibn Demaah: Dozvoljeno je da se postavi pitanje : Gdje? a da se time ne eli pitati o mjestu kao npr. kada ovjek kae: Gdje je mjesto tog ovjeka u odnosu na ovog ovjeka? Pa mu se odgovori: Na nebesima.469
Nakon ovoga, moemo rei da je pokuaj mudessima da ovim hadisom dokazu da je Allah, d.., manjkav i ogranien na jednom mjestu, neispravan i smijean kao i to da je taj njihov stav samo jo jedan dokaz njihove udaljenosti od Allahove, d.., vjere islama.
Islamski uenjaci su se sloili po pitanju osobe koja tvrdi da se Allah, d.., nalazi na jednom mjestu. Sloili su se, sklapajui Idma da je osoba koja tvrdi da je Allah, d.., na odreenom mjestu ili u odreenom pravcu Kafir, nevjernik u Allaha, oboavalac kipova.
Jer bi to znailo da Ga nisu spoznali Evdezul Mesalik, Kadi Ijad, 10/ 367 468 Ibid. 10/ 367 469 Idahu Delil, str. 216.
466 467
Sami Deko
Kae Mula ali El Kari: Sklopljen je Idma selefa i halefa da je onaj koji tvrdi da je Allah na nekoj strani Kafir.470
159
Kae Imam Kurtubi: Ispravno je tekfiriti mudessime jer nema razlike izmeu njih i oboavaoca kipova i slika. Zaista je pripisivanje Allahu strane kufr kod imama etiri mezheba Ebu Hanife, Malika, afije i Ahmeda, kao to je to od njih prenio Hafiz Iraki.471
Molimo Allaha d.. da nas sauva neznanja i da uputi na put pokajanja sve one koji izaose iz vjere islama u vjeru oboavanja kipova hvatajui se, slijepo i bez razmiljanja za tumaenja nejasnih hadisa koja Allahu, d.., pripisuju neto to sam sebi nije pripisao.
470 471
erhul Miskat, Mula Ali El Kari, 2/ 317 Tezkar, Kurtubi, str. 208.
160
Sami Deko
161
Poglavlje o Fikhu
162
Sami Deko
163
Izvori koji dovode do istine

Pet je naina da ovjek doe do istine Kuranski tekst, koji je objava Sveznajueg je prvi nain da ovjek doe do istine i na osnovu njega, mi smo izveli jos etiri naina o kojima emo kasnije govoriti. Allah, d.., nareuje tragaocima pravog puta da slijede Njegovu objavu pa kae:
1.) Kuran
Kako oni ne razmisle o Kuranu, ili su im na srcima katanci.472 I kae: ( I kae: ( I kae: ( )
A zato oni ne razmisle o Kuranu? Da je on od nekog drugog, a ne od Allaha, sigurno bi u njemu nali mnoge protivrjenosti.473 )
Ovaj Kuran vodi jedinom ispravnom putu, i vjernicima koji ine dobra djela donosi radosnu vijest da ih eka nagrada velika.474 )
Mi tebi objavljujemo Knjigu kao objanjenje za sve i kao uputu i milost i radosnu vijest za one koji jedino u Njega vjeruju.475
Sura Muhammed, 24. ajet Sura En Nisa, 82. ajet 474 Sura El Isra, 9. ajet 475 Sura En Nahl, 89. ajet
472 473
164

I kae: (
U Knjizi Mi nismo nita izostavili...476 Sunnet je drugi put ka istini o kojem nam Sveznajui kae:
2.) Sunnet
(
Ono to vam Poslanik da, to uzmite a ono to vam zabrani toga se klonite.477 I kae: ( I kae: )
On ne govori po hiru svome. Sve je to objava koja mu se objavljuje.478
Ne smatrajte Poslanikov poziv upuen vama kao poziv koji vi jedni drugima upuujete; Allah sigurno zna one meu vama koji se kradom izvlae. Neka se pripaze oni koji postupaju suprotno nareenju Njegovu, da ih iskuenje kakvo ne stigne ili da ih patnja bolna ne snae.479 Allah, d.., nam nareuje da slijedimo ono na emu se sloio
3.) Idma
Sura El Enam, 38. ajet Sura El Har, 7. ajet 478 Sura En Nedm, 3-4 ajet 479 Sura En Nur, 63. ajet
476 477
Sami Deko
Poslanikov ummet pa kae: ( I kae: ( I kae: (
165
I tako smo od vas stvorili pravednu zajednicu da budete svjedoci protiv ostalih ljudi i da Poslanik bude protiv vas svjedok.480 )
Vi ste narod najbolji od svih koji se ikada pojavio; traite da se ine dobra djela, a od nevaljalih odvraate i u Allaha vjerujete.481
Onoga koji se suprotstavi Poslaniku, a poznat mu je pravi put, i koji poe putem koji nije put vjernika, pustiemo da ini ta hoe, i baciemo ga u Dehennem, - a uasno li je on boravite.482 Kae Allah, d.., u Kuranu:
4.) Kijas
Zato uzmite iz toga pouku, o vi koji ste razumom obdareni.483 I kae:

480 481
Sura El Bekara, 143. ajet Sura Ali Imran, 110. ajet 482 Sura En Nisa, 115. ajet 483 Sura El Har, 2. ajet
166
(

)
A da se oni s tim obrate Poslaniku ili predstavnicima svojim, znali bi ga oni od njih koji iz njega izvlae.484 Kae Allah, d.., nareujui slijeenje razumskih dokaza:
5.) Razumski dokazi

(
Na Zemlji su dokazi za one koji vrsto vjeruju. A u vama samima zar ne vidite?485 I kae: ( I kae: ( )
U stvaranju nebesa i Zemlje i u izmjeni noi i dana su, zaista, znamenja za razumom obdarene.486
I Nama navodi primjer, a zaboravlja kako je stvoren i govori: Ko e oivjeti kosti, kada budu trule? Reci: Oivjee ih Onaj koji ih je prvi put stvorio.487 I kae: ( On je Taj koji iz niega stvara i On e to ponovo uiniti488
Sura En Nisa, 83. ajet Sura Ez Zarijat, 20-21. ajet 486 Sura Ali Imran, 190. ajet 487 Sura Jasin, 78-79. ajet 488 Sura Er Rum, 27. ajet
484 485
Sami Deko
167
Taklid
Od davnanjih vremena pa do dana dananjeg, ljudi su ivjeli znajui da postoje dvije vrste ljudi: Oni koji se slijede mudtehidi Oni koji slijede obini ljudi
Meutim, prije neto vie od dvesta godina, u vrijeme ruenja Osmanskog hilafeta, pojavila se grupa ljudi sa potpuno novim zakonima, zakonima koji kau da je svaka osoba koja slijedi nekoga novotar, kafir i sl. Govorili su, i govore: Mi slijedimo Kuran i sunnet koji su bezgrjeni i neemo da slijedimo ljude koji su grjeni. Bez malo razmiljanja, ova njihova izjava izgledala bi tana i izgledala bi kao nepobitan dokaz ispravnosti njihovog stava. Meutim, kada malo razmislimo uviamo da ti ljudi ne slijede Kuran i Sunnet ve slijede svoje tumaenje te dvije stvari. Ti ljudi smatraju da je njihovo tumaenje Kurana i sunneta ispravnije od tumaenja koje su dali islamski uenjaci, hafizi hadisa, poznavaoci svih islamskih nauka, mudtehidi. Ti ljudi, iako poznaju moda samo dva hadisa o jednoj temi, odmah donose propis iako su moda hadisi koje su oni proitali neispravni, derogirani, sueni, ogranieni. Oni govore: Kako da slijedimo Ebu Hanifu u njegovom miljenju kada je Poslanik, a.s., rekao u sahih hadisu kojeg biljei Buhari... Negiraju slijeenje a slijede Buhariju u njegovoj ocjeni hadisa!!! U stvarnosti, ove rijei nisu nita drugo do nastavak ideja nemakog orjentaliste Schachta koji je govorio da islam nije nita drugo do skup lakih propisa proniklih iz razvijenog uma Muhammeda, a.s., koji su kasnije zapisani u dvije Knjige: Kuran i Sunnet a koje moe razumjeti svaki ovjek, ak i obini beduin, bez posebnog razmiljanja.489
Potiranje mezheba, Dr. Muhammed Seid Ramadan El Buti, str. 29.
Ulema etiri mezheba sloila se da je obinim ljudima obaveza da slijede nekog od uenjaka u stvarima vezanim za propise. Svoj stav oni podupiru mnogobrojnim dokazima.
489
168

Kae Allah, d.., u Kuranu: ( )
Pitajte uene ako ne znate.490
Sloili su se islamski uenjaci da je ajet naredba, za one koji nisu upoznati sa propisom i dokazom za njega, da slijede onoga koji je upoznat sa tim. Svi uenjaci usula smatraju ovaj hadis najvanijim dokazom koji obavezuje obine ljude na slijeenje mudtehida. U protivnom, ukoliko bi neko rekao da nije obavezno slijediti mudtehide ovaj ajet ne bi imao nikakve svrhe i protivnici taklida bi skrnavili Kuran. Allah, d.., takoe kae:
Svi vjernici ne treba da idu u boj. Neka se po nekoliko njih iz svake zajednice njihove potrudi da se uputi u vjerske nauke i neka opominju narod, kada im se vrate, da bi se Allaha pobojali.491 Allah, d.., je, dakle, zabranio da svi ljudi idu u boj i dihad naredivi da ostane grupa od njih i da se prepusti sticanju znanja iz Allahove vjere, tako da oni koji su bili u dihadu, kada se vrate u svoje domove pronau skupinu ljudi koja e im donositi propise i koje e oni slijediti.492
Od dokaza koji upuuju na obaveznost taklida je i injenica da nisu svi ashabi bili na istom stepenu znanja. Ebu Bekr, Omer, Osman i Alija su bili na mnogo veem stepenu od ostalih i svi su se njima obraali traei fetvu. Postojao je mezheb Ebu Bekra, mezheb OmeraAbdullah ibn Mesud, Ebu Musa El Eari, Muaz ibn Debel, Ubejj ibn Kab i Zejd ibn Sabit, r.a., bili su najpoznatiji nosioci mezheba pored etvorice pravednih halifa. Stotine hiljada ashaba i tabiina slijedilo je ove ljude i niko to slijeenje
Sura El Enbija, 7. ajet Sura Et Tevba, 122. ajet 492 El Damiul Bejan, Kurtubi, 8/ 293
490 491
Sami Deko
nije negirao sve dok se nisu pojavile vehabije koji su zanegirali mezhebe etvorice imama i njihovo slijeenje a u stvarnosti su oni najvei sljedbenici i pobornici taklida jer nikada ne odstupaju od miljenja njihovog imama Muhammed ibn Abdulvehhaba i njegovog prethodnika Ibn Tejmijje. Zatim, nakon generacije ashaba, osnovane su dvije pravne skole: Ehlu Rej u Iraku na elu sa Alkamom, Mesrukom, Ibrahim En Nehaijom i Ebu Hanifom i Ehlul Hadis u Hidazu na elu sa Seid ibn Musejjebom, Urve ibn Zubejrom, Salim ibn Omerom i Nafiom Svo stanovnitvo Hidaza i njegove okoline je slijedilo ovaj mezheb, bez izuzetka. Postojale su ponekad izmeu uenjaka ova dva mezheba rasprave i neslaganja, ali obine ljude i uenike, koji nisu bili na istom stepenu znanja i fikha kao i oni, nije zanimao status tih rasprava, slijedili su onoga koga su eljeli i onoga, koji im je bio najblii i niko im to nije osporavao. Kae Gazali, dokazujui da je obinom ovjeku obaveza sljediti jedan od priznatih mezheba: Kao dokaz navodimo dvije stvari: jedna od njih je zajedniki stav ashaba r.a., koji su donosili fetve obinim ljudima i nisu im nareivali da se uzdiu na nivo idtihada i sve ovo je optepoznato i utvreno mutevatir predajom od uenjaka i obinih ljudi iz reda ashaba r.a.493 Kae El Amidi: Zajedniko miljenje uleme je da obini ljudi, u vrijeme ashaba, r.a. i tabiina, nisu prestajali traiti fetve od mudtehida, sve dok se nisu poeli javljati oni, koji zabranjuju taklid. Oni su ih takoer slijedili u pravnim propisima, dok su uenjaci odmah odgovarali na njihova pitanja esto ne spominjuci dokaze i ne zabranjujui to, pa je tu postojao zajedniki stav o doputenosti potpunog slijeenja mudtehida od strane obinog ovjeka.494 Onoga koji neira slijedjenje etiri mezheba i smatra to bidatom, pitamo: Zato je slijeenje Ebu Hanife bidat a slijeenje Ibn Omera nije?
493 494
169
El Mustesfa, Ebu Hamid El Gazali, 2/ 385 El Ihkam, El Amidi, 3/ 171
170

Kae Hatib el Bagdadi, odgovarajui nekim mutezilama koji su traili od obinih ljudi spoznaju svih propisa: Ovo je grjeka jer obini ljudi nisu u stanju da dou do takve spoznaje osim nakon dugogodinjeg iitavanja erijatskih knjiga, obilaska ogromnog broja erijatskih pravnika, mufessira, iitavanja svih hadiskih djela, obilaska uenjaka usula, spoznaje arapskog jezika i dr. a to je obavezivanja ovjeka sa onim to nije u stanju.495 Ako je to optereivanje ovjeka onim to nije u stanju, Allah, d.., kae: ( )
Allah nikoga ne optereuje preko mogunosti njegovih496
Koji mezheb trebamo slijediti?
Kae Ibn Salah: Obaveza je danas slijediti jedan od etiri mezheba jer su oni poznati i objanjeni za razliku od drugih mezheba koji su postojali u prvo vrijeme islama a ija nam pravila nisu poznata.497 Imamul Haremejn El Duvejni navodi idma da je ljudima obaveza slijediti jedan od etiri priznata mezheba koja su zapisana a koja su do nas dola vjerodostojnim putem.498 Mi slijedimo mezheb imama Ebu Hanife, r.a., i za preferiranje njegovog miljenja u odnosu na miljenja drugih mudtehida imamo puno dokaza. Izmeu ostalih, tu su i Kuranski i sunnetski dokazi. Kae Allah, d..:
El Fekih vel Mutefekkih, Hatib El Bagdadi, 2/ 132 Sura El Bekara, 286. ajet 497 Et Temhid, Ibn Salah, str. 527. 498 El Bahrul Muhit, 8/ 214
495 496
Sami Deko
Allah je zadovoljan prvim muslimanima, muhadirima i ensarijama i svima onima koji ih slijede dobra djela inei, a i oni su zadovoljni Njime: za njih je On pripremio dennetske bae kroz koje e rijeke tei, i oni e vjeno i zauvijek u njima boraviti. To je veliki uspjeh.499 Imam Ebu Hanife je prvi od etvorice Imama i pripada generaciji tabiina, prenosi hadise od Enes ibn Malika, Abdullah ibnul Haris Ez Zubejdija, Abdullah ibn Ebi Evfa El Eslemija i dr. Zatim, Poslanik, a.s., je rekao: Najbolja generacija je ova moja, zatim ona koja slijedi zatim ona koja slijedi.500
171
Ebu Hanife, r.a., je od generacije koja je odmah nakon Poslanikove generacije to mu daje prednost nad ostalim imamima. Poslanik, a.s., kae: Oprost onome ko me vidi i ko vidi onoga ko je mene video i ko vidi onoga ko je video onoga ko je mene video.501 Ebu Hanife je video neke od ashaba pa on ulazi pod ove za koje je Poslanik, a.s., molio.
Takoe, mezheb imama Ebu Hanife je mezheb kojeg slijedi veina ljudi a Poslanik, a.s., je rekao: Zaista se moj ummet nee sloiti na zabludi, pa ako vidite razilaenje drite se najvee skupine.502
Takoe, mezheb Ebu Hanife je mezheb po kojem su radili najvei uenjaci ovog ummeta a ja u spomenuti samo neke od hafiza hadisa koji su bili hanefije zbog napada nekih ljudi imama Ebu Hanife i hanefija da oni ne poznaju hadis.
Od Hafiza hadisa koji su bili hanefijskog mezheba su: Ibrahim ibn Edhem, Ibrahim ibn Abdullah Et Tenuhi, Ibrahim ibn Muhammed El Mervezi, El Emin, Ibrahim ibn Muhammed Es Semerkandi, Ibrahim ibn Muhammed En Nejsaburi prenosilac
Sura Et Tevba, 100. ajet Muslim, br. 4600 501 El Bahrul Muhit, Ez Zerkei, 6/ 191, Darul Kutubi, Prvo izdanje, 1994.g. 502 Ibn Made, br. 3950
499 500
172

Muslima, Ibrahim ibn Jusuf El Belhi, Ahmed ibn Ali Er Razi El Dessas, Ahmed ibn Muhammed El Kuduri, Ismail ibn Hammad ibn Ebu Hanife, Ebu Muti El Belhi, Sufjan ibn Ujejne, Abdullah ibn Mubarek, Ali ibn Ebi Bekr ibn Abdul Delil El Fergani El Merginani i mnogi drugi. Ne postoji niko od islamskih uenjaka ko je osudio strogo pridravanje jednog mezheba. Nasuprot tome, veliki je broj uenjaka koji su rekli da je obaveza slijediti jedan mezheb, mezheb u kojem je ovjek roen.. Svako ko pokua da mijea mezhebe mora biti na stepenu idtihada jer njegovo odbacivanje govora u jednom mezhebu zahtijeva iitavanje apsolutno svih knjiga koje su napisane u tom mezhebu i knjiga koje su uenjaci drugih mezheba pisali a to je danas nemogue. Pokuaj mijenjanja mezheba, danas, od strane vehabija nije traenje istine jer se do istine, kao to smo rekli, moe doi samo iitavanjem apsolutno svih knjiga napisanih u mezhebu, ve je to elja za isticanjem svog stava i zavidnost onima iji stepen oni nikad ne mogu dostii.
Vehabije koji danas pozivaju na bezmezhebstvo su ustvari isti kao oni koji mijenjaju mezhebe traei olakice. Oni, u mijenjanju mezheba trae isticanje svog stava. Oni ne trae istinu ve potvrdu onoga to su oni sami zacrtali da je to pravi islam. Islamska ulema je ovo zabranila govorei: Kae Ahmed ibn Hanbel: Kada bi ovjek radio po svakoj olakici koja mu se svidi bio bi grjenik.503 Kae Evzai: Ko uzme manjinske govore uenjaka izaao je iz islama.504
503 504
El Bahrul Muhit, Zerkesi Bejheki
Sami Deko
173
Novotarije
Allah, d.., kae: Pitajte uene ako ne znate. esto, u toku prouavanja islama, nailazim na ljude koji veoma olako govore o Allahovoj, d.., vjeri. Proglaavaju halalom ono to njima izgleda kao halal a haramom ono to misle da je haram. Isti ti ljudi, koji su stekli lani ugled kod ljudi proglaavajuci stvari halalom i haramom, esto koriste bidat kao izgovor kako bi izbjegli pitanje na koje ne znaju odgovor I kako bi kod ljudi zadrali taj status ejha. Ti ljudi, koji nee da se ponize zbog islama i da upitaju ulemu, zacrtali su sebi i ljudima koji ih slijede da je svaka novotarija zabluda. ak i to pitanje koje toliko koriste nisu prouili ve su se usudili da i o tome govore bez konsultovanja uleme. Nasuprot njima, najvei uenjaci ovog ummeta uvijek su se oslanjali na druge uenjake i nisu se stidjeli da pitaju. Prenosi se da je Abdullah ibn Mubarek rekao: Da me Allah, d.., nije pomogao Ebu Hanifom i afijom, r.a., ja bih bio kao ostali ljudi.505 Kae Sufjan ibn Ujejne: Prvi ko me je poduio hadisu i nainio me muhaddisom je Ebu Hanife.506 Kae Abdullah ibn Vehb: Sreo sam tri stotine i ezdeset alima ali da nije bilo Malika i Lejsa zalutao bih u nauci.507 Kae Imam El Kevseri: Ibn Asakir je spomenuo ovaj govor od Ibn Vehba i u njegovom rivajetu on glasi ovako: Da nije bilo Malik ibn Enesa i Lejs ibn Sada ja bih propao, mislio sam da se radi po svemu to nam je dolo od Poslanika. Kae el Kevseri: Kao to se to desilo mnogim prenosiocima hadisa koji nisu znali fikh pa nisu znali po emu se radi a po emu ne.508 Nakon to smo naveli primjere nekih od najveih uenjaka ovog ummeta i pokazali da se ti uenjaci i pored stotina hiljada hadisa koje su poznavali nisu usuivali da sami govore o Allahovoj
Tebjidus Sahifeh, str. 16. El Devahirul Mudijjeh, 1/ 31 507 El Medruhin, Ibn Hiban 508 Komentar El Kevserija na Ibn Abdul Berrov El Intika fi Fadailil Eimmetis Selasetil Fukaha, 27-28
505 506
174

vjeri, i ukazali da oni sami govore da puko poznavanje hadisa ne vodi na pravi put, da navedemo ta se prenosi o bidatu i ta islamska ulema kae o njemu.
Kae Dabir, r.a.: Kada bi Poslanik, a.s., drao hutbu, pocrvenele bi njegove oi i povisio bi svoj glas pa bi rekao: Najbolji govor je Allahova knjiga a najbolja uputa je uputa Muhameda, a najgore stvari su novotarije, svaka novotarija je bidat a svaki bidat je zabluda.509
Kae ejh, muhaddis Hidaza, Muhammed ibn Alevi El Maliki: Mi nalazimo mnoge hadise koji su u potrebi za objanjenjem od strane uleme. Od primjera za to je i hadis: Svaki bidat je zabluda kojeg je neophodno objasniti jer se ovaj hadis odnosi samo na pokuene bidate odnosno one koji se kose sa erijatskim pravilima. Ovo ovakvo obraanje koje, bukvalno, ima sveobuhvatno znaenje a ustvari se odnosi samo na jednu stvar je poznato od Poslanika, a.s. Poslanik, a.s., kae: Nema namaza komiji damije osim u damiji. A ipak to ne znai da mu je namaz u kui neispravan jer se hadis odnosi na potpunost namaza tj. nema potpunog namaza komiji damije osim u damiji. Od primjera ovakvog Poslanikovog obraanja je i hadis: Niko od vas nee vjerovati sve dok ne bude elio svome bratu ono to eli sam sebi. Koji znai: Niko nee biti potpunog imana sve dok ne bude elio svom bratu ono to eli sam sebi.510 Kae ejh Vehbi Sulejman Gavudi El Albani: Kae Islamska ulema: Bidat koji je spomenut u hadisima je neto novo to je ubaeno u vjeru a to je u suprotnosti sa osnovama vjere ili nema nikakve veze sa osnovama vjere i nije u granicama pravila koje je islam postavio, ili se ne slae sa pravilima vjere.
Muslim Mefahim jedibu En Tusahhih, Sejjid Muhammed ibn Alevi El Maliki, str. 9192., Mektebetul Asrijje, Bejrut, 2005.g. 511 Buhari
509 510
Kae Aia: Kae Boiji Poslanik, a.s.: Ko ubaci u nau vjeru, neto to nije od nje, to mu se odbacuje.511
Sami Deko
Na osnovu ove definicije, oni su postavili artove koji se moraju ispuniti da bi neto bilo bidat o kojem govori Boiji Poslanik u ovim hadisima: 1.) Da taj bidat bude u vjeri odnosno u ibadetima ili propisima 2.) Da se suprotstavlja osnovi od osnova vjere, da ne bude u okviru njenih granica i da se ne slae sa pravilima vjere jer ono to je u okvirima tih pravila ne ulazi pod Poslanikove rijei : Svaki bidat je zabluda.512
175
Kae Imam afija: Bidat ima dvije vrste: Pohvaljeni i pokueni. Ono to se slae sa Kuranom i sunnetom to je pohvaljeno a ono to se suprotstavlja Kuranu i sunnetu to je pokueno.513
Kae Ibn Hader El Askalani tumaei rijei Omera: Divan li je ovo bidat.: Bidat u jeziku znai ono to je izmiljeno a to nije postojalo ranije, a u erijatu se upotrebljava u znaenju onoga to je u suprotnosti sa sunnetom pa tada biva pokueno. Tumaenje toga je: Ako bude od onoga to se smatra pohvaljenim u erijatu, onda je pohvaljen, ako bude od onoga to se u erijatu smatra pokuenim onda je pokueni, a ako ne bude ni od prve ni od druge vrste onda je mubah.514 Kae Ebu Bekr Ibnul Arebi, tumaei hadis: uvajte se novotarija.: Znajte, Allah vas poduio, da se novotarije dijele na dva dijela: Novotarije koje nemaju osnovu, koje su zasnovane samo na strastima i sosptvenoj volji, i ovo je pokuena vrsta novotarija; i novotarije koje su izmiljene na osnovu prethodnih primjera a ovakve novotarije su sunneti pravednih halifa i dobrih imama. Znaj da stvar nije momentalno pokuena ako se za nju kae da je bidat ili novotarija, u jezikom ili terminolokom znaenju. Allah, d.., je rekao: (
Kelimetun Ilmijjetun Hadijjeh fil bidati ve Ahkamuha, Vehbi Sulejman Gavudi El Hanefi, str. 215-216. 513 Hiljetul Evlija, Ebu Nuajm, 9/ 113 514 Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 4/ 253
512
176

I ne doe im nijedna nova opomena od Gospodara njihova kojoj se, sluajui je, ne podsmjehuju515 I kae Omer, r.a.: Divan li je ovo bidat.
Pokueno od bidata je ono to se suprotstavlja sunnetu a pokueno od novotarija je ono to vodi u zabludu.516
Kae Imam Izuddin ibn Abdusselam u svojoj knjizi El Kavaid: Bidat je podijeljen na vadib, haram, mendub, mekruh i mubah. Nain raspoznavanja izmeu razliitih vrsta bidata je podvrgivanje tih novih stvari erijatskim pravilima. Pa ako bude spadao pod pravila vadib stvari onda je vadib, ako spada pod pravila harama onda je haram, menduba mendub, mekruha mekruh a mubaha mubah. Primjer vadib bidata je bavljenje gramatikom koja nam pomae da razumijemo Kuran i hadis Boijeg Poslanika, a.s. Ouvanje erijata je vadib a on se ne moe sauvati bez uvoenja gramatike. Ono bez ega se ne moe upotpuniti vadib je vadib pa je tako izuavanje gramatike vadib. Drugi primjer vadib bidata je uenje nepoznatih rijei iz Kurana i Sunneta. Trei je zapisivanje akaida i zapisivanje osnova fikha. etvrti bidat je nauka hadisa, odlikovanje ispravnog od neispravnog i sl. Zatim, od haram bidata su novi pravci u islamu poput kaderija, mudessima, deberija i sl. Dok je, sa druge strane, odgovor ovim sektama bidat koji je vadib. Od pohvaljenih bidata je izgradnja kola i puteva kao i svako dobro djelo koje se nije radilo u prvo doba islama. Od mendub bidata je teravija, odreivanje pravila tesavvufa, rasprave i sl. Ako se time eli postii Allahovo, d.., zadovoljstvo. Od mekruh bidata je preterano uljepavanje damija, mushafa i sl. i, na kraju, od mubah bidata je rukovanje nakon namaza, korienje odreenih jela i odreene odjee za pojedine prilike i sl.517 Kae Ibn Esir: Bidat ima dvije vrste: Bidat koji poziva dobru i bidat koji poziva u zabludu. Ono to se suprotstavlja Allahovim i Poslanikovim naredbama je pokueni bidat a ono to je u
Sura El Enbija, 2. ajet Aridatul Ahvezi, Ebu Bekr Ibnul Arebi, 10/ 146-147 517 Kelimetun Ilmijjetun Hadijeh fil Bidati ve Ahkamiha, Gavudi, 218-219
515 516
Sami Deko
okviru optih intencija erijata ili je od onoga na ta je podsticao Allahov Poslanik, a.s., onda je to pohvaljeni bidat. Ono to ne bude imalo primjer u prolosti, kao razliite vrste dobrih djela, to je takoe od pohvaljenih novotarija.518 Kae Ahmed ibn Hader El Hejsemi: Bidat je, u jeziku, ono to je izmiljeno, a u erijatu je to ono to se suprotstavlja naredbi erijata bez obzira bila ta naredba opta ili posebna.519 Kao to se vidi iz prethodno navedenih citata, hadis: Svaki bidat je zabluda je ogranien i odnosi se samo na pokueni bidat, onaj koji se suprotstavlja erijatu a mi emo, kako bismo jo vie potvrdili tu injenicu, navesti par bidata koji su pohvaljeni a koji su izmiljeni od strane ashaba. Prenosi se od Ebu Hurejre da je Poslanik, a.s., rekao Bilalu, prije sabah namaza: O Bilale! Priaj mi u tvom najdraem djelu koje si uradio u islamu? Zaista sam uo kuckanje tvojih nanula u Dennetu. Pa je Bilal, r.a., rekao: Nisam uradio djelo meni drae od toga da nisam uzeo abdest, danju ili nou, a da nisam sa tim abdestom klanjao ono to mi je propisano.520
177
U hadisu kod Tirmizija se kae: Sa ime si me pretekao u Dennetu? Pa je rekao: Nikada nisam prouio ezan a da nisam klanjao dva rekata, i nikada nisam izgubio abdest a da ga nisam ponovo uzeo i klanjao dva rekata smatrajui da mi je Allah, d.., to naredio. Pa je Poslanik, a.s., rekao: Time si to postigao. Kae Ibn Hader u komentaru tih hadisa: Iz ovih hadisa se razumije da ovjek moe sam da odreuje vrijeme nekih ibadeta.521 Kae Gavudi: Iz ovog hadisa se jasno vidi da je on klanjao namaz nakon abdesta i smatrao da mu je to nareeno bez ikakve erijatske naredbe o tome.522
En Nihajetu fi Garibil Hadis, Ibn Esir, 1/ 79 Et Tebjin fi erhil Erbein, El Hejesemi, str. 32. 520 Buhari; Muslim 521 Fethul Bari, Ibn Hadzer El Askalani, 3/ 276 522 Kelimetun Ilmijjetun Hadijeh fil Bidati ve Ahkamiha, Gavudi, str. 221.
518 519
178

Biljee Buhari i Muslim od Rufaah ibn Rafia da je rekao: Klanjali smo za Boijim Poslanikom pa kada se podigao sa rukua rekao je: Semiallahu li men hamideh pa je ovjek iza njega rekao: Rabbena ve lekel hamd hamden kesiren tajjiben mubareken fihi. Kada je zavrio namaz, Poslanik upita: Ko je ovo rekao? Pa ovjek ree: Ja, o Boiji Poslanie. Poslanik, a.s., tada ree: Video sam trideset i nekoliko meleka kako se natjeu ko e je prvi zapisati.523
Kae Ibn Hader El Askalani: Ovim se dokazuje da je u namazu dozvoljeno uvesti zikr koji se ne suprotstavlja onome to je preneseno, i dokazuje da je dozvoljeno zikr uiti naglas ako on ne ometa druge.524 Biljei Buhari od Enesa, r.a.: Imamio je u Mesdidul Kuba ovjek od Ensarija, kada god bio uio u namazu uio bi suru Kul Huvallahu a zatim posle nje jo jednu suru. To je radio na svakom rekatu pa su mu njegovi drugovi prigovorili: Ti uvijek poinjes ovom surom, pa, kao da ti ona nije dovoljna ui jo jednu pored nje. Ili ui samo nju ili je ostavi i ui drugu! Pa im je rekao: Neu da je ostavim! Ako volite da vam ja imamim onda u imamiti a ako mrzite onda u vas ostaviti. Meutim, oni su smatrali da je on jedan od njihovih najboljih ljudi i nije im bilo drago da im imami neko drugi. Kada im je doao Poslanik, a.s., spomenue mu to pa on ree: O ti, ta te spreava da uini ono to od tebe trae tvoji drugovi? I ta te navodi na to da uvijek, na svakom rekatu, uis ovu suru? Pa ovjek ree: O Poslanie, ja je volim. Poslanik mu onda ree: Tvoja ljubav prema njoj e te uvesti u Dennet.525 Vidimo iz ovog hadisa da je ovaj ashab u namaz uveo neto to nije radio Boiji Poslanik, a.s., a Poslanik mu to nije zabranio ve mu je to potvrdio i odobrio. Da je sve ono to nije radio Boiji Poslanik novotarija i bidat, Poslanik, a.s., mu to sigurno ne bi odobrio rijeima: Tvoja ljubav prema njoj e te uvesti u
Buhari, br. 799, str. 93. Kelimetun Ilmijjeh, Gavudi, str. 22 525 Buhari, br. 774, str. 91.
523 524
Sami Deko
Dennet. ve bi se na njega naljutio kao to se ljutio kada bi neko uinio neko loe djelo.
179
Biljei Buhari od Ebu Seid El Hudrija da je grupa ashaba dola do nekog od arapskih plemena koje ih nije ugostilo. Dok su bili u blizini tog mjesta, razbole se jedan od glaveina tog plemena od ujeda korpije pa ljudi upitae ashabe: Imate li neki lijek za ovo ili neku rukju? Oni rekoe: Niste nas ugostili pa vam neemo pomoi sve dok nam ne date od vaih ovaca. Nakon to im obeae jedan deo stada, jedan od ashaba poe uiti Fatihu pljuckajui pa ovjek ustade zdrav. Nakon toga, ljudi im dadoe od stada pa ashabi rekoe: Neemo ovo uzeti sve dok ne upitamo Boijeg Poslanika, a.s. Kada doose do njega, upitae ga o tome pa se on nasmija govorei: Otkud si znao da je ona lijek?! Uzmite i dajte meni jedan deo.526 I iz ovog hadisa vidimo da je ashab uinio neto to nije radio Boiji Poslanik pa mu on ipak nije rekao: To je bidat, zabluda! a da je svaki bidat zabluda, kako to govore vehabije, Poslanik, a.s., im se sigurno ne bi nasmijao i sigurno ne bi potvrdio njihov postupak. Kae ejh Abdullah Mahfuz El Hadad Balevi: Jasno je iz ovoga da ashab nije znao za propisanost uenja Fatihe kao rukje ve je to njegov idtihad u kojem nije bilo niega to se suprotstavlja propisanom. Ovo je Poslanikov sunnet, potvrivanje dobrog ak iako on sam to nije radio.527
Biljei Ebu Davud od Ibn Omera: Poslao nas je Boiji Poslanik, a.s., u izvidnicu pa su se ljudi razbjeali. Pa smo rekli, kada smo pobjegli: ta da radimo, pobjegli smo sa bojnog polja I zasluili ljutnju. Pa smo rekli: Uiemo u Medinu po noi da nas niko ne vidi. Kada smo uli, rekosmo: Otiiemo kod Boijeg Poslanika, pa ako nam ima tevbe da se pokajemo a ako nema da odemo iz Medine. Pa smo sjeli kod Poslanika, prije sabaha, pa smo mu rekli: O Poslanie, mi smo pobjegli? Pa nam je priao i rekao: Ne, nego ste vi oni koji bjee svom imamu elei mu
526 527
Buhari, br. 5736, str. 686. Es Sunnetu Vel Bidah, str. 39.
180

samo dobro. Pa smo mu prili i poljubili ga u ruku pa je on rekao: Mi smo grupa muslimana.528 Vidimo i iz ovog hadisa da im je Poslanik, a.s., odobrio neto to on nije radio, pa gdje su oni koji svaki bidat smatraju zabludom, da im pruimo ruku, da je izljube i da se pokaju!! Zatim, od bidata koje su uveli ashabi je sakupljanje Kurana: Biljei Buhari od Zejd ibn Sabita: Ebu Bekr, r.a., pozvao me odmah nakon smrti onih koji su na Jemami pali kao ehidi. Kod njega se nalazio i Omer. Ebu Bekr mi tada ree ove rijei: Doao mi je Omer i zabrinuo se radi toga to je u estokom boju na Jemami palo vrlo mnogo hafiza, a i na drugim ratitima e ove hafize stignuti ista sudbina. Postoji bojazan da bi se mnogo Kurana moglo izgubiti pa mi je preporuio da naredim da se Kuran sabere i zapie u jednu zbirku. Rekao sam mu onda: Omere, kako u ja uiniti neto to Boiji Poslanik, a.s., nije uradio. Omer je, zaklinjui se, govorio da je ovo dobro, i ustrajno to od mene traio sve dok mi Sveznajui Bog nije dao da i ja shvatim to, i srce mi je radi toga veselo i zadovoljno. I ja se prikljuujem Omerovom miljenju. Ti si mlad i pametan ovjek i ti protiv ovoga nee imati ta da kaes. Ti si pisao objavu koja je dolazila Poslaniku. Sakupi Kuran po redu! Na ovo, Zejd ree: Kako ete vi uiniti neto to nije uinio Poslanik? Ebu Bekr odgovori: Boga mi je ovo jedno dobro djelo. Da su mi natovarili itavu planinu ne bi mi od toga tee bilo. Stalno sam se obraao Ebu Bekru da to ne ini. Kako je Svemogui dao Ebu Bekru i Omeru da njihov razum ovo prihvati i da im srca ispuni radou, tako je, to isto i meni dao i ja sam to prihvatio i bio sam srean i zadovoljan. Ja sam zbirku Kurana napisao sa datulinih listova i sa tankih kamenih ploa te iz pamenja hafiza pa sam zadnji pronaao ajet Lekad daekum resulun min enfusikum aziz kod Huzejme. Zbirka je bila kod Ebu Bekra sve dok je bio iv pa kod Omera sve do njegove smrti pa posle kod Hafse, erke Omerove.529
528 529
Ebu Davud, br. 2647, Ib Ebi ejbe, br. 4953 Buhari, br. 7191, str. 836.
Sami Deko
Zatim, od primjera za lijep bidat je hadis od Abdurrahmana: Izaao sam se Omerom jedne noi mjeseca Ramazana u damiju i video da ljudi klanjaju u razliitim grupama, jedan ovjek klanjae sam, drugi sa malom grupom iza sebe. Tada Omer ree: Po mom miljenju, bolje je da okupim te ljude oko jednog imama. Pa ih okupi oko Ubejj ibn Kaba. Potom, druge noi, ponovo izaoh sa njim a ljudi klanjahu iza svog uaa. Na to Omer ree: Divan li je ovo bidat, ali ono to oni prespavaju bolje je od onoga u emu klanjaju elei zadnji deo noi jer su ljudi klanjali u prvom dijelu noi.530 Biljei Ebu Davud sa dva sahih seneda od Enes ibn Malika da je on, kada bi prouio Kuran sakupio svoju porodicu i svoju djecu i molio za njih.531 Kae Imam Nevevi: I lijepo je prisustvovati medlisu u kojem se zavrava uenje cijelog Kurana.532 Biljei Ahmed u Zuhdu od Ebu Hurejre: Ja inim istigfar svakog dana dvanaest hiljada puta a to je naspram mojih greki.534
181
Prenosi se od Ebu Medine Ed Darimija da je rekao: Dva ovjeka od ashaba Allahovog Poslanika kada bi se sreli ne bi se razdvojili dok jedan drugom ne bi prouili sulu El Asr.533 Kao to smo vidjeli, mnogi ashabi su uvodili novotarije u islam pa zar su oni u zabludi? Zar oni nisu dovoljan primjer za slijeenje nego trebamo slijediti ljude koji su doli stotinama godina poslije njih i proglasili svaki bidat zabludom a time i ove ashabe pozivaima u zabludu?
Buhari, br. 2010, str. 226. Keaful Kina, Mensur ibn Junus El Behuti, 1/ 430, Darul Fikr, 1982.g. 532 Tilavetu Kuranil Medid, Abdullah Siraduddin, str. 117. 533 Medmeu Zevaid, Hejsemi, br. 17723, i kae: Biljei ga Taberani u El Evsatu a prenosioci su Sahih 534 Metalibul Alije, Ibn Hader El Askalani, 4/ 94; Tezkiretul Hufaz, Zehebi, 1/ 35
530 531
Ashabi se uvodili bidate koje su oni smatrali pohvaljenim jer je Poslanik, a.s., u mnogim sahih hadisima rekao da postoje pohvaljeni i pokueni bidati. Samo podjelom bidata na
182

pohvaljene i pokuene moemo spojiti izmeu svih hadis akoji su doli na tu temu.
Prenosi Derir ibn Abdullah El Bedli, r.a., da je Poslanik, a.s.,. rekao: Ko u Islam uvede neku lijepu novotariju, bie za nju nagraen i imae nagradu svakog onog ko je bude inio poslije njega, s tim da se od njihove nagrade nee nita oduzimati, a ko u Islam uvede neku ruznu novotariju, bie za nju kanjen i snosie grijeh sviju onih koji to budu inili poslije njega, a od njihovih se grijeha nee nita oduzimati .535
Kae Nevevi: U ovom hadisu je podsticaj na injenje dobra koje niko prije nije inio i ubacivanje lijepih novotarija i u njemu je upozorenje od loih stvari. Ovim hadisom se suava znaenje hadisa Svaki bidat je zabluda i objasnjava da se taj hadis odnosi samo na pokuene bidate.536 Biljei Ibn Made od Ebu Hurejre: Ko izmisli dobro pa bude praen u njemu imat e potpunu nagradu i od nagrade onih koji ga budu pratili u tom dobru a njihove nagrade se nee umanjiti. A ko izmisli zlo pa bude praen u njemu imae potpunu kaznu i kaznu onih koji ga slijede a njihova kazna se nee umanjiti.537
Prenosi se od Enesa, r.a., da je Poslanik, a.s., rekao: Koji god daija bude pozivao u zabludu pa ga budu pratili u toj zabludi, imae grijeh svih onih koji ga prate a njima se nee umanjiti, a koji god daija bude pozivao u dobro pa ga budu pratili u tom dobru, imae nagradu onih koji ga slijede a njima se ona nee umanjiti.538 Zatim, hadis od Aie: Ko ubaci u ovu nau vjeru, neto to nije od nje, to mu se odbacuje.539 je dokaz da nije svaki bidat zabluda. Kae ejh Abdullah es Siddik: Ovaj hadis suava hadis: Svaki bidat je zabluda i jasno pojanjava njegovo znaenje
Muslim, hadis br. 1017; Tirmizi, hadis br. 2675; Ahmed, 4/ 357; Nesai, 5/ 75; Ibn Made, hadis br. 203. 536 Kelimetun Ilmijjeh, Gavudi, str. 241. 537 Ibn Made, br. 204, Mektebetul Ilmijje, Bejrut 538 Ibn Made, br. 205. Darul Dil, Bejrut 539 Buhari
535
Sami Deko
jer, da je svaki bidat zabluda, bez izuzetaka, onda bi Poslanik, a.s., rekao: Ko ubaci neto u nau vjeru to mu se odbacuje. Meutim, kada je rekao: neto to nije od nje ukazao nam je na to da postoje dvije vrste bidata: Ono to nije od vjere a to je ono to se suprotstavlja njenim pravilima, i ono to je od vjere a to je ono to je u okviru pravila vjere i to je lijepi bidat.540
183
Biljee Ahmed, Ebu Davud i Ibn Ebi ejbe od Muaz ibn Debela da je rekao: Mi smo, kada bi neki ovjek zakasnio na namaz, pokazivali: Propustio si to i to. Pa bi on to nadoknadio pa bismo bili na rukuu i na seddi i na stajanju i na sjedenju541 Pa sam ja doao a proao mi je deo namaza pa su mi pokazali ta sam propustio a ja sam rekao: Ja u klanjati onako kako oni klanjaju pa sam klanjao za njima, a kada je Poslanik, a.s., predao selam, ja sam ustao i naklanjao ono to mi je prolo. Zatim se Poslanik, a.s., okrenuo ljudima i rekao: Ko je rekao to i to? Pa su ljudi rekli: Muaz ibn Debel Pa je rekao: Uveo vam je u vjeru neto pa prihvatite to. Kada neko od vas doe a prolo mu je neto od namaza neka klanja za imamom pa kada imam zavri neka naklanja ono to mu je prolo.542 Zatim, od dokaza za postojanje lijepih bidata je i Poslanikova tuga za Hubejb ibn Adijj El Evsijem iako je Hubejb ubacio novotariju Salatul Mevt543 544 Nakon to smo objasnili bidat i njegove podjele, smatram veoma vanim da objasnimo i da nije sve to nije radio Boiji Poslanik zabranjeno i novotarija a to emo uiniti kroz govor imama Vehbi Sulejman Gavudija El Hanefija koji kae:
udim se ljudima koji kau da je sve to nije radio Boiji Poslanik bidat i zabranjeno a isti ti ljudi voze skupa auta, stanuju u velikim kuama, nose brojne diplome i zvanja, ispituju uenike u kolama, daju im ocjene i obaraju ih. Negiraju sve to nije radio Boiji Poslanik a sami ine na stotine takvih stvari.
Kelime Ilijje, Gavudi, str. 243. Klanjali bismo sve dok ne bismo pristigli imama 542 Mudemul Kebir, Taberani, 1/ 271; Kae ejh Gavudi: Hadis je Sahih 543 Klanjanje dva rekata namaza pred sigurnu smrt 544 Kelime Ilmijje, str. 246.
540 541
184

Prave izuzetke a znaju da Poslanik, a.s., to nije radio a posle prigovora uleme kau: Bidat je samo novotarija u vjeri. Meutim, mi smo ranije objasnili, navodei mnoge dokaze, da je ono to je ubaceno u vjeru a u okviru je njenih pravila dozvoljeno i prihvatljivo, pa ne ostaje tim ljudima osim da prihvate istinu. Ostaje nam da objasnimo da Poslanikovo, a.s., odbacivanje neega ne znai momentalno i pokuenost toga. Kada je ulema usula nabrajala ahkam teklifijje ona nigdje nije spomenula terk - odbacivanje. U El Vedizu se kae: Hukm Teklifi se dijeli na sedam vrsta: Farz, Vadib, Mendub, Haram, Mekruh Tahrimen, Mekruh Tenzihen i Mubah.545 I to je stav cjelokupne uleme hanefijskog mezheba dok uenjaci ostalih mezheba ahkam teklifijje dijeli samo na pet vrsta. Niko od uleme, kao to vidimo, nije terk uinio erijatskim propisom pa kako onda neki ljudi sve ono to je odbaeno smatraju bidatom? Istina je, da je ono to je odbaeno nekada mubah, nekada mustehab a nekada sunnet. Odbacivanje i neraenje nekada biva odbacivanje pohvaljenih stvari kao to su npr.: Uenje sure Ihlas na svakom rekatu, razni zikrovi i sl. Poslanik, a.s., nikada nije uio suru Ihlas na svakom rekatu ali to ipak nije bidat i pokueno a prenosi se od nekih ashaba. Pa, ako je Poslanikovo neraenje neega propis, zar nisu ashabi najprei da rade po njemu? Zar bi ashabi radili neto to nije radio Boiji Poslanik ako je sve ono to on nije radio zabranjeno?
Ono to je ostavljeno nekada biva i od sunnet stvari koje su ostavljene zbog otklanjanja potekoe od ummeta i straha da im se to ne propie kao farz. Primjer za to je Teravih namaz u dematu. Optepoznato je da je Poslanik, a.s., klanjao teraviju par puta a zatim je ostavio iz straha da ona ne bude propisana kao farz namaz.
El Vediz fi usuli istinbatil ahkam fi eriatil islamijjeh, Muhammed Abdullatif ibn Salih El Farfur, 2/ 371
545
Poslanikovo odbacivanje nekada biva isto iz razloga to se njemu lino neto nije svialo iako je ta stvar dozvoljena.
Sami Deko
Poslanik, a.s., nikada nije jeo meso jazavca i odbio ga je kada su mu ga ponudili ali ipak to nije zabranjeno. Zatim, ostavljanje nekada biva iz zaborava, pa hoemo li rei da je ikindija dva rekata samo zato to je Poslanik, a.s., jednom zaboravio i umjesto etiri, klanjao samo dva rekata? Takoe, nakada se deavalo da Poslanik nije inio neto zato to mu to nije palo na pamet. Poslaniku, a.s., nikada nije palo na pamet da napravi minber pa su mu ashabi to predloili to je on sa oduevljenjem prihvatio. Pa, ako je Poslanikovo neraenje neega propis, zar bi se ashabi usudili da ga prekre?
185
Mesh po arapama
Mesh po dananjim vrstama arapa je zabranjen po miljenju imama sva etiri mezheba i svako suprotno miljenje je netano i puko slijeenje strasti.
Meutim, oni koji pokuavaju da ohalale mesh po dananjim arapama slijedei samo svoje strasti, koriste neke hadise koje moramo spomenuti kako ne bi dolo do zabune meu muslimanima. Naime, Od Mugire ibn ube se prenosi da je rekao: Video sam Boijeg Poslanika da je uzeo abdest i uinio mesh po arapama. Ovaj hadis, meutim, nije dokaz za mesh po erapama i to zbog sljedeeg: Nesai kae u svome Sunenul Kubra: Ne znam ni jednog ovjeka koji prati Ebu Kajsa u ovom rivajetu. Istina je ono to se prenosi od Mugire vjerodostojnim putem da je Poslanik inio mesh po mestvama. I Bejheki spominje ovaj hadis od Mugire i kae za njega da je to odbaen hadis. Sufjen Es Sevri, Abdurrahman ibn Mehdi, Ahmed ibn Hanbel, Jahja ibn Mein, Ali ibnul Medini i Muslim ibn Hadad kau da je
186

poznat hadis Mugire o meshu po mestvama a ne o meshu po arapama.546
Niko od islamskih pravnika nije dozvolio mesh po dananjim vrstama arapa iz jednog prostog razloga a to je izgled arapa u vrijeme Boijeg Poslanika injihova svrha. Ono to se nazivalo arapama u vrijeme Boijeg Poslanika, sluilo je kao cipela u dananje vrijeme. Da bismo neto mogli nazvati arapom, u vrijeme Poslanika, ta arapa je morala biti takva da se u njoj moglo peaiti najmanje etiri kilometra.
Ebu Hanife je rekao: Dozvoljen je mesh po arapama ako budu prekrivene koom; Ebu Jusuf i Muhammed smatraju da je dozvoljen mesh po arapama ako budu debele neprovidne tako da ako se naspe voda po njima noga ostaje suva. Ahmed i afija, pak, smatraju da trebaju biti vodonepropustljive i da se moe normalno hodati u njima kao i da stoje same uz nogu bez ikakvih vezica. Dok Malik smatra da moraju biti napravljene od koe tako da izgledaju kao mestve.547 Muhammed Jusuf El Benuri kae: Svi imami prihvatili su da je dozvoljeno initi mesh po arapama opivenim koom i obui opivenoj koom. Oni su istovremeno prihvatili da se ne moe mesh initi po tankim i prozirnim arapama, a razilaze se da li se moe mesh initi kod kruto i vrsto opletenih arapa.548
Imam Esad Sagirdi u svom djelu El Fikhul Hanefi ve Edilletuhu kae: Mesh po tankim arapama nije dozvoljen jer se arape u obiaju selefa nisu koristile za grijanje noge ve za etanje u njima za ta se danas koriste cipele.549
El Binaje, 1/ 368 El Lubab fil Demi Bejnes Sunneti Vel Kitab, Ebu Muhammed Ali ibn Zekerijja El Menbedi, str. 134. 548 Mearifu Sunen, erh Suneni Tirmizi, Es Sejjid Muhammed Jusuf ibn Es Sejjid Muhammed Zekerijja El Haseni El Benuri, 1/ 346, Karai, 1413.H.g.; Multekal Ebhur, Ibrahim El Halebi, str. 44. 549 Fikhul Hanefi ve Edilletuhu, Esad Sagirdi, 1/ 97
546 547
Sami Deko
187
Potiranje vrata
Potiranje vrata je lijepo ali se ne ka da je od sunneta zbog slabosti hadisa koji se prenose o tome. Od Ibn Omera se prenosi: Ko uzme abdest ipotre svojim rukama po vratu, bie sauvan od okova na Sudnjem danu.550 Od Ibn Omera se prenosi: Ko uzme abdest i potre po svom vratu bie sauvan od okova na Sudnjem danu.551 Iako su ovi hadisi dosta slabi oni su dovoljan dokaz za pohvaljenost potiranja vrata prilikom uzimanja abdesta jer imaju potporu u drugim hadisima u kojima se trai produetak abdesta, odnosno mjesta koja se iste. Ljudi koji su uzimali abdest e se poznavati na Sudnjem danu po tragovima abdesta a blago onome ko te tragove proiri na cijelo tijelo. Od Talha ibn Musarrifa od njegovog baba, od deda: Video sam Boijeg Poslanika kako potire glavu sve do potiljka i poetka vrata koji ga slijedi.552
Ako bi neko rekao: Potiranje vrata je bidat, to nije radio Boiji Poslanik! Rei emo mu: Isto tako i sapun i ampon su bidat pa zato ih koristite i ta su vam dokazi za to?
Odgaanje Sabaha do pred izlazak Sunca
Od Rafi ibn Hadidza se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao:

Biljei ga Ebul Hasen ibn Faris, 1/ 34, i kae: Sahih; Telhisul Habir, Ibn Hader, 1/ 93 551 Ebu Mensur Ed Dejlemi u Musnedul Firdevsu; Serh Ihjai Ulumid Din, Ez Zubejdi, 2/ 364 552 Ahmed; Nejlul Evtar, evkani, 1/ 142; Kae Et Tehanevi: Hadis je hasen a biljee ga i Tahavi u Meanil Asaru, Taberani a billjei se i u Gajetul Maksudu, 1/ 137
550
188

Odgodite sabah jer je tako nagrada vea.553 Biljei Tahavi od Ibrahima da je rekao: Nisu se ashabi Allahovog Poslanika sastavili na neemu kao to su se sastavili na klanjanju pred izlazak Sunca.554 Od Enes ibn Malika se prenosi da je rekao: Klanjao nam je Ebu Bekr sabah uei Ali Imran. Pa su ashabi rekli: Zamalo nam je Sunce izalo. Pa je rekao: Da je izalo ne bi nas zateklo zaboravne.555
Izgovaranje nijjeta
Izgovaranje nijjeta je po veini uenjaka etiri mezheba pohvaljena stvar bez obzira radilo se o nijjetu za namaz, abdest, post ili hadd jer je u tome potvrda stanja srca.
Kae Ibn Abidin: Nijet je djelo srca kojim ovjek, bez razmiljanja, zna u kojem je namazu ako bude upitan o tome. Ako ovjek bude razmiljao, nijet mu nije ispravan. Izgovaranje nijjeta je pohvaljeno i to je odabrano miljenje a biva u prolom i sadanjem vremenu556. Neki kau da je to Sunnet, meutim, to ne znai da je Poslanik, a.s., to radio ve znai da je to sunnet selefu saliha koji je izgovaranje nijeta rijeima smatrao pohvaljenim. Kae se u El Muhitu: Rei e: Allahumme inni uridu en usallije salate557 fe jessirha li ve tekabbelha minni. Kae se u El Mebsutu, Hidaji i El Kafiju da je to lijepo kada ovjek hoe da uvrsti svoju namjeru.558 Kae Imam Kemal ibn Humam, nakon to je spomenuo rijei iz Hidaje: Izgovaranje nijjeta je lijepo zbog potvrde namjere.559
Tirmizi, br. 154; Ahmed, 4/ 140; Ebu Davud, br. 424; Nesai, 1/ 218; Ibn Made br. 672; Tahavi, 1/ 178; erhu Sunneh, Begavi, 2/ 196; a Ibn Hader u Telhisu ( str. 68. ) kae da ga biljee i Taberani I Ibn Made. 554 Tahavi, 1/ 184 555 Tahavi, 1/ 181 556 Kao da kae: Zanijetio sam ili Nijet inim 557 Pa spomene namaz koji eli da klanja 558 Haija Ibn Abidin, 2/ 92, Dar Alemil Kutub, Rijad, 2003.g. 559 Fethul Kadir, 1/ 128
553
Sami Deko
Kae Ed Dusuki El Maliki: Pohvaljeno je za onoga ko ne moe da se koncentrie da izgovori nijjet560 Kae En Nevevi E afii: Nije obaveza izgovoriti nijjet jer je nijjet djelo srca ali ako spoji izmeu te dvije stvari bie bolje, na tome su se svi sloili.561
189
Kae El Behuti el Hanbeli: Mnogi kasniji uenjaci smatraju izgovaranje nijjeta pohvaljenim da bi se poklopilo djelo srca i jezika.562 Kae Vehbi Sulejman Gavudi El Albani: Kae Ibn Kajjim el Devzijje: Nije potvreno da je Poslanik izgovarao nijet kod poetnog tekbira ni vjerodostojnom ni slabom predajom. Meutim, rijei nijeta dozvoljavaju neki od kasnijih uenjaka jer se time oivljava srce i prekida se svaka sumnja. Oni nai prvaci, selef, koji kau da je izgovor nijeta sunnet ne misle na sunnet Boijeg Poslanika nego na praksu nekih alima zbog promjene i zauzetosti srca dunjalukim problemima nakon tabiina. Ovo biljei urunbulali u djelu Merakil Felah. Tahtavi kae u svojoj Haiji da stoji u djelu El Bahr, da se iz ovoga moe zakljuiti da je to lijepa novotarija kada ovjek hoe da pojaa svoju odluku.563
Moemo zakljuiti iz gore navedenih citata da je izgovaranje nijeta, iako nije sunnetom potvrena stvar, lijepo i preporuljivo i nikako ne moe biti haram. Izgovaranje nijeta je lijepa novotarija koju trebaju slijediti svi muslimani koji su uli hadis koji prenosi Derir b. Abdullah El-Bedli r.a. da je Poslanik s.a.v.s. rekao: Ko u Islam uvede neku lijepu novotariju, bie za nju nagraen i imae nagradu svakog onog ko je bude inio poslije njega, s tim da se od njihove nagrade nee nita oduzimati, a ko u Islam uvede neku runu novotariju, bie za nju kanjen i snosie grijeh sviju onih koji to budu inili poslije njega, a od njihovih se grijeha nee nita oduzimati .564
Haija ala erhil Kebir, Ed Dusuki El Medmu, En Nevevi 562 Keaful Kina, Mensur ibn Junus El Behuti El Hanbeli, 1/ 87, Darul Fikr, 1982.g. 563 Multekal Ebhur, Ibrahim El Halebi, str. 88. 564 Muslim, hadis br. 1017; Tirmizi, hadis br. 2675; Ahmed, 4/ 357; Nesai, 5/ 75; Ibn Made, hadis br. 203.
560 561
190
Razmak izmeu nogu treba biti etiri prsta
Ulema hanefijskog mezheba stava je da razmak izmeu stopala na kijamu treba biti etiri prsta. Spajanje nogu ili njihovo irenje vie od etiri prsta je mekruh jer je to stav oholih ljudi a ne onih koji klanjaju.
U novije vrijeme,u mnogim damijama dolo je do rasta tendencije tumaenja hadisa bez odgovarajueg znanja o fikhu i njegovim principima. Ovi pokreti su se pojavili sa svojom metodologijom da uzimaju hadise u njihovom bukvalnom spoljanjem znaenju bez ikakvog pokuaja da shvate pravo znaenje tih hadisa
Ni pitanje stajanja u namazu nije izuzetak. Ova grupa je vidjela u Sahihul Buhariji Poglavlje spajanja ramena uz rame a noge uz nogu u safu i eser od Numan ibn Beira i Enesa r.a.565 i ak bez ikakvog pokuaja da koristei svoj intelekt istrai razliite interpretacije za koje je forma ovih hadisa otvorena, ona trai od ljudi da prilijepe nogu uz nogu a rame uz rame dok stoje u safovima. Ulema etiri mezheba oduvijek je govorila da to nije pravilno razumijevanje esera Imam, Sejjid Enver ah El Kamiri je pojasnio ovo pitanje u njegovom komentaru na Sahih Buharije zvanom Fejdul Bari.566 On objanjava kako bi ljudima bilo veoma teko, ako ne i nemogue, fiziki prilijepiti rame uz rame a nogu uz nogu dok stoje u safovima iekujui namaz. Oni koji trae to spajanje, svoj stav podupiru tumaenjem slova ba koje se spominje u ovom hadisu. Meutim, pravilo po kojem se kae da je osnovno znaenje slova ba Ilsak - fiziki kontakt, ne treba shvatiti u tom kontekstu tj. kao potpuni fiziki kontakt. Jer, da je to tako, kako bismo onda objasnili reenicu: Merertu bi Zejd? Znai li ova
Buhari, br. 725, str. 86 Fejdul Bari, Sejjid Enver ah El Kamiri, 2/ 301, Darul kutubil Ilmijje, Bejrut, 2005.g.
565 566
Sami Deko
reenica da smo proli pored Zejda lijepei se za njega odnosno dotiui ga ili znai: Proao sam pored Zejda? Kod svakog hadisa koji je otvoren za razliito razumijevanje i razliitu interpetaciju potrebno je da pogledamo u praksu drugih ashaba i selefu saliha. Da su pogledali u njihovu praksu uvidjeli bi da niko od njih nije radio ono sto oni danas rade. Imam ah Enver El Kamiri navodi da ova interpetacija nije bila usvojena kod mezheba ve samo kod obinih ljudi koji nisu puno razmiljali.
191
Namjera esera koji se navodi je ustvari da ramena i noge trebaju biti paralelni kako ejtan ne bi mogao stati izmeu bilo koje dvije osobe u safu i kako bi safovi bili pravi. Ovo meutim ne znai da noge trebaju biti u fizikom kontaktu. Ovo miljenje zastupaju Imam Bedruddin El Ajni u njegovom monumentalnom komentaru Sahiha Buharije Umdetul Kariju567 kao i imam, Ibn Hader El Askalani u njegovom besprimjernom komentaru Buharije Fethul Bariju568
U svojoj Lamiu Dareri ala Dzamiil Buhari569 imam Mevlana Muhammed Zekerijja El Kandehlevi navodi jo neka logika objanjenja koja idu u korist gore spomenutoj argumentaciji. On, Allah mu se smilovao i najbolji stepen u Dennetu mu dao, kae da je fiziko pridruivanje ramena uz rame i noge uz nogu mogue samo ako su svi dematlije iste veliine i iste duine nogu. Izmeu ostalog, da bi se ovo sprovelo u praksu dematlijama bi bilo potrebno dugo vremena kako bi poravnali safove prije nego bi stupili u namaz a ovo se oito kosi sa smirenou koja se trai u namazu. Nakon navoenja slinih dokaza, Imam Ahmed Zafer El Usmani u svom Umdetul Ahkamu570 kae: ak i kada bismo prihvatili da
Umdetul Kari, Bedruddin El Ajni, 5/ 377, Darul kutubil Ilmijje, Bejrut, 2001.g. Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 2/ 611, Daru Tajjiba, Rijad, 2005.g. 569 Lami id Dareri ala Damiil Buhari, Muhammed Zekerijja El Kandehlevi, 1/ 279, Karai 570 Umdetul Ahkam, Ahmed Zafer El Usmani, 1/ 290, Darul Ulum, Karai, 1421.H.g.
567 568
192

se erijatom trai fiziki kontakt ramena i nogu u safovima doli bismo do pitanja: Da li je potrebno prilepljivanje ramena i nogu u svakom dijelu namaza ili samo u nekim dijelovima? Ako bi rekli da je to potrebno u toku cijelog namaza, mora se zapitati: Kako je to onda mogue u toku sjedenja u namazu? Ako bi, pak, rekli da je fiziko spajanje ramena i nogu potrebno samo u nekim dijelovima namaza postavilo bi mu se pitanje: U kojim dijelovima se trai to to govorite a u kojima se ne trai i na osnovu kojih dokaza tvrdite da se spajanje u nekim dijelovima trai dok se u drugim dijelovima iskljuuje? A ako kau da se zbog potekoe prilijepljivanje lanaka i ramena u fazi sjedenja ne trai onda mi isto to kaemo za fazu stojanja (kijama) jer iste te potekoe mi nalazimo u toj fazi. Moete pokuati i uvjeriti se sami Prenosi se u Fethul Bariju od Enesa r.a. da je rekao: Da smo to uinili( prilijepili nogu uz nogu) sa nekim on bi pobegao od nas kao divlji magarac.571 Ovo jasno upuuje na to da Enes r.a. nije to radio nakon smrti Boijeg Poslanika to znai da to nije radnja koja se trai sunnetom Boijeg Poslanika a.s. Jer, da je to bio Sunnet niko od ashaba Boijeg Poslanika a.s. to ne bi ostavio iz ljubavi prema njemu i iz straha od negodovanja ostalih ashaba. Takoe, ljudi nisu voleli neke stvari i govorili su ovako o nekim stvarima samo ako te stvari nisu bile od normalnih stvari u namazu tj. od stvari koje su se praktikovale u namazu za Boijim Poslanikom a.s.
Podizanju ruku naspram uiju prilikom poetnog tekbira
Podizanje ruku prilikom stupanja u namaz vri se do resica uiju kao to je to najvjerodostojinijim predajama preneseno od Poslanika s.a.v.s.
571
Prenosi se od Malik ibn Huvejrisa da je rekao: Allahov Poslanik bi, kada bi izgovarao tekbir, podizao svoje ruke dok ih ne bi
Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 2/ 612
Sami Deko
uporedio sa uima. A u drugom rivajetu stoji: dok ne bi dotakao uho.572
193
Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Rekao mi je Boiji Poslanik: O Vaile, kada klanja podigni svoje ruke naspram uiju, zaista ene podiu ruke naspram svojih prsa.573574
Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Video sam Bozijeg Poslanika kada bi stupao u namaz da je donosio tekbir. Pa je Hemam opisao: Podiui ruke do naspram uiju.575 Prenosi se od Enes ibn Malika da je rekao: Poslanik je, kada bi poinjao namaz, dizao ruke naspram uiju a zatim govorio: Subhanekallahumme ve bi hamdike ve tebareke smuke ve teala dzeduke ve la ilahe gajruke.578 Od Bera ibn Aziba se prenosi da je rekao: Poslanik je, kada bi inio tekbir, podizao ruke tako da bismo mi vidjeli njegove palce blizu uiju.579
572 573
Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Video sam Poslanika, a.s., da je dizao ruke, prilikom stupanja u namaz, do naspram ramena a palce bi uporedio sa uima i dotakao ih ( haza576 ) a zatim bi donio tekbir.577
Prenosi se od Bera ibn Aziba: Da je Boiji Poslanik podizao ruke naspram uiju kada bi poinjao namaz a zatim ih vie nije
Muslim, hadis br. 589, 1/ 293, Dar Ihjai Kutubil Arebijjeh O ovoj temi dosao je samo ovaj hadis ali u njemu se nalazi nepoznata osoba pa on sam po sebi nije dovoljan za dokazivanje njime. Meutim, skriveni kijas se slae sa hadisom i pojaava njegovo znaenje jer se od ene trai to bolje pokrivanje njenih stidnih dijelova. Ovo je govor Ummu Derde, Ataa, Zuhrija, Hammada i dr.kao to to prenosi Bedruddin El Ajni u erhul Hidaje (1/ 206) 574 Mudemul Kebir, Et Taberani, 22/ 20; Medmeu Zevaid, Hejsemi, hadis br. 2594, Mektebetul Kudsijj, i kae: Biljei ga Taberani i u njegovom senedu je Ummu Jahja bintu Abdul Debbar koju ne znam, a ostali prenosioci su ispravni. 575 Muslim, hadis br. 401, Daru Ihjai Kutubil Arebijji, 576 Glagol znai uporediti ali potpuno uporeivanje biva tek kada se ui dotaknu kako to kae urunbulali u Merakil Felahu 577 Sunenul Kubra, Bejheki, hadis br. 2237, 2/ 25, Darul Marifeh, Bejrut 578 Darekutni, 1/ 168 i kaze da su svi prenosioci pouzdani; ZejleI, 1/ 166 579 Sunen, Ali ibn Omer Ed Darekutni, hadis br. 1111, 1/ 619, Darul Muejjid, Rijad, 2001.g.
194

podizao. Priao nam je Abdullah ibn Muhammed Ez Zuhri od Sufjana, od Jezida isti hadis kao ovaj od erika ali nije rekao: zatim ih vie nije podizao. Kae Sufjan: Zatim nam je u Kufi rekao: Zatim ih nije vie podizao.580 Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Viao sam Boijeg Poslanika da je dizao ruke naspram uiju prilikom poetnog tekbira, zatim sam im ponovo doao pa sam ih video kako diu ruke do naspram ramena a na njima su bili oklopi i ogrtai.581 Iz poslednjeg hadisa vidimo da je Boiji Poslanik dizao ruke naspram ramena samo u posebnim situacijama kada bi nosio posebnu vrstu ogrtaa i odjee koja bi spala ako bi podigao ruke do naspram uiju. Svi hadisi koji se biljee o Poslanikovom dizanju ruku do naspram ramena ili prsa odnose se na situacije kada bi dizanje ruku do uiju uzrokovalo padanje ogrtaa i otkrivanje tijela. Takoe, Boiji Poslanik je nekada dizao ruke do naspram svojih prsa kako bi poduio muslimanke kako trebaju obavljati svoj namaz i taj propis ne vai za muskarce kako je to navedeno u hadisu kojeg biljei Taberani.
Mjesto gledanja u namazu
Prenosi se od Ummu Seleme da je rekla: Ljudima u vrijeme Boijeg Poslanika, kada bi ustali da klanjaju, pogled ne bi prelazio njihova stopala. Pa je umro Boiji Poslanik pa su ljudi gledali ispred sebe. Zatim je umro Ebu Bekr pa je doao Omer. Ljudima tada, kada bi neko stao da klanja, pogled ne bi prelazio mjesto kible. Zatim je umro Omer a doao Osman pa je nastupila fitna, ljudi su se okretali desno i lijevo.582
Ebu Davud, hadis br. 749, 1/ 200, Mektebetul Asrijje, Tree izdanje, Bejrut, 1414.H.g. 581 Ebu Davud, hadis br. 728, 1/ 194; Nesai, 2/ 94 582 Ibn Made; El Munziri u Et Tergibu Vet Terhib gdje kae: Biljei ga Ibn Made hasen predajom osim to Musa ibn Abdullah ibn Ebi Umejje El Mahzumi, od est Knjiga samo Ibn Made biljei hadise od njega a o njemu meni nije dola nikakva manjkavost niti potvrda (1/ 383)
580
Sami Deko
Prenosi se od Ibn Sirina da je rekao: Ashabi su voleli da ovjekov pogled ne prelazi mjesto njegovog klanjanja.583 Prenosi se od Enesa da mu je Poslanik, a.s., rekao: O Enese, gledaj u mjesto na kojem ini seddu.584
195
Dranje ruku ispod pupka
Prenosi se od Hadad ibn Hassana da je rekao: Pitao sam Ebu Midleza585: Kako je Poslanik stavljao ruke u namazu? Pa je rekao: Stavljao je unutranji deo desne ake na spoljanji deo lijeve ake ispod pupka.586 Prenosi se od Ibrahim En Nehaija da je opisujui stavljanje ruku Boijeg Poslanika u namazu rekao: Stavljao je desnu na lijevu ispod pupka.587 Prenosi se od Alije da je rekao: Od sunneta je stavljanje ake na aku u namazu ispod pupka.588 Ebu Maer prenosi od Ibrahima en Nehaija da je on stavljao svoju desnu ruku na lijevu ruku u namazu ispod pupka.590
583
Najslabiji od prenosilaca ovog hadisa je Abdurrahman ibn Ishak Ebu ejbe El Vasiti za kojeg Ibn Hader El Askalani kae: Tirmizi ga je smatrao od ljudi hasen hadisa a Hakim je njegove hadise smatrao Sahihima kao i Ibn Huzejme .589
Biljei ga Seid ibn Mensur u Sunenu kao to se to kae u Muntekal Ahbaru (2/ 28) a prenosioci su ispravni kao to to kae Ibn Hader u Fethul Bariju (2/ 192) 584 Sunenul Kubra, Bejheki; Kae E ejh: Hadis Hasen li gajrihi, El Aziza (2/ 372) 585 Ebu Midlez je jedan od velikih Tabiina a o njegovoj veliini svjedoi njegovo izdavanje fetvi jo za vrijeme ashaba. Njegovo ime je Lahik ibn Humejd El Basri, umro je 100.H.g. kao to to kae El Ajni u Umdetul Kariju (2/ 889) 586 Musannef, Ibn Ebi ejbe, 1/ 427 587 Ibn Ebi ejbe; Asaru Sunen, Tahavi, 1/ 71; Asar, Muhammed ibn Hasen E ejbani, str. 25. 588 Ebu Davud, hadis br. 756; Musned, Ahmed ibn Hanbel, 1/ 110; Musannef, Ibn Ebi ejbe, 1/ 427, Darul Fikr, 1994.g. 589 El Lubab fil DemI bejnes Sunneti Vel Kitab, El Menbedi, str. 222. 590 Ibn Ebi ejbe, 1/ 427
196

Prenosi se od Vail ibn Hudzera da je rekao: Video sam Boijeg Poslanika da je stavio desnu na lijevu aku ispod pupka.591 592 Prenosi se od Ebu Hurejre da je rekao: Od sunneta je stavljanje ake na aku u namazu ispod pupka.593
Kae Muhammed Tekijj El Usmani: Stavljanje ruku ispod pupka je govor Ebu Hanife, Sufjan Es Sevrija, Ibn Rahivejha, Ebu Ishak El Mervezija E afi'ija, to je jedan od rivajeta od Malika kao i odabrano miljenje kod Hanbelija i Ahmeda po rivajetu el Hirekija od njega.594 Takoe, ovo je miljenje Ibn Kudame El Hanbelija. to se ena tie, njima je nareeno da ruke dre na prsima jer se time bolje pokrivaju. Kae Ebu Bekr El Kasani: A dranje ruku u namazu ispod pupka za mukarce a na prsima za ene.595 Kae Et Tehanevi: ena stavlja ruke na prsa jer se tako bolje
591 592
Kae Ibn Nudejm: Za mukarca kaemo da ruke stavlja ispod pupka a za ene da ruke dre na prsima jer je tako bolje pokrivena.596
Sahihul Behari, 1/ 385, i kae: Hadis je Sahih; Musannef, Ibn Ebi ejbe, 1/ 390, Vehabije pokuavaju da obore ovu predaju jer se ona ne nalazi u jednom od prepisa Ebu Davudovog Sunena. Odgovor na ovaj pokuaj nalazimo u rijeima imama Et Tehanevija koji kae: Kae Kaim Es Senedi u Fevzul Kiramu, kako se to biljei u Et Talikul Hasenu (1/ 70): Govor da se ovaj deo hadisa ne nalazi u Musannefu i da je to greka prilikom zapisivanja,i pored tvrdnje ejh Kasima da se on nalazi u toj knjizi i mog vienja tog dijela u ispravnoj verziji Musannefa, kao i njegovog prisustva u prepisu koji se nalazio kod ejha Abdulkadira koji je muftija u hadisu i eseru, ne prilii uenjacima. Ja sam video ovaj deo u sahih verziji Ibn Ebi ejbinog Musannefa i on se nalazi u veini ispravnih verzija. Kaem ( Et Tehanevi ): Da se ovaj dodatak nalazi samo u jednom prepisu Musannefa mi bismo prihvatili tvrdnju da je to greka prilikom prepisivanja, meutim, on se nalazi u veini prepisa pa je zato ova tvrdnja neispravna.( Ilau Sunen, 2/ 199 ) 593 Ebu Davud, 1/ 275 594 Ilau Sunen, 2/ 191 595 Bedaiu Sanai, Ebu Bekr Mesud ibn Ahmed El Kasani, 1/ 201, Darul Kutubil Ilmijje, Drugo izdanje, Bejrut, 1986.g. 596 El Bahru Raik, Zejnuddin ibn Ibrahim ibn Nudejm El Hanefi, 1/ 320, Darul Kitabil Islami, Kairo
Sami Deko
pokriva a to je za nju pree. U Ed Durrul Muhtaru (1/ 508 ) se kae: A ena i transvestiti dre ruke ispod prsa. U Er Reddul Muhtaru pie: Ovako se kae i u nekim prepisima El Menijje a u nekima se kae: na grudima . Kae U El Hilijji: A pree je da se kae na prsima kao to to kae ogromna skupina uenjaka, a ne na grudima jer stavljanje na prsima uzrokuje pokrivanje grudi jer deo podlaktica pada na njih. Kaem ( Et Tehanevi ): Ovo je od stvari o kojoj se ena razlikuje od mukarca.597 Vail ibn Huder opisujui namaz Boijeg Poslanika kae: zatim je stavio svoju desnu ruku na poledjinu svoje lijeve sake zgloba i podlaktice.598
197
Za koji deo ruke se drzi?
Prenosi se od Haddad ibn Hassana da je rekao: Pitao sam Ebu Midleza: Kako je Poslanik stavljao ruke u namazu? Pa je rekao: Stavljao je unutranji deo desne ake na spoljanji deo lijeve ake ispod pupka.599
Moemo vidjeti iz ovih hadisa da je dranje ruku na laktu sunnetom neutemeljena stvar to znai da je pogrena i neispravna. Ne postoji hadis koji govori da se Boiji Poslanik drao za lakat ili za deo podlaktice koji je blizak laktu ve svi hadisi govore ili da se drao za podlakticu blizu zgloba ili da je svojom sakom obuhvatao podlakticu i zglob.
Dranje ruku na prsima odstupanje od etiri mezheba
Ne mogu a da ne spomenem otpadniki stav grupe ljudi koja smatra da je sunnet stavljanje ruku na prsa u namazu to se suprotstavlja miljenju etvorice imama ( Ebu Hanife i Ahmed
Ilau Sunen, Et Tehanevi, 2/ 199 Ebu Davud, 1/ 193; Taberani, 22/ 35 599 Musannef, Ibn Ebi ejbe, 1/ 427
597 598
198

ibn Hanbel smatraju da se ruke dre ispod pupka a Malik i afija povie pupka) Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Klanjao sam sa Allahovim Poslanikom i on bi stavljao svoju desnu ruku na lijevu ruku na prsa.600 A pogledajmo zato islamski pravnici nisu uzeli ovaj hadis kao dokaz za stavljanje ruku na prsa:
Svoj stav ova grupa ljudi potkrepljuje sledeim neispravnim hadisima:
Isti ovaj hadis ali bez dodatka na prsa biljei i Ahmed ibn Hanbel na tri mjesta u Musnedu601, Nesai, Ibn Made, Ebu Davud et Tajalsi u svom Musnedu602, Ibn Hiban603 kao i sam Ibn Huzejme. Muemil ibn Ismail, jedan od prenosilaca ovog hadisa je slab i neprihvatljiv meu hadiskim uenjacima zbog slabosti njegovog pamenja. Kae Buhari: On je munker u hadisu. Kae Ebu Hatim: Mnogo grijei.; Kae Jakub ibn Sufjan: Kada uenjaci naiu na hadis kojeg prenosi Muemil ibn Ismail treba da zastanu kod njega i odbace ga jer on prenosi neispravne hadise od svojih ispravnih sejhova.604
Takoe, Ibn Kajjim El Devzijje potvruje neispravnost ovog hadisa pa kae: Niko osim Muemila ibn Ismaila nije rekao da je Poslanik stavljao ruke na prsa.605
Ibn Huzejme, , hadis br. 489, 1/ 243, i ne govori o njegovom stepenu vjerodostojnosti. 601 Preko Abdullah ibnul Velida od Sufjana, od Asim ibn Kulejba od njegovog oca od Vaila; Preko Zaide od Asima od njegovog oca, od Vaila; Preko Abdulvahida , Zehir ibn Muavije i ubeta od Asima, od njegovog oca, od Vaila 602 Hadis br. 1020, str. 137. 603 Mevaridu Zaman, hadis br. 447, str. 124. 604 Ilau Sunen, Et Tehanevi, 2/ 195 605 Ilamul vuvekkiin, Ibn Kajjim El Dzevzijje, 2/ 312
600
Prenosi se od Kabisa ibn Hulba a on od svog oca da je rekao: Video sam Boijeg Poslanika da je pomerio desnu i lijevu ruku i
Sami Deko
stavio ih na prsa. Pa je Jahja opisao: desnu na lijevu povie zgloba.606 607 Islamski pravnici ni ovaj hadis nisu prihvatili zbog oite greke koja je nastala prilikom prepisivanja ovog hadisa. Biljei Ahmed ibn Hanbel odmah nakon prethodnog hadisa njegovu ispravnu verziju u kojoj se kae: Video sam Boijeg Poslanika da je pomerio desnu i lijevu ruku i stavio jednu na to znai drugu.608 tj. desnu na lijevu. ( Naime, arapska rijec to znai prsa pa je ovu po obliku dosta slii rijei osoba koja je prepisivala ovaj hadis permutovala dvije rijei pa je shvatila kao da je Poslanik rekao : Fe vedaa hazihi ala sadrihi a on je ustvari rekao : Fe vedaa hazihi ala hazihi. ) Takoe, ispravljenu verziju hadisa prenio je i Sujuti u Demul devami, Hejsemi u Medmeu zevaidu , Darekutni, Tirmizi, Ibn Made i Ahmed na jo puno mjesta u svom Musnedu. I ova predaja je odbaena iz nekoliko razloga: Ovo je mursel predaja tj. prenosi je tabiin od Poslanika bez spominjanja njegovog posrednika do Poslanika i kao takav ne moe biti dokaz jer je stanje tog posrednika nepoznato. Mursel predaja nije dokaz u Hanbelijskom mezhebu na koji se zastupnici ovog odbaenog stava pozivaju.
199
Od Tavusa se prenosi da je rekao: Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi we selleme, je u namazu stavio svoju desnu ruku po lijevoj, steui ih na prsima.609
Svi hadisi koji govore o Poslanikovom stavljanju ruku na prsa u namazu upuuju da to nije od njegovog stalnog, pritvrenog sunneta ve da je to radio samo u nekim situacijama dok hadisi koji govore o stavljanju ruku ispod pupka upuuju na to da je to od stalnog sunneta Boijeg Poslanika.
Musned, Ahmed ibn Hanbel, 5/ 226 Kao sto vidimo Jahjin opis ne odgovara dijelu na prsima 608 Musned, Ahmed, hadis br. 27910, Daru Ihjai Turasil Arebijji, 1993.g. 609 Ebu Davud, 1/ 275
606 607
200

Prenosi se od Ibn Abasa da je rekao da rijei Uzvienog: Zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji znae: Stavljanje desne ruke po lijevoj ruci na grudi u namazu.610 Ni ovaj hadis nije prihvaen jer je neispravan po miljenju cjelokupne hadiske uleme. Kae Ibn Adijj: Njegovi hadisi se ne pamte.
U lancu ovog hadisa nalazi se Ruh ibn Musejed a on je neprihvatljiv, metruk. Kae Ibn Turkmani: U njegovom senedu javlja se nesreenost.
Kae Ibn Hiban: On prenosi apokrifne hadise od pouzdanih ljudi te nije dozvoljeno prenositi od njega. Ibn Kesir komentariuci suru Kevser kae da se sa sintagmom venhar misli, kako neki kau, stavljanje desne ruke na lijevu ruku na prsima. Ovo se prenosi od Alije ali nije vjerodostojno. Odatle se i saznaje da su rijei Ibn Hazma Ez Zahirija koji uzima ovaj hadis kao dokaz neutemeljene.611
Bismila se ui u sebi
Od Ibn Abasa se prenosi: Poslanik, a.s., je poinjao namaz sa Bismillahir Rahmanir Rahim.612
Od Enesa se prenosi: Klanjao sam za Poslanikom, Ebu Bekrom, Omerom i Osmanom a oni su poinjali sa Fatihom i nisu spominjali Bismilahir Rahmanir Rahim, niti na poetku niti na kraju uenja.613 Od Ibn Abdullah ibn Mugaffela se prenosi da je rekao: uo me moj otac da uim Bismillahir Rahmanir Rahim pa je rekao: Siniu, ta je sa tobom i novim stvarima?! Nisam video nikog od
Bejheki Ilau Sunen, Et Tehanevi, 2/ 166- 173 I 17/ 222 612 Tirmizi, br. 255 613 Muslim, 1/ 299; Ahmed, 3/ 101
610 611
Sami Deko
ashaba da vie mrzi novine od mene, klanjao sam sa Poslanikom, Ebu Bekrom Omerom i Osmanom pa nisam uo nikog od njih da je govori pa je nemoj govoriti. Kada donese tekbir reci: Elhamdulillahi Rabbil Alemin.614 Kae Menbedi: Ova novina nije od onih za koje se kae da je zabluda ve se pod ovim misli da je Poslanik, a.s., uio naglas a zatim to prestao i tako radio sve do svoje smrti, a takoe i Ebu Bekr, Omer i Osman.615
201
Izgovaranje Amin u sebi
Prenosi se od Vail ibn Hudzera da je rekao: Klanjao sam sa Boijim Poslanikom pa sam ga uo kada je rekao: Gajril magdubi alejhim ve led dallin da je tiho rekao Amin.616 Prenosi se od Ebu Vaila da je rekao: Alija i Abdullah ibn Mesud nisu naglas izgovarali bismilu, euzu i Amin.618
Prenosi se o Ibrahim En Nehija da je rekao: Imam e u sebi izgovoriti petoro : subhanke, euzu, bismlu, amin i allahumme rabena ve lekel hamd.617
Prenosi se od Hasen El Basrija da je rekao: Prisjeali su se Semure ibn Dundub i Imran ibn Husajn hadisa Boijeg Poslanika pa je rekao da je zapamtio da je Boiji Poslanik imao dvije pauze u namazu u kojima nije izgovarao nita: Pauza nakon poetnog tekbira ( dok bi u sebi Poslanik prouio subhaneke) i pauza nakon Fatihe ( dok bi u sebi izgovorio Amin). Pa je Imran ibn Husajn porekao ovaj hadis pa su zato napisali pismo Ubej ibn Kabu gdje ga pitaju o ovom hadisu nakon ega im je Ubejj poslao odgovor: Ispravno je zapamtio
614 615 616
85
El Lubab, 1/ 225 Sunen, Darekutni, 1/ 334; Musned, Ebu Davud Et Tajalisi, Hakim, 2/ 232 gdje kae: Ovaj hadis je po uslovima Buharije i Muslima, - a sa njim se sloio i Zehebi 617 Asaru Sunen, 1/ 99; Abdurrezak u Musannefu sa sahih senedom 618 Mudem, Taberani, 9/ 262
Tirmizi, br. 244. i kae: Hasen; Nesai, 2/ 104; Ibn Made, br. 815; Ahmed, 4/
202

Semure.619 ( Ebu Davud,Ahmed I Darekutni ; kaze Ibn Hadzer el Askalani: sened ovog hadisa nije hasen vec Sahih) Prenosi se od Ebu Vaila da je rekao: Omer i Alija nisu govorili naglas bismilu niti Amin.620
Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Video sam Boijeg Poslanika u namazu pa sam video njegova obraze, sa lijeve i sa desne strane dok je ui: Gajril magdubi alejhim ve led dallin. i kada bi rekao Amin oteui ga kako bi nas poduio da se treba izgovarati nakon fatihe.621
to se hadisa o uenju Amin naglas tie, svi oni su preneseni kako bi nas Poslanik pouio njenom izgovaranju nakon Fatihe jer vidimo iz predaja koje se prenose od Alije i Abdullah ibn Mesuda, Ibrahima i dr. da je sunnet Boijeg Poslanika, kojeg su se kasnije, kada su nauili da treba izgovarati Amin nakon Fatihe, pridravali najbolji ashabi Boijeg Poslanika, izgovaranje Amin u sebi.
Nije obavezno uenje iza Imama

Kae Allah, d..: ( )
A kada se ui Kuran, sluajte ga i utite da bi vam se smilovao.622 Ovaj ajet je dovoljan dokaz da je obaveza ovjeka da ne ui nita iza imama kada ovaj ui naglas. A to se uenja iza imama kada on ui u sebi, ni ono nije obavezno a na to nas upuuju mnogobrojni hadisi:
Ebu Davud; Ahmed; Darekutni; Ibn Hader kae da je sened ovog hadisa Sahih 620 Taberi; Tehzibul asar; Devheru Nakji, 1/ 130 621 Kitabul Esmai Vel Kuna, Hafiz Dulabi; Ilau Sunen, Et Tehanevi, 2/ 252 622 Sura El Araf, 204. ajet
619
Sami Deko
Od Ata ibn Jesara se prenosi da je upitao Zejd ibn Sabita o uenju za imamom, pa je rekao: Nema uenja iza imama ni u emu.623 Od Vehb ibn Kejsana se prenosi da je rekao: uo sam Dabir ibn Abdullaha da je rekao: Ko klanja rekat, a ne proui u njemu Fatihu, nije klanjao, osim ako je bio za imamom.624 Biljei Hatabi od Abdullah ibn edada da je Poslanik, a.s., rekao: Ko bude imao imama, imamovo uenje je njegovo uenje.625
203
Biljei Tahavi od Ibn Omera: Ako neko od vas klanja za imamom dovoljno mu je imamovo uenje.626 Prenosi se da je Ebu Musa El Eari rekao: Allahov Poslanik nas je poduavao jednom prilikom i rekao: Kada ustanete da klanjate, neka neko od vas bude imam i kada on ui u namazu vi utite.627 Prenosi se od Ebu Hurejre da je Poslanik, a.s., rekao: Imam je postavljen da se klanja za njim pa kada donese tekbir i vi donesite tekbir, kada ui, vi utite, a kada kae: Semiallahu li men hamideh., vi recite: Allahumme Rabbena ve lekel hamd.628 Umran ibn Husajn kae: Poslanik je klanjao podne pa je neko iza njega uio Sebbihisme rabbikel ala pa se on okrenuo i upitao: Ko je od vas uio? Dotini ovjek odgovori: Ja sam uio o Boiji Poslanie. Poslanik mu tada ree: Pomislio sam da neko od vas time eli da mi privue panju.629 Prenosi Ubejdullah ibn Muksim da je on upitao Ibn Omera, Zejd ibn Sabita i Dabir ibn Abdullaha o uenju za imamom pa su mu
Muslim, br. 903 Tirmizi, br. 313 I kaze: Hasen-Sahih; Muvetta, Malik, str. 74.; Kae Ibn Abdul Berr: Biljei ga Jahja ibn Selam od Malika, od Vehb ibn Kejsana, od Dabira, od Poslanika. 625 Mealimu Sunen, Hatabi, 1/ 207 626 Meanil asar, Tahavi, 1/ 220; Muvetta, Malik, str. 75. 627 Ahmed, 4/ 415 628 Nesai; Ibn Hazm i Ahmed smatraju ovaj hadis sahihom kao to se to kaze u Devherun Nekijj ( 1/ 153 ) 629 Muslim, 1/ 172
623 624
204

rekli: Nita se ne ui kada se klanja za imamom u bilo kojem namazu.630
Prenosi se od Ebu Demra da je upitao Ibn Abasa: Da li da uim dok klanjam za imamom? Pa je odgovorio: Ne ui!631 Kae Imam Muhammed: Nema uenja Kurana za imamom tamo gdje on ui naglas, pa ni tamo gdje on ui u sebi. O tome govore brojni hadisi. Ovo su rijei Ebu Hanife.632
Podizanje ruku u namazu je derogirano
Nema sumnje da je Boiji Poslanik u poetku islama dizao ruke u namazu i da se namaz sastojao iz mnogo vie pokreta nego kasnije. Meutim, ti pokreti su vremenom ukidani i derogirani tako da je namaz doveden do njegovog savrenstva a to je onakav namaz kakvog ga vidimo danas u naim damijama.
Prenosi se od Dabir ibn Semure da je rekao: Doao nam je Boiji Poslanik i rekao: ta vam je to vas vidim pa maete tim rukama kao da su repovi od pobesnelih konja, smirite se u namazu!633
Oni koji negiraju da je podizanje ruku u namazu derogirano i koji jo uvijek slijede onaj nesavren oblik namaza, govore da se ovaj hadis odnosi na derogiranje uzvraanja selama u namazu. Naime, ashabi su, kada bi klanjali a neko uao u damiju i nazvao im selam mahali rukama kako bi uzvratili na selam pa im je Boiji Poslanik to zabranio u hadisu kojeg takoe biljei Muslim u kome se kae: Od Dabir ibn Semure se prenosi da je rekao: Kada bismo klanjali namaz za Boijim Poslanikom govorili smo : Es selamu alejkum ve rahmetullah, Es selamu alejkum ve rahmetullah pa bismo pokazali svojom rukom na stranu, pa nam je Boiji Poslanik rekao: Zato pomerate ruke kao da su repovi
Asaru Sunen, Tahavi, 1/ 89, a sened je sahih Ibid. 1/ 85 632 El Muvetta, Muhammed ibn Hasen E ejbani, str. 60. 633 Muslim, 1/ 181
630 631
Sami Deko
od pobesnelih konja? Meutim, kao to se to iz jasnog teksta vidi ova dva hadisa govore o dva razliita sluaja i nikako se ne mogu povezati jer prvi hadis kojim se derogira podizanje ruku u namazu govori o sluaju kada su ashabi sami klanjali namaz pa im je doao Boiji Poslanik i video ih kako podiu ruke u namazu i zabranio im to, a drugi hadis govori o sluaju kada su ashabi klanjali za Boijim Poslanikom i odgovarali na selam kada bi neko uao u damiju pa je to Poslanik primetio i zabranio im. Takoe, odgovaranje na selam je stvar izvan namaza i nije vezana za namaz a Boiji Poslanik je prvim hadisom zabranio i derogirao stvar koja je u namazu, od sastavnih dijelova namaza jer je rekao na kraju hadisa: Smirite se u namazu, u stvarima iz namaza. Takoe, ako neko od njih kae, i pored svih jasnih dokaza, da se ovaj hadis odnosi na derogiranje odgovaranja na selam rei emo mu: ak i da se odnosi na odgovaranje na selam u namazu ovaj hadis derogira i dizanje ruku u namazu jer je odgovaranje na selam vadib a dizanje ruku nelogina i nerazumna stvar pa ako se ovim hadisom derogira pomeranje ruku zbog vadiba onda je jos pree da taj isti hadis derogira i tu neloginu nerazumnu stvar tj. pomeranje ruku bez ikakvog razloga.634 Prenosi se od Abdullah ibn Mesuda da je rekao: Hoete li da vam klanjam namaz Boijeg Poslanika? Pa je klanjao i nije podizao ruke osim pri poetnom tekbiru.635
205
Hadis je po uslovima Muslima tj. Muslim je u svom Sahihu prenio hadise od svih prenosilaca ovog hadisa to znai da su svi oni na najveem stepenu pouzdanosti. Takoe, ovo je stav cjelokupne uleme Kufe, Sufjan Es Sevrija i mnogih drugih tabiina.636 Prenosi se od Abdullah ibn Mesuda da je rekao: Hoete li da vas obavestim o namazu Boijeg Poslanika? Pa je ustao i podigao ruke pri poetnom tekbiru i vie ih nije dizao.637
Ilau Sunen, 3/ 57 Tirmizi, 1/ 35; Ebu Davud; Nesai; Ebu Bekr ibn Ebi ejbe; Ahmed; Ebu Hanife 636 Ilau Sunen, Et Tehanevi, 3/ 58 637 Nesai, 1/ 158
634 635
206

Prenosici ovog hadisa su prenosioci iz dva Sahiha, osim Asim ibn Keliba od kojeg biljei samo Muslim, i Suvejda koji je od pouzdanih meu hadiskom ulemom.638
Prenosi se od El Esveda da je rekao: Video sam Omera da je dizao ruke samo pri poetnom tekbiru.639 Ovaj hadis je Sahih po uslovima Muslima.641
Prenosi se od El Esveda da je rekao: Klanjao sam sa Omerom i on nije dizao ruke u namazu osim pri poetnom tekbiru, i video sam abija i Ibrahim En Nehaija i Ebu Ishaka i niko od njih nije dizao ruke u namazu osim pri poetnom tekbiru.640
Prenosi se od Asim ibn Keliba a on od svog oca da je rekao: Alija je podizao ruke prilikom poetnog tekbira a zatim ih nije dizao.642 Prenosi se od Mudahida da je rekao: Klanjao sam za Abdullah Ibn Omerom pa nije podizao ruke osim pri poetnom tekbiru.643 Sened ovog hadisa je Sahih.644 Prenosi se od Ibrahima a on od Abdullaha da je rekao: Dizao bi ruke kada bi poinjao a zatim ih vie ne bi dizao.645
Ilau Sunen, 3/ 61 Tahavi, i kae da je hadis Sahih; Ed Diraje, str. 85. i kae da su svi prenosioci pouzdani 640 Musannef, Ibn Ebi ejbe 641 Ilau Sunen, 3/ 63 642 Hadis biljei Tahavi 1/ 132 i kae nakon njega: Dolo je sahih predajom od Alije nedizanje ruku osim pri poetnom tekbiru. Kae Ez Zejlei: Ovo je Sahih hadis. ( 1/ 211) Kae se u Ed Diraje ( str. 85): Prenosioci ovog hadisa su ispravni. Takoe ovaj govor se navodi i u Et Ta'likul Hasen (1/ 107) Kae Bedruddin El Ajni (poznati komentator Buharije) : Sened ovog hadisa je po uslovima Muslima. ( I'lau Sunen 3/ 64)
638 639
Ibrahim En Nehai nije uo ovaj hadis od Abdullaha meutim on nije prenosio od Abdullaha hadis bez posrednika osim ako je bio
Bejheki; Tahavi; Ibn Ebi ejbe; Asaru Sunen, 1/ 108 Ilau Sunen, 3/ 64 645 Ibn Ebi ejbe
643 644
Sami Deko
siguran u ispravnost tog hadisa. Kae Tahavi: Ibrahim en Nehai je prenosio od Adbullah ibn Mesuda samo ako bi taj hadis bio sahih i ako bi broj prenosilaca od Abdullaha dostigao stepen mutevatira.646 Prenosi se od Ebu Ishaka da je rekao: Uenici Abdullah ibn Mesuda i Alije nisu podizali ruke osim pri poetnom tekbiru.647 Sened ovog hadisa je Sahih.648 Prenosi se od Ibn Mesuda da je rekao: Klanjao sam za Poslanikom i Ebu Bekrom i Omerom i niko od njih nije dizao ruke osim pri poetnom tekbiru.649
207
Prenosi se od Abdullaha da je rekao: Hoete li da vam pokaem namaz Boijeg Poslanika? Pa je klanjao i podigao ruke samo pri poetnom tekbiru.650
Meanil Asar, Tahavi, 1/ 133 Ibn Ebi ejbe; Devheru Nekijj, 1/ 139 648 Ilau Sunen, 3/ 67 649 Ovaj hadis biljei Bejheki i njegov sened je dobar. ( I'lau sunen, Et Tehanevi, 3/ 68) Ovaj hadis se biljei i preko Ibrahim En Nehaija. ( I'lau Sunen, 3/ 68) U senedu ovog hadisa je Muhammed ibn Dabir a on je pouzdan kod veine hadiskih strucnjaka. Ibn Adijj spominje da je Ishak vie voleo rivajete Muhammed ibn Dabira od mnogih koji su ispravniji od njega poput Ejjuba, Ibn Avna, u'beta i dr. i da on nije kod njega na visokom stepenu on ga ne bi preferirao nad ovima. ( I'lau Sunen, 3/ 67) Kae El Felas: Muhammed ibn Dabir je iskren. Ibn Hiban ga smatra ispravnim. Jahja ibn Seid El Kattan ga smatra ispravnim. Hammad ibn Ebi Sulejman ( Ebu Hanifin uitelj) ga takoe smatra ispravnim. ( I'lau Sunen/ 3/ 67) Ahmed ibn Abdullah El Adla ga takoe smatra ispravnim. Kae ubeh: Bio je iskrenog jezika. Kae se u El Mizanul I'tidal od Zehebija: Od Muhammed ibn Dabira prenosi veliki broj imama i hafiza hadisa. ( Mizanul I'tidal ,Zehebi, 3/ 34) Kae se u Et Takribu: Ebu Hatim mu daje prednost nad ibn Luheji'om. (str. 179) 650 Ibn Ebi ejbe, Asaru Sunen, 1/ 104; Ahmed; Ebu Davud, 1/ 116; Svi prenosioci ovog hadisa su od prenosilaca Muslima. ( Devheru Nekijj, 1/ 137) Ibn Hazm kae da je ovaj hadis Sahih. ( Pogledaj Telhisul Habir 1/ 83) Kae Allameh El Haim El Medeni u knjizi Keful Rejni an mes'eleti ref'il jedejni: Sened ovog hadisa kojeg biljei Nesai je po uslovima Buharije i Muslima. ( I'lau Sunen, 3/ 61) Hadis ispravnim smatraju i Ebu Hanife r.a., Malik, Ebu Jusuf, Muhammed ibn Hasen E ejbani, Zufer, El Merginani, E urunbulali, Abdul Ganijj En Nabulsi, Ibn Nudejm, Serahsi, Karafi, Ibn Abidin, Et Tehanevi, Et Taftazani,
646 647
208

Prenosioci ovog hadisa su prenosioci dva Sahiha osim Asima od kojeg prenosi samo Muslim.
Prenosi se od Abdulaziz ibn Hakim da je rekao: Video sam Ibn Omera da je podigao ruke do naspram uiju prilikom poetnog tekbira a zatim ih nije dizao ponovo.651
Svi ravije ovog hadisa su ispravne osim Muhammed ibn Ebana koji je slab ali kae Ahmed: Nije lagao, a poto je mudtehidovo korienje hadisa ujedno i dokaz o ispravnosti tog hadisa a Muhammed ibn Hasen e ejbani je mudtehid mutlak onda moemo rei da je i ovaj hadis ispravan.652 Prenosi Ebu Jusuf od Husajna da je rekao: Uli smo je i Amr ibn Murre kod Ibrahim En Nehaija pa je Amr rekao: Priao mi je Alkame od Vaila da je rekao: Klanjao sam sa Poslanikom pa sam ga video da die ruke kada bi donio tekbir i kada bi se uspravio sa rukua. Pa je Ibrahim rekao: Moda ga je video da die ruke samo tog dana pa je to zapamtio. Zar ga nije bolje video Abdullah ibn Mesud i njegovi drugovi koji su mi priali da Poslanik nije dizao ruke osim pri poetnom tekbiru?653 Prenosi Ebu Hanife od Hamada a on od Ibrahima a on od El Esveda da je rekao: Video sam Abdullaha da je dizao ruke pri poetnom tekbiru a zatim ih vie ne bi dizao i govorio bi da je tako radio Poslanik.654
Ahmed ibbir El Osmani, Imam El Menbedi, Abdul Ganijj El Gunejmi, Es Sagirdi, El Dessas i ogromna veina prijanjih i potonjih uenjaka. Muvetta, Muhammed ibn Hasen E ejbani, str. 90. Ilau Sunen, 3/ 73 653 Ibid. str. 90. 654 Damiu Mesanidil Imam, 1/ 355
651 652
Pogledaj zlatni sened ovog hadisa: Ebu Jusuf- mudtehid mutlak, Husajn- Hafiz, hudde u hadisu; Ibrahim en Nehai- Tabiin, jedan od najuenijih ljudi ovog ummeta, Abdullah ibn Mesudashab Prenosi se u Mesanidul Imam pria izmedju Ebu Hanife i Evazije: Sastali su se Ebu Hanife i Evzai pa je Evzai rekao: Zato ne
Sami Deko
dizete ruke posle tekbira i posle uspravljanja su rukua? Pa mu je Ebu Hanife rekao: Zato to nije dolo od Poslanika to bi nam to potvrdilo. Pa je rekao Evzai: Kako nije doao sahih hadis kad mi je priao Zuhri od Salima od Ibn Omera da je Poslanik dizao ruke posle tekbira i kad bi se uspravio sa rukua? Pa je rekao Ebu Hanife: A meni je priao Hamad od Ibrahima a on od Alkame i El Esveda a oni od Abdullah ibn Mesuda da Boiji Poslanik nije dizao ruke osim pri poetnom tekbiru. Pa je Evzai rekao: Priam ti od Zuhrija od Salima od Ibn Omera a ti mi pria od Hamada pa od Ibrahima pa od Alkame i Esveda pa od Abdullah ibn Mesuda? Pa je Ebu Hanife rekao: Hamad je bio bolji erijatski pravnik od Zuhrija a Ibrahim bolji od Salima a Alkame i El Esved nisu nita gori od Abdullah ibn Omera i pored toga to je on ashab jer su oni sakupili znanje veine ashaba, a Ibn Mesud, koji je poznat u fikhu i kiraetima, je zbog svoje mladosti vie vremena provodio sa Poslanikom od Ibn Omera. Pa je Evzai uutao i nije vie govorio.655 Prenosi se od Ebu Bekr ibn Ajjaa da je rekao: Nisam video fekiha u ivotu da je dizao ruke osim pri poetnom tekbiru.656
658
655 656
209
Prenosi se od El Berraa da je rekao: Poslanik je dizao ruke do blizu uiju kada bi poinjao namaz i zatim ih vie nije dizao.657
Damiu Mesanidil Imam, 1/ 302 Tahavi, 1/ 134 657 Ebu Davud, 2/ 22 658 Vehabije pokuavaju da obore ovaj hadis i govore da je imam Nevevi rekao da ovaj hadis nije ispravan jer su, kao to to oni govore, svi sloni da je Jezid ibn Ebi Zijad ovdje dodao a zatim ih vie nije dizao A sada da pogledamo ispravnost govora svi su slozni da je Jezid ibn Ebi Zijad u ovom hadisu dodao: a potom ih nije dizao. Jezid ibn Ebi Zijad je od ravija od kojeg prenosi imam Muslim i etvorica Imama to znai da je na najveem stepenu pouzdanosti. Takoe, Jakub ibn Sufjan kae: Jezid je, iako neki govore o njemu na velikom stepenu ispravnosti i pouzdanosti. Kae Ibn ahin: Kae Ahmed ibn Salih: Jezid ibn Zijad je ispravan i ne svia mi se to to neki priaju o njemu. ( Tehzib, 11/ 331) Takoe, nije tano da je samo Jezid rekao: A potom ih nije dizao. jer se taj govor prenosi jo i od Hakema i Isa ibn Ebi Lejle od Abdurrahman ibn Ebi Lejle kao to to biljee od njih imami Ebu Davud, Tahavi i Bejheki. ( Devheru nekijj, 1/ 137) Isto tako Ebu Davud nakon to je spomenuo rivajet u koji neki sumnjaju tj. rivajet u kojem je Jezid,
210

Prenosi se od Mugire da je rekao: Rekao sam Ibrahimu: Hadis Vaila da je on video Poslanika kako je dizao ruke kod tekbira i kod uspravljanja sa rukua? Pa je rekao: Ako ga je video Vail jednom da die ruke, pa video ga je Abdullah ibn Mesud pedeset puta da ne radi to.659 Na kraju, nakon to smo spomenuli samo mali deo hadisa koji derogiraju podizanju ruku u namazu i koji potvruju da je sunnet Boijeg Poslanika kojeg je praktikovao veinu svog ivota klanjanje bez podizanja ruku, moramo spomenuti da taj stav pored uenjaka Hanefijske pravne kole zastupaju i uenjaci Malikijskog mezheba ( Ebu Hanife je bio tabiin a Malik tabi tabiin). Tako, kae Malik u El Mudevvenetul kubra: Ne znam da se podiu ruke u niemu osim u poetnom tekbiru. I kae Ibnul Kasim: Bilo je podizanje ruku u namazu pored tekbira daif, neispravno po miljenju Malika.660
Sputanje koljena prije ruku
Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Vidio sam Poslanika kada je seddu inio, pa je stavio svoja koljena prije ruku, a kada bi ustajao, digao bi svoje ruke prije koljena.661
Humam prenosi od Asima ovaj hadis ali kao mursel i ne spominje u njemu Vail ibn Hudera, a u Telhisul habir stoji da ga prenosi Ibn Huzejme, Ibn Hiban i Ibn Seken u svojim Sahihima. Istiem da njega prenosi i Hakim u Mustedreku preko Asima Ahvela od Enesa koji kae: Vidio sam Boijeg Poslanika da donosi poetni tekbir i svojim palcima dotie ui, a onda ide na
spomenuo je i rivajet Vekie od Ibn Ebi Lejle a on od njegovog brata Isaa a on od El Hakema a on od Abdurrahman ibn Ebi Lejle a on od El Berra ibn Aziba u kojem se kae: Video sam Boijeg Poslanika da je podigao ruke kada je stupio u namaz a zatim ih nije podizao dok nije zavrio namaz. Takoe je i spomenuo to da je Sufjan rekao: Zatim nam je u Kufi spomenuo: zatim ih nije dizao dok nije zavrio za namazom. ( I'lau Sunan , Et Tehanevi, 3/85) 659 Tahavi, 1/ 132 660 Mudevvenetul Kubra, 1/ 71 661 Tirmizi, 1/ 36
Sami Deko
ruku i zadrava se na rukuu da bi mu svaki lanak doao na svoje mjesto, a zatim bi se sputao izgovarajui tekbir tako da bi njegova koljena pretekla njegove ruke. On istie da je sened ovog hadisa po uslovima Buharije i Muslima i to potvruje i Zehebi koji jo dodaje hadis Vail Ibn Hudera u kome se kae: Poslanik, kada bi inio seddu sputao bi svoja koljena prije rukua, a kada bi se dizao digao bi svoje ruke prije koljena. Hakim kae da je Muslim uzimao za dokaz urejka i Asima ibn Kulejba. Zehebi kae da je ovaj hadis po uvjetima Muslima.
211
U Nejlul Evtaru se kae, nakon spominjanja hadisa u vezi sa sputanjem koljena prije ruku na seddi, da je ovo prihvatila veina, a Kadi Ebu Taib istie da je to stav veine islamske uleme. Njega prenosi i Ibn Munzir od Omera ibn El Hattaba, Nehaija, Muslim ibn Jesara, Sufjan es Sevrija, Ahmeda, Ishaka i drugih islamskih znanstvenika. Tahavi prenosi od Ibrahim en Nehaija da je rekao: Sauvano je od Abdullah ibn Mesuda i zapameno da su njegova koljena padala na zemlju prije ruku. to se stava pojedinih ljudi tie da se sputaju ruke prije koljena on je odbaen meu erijatskim pravnicima iz vie razloga. Svoj stav, ova grupa ljudi potkrepljuje sledeim dokazima: Kae Ibn Kajjim: Ovaj hadis slabim smatraju Buhari, Tirmizi i Darekutni. Prenosi se od Ebu Hurejre da je rekao: Rekao je Boiji Poslanik: Kada neko od vas ini seddu pa neka ne klekne kao to klekne deva, nego neka stavi svoje ruke prije koljena. 662 Buhari kae da Muhammeda ibn Abdullaha ibn Hasana, raviju ovog hadisa, niko ne slijedi i on ne zna je li on uio kod Ebu Zinada ili nije. Tirmizi upozorava da je ovaj hadis garib i da mu je poznat samo ovaj hadis koga prenosi Ebu Zinad samo na ovaj nain.
662
Darekutni kae: Njega prenosi samo Daverdi preko Muhammeda ibn Abdullaha ibn Hasana alevije, a on od Ebi Zinada
Ebu Davud, Nesai, Tirmizi, Bulugul Meram, 1/ 53
212

Nesai spominje senedom: Kutejbe- Abdullah ibn Nafi Muhammed ibn Abdullah ibn Hasan El Alevija- Ebu Zinad- El Ared- Ebu Hurejre da je Poslanik rekao: Neki se od vas oslanjaju u svome namazu i kleknu kao to kleknu deve.- samo je to prenio i nita drugo.663 Poetak ovog hadisa protivi se njegovom kraju, jer deva kada hoe da klekne ona previja svoje prednje noge (ruke), a njene zadnje noge ostaju uspravno a kada ustaje ona prvo ustaje na zadnje noge, a njene prednje noge (ruke) jo u na zemlji. Ovo je Poslanik zabranio ljudima pri namazu i naredio da se ini obratno. Na kraju moemo zakljuiti nekoliko stvari zbog kojih je ulema uzela prvi hadis gdje se kae da je Poslanik sputao svoja koljena prije ruku a odbacila drugi: Hadis Ebu Vaila je autentiniji kao to to istiu Hatabi i drugi. Hadis Ebu Hurejre je mudtarib (nepouzdan) u tekstu Neki kazu da je ovaj hadis dokinut, kao to kae Ibn Huzejme
Buhari, Darekutni i drugi kau da je hadis skrivene mahane u tekstu On se podudara sa zabranom Poslanika da je zabranjeno kleknuti u namazu kao to to ini deva. Drugi hadis nema ahida tj. hadisa koji ga prati i potvruje, za razliku od hadisa kojeg prenosi Vail Hadis koga prenosi Vail podudara se sa stavovima prenesenim od strane nekih ashaba kao to su Omer, Ibn Mesud i Enes a nemamo ni jednog drugog hadisa koji je saglasan hadisu kojeg prenosi Ebu Hurejre, osim postupka Ibn Omera premda i kod ovog ima razliitih stavova. Veina znalaca prihvatili su hadis Vailov
Multekal Ebhur, Ibrahim el Halebi, str. 108.
U hadisu kojeg prenosi Vail nalazi se solidno kazivanje i prethodi kazivanju o postupku Poslanika to znai da je hadis Vailov sauvan i zapisan
663
Sami Deko
Postupci u hadisu Vaila u cjelini su stabilni, dokazani i autentiniji od verzija koje su prenijeli drugi, to su poznate i istinite radnje, radi toga i ja istiem da su Ibn Huzejme, Ibn Hiban, Ibn Seken istakli da je ovaj hadis Sahih, a Tirmizi da je hasen. To istie i Begavi u djelu erhu sunen i Hakim u Mustedreku, dok je sud Tirmizija o hadisu kojeg prenosi Ebu Hurejre da je hadis garib tj. ima samo jednu predaju i on ne misli da je hadis ispravan.664
213
Podizanje kaiprsta na sjedenju
Prenosi se od Abdullah ibn Zubejra da je rekao: Vjerovjesnik je davao znak svojim prstom kada bi uio ehadet i ne bi ga pokretao.665
Imam Halevani kae: Musalija die svoj prst kad izgovara rijei La ilahe a sputa kad izgovara illallah. Na taj nain, dizanje oznaava negaciju, a sputanje potvrdu, kao da je cilj da musliman ne provede nijedan moment a da ne potvruje tewhid. Prema tome kad on kae la ilahe on daje znak svojim prstom kao da eli time rei: osim jednog Boga. Tahavi kae u komentaru Merakil felah: Sunnetom je propisano pokazivanje prstom ne kreui prst. Pokretanje je po naem miljenju (miljenju hanefijske uleme) mekruh kako to kae Mula Ali El Kari.666 ejh Zafer Et Tehanevi kae: Mekruh je stalno pokretaje prsta kao to je to u obiaju nekih vehabija. Kada bi ovjek pokrenuo prst jednom ili dva puta, ili pokrenuo sve prste nenamjerno, to ne bi bio mekruh, jer mali postupak ne cini igru.
Zadul Mead, 1/ 56; Mirkatul Mefatih, El Kari, 2/ 324 Nesai, 1/ 187; Ebu Davud, 1/ 375 666 erhul Miskat, Mula Ali El Kari, 1/ 156
664 665
Vehabije pokuavaju da svoj postupak dokau hadisom koji se prenosi od Vail ibn Hudera da je on video Poslanika da pomjera prst i hadisom u kome se kae da je to udaranje ejtana,
214

meutim, oba hadisa su neispravna i ne mogu biti dokaz protiv hadisa Ibn Zubejra. Ibn Hader El Askalani kae: Hadis koji govori o pokretanju prsta, da je to plaenje ili udaranje ejtana je slab, daif i ne moe biti dokaz. to se tie hadisa Vail Ibn Hudera, koji kae da je video Poslanika kako pokree prst u jednom namazu - mogue je da je on i pokrenuo prst, ali nenamjerno.667 Takoe, Bejheki spominje, nakon to je naveo ovaj hadis, da je mogue da je spominjanjem pomeranja u ovom hadisu Vail ibn Huder hteo da ukae na pokazivanje a ne na pomeranje, pa se tako ovaj hadis nee suprotstavljati ispravnijem od njega.668 Isto tako, Ibn Huzejme nakon spominjanja ovog hadisa u svojoj zbirci kae: Ni u jednoj predaji osim u ovoj se ne spominje pokretao ga je.669 Dodajemo da je hadis o nepokretanju prsta ispravniji iz dva razloga: Prvi, sto Nevevi kae o tom hadisu da mu je sened u redu, i to mu daje prednost nad hadisom od Vaila ( hadis o pokretanju prsta) jer o tom hadisu nita ne govori.670 Drugi, Abdullah ibn Zubejr prenosi da Poslanik nije prakticirao stalno pokretanje prsta i kae: Vjerovjesnik bi davao znak svojim prstom kada bi teehhud uio, i ne bi ga pokretao. Glagol kane, tj. Biti koji je upotrebljen u ovom hadisu ukazuje na prakticiranje toga i ustrajnost u veini sluajeva. Kaze ejh Nuruddin itr: Veina islamske uleme i etiri imama smatraju da je pomjeranje kaiprsta mekruh a po rivajetu Ibnul Kasima od Malika, to kvari namaz.671 I kae: Dodatak pomjerao ga je je az.672
Ilau Sunen, Et Tehanevi, 3/ 90 Sunenul kubra, Bejheki, br. 2771, 1/ 471 669 Sahih Ibn Huzejme, br. 714, str. 376 670 erhul Mikat, El Kari, 1/ 559 671 Ilamul Enam, 1/ 546, Nuruddin itr; Takoe, pogledaj i Merakil Felah sa glosom Tahtavija, str. 147, erhur Risale sa glosom od El Adevija ( 1/ 248 ), El Medmu od En Nevevija( 3/ 430 ) i El Mugni od Ibn Kudame El Hanbelija ( 1/ 534 ) 672 Ilamul Enam, 1/ 547
667 668
Sami Deko
215
Sunneti prije ikindije i prije jacije
Prenosi se od Ibn Omera da je Poslanik, a.s., rekao: Smilovao se Allah osobi koja je klanjala prije ikindije sunnet, tj. etiri rekata.673 Prenosi se od Alije, r.a.: Poslanik, a.s., je prije ikindije klanjao dva rekata.674
to se tie klanjanja etiri rekata prije farza jacije, ne spominje se posebno hadis o tome, ali se izvlai dokaz na osnovu hadisa koje prenosi vea grupa od Abdullah ibn Mugaffela koji kae da je Poslanik, a.s., rekao: Izmeu svaka dva ezana klanja se namaz. Izmeu svaka dva ezana klanja se namaz. Izmeu svaka dva ezana klanja se namaz za onoga ko to eli.675 Prenosi se od Aie, r.a., da je rekla: Poslanik, a.s., nikada nije klanjao farz jacije, a da nije uao meni u sobu i klanja etiri ili est rekata.676
Vitr je Vadib
Prenosi se od Haride ibn Huzafe El Adevi da je rekao: Izaao nam je Poslanik, a.s., i rekao: Zaista vam je Allah, d.., naredio jo jedan namaz, bolji je za vas od crvenih deva, to je vitr. A uinio ga je izmeu jacije i zore.677
Tirmizi, 1/ 58; Kaze Ibn Hadzeru Bulugul meramu ( 1/ 64 ): Prenosi ga Ibn Huzejme i kaze da je Sahih.; Kaze se u Telhisu ( 1/ 115 ): Prenosi ga Ibn Hiban I kaze d aje sahih. 674 Ebu Davud; Nevevi u Serhu Muslima ( 1/ 251 ) kaze: Lanac prenosilaca je ispravan. 675 Buhari, 1/ 87 676 Ebu Davud; U Nejlul Evtaru ( 2/ 262 ) se spominje da su svi ljudi iz seneda ovog hadisa ispravni. 677 Ebu Davud, hadis br. 1418; Tirmizi, hadis br. 452; Ibn Made, hadis br. 1168; Mustedrek, Hakim, 1/ 306, i kae: Ovo je sahih hadis ali ga Buharija i Muslim nisu zabiljeili. A u tome se sa njim sloio i Zehebi.
673
216

Prenosi se od Alije r.a. da je Poslanik a.s. rekao: O sljedbenici Kurana klanjajte vitr, zaista je Allah nepar Jedan (vitr) i obavezao je vitr.678 Od Ibn Omera se prenosi da je Poslanik a.s. rekao: Uinite vitr vaim zadnjim namazom.679 Od Ibn Omera se prenosi da je Poslanik a.s. rekao: Pourite sa vitrom prije sabaha.680 Od Ebu Seid El Hudrija se prenosi da je Poslanik a.s. rekao: Ko prespava vitr ili ga zaboravi neka ga klanja kada se seti ili kada se probudi.681 Prenosi se od Burejda da je Poslanik a.s. rekao: Vitr je dunost pa ko ne klanja vitr ne pripada nama.683 Biljei Malik da je neki ovjek upitao Ibn Omera, r.a.: Je li vitr vadib? Pa je Ibn Omer rekao: Poslanik i muslimani su klanjali vitr. Pa je ovjek ponavljao pitanje a Ibn Omer govorio: Poslanik a.s. i muslimani su klanjali vitr.684
Kae Imam Menbedi El Hanefi: Ovdje se nareuje naklanjavanje a naredba upuuje na obavezu pa, im je obaveza naklanjati ga ako proe obaveza je klanjati ga i na vrijeme.682
Kae El Menbedi: U ovome je dokaz da je vitr vadib jer kada mu nije odgovorio sa da ili ne ve mu rekao: Poslanik a.s. i muslimani su ga klanjali obavijestio ga je da je to put muslimana pa ko ga ostavi uao je pod one za koje Allah, d.., kae:
Tirmizi, hadis br. 453, 2/ 316 i kae: Hasen; Ebu Davud, hadis br. 1416; Nesai, 3/ 187; Ibn Made, hadis br. 1169; Hakim, 1/ 300 679 Muslim, 1/ 517; Buhari, 2/ 31; Ebu Davud, hadis br. 1483 680 Muslim, 1/ 517; Bejheki, 1/ 478 681 Tirmizi, hadis br. 465; Ibn Made, br. 1188; Ebu Davud, br. 1431; Darekutni, 2/ 22; Sunenul Kubra, Bejheki, 2/ 480; Mustedrek, Hakim, 1/ 302, I kaze: Sahih po uslovima Buharije i Muslima 682 El Lubab fil Demi Bejnes Sunneti Vel Kitab, El Menbedi, 1/ 168, Darul Kalem 683 Ebu Davud, br. 1419; Hakim, 1/ 305, i kae: Hadis je Sahih. Zehebi se sloio s anjim. 684 Muvetta, Malik, str. 97.
678
Sami Deko
217
Onoga koji se suprotstavi Poslaniku, a poznat mu je pravi put, i koji poe putem koji nije put vjernika, pustiemo da ini ta hoe, i baciemo ga u dehennem, a uasno je on boravite.685 686
Vitr je tri rekata
Vitr namaz se klanja tri a ne jedan rekat, kako to neki misle, jer je klanjanje jednog rekata vitra derogirano.
Prenosi se od Alije, r.a.: Poslanik je klanjao tri rekata vitra i uio devet kratkih sura, na svakom rekatu po tri, a zadnja mu je bila Kul Huvallahu.687
Od Ibn Omera se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: Akam je dnevni vitr pa klanjajte noni vitr.688 Prenosi se od Abdullah ibn Mesuda da je Poslanik, as., rekao: Vitr je tri rekata, isto kao i dnevni vitr akam.689 I od Ebu Midleza: Pitao sam Ibn Omera o vitru pa je rekao: uo sam Boijeg Poslanika da kae: Rekat na kraju noi.691 Reie mu se: Biljee Buhari i Muslim od Aie, r.a.: Poslanik nije, u Ramazanu niti van Ramazana, klanjao vie od jedanaest rekata. Klanjao bi etiri ne pitaj me o njihovoj ljepoti i duini;
Sura En Nisa, 115. ajet El Lubab, El Menbedi, 1/ 170, 687 Tirmizi, br. 460; Ahmed, 1/ 89 688 Musned, Ahmed, 2/ 41 689 Meanil Asar, Tahavi, 1/ 294, 690 Malik, str. 94; Muslim, 1/ 508 691 Muslim, 1/ 518; Meanil Asar, Tahavi, 1/ 277
685 686
Ako neko kae: Biljezi Malik od Aie da je Poslanik, a.s., klanjao po noi jadanaest rekata, od toga jedan rekat vitra, a kada bi zavrio legao bi na desnu stranu.690
218

zatim bi klanjao etiri ne pitaj me o njihovoj ljepoti i duini; zatim je klanjao tri rekata. Kae Aia: Rekla sam: O Poslanie, zar e spavati prije nego klanja vitr? Pa je rekao: Zaista moje oi spavaju ali srce ne spava.692
Kae El Menbedi: U ovom hadisu nas Aia obavjetava da je Poslanik klanjao tri rekata vitra a nain na koji spajamo ovaj i prethodno spomenute hadise je da kaemo: Poslanik je klanjao jedan rekat vitra i nareivao njegovo klanjanje ali zadnje to nam je dolo od njega su tri rekata vitra i na to upuuje ono to biljei Tahavi od Ebu Halide da je rekao: Pitao sam Ebul Aliju o vitru pa je rekao: Poduili su nas ashabi Allahovog Poslanika da je vitr kao akam s tim to u njemu uimo ( kunut ) na treem rekatu. Ovo je vitr noi a ono ( akam ) je vitr dana.693 Biljei Tahavi od Ebu Zinada da je rekao: Omer ibn Abdulaziz je u Medini, govorom erijatskih pravnika, utvrdio da je vitr tri rekata sa jednim selamom.694 Na treem rekatu vitra prije rukua podiie ruke do uiju, izgovarajui tekbir, a zatim ih ponovo svezati ispod pupka nakon ega e prouiti kunut dovu. Biljei Nesai od Ubej ibn Kaba: Poslanik je klanjao vitr tri rekata. Na prvom je uio Sebbihisme Rabbikel Ala, na drugom Kul Ja ejjuhel Kafirun a na treem Kul Huvallahu ehad, i uio je Kunut prije rukua. A kada bi zavrio uio bi Subhanel Melikil Kuddusi tri puta oteui zadnji put.695 Biljei Tahavi od Sulejman ibn uajba od njegovog oca, od Ebu Jusufa, od Ebu Hanife, od Talha ibn Musarrifa, od Ibrahim En Nehaija da je on rekao: Ruke se podiu na sedam mjesta: Prilikom poetnog tekbira, na tekbiru za kunut, na bajrame, kod doticanja hadera, na Safi i Mervi, na Demu i Arefatu i kod dva Demreta.696
Muslim, 1/ 509; Buhari, 3/ 59; Malik, str. 94.; Meanil Asar, Tahavi, 1/ 282 Meanil Asar, Tahavi, 1/ 293 694 Ibid. 1/ 296 695 Nesai, 3/ 193 696 Meanil Asar, Tahavi, 2/ 178
692 693
Sami Deko
Biljee Tirmizi i Ebu Davud od Hasen ibn Alija da je rekao: Poslanik me poduio rijeima koje u izgovarati na vitru ( kae Ibn Devas: Na kunutu ): Allahummehdini fimen hedejte ve afini fimen afejte ve tevelleni fimen tevellejte ve barik li fima atajte ve kini erre ma kadajte inneke takdi ve la jukda alejke ve innehu la jezillu men valejte tebarekte ve tealejte.697 Kae Tirmizi: Ne znamo od Poslanika ljepu kunut dovu od ove. Ovo je mezheb Ibn Mesuda, Sufjan Es Sevrija, Ibn Mubareka i Ishaka.698 Ako ovjek klanja vitr, zatim legne a zatim ustane i klanja, njegov vitr nee biti pokvaren. Kaze Tirmizi: Ovaj hadis je hasen garib a po njemu kau Malik, Ibn Mubarek i Ahmed. Ovo je najispravnije miljenje jer se prenosi od Poslanika na nekoliko naina da je klanjao nakon vitra po dva rekata.700
219
Prenosi se od Kajs ibn Talk ibn Alija od njegovog oca da je rekao: Cuo sam Poslanika, a.s., da kae: Nema dva vitra u noi.699
Redosled je obavezan u naklanjavanju
Nekada se desi da ovjek zaboravi da klanja vie namaza ili ih prespava, tada je on duan da ih naklanja po redosledu po kojem je bio duan da ih klanja. Ako se desi da je u meuvremenu klanjao neki namaz, duan je, nakon to naklanja sve proputene namaze, da ponovi taj namaz. Od Abdullah ibn Mesuda se prenosi da je rekao: Murici su zauzeli Boijeg Poslanika na dan Hendeka od etiri namaza a no je prola onoliko koliko je Allah hteo da proe pa je naredio
Ebu Davud, br. 1425; Tirmizi, br. 464; Nesai, 3/ 206, Ibn Made br. 1178; Ahmed 1/ 199; Hakim 3/ 172 698 Tirmizi, 2/ 328 699 Tirmizi, br. 470; Ebu Davud, br. 1439; Nesai, 3/ 188; Mevaridu Zaman, Hejsemi, str. 174. Ovo je Sahih hadis 700 Tirmizi, 2/ 334
697
220

Bilalu da proui ezan, zatim je ikametio pa je klanjao ikindiju, zatim je ikametio pa klanjao akam, zatim ikametio pa klanjao jaciju.701 702
Od Dabira se prenosi da je Omer na dan Hendeka, grdei nevjernike Kureja, rekao Boijem Poslaniku: O Poslanie, nisam stigao da klanjam ikindiju a Sunce je ve zalo? Pa je Poslanika, a.s., rekao: Trebali bismo je klanjati. Zatim smo doli do Buthana pa je uzeo abdest pa smo i mi uzeli abdest. Zatim je Poslanik klanjao, a Sunce je ve bilo zalo, a zatim je klanjao akam.703
Od Ibn Omera se prenosi da je Poslanika, a.s., rekao: Ko zaboravi namaz pa ga se sjeti a klanja za imamom, kada zavri neka naklanja onaj koji mu je proao i ponovi onaj koji je klanjao za imamom.704
Zajedniki Zikr
Kae Allah, d.., u Kuranu: Budi vrsto uz one koji se gospodaru svome mole ujutro i navee u elji da nakonost Njegovu zaslue, i ne skidaj oiju svojih sa njih iz elje za sjajem u zivotu na ovom svijetu, i ne sluaj onoga cije smo srce nehajnim prema nama ostavili koji strast svoju slijedi i iji su postupci daleko od razboritosti.705
Tirmizi, br. 179; Ahmed, 1/ 375; Nesai, 2/ 15 Kaze El Menbedi; Prenosiocio ovog hadisa su pouzdani pa mu ne smeta prekid. Takodje i zbog toga to ga pojaava hadis iza njega.( El Lubab, 1/ 200 ) 703 Tirmizi, br. 180; Buhari, 1/ 154; Muslim, 1/ 438 704 Darekutni, 1/ 421; Malik, str. 85. 705 Sura El Kehf, 28. ajet
701 702
Kae Boziji Poslanik, a.s.: Zaista Allah ima meleke koji krue putevima traei grupe koje ine zikr. Pa kada pronau narod
Sami Deko
koji slavi Allaha poviu: Doite, pa ih prekriju svojim krilima sve do zemaljskog neba.zatim Allah kae: Svedoim vam da sam im oprostio. Pa povie melek od meleka Milostivog: Meu njima je jedan koji nije od njih, doao ja zbog neke druge potrebe. Pa Allah kae: Oni su jedno posijelo, neu da ih razdvajam.706 Od Muavije se prenosi da je Boiji Poslanik izaao u halku svojih drugova pa im je rekao: Zbog ega sta se sastali? Pa su rekli: Sakupili smo se da spominjemo Allaha i da mu zahvaljujemo to nam je podario islam Pa je rekao: Dosao mi je Dibril i obavijestio me je da se Allah hvali vama pred melekima.707 Prenosi se od Ebu Hurejre da je rekao: Rekao je Boiji Poslanik : Nije se sastavio narod radi zikra a da ih nisu prekrili meleki i obavili ih milou, i da ih Allah nije spomenuo kod onih koji su kod Njega 708 Prenosi se od Enes ibn Malika da je Poslanik, a.s., rekao: Nema naroda koji se sastavio na zikru zbog Allahovog zadovoljstva a da ih nee pozvati glasnik sa neba: Ustanite, zaista su vai grijesi zamijenjeni dobrim djelima.709 Od Abdullah ibn Mugaffela se prenosi da je Boziji Poslanik, a.s., rekao: Ne postoji narod koji se sastavio u posijelu pa rastavio a nije zikrio zajedno a da ih to posijelo ne rastui na Sudnjem danu.710
221
Prenosi se od Ebu Derde da je Poslanik, a.s., rekao: Neki ljudi e na Sudnjem danu biti osvetljenih lica, na minberima od bisera, ljudi e im zavidjeti iako oni nisu ni Poslanici ni ehidi. Pa je na koljenima priao jedan ovjek i rekao: Opii nam ih o Boiji Poslanice. Pa je rekao: To su ljudi koji se vole u ime Allaha, iz razliitih su plemena i razliitih zemalja, sastaju se na zikrovima.711
Buhari, 5/ 2353 Muslim, 4/ 2075 708 Muslim, 4/ 2074 709 Musned, Ahmed, 3/ 142 710 Mudemul Evsat, Taberani, 4/ 112 711 Medmeu Zevaid, Hejsemi, 10/ 78, i kaze: Biljei ga Taberani a sened mu je Hasen.
706 707
222

Od Jala ibn eddada se prenosi: Priao mi je eddad ibn Evs a Ubade ibn Samit je bio tu i potvrivao: Dok smo bili kod Poslanika on ree: Ima li meu vama stranaca? mislio je na ehlul kitabije. Ne rekosmo, pa on naredi da se zatvore vrata i ree: Podignite u ruke i recite: La ilahe illallah, pa smo podigli ruke sat vremena, pa je Poslanik spustio ruke i rekao: Hvala Allahu, Allahu moj, ti si me poslao sa ovom reenicom i naredio mi je i obeao mi da e zbog nje uvoditi u Dennet a ti ne kri svoje obeanje. Zatim je rekao: Radujte se, Allah vam je oprostio!712
Zikr naglas
Kae Allah, d..: (
ne izgovaraj na sav glas Kuran kada molitvu obavlja a i ne priguuj ga; trai sredinu izmeu toga713
Od Ebi Katade se prenosi: Da je Boiji Poslanik izaao jedno vee kad ono Ebu Bekr klanja sputenog glasa, pa je proao pored Omera a on klanja podignutog glasa. Kada smo se sakupili kod Boijeg Poslanika rekao je: O Ebu Bekre: Proao sam pored tebe a ti si klanjao skrivajui svoj glas? Rekao je Ebu Bekr: Onaj koga sam zvao najbolje uje o Boiji Poslanie. Rekao je Poslanik: Podigni malo svoj glas. Zatim je rekao Omeru: Proao sam pored tebe a ti si klanjao podignutog glasa? Omer je tada rekao: O Boiji Poslanie, sprecavao sam pospanost i udaljivao ejtana. Zatim mu je Poslanik rekao: Smanji malo svoj glas.714 Neki od selefa smatraju mustehabbom podizanje glasa prilikom izgovaranja tekbira i zikra a svoje miljenje potkrepljuju
712
Mustedrek, Hakim, 1/ 679; Musned, Ahmed, 4/ 124; Musnedu amijin, Taberani, 2/ 157; Kae El Munziri u Et Tergibu Vet Terhib ( 2/ 268 ): Biljei ga Ahmed i ovo hadis hasen. 713 Sura El Isra, 110. ajet 714 Ebu Davud, 2/ 38; Ibn Huzejme, 2/ 189; Mudemul Evsat, Taberani, 7/ 181; Mustedrek, Hakim, 1/ 454
Sami Deko
hadisom koji se prenosi od Ebu Mabeda da ga je obavijestio Ibn Abbas da je glasno injenje zikra nakon to bi se zavrilo sa namazom bilo u vrijeme Boijeg Poslanika pa je Ibn Abbas rekao: Znao sam kada su zavrili (sa namazom) po tome ( zikru) koji bih uo.715 Imam afija je u komentaru ovog hadisa rekao da je Poslanik, a.s., otpoinjao ashabima zikrove nakon namaza pa su ga oni pratili u tome. Vehabije esto, da bi ljude odvratili od zikra, navode eser od Ibn Mesuda i govore da je on dokaz da je zikr na nain na koji se ini kod nas zabranjen. Kaze E erbini: Nema problema u upravljanju u uenju da jedna grupa ui pa posle druga.716 Od Amr ibn Jahjaa se prenosi da je rekao: Ja sam uo od svog oca a on je uo od svog slijedee: Sjedili smo pred vratima Abdullah ibn Mesuda, r.a., prije podne namaza, pa kada bi on izaao iz svoje kue, pratili bismo ga do damije. Pa nam doe Ebu Musa El Eari, r.a., pa ree: Je li vam izaao Ebu Abdurrahman? - Rekosmo: Ne.'
223
Pa i on sjede sa nama, dok (Ibn Mes'ud) ne izae. Kada izae, svi skoismo prema njemu. Pa ree: O Ebu Abdurrahman! Maloprije sam vidio u mesdidu neto to mi je mrsko bilo, ali nisam vidio nita osim dobro.- A ta si to vidio? - upita ibn Mesud. Ako poivi vidjee. Vidio sam narod u damiji kako sjede u halkama, iekuju namaz. U svakoj halki ima po jedan ovjek a u rukama su im kamenii. Pa taj ovjek meu njima govori, prouite tekbir, sto puta, pa onda svako od njih proui po sto puta Allahu ekber. Pa im onda kae prouite tehlil sto puta, pa ue ga sto puta, pa uite tesbih sto puta, pa ue, pa tahmid sto puta, pa ue. Zatim ree Ibn Mesud: to im nisi naredio da oni pobroje svoje grijehe. A garantujem im da im dobra djela
715 716
Buhari, br. 841, str. 97; Muslim, 1/ 410 Mugni el Muhtad, E erbini, 4/ 429
224

nee propasti. Zatim je nastavio ii, i mi smo za njim krenuli, dok nije doao do jedne od tih halki i stade iznad njih. Pa ree: ta ja to vidim da vi inite? Oni odgovorie: O Ebu Abdurrahman, to su kameii kojima brojimo tekbir, tehlil, tahmid i tesbih. A on im ree: Pobrojte vi svoje grijehe. A ja vam garantujem da vam od dobrih djela nita propasti nee. Priuvajte se, o ummete Muhammedov, kako vi brzo srljate u vau propast. Evo njegovih ashaba meu vama, a evo i njegove odjee, i njegovo posue je tu. Tako mi Onoga u ijoj vlasti je moj ivot, vi ste izgleda na nekoj vjeri koja je bolja od vjere Muhammedove, ili ste vi ti koji su otvorili vrata zablude. Zatim oni rekose: Tako nam Allaha o Ebu Abdurrahman, mi nismo eljeli nita drugo osim dobro. A on im odgovori: A koliko li je onih koji ele dobro, ali ga ne dostignu. Zaista nam je Allahov Poslanik, kazivao: Da e jedan narod ili neki ljudi, uiti Kur'an ali njihovo uenje nee prelaziti njihove grkljane. Zatim Ibn Mesud rece: Tako mi Allaha, vrlo je mogue, da je veina vas od tih. Zatim se okrenuo od njih i otiao.717 Meutim, ovaj eser ne moe biti dokaz i to iz sledeih razloga: Kae Jahja ibn Muin: Njegovi hadisi se ne primaju Kae Ibnu Hara: On je daif, slab Kae Ibn Adijj: On je od slabih prenosilaca U ovom hadisu, kao to svi vidimo nalazi se Amr ibn Jahja za kojeg: Imam Zehebi kae: Amr ibn Jahja ibn Amr ibn Seleme, kae Jahja ibn Muin: Njegovi hadisi se ne primaju.718 Takoe, ak i da nekako dostigne stepen hasena, ovaj hadis se ne odnosi na zabranu okupljanja u halke prilikom zikra niti na zabranu upotrebe tespiha ili zabranu muezinluka ve se odnosi, kako je to ulema Ehli Sunnet Vel Demata spomenula, na neku od sledeih stvari:
717 718
Tirmizi Mizanul Itidal, Zehebi, 4/ 378
Sami Deko
- Ljudi koji su zikrili u tim halkama radili su to preglasno pa im je Ibn Mes'ud to negirao.
225
- Ti koji su zikrili svojim glasnim zikrom su uznemiravali klanjae u toj damiji.
- U rivajetu istog hadisa kod Taberanija spominje se da je Ibn Mes'ud naredio grupi koja je kasnije dola da se pridrui grupi koja je ranije dola tj. da se svi spoje i zajedniki zikre a ne da se razdvajaju i vie halki. I upravo to razdvajanje im je on negirao.
Zatim, Hafiz Sujuti u svom djelu El Havi lil fetava kae: A to se tice esera koji se prenosi od Ibn Mesuda da je video ljude kako ue tehlile i tekbire u damiji pa ih je isterao iz damije i proglasio novotarima, on zahtijeva pojanjenje: Ovaj eser, ak i da pretpostavimo da je ispravan, se suprotstavlja sahih hadisima a poznato je da se sahihu daje prednost nad daifom. Zatim, postoje dokazi u kojima se negira da je ovo djelo Ibn Mesuda jer biljei imam Ahmed od Ebu Vaila da je rekao: Oni govore da je Ibn Mes'ud odvraao ljude od zikra ali ja nikada nisam seo sa Ibn Mes'udom a da nismo zikrili.719
Kae Imam Ibn Hader El Hejtemi: A to se tie esera koji se pripisuje Ibn Mes'udu da je on video ljude koji su inili tekbir i tehlil pa ih je isterao iz damije i proglasio novotarima, to nije utvreno od njega i nije preneseno ispravnom predajom. ak nasuprot tome, preneseno ja od Ebu Vaila da je rekao: Oni govore da je Abdullah ibn Mes'ud odvraao ljude od zikra a ja nikad nisam seo sa njim a da nismo zikrili.720 Kae Imam Munavi: A to se tie esera koji se pripisuje Ibn Mes'udu da je on video ljude koji su inili tekbir i tehlil pa ih je isterao iz damije i proglasio novotarima, to nije tano niti utvreno. Pa ak i da je utvreno suprotstavlja mu se eser kojeg biljei imam Ahmed u Zuhdu od ekik ibn Ebi Vaila da je rekao: Oni govore da je Abdullah ibn Mes'ud odvraao ljude od zikra a ja nikad nisam seo sa njim a da nismo zikrili.721
El Havi lil fetava, Sujuti, 1/ 379 El Fetava Fikhijjetil kubra, Ibn Hader El Hejsemi, 1/ 177 721 Fejdul Kadir, Munavi, 1/ 457
719 720
226

Kae Imam Mufessir Alusi: Ono to je spomenuto u dogaaju Ibn Mesuda u kojem se kae da je on video ljude da govore La ilahe illallah pa ih je isterao iz damije i proglasio novotarima, nije ispravno kod uenjaka hadisa. Pa ak i da je ispravno suprotstavlja se ispravnim eserima koje prenose od njega mnogi muhaddisi a u kojima se kae da je on naglas zikrio. Takoe, mogue je i da im je on negirao preglasan zikr.722
Zikr posle preklanjanih Sunneta
Zikr se ini nakon preklanjanog sunneta a ne nakon farza.
Kae Ibn Abidin El Hanefi: Mekruh je odlaganje sunneta nakon farza osim koliko je dovoljno da se proui Allahumme entes selamu ve minkes selam zbog hadisa kojeg biljee Muslim i Tirmizi od Aie: Poslanik nije sjedeo nakon farz namaza osim koliko je dozvoljno da se kae: Allahumme entes selamu ve minkes selam tebarekte ja zel delali vel ikram.723 A to se tie hadisa o zikrovima nakon namaza, ni u jednom od tih hadisa nema nita to bi upuivalo na to da se to ini prije klanjanja sunneta jer je sunnet od pratilaca farza i njegovih dopuna pa se kae za zikrove koji su posle sunneta da su to zikrovi nakon farza.724 Kae Abdulhamid Muhammed Tuhmaz: Nakon podnevskog, akamskog i jacijskog farza odmah se ustaje na klanjanje sunneta ali mustehab je da se naini prekid koliko je potrebno da se proui tri puta estagfirullah i Allahumme entes selamu ve minkes selam, tebarekte ja zel delali vel ikram.725
Prenosi se od Sevbana: Boiji Poslanik bi, kada bi zavrio sa namazom, tri puta uinio istigfar i rekao: Allahumme entes selamu ve minkes selam, tebarekte ja zel delali vel ikram. Reeno je Evzaiji, a on je jedan od prenosilaca ovog hadisa,:
Ruhul Meani, Alusi, 6/ 163 Muslim, br. 592, Dar Ihjail Kutubil arebijji, Bejrut 724 Haija, Ibn Abidin, 2/ 236, Daru Alemil Kutub, Rijad 725 Hanefijski fikh, Abdulhamid Muhammed Tuhmaz, 1/ 301
722 723
Sami Deko
Kako je inio istigfar? Pa je rekao: Kae: Estagfirullah, Estagfirullah, Estagfirullah.726
227
Prenosi se da je Boiji Poslanik, a.s., rekao: Ko proui ajetul kursijj nakon svakog propisanog namaza nee ga od ulaska u Dennet spreavati nita osim smrti.727
Prenosi se od Ebu Hurejre: Da su siromani muhadiri doli kod Boijeg Poslanika i rekli: Imuni ljudi su otili dalje od nas, stigli su do uzvienijeg stepena. A zato? Klanajaju kao to mi klanjamo, i poste kao to mi postimo, i udjeljuju sadaku ali mi ne udjeljujemo, i oslobaaju robove a mi ne oslobaamo. Zatim je Boiji Poslanik rekao: Hoete li da vas nauim neemu, ako ga se budete pridravali preteiete ostale i nee biti niko bolji od vas osim onog koji uini isto kao i vi? Rekli su: Svakako o Poslanie. Pa je rekao: Izgovarajte subhanallah, i elhamdulillah i Allahu ekber posle svakog namaza trideset i tri puta. Rekao je Ebu Salih: Zatim su se vratili siromani muhadiri kod Poslanika i rekli mu: ula su naa bogata braa ta radimo pa su i oni poeli raditi kao mi. Pa je Boiji Poslanik rekao: To je Allahova blagodat koju On daje kome hoe.728 Od Lejsa od ibni Adlana se prenosi da je rekao: Rekao je Sumejj: Priao sam ovaj hadis nekim lanovima moje porodice pa je rekao: Razumeo si da je rekao: Zahvala pripada Allahu trideset i tri puta i hvala Allahu trideset i tri puta i Allah je najvei trideset i tri puta? Pa sam se vratio Ebi Salihu pa mu to rekao pa me je uzeo za ruku i rekao: Boiji Poslanik je rekao :Subhanallah, Elhamdulillah, Allahu Ekber, Subhanallah, Elhamdulillah, Allahu ekber, Subhanallah, Elhamdulillah, Allahu ekber sve dok ne bude broj svakog od ovih izraza trideset i tri.729 Prenosi se od Suhejla a on od svog oca a on od Ebu Hurejre: Da su siromani muhadiri doli kod Boijeg Poslanika i rekli :
Muslim, br. 591 Amelul Jevmi Vel Lejleh, Nesai, str. 183.;Ibn Hiban; Et Tergibu Vet Terhib, El Munziri, 2/ 453; Mudemul Kebir, Taberani, 8/ 114; El Hisnul hasin, E ems El Dezeri, str. 89. 728 Muslim, br. 595 729 Muslim; Fethul Mulhim, 3/ 456
726 727
228

Imuni muslimani su stigli do veeg stepena.....do kraja hadisa, s tim to je on na hadis od Kutejbe od Lejsa od Ibni Adlana dodao govor Ebi Saliha: Zatim su se vratili muhadiri kod Poslanika .do kraja hadisa , i dodao na hadis: Govori Suhejl jedanaest, i jedanaest i jedanaest a sve to je trideset i tri.730 Od Ebu Hurejre se prenosi da ja Polslanik rekao: Ko govori subhanallah na kraju svakog namaza trideset i tri puta i elhamdulilah trideset i tri iAllahu ekber trideset i tri a sve zajedno je devedeset i devet i kaze : La ilahe illalahu vahdehu la serike lehu, lehul mulku ve lehul hamdu ve huve ala kulli sejin kadir bice mu oproteni grijesi pa makar ih bilo kao morske pene.731
Upotreba Tespiha
Prenosi se od Sad ibn ebi Vekkasa: Da su on i Boiji Poslanik uli kod jedne ene a u njenim rukama kopice ili kamenii sa kojima je inila tespih. Pa je Poslanik rekao: Obavestiu te o onome to je lake i bolje za tebe od ovoga: Subhanallah brojem njegovih stvorenja na zamlji, subhanallah brojem njgovih stvorenja na nebesima, subhanallah brojem onoga to je izmeu toga, subhanallah brojem svega onoga ega je On Tvorac, i elhamdulillah isto tako, i Allahu ekber isto tako i La ilahe illallah isto tako i la havle ve la kuvvete illa billah isto tako732 Kae Mula Ali El Kari, u komentaru Sadovog hadisa: Ovo je ispravna osnova za dozvoljavanje tespiha jer je Poslanik potvrdio tespih toj eni a nema razlike izmeu nanizanog i prostrtog i ne uzima se govor onih koji kau da je bidat.733
Muslim; Fethul Mulhim, 3/ 458 Muslim, br. 597 732 Sunen, Ebu Davud, br. 1500, 2/ 80, Darul Fikr, Bejrut; Tirmizi, br. 3567, 5/ 562 i kaze: Hasen, Dar Ihjai Turasil Arebijji, Bejrut; Mustedrek, Hakim, 1/ 732, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut, Prvo izdanje, 1411.H.g.; Musned, Ebu Jala, br. 710, 2/ 66; Ibn Hiban, Ibn Made 733 El Mirkat, Mula Ali El Kari; Hedijjetul Ebrar, Leknevi, str. 45.
730 731
Sami Deko
Prenosi se od Ibn Omera da je rekao: Video sam Boijeg Poslanika kako je napravio tespih ( jakudu tesbih734 ) - dodao je Ebu Davud svojom desnicom735
229
Prenosi se od Safijje: Uao je kod mene Boiji Poslanik a u mojim rukama je bilo etiri hiljade kopica koje su mi sluile kao tespih. Pa mi je rekao: inila si tespih pomou ovoga? Hoe li da te nauim kako da povea broj svog zikra? Podui me rekla sam. Pa je rekao: Reci: Subhanallah brojem onoga to je On stvorio 736 Prenosi se od Ebu Hurejre: Da je on imao konac na kojem je bilo hiljadu vorova i da nije zaspao sve dok ne bi uinio tespih brojem vorova737 Biljei Ibn Sad od Ebu Hurejre da je on zikrio na arenim kopicama.739 Biljei Ibn Ebi ejbe: Ebu Seid El Hudrijj je zikrio na kameniima.740
734
Prenosi se od El Kasima Ibn Abdurrahmana da je rekao: Imao je Ebi Derda kopice od hurmi u kesi pa je kada bi klanjao sabah vadio jednu po jednu iz kese i inio tespih sve dok ih ne bi potroio738 Prenosi se da su Ebu Safijji, Poslanikovom ashabu, donosili konu prostirku na kojoj su bili kamenii pa bi zikrio njima sve
Ova fraza moe da upuuje na dva znaenja: Prvo je, da je Poslanik svojom desnom rukom inio tespih, a drugo da je napravio tespih jer se upotrebljava glagol koji znai zavezati vor pa je mogue hadis i tako protumaiti tj. da ga je video da vee vorove na kanapu i tako pravi tespih. 735 Ebu Davud, br. 1502, 2/ 81; Tirmizi, br. 3411, 5/ 478 i rekao je: Hasen; Nesai, br. 1355, 3/ 79, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut, Prvo izdanje, 1411.H.g.; Hakim, br. 2005, 1/ 731, i kae: Sahih 736 Tirmizi, br. 3554, 5/ 555, i rekao je da je ovaj hadis Sahih; Hakim, br. 2008, 1/ 732; Mudemul Kebir, Taberani, br. 195, 24/ 74; Sujuti 737 Zevaidu Zuhd, Abdullah ibn Ahmed ibn Hanbel; Hiljetul Evlija, Ebu Nuajm, 1/ 383 738 Minhatu Subha, Delaluddin Es Sujuti, 1/ 2, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut, 1988.g. 739 El Minha, Sujuti, 1/ 3 740 Musannef, Ibn Ebi ejbe, 2/ 161,
230

do pola dana, zatim bi je podigli dok ne bi klanjao, pa bi je posle ponovo vraali pa bi zikrio dok ne bi pao mrak.741
Od ejha iz Tufaveta se prenosi: Doao sam u goste kod Ebu Hurejre u Medinu, a nisam video nikog od drugova Allahovog Poslanika da je hitriji za gosta od njega. Dok sam bio kod njega, jednog dana, sjedeo je na stolici a sa njim je bila kesa kopica a ispod njega crna robinja, pa je inio tespih sa tim kopicama sve dok ne bi istroio sve to je u kesi, zatim je bacio kesu robinji pa je ona pokupila kopice i vratila ih u kesu i ponovo mu je dala.742 Kae Sujuti u Minhatu Subha: Biljei Ahmed u Zuhdu od Ubejda, od njegove majke da je rekla: Videla sam Ebu Safijju, ashaba Allahovog Poslanika koji je bio na komija, da je inio tespih na kameniima.743 Biljei Ibn Sad od Hakema: Sad ibn Ebi Vekkas je inio tespih sa kameniima.744 Biljei Ebu Nuajm od Nuajm ibnul Muharrera, od njegovog djeda Ebu Hurejre da je on imao kanap sa dvije hiljade vorova pa nikad ne bi zaspao dok ne bi zikrio njime.746 Prenosi se od Fatime bintu Husejn da je ona inila tespih sa kanapom sa vorovima.747
741 742
Biljei Ibn Ebi ejbe: Sad je zikrio na kameniima i kopicama.745
Biljei Ed Dejlemi u Musnedul Firdevsu od Alije, r.a., da je Poslanik, a.s., rekao: Divan li je tespih podsjetnik.748
Begavi; Ibn Asakir; El Minha, Sujuti, 1/ 2 Ebu Davud, br. 2174, 2/ 252; Ahmed, br. 10990, 2/ 540; Sunenul Kubra, Bejheki, br. 13876, 7/ 194; Musannef, Ibn Ebi ejbe, 2/ 162 743 Minhatu Subha, Sujuti, 2/ 1; Tabekat, Ibn Sad, 7/ 60, Darus Sadir, Bejrut 744 Tabekat, Ibn Sad, 3/ 143 745 Musannef, Ibn Ebi ejbe, 2/ 161, Mektebetur Rud, Rijad, Prvo izdanje, 1409.H.g. 746 Hiljetul Evlija, Ebu Nuajm, 1/ 373, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut, Prvo izdaje, 1403.H.g. 747 El Minha, 1/ 3 748 Hedijjetul Ebrar, Leknevi, str. 36.
Sami Deko
Tespih je bio poznat u vrijeme ashaba. Imam Muhammed Abdulhajj El Leknevi nam prenosi svojim senedom od Hasan El Basrija, koji je iveo u vrijeme ashaba, da je on imao tespih i poklanjao ga drugima, pa kae:
231
Ovlastio me moj otac, iju sam privrenost tespihu video, pa je rekao: Ovlaujem te onime ime me ovlastio ejh Abdulganijj Ed Dihlevi, pisac Indahul Hade bi erhi Suneni Ibn Made, 1280..h.g., u Medini, video sam tespih u njegovoj ruci pa mi je rekao: Ovlaujem te onime to mi je dozvoljeno da ga prenosim a to je Abid Es Sinedi spomenuo u Hisru aridu gdje kae: Video sam tespih u ruci ejha Jusuf ibn Muhammed ibn Alauddin El Mizdadija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Abdulhalik ibn Ebi Bekr El Mizdadija pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Muhammed Hajat Es Sinedija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Muhammed ibn Alauddin El Babilija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci sejha Ebu Neda Salim ibn Muhammed Es Senhurija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha En Nedm Muhammed ibn Ahmed ibnul Gajtija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejhul Islama Zekerijja El Ensarija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Hafiza Ibn Hader El Askalanija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Medduddin I ovlasio me ejh Jakub El Fejruzabadija, pisca El Kamusa Ahmed ibn Zejni Dahlan, kae: Video sam tespih u ruci ejha Osman ibnu ejh Hasen Ed Dimjatija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Muhammed El Emira, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha ihabuddin Ahmed El Devherija pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Abdullah ibn Salim El Barija El Mekkija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Muhammed Sulejman El Magribija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebu Osman El Dezairija pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebu Osman El Mukriija pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Sejjidi Ahmed Haddija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Sejjidi Ibrahima, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebul Feth El Meragija, pa mi ga je pruio i
232

rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebul Abas Ahmed ibn Ebi Bekr Er Revvada, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Medduddin El Fejruzabadija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Demaluddin Jusuf ibn Muhammeda, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Tekijjuddin Ibn Ebis Sena Muhammed ibn Alija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Muhjuddin Abdus Samed ibn Ebil Hasen El Mukriija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebul Hasen El Mukriija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha, Ebul Fadl Muhammed ibn Nasira, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Muhammed ibn Abdullah ibn Ahmed Es Semerkandija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebu Bekr ibn Ali Es Selami El Hadada, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebun Nasr Abdulvehhab ibn Abdullaha, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebul Hasen Ali ibnul Hasen ibnul Kasim Es Sufija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebul Hasen El Malikija pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti si i dalje sa tespihom? Pa je rekao: Video sam mog uitelja Dunejda sa tespihom pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti si i dalje sa tespihom? Pa je rekao: Video sam mog ejha, Serri Es Sekatija, sa tespihom pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti si i dalje sa tespihom? Pa je rekao: Video sam mog ejha, Maruf El Kerhija sa tespihom, pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti si i dalje sa tespihom? Pa je rekao: Video sam mog ejha Bisr El Hafija, sa tespihom pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti si i dalje sa tespihom? Pa je rekao: Video sam mog ejha Omer El Mekkija, sa tespihom pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti si i dalje sa tespihom? Pa je rekao: Video sam mog ejha, Hasan El Basrija, sa tespihom, pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti i dalje, i pored tvoje veliine i estine ibadeta, nosi tespih? Pa mi je rekao: Ovo je stvar koju smo upotrebljavali na poetku pa je neemo ostaviti na kraju. Ja volim da spominjem Allaha svojim srcem, rukom i jezikom.749
Hedijjetul Ebrar fi Subhatil Ezkar, Ebul Hasenat Muhammed Abdulhajj El Leknevi, str. 40-42.
749
Sami Deko
Kae Ibn Emir Had El Halebi: Hadisi koji svjedoe za uzimanje tespiha su poznati i poznato je da ga je koristila grupa dobrih ljudi.750
233
Kaze Ibn Nudejm, nakon to je spomenuo hadis Sada: Ovaj i slini hadisi nas upuuju na to da nema problema u uzimanju tespiha za brojenje zikra jer tespih nije nita drugo do nizanje kopica na kanap a ono to je poput toga nije zabranjeno, osim ako seovjek njime ne oholi.751 Kae Hasekefi: Nema problema u uzimanju tespiha ako se ovjek ne oholi njime.752 Kao to smo vidjeli, najbolji od Selefu Saliha su koristili tespih tako da je on pohvaljen izmeu ostalog i zbog hadisa u kojem Poslanik, a.s., kae: Ko bude teio da bude slian jednom narodu on je od njih.753
Dova posle selama

Kae Allah, d.., u Kuranu: (
A kada zavri, molitvi se predaj, i samo se Gospodaru svome obraaj!754 Kae Sujuti: Biljee Abd ibn Humejd, Ibn Derir Et Taberi, Ibnul Munzir, Ibn Ebi Hatim i Ibn Merdivejh razliitim senedima od Ibn Abasa da je, tumaei ovaj ajet, rekao: Kada zavri sa namazom predaj se dovi i obraaj se Allahu. I biljei Ibn Ebi Dunja u Ez Zikru od Ibn Mesuda da je tumaei prvi ajet rekao: Predaje se dovi a tumaei drugi: Obraaj Mu se, traei od Njega.755
Halbetul Mudelli, Ibn Emir Had El Halebi El Bahrur Raik, Ibn Nudejm, 2/ 31, Darul Marifeh, Bejrut 752 Ed Durrul Muhtar, Haskefi, 1/ 437, Daru Ihjai Turasil Arebijji, Bejrut 753 Ebu Davud, br. 4031, 4/ 44; Ahmed, br. 4868 754 Sura El Inirah, 7-8. ajet 755 Ed Durrul Mensur, Sujuti, 6/ 364-365
750 751
234

Kae Taberi, u komentaru ovog ajeta: Od Ibn Abasa se prenosi da je rekao: Predaj se dovi. A od Katade se prenosi: Naredio mu je da, kada zavri sa namazom, ui dovu.756 Biljei Tirmizi od Ebu Umame: Upitan je Poslanik, a.s.: Koja dova se prima? Pa je rekao: Na kraju noi i nakon propisanih namaza.757 Biljei Buhari u Tarihu od Mugire: Poslanik, a.s., je uio dovu nakon svakog namaza.758 Tirmizi biljei hadis od Ibn Omera u kome se kae: Rijetko bi se deavalo da Poslanik ustane sa medlisa a da prije toga ne proui ovu dovu: Allahumme iksim lena min hajetike ma jehulu bejnena ve bejne measike ve min taatike ma tubelliguna biha dennetuke ve minel jekini ma tuhevvinu bihi alejna mesaibe dunja. Ve metina bi esmaina ve ebsarina ve kuvvetina ma ahjejtena. Vedalhul varise minna, vedal serena ala men zalemena. Vensurna ala men adana ve le tedal musibetena fi dinina ve la tedalid dunja ekbere hemmina ve la meblega ilmina ve la tusellit alejna men la jerhamuna.759 Iz ovog hadisa vidimo da se veoma rijetko, skoro nikada nije deavalo da Boiji Poslanik ustane sa nekog medlisa a da prije toga ne proui dovu a sahih predajama nam je dolo nazivanje sjedenja i zikra u damiji nakon obavljanja namaza medlisom to znai da i ovaj medlis spada pod ovaj hadis. Dokaze da je sjedenje u damiji nakon namaza medlis nalazimo u sledeim hadisima:
Kae Boiji Poslanik: Zaista je svako od vas u namazu sve dok ga namaz odvraa od povratka njegovoj kui. Zaista meleki donose na svakoga od vas sve dok je on u medlisu u kojem je klanjao taj namaz.760
Tafsiru Taberi, 12/ 628 Tirmizi, 5/ 526 758 Tarihul kebir, Buhari, 6/ 80 759 Tirmizi 760 Sunen, Ibn Made, 1/ 133
756 757
Sami Deko
Zatim, biljei Muslim: Poslanik je sjedio u damiji nakon to bi klanjao sabah namaz sve dok Sunce ne bi izalo.761 Moda e neko rei: Nije preneseno da je Poslanik a.s. molio Allaha d.. nakon namaza da mu ukabuli taj namaz!
235
Ova dva hadisa i hadis od Ibn Omera r.a. bez ikakve sumnje potvruju stav nae uleme i naih imama po ovom pitanju i dokazuju da je sam Boiji Poslanik a.s. uio dovu zajedno sa ashabima nakon svakog namaza.
Takvoj osobi reiemo: Boiji Poslanik Ibrahim a.s. poduio nas je da nakon svakog obavljenog posla zamolimo Allaha, d.., da nam ukabuli i da nam prihvati taj posao. Kae Allah, d.., u Kuranu: ( ) I dok su Ibrahim i Ismail temelje Hrama podizali, oni su molili: Gospodaru na, primi od nas, jer Ti, uistinu, sve uje i sve zna!762 Isto tako, nakon obavljenog namaza, mi molimo Allaha, d.., da nam ukabuli taj namaz idui stopama Allahovog prijatelja Ibrahima, a.s. Kae Ibn Nudejm el Hanefi: Od Ebu Umame se prenosidubur se upotrebljava za vrijeme prije zavretka a i za vrijeme odmah posle zavretka namaza pa je mogue da se ovaj hadis odnosi na oba vremena pa je tada pohvaljeno uiti dove.763 Kae Ibnul Had El Maliki: Sunnet je da ne ostavis zikr i dovu nakon namaza.765
Muslim sa komentarom Nevevija, 5/ 171 Sura El Bekara, 127. ajet 763 El Bahrur Raik, Ibn Nudejm, 1/ 349 764 Mevahibul Delil, Muhammed ibn Muhammed ibn Abdurrahman El Hattab, 2/ 126, Darul Fikr, Tree izdanje, 1992.g. 765 El Medhal, Ibn Had, 2/ 280
761 762
Kae El Hattab: Nema razilaenja oko propisanosti dove nakon namaza jer je Poslanik, a.s., rekao da se dova prima duboko u noi i posle propisanih namaza.764
236

Kae Imam afija: Pohvaljeno je, za klanjaa koji klanja sam i onoga koji klanja u dematu, da odui zikr nakon namaza i uvea svoje dove.766
Kae En Nevevi: Sloili su se afija i ostali da je pohvaljeno zikriti nakon namaza, da je to pohvaljeno za imama i muktediju, za samog ovjeka i enu, za musafira i mukima. I sloili su se da je pohvaljeno uiti dovu nakon namaza jer su o ovome dole mnogobrojne sahih predaje koje sam ja sakupio u knjizi el Ezkar.767 I kae: I pohvaljeno je da se imam okrene prema ljudima i ui dovu.768 I kae: Pohvaljeni su zikr, dova i istigfar nakon namaza kao to su o tome dole predaje.770
Kae Ibn Kudame El Makdisi: I pohvajeni su zikr i dova nakon predavanja selama.769 Kae Ibn Muflih El Hanbeli: Imam e uiti dovu nakon sabaha i ikindije zbog poveanog prisustva meleka tada a dematlije e aminovati na tu dovu. A jo ispravnije je, kako to tvrdi pisac El Muharrera i dr., da se to radi i na drugim namazima.771
Podizanje ruku prilikom uenja dove nakon namaza
Podizanje ruku prilikom uenja dove je propisano hadisima koji svi zajedno dostiu stepen mutevatira tako da je negiranje ovog postupka veoma opasno i moe ovjeka odvesti u kufr. Kae Sujuti u Tedribur Ravi: Od hadisa su oni ije je znaenje mutevatir poput hadisa o podizanju ruku prilikom uenja dove. Od Poslanika je dolo oko sto hadisa o podizanju ruku prilikom
El Umm, afija, 1/ 151, Darul Marifeh, 1990.g. El Medmu, En Nevevi, 3/ 448 768 Ibid. 3/ 452 769 El Mugni, Ibn Kudame, 1/ 630 770 Serhul Kebir, Ibn Kudame, 1/ 629 771 El Furu, Ibn Muflih, 1/ 399
766 767
Sami Deko
uenja raznih dova a ja sam te hadise sakupio u jednom djelu ali ti hadisi su u razliitim situacijama a ni u jednoj od tih situacija nije dolo toliko hadisa da nju proglasimo mutevatirom ali zajedniki, ti hadisi ine podizanje ruku prilikom uenja dove mutevatirom.772 Na osnovu toga, mi smatramo pohvaljenim podizanje ruku prilikom uenja dove nakon namaza. Iako je veina hadisa u kojima se spominje podizanje ruku prilikom uenja dove nakon namaza slabo, to nije razlog da se ruke ne podiu. Tek onda kada od Poslanika doe izriita zabrana toga mi moemo rei da je to zabranjeno a poto nam neto takvo nije dolo smatramo podizanje ruku pohvaljenim slijedei opte Poslanikove naredbe. Od hadisa koji se biljee o podizanju ruku prilikom uenja dove nakon namaza su sljedei:
237
Biljei Ibn Ebi Hatim od Ebu Hurejre: Poslanik je podigao ruke nakon namaza, dok je jo bio okrenut ka kibli, i uio dovu: Allahumme hallisil Velide bnel Velid ve Ija ibn Rebia ve Seleme ibn Hiam773
Biljei Hejsemi: Od Muhammed ibn Ebi Jahje se prenosi da je rekao: Video sam Abdullah ibn Zubejra koji je video jednog ovjeka kako podie ruke i ui dovu a jo nije zavrio namaz. Kada je zavrio Abdullah ibn Zubejr ga pozva i ree mu: Zaista Poslanik, a.s., nije dizao ruke sve dok ne bi zavrio namaz.774 Prenosi se od Enesa, r.a., da je Poslanik, a.s., rekao: Nema roba koji nakon namaza prui svoje ruke i proui: Allahumme ilahi ve ilahi Ibrahime ve Ishaka ve Jakube ve ilahi Dibrile ve Mikaile ve Israfile es eluke en testedibe daveti fe inni mudtarrun ve tasimuni fi dini fe inni mubtelijun ve tenaluni bi rahmetike fe inni muznibun ve tenfi annil fakre fe inni mutemessikun. - a da ga Allah vrati praznih ruku.775
Tedribur Ravi, 2/ 280 Tefsir, Ibn Ebi Hatim, 3/ 1048; Kae Ibn Kesir u svom Tefsiru (3/ 172 ): Ovaj hadis ima potporu u Sahihu. 774 Medmeu Zevaid, Hejsemi, br. 17345, 10/ 169, Mektebetul Kudsi, 1994.g., i kae: Biljei ga Taberani i kae da su svi proneosioci povjerljivi.; Kae Mubarekfuri u Tuhfetul Ahvezi ( 2/ 171 ): Kae Sujuti u Feddul Via: Prenosioci ovog hadisa su sahih. 775 Amelul jevmi vel Lejleh, Ibnus Sunni, str. 121.
772 773
238

Kao to smo vidjeli, neki uenjaci ove hadise smatraju ispravnim a neki slabim meutim, rad uenjaka po njima i slaganje ovih hadisa sa optim pravilima prilikom uenja dove i adabima dove prouzrokovali su da se skoro cjelokupna islamska ulema sloila da je to od pohvaljenih stvari. Kae El Mubarekfuri: Po meni je podizanje ruku prilikom uenja dove nakon namaza lijepo 776
Kae Er Rehuni El Maliki: Dolo je u Utbijji da je Malik rekao: Video sam Amr ibn Abdullah ibn Zubejra da je podizao ruke dok je, sjedei nakon namaza, uio dovu, pa mu je reeno: Ima li nekog problema u tome to ti radis? Pa je rekao: Ne vidim problem u ovome.777 Kae Es Suhejli El Maliki: Spomenuo je Malik da Amir ui dovu nakon namaza i podie ruke pa je rekao: To je od lijepih stvari.778 Kae El Hadremi E afii: I lijepo je u svakoj dovi podii ruke a zatim njima potrti lice i lijepo je uiti Poslanikove odabrane dove.779 Kae Ibn Muflih: Od adaba dove je podizanje ruku do naspram prsa. Biljei Ebu Davud sa sahih senedom od Malik ibn Beara: Kada molite Allaha, molite Ga unutranjim dijelovima aka a ne spoljanjim780
Aminovanje na imamovu dovu
Da bismo neto zabranili i proglasili ga novotarijom, potrebno je, kao to smo to spomenuli u poglavlju o novotarijama, da se ta stvar suprotstavlja Kuranskim i hadiskim pravilima. AminoTuhfetul Ahvezi, El Mubarekfuri, 2/ 173, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut Haijetur Rehuni ala Zerkani, 1/ 409 778 Revdul Enfi, Es Suhejli, 4/ 224 779 Mukaddimetul Hadramijja, Abdullah ibn Abdurrahman El Hadremi, str. 206. 780 El Furu, Ibn Muflih, 1/ 401; Isto ovo se navodi i u Keaful Kina ( 1/ 367 ) i Dekaiku Ulin Nuha (1/ 206 )
776 777
Sami Deko
vanje na imamovu dovu je jo jedna od halal stvari koje su ljudi koji su stekli lana zvanja uenjaka proglasili novotarijom jer najverovatnije, u trenutku kada su bili upitani o tome nisu znali hadise i ajete koji upuuju na to, pa su u elji da ocuvaju taj lazni ugled uenjaka kod naroda i ovu, kao i sve ostale stvari, proglasili novotarijom priajui ljudima njihovu standardnu priu o novotarijama i nepostojanja ove stvari u vrijeme Poslanika. Meutim, uenjaci ne rade tako. Uenjaci su prouavali i nali mnogobrojne dokaze utemeljenosti aminovanja na imamovu dovu. U Kuranu nalazimo dokaz za dozvoljenost i pohvaljenost aminovanja na neiju dovu. Kae Allah, d.., u Kuranu:
239
I Musa ree: Gospodaru na! Ti si dao faraonu i glaveinama njegovim bogatstva da u raskoi ive na ovom svijetu, pa oni, Gospodaru moj, zavode s puta Toga! Gospodaru na, uniti bogatstva njihova i zapeati srca njihova, pa neka ne vjeruju dok ne doive patnju nesnosnu! Usliena je molba vaa! ree On -, a vas dvojica na pravom putu ostanite i nikako se za neznalicama ne povodite!781 Vidimo iz ovog ajeta da na poetku, Allah, d.., govori da je samo Musa uio dovu ( I Musa ree) ali na kraju vidimo da Allah, d.., kae: Usliena je molba vaa to ukazuje na to da su Allaha, d.., molili i Musa i Harun. Islamka ulema protumaila je ovaj ajet pa tako kae Ikrime: Musa a.s. je uio dovu a Harun, a.s., je aminovao za njim i zbog toga je Allah, d.., rekao: Usliena je molba vaa.782
781 782
Sura Junus, 88-89. ajet Ed Durrul Mensur fi Tefsiri bil Mesur, Sujuti, 341
240

Takoe, Sujuti navodi u svom tefsiru kod tumaenja ovog ajeta od Ebu Hurejre, r.a., da je rekao: Kada bi Musa uio dovu, Harun je aminovao, govorio je Amin. Isti govor, hafiz Sujuti biljei i od Ibn Abasa, Muhammed ibn Kab El Kurezija, Ebu Saliha, Ebul Alije i Er Rebie. Imam Taberi, u tumaenju ovog ajeta kae: Pa ako neko kae: Kako je to pripisano usliavanje dvojici kada je samo jedan od njih uio dovu? Reie mu se: Iako je onaj koji je uio dovu bio jedan drugi tj. Harun, a.s., je aminovao na to. Zbog toga je Allah, d.., pripisao usliavanje dove njima dvojici.783 Kae Imam Er Razi u svom Tefsiru: Kae Ibn Abas: Musa je uio dovu a Harun je aminovao zbog toga je Allah d.. rekao; Usliana je molba vaa.. To je zato to onaj koji govori: Amin takoe moli Allaha, d.., jer Amin znai: Primi a to je dova.784 Kae Imam Kurtubi: Kae Allah, d.. Usluana je molba vaa. Kae Ebul Alije: Musa je uio dovu a Harun aminovao a aminovanje na dovu je da govori dok on ui: Amin.785 Biljei Ibn Made od Ibn Abasa: Nisu vam zavidjeli jevreji ni na emu kao to su vam zavidjeli na izgovaranju amin.786 Pored Kuranskih, mnogobrojini su i dokazi iz sunneta koji upuuju na pohvaljenost aminovanja na imamovu dovu: U drugom rivajetu ovog hadisa se kae: Nisu vam zavidjeli Jevreji ni na emu kao to su vam zavidjeli na izgovaranju Amin pa ga izgovarajte to vise.787 Od Enesa se prenosi sa je Poslanik, a.s., rekao: Dato mi je Amin u namazu i kod dove a ono nije dato nikome prije mene osim
Damiul Bejan fi Tefsiril Kuran, Taberi Mefatihul Gajb, Fahruddin Er Razi 785 El Damiu li Ahkamil Kuran, Kurtubi 786 Tefsir Ibn Kesir, 1/ 52; 787 Ibn Madze 788 Ibn Merdivejh
783 784
Biljei Ibn Merdivejh od Enesa, r.a., da je Poslanik, a.s., rekao: Amin je peat Gospodara svjetova za Njegove vjerne robove.788
Sami Deko
Musau, Musa je uio a Harun je aminovao, pa zavrite dovu sa Amin a Allah e vam je usliati.789 Od Enesa se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: Date su mi tri prednosti: Namaz u safovima, selam koji je pozdrav stanovnika Denneta i dato mi je Amin koje nije dato nikome prije mene osim Harunu, Musa je uio dovu a Harun aminovao.790 Prenosi se od Ibn Abasa da je Poslanik, a.s., rekao: Onaj koji ui dovu i onaj koji aminuje su partneri u nagradi, ua i onaj koji slua su partneri u nagradi, uenjak i uenik su partneri u nagradi.791
241
Prenosi se od Hubejb ibn Mesleme El Fehrija da je Poslanik, a.s., rekao: Nee se sastaviti grupa pa da jedan od njih ui dovu a drugi aminuju a da im Allah nee usliati.792
Od Sad ibn Ebi Vekkasa se prenosi da mu je Abdullah ibn Dah na dan Uhuda rekao: Zar nee moliti Allaha? Pa su se sklonili po strani, pa je Sad uio: O Gospodaru, kada sretnem neprijatelja neka sretnem nekog estokog, estoke mrnje, da se borim protiv njega u Tvoje ime, zatim me opskrbi pobjedom da ga ubijem i istrgnem njegov ma! Pa je Abdullah ibn Dah aminovao na to.793 Prenosi se da se Omer, kada je pruzeo hilafet, popeo na minber, zahvalio Allahu i rekao: O ljudi, ja u da uim dovu a vi aminujte! Allahu moj, ja sam grub pa me omekaj za Tebi
Ibn Merdivejh Kaze Ibn Hader u Metalibul Alije ( 4/ 77 ): Biljei ga Ibn Huzejme 3/ 39 791 Ed Dejlemi, 2/ 225 792 Mudemul Kebir, Taberani, 4/ 21; Kae Hejsemi u Medzmeu Zevaiduu 910/ 266 ): Biljei ga Taberani a prenosioci su Sahih osim Ibn Luhejia a on je hasen. 793 Taberani; Mustedrek, Hakim, 2/ 86 i kae: Sahih po uslovima Buharije i Muslima, a u tome se sloio i Zehebi; Medmeu Zevaid, Hejsemi, 9/ 497 794 Delailu Nubuvveh, Ebu Nuajm, 21. poglavlje; Tahrid Ehadisil Keaf, ZejleI, 1/ 187
789 790
Prenosi se od Ibn Abasa: Dola je delegacija hriana iz Nedrana kod Boijeg Poslanika pa je Poslanik izaao a sa njim Alija, Hasan, Husejn i Fatima, pa on ree: Kada ja molim vi aminujte Pa su odbili da prokunu i dali su mu dizju.794
242

pokorne dajui mi da se slaem sa istinom, elei Tebe i vjenu kuu.795
Ogromna veina islamskih uenjaka etiri mezheba stava je da je pohvaljeno aminovati na imamovu dovu:
Kae El Behuti: I imam im ui dovu nakon sabaha i ikindije zbog prisustva meleka a oni aminuju jer je tako dova blia primanju a uie takoe i nakon drugih namaza, pored ova dva, jer je to vrijeme kada se dove primaju.796
Kae Nevevi: A ograniavanje samo na sabah i ikindiju je neto za ta ne postoji dokaz ve je ispravno da je pohvaljeno nakon svakog namaza, i pohvaljeno je da se imam okrene prema ljudima i ui im dovu.797
Uenje Fatihe nakon dove
Uenje Fatihe nakon dove je pohvaljeno po miljenju uenjaka etiri mezheba.
Svaka dova poinje se zahvalom Allahu, d.., i salavatom na Boijeg Poslanika, a.s. To su dvije stvari koje Allah, d.., ne odbija. Kae Boiji Poslanik, u hadisu kojeg od njega prenosi Ibn Amr: Donosite salavat na mene, zaista, onaj koji donese salavat na mene jednom, Allah donese salavat na njega deset puta.798 Takoe, Fatiha je najbolja pohvala Allaha, d.., a mnogi uenjaci su rekli da je cio Kuran sadran u njoj. Ni Fatiha, kao ni pohvala i salavat, nikad se ne odbija. Kae Allah, d.., u hadisu kudsijju kojeg od Poslanika, a.s., prenosi Ebu Hurejre: Kae Allah: Podijelio sam namaz izmeu mene i mog roba na dva dijela. Pa kada kae: Hvala Allahu, Gospodaru svjetova. kaem: Zahvaljuje mi moj rob. Pa kada kae: Milostivom, Samilosnom. kaem: ini mi pohvalu moj rob. Kada kae: Vladaru Sudnjeg
El Akdul Ferid, Ibn Abdu Rabbih, 4/ 65 Keaful Kina, 1/ 367 797 El Medmu, En Nevevi, 3/ 452 798 Nesai, 2/ 25
795 796
Sami Deko
dana. kazem: Predaje mi vlast moj rob. A kada kae: Tebi se klanjamo i od Tebe pomo traimo! kae Allah: Ovo je izmeu mene i mog roba a mom robu pripada ono to moli. Kada kae: Uputi nas na pravi put, na put onih kojima si milost Svoju darovao, a ne onih koji su protiv sebe srdbu izazvali, niti onih koji su zalutali! Allah kae: Ovo je za mog roba a mom robu pripada ono to trai.799
243
Pa ako nam Allah, d.., ne odbija ono ime smo poeli dovu, lijepo je da dovu zavrimo onim to Allah, d.., takoe ne odbija a to je Fatiha jer e tako ono to je izmeu dva primljena dijela takoe biti primljeno jer je Allah milostiviji od toga da primi poetak i kraj a ne primi ono to je izmeu toga. Kae El Hadimi: A to se uenja Fatihe nakon namaza, tie, mnogo su govorili o tome: U Miradud Diraje se kae da je to nova stvar ali je pohvaljena i nije dozvoljeno zabranjivati je. U Tataruhanijji, Kunijji i El Ebahu se kae da je uenje Fatihe u odabranim vremenima pree od dova. Kae se u El Vesili i Kitabus Sevabu od Ebu ejh ibn Hibana da je Ata rekao: Kada eli da ti se uslia neto proui Fatihu do kraja pa e ti biti pomognuto Kae Ebu Seid El Hadimi: A najbolje je da svako ponaosob ui Fatihu jer je pohvala Allaha na kraju dove mendub a najbolja pohvala je Fatiha.800
Kae Er Remli E afii: Uenje Fatihe nakon dove ima svoju osnovu u Sunnetu a znaenje toga je jasno zbog ogromnih blagodati koje se nalaze u njoj. Poslanik je rekao: Fatiha je okaena o Ar, izmeu nje i Allaha nema zastora. Ona u sebi ima svojstva koja nemaju druge sure, a neki uenjaci su rekli da je u njoj sadran cio Kuran, ona je sastavljena od dvadeset i pet rijei koje sadre nauke Kurana. Ona sadri pohvalu Allaha svojstvima savrenstva, nareenje na ibadet i iskrenost, priznanje da je ovjek nije u stanju da uini bilo ta bez Allahove pomoi, traenje upute na pravi put, obavijest o onima koji su zastranili. Allah ju je podijelio izmeu Sebe i svog roba, nije ispravan namaz u kojem nema nje, po ovome, ona je postala
799 800
Muslim, br. 598, 1/ 296, Daru Ihjail Kutubil Arebijji Berikatul Mahmudijje, Ebu Seid El Hadimi El Hanefi, 1/ 98
244

Ummul Kuran. Njena mnogobrojna imena ukazuju na uzvienost onoga to se imenuje, ona je sura dove, preputanja, ona je rukja i lijek.801
Potiranje lica nakon dove
Prenosi se od Ibn Abasa da je Poslanik, a.s., rekao: Zaista onaj koji pogleda u knjigu svoga brata on gleda u vatru, molite Allaha unutranjim dijelovima aka a nemojte Ga moliti spoljanjim, a kada zavrite, potrite njima svoje lice.802 Od Ibn Abasa: Kada molite Allaha molite Ga unutranjim dijelovima aka a nemojte Ga moliti spoljanjim, a kada zavrite, potrite njima svoje lice.803 Od Ibn Abasa: Kada trai od Allaha trai unutranjou svojih aka a ne njihovom spoljanjou, a kada zavrite potrite njima svoje lice.804
Od Ibn Omera se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: Zaista je va Gospodar srameljiv i Plemenit, stidi se da vrati ovjekove ruke prazne kada ih podigne, pa kada neko od vas podigne svoje ruke neka kae: O ivi, nema drugog bog osim Tebe tri puta, zatim, kada vrati svoje ruke neka potre taj hajr po svom licu.805
Prenosi Zuhri: Poslanik je dizao ruke do prsa kada bi uio dovu a zatim bi njima potrao svoje lice.806 Prenosi se od Omera: oslanik, kada bi podigao ruke da ui dovu, ne bi ih sputao dok ne bi njima potrao svoje lice.807
Fetava, Er Remli, 1/ 160-161 Ebu Davud, 2/ 104 803 Mustedrek, Hakim, 1/ 536 804 Ibn Made, 2/ 1272 805 Mudemul Kebir, Taberani, 12/ 323 806 Abdurrazak, 2/ 247, i kae da je hadis Sahih 807 Tirmizi, 5/ 131; Bulugul Meram , Ibn Hader El Askalani, str. 498. gdje kae: Biljezi ga Tirmizi a ovaj hadis ima potpora od kojih je hadis Ibn Abasa kojeg biljei Ebu Davud a skup ovih hadisa ukazuje da je ovaj hadis Hasen.
801 802
Sami Deko
Komentariui ovaj hadis, Imam Sanani je rekao: U ovom hadisu je dokaz za propisanost potiranja lica rukama nakon zavrene dove. Reeno je da je to radi toga to Allah ne vraa te ruke bez iega, pa kao da taj rahmet koji se spusti treba da se prolije na lice koje je najasniji deo ljudskog tijela i najprei za poast.808
245
Kae Abdul Fettah Ebu Gudde: O ispravnosti ovog hadisa svjedoi i hadis kojeg biljei Buhari u Edebul Mufredu od Ebu Nuajma: Video sam Ibn Omera i Ibnuz Zubejra da ue dovu i potiru akama lice.809 Ibn Omer je ravija ovog hadisa od Omera pa je ovaj njegov postupak na osnovu tog hadisa. Takoe, od onoga to hadis ini sahihom je i radnja uenjaka po njemu a kako je tek kada po njemu rade uenjaci od ashaba. Na osnovu svega toga, ovaj hadis je Sahih.810 Ulema etiri mezheba sloila se da je potiranje lica nakon dove pohvaljeno: Kae El Haskefi El Hanefi: Potiranje lica nakon dove je sunnet po najispravnijem govoru u mezhebu.812 Kae se u Fetava Hindijje: A potiranje lica nakon dove: Kau nai uenjaci: Dozvoljeno je, a mnogi od njih kau da je to najispravnije miljenje u mezhebu jer su po tom pitanju dole mnoge predaje.813 Kae En Nefravi El Maliki: Razila se ulema po pitanju potiranja lica nakon dove a ono to se biljei kod Tirmizija od Omera po tom pitanju dokazuje nam da je Poslanik a.s. dizao ruke prilikom
808 809
Es Saib ibn Jezid prenosi od svoga oca da je Allahov Poslanik, a.s., kada bi uio dovu, digao bi ruke a potom potrao lice rukama.811
Subulu Selam, Sanani, 4/ 427 Edebul Mufred, Buhari, 2/ 68 810 Selasu Resail fi Istihbabid dua, Abdul Fettah Ebu Gudde 811 Ebu Davud, br. 1492, 2/ 79; Ahmed; Ebu Nuajm 812 erhul Haskefi, Muhammed ibn Ali ibn Muhammed El Hanefi El Haskefi, 1/ 507 813 Fetava Hindijje, 5/ 318
246

uenja dove i potirao njima svoje lice kada bi zavrio sa dovom.
814
I kae: I lijepo je da se potre lice rukama nakon dove kao to je to inio Boiji Poslanik a.s..815
Kae El Budejremi e afii: Nije lijepo da se potire nakon dove nita osim lica jer je preneseno da e svaki deo lica kojeg potre svjedoiti za njega i njegovu dovu.816 Kae Es Sefarejni El Hanbeli: I od lijepih stvari je da moli za dobro i da rukama potre svoje lice nakon dove. 818
Kae Ibn Kudame El Hanbeli: A na govor potvruje hadis: A kada moli Allaha, d.., moli ga okreui unutranji deo aka ka nebu a ne spoljnjim dijelom, a kada zavri potri njima svoje lice. kojeg biljee Ibn Made i Ebu Davud.817
Uenje dva Ezana za Dumu namaz
Uenje dva ezana za dumu namaz je jedna od stvari za koju je sklopljen idma islamske uleme jo u vrijeme ashaba kad je Osman r.a. dodao na ezan koji se uio u vrijeme Boijeg Poslanika jo dva ezana i niko od ashaba mu se nije usprotivio u toj stvari. Kae Kastalani, jedan od najboljih komentatora Buharije, tumaei ovaj hadis: Trei ezan koji je Osman uveo bio je kod
814 815
Prenosi se od Saib ibn Jezida da je rekao: U vrijeme Boijeg Poslanika, Ebu Bekra i Omera ezan se uio kada se imam popne na minber pa je potom Osman, kada se poveao broj muslimana uveo i trei ezan koji je uen na Ez Zevra.
El Fevakihu Divai, Ahmed ibn Gunejm ibn Salim En Nefravi, 2/ 330 Ibid. 2/ 335 816 Haijetul Budejremi ala erhil Menhed, Sulejman ibn Muhammed El Budejremi, 1/ 208 817 El Mugni, Ibn Kudame, 1/ 449 818 Gizaul Elbab, Muhammed ibn Ahmed ibn Salim Es Sefarejni, 2/ 516
Sami Deko
nastupa podnevskog vremena. Sa njim su se sloili i svi ashabi pa je uspostavljen idma po ovom pitanju.819
247
Kae Ibn Hader El Askalani tumaei ovaj hadis: Mi vidimo da su svi ljudi, u svim islamskim zemljama prihvatili ovaj stav slijedei Osmana , halifu ija naredba se mora sluati. Iako je ovo novotarija koja nije postojala u vrijeme Poslanika ona je pohvaljena i uvedena je da bi se ljudi obevestili o nastupu namaskog vremena. On svoj stav podupire kijasom na uenje ezana za nastup ostalih namaskih vremena. Ovo je izvoenje propisa iz poznate osnove i ne moe se pobiti.820
Takoe, Boiji Poslanik nam je naredio da se drimo njegovog sunneta I sunneta njegovih halifa Ebu Bekra, Omera, Osmana i Alije: Ko bude ivio poslije mene vidjet e mnoga razilaenja. Drite se moga sunneta i sunneta pravednih halifa. Poto je Osman jedan od pravednih halifa moemo rei da se osoba koja smatra dva ezana za dzumu pokuenom novotarijom ili pak zabranjenom stvari suprotstavlja jasnoj naredbi Boijeg Poslanika i idmau islamske uleme koji traje do dana dananjeg pa se zato bojimo za iman te osobe jer suprotstavljanje idmau predstavlja izlazak iz okvira islamskog serijata i negiranje oitog dokaza pa moe odvesti i u kufr.
Sunneti prije i poslije dzume
Od Debele ibn Sehima se prenosi da je rekao: Ibn Omer je klanjao etiri rekata prije dume sa jednim selamom, zatim je, posle dume, klanjao dva rekata pa onda etiri rekata.821
Prenosi se od Ataa: Video sam Ibn Omera da klanja poslije dume. Pomerio bi se malo iz musalle u kojoj je klanjao dumu i klanjao dva rekata. Zatim bi se pomerio jo malo pa klanjao jos etiri rekata.822
Medmuul fetava, Bin Baz, 12/ 899 Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 2/ 394 821 Meanil Asar, Tahavi, 1/ 335 822 Ebu Davud, br. 1133
819 820
248
Pokuenost namaza kada se imam popne na minber
Prenosi se od Ibn Omera da je Poslanik, a.s., rekao: Ako neko od vas ue u damiju a imam je na minberu nemoj da klanja niti govori sve dok imam ne zavri.823 Od Ata El Horosanija se prenosi da je rekao: Nebie El Hezeli je priao od Boijeg Poslanika: Zaista se muslimanu, kada se okupa dumom i ode u damiju ne uznemiravajui nikoga pa tamo klanja ono to treba da klanja ako imam nije izasao ili sjedne i slua imama ako je ve izaao sve dok ovaj ne zavri, zaista mu se te dume briu grijesi ili grijesi do druge dume.824
Od Selmana se prenosi: Ko se okupa dumom i oisti onoliko koliko moe, zatim se namirie i ode u damiju, ne razdvajajui dvojicu, pa klanja ono to mu je propisano, zatim, kada imam izae uti, bie mu oproteno ono to je izmedu te i druge dume.825 Prenosi Ata od Ibn Abasa i Ibn Omera da su oni smatrali pokuenim namaz i govor petkom kada izae imam.826 Prenosi se od Ebu Hurejre: Izlazak imama dumom prekida namaz a njegov govor prekida razgovor.827 Prenosi se od Ibn ihaba a on od Salebe da su oni u vrijeme Omera klanjali sve dok Omer ne bi izaao i sjeo na minber i dok muezini ne bi poeli uiti. Kae Salebe: Sjedeli bismo i priali a
Mudemul Kebir, Taberani; Ilau Sunen, Et Tehanevi, 2/ 77, i kae: Hasen; Ovo je govor Omera, Osmana, Alije i Malika kao to je to spomenuo Nevevi u erhu Muslima ( 1/ 287 ) a on ga prenosi i od Lejsa i Sufjan Es Sevrija dok ga Ibn Kudame u El Mugniju ( 1/ 165 ) prenosi i od urejh El Kadija, Ibn Sirina, Ibrahim En Nehaija i Katade 824 Ahmed; Hejsemi u Medmeu Zevaidu ( 1/ 210 ) kae da su svi prenosioci ovog hadisa pouzdani 825 Buhari, br. 910, str. 104. 826 Musannef, Ibn Ebi ejbe, 1/ 346; Kae Et Tehanevi: Prenosioci ovog hadisa su ispravni. ( Ilau Sunen, 2/ 79 ) 827 Bejheki; Kae ejh: Hadis je Hasen (El Aziza, 2/ 227 ) Takoe i u Damiu Sagiru se kae da je hadis hasen. ( 2/ 3 )
823
Sami Deko
kada bi muezini zavrili a Omer ustao da dri hutbu, uutali bismo i niko od nas ne bi progovarao. Kae Ibn ihab: Izlazak imama prekida namaz a njegov govor prekida priu.828 Prenosi se od Ukbe ibn Amira: Namaz je grijeh kada je imam na minberu.830
249
Prenosi se od Ebu Zahirijje od Abdullah ibn Bira: Sjedeo sam sa njegove strane na dumi pa je rekao: Doao je ovjek preskaui vratove ljudi, na dan dume, pa mu je Poslanik, a.s., rekao: Sjedi! Uznemirio si i zakasnio! Kae Ebu Zahirijje: Priali smo sve dok imam ne bi izaao.829 Prenosi se od Ibn Omera: Omer je drao hutbu kad doe ovjek od prvih muhadira pa ga Omer zovnu: Zna li koji je ovo sat?! ovjek ree: Bio sam zauzet, vratio sam se kui kada sam uo ezan i tamo sam ostao samo koliko da uzmem abdest. Omer tada ree: I jo si uzeo abdest?! A znao si da je Poslanik naredio kupanje.!831 Kae abi: Jeste li videli Hasana, on klanja a imam je izaao na minber, od koga je ovo uzeo? Ja sam video urejha da ne klanja kada imam izae.833 Kae Ukajl: Priao nam je Ibn ihab Ez Zuhri o ovjeku koji ue u damiju dok imam dri hutbu pa je rekao: Sjednue i nee initi tesbih i nee klanjati.834
Muvetta, Malik, str. 36.; Kae Tehanevi u Ilau Sunenu ( 2/ 82 ): Prenosioci su Sahih 829 Tahavi, 1/ 215; Nesai, 1/ 207; Hakim, 1/ 288 i kae: Sahih po uslovima Muslima, a u tome se sloio i Zehebi 830 Tahavi, 1/ 217 831 Buhari, br. 878, str. 101 832 Tahavi, 1/ 217; Kae Bedruddin El Ajni u Umdetul Kari ( 3/ 316 ): Sahih 833 Tahavi, 1/ 216; Kae El Ajni u Umdetul Kariju ( 3/ 316 ): Sened je Sahih 834 Tahavi, 1/ 217; Kae El Ajni (3/ 316 ): Isnad je Sahih
828
Od Hiam ibn Urve se prenosi: Video sam Abdullah ibn Safvana da je uao u damiju kada je Abdullah ibn Zubejr drao hutbu, na njemu dube, nanule i ahmedija, zatim se dohvatio za stub i rekao: Esselamu Alejke ve rahmetullahi ve berekatuhu o Voo Pravovjernih! Zatim je sjeo i nije nita klanjao.832
250

Prenosi se od Lejsa: Mudahid je mrzeo da se klanja dok imam dri hutbu.835
Prenosi se od Halid El Hazaa da je Ebu Kilabe doao na dumu dok je imam drao hutbu, pa je sjeo i nije klanjao.836 Prenosi se od Salebe ibn Ebi Malika da je rekao: Zatekao sam Omera i Osmana pa, kada bi imam izaao, mi bismo ostavljali namaz a kada bi progovorio ostavljali bismo priu.837
to se tie hadisa u kojem se kae da je Poslanik, a.s., naredio Sulejku da klanja dva rekata kada je uao u damiju, ovaj dogaaj se desio u vrijeme kada su razne radnje bile dozvoljene u toku hutbe. Na to nas upuuje sahih hadis koji se prenosi od Ebu Seid El Hudrija: Dok je Poslanik drao hutbu, doao je ovjek u veoma loem odijelu pa mu Poslanik ree: Jesi li klanjao? ovjek ree: Ne. Poslanik mu tada ree: Klanjaj dva rekata! Zatim je podsticao ljude na sadaku pa su skidali svoju odjeu te mu Poslanik od toga dade dva odijela. Kada je dola druga duma ovjek ponovo doe dok Poslanik dri hutbu pa ih Poslanik ponovo poe podsticati na sadaku pa taj ovjek skide jedno od svoja dva odijela.838 Kae El Ajni: Tahavi je rekao da je Sulejkov sluaj bio u vrijeme kada su radnje bile dozvoljene u toku hutbe. Zar ne vidite u hadisu Ebu Seid El Hudrija: Pa ljudi poskidae svoja odijela. A svi muslimani su se sloili da je skidanje odjee, dok imam dri hutbu, mekruh, kao to je mekruh da ovjek kae svom drugu: uti! Ovo upuuje da je ono to je bilo nareeno Sulejku i ono to je bilo nareeno ljudima bilo u vrijeme kada su bile dozvoljene radnje u toku hutbe.839 Takoe, u Muslimovom rivajetu Sulejkovog hadisa stoji: Od Dabira se prenosi da je rekao: Doao je Sulejk El Gatafani na dumu a Poslanik je stajao na minberu, pa Sulejk sjede prije nego to je klanjao bilo ta. Poslanik mu tada ree: Jesi li klanjao
Tahavi, 1/ 217; Kae Ajni ( 3/ 316 ): Sahih Tahavi, 1/ 218; Kae Ajni ( 3/ 317 ): Sahih 837 Musannef, Ibn Ebi Sejbe; Kae El Ajni ( 3/ 316 ): Sahih 838 Nesai, 1/ 208 839 Umdetul Kari, 3/ 315
835 836
Sami Deko
dva rekata? Ne odgovori Sulejk. Pa mu Poslanik ree: Ustani i klanjaj dva rekata.840
251
Kae Et Tehanevi: Vidljivo je da je Poslanikova naredba Sulejku bila prije nego je on poeo da dri hutbu i vidljivo je da ga je Poslanik saekao dok nije zavrio a tek onda poeo hutbu.841 Na Poslanikovo ekanje Sulejka upuuje i hadis kojeg biljei Darekutni od Enesa: Uao je ovjek u damiju a Poslanik je ba tada hteo da dri hutbu pa mu Poslanik ree: Ustani i klanjaj dva rekata! i saeka sa hutbom sve dok ovaj ne zavri. Takoe, biljei Ibn Ebi ejbe od Muhammed ibn Kajsa da je Poslanik saekao sa hutbom kada mu je naredio da klanja dva rekata.842
Klanjanje Podne namaza nakon Dume
Meu muslimanima ne postoji niko ko smatra da je klanjanje podne namaza nakon dume zabranjena stvar i da onaj ko to uradi ima grijeh za to. Jedini koji smatraju taj namaz pokuenim su vehabije koje izlaze iz okvira etiri mezheba i iz okvira islamskog erijata. Oni, svoje imaginacije dokazuju sledeim dokazima:
Kau: Boiji Poslanik i njegovi ashabi nisu klanjali podne namaz u to vrijeme pa je klanjanje podne nakon dzume novotarija i uspostavljanje novog erijata. Kau: Klanjanje podne namaza nakon dume se suprotstavlja ajetu:
Muslim, 1/ 687 Ilau Sunen, 2/ 89 842 Umdetul Kari, Bedruddin El Ajni, 3/ 313
840 841
Kau: Klanjanje podne namaza nakon dume predstavlja esti namaz a Allah nam je naredio pet dnevnih namaza. To je uvoenje novotarija u ibadetima i ne moe se prihvatiti jer je Poslanik rekao: Ko ubaci u islam neto to nije od njega to se odbacuje.
252

)
a kada se namaz obavi po zemlji se rairite.843 Gdje Allah nareuje da se raziemo po zemlji nakon dume. Nakon to smo naveli otpadnike stavove vehabija naveemo i stav islamske uleme po ovom pitanju: Kae Imam afija: Ako je grad veliki pa se u njemu nalazi vie damija poeljno je da se duma klanja samo u najveoj damiji. A ako se klanja i u nekoj drugoj dzamiji klanjae se i podne namaz etiri rekata. Oni koji su klanjali dumu u toj damiji ostae da zajedno klanjaju i podne.844 Kae Nevevi: Na mezheb je da nije dozvoljeno da se duma namaz klanja na dva mjesta u gradu. Ovaj stav prenosi Ibn Munzir i od Ibn Omera, Malika i Ebu Hanife. Na dokaz je: Boiji Poslanik i pravedne halife i oni poslije njih od ashaba nisu klanjali dumu namaz osim u jednoj damiji zajedno pa nije bilo potrebe za klanjanjem podne namaza nakon dume jer su svi uslovi dume ispunjeni.845 Kae Ibn Abidin El Hanefi: Postoji sumnja u ispravnost klanjanja dume na vie mjesta u gradu jer se prenosi od Ebu Hanife, Tahavija, Temretaija, afije, Malika i u jednom od dva rivajeta od Ahmed ibn Hanbela da nije dozvoljeno klanjati dumu na dva mjesta u gradu. Takoe, kaze Subki : To je govor najveeg broja uleme i nije zapameno od tabiina niti od ashaba da su klanjali ili dozvoljavali klanjanje dume na dva mjesta u gradu. Kae Razi: Ovo je najprihvaenije miljenje u mezhebu jer je razilaenje po pitanju dozvole klanjanja na dva mjesta u gradu jako pa je bolje biti na oprezu.846 Kae Baduri: Od uslova ispravnosti dume namaza je da se klanja samo u jednoj damiji u gradu. Pa, zbog opreza, ako se klanja na vie mjesta potrebno je klanjati i podne namaz posle dume.847
Sura El Dumua, 10. ajet El Umm, Imam afija, 1/ 171 845 El Medzmu, En Nevevi, 4/ 458 846 Haija, Ibn Abidin, 1/ 542 847 Haija, El Baduri, 1/ 214
843 844
Sami Deko
Vidimo iz gore navedenih citata da uenjaci etiri mezheba nareuju i dozvoljavaju klanjanje podne namaza nakon dume i da ne postoji niko od uenjaka ko zabranjuje to. A sada, da odgovorimo na zablude vehabija i njihove dokaze:
253
Njihov prvi dokaz, govor da Poslanik nije klanjao podne nakon dume niti ashabi je neispravan jer se duma klanjala na samo jednom mjestu pa su bili ispunjeni svi uslovi i nije bilo potrebe za klanjanjem podne namaza.
Njihov drugi dokaz - da klanjanje podne namaza nakon dume predstavlja esti namaz, je neispravan iz razloga to, ako mi klanjamo podne da bismo dopunili dumu i skinuli obavezu namaza sa sebe onda to nisu dva namaza ve jedan farz namaz, kao, ako neko sa povreenom rukom uzme abdest po ispravnoj ruci a tejemmum po povrijeenom dijelu pa se ne kae da je uzeo abdest i tejemmum ve samo abdest i kao to se za onoga ko pogrijei u namazu i obavi sehvi seddu ne kae da je klanjao jo jedan dodatni rekat ve samo da je dopunio i ispravio ono to je bilo manjkavo. Njihov trei dokaz, tj. da se klanjanje podne namaza nakon dume suprotstavlja ajetu: ( a kada se namaz obavi po zemlji se rairite.848 ) je neispravan jer ovaj ajet ne predstavlja naredbu da se ljudi raziu ve je to mubah stvar tj. ovjek moe da radi po sopstvenoj volji. Kae Kurtubi tumaei ovaj ajet: Ovo je mubah stvar i na ovjeku je da odabere ta hoe.849
848 849
Takoe, kae Ibn Kesir u komentaru ovog ajeta: Poto je Allah zabranio ljudima na poetku ovog ajeta trgovinu i ostale stvari u
Sura El Dumua, 10. ajet Tefsirul Kurtubi, 18/ 108
254

vrijeme dume namaza on ih obavjetava da nakon obavljenog namaza ta zabrana prestaje i da mogu radti ta oni hoe.850
Nafile se klanjaju etiri po etiri
Kae El Menbedi: Bolje je da se nafile klanjaju etiri po etiri rekata, po noi i po danu i to zbog kijasa na farzove. Pa ako bude reeno: Biljei Ebu Davud od Ibn Omera da je Poslanik, a.s., rekao: Namaz noi i dana je dva po dva.851 Rei e mu se: Kae Nesai: Ovaj hadis je kod mene greka.852 Kae Tirmizi: Razili su se ubetovi drugovi oko hadisa Ibn Omera pa ga neki pripisuju njemu a neki Poslaniku a sahih je ono to se prenosi od Ibn Omera od Poslanika da je samo noni namaz dva po dva.853 Kaem (Menbedi ): Znaenje dva po dva je u parovima tj. da nakon svaka dva rekata ini teehhud. Ovo potvruje hadis kojeg biljei Ebu Davud od Mutallib ibn Rebia ibnul Haris ibn AbdulMuttaliba da je Poslanik, a.s., rekao: Namaz je dva po dva, da ini teehhud nakon svaka dva rekata i da iskazuje poniznost i strpljivost i da (nakon toga ) prua ruke i govori: Allahu moj, Allahu moj ko to ne uradi namaz mu je nepotpun.854
Salatu Regaib
Oko 400.H.g. u Bejtul Makdisu ljudi su se poeli okupljati u damijama da zajedniki klanjaju Salatu Regaib. Ne postoji vjerodostojan hadis kojim bismo mogli potvrditi da je Poslanik ili neko od ashaba klanjao ovaj namaz, meutim, to nije razlog da mi zabranimo ovaj namaz. Kae poznati uenjak usula Ibn Salah: Nije obavezujue da zbog slabosti hadisa zabranimo
Tefsir Ibn Kesir, 4/ 367 Ebu Davud, 2/ 39; Tirmizi, 2/ 491; Nesai, 3/ 185; Ibn Madze, 1/ 419 852 Nesai, 3/ 186 853 Tirmizi, 2/ 491 854 Ebu Davud, br. 1296; Ahmed, 4/ 167; Ibn Made, br. 1325
850 851
Sami Deko
Salatu Regaib jer on ulazi pod uoptenu naredbu obavljanja namaza. Zbog toga je on pohvaljen optim tekstovima iz Kurana i Sunneta. Od Ebu Musa El Earija se prenosi da je Boiji Poslanik, a.s., rekao: Namaz je svjetlost.855 I kae, kako to od njega prenose Sevban i Amr ibn el As: Budite vrsti i nemojte pretjerivati i znajte da je vae najbolje djelo namaz.856 Takoe, prenosi se od Aie da je Poslanik, a.s., rekao: Ko klanja izmeu akama i jacije dvadeset rekata Allah e mu sagraditi kuu u Dennetu.857 Salatu Regaib je dvanaest rekata izmeu akama i jacije pa time on ulazi u ovih dvadeset rekata to znai da je obuhvaen ovim hadisom. Ono to se nalazi u Salatu Regaibu od posebnosti, to ga ne ini zabranjenim kao to je to poznato kod uenjaka. Onaj koji kae da je to bidat mora da kae da je on pohvaljeni bidat jer je u okviru Kurana i Sunneta kao to smo to prethodno objasnili. ovjek, ako bi u pola noi klanjao petnaest rekata sa samo jednim selamom i na svakom rekatu uio po ajet iz petnaest sura zaredom, i na svakom rekatu uio posebnu dovu, ovaj namaz je dozvoljen i niko nema pravo da kae da je zabranjen iako nigdje u Kuranu niti u Sunnetu ne pie da je neko obavio ovaj namaz. Primjeri za ovo su mnogobrojni iz svih oblasti erijata. Zatim, u Salatu Regaibu postoje stvari kojima, oni koji ga zabranjuju, zamjeraju. Kau: U njemu se jedna sura ponavlja vie puta! Meutim, ovo nije pokueno jer nam je u mnogim hadisima dolo ponavljanje odreenih sura kao npr. sure Ihlas.858 Kau: Dvije zasebne sedde nekon tog namaza su bidat!
255
Kaemo: Uenjaci su se razili po tom pitanju a ako vi mislite da je to bidat to nije razlog ostavljanja namaza koji je prije te dvije sedde.
Muslim, br. 223, Dar Ebu Hajjan, Prvo izdanje, 1415.H.g. Ibn Made, br. 277, Daru Ihjai Turasil Arebijji, Bejrut, 1395.H.g.; Ahmed, br. 22278, 5/ 277, Darul Hadis, Kairo, Prvo izdanje, 1995.g. 857 Tirmizi, br. 435, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut, 1408.H.g. 858 Ponavljanje sure Ihlas biljei se u hadisu kojeg biljei Buhari, br. 5014
855 856
256

Kau: U tom namazu se broje ajeti i sure a to odvraa od predanosti Bogu! Kaemo: To nije prihvatljivo jer se to razlikuje od ovjeka do ovjeka. Brojanje ajeta se prenosi od Aie, Tavusa, Ibn Sirina, Seid ibn Dubejra, Hasena, Ibn Ebi Mulejke i dr. Kae afija: Nema problema u brojanju ajeta u namazu. Kau: Poslanik to nije obavljao u namazu!
Kaemo: Demat nije sunnet osim u sluajevima u kojima ga je Poslanik, a.s., praktikovao ali to ne znai da je zabranjen. afija kae da nema problema u imametu u nafilama a dokaz tome je hadis od Ibn Abbasa kada je on prenoio kod Poslanika pa ustao da klanja sa njim i stao sa njegove lijeve strane nekon ega ga je Poslanik premestio na desnu.859 Takoe se prenosi od Enesa da im je Poslanik doao u vrijeme posle namaza pa im je klanjao860 i klanjao Ummu Sulejmi i Ummu Kakimi861862 Isto ovo kaemo i za druge namaze koji se obavljaju kod nas jer svi oni ulaze pod opte podsticaje Boijeg Poslanika
Broj rekata Teravih namaza
Najmanji broj rekata teravih namaza je dvadeset rekata, meutim, neke vehabije pokuavaju da nas odvrate od klanjanja i zahvaljivanja Allahu u najboljme mjesecu u godini pa nam govore da je Teravih namaz samo osam rekata. Svoj stav oni podupiru sledeim dokazima: Prenosi se od Dabira da je klanjao osam rekata i vitr a zatim je izaao i nije se vratio da klanja jo.863
Buhari, br. 138; Muslim, br. 763 Nafilu 861 Ebu Davud, br. 608; Ahmed, br. 13528, 3/ 248 862 Risale fi devazi Salati Regaib, Muftija ama Tekijjuddin Ebu Amr Osman ibn Abdurrahman ibn Abdurrahman En Nasri E ehrezuri E afii Ibn Salah 863 Ibn Hiban, Ibn Huzejme
859 860
Sami Deko
Prenosi se od Aie da je rekla: Boiji Poslanik nikada, pa ak ni u ramazanu, nije klanjao vie od jedanaest rekata .864 to se islamske uleme tie, oni se slau da je najmanji broj rekata teravije dvadeset a neki od njih smatraju da je broj rekata mnogo vei pa kau da se penje i do etrdeset i est rekata. Pogledajmo njihove dokaze: Prenosi se od Jezid ibn Rumana da je rekao: Ljudi su u vrijeme Omera klanjali dvadeset i tri rekata.866 Prenosi se od Davud ibn Kajsa da je rekao: Zatekao sam ljude u vrijeme Eban ibn Osmana i Omer ibn Abdulaziza u Medini kada su klanjali trideset i est rekata teravije i tri rekata vitra.868 Prenosi se od Nafia da je rekao: Nisam zatekao osim one koji su klanjali trideset i devet rekata od kojih su tri rekata vitra.869 A da sada pogledamo malo miljenje uleme etiri mezheba:
864 865
257
Prenosi se od Zejd ibn Vehba da je rekao: Nama je u ramazanu klanjao Abdullah ibn Abbas, on bi klanjao a zatim se povukao u svoju sobu. Zatim je Aame dodao: Klanjao je dvadeset rekata teravije i tri rekata vitra.865
Prenosi se od Saib ibn Jezida da je rekao: U vrijeme Omera, ljudi su klanjali dvadeset rekata i uili dvesta ajeta a u vrijeme Osmana noge bi im natjecale od stajanja u namazu.867
Prenosi se od Malika da je kod njega teravija trideset i est rekata a vitr tri rekata.870
Buhari, Muslim Umdetul Kari, Bedruddin El Ajni, 11/ 128 866 Muvetta, Malik; Nejlul Evtar, E evkani, 3/ 60 867 Bejheki i kae da je Sahih; Nevevi u El Medmu i kae da je Sahih; Ajni u Umdetul Kariju i kae da je Sahih; Subki u komentaru Minhada, Hafiz Iraki u komentaru Takriba; Kastalani u komentaru Buharije; Kemal ibn Humam u Fethul Kadiru i svi oni kau da je hadis Sahih. 868 El Mervezi 869 Ibn Vehb 870 Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani
258

Ulema Hanefijskog, afijskog i Hanbelijskog mezheba smatra da je teravih namaz dvadeset rekata oslanjajui se na sahih hadise koji govore da su Omer, Osman, Alija i drugi ashabi klanjali dvadeset rekata. Kae Ajni: Naa ulema Hanefijskog, afijskog i Hanbelijskog mezheba podupire svoj stav sa Sahih hadisom kojeg biljei Bejheki od Saib Ibn Jezida da je rekao: U vrijeme Omera se klanjalo dvadeset rekata, a u vrijeme Osmana isto toliko.871 A sada da odgovorimo na zablude vehabija: Kae erbini: Teravija je dvadeset rekata sa deset predavanja selama svake noi ramazana jer je sahih predajom koju biljei Bejheki preneseno da su ashabi klanjali dvadeset rekata.872
Hadis od Dabira kojeg biljei Ibn Huzejme i Ibn Hiban, u njegovom senedu, tj. od njegovih prenosilaca je Isa ibn Dzarije za kojeg Jahja ibn Muin kae: Prenosi munkere, Ebu Davud kae: On je munker u hadisu. Kae Ibn Adijj: Njegovi hadisi nisu ispravni. Kae Sadi: On je slab. Kae Ukajli: On je od slabih prenosilaca.873 Takoe,u senedu ovog hadisa je i Jakub ibn Abdullah El Kummi za kojeg Darekutni kae: Slab je. to se drugog hadisa od Aie tie to je jo jedna od spletki vehabija. Naime, od osnove njihovog usula je da stavljaju dokaze na pogreno mjesto. Tako su uradili i sa ovim hadisom koji se odnosi na broj rekata teheddud namaza. Boiji Poslanik nikada nije klanjao teheddud namaz vie od jedanaest rekata a oni su uzeli ovaj hadis i rekli nasuprot svoj islamskoj ulemi da se odnosi na broj rekata teravih namaza. Ako se ovaj hadis odnosi na teraviju, zbog ega je Aia godinama utala? Zato nije reagovala kada je vidjela da su ashabi klanjali dvadeset rekata teravije? Zato ih nije ispravila? Zar bi ih ona, majka vjernika, ostavila da budu u uzabludi, oni i svi muslimani poslije njih? Ne,
Umdetul Kari, El Ajni, 5/ 357 erhul Minhadz, El Hatib E erbini E afii, str. 226. 873 Et Tehzibu Tehzib, Ibn Hader El Askalani, 8/ 207
871 872
Sami Deko
ne, ne i ne!!!! Ona je govorila o teheddudu a ne o teraviji ali zapeaena su srca vehabija, zapeaene su njihove oi i ui, samo im je jo slijeenje sopstvenih strasti ostalo.
259
Sunnet je uzdizanje kabura a ne poravnavanje
Od Ibn Abasa se prenosi: Klanjao je Dibril Ademu i prouio tekbir etiri puta. Tog dana je Dibril klanjao sa melekima i ukopao Adema u mesdidu Hifa, zatim je uzeo iz pravca kible i posuo po njemu a zatim uzdigao njegov kabur.874 Rei emo mu: Ovim se misli na potovane mezarove i one koji su izgraeni iz oholosti jer biljei Buhari od Sufjan Et Temara da je on video Poslanikov mezar uzdignut.876
Ako neko kae: Biljei se od Ebul Hijad El Esedija da je rekao: Rekao mi je Alija: Hoe li da te uputim na ono na ta me uputio Poslanik, a.s.: Ne ostavi grob koji se potuje a da ga ne poravna niti kipa a da ga ne uniti.875
Kae Ibn Abidin: Iako je dola zabrana877 postoji Idma da se radi suprotno od toga. Imam Hakim, nakon to je spomenuo razliitim putevima zabranu, kae: Ovi senedi su ispravni ali se po njima ne radi jer se na svim kaburovima imama muslimana od istoka do zapada, pisalo. To je radnja koju je halef preuzeo od selefa a ovo pojaava ono to se prenosi da je Poslanik ponio kamen i stavio ga na kabur Osman ibn Mazuna i rekao: Da bih znao kabur mog brata i ukopao kod njega svoju porodicu878 . Pisanje je nain obeleavanja a dokaz je Idma ameli u sluaju da situacija zahtijeva to, a pisanje Kurana, stihova ili pohvala, to je pokueno.879
Darekutni, 2/ 70 Tirmizi, br. 1049; Nesai 4/ 73; Ebu Davud, br. 3218; Muslim, 2/ 666 876 Buhari, 2/ 128 877 Pisanja na kaburu i obiljeavanja 878 Ebu Davud, br. 3206 879 Haija, 1/ 601
874 875
260
Telkin
Biljee Taberani i AbdulAziz El Hanbeli od Ebu Umame koji kae: Kada ja umrem, uinite mi ono to nam je Poslanik, a.s., nareivao da inimo mrtvima. Nareivao nam je Poslanik, a.s., pa je rekao: Kada neko od vae brae umre pa pospete zemlju po njegovom grobu neka kae neko od vas kod njegove glave: O (pa ga zovne po imenu) sine ( pa spomene ime njegove majke), jer on zaista tada govori: Uputi nas Allah ti se smilovao! ali vi to ne osjeate: Spomeni ono sa ime si izaao iz dunjaluka, ehadet da nema drugog Boga osim Allaha i da je Muhammed Njegov rob i Njegov Poslanik, i da si zadovoljan sa Allahom kao Gospodarom, Islamom vjerom, Muhammedom Poslanikom i Kuranom voom. Zaista Munker i Nekir, svaki od njih uzima za ruku svog druga i govori: Idemo, neemo se zadravati kod onoga koji je nauen, koji zna svoj dokaz. Pa je rekao ovjek: O Poslanie, a ako ne znamo ime njegove majke? Pa je Poslanik rekao: Pripiite ga njegovoj majki Havi, recite O sine Havin.880 Zatim, od dokaza utemeljenosti Telkina je i hadis iz Muslima koji se prenosi od Ebu Hurejre, Ebu Seid El Hudrija i Aie, r.a., u kojem se kae: Cinite Telkin svojim umrlim la ilahe illallah881 Kae ejh ibbir Ahmed El Usmani u komentaru ovog hadisa: Kae El Ubejj: Mogue je hadise iz ovog poglavlja o telkinu protumaiti kao telkin poslije ukopa. Veina afija to smatra pohvaljenim a taj stav je odabrao i Ibn Salah. Kae Tajjibi: Mogue je da se ovaj hadis odnosi na one koji su na ivici smrti ali i na one koji su umrli ali jo nisu ukopani. Kae El Erem: Rekao sam Ahmedu: ta je sa onim to rade, kada ovjek umre, neko stane kod njegovog kabura i kae: O sine Pa je Ahmed rekao: Nisam nikoga video da to radi osim stanovnika ama kada im je umro Ebul Mugire jer je on prenosio od Ebu Bekr ibn Ebu Merjema od njihovih ejhova da su to radili. Takoe i Ismail
Taberani; Nejlul Evtar, evkani, 4/ 102; Telhisul Habir, Ibn Hader El Askalani, 2/ 270 i kae: Ovaj hadis je dobar a dobrim ga je proglasio i Hafiz Ed Dija 881 Muslim, br. 2094 i 2095
880
Sami Deko
ibn Ajja to prenosi. Ibn Hader El Askalani je u Telhisu spomenuo hadise koji jaaju hadis Ebu Umame a to su hadisi koje biljei Seid ibn Mensur u svom Sunenu od Raid ibn Sada, Damre ibn Hubejba, Hakim ibn Umejra i dr.882 Kae Ibn Abidin u Haiji: Ne zabranjuje se telkin nakon ukopa jer u tome nema nikakve tete, ak nasuprot,u tome ima koristi jer se mejjitu olakava zbog zikra kao to je to prenijeto.883 Kae ejh El Usmani: U erhul Ihjau se kae: Kae u Er Revdi: Lijepo je initi telkin nakon ukopa jer nam je doao hadis po tom pitanju. Kae Nevevi: Veliki broj naih uenjaka smatra Telkin pohvaljenim, od njih su El Kadi Husejn, pisac Tetimme, ejh Nasr El Makdisi u svojoj knjizi Et Tehzib i dr. Hadis koji se prenosi o ovome je slab ali je on od hadisa o fadailima pa se koristi kod uenjaka i muhaddisa kao validan dokaz. Ovaj hadis podupiru drugi sahih hadisi poput hadisa: Molite Allaha da ga uvrsti kao i oporuke Amr ibnul Asa: Ostanite kod mog kabura koliko je dovoljno da se zakolje kurban i podijeli njegovo meso, da bi mi bilo lake i da bih znao kako da odgovorim poslanicima Allaha Uzvienog. Biljei ga Muslim u Sahihu. Stanovnici ama su inili Telkin jo od prvog vremena.884 Kae ejh Abdul Kadir Isa Dijab u Mizanul Adilu: ak iako Nevevi i neki drugi kau da se telkin odnosi na onoga koji umire, Muhibb Et Taberi, Kemal ibn Humam, evkani i dr. kau da rije Mevtakum upuuje na umrlog a da je to metafora za onog koji umire. Poto mi znamo da se ne prelazi sa bukvalnog na metaforiko znaenje osim zbog dokaza koji to iziskuje ili na to upuuje, a takav dokaz ovdje ne postoji, onda je pree da se ovaj hadis odnosi na umrle.885 Prenosi se od Raid ibn Sada, Damreh ibn Hubejba i Hakim ibn Umejra da su rekli: Ashabi su voleli da se, kada se mejjit ukopa stane kod kabura i kae: O Fulane, reci La ilahe illallah, svedoim da nema drugog Boga osim Allaha tri puta. U Fulane,
Fethul Mulhim, ibbir Ahmed El Usmani, 4/ 429 Haija, Ibn Abidin, 3/ 81, Dar Alemul Kutub, Rijad 884 Fethul Mulhim, 4/ 430 885 Mizanul Adil, str. 61.
882 883
261
262

reci: Moj Gospodar je Allah, moja vjera je islam, moj Poslanik je Muhammed.886
Kae El Hattab u Mevahibul Delil: Od Ibnul Arebija se prenosi: Kada se mejjit ukopa pohvaljeno je initi mu telkin u tim momentima, to su radili stanovnici Medine i dobri ljudi jer se to poklapa sa ajetom: I spominji, zaista spomen koristi vjernicima887888
Kae Imam Nevevi: to se Telkina tie, veliki broj naih uenjaka to smatra pohvaljenim.889
Klanjanje u Damiji u ijoj je blizini mezarje
U zadnje vrijeme mi vidimo ljude koji zabranjuju klananje u damiji u ijem groblju se nalazi mezarje ili u ijoj unutranjosti, na odreenom mjestu postoji mezar nekog od Poslanika ili dobrih ljudi. Na dozvoljenost klanjanja u damijama u kojima postoji kabur nekog od Poslanika i dobrih ljudi upuuje prije svega Kuran , sunnet i sklopljeni Idma uleme po tom pitanju. to se Kuranskog dokaza tie to je ajet koji govori o stanovnicima peine: )
Kada rekoe: Sagradite na grobovima njihovim zgradu! A Allah dobro zna ko su oni. A vjernici od njih rekoe: Sagradiemo ovdje Bogomolju.890
Ibid. Sura Ez Zarijat, 55. ajet 888 Mevahibul Dzelil, El Hattab, 2/ 238 889 El Ezkar, En Nevevi, str. 123. 890 Sura El Kehf, 21. ajet
886 887
Sami Deko
Vidimo iz ajeta da nevjernici kau da bi bilo lijepo da sagrade na grobovima ovih dobrih ljudi nekakvu zgradu kako bi se podsjeali na njih dok vjernici iz tog naroda izriito kau: Ne! Sagradiemo na njihovim grobovima891 mesdid u kojem emo oboavati Allaha a ujedno se i sjeati ovih dobrih Allahovih robova.
263
Kae El Razi u komentaru ovog ajeta: Sagradiemo mesdid kako bismo oboavali Allaha i kako bismo sauvali tragove ovih dobrih ljudi.892 Kae Zudadi: Ovo upuuje da je nadjaao govor vjernika, da se napravi damija na tom mjestu.
Kae evkani: Spominjanje graenja mesdida u ovom ajetu upuuje na to da su ovi ljudi koji su to govorili bili muslimani, vjernici.893 Prenosi se od Misver ibn Mahreme i Mervan ibn El Hakema da su rekli: Ebu Busajr je pobegao iz Mekke nakon ugovora na Hudejbiji i sklonio se na obalu mora. To je video Ebu Dundel pa je i on poao za njim. Zatim su ljudi, vjernici iz Mekke primjetili da su nestali Ebu Busajr i Ebu Dundel pa su i oni krenuli za njima tako da je broj izbeglica iz Mekke dostigao tri stotine. Okupili su se na obali mora gdje im je vo]a bio Ebu Busajr. Presretali su Kurejijske karavane tako da su postali opasna prijetnja po trgovinu Kureja. Nakon nekog vremena, Kurejsije su se pokajale od te take ugovora na Hudejbiji pa su poslali izaslanika Muhammedu, a.s., da uzme kod sebe Ebu Busajra, Ebu Dundela i njihovu skupinu kako oni ne bi vie presretali i otimali Kurejijske karavane. Boiji Poslanik je prihvatio to pa je poslao pismo Ebu Dundelu u kome mu nareuje da pristupe k njemu i u kome ga obavetava da su Kurejije odluile da im dozvole da svako ko hoe da pree na stranu Muhammeda i muslimana moe to uiniti kada god hoe. Meutim, u trenutku kada je stiglo Poslanikovo pismo Ebu Busajr umire. Ebu Dundel
Ne misli se bukvalno na grobovima ve pored tih mezara, u njihovoj blizini Mefatihul Gajb, Fahruddin Er Razi, 11/ 106 893 Fethul Kadir, E evkani, 3/ 227
891 892
264

ga je zatim sahranio na tom mjestu i napravio na njegovom grobu Mesdid.894 Takoe, navodi Imam Malik u Muvetti: Kada je na ahiret preselio Poslednji Boiji Poslanik razili su se ashabi po pitanju mjesta gdje e on biti ukopan. Neki su rekli da bi to trebalo biti pored njegovog minbera a neki da ga treba ukopati u Medinskom groblju Bekia. Zatim je doao Ebu Bekr i rekao: uo sam Boijeg Poslanika da je rekao: Nije preselio Poslanik a da nije bio ukopan na mjestu na kojem je preselio.895
Vidimo iz ovog hadisa da su neki ashabi eleli da Poslanik bude ukopan u damiji a da je to zabranjeno sigurno to ne bi traili. Takoe, kada je Ebu Bekr doao i citirao im hadis on nije negirao dozvoljenost ukopavanja u mesdidu ve je samo uputio na to da se Poslanici ukopavaju na mjestu gdje presele.
Isto tako, znamo da je Poslanik preselio u Aiinoj sobi koja je vezana za mesdid i nalikuje sobama u koje se sahranjuju evlije i poboni ljudi pa moemo rei da je dozvoljeno graditi na kaburu. Jo jedna vana stvar po ovom pitanju je to da je mezar Bozijeg Poslanika 88.H.g. proiravanjem Poslanikove damije od strane Halife El Velid ibn Abdulmelika uao u okvir dzamije i da je tada bilo ivo est ashaba koji nisu to zabranili niti su se protiv toga pobunili,a da je to zabranjeno sigurno bi se pobunili. Ti Ashabi bili su: Abdullah ibn Ebi Evfa (umro 89.H.g.) Sehl ibn Sad Es Saidi (umro 91.H.g.), Enes ibn Malik (umro 93.H.g.) Muhammed ibn Lebid ibn Ukbe el Ensari (umro 99.H.g.), Sehl Ibn Hunejf El Evsi (umro 100.H.g.), Ebu Tufejl Amir ibn Vasile El Lejsi (umro 100.H.g.)
Kae Kastalani u komentaru Buharije: Video je Omer Enes ibn Malika kako klanja kod kabura pa mu je rekao: Kabur! Kabur! upozoravajui ga na to, odnosno: uvaj se kabura. (i nije mu naredio da ponovi namaz) ovaj deo hadisa znai da je to dozvoljeno ali mekruh jer je kabur neisto mjesto ak iako
El Istiab, Ibn Abdul Berr, 4/ 1641; Tabekatul Kubra, Ibn Sad, 4/ 134; Musa ibn Ukbe u El Megazi za kojeg Jahja ibn Muin kae: Knjiga Musa ibn Ukbe je od najispravnijih knjiga o bitkama. 895 Muvetta. Malik, 1/ 231
894
Sami Deko
izmeu mejjita i ovjeka ima pregrada tj. zemlja. Ovo je mezheb imama afije.896
265
Kae Kadi: Pokueno je zbog hurmeta mejjita da se klanja na mezaru. A ako stane izmeu mezara tako da ne bude ispod njega mejjit ili neistoa onda nema pokuenosti. I zabranjeno je da se klanja okrenut prema kaburu odnosno da se ostavi pravac kible i okrene ka kaburu.897 Kae Bejdavi: Jevreji i krani su inili seddu kaburovima svojih Poslanika i uzimali ih kao kible okreui se prema njima u svojim molitvama i uzimajui ih kao boanstva mimo Allaha pa je Allah, d.., to zabranio muslimanima. A to se tie onoga ko napravi damiju pored nekog dobrog ovjeka sa namjerom da se okoristi od berieta kojeg Allah, d.., sputa tu a ne sa namjerom uzdizanja tog ovjeka na mjesto boanstva ili sa namjerom uzimanja njegovog groba za kiblu, oda to ne spada u zabranjeno.898
Kae Ebu Abdullah Muhammed El Ubejj El Maliki: Kau neki afije: Jevreji i krani su inili seddu kaburovima svojih Poslanika, uzimali ih kao kible i boanstva mimo Allaha pa je Allah to zabranio muslimanima. A to se tie gradnje damije u blizini kabura nekog dobrog ovjeka zbog berieta i usliavanja dove, nema problema u tome iz razloga to se mezar Ismaila, a.s., nalazi u haremu Kabe kod Hitima a to je najbolje mjesto za klanjanje u Mesdidul Haramu.899 Kae Abdulganijj En Nabulsi El Hanefi: A to se tie onog ko uzme i napravi damiju kod groba nekog dobrog ovjeka ili klanja kod njegovog groba elei time da i do njega doe plod od plodova ibadeta tog ovjeka, a ne zbog velianja tog ovjeka ili okreanja ka njegovom kaburu onda nema smetnje u tome. Dokaz za to je to to se Ismailov mezar nalazi kod Hitima u Mesdidul Haramu a to je najbolje mjesto za namaz.900
Kastalani, 1/ 429 Hazifi Akiddetu Selefi vel Halef, Ibn Halife El Alivi, str. 234. 898 Ibid. str. 235. 899 Serh Sahihi Muslim, El Ubejj El Maliki, 2/ 234 900 El Hadikatu Nedijjeh, Abdulganijj En Nabulsi, 2/ 631
896 897
266

Kae se u El Mudevveneh: Rekao sam Ibnul Kasimu: Je li Malik zabranjivao da ovjek klanja a ispred njega je kabur kojeg je uzeo za sutru? Pa je rekao: Malik nije tome pridavao panju. On je klanjao u groblju pa bi kaburovi bili ispred, lijevo i desno od njega. Kae Malik: Nema smetnje u klanjanju na groblju jer su mi dole neke predaje da su neki ashabi klanjali u njemu.901
Mevlud
Proslavljanje roenja Boijeg Poslanika i uenje odreenih stihova koji hvale Boijeg Poslanika je od lijepih stvari koje se trebaju uvati i praktikovati to ee.
Neki ljudi pokusavaju da ubace meu narod razne izmiljotine da je mevlud neto to su izmislile ije i neke druge sekte i da nije to od islama. Pogledajmo ta kaze ulema o tome ko je napravio prvi mevlud: Prva osoba koja je napravila mevlud je kralj Irbila Ebu Seid Kukberi ibn Zejnud din Ali ibn Buktekin jedan od pravednih voa kojeg je Imam Zehebi opisao kao: Skromnog, dobrog suniju koji voli muhaddise i fekihe, umro je 630.H.g.902 Islamska ulema se sloila da je mevlud dozvoljena i pohvaljena stvar: Takoe, Ibn Kesir opisuje ovog ovjeka pa kae: Pravio je mevlude u rebiul evvelu i proslavljao roenje Poslanika, bio je hrabar, pametan, pravedan i uen. Allah mu se smilovao i podario mu najljepu nagradu.903 Kae Hafiz Sujuti: Osnova mevluda tj. okupljanje ljudi, uenje neega iz Kurana i itanje hvalospjeva je od lijepih novotarija za koje se onaj koji ih organizuje mnogostruko nagrauje jer se time velia na Poslanik i iskazuje radost zbog njegovog roenja.904
El Mudevveneh, 1/ 90 Sijer Alamun Nubela, Zehebi, 22/ 336 903 El Havi lil Fetava, 1/ 292 904 Husnul Maksid fi Amelil Mevlid, Sujuti, str. 5.
901 902
Sami Deko
Kae Ebu ameh , ejh imama Nevevija: Lijepo li je ovo to se radi kod nas od proslavljanja roenja Boijeg Poslanika udjeljivanjem, okupljanjem ljudi, sreom i veseljem koje ukazuje na ljubav prema najboljem Allahovom stvorenju Muhammedu a.s. Hvala Allahu to nam je poslao Muhammeda kao milost svjetovima.905 Kae Ibn Hader El Hejsemi: Nema sumnje da je lijepe novotarije poeljno praktikovati i da je mevlud jedna od takvih novotarija. Kae Hafiz Iraki: Spremanje gozbe je pohvaljeno u svako doba, meutim kada se tome doda uenje mevluda i radost zbog roenja Boijeg Poslanika nema sumnje da je to prelijepo. I ne znai da ako je neto novotarija da je loe, nasuprot, postoje novotarije koje su obaveza, vadib, poput ove.906 Dokaze o dozvoljenosti mevluda mozemo nai u Kuranu i u sunnetu. Allah, d.., kae: ( )
267
Tako, a oni koji veliaju Allahove znakove, zaista je to od znakova bogobojaznosti srca njihovog.907
Nema sumnje da je pojava Muhammeda a.s. od najveih Allahovih znakova i najveih Njegovih blagodati ovome svijetu i da nas Allah dz.s. obavjestava u ovom ajetu da je velicanje i proslavljanje njegovog roenja od znakova bogobojaznosti. A kakva li su srca onih koji nam zabranjuju da slavimo roenje Boije Milosti prema ljudima, Muhammeda a.s.??? Allah, d.., kae: (
905 906
El Bais ala inkaril bideI vel havadis, Ebu ameh, str. 23. erhul Mevahib, Ez Zerkani 907 Sura El Hadd, 32. ajet
268

Reci: Neka se zato Allahovoj blagodati i milosti raduju, to je bolje od onoga to gomilaju.908 Veina komentatora Kurana kae da je milost, rahmet koji je spomenut u ovom ajetu ustvari Muhammed a.s. kojeg Allah i na drugi mjestima naziva imenom Rahmet : ( Mi smo te poslali samo kao milost, rahmet svjetovima.909 )
Kae Imam Razi u komentaru ovog ajeta: Obaveza ja muslimana da se raduju zbog pojave Muhammeda.910 Allah, d.., u Kuranu spominje roenje Jahje, a.s., i roenje Isa a.s. kako bi nam ukazao da se i mi radujemo roenju milosti svim svjetovima, Muhammedu a.s. Allah, d.., kae: ( ) Neka je mir na njega,na dan kada se rodio, na dan kada je preselio, i na dan kada e ponovo proivljen biti.911 Takodje, Allah, d.. kae: ( ) I spomeni im Allahove dane.912
Vidimo iz ajeta da Allah, d.., sam ukazuje da postoje posebni dani, za koje se veu posebni dogaaji i da nareuje Musau da spominje te Allahove posebne dane. A zar nije poseban, odabran dan, dan kada se rodila milost svjetovima? to se hadisa koji upuuju na dozvoljenost i pohvaljenost proslavljanja roendana Poslanika, a.s., tie i njih je dosta.
Sura Junus, 58. ajet Sura El Enbija, 107. ajet 910 Mefatihul Gajb, Er Razi 911 Sura Merjem, 15. ajet 912 Sura Ibrahim, 5. ajet 913 Muslim
908 909
Od Ebu Katade se prenosi: Upitan je Boiji Poslanik o njegovom postu ponedeljkom pa je rekao: Tog dana sam roen.913
Sami Deko
Pa ako je Boiji Poslanik proslavljao i davao znaaj svom roendanu a njemu su oproteni svi grijesi, zar nije jos pree da mi, koji smo ovisni od Allahove milosti, proslavljamo dan kada nam je Allah podario svoju uputu, na dan kada nam je dao uitelja koji nas vodi u Dennet, na dan kada nam je dao efadiju, izbavitelja iz Dehennemskih patnji? Od Ibn Abasa se prenosi: Kada je stigao u Medinu, Boiji Poslanik je zatekao jevreje da poste dan Aure pa su bili upitani o tome pa su rekli: Tog dana je Allah spasio Musaa i njegov narod od Faraona pa ga mi postimo kao znak zahvale. Pa je Poslanik to uo i rekao: Mi smo prei za Musaa. I naredio je da se posti taj dan.914 Ako je Boiji Poslanik naredio post kako bi se proslavilo Musaovo izbavljenje od Faraona, zar nije pree da se posti i proslavlja roenje milosti svim svjetovima, Muhammeda a.s.? Prenosi se u Sahihu da ce Allah olakati Ebu Lehebu, kafiru, zato to se obradovao zbog roenja Muhammeda a.s. pa je tom prilikom oslobodio jednu robinju.915 Pa ako e Allah olakati nevjerniku zato to se obradovao roenju Boijeg Poslanika ta je onda sa vjernicima koji se raduju roenju Boijeg Poslanika? Zar je mogue da e oni biti kanjeni za to kako to tvrde vehabije, neznalice? Zar je mogue da e Allah nevjerniku olakati zbog mevluda a muslimana, vjernika kazniti??? Allah je zapeatio srca njihova.
269
Poklanjanje sevapa umrlim
Biljei Ebu Bekr En Nedad u svom Sunenu od Amr ibn uajba, od njegovog oca, od deda da je on pitao Boijeg Poslanika: O Poslanie, El As ibn Vail se zakleo u dahilijjetu da zakolje sto grla pa je Hiam ibnul As zaklao od toga pedeset grla, hoe li mu to koristiti? Pa je Poslanik, a.s., rekao: Da je tvoj otac
914 915
Buhari, Muslim Buhari; Abdurrezak; Ismaili
270

povjerovao, pa da posti za njega ili daje sadaku ili oslobodi roba, koristilo bi mu.916
Biljei Darekutni da je neki ovjek upitao Boijeg Poslanika: O Poslanie, posluaj me! Imao sam roditelje, inio sam im dobro dok su bili ivi pa kako da im uinim dobro nakon njihove smrti? Pa mu Poslanik, a.s., odgovori: Od dobroinstva nad dobroinstvom je da klanja za njih kada klanja za sebe, da posti za njih kada posti za sebe i da daje sadaku za njih kada daje za sebe.917
Prenosi se od Alije, r.a., da je Poslanik, a.s., rekao: Ko proe pored mezarja pa proui Kulhuvallahu Ehad jedanaest puta a zatim pokloni njihov sevap mrtvima bie mu dato sevapa koliki je broj umrlih.918 Prenosi se od Enes ibn Malika da je Poslanik, a.s., rekao: Ko ue u mezarje i proui suru Jasin, njima e olakati a njemu e se dati sevapa koliki je njihov broj.919 Prenosi se od Mukal ibn Jesara da je Poslanik, a.s., rekao: Uite Jasin svojim umrlim.920
Biljei Ebu Hafs ibn ahin od Enes ibn Malika da je Poslanik, a.s., rekao: Ko proui El hamdu lillahi rabbis semavati ve rabbil erdi rabbil alemin. Ve lehul kibrijau fis semavati vel erdi ve huvel azizul hakim. Lillahil hamdu rabbis semavati ve rabbil erdi rabbil alemin. Ve lehul azametu fis semavati vel erdi ve huvel azizul hakim. Lillahil mulku rabbis semavati ve rabbil erdi rabbil alemin. Ve lehun nuru fis semavati vel erdi ve lehul azizul hakim. Lillahil hamdu rabbis semavati ve rabbil erdi ve huvel azizul hakim. Jedanput, a zatim kae: Allahu moj, podaj sevape ovoga mojim
Musannef, Ibn Ebi ejbe, 3/ 261, Darul Fikr, 1994.g. Kadir, Kemal ibn Humam, 3/ 143, Darul Fikr; Nejlul Evtar, E evkani, 4/ 113 918 Fethul Kadir, Ibn Humam, 3/ 143; El Lubab, El Menbedi, 1/ 330 919 El Mugni, Ibn Kudame El Makdisi el Hanbeli, 2/ 224 920 Hakim, br. 2118, 2/ 273, Darul Marifeh, Bejrut, 1988.g.; Ebu Davud, br. 3121, Mektebetul Asrijje; Ibn Made, 1/ 422, Mektebetul Ilmijje, Bejrut; Sunenul Kubra, Bejheki, 3/ 378, Darul Marifeh, Bejrut; Musned, Ahmed ibn Hanbel, 5/ 26; Mevaridu Zaman, Hejsemi, str. 184.
916 917
Sami Deko
roditeljima. Nee ostati hakk njegovih roditelja a da ga on ovim nee obaviti.921
271
Biljei Ebul Husejn El Ferra da je Enes ibn Malik upitao Poslanika: Ti si mi poput oca i majke o Poslanie, mi dajemo sadaku za nae umrle i inimo hadd za njih i uimo im dove, pa, stie li to do njih? Pa je rekao: Da, stie im i oni se obraduju tome kao to se neko od vas obraduje tanjiru922 kada mu se pokloni.923
Prenosi se od Sada: O Poslanie, moja majka je umrla, hou li da dam sadaku za nju? Pa je rekao: Daj sadaku za tvoju majku. Pa je upitao: Koja je sadaka najbolja? Pa Poslanik odgovori: Napajanje vodom.924 Od Ibn Abasa se prenosi: Doao je Sad ibn Ubade kod Poslanika, a majka mu je umrla dok je bio odsutan, pa je rekao: O Poslanie, moja majka je umrla, hoe li joj koristiti ako dam sadaku za nju? Pa je rekao: Da! Pa on ree: Ja imam skupinu palmi, posvedoi mi da je ja inim sadakom za nju.925
Prenosi se od Ebu Usejda, koji je od uesnika Bedra, da je rekao: Sedeo sam kod Poslanika kada doe ovjek od Ensarija i ree: Je li mi ostalo neto od dobroinstva da uinim mojim roditeljima nakon njihove smrti? Pa Poslanik ree: Da! Namaz za njih, traenje oprosta za njih, izvrenje njihovih obaveza nakon njih, dobroinstvo prema njihovim prijateljima i odravanje rodbinskih veza sa onima koji su ti rod samo dok su oni ivi. Ovo je ono to ti je ostalo od dobroinstva.926 Od Abdurrahman ibnul Ala ibnul Ladlada, od njegovog oca se prenosi da je rekao svom sinu; Kada umrem pa me smjestite u kabur i pospete po meni zemlju, recite: Bismillah ve ala milleti Resulillah. Zatim uzdignite zemlju i prouite kod moje glave
El Lubab, El Menbedi, 1/ 330 Hrane 923 El Lubab, El Menbedi, 1/ 331 924 Nesai, br. 3664; Ibn Made, br. 3728 925 Buhari, br. 2756, str. 325. 926 Ebu Davud, br. 5142; Ibn Made, br. 3708; Hakim, 4 /154-155
921 922
272

poetak Bekare i njen kraj, zaista sam uo Abdullaha da on to smatra pohvaljenim.927
Biljei se od Ebu Hurejre: ovjek umre i ostavi iza sebe dijete pa mu se povea stepen. Pa on upita: Gospodaru, ta je ovo? A Allah, d.., mu kae: Tvoje dijete trai oprost za tebe.928 Prenosi se od Abdurrahman ibn El Ala ibn El Ladlada a on od svog oca da je rekao: Rekao mi je moj otac Ladlad: O sinko moj, kada umrem pa mi iskopate kabur i u njega me stavite reci: Bismillah ve ala milleti resulillah, zatim pospi po meni zemlju pa potom proui kod moje glave Fatihu i zadnji deo Kurana jer sam uo da Poslanik tako kae.930
Prenosi se da je Boiji Poslanik rekao: Ko ue u mezarje pa proui Fatihu, Tekasur i Kul huvallahu a zatim kae: Ja poklanjam sevabe ovoga to sam prouio od Tvog govora stanovnicima ovih kaburova od vjernika i vjernica, bie mu efadije na Sudnjem danu.929
Od Mukal ibn Jesara se prenosi da je Poslanik a.s. rekao: Jasin je srce Kurana, nee ga prouiti ovjek koji eli Allahovu milost i nagradu na Sudnjem danu a da mu On nee oprostiti. Uite ga svojim umrlim.931 Prenosi se od Ebu Derda i Ebu Zerra da je Poslanik a.s. rekao: Nema mejjita kome se proui Jasin a da mu Allah ne olaka.932 Prenosi se od Ebu asa: Ibn Abas je voleo uenje sure Rad jer ona olakava umrlima.933
927
Prenosi se od abija : Ensarije su volele da za umrle ue suru Bekare.934

Telhisul Habir, Ibn Hader El Askalani, 2/ 261, Muessesetu Kurtuba, Prvo izdanje, 1995.g. 928 Ibn Made, br. 3704 929 erhu Sudur, Sujuti; Kavaid, Ebul Kasim 930 Taberani, Medmeu Zevaid, Hejsemi, 3/ 44 931 Ahmed, Ebu Davud, Nesai, Ibn Made i Hakim u Mustedreku gdje kae da je ovaj hadis Sahih 932 Subulu Selam, 2/ 91 933 Ibid. 2/ 91 934 Nejlul evtar, E evkani, 3/ 25
Sami Deko
Prenosi se od Ahmeda da je rekao: Priao mi je Ibn Mugire, priao mu je Safvan da su ejhovi govorili: Kada se za umrlog proui Jasin Allah mu olaka zbog toga.935 Prenosi se od Ibn Omera: Da je on voleo da se ui na mezaru, nakon ukopa, poetak Bekare i njen kraj.936
273
Kae Ibn Abidin El Hanefi: Od adaba posjete mezarju je da se kaburu prilazi iz pravca nogu i da se kod njegove glave proui prvi deo Bekare a kod njegovih nogu zadnji deo, i da se ui Jasin kod njega jer mu time Allah olakava.937 Kae evkani: Ahmed ibn Hanbel i veliki deo uenjaka afijskog mezheba smatraju da sevab stie do umrlog.938 Kae Ibn Kudame El Makdisi El Hanbeli: Dozvoljeno je uenje Kurana za umrle jer je preneseno od Ahmeda da je rekao: Kada uete u mezarje prouite ajetul kursijj i tri puta kulhuvallahu zatim recite: Nagrada od ovoga pripada stanovnicima ovih kaburova.939 Ako neko kae: Allah, d.., kae: ( ) I da je ovjekovo samo ono to sam uradi.940 Reie mu se: Ovaj ajet ima nekoliko tumacenja: 1.) Ovaj ajet je derogiran ajetom: ( )
Oni koji su vjerovali pa smo vjerovanjem njihovim i djecu njihovu poveli.941

Tefsir, Ibn Kesir, 3/ 563 Bejheki; El Ezkar, En Nevevi, str. 123. 937 Haija, Ibn Abidin, 2/ 242 938 Nejlul Evtar, E evkani, 4/ 105; Subulu Selam, Sanani, 2/ 118 939 El Mugni, Ibn Kudame, 2/ 471 940 Sura En Nedm, 39. ajet 941 Sura Et Tur, 21. ajet
935 936
274

Allah, d.., e uvesti djecu u Dennet zbog dobrote njihovih roditelja. Ovo je rekao Ibn Abas, r.a. Takoe, ovaj ajet je derogiran i ajetom:
Oni koji poslije njih dolaze govore: Gospodaru na, oprosti nama i brai naoj koja su nas u vjeri pretekla a ne dopusti da u srcima naim bude imalo zlobe prema vjernicima; Gospodaru na, ti si, zaista, Dobar i Milostiv!942 2.) Ovaj ajet se odnosi samo na Ibrahimov i Musaov ummet a Muhammedovom ummetu pripada ono to zaslui i ono to su drugi za njih zasluili. Ovo je stav Ikrime 3.) Pod ovjekom se ovdje misli na kafira a to se vjernika tie, njemu pripada ono to sam uradi i ono to drugi za njega urade. Ovo je stav Er Rebia ibn Enesa
4.) ovjeku po pravdi pripada samo ono to je zasluio ali Allahovom milou mogue je da se nagrada uvea. Ovo je rekao El Husejn ibnul Fadl je nanijetiti pa e ajet glasiti: 5.) Znaenje glagola ovjeku pripada samo ono to nanijeti. Ovo je stav Ebu Bekr El Verraka 6.) Kafiru od dobra pripada samo onoliko koliko je uradio na dunjaluku i to e mu se na njemu i vratiti tako da mu nikakvo dobro za Sudnji dan ne ostane. Ovo je spomenuo Salebi 7.) Lam u ovom ajetu je u znaenju ala, pa e ajet glasiti: ovjek e biti kanjen onim to je zasluio. 8.) ovjeku pripada samo ono to sam uradi a to nekada biva od njega samog a nekada od nekog drugog, poput druga sa kojim je bio u dobrim odnosima pa ovaj trai oprost za njega. Ovo je spomenuo Ibn Devzi.943
942 943
Sura El Har, 10. ajet El Lubab, El Menbedi, 1/ 335
Sami Deko
A ako neko kae: Dolo je ispravnom predajom da je Poslanik rekao: ovjekova djela se prekidaju njegovom smru osim u tri sluaja: dobro dijete koje mu ini dovu, znanje kojim se drugi koriste i trajna sadaka.944
275
Kaemo: Obavjetavanje Poslanika da se ovjekova djela prekidaju osim u ova tri sluaja nije ograniavanje samo na ove tri situacije jer se svi slau da ovjek ima koristi i od hadda koji se obavi za njega iako on nije spomenut u hadisu. Zatim ovjek ima koristi i od vraanja njegovih dugova jer je Poslanik rekao, kada je vraen dug jednog ashaba: Sada se njegova koa ohladila.945 A ni to nije spomenuto u hadisu. Ono to upuuje na ovo to smo rekli je i to to su se muslimani u svim vremenima sakupljali, uili Kuran i poklanjali njegove sevape umrlima a niko im to nije negirao pa je po tome sklopljen Idma.946 Zatim e neko rei: Sloili smo se da umrlima dolaze sevapi od ibadeta u kojima je zamjena dozvoljena ali uenje Kurana za druge i klanjanje za druge nije dozvoljeno. Kaemo: Poslanik je rekao: Klanjaj za njih i posti za njih. A zatim je rekao: Uite Jasin svojim umrlim. Sve su ovo ibadeti koji ne prihvataju zamjenu ali nam je Poslanik, a.s., ipak naredio da ih inimo za nae umrle.
Prenoenje sevapa sa ivog na mrtve se ne razlikuje koji god ibadet covjek uinio za njih jer je Allah, kao to je u stanju da prenese sevape ibadeta koji prihvataju zamjenu, u stanju da prenese sevape ibadeta koji ne prihvataju zamjenu a ako neko kae da to nije tako, rekao je da je Allah nemoan. Kae El Menbedi: udni su ljudi koji ovo negiraju i pored sahih hadisa na ovu temu i hadisa od Ibn Abasa da je Poslanik, a.s., prolazio pored dva mezara Ii zasadio na njima stabljike palme govorei: Allah e im olakati sve dok se ove palme ne
Muslim, 3/ 1255; Tirmizi, br. 1376; Ebu Davud, br. 2880; Nesai, 6/ 210 Hakim, 2/ 58 946 El Lubab, 1/ 335
944 945
276

osue.947 Kae Imam Ebu Sulejman el Hatabi: Kod uenjaka ovo znai da stvari, dok god su ive, slave Allaha. Pa ako e se mejjitu olakati zbog tesbiha biljke ta je onda sa uenjem Kurana. Ovo sam prenio iz knjige koju je napisao imam emsuddin Ebu Abdullah ibn Ebi Ishak Ibrahim ibn Abdulvahid ibn Surur El Makdisi El Hanbeli.948 Kada smo ve spomenuli saenje biljki na mezaru nije na odmet da spomenemo propis upanja biljaka sa mezarja: Kae Ibn Abidin: I pokueno je upanje ivih biljaka, palmi i sl. sa mezara kao to se to kae u El Bahru, Ed Dureru i u erhu Menijje. Razlog tome je to to biljka sve dok u njoj ima ivota slavi Allaha, d.., pa se olakava mejjitu i sputa se rahmet na njega. Kaem: Dokaz za to je Poslanikovo zasaivanje dva ogranka palmi na dva mezara iji su se vlasnici kanjavali.949 Razlog olaksavanja dok se ne osue je u berietu njihovog tesbiha. Iz ovoga se izvlai propis pohvaljenosti zasaivanja biljaka na mezarju950
Uenja Kurana na Mezarju
Sloila se islamska ulema da uenje Kurana na mezarju nije haram a veina islamske uleme od Hanefija, afija i Hanbelija smatra uenje Kurana na mezarju pohvaljenim zbog hadisa koji se prenosi od Enesa r.a.: Ko ue u mezarje pa proui u njemu Jasin, njima e se olakati a njemu dati dobrih djela koliko je njihov broj.951
Buhari, br. 6052, str. 714 El Lubab, El Menbedi, 1/ 336, Darul Kalem, Damask, Drugo izdanje, 1994.g. 949 Buhari, br. 6052, str. 714 950 Haija, Ibn Abidin, 3/ 155 951 El Mugni, Ibn Kudame, 2/ 225; Tuhfetul Ahvezi, El Mubarekfuri, 3/ 275 952 Ibid.
947 948
I zbog sahih hadisa u kojem se kae da je Omer, r.a., oporuio da se kod njega kada bude ukopan proui poetak Bekare i njen kraj.952
Sami Deko
to se Malikija tie, oni uenje Kurana na mezarju smatraju pokuenim, meutim, ovo je miljenje ranijih malikijskih uenjaka dok kasniji malikijski uenjaci imaju stav da je to dozvoljeno. Kae Imam Ed Derdir El Maliki: Kasniji uenjaci su stava da nema problema za uenje Kurana i zikrova i poklanjanja sevapa umrlima i stava su da umrli ima koristi od toga.953 Kae Ibn Kudame: Koji god ibadet pribliavanja da uini i pokloni sevape toga umrom oni e mu koristiti Kau neki uenjaci: Ako se ui Kuran kod mejjita ili mu se poklanjaju sevapi, sevapi uenja Kurana e ii uau a mejit e imati sevapa i koristi kao onaj koji slua uenje Kurana i na kojeg se sputa milost. A na stav ( Ibn Kudamin) je kao to smo i spomenuli ( da mu sevapi stiu) jer je po tom pitanju postignut Idma islamske uleme u svim vremenima i na svim mjestima jer su oduvijek uenjaci uili Kuran i poklanjali njegove sevape svojim umrlim bez da im je iko to negirao.954 Kaze ejh el Usmani: I sloila se ulema da sevap istigfara, dove, sadake, hadda i oslobaanja robova stie umrlima i koristi im, a uenje Kurana kod kaburova je pohvaljeno.955
277
Uenje Sadakallahul Azim
Biljei Kurtubi u svom Tefsiru od El Hakim Et Tirmizija: Od hurmeta Kurana je da ovjek potvrdi rijei svoga Gospodara i da posvjedoi da je Njegov Poslanik prenio, kao npr. da kae: Sadakallahul Azimu ve bellega resuluhul kerimu i potvrdi da je to istina i kae: Sadakte rabbena ve belegat rusuluke ve nahnu ala zalike mine ahidine, Allahummedalna min uhedail hakkil kaimine bil kisti a zatim treba prouiti neku dovu.956
E erhil Kebir, Ed Derdir, 1/ 423 El Mugni, Ibn Kudame, 2/ 225 955 Rahmetul Ummeti fi ihtilafil Eimmeh, El Usmani 956 Tefsirul Kurtubi, 1/ 27
953 954
278

Kae Gazali: Osmi adab u;enja Kurana je da na poetku kae: Euzu Billahis semiil alimi mine ejtanir radimi. Rabbi euzu bike min hemezati ejatini ve euzu bike rabbi en jahdurun a zatim da proui Kul Euzu bi Rabbin Nas i Fatihu a kada zavri sa uenjem da kae: Sadakallahu teala ve bellega resuluhu sallallahu alejhi ve sellem Allahmmenfeana bihi ve barik lena fihi Elhamdu lillahi rabbil alemin ve estagfirullahe hajjel kajjum.957
Kae Bejheki: Kae Ahmed: Biljei se o hatma dovi daif hadis od Poslanika, a.s., ali ulema hadisa olakava u primanju onoga to se odnosi na dove i dobra djela ako u senedu nema nekog ko je optuen za la. Ali ibn Husejn je spominjao od Poslanika, a.s., da je on, kada bi zavrio Kuran zahvaljivao Allahu a zatim bi rekao: El hamdu lillahi rabbil alemin vel hamdu lillahillezi halekas semavati vel erda ve dealez zulumati ven nur summellezine keferu bi rabbihim jadilune la ilahe illallahu ve kezebel adilune billahi ve dallu dalalen beida la ilahe illallahu ve kezebel murikune billahi minel arabi vel medusi vel jehudi ven nesara ves saibine ve meniddea lillahi veleden ev sahibeten ev nida ev ibhen ev meselen ev semijje ev adlen. Fe ente rabbena azamu min en tettehize eriken fima halekte vel hamdu lillahillezi lem jettehiz sahibeten ve la veleden ve lem jekullahu erikun fil mulki ve lem jekullehu velijjun minez zulli ve kebbirhu tekbira. Allahu ekber kebira vel hamdu lillahi kesira ve subhane bukreten ve esila vel hamdu lilahillezi enzele ala abdihil kitabe ve lem jedal lehu iveda. Kajjimen pa je prouio sve do in jekulune illa keziba. Elhamdulillahillezi lehu ma fis semavati ve ma fil erdi ve lehul hamdu fil ahireti ve huvel hakimul habir. Jalemu ma jelidu fil erdi ajet. Vel hamdu lillahi fatiris semavati vel erdi dva ajeta. Vel hamdu lilahi ve selamun ala ibadihillezinestafa. AAllahu hajrun emma jurikun. Belillahu hajrun ve ebka ve ahkemu ve ekremu ve edellu ve azamu mimma jurikune vel hamdu lillahi bel ekseruhum la jalemune Sadakallahu ve belegat rusuluhu ve ene ala zalikum mine ahidine. Allahumme salli ala demiil melaiketi vel murseline verham ibadekel muminine mines semavati vel erdi, vahtim lena bi hajri veftah lena bi hajrin ve barik lena fil Kuranil azimi venfeana bil
957
Ihja Ulumi Din, Ebu Hamid El Gazali, 1/ 278
Sami Deko
ajati vez zikril hakimi, rabbena tekabbel minna inneke entessemiul alim. 958
279
Biljei Kurtubi: Kae Ibn Abas: Kada eni njeno dijete postane teko napisae joj se na papiru dvije reenice i dva ajeta i ona e to piti i time se kupati. Te dvije reenice i dva ajeta su: Bismillahir rahmanir rahim la ilahe illallahul azimul halimul kerim. Subhanallahi rabbis semavati ve rabbil erdi ve rabbih aril azim. Ke Ennehum jevme jerevneha lem jelbesu illa aijjeten ev duhaha. Ke ennehum jevme jerevne ma jedune lem jelbesu illa saaten min neharin belagin fe hel jehliku illel kavmul fasikun. Sadakallahul Azim.959 Dovoljan nam je Ibn Abbas kao primjer. Takoe, Ibn Kesir na mnogo mjesta u svojim knjigama nakon spominjanja ajeta spominje Sadakallahul azim. U El Bidaje ven Nihaje: Fela ve rebbike la juminune hatta juhakkimuke fima edere bejnehum summe la jedidu fi enfusihim hareden mimma kadajte ve jusellimu teslima.Sadakallahul Azim.960 to se uleme hanefijskog mezheba tie, veina njih smatra da izgovaranje Sadakallahul Azim u namazu ne kvari namaz a da je to bidat ili pokueno van namaza, sigurno bi ga kvarilo. Kae Ibn Nudejm u El Bahrur Raik: Kae se u El Hanije i El Zahirijje: Ako imam proui ajet u kome je podstrek ili podsticaj pa muktedija kae Sadakallahul Azim to je greka ali mu nee pokvariti namaz.961
U Muhammedovom Mebsutu se kae: ta misli ako je ovjek iza imama pa imam zavri sa surom i on kae Sadakallahul azim, je li to mekruh? Pa je rekao: Ja vie volim da uti i slua. Pa je pitao: a ako to kae, hoe li mu biti pokvaren namaz? Pa je odgovorio: Ne, njegov namaz je potpun ali je bolje da uti.962
uabul Iman, Bejheki, 2/ 372 Tefsirul Kurtubi, 16/ 188 960 El Bidaje Ven Nihaje, Ibn Kesir, 13/ 119 961 El Bahrur Raik, Ibn Nudejm, 2/ 8 962 El Mebsut, Muhammed ibn Hasen E ejbani, 1/ 204
958 959
280
Muzika uz Ilahije
Kae imam Gazali: Muzika moe da bude lijek ako se upotrijebi na pravi nain meutim ni sa lijekom ne treba pretjerivati jer i lijek moe postati otrov. Onaj koji ima znanja o lijeenju ovjekove due i srca zna da je sluanje muzike ( uz ilahije i sl. a ne muzike koju pevaju nai pjevai) dobar lijek u kojem nema nekog zla.963
Kae Sultanul ulema El Izz ibn Abdusselam: Pjesma bez muzike ili sa njom nekada moe da bude sredstvo za popravljanje stanja srca...964 Kae Imam Kurtubi nakon to je naveo hadis o upotrebi defa u vrijeme svadbi: Isto tako su dozvoljeni i drugi instrumenti koji su poznati po njihovom korienju na svadbama i veseljima ako se ne preteruje sa njihovim sluanjem.965 Kae Ibn Hazm: Djela se cijene prema namjerama pa ko bude zanijetio sluanje muzike da bi bio nepokoran Allahu onda je on grjenik a ko zanijeti sluanje da bi zadobio elana za vrenje Allahovih naredbi onda je dozvoljeno, isto tako je i sa onim ko zanijeti oputanje uz muziku kako bi posle toga mogao da se prepusti drugim psihikim i fizikim aktivnostima koje vode Allahovom zadovoljstvu. A ako je neko slua bez ikakvog nijeta onda je taj postupak zabranjen.966 Iako ovo nisu govori hanefijskih uenjaka u hanefijskom i u svim drugim usulima stoji pravilo: Ne negira se ono u emu ima razilaenja ve samo ono po emu su svi saglasni.968
El Furu, Ibn Muflih El Hanbeli, str. 236. Et Tad Vel Iklil, El Abderi El Maliki, 2/ 62 965 Tefsir Kurtubi, 14/ 54 966 El Muhalla, Ibn Hazm, 7/ 567 967 Nejlul Evtar, evkani, 8/ 118 968 El Bejan, Muftija Egipta Ali Duma, str. 353.
963 964
Kae evkani nakon to je citirao hadis o muzici: Govor Boijeg Poslanika da je muzika batil ne znai da je ona haram ve samo ponitava njenu korist.967
Sami Deko
Predgovor ........................................................................................................... 5 Uvod ........................................................................................................................ 7 Metode vehabija ........................................................................................... 8 Neke greke vehabijskih imama i opasnosti vehabijskog uenja: ........................................................................................................... 17 Earije, Maturidije i Vehabije u Hadisu.......................................... 21 Poglavlje o Islamskom Vjerovanju.......................................................... 27 Metodologija nauno istraivakog rada kod Muslimana ........ 29 1.)Prenesena predaja .............................................................................. 29 2.) Tvrdnja ................................................................................................... 30 1.) Utvrivanje istine nunom povezanou ................................ 31 Vrste nune Povezanosti:...................................................................... 31 1.) Nejasna neophodnost ................................................................ 31 2.) Jasna Neophodnost u optem znaenju ............................. 31 3.) Potpuno Jasna Neophodnost .................................................. 32 2.) Utvrivanje Istine Analogijom ..................................................... 32 Svojstvo .............................................................................................................. 33 Pravila Ehli Sunnet Vel Demata prilikom pripisivanja Allahu, d.., uzvienih svojstava ............................................................................ 34 Odgovor na neke zablude vezane za ovo pitanje........................ 40 Sifetu nefsijje el vudud (Postojanje) ................................................ 43 1.) Nemogunost prevagivanja jedne stvari nad drugom bez uzronika ..................................................................................................... 43 2.) Neispravnost Teorije Lanca .......................................................... 44 3.) Neispravnost teorije kruga............................................................ 45 Sifat selbijjeh .................................................................................................... 47 -El kidem ...................................................................................................... 47 -El Beka ......................................................................................................... 47 -Muhalefetun lil havadis ........................................................................ 48 Allahova apsolutna razliitost od stvorenja ................................. 49 -Kijam bi nefsihi ........................................................................................ 50 - Vahdanijet ................................................................................................. 50 Sifatun zatijeh .................................................................................................. 52 -El Hajat ( ivot ) ....................................................................................... 52 -El Kudret ( mo ) ..................................................................................... 52 - Et Tekvin ( stvaranje ) ......................................................................... 53
281
Sadraj
282

- El Ilm ( znanje ) ....................................................................................... 54 -El Kelam ( govor ) ................................................................................... 55 -Es Semu ( sluh ) ...................................................................................... 58 -El Besar ( vid ) .......................................................................................... 59 -El Iradet ( volja ) ...................................................................................... 60 - Iradet ovjeka naspram Iradeta Uzvienog .......................... 60 - Razlika izmeu volje i zadovoljstva ......................................... 61 Tumaenje nejasnih ajeta i hadisa .......................................................... 63 Tefvid ............................................................................................................. 63 Vrste tefvida: .............................................................................................. 63 Tefvid znaenja je: .............................................................................. 63 Tefvid naina je: ................................................................................. 64 Tefvid kod selefa ................................................................................ 64 Tevil ............................................................................................................... 66 Definicija: ............................................................................................... 66 Tevil u Kuranu ................................................................................... 66 Tevil u sunnetu ................................................................................... 67 Razlika izmeu Tevila i Tefsira ................................................... 68 Allah, d.., nije tjelesan, nije supstancija niti akcidencija, nema ruke, noge, oi ............................................................................................. 70 Imamet ................................................................................................................ 82 Neispravnost imenovanja dvojice imama ..................................... 82 Ko je najprei za Imamet ....................................................................... 82 Imamet najboljeg ...................................................................................... 84 Bezgrjenost Imama ................................................................................ 84 Nasleivanje imameta ............................................................................ 85 Imamet se dobija izborom a ne tekstom ........................................ 85 Hilafet Ebu Bekra ...................................................................................... 88 Hilafet Omer El Faruka........................................................................ 101 Hilafet Osmana ....................................................................................... 102 Hilafet Alije ............................................................................................... 104 Allah, d.., nema Ruke .............................................................................. 106 Allah, d.., nema Desnu Stranu ............................................................ 118 Allah, d.., nema Prste.............................................................................. 121 Allah, d., nema svojstvo Smijeha....................................................... 124 Allah, d.., nema Potkoljenicu .............................................................. 126 Allah, d.., nema Oi .................................................................................. 128 Allah, d.., nema Lik .................................................................................. 132
Sami Deko
Allah, d.., nema Nogu i Stopalo ...........................................................138 Allah, d.., nema Lice .................................................................................140 Allah, d.., se ne sputa, ne dolazi niti pomjera .............................144 Istiva...................................................................................................................148 Kursijj ................................................................................................................155 Tumaenje hadisa: Gdje je Allah ........................................................156 Poglavlje o Fikhu ..........................................................................................161 Izvori koji dovode do istine .....................................................................163 1.) Kuran....................................................................................................163 2.) Sunnet ...................................................................................................164 3.) Idma.....................................................................................................164 4.) Kijas .......................................................................................................165 5.) Razumski dokazi ..............................................................................166 Taklid .................................................................................................................167 Koji mezheb trebamo slijediti? .........................................................170 Novotarije ........................................................................................................173 Mesh po arapama .......................................................................................185 Potiranje vrata ...............................................................................................187 Odgaanje Sabaha do pred izlazak Sunca .........................................187 Izgovaranje nijjeta .......................................................................................188 Razmak izmeu nogu treba biti etiri prsta .....................................190 Podizanju ruku naspram uiju prilikom poetnog tekbira ........192 Mjesto gledanja u namazu ........................................................................194 Dranje ruku ispod pupka ........................................................................195 Za koji deo ruke se drzi?......................................................................197 Dranje ruku na prsima odstupanje od etiri mezheba ..........197 Bismila se ui u sebi ....................................................................................200 Izgovaranje Amin u sebi ............................................................................201 Nije obavezno uenje iza Imama ...........................................................202 Podizanje ruku u namazu je derogirano ............................................204 Sputanje koljena prije ruku ...................................................................210 Podizanje kaiprsta na sjedenju ............................................................213 Sunneti prije ikindije i prije jacije .........................................................215 Vitr je Vadib ..................................................................................................215 Vitr je tri rekata .............................................................................................217 Redosled je obavezan u naklanjavanju ...............................................219 Zajedniki Zikr ...............................................................................................220 Zikr naglas .......................................................................................................222
283
284

Zikr posle preklanjanih Sunneta........................................................... 226 Upotreba Tespiha ........................................................................................ 228 Dova posle selama....................................................................................... 233 Podizanje ruku prilikom uenja dove nakon namaza ............................................................................................... 236 Aminovanje na imamovu dovu.............................................................. 238 Uenje Fatihe nakon dove........................................................................ 242 Potiranje lica nakon dove ........................................................................ 244 Uenje dva Ezana za Dumu namaz .................................................... 246 Sunneti prije i poslije dzume .................................................................. 247 Pokuenost namaza kada se imam popne na minber.......................................................................................... 248 Klanjanje Podne namaza nakon Dume ............................................ 251 Nafile se klanjaju etiri po etiri ........................................................... 254 Salatu Regaib ................................................................................................. 254 Broj rekata Teravih namaza ................................................................... 256 Sunnet je uzdizanje kabura a ne poravnavanje ............................. 259 Telkin ................................................................................................................ 260 Klanjanje u Damiji u ijoj je blizini mezarje .................................. 262 Mevlud .............................................................................................................. 266 Poklanjanje sevapa umrlim..................................................................... 269 Uenja Kurana na Mezarju ..................................................................... 276 Uenje Sadakallahul Azim........................................................................ 277 Muzika uz Ilahije .......................................................................................... 280

Vehabizam Najopasnija Novotarija - Sami Dzeko

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vehabizam Najopasnija Novotarija - Sami Dzeko

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vehabizam, najopasnija novotarija