Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Memorandum SANU

Memorandum SANU

Ratings: (0)|Views: 163 |Likes:
Published by api-3699800
Kompletan tekst memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti
Kompletan tekst memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti

More info:

Published by: api-3699800 on Oct 15, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/18/2014

pdf

text

original

GRUPA AKADEMIKA SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI O
AKTUELNIM DRU\u0160TVENIM PITANJIMA U JUGOSLAVIJI 1986. GODINE

Zastoj u razvoju dru\u0161tva, ekonomske te\u0161ko\u0107e, narasle dru\u0161tvene napetosti i otvoreni me\ue000unarodni sukobi izazivaju duboku zabrinutost u na\u0161oj zemlji. Te\u0161ka kriza je zahvatila ne samo politi\u010dki i privredni sistem ve\u0107 i celokupni javni poredak zemlje. Svakodnevne su pojave : nerad i neodgovornost na poslu, korupcija i nepotizam, odsustvo pravne sigurnosti, birokratska samovolja, nepo\u0161tovanje zakona, rastu\u0107e nepoverenje me\ue000u ljudima i sve bezobzirniji individualni i grupni etatizmi. Raspadanje moralnih vrednosti i ugleda vode\u0107ih ustanova dru\u0161tva, nepoverenje u sposobnost onih koji donose odluke pra\u0107eni su apatijom i ogor\u010denjem naroda, otu\ue000enjem\u010doveka od svih nosilaca i simbola javnog poretka. Objektivno ispitivanje jugoslovenske stvarnosti dopu\u0161ta da se sada\u0161nja kriza zavr\u0161i socijalnim potresima sa nesagledivim posledicama, ne isklju\u010duju\u0107i ni tako katastrofalan ishod kao \u0161to je raspad jugoslovenske dr\u017eavne zajednice. Pred onim \u0161to se zbiva i \u0161to se mo\u017ee dogoditi niko nema pravo da zatvara o\u010di. Pogotovu na to nema pravo najstarija ustanova nau\u010dnog i kulturnog stvarala\u0161tva u ovom narodu.

Srpska akademija nauka i umetnosti smatra se obaveznom da u ovom sudbonosnom trenutku saop\u0161ti svoja vi\ue000enja dru\u0161tvenog stanja sa ube\ue000enjem da time doprinosi tra\u017eenju izlaza iz sada\u0161njih neda\u0107a. Priroda ovog dokumenta, me\ue000utim, ne dozvoljava udaljavanje od klju\u010dnih pitanja jugoslovenske stvarnosti. Na \u017ealost, jedno od tih pitanja je neodre\ue000en i te\u017eak polo\u017eaj srpskog naroda, koji je novijim zbivanjima doveden u centar pa\u017enje.

Kriza jugoslovenske privrede i dru\u0161tva
1.Privredna kriza traje ve\u0107 pet godina, a izlaz iz nje nije na vidiku. Sa proizvodnom

stopom rasta dru\u0161tvenog proizvoda od 0.6 % u periodu 1981 \u2013 1985, Jugoslavija se na\u0161la u dru\u0161tvu privredno najmanje uspe\u0161nih zemalja u svetu. Ni ostali pokazatelji razvoja nisu ute\u0161ni. Nezaposlenost od preko jednog miliona zatvara perspektivu mladoj generaciji da u dogledno vreme re\u0161i svoje egzistencijalno pitanje meru rasta zaposlenosti odredili su socijalni motivi. Me\ue000utim, takav porast u uslovima stagnacije proizvodnje imao je za posledicu sni\u017eenje produktivnosti rada. Bruto akumulacija i realan li\u010dni dohodak opali su za jednu tre\u0107inu. Suficit platnog bilansa, kona\u010dno postignut zahvaljuju\u0107i politici realnog kursa i restrikcijama svih vidova potro\u0161nje, jedini je pozitivan rezultat nastojanja da se kriza pre vazi\ue000e. No odr\u017eavanje spoljnoekonomske likvidnosti valja ocenjivati u svetlu visoke zadu\u017eenosti, gubljenja ekonomske samostalnosti zemlje u vo\ue000enju ekonomske politike, a donkle i politike razvoja, kao i sve nesre\ue000enijeg stanja privrede, koja nikako ne uspeva da iza\ue000e na putanju efikasnog privre\ue000ivanja. Iz takvog se stanja rasplamsava inflacija koja razara sve ekonomske kriterije i motive, pokazuju\u0107i istovremeno nemo\u0107 dru\u0161tva da kanali\u0161e neukro\u0107ene privredne tokove.

\u0160to vreme vi\u0161e odmi\u010de, sve je jasnije da se izlaz iz krize ne mo\u017ee na\u0107i bez temeljnih promena u privrednom i politi\u010dkom sistemu. Naro\u010dito zabrinjava \u0161to zvani\u010dna politika izbegava da prizna prave uzroke ekonomske krize, bez\u010dega se ne mogu preduzeti ni prave mere za ozdravljenje privrede. Izbegavanje je utoliko manje razumljivo \u0161to su ekonomske analize ta\u010dno utvrdile te uzroke. Suprotno poku\u0161ajima da se ovi uzroci svedu na neadekvatno reagovanje ekonomske politike u razdoblju 1976 \u2013 1980. godine, analize su ukazale da

Nikol
a

Digitally signed by Nikola
DN: cn=Nikola, o, ou,
email=velimirovic@nadlanu.com,
c=YU
Date: 2008.02.29 09:15:44 +01'00'

za\u010detke krize treba tra\u017eiti u \u0161ezdesetim godinama, kada privredni razvoj po\u010dinje da malaksava, da bi 1980. bio kona\u010dno zaustavljen. Tada\u0161nja privredna reforma imala je i dobrih zamisli, kao \u0161to su debirokratizacija privrede, davanje ve\u0107eg prostora tr\u017ei\u0161tu, uklanjanje dispariteta cena, integracija jugoslovenske privrede u svetsku. Na\u017ealost, samo je disparitet cena unekoliko smanjen, ali ne i potpuno otklonjen, dok ostale zamisli nisu bile ni delimi\u010dno ostvarene. Tome nasuprot, nasre\u0107ne improvizacije u strategiji razvoja i neuspela re\u0161enja u privrednom sistemu ne samo \u0161to su ostala, vo\u0107 su do\u017eivela jo\u0161 neuspelija uobli\u010davanja sedamdsetih godina.

Privredni razvoj se na\u0161ao na stranputici ve\u0107 u \u0161ezdesetim godinama, kada je 1964.g. opozvan Petogodi\u0161nji plan 1961 \u2013 1965. godine, koji je, u nastojanju da otkloni uska grla porast proizvodnja sirovina i energije postavio kao najva\u017eniji zadatak. Dobro je poznato da ova uska grla ni do danas nisu otklonjena. Da nevolja bude naro\u010dito velika, postarala se strategija razvoja sa svoja dva krupna proma\u0161aja. Prvo, ona nije uva\u017eavala osnovni zahtev optimalnog razvoja privrede, da proizvodne\u010dinioce koristi srazmerno njihovoj raspolo\u017eivosti. Opredeljuju\u0107i se za ve\u0107u upotrebu dru\u0161tvenog kapitala, koji je kod nas najoskudniji\u010dinilac - strategija je u isti mah \u0161tedela \u017eivi rad koji je najobilniji\u010dinilac proizvodnje, jugoslavija se u me\ue000unarodnu podelu rada nije uklju\u010dila sa\u010diniocem koji joj daje komparativne prednosti. Privredni razvoj je zbog toga neizbe\u017eno bio suboptimalan, a istovremeno je otvaran \u0161irok prostor za eksplozivno \u0161irenje nezaposlenosti. Drugi strategijski poma\u0161aj bio je u o\u010dekivanju da\u0107e porast realnog li\u010dnog dohotka, bez preduzimanja drugih mera, biti sna\u017ean pokreta\u010d rasta produktivnosti rada i proizvodnje po uzoru na razvijene zemlje. Me\ue000utim, primena ove koncepcije u jugoslovenskim uslovima ubrzo se pokazala kao pogre\u0161ka sa mnogim ekonomskim posledicama.

Proma\u0161aja je bilo naro\u010dito mnogo u izboru osnovnih re\u0161enja u privrednom sistemu, pre svega, planiranje je temeljno razoreno. Za drugu polovinu \u0161ezdesetih godina petogodi\u0161nji plan uop\u0161te nije donet, a kasniji petogodi\u0161nji planovi, bez neophodne podr\u0161ke sredstava i mera, ostali su deklaracije koje nikog nisu obavezivale. Ukidanjem planiranja uga\u0161ene su koordiniraju\u0107e funkcije federacije, a sputavanjem snaga tr\u017ei\u0161ta gu\u0161ena je unicijativa privrede. Druga\u010dije re\u010deno, niti je privreda usmeravana, niti je prepu\u0161tena zakonima samoregulisanja. Poku\u0161aj da dogovaranje i sporazumevanje zamene plan i tr\u017ei\u0161te pokazao se potpuno neuspe\u0161nim. Sistem u kojem svi sa svima treba da se sporazumevaju o svemu nije imao nikakvog izgleda da dobro funkcioni\u0161e. Zbog toga se moralo, vi\u0161e nego \u0161to to mo\u017ee biti delotvorno, apelovati na \u201esubjektivne snage\u201c i preduzimati politi\u010dko-propagandne kampanje radi regulisanja privrednih tokova.

Decentralizacija, prvobitno zami\u0161ljena kao oslobo\ue000enje privrede od birokratskih snaga, izrodila se u dezintegraciju po teritoriji i po privrednim granama. Stvoreno je osam privrednih podru\u010dja sa nacionalnim ekonomijama kao ideolo\u0161kom podlogom. Jedinstveno jugoslovensko tr\u017ei\u0161te bilo je time razbijeno. Republike i pokrajne su sve vi\u0161e zaokru\u017eivale i zatvarale svoje privrede. Na ovu \u201erepublikanizaciju\u201c privrede nadovezala se atomizacija postoje\u0107ih preduze\u0107e u idu Osnovnih Organizacija Udru\u017eenog Rada. To je bio jedon od najmanje o\u010dekivanih koraka. Usitnjena preduze\u0107a vapila su za integracijom, ne bi li iskoristila prednosti ekonomije velikog obima, a do\u017eivela su, sa osamostaljivanjem osnovnih organizacija udru\u017eenog rada, dalje usitnjavanje. Tako su dva vida dezintegracije odvukla privredu na antiistorijske puteve razvoja. Jednoj privredi se ni\u0161ta gore ne mo\u017ee dogoditi.

Proma\u0161aji u strategiji razvoja, ukoliko se o osmi\u0161ljenoj strategiji uop\u0161te mo\u017ee govoriti,
kao i mnogi nedostaci privrednog sistema izrazili su se u opadanju ne samo stope rasta

proizvodnje i zaposlenosti, ve\u0107 i u kvalitetu privre\ue000ivanja od\u010dijeg je porasta, ina\u010de, zavisio i uspeh mnogih zamisli privredne reforme. Stopa rasta individualne produktivnosti rada u periodu 1966-1979. godine, kada se poku\u0161alo sa uvo\ue000enjem intenzivnog razvoja, bila je ni\u017ea nego u periodu ekstenzivnog razvoja 1953-1965. godine. Motivi radnika za pove\u0107anje produktivnosti rada nisu oja\u010dani uprkos naglom usponu realnog li\u010dnog dohotka. Ova za nosioce ekonomske politike neo\u010dekivana tendencija, koliko dokazuje neodr\u017eivost koncepcije da je porast li\u010dne potro\u0161nje dovoljan da pokrene\u010ditav razvoj, toliko otkriva neotklonjive slabosti oficijalno prihva\u0107ene \u201edogovorne ekonomije\u201c li\u0161ene ekonomske prinude na rad.

Produktivnost dru\u0161tvenog kapitala do\u017eivela je\u010dak i goru sudbinu. Efikasnost investicija je posle 1965. godine po\u010dela brzo opadati. Proma\u0161aji u privrednom sistemu davali su pogre\u0161ne signale preduze\u0107ima i dru\u0161tveno-politi\u010dkim zajednicama u dono\u0161enju inveticionih i drugih odluka. Autarkija republi\u010dkih i pokrajinskih privreda nije vodila ra\u010duna o optimalnoj strukturi jugoslovenske privrede, niti o opasnostima stvaranja suvi\u0161nih kapaciteta. \u0160iroko i nedovoljno promi\u0161ljeno kori\u0161\u0107eni su investicioni krediti koje je inflacija ve\u0107im delom otpisivala. Obaveza da finansiraju op\u0161tu i zajedni\u010dku potro\u0161nju iz dohotka sopstvene privrede navodila je op\u0161tine da bez mnogo razmi\u0161ljanja ulaze u nove investicije. Bilo zbog nedostatka informacija, bilo \u0161to osnovna struktura investicija nije planirana, izgra\ue000eni su su suvi\u0161ni proizvodni kapaciteti. Atomizovana, za privredne grane i teritorije vezana akumulacija otvorila je \u0161irok front nedovr\u0161enih investicija sa dugim periodom gradnje, ukoliko su ove investicije uop\u0161te bile dovr\u0161ene. Usitnjena akumulacija u patuljastim bankama navodila je investitore da sa malim sredstvima ostvare \u0161to ve\u0107i dohodak i zaposlenost, \u0161to je dovelo do izgradnje suvi\u0161nih kapaciteta u prera\ue000iva\u010dkoj industriji i nedovoljnih proizvodnih kapaciteta za proizvodnju sirovina i energije. Povr\u0161no prou\u010deni projekti bili su uzrok velikih investicionih proma\u0161aja. Ekonomske i dru\u0161tvene sankcije za pogre\u0161na ulaganja nisu postojale; politi\u010dari su ostajali u senci iako su\u010desto odlu\u010duju\u0107e uticali na investicione odluke. Svi navedeni\u010dinioci ni\u017ee efikasnosti investicija opredeljeni su privredno-sistemskim re\u0161enjima. Prema tome, proma\u0161aji u privrednom razvoju i privrednom sistemu, materijalizovanu u opadanju ukupne produktivnosti privrede (produktivnosti rada i kapitala uzetih zajedno) osnovni su uzrok krize jugoslovenske privrede.

Odgovornost za krizu snosi i ekonomska politika sedamdesetih godina koja nije koristila prave mere za naknadna prilago\ue000avanja. Neutrlisanje uticaja ukupne produktivnosti i pogor\u0161anje uslova razmene zbog skoka cena nafte iziskivalo je druga\u010diju raspodelu ukupnog dohotka radi odr\u017eavanja stope inflacije. Nepostojanje politike dohotka koja bi dru\u0161tveno uredila odnose izme\ue000u razli\u010ditih vidova potro\u0161nje bilo je utoliko sudbonosnije \u0161to ni jenjavanje izvoza nije spre\u010deno uobi\u010dajenom politikom realnog kursa dinara i drugim merama. Svi ovi nedostaci, naro\u010dito od kada su se izrazili u spoljno-ekonomskoj nelikvidnosti prinudili su ekonomsku politiku na zakasnele restrikcije svih vidova potro\u0161nje koje su mogle spre\u010diti dalje produbljivanje krize, ali ne i njeno izbijanje.

Uzroci privrednih neda\u0107a ne daju se potpuno razumeti bez uticaja ekonomske filosofije kojom se nadahnjivao privredni sistem. Zapostavljanje ekonomskih zakonitosti i prinude, oslanjanje vi\u0161e na svest ljudi nego na interese kao motive ekonomskog pona\u0161anja, priznavanje \u017eivog rada kao jedinog stvaraoca dohotka, nepotpuno uva\u017eavanje tro\u0161kova i ekonomskih kategorija u njihovom realnom izrazu sastavni su delovi zvani\u010dno prihva\u0107ene ekonomske filosofije i onih institucionalnih re\u0161enja koja su u praksi imala utoliko te\u017ee posledice \u0161to su u\u017eivala ideolo\u0161ku podr\u0161ku\u010dak i onda kada su se o\u010digledno sukobljavala sa zahtevima ekonomske racionalnosti. Izme\ue000u ostalog, i time se obja\u0161njava trpeljivost prema

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->