1 Predavanja N. Petkovia 2004/05.

godine

Moderna se deli na:

1. Parnasovstvo (prednost daje slici) 2. Simbolizam (prednost daje muzici) 3. Impresionizam (stvara se slika pomou boja, oblika, svetlosti, jena od najlepih impresionistikih slika nae moderne proze je slika iz Koieve ''Mrgude'' scena pranja vea na potoku bela koulja + erdan oko vrata + svetlost sunca + bljesak vode a kasnije bela koulja + crvena krv. U ovoj izvanrednoj impresionistikoj slici prepoznajemo i glasoviti postpak ouavanja/oneobiavanja V. kolovskog slika Mrgudinih nogu (erotsko) koje kao da se prelamaju u vodi (udno). 4. Naturalizam

Celokupna knjievnost XX veka moe se podeliti na:

1. Modernu od kraja XIX veka do poetka I svetskog rata 2. Avangarda 20-e i 30-e godine XX veka 3. U drugoj polovini XX veka dolazi do obnove moderne knjievnosti 4. Modernizam obeleava period od 40/50-ih godina do 70-igh godina XX veka 5. Knjievnost s kraja XX veka do danas je postmodernizam s tim to ovaj naziv nije u potpunosti adekvatan jer istorija knjievnosti uvek kaska za razvojem same knjievnosti.

Stilska formacija je razvojini period u knjievnosti iza kog se nalazi vremenski period koji se podudara sa razvojem knjievnosti kao umetnosti. Unutar stilske formacije postoje pravci ili kole, struje. Stilska formacija zapravo predstavlja stilski kompleks, skup crta ili osobina koji nam odmah omoguavaju da prepoznamo neki tekst. Knjievnost, pre svega, treba shvatiti u modernom smislu, kao komunikacioni sistem,

2 sistem znakova. Pisac inkodira svoju poruku, odnosno, ubacuje je u knjievni tekst. italac vri dekodiranje te poruke/informacije izdvajajui je iz teksta.

Svaki komunikacioni akt se sastoji iz 6 osnovnih sastavnih delova:

1. Onaj ko alje materijalnu poruku. 2. Onaj ko prima materijalnu poruku. 3. Kod koji otkriva smisao poruke. 4. Materijalna poruka. 5. Komunikacioni kanal, skup veza koji omoguava da poruka bude preneena to moe biti vazduh kroz koji teku rei ili papir na kome su rei ispisane. 6. Predmet o kome se govori ili referent.

Ako se u centru komunikacionog akta nae:

1. Onaj ko alje poruku onda govorimo o EKSPRESIVNOJ FUNKCIJI. 2. Onaj kome se alje IMPRESIVNA FUNKCIJA. 3. Ono o emu se govori REFERENTNA FUNKCIJA. 4. Ako proveravamo da li radi komunikacioni kanal FATIKA FUNKCIJA (Tako kod Rastka Petrovia u ''Ljudi govore'' postoji neprekidan, gotovo besmislen dijalog a on u stvari govori o ovekovoj potrebi za komunikacijom, priom, kontaktom, za odranjem tog komunikacionog kanala). 5. Kada je sam kod u centru METAJEZIKA FUNKCIJA. 6. Ako smo usresreeni na samu poruku onda je re o PESNIKOJ KNJIEVNO-UMETNIKOJ FUNKCIJI. Na osnovu ovih funkcija mi izdvajamo najoptije osobine pojedinih ili svih stilskih formacija. Tako u romantizmu dominiraju pesnikova oseanja, njegovo lirsko ''ja'' to znai da u knjievnom tekstu i stilskoj formaciji u celini dominira onaj ko prenosi poruku, odnosno ekspresivna funkcija. Realizam je

3 usresreen na stvarnost, na njeno hladno, objektivno, verno prikazivanje. Znai da u realizmu kao stilskoj formaciji koja nastoji da se to preciznije izrazi dominira referentna funkcija. MODERNA je vreme kada se knjievnost najzad shvata kao umetnost i kada se tei umetnikom savrenstvu a u centru panje je sam knj. tekst, kako je nainjen, kakve su slike, ritam, epoha, stil, stih i otuda u moderni dominira pesnika funkcija. U AVANGARDI pisci se bune protiv svih knj. konvencija, rue sisteme i tradicije, rue samu umetnost i okreu se protiv jezika knjievnosti, protiv samog koda i zato u avangardi dominira metajezika funkcija.

Moderna

Moderna, kao stilska formacija, u potpunosti je usmerena na knjievni tekst/poruku. Zato je jedno o dominantnih pitanja u pristupu modrenoj knjievnosti Kako je ustrojen knj. tekst? Kako se prenosi estetska informacija? Zato od Nedia na ovamo unutranji pristup u prouavanju knj. postaje dominantan. U Evropi se moderna javila u drugoj polovini XIX veka a kod nas u poslednjoj deceniji XIX veka s tim to u prozi moderna poinje dezintegracijom realizma. U poeziji razlikujemo dva pravca ili kole parnasovstvo i simbolizam. Promene koje e se desiti u evropskoj poeziji sredinom XIX veka gotovo iskljuivo dolaze iz Francuske. Knjiga koja e napraviti potpuni preokret na polju poezije je Bodlerovo ''Cvee zla'' iz 1857. Niko Bodlera nije tumaio kao parnasovca ve kao preteu simbolizma sa uvenim ''Vezama''. Svoju zbirku pesama Bodler je posvetio ''arobnjaku francuskog jezika'', zaetniku i najznaajnijem pesniku-parnasovcu, Teofilu Gotjeu. Gotje je 1852. objavio zbirku pesama ''Emajli i kameje'' (emajli svetlucavi ukrasi na enskoj haljini, ljokice). To je neangaovana poezija, bez velikih tema, poezija koja bei od sveta i zatvara se u kulu od slonove kosti, poezija istih oseanja, umetnost radi umetnosti ili larpurlartizam. Jo jedan znaajan pesnik-parnasovac koji neguje kult lepote smatrajui da je samo ono to je lepo i dostojno poezije je Lekont de Lil. De Lil je 1852. izdao zbirku pesama ''Varvarske poeme'' oze Marija de Heredija sa svojom uvenom zbirkom ''Trofeji'' insistira na pesnikom zanatu . Sonet je najsavrenija pesnika forma i stoga pogodna za iskazivanje jednako savrene pesnike vetine. Posle Petrarke Heredija pie najbolje sonete a kod nas ih je sjajno preveo Momilo Nastasijevi.

4 Jo jedan znaajan parnasovac bio je Sili Pridom. ( O francuskim parnasovcima i njihovom uiticaju na nau modernu poeziju vie u V. R. Kouti ''Parnasovci i simbolisti u Srba''). Parnasovci su se okupljali oko zbornika ''Savremeni Parnas'' koji je izlazio u Parizu 60ih godina XIX veka.

Stilske crte parnasovske poezije:

1. KULT LEPOTE, lepo je ono to je harmonino, skladno, jasnih proporcija. 2. SAVREN PESNIKI ZANAT ako je prvi stih pesme opevan u simetrinom 8-ercu (4+4) i trohejskom ritmu, svi stihovi moraju biti takvi. Rima mora ista, bogata, ispravna, postoje prenosi i opkoraenja. Na najbolji pesnik-''zanatlija'' je M. Raki. 3. Svaki knj. pravac se oslanja na neku drugu umetnost a u sluaju parnasovstva to je LIKOVNA UMETNOST A KLJUNO JE VAJARSTVO. Poezija je kao skulptura i zato de Lil savetuje: '' Strui, vajaj, cizeliraj.'' 4. U poeziji parnasovaca pretee SLIKA, deskripcija, opis i ona je plastina, izrazito reljefna, srezana, pomalo statina a dalji razvoj pesnitva e je uiniti dinaminom. 5. MUZIKA, parnasovci zahtevaju metriki regulisan ritam (muzika u poeziji podrazumeva ritam+intonaciju). 6. Tematika, parnasovci se okreu antici, opevaju kip ili statuu otuda ne treba da udi to je rani Pukin, dok se jo ugledao na klasicizam i opevao kip i antike uzore, postao Iliev uzor. Poezijom dominira antiki svet hetera, Venus, Julija i sl. Ili kod nas peva o ''Tibulu'', o neprirodnoj, udnoj ljubavi pesnika Tibula prema kipu Venusa. Ovakve pesme ne treba shvatiti bukvalno jer u poeziji parnasovaca dominira ALEGORIJA.

Dui 1904. pie parnasovsku poeziju. Kakva je to poezija i ta je to to je alegorija a nije simbol? U bukvalnom prevodu sa grkog alegorija znai rei jedno a misliti drugo, uspostavljanjem paralelizma izmeu bukvalnog i prenesenog znaenja. Ako je to preneseno znaenje uvek jednoznano, ako se moe precizno, pojmovno odrediti onda je re o alegoriji. Ali ako to znaenje nije

5 jednoznano ve vieznano, ako ne moe pojmovno da se izrazi, ako se samo sluti, ako je ono difuzno onda je to simbol. Duieva ''Moja poezija'', kasnije samo ''Poezija'' je ista alegorija uz korienje personifikacije (ena kao poezija). ''Mirna kao mramor, hladna kao sena,...''

Epitet mirna sugerie statinost parnasovske poezije dok epitet hladna ukazuje na ohlaene emocije ili, kako je to Nedi rekao za Ilieve emocije, ima ih ali su hladne, artistine.

''Ti si bledo tiho devoje to sneva.''

Apostrofirajui poeziju pesnik je personifikovano doivljava ne kao enu koja slui, koju su drugi doticali ve kao devojku istu, ednu, nedirnutu. Ona sneva tj. ne ivi u realnom svetu. To je poezija koja postoji radi sebe same, neangaovana poezija, larpurlartistika.

''Pusti pesma drugih neka bude ena, Koja po neistim ulicama peva.''

ena slui ulici, trgu, slui onome to je javno a to je prljavo, neisto, angaovano.

''Ja ne meem na te inuve sa trakom,...''

Ovim stihom Dui aludira na kitnjasti stil romantizma, pun retorike, sa podignutim tonom.

''Nego ute rue u te kose duge:''

6 ute rue je prvi Dui uveo u nau poeziju, pre toga imamo Ilieve bele i romantiarske crvene. Duga kosa je simbol devianstva i istote.

''Budi odve lepa da se svia svakom , Odve gorda da bi ivela za druge.''

Epiteti lepa i gorda sugeriu ist larpurlartizam. Prva odlika moderne poezije je svesno smanjivanje auditorijuma, tako nastaje ekskluzivna, neangaovana poezija.

''Budi odve tuna sa sopstvenih jada, Da bi ila ikad da tei ko strada, A edna, da voli gomile to nagle.''

Dui govori o umetnosti koja je dovoljna sama sebi. Duieva poezija je ''edna'' za gomile, ne moe ih predvoditi jer je to poezija koja se ne izvikuje, ne deklamuje.

''I stoj ravnoduna, dok oko tvog tela, Mesto kitnjastog i raskonog odela Lebdi samo pramen tajanstvene magle.''

Pominjui retorske, teke ukrase prethodnih stilskih formacija Dui poslednjim stihom najavljuje dolazei simbolizam. Pramen tajanstvene magle koji zamagljuje sliku, sugerie a ne otkriva i unosi dinamiku u statinu parnasovsku sliku direktna je najava simbolizma.

Pitanje koje se esto postavlja je da li mi uopte imamo parnasovsku poeziju? U prethodnim stilskim formacijama naa knjievnost se nalazila pod uticajem ruske (koja uopte nema parnasovsku poeziju) i nemake knj.

7 a vodee knjievnosti u XIX veku su francuska i engleska pa otuda naa poezija, sasvim razumljivo, kasni 50 godina za Evropom. Kakva je ta naa poezija koja ''kasni''? Sve do Ilia, Duia i Rakia naa poezija ne poznaje opkoraenje a ritam je za nae pesnike pravo muenje. Parnasovski pesnik razbija vievekovnu zabludu o poeziji koja donosi i govori o oseanjima. On elimie samog sebe iz pesme a tako eliminie i subjektivan momenat u pesmi tj. emociju. Stvara se nova estetska tvorevina, pesnik je vet da je napravi i zanatski dotera. Emocije su i dalje prisutne kao deo tematike ali se sada i one oblikuju kao i svi ostali ''sastojci'' pesme. Avangarda e ii korak dalje i traiti smrt autora u delu. U svom eseju ''Spomenik Vojislavu'' Dui je prvi Ilia nazvao parnasovcem. Ova kvalifikacija koliko je tana toliko je izazvala misteriju Ili nije poznavao francusku poeziju, gotovo se u potpunosti ugledao na Ruse, pre svih, Pukina, a ruska knj. nema parnasovsku poeziju pa se namee pitanje otkud Iliu osobine parnasovstva? Odgovor na ovo pitanje zahteva malo iri pristup. Ruski formalisti tvrde da se poezija pa i knjievnost u celini nikada ne razvija linearno kao nauka na primer. U knjievnosti nema progresa ve je to kretanje jedan korak napred, jedan korak nazad. U knjievnosti ''sin'' nikad ne nasleuje ''oca'', ''sin'' je uvek oceubica i nasleuje neku sporednu liniju npr. ''ujaka''. U Ilievom sluaju to znai da je Ili nasledio romantizam i narodni usmeni stih a potom je to potisnuo da bi se okrenuo pseudoklasicistima, pesnikoj koli objektivne lirike ( Sterija i donekle Muicki, i Jovan Ili iz perioda ranijeg stvaranja). Ili sasvim svesno bei od narodnog usmenog stiha i okree se heksametru. ta je heksametar, kakav je to stih? To je stih koji se sastoji od 6 mera ili stopa od kojih su prvih pet datili a poslednji je spondej. Heksametar moe imati najvie 17 a najmanje 12 slogova jer se svaki daktil moe zameniti spondejom. Variranje stiha od 17 do 12 slogova direktno govori o oslobaanju od stroge metrike eme a to ve trasira put slobodnom stihu. Vojislavljev stih nas vodi ka proznoj reenici i odvaja nas od narodnog stiha i usmene knj.

Vukova reforma

Vukova reforma je svakako bila neophodna ali izbor jednog perifernog govora za osnovu naeg knjievnog jezika nosio je sa sobom niz neprijatnih stvari. Osnovna odlika narodne poezije jeste formulativnost spoj nekoliko

8 rei koje se podudaraju sa nekom ritmikom jedinicom, uklapaju se u nju npr. ''boga moli'', ''vino pije'' itd. U pitanju su dve dvoslone rei koje ine prvi polustih 10-erca. Narodni peva ne misli u reima ve u formulama. Vuk za osnovicu naeg knjievnog jezika uzima deseteraki jezik a to nije obian jezik ve jezik stvaran vekovima, jezik koji nije sve, jezik kojim se peva a ne govori, visokokanonizovan jezik, vrlo teak. Takav stih, bilo da je u pitanju 10-erac, 8-erac, 6-erac ili 12-erac i takav jezik imaju vrlo nesavitljivu sintaksu. Otuda je kod nas veoma dugo sva proza seoska a potpuno je nemogue napisati pravu dramu. Borba za ''osloboenje'' jezika poinje sa Iliem u poslednjoj etvrtini XIX veka. Moderni srpski knjievni jezik bie tzv. beogradski stil a glavni protivnik Vukove reforme bie Stanislav Vinaver. Kakve je posledice imala Vukova reforma? Da li je Vinaver bio u pravu? ta je uopte knjievni jezik? Knjievni jezik je jezik predvien za oficijelno optenje u kulturi. XIX vek je vek moderne kulture ali na jezik nije moderan. U pitanju je jezik periferije a ne urban jezik a to znai da na jezik ne poznaje funkcionalne stilove. Kako znamo da je na narodni jezik star? I koliko je star? Skoro svaka pesma o Marku Kraljeviu poinje sa: ''Vino pije, Kraljeviu Marko''. U bugarticama, jo starijem epskom sloju,o Marku i bratu mu Andrijau kae se da se Andrija napio vode zabitljive, vode koja brie seanje. Koja je to voda koja brie seanje? Mitska Leta. Eto koliko je stara folklorna slika, see u mitsko vreme. Kakav je umetniki stih ako je jezik kojim se peva star, kanonizovan? To je stih koji ne zna za rimu izuzev u zagonetkama i poslovicama. Strofa ne postoji osim u kasnijim tampanim izdanjima. Nema opkoraenja, sintaksika jedinica ne moe da se vodi iz stih u stih. Takva sintaksa nije slobodna jer zavisi od metra. Postavlja se pitanje kako su tadanji pisci stvarali stihove po ugledu na narodni stih? Jovan Hadi svoj ep ''Boj sile sa zakonom'' poinje ovako:''Jo ni zora nije zaplavila'', i ve na poetku nam je jasno da ovo nije pravi narodni stih ve umetniki koji podraava narodni. Zora u narodnoj pesmi mora da zabeli ne da zaplavi, dakle, i boje su simboliki kodirane u narodnom stihu. Dalje: ''Vojvoda je Janko posluao/ kralja svoga i u Budim doe.'' No ovo nije pravi narodni stih! Narodni peva, ako ne moe da zavri sintaksiku jedinicu u jednom stihu, on se u narednom stihu slui ponavljanjem anaforom ili anadiplozom. Pravi narodni stih bi glasio: '' Kralje ga je divno doekao,/ doekao pa ga darovao;/ darovao i pomilovao.'' Korienjem anadiploze dobija se stepenasta struktura ili, ritmiki, kretanje napred-nazad to usporava govorni niz. Stih bi otuda mogli definisati kao retardiran, usporen govor. Vinaver iako kritikuje Vukov jezik tvrdi da je on spor i svean i da nita ne

9 moe da zameni Vukov i Daniiev prevod Starog i Novog zaveta. Ova vrsta usporavanja je ponekad nuna. Npr. kada je Laza Kosti pisao ''Santa Maria della Salute'' prvi stih je glasio:'' Oprosti, sveta majko, oprosti'' meutim znamo da je u konanoj verziji prvog stiha Kosti izvrio postponiranje jer je pesma molitva i njen ritam mora biti svean i spor: ''Oprosti, majko sveta, oprosti''. Preavi na heksametar Vojislav Ili je znatno ubrzao na jezik. Zato krajem XIX veka svi piu po ugledu na Ilia i Dui i anti, Nazor, Kranjevi samo ne Raki jer je on direktno preao na francuski aleksandrinac. 1881. je godina kada poinje srpska moderna poezija. Tada je Ili napisao prvu pesmu u heksametru ''Vartolomejska no''. (O razvoju srpskog stiha i uticaju Vukove reforme na jezik i stih srpske knjievnosti detaljnije u N. Petkovi ''Ritam i intonacija u razvoju srpskog stiha'').

Odnos narodnog usmenog stiha i stiha moderne lirske poezije

Umesto opkoraenja, koje ne poznaje na usmeni narodni stih, stoji anadiploza u vidu epifore ili anafore. Anadiploza usporava ritam ali utie i na sintaksu. Npr. u reenici ''Milka peva.'' imamo dva iskaza. Red rei ostaje isti ali menjanjem intonacije postiemo razliito znaenje. Ko peva? Naglasiemo, u govoru, subjekat. ta radi? Naglasiemo predikat. Artikulacioni govor kakav npr. imaju spikeri je govor kulture a tom kulturom govora srpski pesnici ovladavaju tek u drugoj polovini XIX veka. Intonacija u deseterakom stihu je monotona, stalno se ponavlja, mrtva je i neaktivna jer ne dozvoljava slobodna sintaksika pomeranja. Zadatak naih modernih pesnika je bio da se oslobode 10-erca i tako oslobode i reeninu intonaciju. Intonaciona kultura narodnog 10-erca je skandiranje, to nije kultura govora ve pevanja uz gusle. ta se moralo promeniti? Pre svega red rei, visina tona, intonacija. Ta promena znaila bi i elastinu sintaksu. Kada je sintaksa srpske reenice/stih osloboena u delima Stankovia, Rastka Petrovia, Disa i Crnjanskog aktuelna knj. kritika e ih optuiti da ne poznaju svoj jezik, da su nepismeni!

Rezime o Vukovoj reformi

10 Vukova reforma stvorila je nov jezik uzevi za osnovicu knjievnog jezika dijalekatski govor periferije novotokavski, hercegovaki. Drugi knjievni jezici Evrope obrazovani su po ugledu na govor kulturnog, administrativnog, obrazovnog i naunog centra-prestonice (Pariz, Moskva, London). Meutim, jezik koji je Vuk uzeo za osnovicu srpskog knjievnog jeziku nije jezik kojim se govori ve je u pitanju jezik narodne poezije i proze, to je novotokavski koine (vetaki idiom). Vuk menja i uzima ono to se najvie uklapa u taj vetaki knjievni jezik. Ovakav jezik ne poznaje funkcionalne stilove, njime se ne moe pisati moderna proza. Nepoznavanje funkcionalnih stilova uslovilo je usporen razvoj nae pripovetke i romana, a najgore je prola drama. Prvi na pripoveda koji pomera interesovanje sa sela na grad, koji uvodi nov jezik i likove je Laza Lazarevi, a potom i Stankovi koji uvodi staru srpsku varo. U poeziji Vukova reforma je imala jo dalekosenije posledice: neelastinu sintaksu toliko krutu da je opkoraenje nemogue kao i prenos, stih nema muzikalnu strukturu, nepostoji kadenciranje (naglaenog kraja strofe ili kraja pesme). Za Duia ako nema kadenciranja/poentiranja, nema ni kompozicije pesme. Kako Dui poentira? U ''Akordima'' (pesma koja oznaava poetak simbolistike faze) pesmi od 5 katrena u petom katrenu postoje tri takta jedan iza drugog: ''mirno, tiho, monotono''. Kadenciranje se moda lake shvata na primeru iz ivota. Kako ljudi koji igraju ili pleu znaju kada e doi kraj melodije? Tako to jedan od instrumenata posebno naglasi, odsvira tri takta. U pesmi ''U sumraku'' kadencira prvu strofu tako to je zavrava sa ''umu, cvet i reku''. Kadenca znai da je sintaksa u stihu slobodna. Pre Vojislava Ilia najvie je na izmeni Vukovog jezika radio Laza Kosti. Ili naputa jezik i metar folklora i to je vreme stvaranja beogradskog stila, modernog srpskog knjievnog jezika. Pomeranje s periferije u centar omoguila je i moderna kritika i zato se moe govoriti o hegemoniji kritike u moderni. Nedi prepoznaje prave vrednosti Ilieve poezije, Bogdan Popovi postavlja merila u poeziji sa Antologijom, Pavle Popovi se bavi istorijom knjievnosti itd. Sredinje mesto u tadanjem kulturnom ivotu zauzima Srpski Knjievni Glasnik iji je prvi broj izaao 1901. SKG je centar iz kog se diktira jezika politika, sredite beogradskog stila. To je na prvi, pravi evropski asopis. U njemu su funkcionalni stilovi, u razliitim rubrikama, pokazali prve znake ivota. Vojislav Ili je srpsko pesnitvo okrenuo grkim i rimskim uzorima a potom i Parnasu. Svi pesnici moderne posredno ili neposredno su Ilievi uenici. On je nacionalizovao heksametar 1881.

11 ''Tibulo'' je manifest Ilieve poezije. Tibulo je bio pesnik elegija i ljubavne poezije. Vojislav ga opisuje u stanju nadahnua pred kipom Venusa u parku. Da li je ovo usamljen sluaj u istoriji knjievnosti? Slinu, udnu, gotovo nastranu pojavu nalazimo kod Helderlina. Helderlin je uhvaen kako se skida pred kipom Venusa u jednom parku i proglaen je ludim. Meutim, to je bio trenutak pesnike ekstaze. Oba pesnika i Helderlin i Iliev Tibulo vole neto to je vetako, to je vetinom stvoreno, to je umetnost. Upravo moderna poezija ostvaruje ovaj spoj kulta lepote i kulta vetakog. Prvi Bodler peva o vetakom, runom, grotesknom (Viktor Igo je u ''Predgovoru Kromvelu'' definisao grotesku). ta je moderna poezija? ta je Ili? Moderna poezija je deromantizovani romantizam. Vojislav Ili nije mogao, kao prvi, odmah da uvede pravu rimu pa se kod njega rima na kraju prvog polustiha leoniska rima. Tek sa Duiem i Rakiem dobijamo pravu rimu. Koliko je Ilieva pojava znaajna i dalekosena pokazuje ciklus pesama ''Heksametri'' Ivana V. Lalia pisan 80ih godina XX veka direktno vezan za Ilia. Gde jo prepoznajemo Iliev uticaj? Kod Disa u prvom ciklusu ''Kua mraka'' u pesmi ''Pesma'' Dis koristi simetrian 16-erac koji potpuno isto zvui kao Iliev heksametar. Kod Duia u pesmi ''enja'' prisutna je erotika vezana za skulpturu opet direktan Iliev uticaj.

Simbolizam

U eseju ''Spomenik Vojislavu'' Dui kae da je Ili parnasovac ali da naa poezija mora dalje, ka simbolizmu. Utemeljiva simbolizma u evropskoj knjievnosti je Bodler mada se ime novog pesnikog pravca javlja u lanku drugorazrednog francuskog pesnika ana Moreasa. Bodlerove ''Veze'' su manifest simbolizma dok Verlen doprinosi irenju simbolistike poezije jer je bio najkomunikativniji. Vrhunac simbolizma i apsolutna hermetinost ostvarena je u poeziji Malarmea.

Odlike simbolistike poetike:

1. Dok u parnasovstvu dominira slikarstvo, skulptura, u simbolizmu dominira KULT MUZIKE. Uz simbolizam ide i dekadenca (izroavanje, opadanje), kod nas je prepoznajemo u poeziji V. P. Disa i S. Pandurovia. 2. Kod parnasovaca dominira zanat, simbolisti unose GREKU,

12 NEDOREENOST I NEPRAVILNU RIMU. 3. Nema vie jasnog znaenja u poeziji postoje samo NIJANSE U ZNAENJU. Nema vie jasnih boja ve samo prelivi i nijanse. Za Malarmea rei neto jasno znai unititi trietvrtine lepote pesme. Pesma vie ne moe biti jasna ve mutna, nita vie nije reeno, denotirano ve je sve nagoveteno KONOTIRANO.

Jovan Dui

Dui je PRVI stvorio moderni stih i strofu kod nas, PRVI na pesnik koji ima ujednaen pesniki opus, PRVI koji se odrekao svoje prve zbirke pesama i PRVI koji je itavu zbirku ispeva koristei se dvema vrstama stiha. Kao takav, Dui zauzima visoko mesto na srpskoj knjievnoj vrednosnoj lestvici. Ono to je u Francuskoj bio Valeri, u Rusiji Pasternak, u Nemakoj Rilke to je kod nas bio Dui. Od njega poinje niz izvanrednih pesnika moderne da bi vrhunac dosegao u ekspresionistikoj poeziji M. Crnjanskog. Svoju prvu zbirku pesama ''Pesme'' (sve Duieve zbirke se zovu tako) iz 1901. Dui e ostaviti, odreie je se. To je bilo odricanje oko 200 pesama. Zapravo, Dui zadrava samo nekoliko pesama iako je za zbirku u celini dobio laskave kritike od Skerlia i B. Popovia. Dui je bio veoma obrazovan ovek svestan svog znanja. est godina je studirao u enevi a potom i u Parizu. Okuao se i u proznom stvaralatvu, pisao je putopise i kritike eseje.Karakteristika modernih pesnika je pisanje i poezije i proze. Tako je T. S. Eliot stub anglosaksonske nove kritike. Tako i Dui pie o svojim savremenicima Koiu, ipiku, Stankoviu, antiu, Rakiu u knjizi ''Moji saputnici'' i to su nai najbolji eseji o navedenim autorima. Jedan od najvanijih eseja, kojim poinje ova knjiga, jeste ''Spomenik Vojislavu'' pisan u Parizu 1902. U njemu Dui sasvim jasno naziva Ilia parnasovskim pesnikom. Pored toga Dui objanjava sve karakteristine elemente ove vrste poezije od boja do plastike, stila, stiha, kompozicije. Dui je pisao i o pesniku Miloradu Mitroviu. Iz njegovog pesnikog opusa on izdvaja samo jednu dobru pesmu, ''Nenapisanu pesmu'' koja govori o jednom nita. Pesnik ne moe da napie pesmu, ostaje praznina i on pie o toj praznini. Zato je Dui izdvojio ba ovu pesmu? Zato to poezija simbolizma potiskuje tematiku, potiskuje realan svet, simbolistika poezija se kree ka metafizici, ka vanrealnom svetu. Za Duia lirika jeste metafizika.

13

Faze u Duievom stvaralatvu:

Kao i veina pesnika njegovog vremena Dui je poeo pod uticajem Vojislava Ilia. To je PARNASOVSKA POEZIJA SA ROMANTIARSKIM RUDIMENTIMA. Pesme ove stvaralake faze imaju neujednaenu vrednost i pisane su razliitom vrstom stiha. Dui ih se odrie, a mi ih ne radimo. Najvanija faza u Duievom radu obeleana je zbirkom iz 1908. u izdanju SKZ. Ovom zbirkom poinje PARNASO-SIMBOLISTIKA FAZA u Duievom radu. To su pesme iz ciklusa ''Senke po vodi'', ''Jadranski soneti'' kao i pesme u prozi. Cela zbirka napisana je u dva francuska metra: 11-erac, asimetrini (6+5) gde uoavamo tenju ka jambskom rasporedu akcenata upravo zbog nesimetrinosti stiha 12-erac, aleksandrinac (6+6) gde pretee trohejski raspored akcenata jer je stih simetrian. Samo je pesma ''Samoa'' ispevana u epskom 10-ercu. Ovu ''odanost'' odreenom metru uoavamo jo kod Vojislava, od 1881. do kraja ivota Vojislav pie u heksametru. Dui i Raki koriste samo francuske stihove. Ova metrika jednolikost e biti predmet Vinaverove kritike. 1918. Dui poinje da pie pesme kraeg stiha. Koristi 7-erac, 8erac, 9-erac, 10-erac. Ovaj metriki preokret e oznaiti novu, treu fazu u Duievom radu. To je SIMBOLISTIKA i dobrim delom NEOSIMBOLISTIKA FAZA. Pesme ove faze su objedinjene u tri ciklusa: Jutarnje, Veernje i Sunane pesme i sve ih radimo. Poslednja knjiga Duieve poezije izdata je u Americi a izala je istog dana kada je Dui umro. Sadri 23 pesme. Po njegovoj elji ''Liriku'' je trebalo pridruiti Veernjim pesmama. Ova tri Duieva ciklusa su vrh misaone, refleksivne, filozofske lirike u vezanom stihu. To je poezija koja neposredno prethodi pesmama Crnjanskog i Nastasijevia pisanim u slobodnom stihu. 1929. Dui je izdao Sabrana dela i sam ih priredio. 1943. dodae im i ''Liriku''. Pesme je podelio na: pesme sunca (Senke po vodi, Jadranski soneti), pesme ljubavi i smrti (pisane u 11-ercu i 12-ercu), rodoljubive (slabe) i pesme u prozi (ljupke i lepe). ''Gradovi i himere'' su posle Isidoinog na najlepi putopis. U njemu Dui govori o kulturi naroda kroz iju zemlju prolazi. Njegov boravak u Jerusalimu odrazie se kasnije na hrianske motive njegove poezije.

14 ''Blago cara Radovana'' predstavlja skup proznih razmiljanja o pojavama u ljudskom ivotu. Tu je Dui rekao sve ono to nije u poeziji.

''Senke po vodi''

Zato ''Senke po vodi''? Duieva parnasovske, programska pesma ''Moja poezija'' ili ''Poezija'' poinje:''Mirna kao mramor/hladna kao sena.'' To je ist parnasovski ideal: poezija skulpture, hladna, plastina, statina, impersonalna. Senke po vodi nisu ni mirne, ni hladne, ni statine, one su pokretljive, dinamine, trepere po vodi i to je jasan prelazak ka simbolizmu.

''Morska vrba''

Vrba je personifikovana ena:''rasplela je kosu zelenu i dugu'', ''nalii na nimfu''. Nimfa je mitoloko bie, kod nas ona je vila ali ovo je nimfa koja ivi u drvetu, drijada, ona umire kada drvo poseku. Ona tuno umi na vodom, nad morem. More je onaj svet u koje sunce zalazi i umire. More je mesto u koje odlaze due umrlih. Narod veruje da dua umrlog nastanjuje poseeno drvo pa se zato na panj stavlja kamen da duh ne bi izaao. Od kamena na panju preko kamena na grobu nastao je nadgrobni spomenik (o ovome i slinim religiozno-mitolokim temama u delima Veselina ajkanovia). Dovoljan je prelaz sa neega naizgled materijalnog kao to je pejza ka neem metafizikom kao to je dua da imamo nagovetaj simbolizma.

''Jadranski soneti''

Zato soneti? Sonet je najsavrenija pesnika forma a moderna neguje kult zanata. Veliki pesnik pokazuje svoju vetinu upravo piui sonet. Ove pesme su vezane za Mediteran a pejza je meditativan. Postoje i ''Dubrovake poeme'' koje je Dui posvetio Dubrovniku. To su pesme lakog sadraja i stilizacije sa primetnom ironijom prema ivotu Dubrovnika.

15

''Zimski pastel''

Pesma ima 8 stihova podeljenih u dva katrena. Re je o opisnoj pesmi u kojoj je sve ispevano u jednom dahu. Rima je paralelna, enska, ista (kad se podudara i vrsta i mesto akcenta). Stih je simetrini 12-ereac. Slike su srezane po meri dva katrena. Pesma kao da ima okvir, a pesnik ga ''pravi'' dobrim poentiranjem, tek tada slika je zavrena. Na semantikom planu sve vodi ka slici praznine i beline a na samo kraju je sat, simbol zle kobi u modernoj poeziji. Kad vreme prestane da tee, prestae i poezija. Semantiki plan se poklapa sa versifikacionim. Tipino opkoraenje:

''Zgurena na snegu seoska kapela Zebe u sred groblja. Nebesa su bela.''

Re je o tzv. blagom opkoraenju jer nas vodi do prve cezure u drugom stihu. Jedna reenica obuhvata ceo prvi i polovinu drugog stiha. Tako se semantika i stihovna granica ne podudaraju. Kadenciranje kojim se zavrava prva strofa:

''Niotkud ni vetra da se javi umom, I zaplae gdegod za krstom, za humom.''

Na kraju pesme novelistiki obrt:''Sat, kada je najzad umrlo i vreme.'' U ovom stihu cezura, koja inae stoji iza 6. sloga pomerena je i sada je iza prve rei! Tako nas je Dui naterao da doivljavamo vreme proticanja ostalih 11 slogova. Ovde Dui za poentiranje koristi antikadencu (nagovetene anticipativnom pauzom, upotrebom zareza) i opkoraenje.

16

''Jablanovi''

Smisao pesme je egzistencijalni strah, strah od smrti. Jablanovi ume strah i on se osea u celoj prirodi. Pesnik se plai sebe jer strahuje za sopstveni ivot. Kada pesma dosegne vrhunac, Dui e se posluiti opkoraenjem:

''...Ja se noas bojim, Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.''

Re je o otrom opkoraenju (see se veza izmeu rei koje ine odredbenu sintagmu) i antikadenci. Pesma poinje upitnim reenicama. One doprinose dinamikom kretanju intonacije, ona se talasa i tako se dobija muzikalnost stiha i strofe.

Opkoraenje je jedan od postupaka kojim se oblikuje intonacija stiha a podrazumeva nepodudaranje stihovne i sintaksike granice, sintaksika jedinica se prenosi u naredni stih. Postoje dve vrste opkoraenja: iz stiha u stih i iz strofe u strofu. Prenos podrazumeva prenoenje jedne ili dve rei u narednu strofu. Kontraprenos podrazumeva da u stihu ostaje jedna ili dve rei a sve ostalo se prenosi. Npr.

''Daleke i crne, ko slutnje; snovi

''U toj mrtvoj noi pali su na vodu.''

17 Kadenca podrazumeva padanje tona nakon sledi taka. Antikadenca podrazumeva da ton raste, dri se na visini jer neto nije zavreno esto se nagovetava upotrebom zareza. Polikadenca se esto podudara sa cezurom i povezuje polustihove.

''Akordi''

Verlenove programske stavove: sinesteziju, nesimetriju, muzikalnost izneene u pesmi ''Pesnika umetnost'' Dui prihvata i unosi u svoju programsku pesmu ''Akorde''. Akord, u muzikoj umetnosti, podrazumeva istovremeno izvoenje tonova. Na poetku ''Akorda'' Dui se slui pomeanim ulnim utiscima sinestezijom. On slua u ''ljubiastoj noi''(ljubiasta je sasvim nova boja u naoj poeziji, to je metafizika boja nemakih filozofa) kako ''zvezde ute''. Zvezde trepere ali Dui ovaj vizuelni podatak prenosi na nivo auditivnog. ''Akordi'' se zavravaju kadenciranjem: ''mirno, tiho, monotono''. Ova pesma oznaava prelaz na postsimbolistiku fazu. Sinestezija razbija onaj stilski dekor dosegnut u pesmama iz 1908. a s druge strane omoguava pesniku da dokui nadulno iskustvo. Dui, naalost, nije stigao do onoga do ega je stigao Rembo, pribliie mu se Dis a stiie ga Rastko.

Rembo 1875. pie prijatelju: ''Hou da budem pesnik i radim na tome da budem vidovit. Ne umem to da vam objasnim. Do nepoznatog treba dopreti rastrojstvom ula.'' Ovo je svojevrsno pesniko ludilo, ta vrsta rastrojstva je mogua u poeziji i nalazimo je u Disovoj ''Tamnici'' komeanje ulnih utisaka. Bodler je, istini za volju, prvi u poeziju uveo pojam nepoznatog i traganje za njim:'' Kapetane, vodi taj brod do nepoznatog pa makar to bila i smrt.''

1918. Dui ulazi u novu, postsimbolistiku fazu. Za vreme I svetskog rata na Krfu izlazi ''Krfski zabavnik'' kao dodatak ''Novina srpskih'' koji je ureivao Branko Lazarevi. U ''Zabavniku'' izlaze prve pesme iz Duieve nove faze. U pitanju se opisne, pejzane pesme kratkog stiha. Retka je i zanimljiva ova Duieva promena stiha. Dug stih omoguava razvijen opis i vie naracije dok kratak stih trai jezgrovitost i svaka re se jae osea jer je vana, sa malo rei se mora puno rei. Prvi put se janije osea jamb akcenti su u velikoj meri na parnim slogovima.

18 ''Sunane pesme'' su veliki niz deskriptivnih pesama: Polje, Svitanje, Sunce, Kia, No, Nedelja...Sve su to iste pojave u prirodi. Pesniki subjekat se povlai i ostavlja nas same pred pojavama u prirodi. eli da pusti prirodu da se sama izrazi. ''Jutarnjih pesama'' ima najmanje. Prva pesma je ''Pria'' koja predstavlja uvod u sva tri ciklusa. To je na prvi pogled hladan opis. Sve je u odnosu posle-pre, pre-posle. U pitanju je hijastino ukrtanje. Neprekidno nastajenje i nestajanje je isto zbivanje, stalno dogaanje u prirodi, toak ivota i smrti koji nas pokree. Zato smo mi tragina bia, stalno se kreemo izmeu poetka i kraja i zato nikad ne vidimo sutinu, boje lice, jer kad ga vidimo nestajemo.(O ovoj i drugim Duievim pesmama vie u N. Petkovi ''Pesnik strane mee''). 30-ih godina XX veka Dui je napisao ''Blago cara Radovana'', knjigu koja u to vreme nije bila cenjena. Smatralo se da je Dui, kao uen pesnik, sakupio znanja iz razliitih knjiga i tu ih objedinio. Meutim, ''Blago cara Radovana'' je konana sinteza Duieve poetike naroito ''Ogled o pesniku'' koji je jezgro Duieve poetike. On tu kae da se poezija raa iz sudara dveju suprotnosti, u dodiru dvaju polova, ona izvire iz take sudara te dve suprotnosti. Slinu teoriju imao je Laza Kosti a ovaplotio je u svojim najboljim pesmama ''Meu javom i med snom'' , ''Pevaka himna Jovanu Damaskinu'' i ''Santa Maria della Salute''. Duieve ''Veernje pesme'' ovaplouju taj ukrtaj starogrkog i hrianskog. Ovaj ukrtaj antikog i hrianskog dae sam vrh Duieve refleksivne lirike. Ta vrhunska misaona, refleksivna lirika je najdublji doivljaj boanstva. Takvu poeziju pisao je Helderlin, Rilke a kod nas Dui i Nastasijevi.

''Mea''

''Kad se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira...''

Mea, crta je trenutak u kome se ovek suoava sa ivotnom grozom sopstvenog postojanja. Visoke planine su sam vrh ivota, ivotne ekstaze sa kojeg se sunovraujemo u hladno jezero smrti. Mea je vea i od ivota i od smrti jer je ona mesto njihovog ukrtaja. Ova pesma potvruje Duievu

19 tezu da je lirika metafizika. Moderna refleksivna lirika preuzima ulogu filozofije. Mea je ukrtaj ivota i smrti, crne ponoi i boje sunca, pokreta i mira.

''Put''

Zakoraivi u prostor metafizike, vinuvi se izvan ulnog veliki pesnik uvek traga za boanskim, za nesaznatljivim. Najpre se naao na ''Mei'' a potom krenuo na ''Put''.

''Da poem uz reku, sve do vrela, Da znam i izvor i ue!''

Put vodi unazad, uz reku, a reka je sam ivot, proticanje, postojanje sveta. ta eli pesnik da pronae? I izvor/poetak i ue/kraj. On traga za iskonom a iskon je istovremeno i poetak i kraj. On, putnik, hoe da zhvati vodu s ''istog vrela''-ive vode, vode koja spaja izvor sa uem, sveta voda.

''Putnik''

''Ja sam taj putnik to je krenuo U prediskonsko prvo svitanje...''

Opet prepoznajemo spoj suprotnosti smrti ivot, tren i trajanje. Sabiranje suprotnosti vodi dubokom, gotovo induktivnom, promiljanju.

20 ''Kao Re ista nekad baena''

Re je logos, ono to traimo tokom itavog postojanja. Re je ''baena'', posejana. O sejau i semenu govori Jovanovo jevanjelje. Pesnik se obraa Bogu (''Svemoni!'') duh njegov vapije:'' Za istim tragom prve kapije''. To je ona kapija preko koje smo uli u ovaj svet. (''To je onaj ivot gde sam pao i ja'', ''Tamnica''). Slika ovekove sudbine modelovana je do savrenstva u naredna 4 stiha:

''Da strela s drugog kopna baena, Ko zna za koju kob izlivena, Vrati se s ovog puta smraenaSvom strelcu kom i ne zna ime.''

U ova 4 stiha Dui je saeo tragiku ljudskog postojanja, njeov odnos prema Bogu i nesaznatljivost boanskog principa. Idui napred ovek se ustvari vraa onome koje hitnuo strelu/oveka a da pri tome nikad ne saznaje ko je taj koji gospodari sudbinom njegovom. Mi napredujemo tako to se vraamo tamo odakle smo krenuli.

''Povratak''

''Kad moj prah, Tvore, mirno pree U grumen gline ueene, Tad nee vie biti mee Izmeu tebe i izmeu mene.''

To je trenutak kad nestaju sve protivrenosti.

21 Poslednji katren sumira sliku ovekovog trajanja:

''Kao u sjaju novog dana, Dirnuta krilom vetra blaga, Granica mirte zanjihana Ne ostavivi nigde traga.''

Granica/ovek je pomerena i tei povratku u stanje preanje ravnotee a za njom ne ostaje nikakav trag otuda veita ovekova tenja da za sobom ostavi trag. Ovde je Dui dosledno sledio stare Grke. Oni su oveka predstavljali kao sovu koja izleti iz mraka u mlaz svetlosti i ponovo uleti u mrak. ivot je tren i to je tema/poenta Duieve refleksivne lirike.

22 Milan Raki

Kad se govori o Rakiu govori se i o Duiu i obratno. Pored evidentne knjievno-istorijske slinosti meu ovim pesnicima postoje oigledne, sutinske razlike. Raki se nije razvijao kao Dui. Kada je 1903. izdao svoju zbirku ''Pesme'' Raki se pojavio kao gotov, formiran pesnik. Dui je, za razliku od Rakia, imao teak poetak koji je podupirao njegovu kasniju tvrdnju da su pravi pesnici samo oni koji se veoma mue i lutaju dok stvaraju. Dui je preao put od romantizma i uticaja Vojislava Ilia preko parnaso-simbolizma do simbolizma i postsimbolizma. To je veliki raspon od Pukina, Ljermontova, Igoa preko Lekont de Lila, Gotjea, Sili Pridoma, Samena do Rilkea, Verlena i Pasternaka. Kod Rakia ovog velikog raspona nema, on dalje od svojih prvih uzora nije iao tek pred kraj ivota napisao je 2-3 pesme na osnovu kojih se moe pretpostaviti kuda i kako se Raki mogao razvijati. Uz to Raki je rano prestao da pie. Osetio je promenu senzibiliteta mladih pesnika koju sam nije mogao da prati. On 1928. pie ''Oprotajnu pesmu'' i tu staje. Napisao je i objavio 64 pesme, odrekao se 4-5 pesama a isto toliko je objavljeno posle njegove smrti. Izdao je dve zbirke pesama 1903. ''Pesme i 1912. ''Nove pesme''. 1924. je sredio i podelio svoje pesme na 3 kruga: Ljubavne, Ostale i Rodoljubive. Dui i Raki su se upoznali u Parizu, 31. decembra 1899., poslednjeg dana XIX veka. Za Duia to je bilo jedno veliko i lepo stolee za kojim e uslediti krvavi XX vek. Svi simbolistiki pesnici su kritikovali XIX vek kao vek nauke iz prospektivne perspektive dok je Dui, osvrui se retrospektivno na XIX vek (jer ove svoje utiske pie 1938.) video svu rugobu XX veka. Prve stihove Raki je objavio pod pseudonimom ''Z'' u SKG, 1901. Tokom 1901. i 1902. objavie ukupno 14 pesama pod istim pseudonimom. Ve 1903. prethodnih 14 i novih 6 pesama objedinie u zbirci ''Pesme''. Sve pesme su potpuno ujednaene i sve su parnasovske. Ne treba da udi to je Dui, piui o ovoj Rakievoj zbirci, najpre uoio i istakao rimu jer su u pitanju zanatski savreno izvedene pesme.

ta je Raki itao?

Odrastao je u porodici intelektualaca. Igoa je itao na francuskom jeziku. Voleo je Gotjea ali ne i prekretnike ''Emajle i kameje'' ve pesme iz

23 ranijeg perioda. Voleo je parnasovce de Lila, Banvila, Herediju ali mu je najblii Sili Pridom. Pridom je bio filozofski orjentisan pesnik, jakih ali prikrivenih oseanja a to je ono to prepoznajemo i kod Rakia. Takoe je voleo Verlena i Samena, simboliste-dekadente koji nisu pripadali samom vrhu simbolizma ve popularnijoj simbolistikoj poeziji. Remboa i Malarmea nije voleo a to su pesnici viskog simbolizma. Bili su suvie daleki Rakiu, s druge strane, ovaj odnos sasvim jasno odslikava stanje u naoj tadanjoj knjievnosti. Naa tadanja knjievnost je nespremna da prihvati takvu poeziju jer jo nisu prekinute veze sa romantizmom.

ta je Raki uradio novo?

Ne samo da je deromantizovao nau poeziju ve je i depatetizovao ljubav kao motiv ili temu, skinuo je sa nae moderne poezije romantiarsku sentimentalnu masku. Njegova draga gubi romantiarski oreol, postaje obina ena od krvi imesa sa strastima. Prema takvoj eni Rakiev lirski subjekat otvoreno, ak okrutno pokazuje strast i sam. Ljubav je kod Rakia ogoljena do boifiziologije kao u ''Iskrenoj pesmi'' kada on kae da je voli samo dok su mu ile nabrekle ''novim, zanosnim ivotom''. Raki pie sasvim novu rodoljubivu liriku. Napisao je 7 rodoljubivih pesama. Tzv. misaone pesme kao to su ''Dolap'' ili ''U kvrgama'' bile su hvaljene ali one ne predstavljaju polje interesovanja savremenih prouavalaca knjievnosti. To su alegorine pesme, bez vee dubine. One su ilustracija jednog pogleda na svet stoikog, pesimistikog. Raki je posebno znaajan kao pesnik-zanatlija koji je usavrio pesniki zanat i u poreenju sa Duiem. Rima, strofa, opkoraenje, poentiranje sve je kod Rakia dovedeno do virtuoznosti. 29 pesama napisao je u 12-ercu, 28 u 11-ercu a 9 u 9-ercu. Raki nikad nije prihvatio slobodan stih. Zato? Bio je ''poeta dactus'' vie nego Dui, dakle, konzervativan, uen pesnik, svestan poetike koju je negovao. (O Rakievom odnosu prema slobodnom stihu, starim i novim vie u B. osi ''Deset pisaca deset razgovora'').

Tehnika stiha M. Rakia

24 Raki je najbolji primer u srpskom pesnitvu kako se tehnika stiha dovodi do savrenstva. Ova konstatacija ujedno znai da je Raki pravi pesnik svoga vremena. U osnovi on je parnasovac (mada se moe govoriti o prelazu iz parnasovstva u simbolizam). Ni jedan pesnik pre a ni posle njega nije bio takav zanatlija, a to je osobina koja se u poeziji as visoko ceni as potpuno zanemaruje. 1928. Branimir osi je u enevi vodio razgovor sa Rakiem u kome je pesnik izneo svoje miljenje o stihu kojim se slue Dui i on usavrili su 11-erac i 12-erac. Moda e im neko zameriti da su srpsku poeziju sveli na dva stiha ali i violina ima samo 4 ice, cela dubrovaka knjievnost napisana je u 8-ercu. Raki preputa dolazeim generacijama da tragaju za novim ritmom. Ritmiko ''seenje'' koje su Dui i on dali u 11-ercu i 12ercu nije jedino ali bez ova dva stiha, po Rakiu, nema poezije. Raki, meutim, nije bio u pravu. Trenutak je bio takav da su u njemu mogla i trebala dominirati dva, do savrenstva dovedena stiha. Iznosei svoje miljenje o slobodnom stihu Raki kae:''Svako ko hoe da pie mora prvo da naui svoj jezik''. Slobodni stih za njega ne postoji i zato zamera Duiu ''Plave legende'' (iako nisu pisane slobodnim stihom, re je o pesmama u prozi). Srpska poezija u vreme moderne nije sazrela da prihvati slobodan stih koji je u Evropi prihvaen na prelazu XIX u XX vek a kod nas tek posle I svetskog rata sa Crnjanskim. Zato Raki kae da njegovo uvo ne prima stihove Crnjanskog.

ta je ''seenje'' stiha?

''Seenje'' podrazumeva ne podudaranje stihovne i semantike granice. To je opkoraenje. Videli smo kod Duia da je stih as melodiozan, bez seenja i napetosti as krajnje dramatian sa seenjem bez melodije. To je velika umetnost pisanja stiha. Seenje ili opkoraenje kod Rakia posmatramo na 2 primera najotrije primene ovog postupka.

''Ko raskinut erdan, snizali se moji dani, razbacani, tui jedan drugom...''

ili

25 ''I ja vidim druge predele, i boje druge, s puno sunca, s dve goleme vode...''

(Stihovi su iz pesama ''Tri pisma'' i ''Veiti putnik''.) U pitanju je najotrije opkoraenje ili seenje jer se see veza izmeu rei koje ine odredbenu sintagmu. Kad se see odredbena sintagma to je znak pesnikovog svesnog postupka. Rakieva najlepa rodoljubiva pesma ''Bour'' sva je u opkoraenjima. Raki je do savrenstva doveo i umetnost rime. Rima povezuje stihove u strofu. Najvra veza je kad se rimuju susedni stihovi. Prava rima podrazumeva rimovanje svih glasova poevi od poslednjeg akcentovanog slog. ista rima podrazumeva da se podudaraju svi glasovi i da se podudara i njihov akcenat. Bogata rima podrazumeva podudaranje i glasa ispred i glasa iza akcenta. Kod Rakia rima je pravilna, ista a esto i bogata.

Raki je pravi predstavnik nae moderne poezije. U vreme njegovog stvaranja svi kritiari ga hvale. Prvi je o njemu pisao B. Lazarevi, kod B. Popovia u ''Antologiji'' sredinje mesto pripada Rakiu. Danas malo knj. kritiara misli da je Raki veliki pesnik.

Raki je tvrdio da ne postoji jamb u srpskoj poeziji to nije tano. Raki je, tvrdei ovako neto, polazio od iskustva francuske poezije koja ne vodi rauna o rasporedu akcenata da bi kasnije i sam napisao dve pesme u jambu ''Rosa pada'' i ''Priziv''.

''Priziv''

Ovo je najnenija Rakieva ljubavna pesma. Napisana je u 11-ercu sa rasporedom akcenata na parnim slogovima. Rakieva draga nikada nije mrtva draga ve ena koja moe fizioloki da ga zadovolji. Posle fizikog

26 kontakta on je vie ne voli i to se prvi put javlja u naoj poeziji. U ovoj pesmi se vidi da kod pravog umetnika nema tuge bez radosti i radosti bez tuge. Raki se prvi put ponaa prema dragoj kao prema zatitnici. Ide od ljubavi ka apsolutnoj nenosti. Takvu nenost moe samo majka da prui zato i kae:''I da se, kao slabo dete, bojim.'' Ova pesma je priprema za ''Jefimiju'', ona ima neto od oreola majinstva:''Ti, ista duo, budi Genoveva.'' Genoveva je zatitnica Pariza koja je kao mlada optuena za razbludnost. Da bi im oprostila to su je nepravedno optuili pretvorila se u zatitnicu. Najvei strah u ivotu je strah od smrti a od njega nas titi majka. Kod Stankovia u ''Veitom poljubcu'' u prozu je pretoena ova apsolutna ljubav o kojoj Raki peva. To je prava ljubav koja se sastoji od nenosti, zatite i strasti. Zato Stankovi kae kako ga ''ona'' u snu ljubi celim telom neno kao sestra, zatitniki kao majka i strasno kao ljubavnica.

''Kondir''

''Pouj, draga, rei iskrene i jasne jedne bolne due, tvojoj dui prisne, pre no oluj stigne i grom strani prasne, I nemirno srce najedanput svisne, Pouj ove pesme uzaludno strane.''

Prvi stih u strofi se varira kao peti stih i to je lana kvinta iza koje se krije katren. To je tzv. prstenasta strofa. Raki je prvi na pesnik koji koristi ovu strofu, posle njega preuzee je Dis a svi su uili od Bodlera. Rima ove strofe predstavlja bogatstvo asonanci i aliteracija. Kad je dosegao savrenstvo, Raki poinje da se poigrava kao u pesmi ''Varijacije''. Virtuozna rima koju prepoznajemo u stihovima ''Varijacija'' slui za podrugljiv odnos prema dragoj, u funkciji je ironije. Najpre pesnik daje pohvalu krhkom enskom telu a potom sledi obrt:''Telo ti je kao filigranska ljuska'' i onda:''Pokazau ti ja kako se laska''. U ovoj pesmi sreemo i osudu savrene umetnosti i pesnikovu nameru da se okrene prirodi:''Priroda, taj spas, i uteha, i nada.''

27 Raki je prvi dao opis beogradskog pejzaa: pominje u pesmama Savu, Vraar, Topidersko brdo. Posle njega o Beogradu e pevati Dis i Pandurovi.

''Bour''

Majstorski izvedena pesma u tri katrena, u 11-ercu sa cezurom posle 5-og sloga (osim jednog izuzetka). Strofe se razliito rimuju I-parna rima, II i III ukrtena. Ova pesma ima najkarakteristinije opkoraenje i kontraprenose a u poslednjem stihu ima i grubo opkoraenje cezure:

''Crven i plav kosovski bour cveta''

Stih nije podeljen na 5+5 ve na 4+7. Pomeranje cezure ima ulogu kadenciranja ime se signalizira kraj pesme. ''Nesutastvena meseina'' nas upuuje na ono ispod zemlje gde spavaju due umrlih lao i crvena i plava boja. Poslednja Rakieva pesma ''Taj ogromni mesec limunove boje'' takoe peva o ''nesutastvenoj meseini'' koja nas upuuje na nadulni svet i korak je ka simbolizmu. I u ''Simonidi'' Raki peva o nesutastvenom. On peva o iskopanim oima. Oi su neto materijalno dok je pogled sama sutina oka, nematerijalno. Nematerijalno je duhovno. Raki peva o duhovnoj energiji koja struji kroz istoriju i to ini njegovu rodoljubivu poeziju sasvim novom. On ne zove na borbu i juri ve poziva na duhovne, mentalne ideje.

''Jefimija''

Jefimija se povukla u tamu da veze rei zlatne. Kakve su to rei? Re se na grkom kae ''logos'' a u Jovanovom jevanjelju stoji:''U poetku bee re. Bog bee re i re bee u Boga.'' Iz logosa/rei je izaao Bog, Bog kao duhovna tvorevina obitava u rei, u korenu jezika.

28

''Naputena crkva''

Pesma koja govori o tragediji praznine. Svojim rodoljubivim pesmama Raki je uhvatio nevidljivo, ono to je u dubini naeg bia. Tako je prevaziao parnasovstvo i krenuo ka simbolizmu. Zato je njegova rodoljubiva lirika toliko znaajna.

Ljubavne pesme

Depatetizacija ljubavi poinje sa Rakiem (senzualno, fizioloko a nekad i ist seks). Raki prvi skida oreol eterinosti sa romantiarske mrtve drage. Ovu tendenciju nastavie Pandurovi koji prikazuje telo mrtve drage koje se raspada u grobu, koje jedu crvi i ispijaju mu oi.

Refleksivne pesme

Sve su alegorije. Alegorija nikada nije vieznana i iracionalna. U trenutku kada vlada vieznana iracionalna lirika ovakve pesme ne predstavljaju novinu niti nekakav znaajan korak napred.

Rodoljubive pesme

U ciklusu ''Na Kosovu'' Raki je objedinio svega 7 pesama. One predstavljaju obnovu nae rodoljubive lirike. Raki nas sa ovim pesmama vraa u srednji vek ali bez Duieve retorinosti. Tek e Boji nastaviti Rakievim tragom okreui se Vizantiji a mnogo kasnije i Ivan V. Lali.

29 Dve Rakieve pesme, ''Na Kapitolu'' i ''U dancingu'' objavljene su posthumno. Do 1933. Raki je bio ambasador u Rimu gde mu je sekretar bio Rastko Petrovi. To je vreme posle I svetskog rata, vrlo burno vreme, vreme kada nastupaju futuristi koji su bili protiv svega a posebno protiv tradicije. Tradicija je sinonim Rima i njegovog sredita-Kapitola. Pesmom ''Na Kapitolu'' Raki je zatvorio krug parnaso-simbolistike lirike. On, predstavnik ''starih'' razmilja o pritisku tradicije (''ko ogromna sablast''). I on je progovorio o ''tekoj tradiciji bezbrojnih stolea''. Moda ova pesma i predstavlja toliko iznenaenje ako znamo da je Raki te dane provodio sa R. Petroviem, potonjim najradikalnijim avangardnim pesnikom, a tu, u blizini, u Trst, Dojs istovremeno zavrava ''Uliksa''.

V. P. Dis i S. Pandurovi

Vreme u kome se na naoj knjievnoj sceni pojavljuju Dis i Pandurovi je vreme preloma u kome se sve do tada ustaljene i utemeljene knjievne kategorije izvru u svoju suprotnost. Raniju kategoriju lepog zamenie runo, nakazno, bolesno, raniju pravilnost zamenie greka, razgradnja. Ovo je vreme pripreme za dolazeu avangardu. Ovaj period, kao i prethodni, obeleie dva pesnika. Ako su to ranije

30 bili Dui i Raki, sada su to Dis i Pandurovi. Prvi put se sa Disom i Panduroviem u srpskoj knjievnosti pojavljuje mistika kao izraz jedne sasvim osobene religioznosti (ne moe se tvrditi da su Dis i Pandurovi bili religiozni u onom osnovnom smislu, to je isto pesnika religioznost). Dotadanji kritiari su vrlo dobro tumaili Duievu i Rakievu poeziju ali sa pojavom Disa i Pandurovia dolazi do razmimomilaenja. Kritiari nisu bili spremni za ono to najavljuje avangardu. Taj ''novi talas'' bio je svojevrsna najava avangarde protoavangarda. Jedini koji mogu da prate tu vrstu novine bili su Vinaver i Svetislav Stefanovi, otri oponenti Skerliu. Paradoksalno zvui, ali tek danas nauka obelodanjuje elementarne injenice o Disu, njegovom ivotu i stvaranju. Nedoumice su bile mnogobrojne i doticale su se i najbanalnijih injenica kao to je mesto pesnikovog roenja ili kolovanja. U pojedinim sluajevima, kao to je ovaj, dobro je poznavati biografske injenice iako se ne moemo sluiti biografskim metodom u tumaenju Disove poezije. Dugo se tvrdilo da je Dis roen u selu Prlita, nedaleko od Zajeara. Ovaj podatak su mnogi kritiari iskoristili obrazlaui ''omake'' u Disovom govoru/poeziji jer se u tom delu Srbije govori prizrensko-timokim dijalektom. Ovaj podatak kao i posledice proistekle iz njega su netani. Disovi preci su doli iz Makedonije, iz sela u blizini Kumanova, Tabanovci iz Gornje Pinje (a ako znamo da je otuda potekao i Sofkin Toma onda nam je jasno o kakvim ljudima je re grubi i strani). Oni su doli u okolinu aka i tu se Dis rodio. Jo jedan veliki pesnik doselio se iz okoline Ohrida u Srbiju-Momilo Nastasijevi. Ovo su jedina naa dva pesnika koji u svojoj poeziji imaju neto mistino, religiozno, neto to batine iz vizantijske kulture pa ne treba da udi to je za Nastasijevia Dis bio na najvei pesnik. to se tie Disovog kolovanja, svi su ponavljali isto ni maturu nije zavrio. Meutim, u vreme Disovog kolovanja u aku su postojala samo 2 razreda gimnazije. Da bi zavrio 3. i 4. Dis odlazi kod brata u Zajear ali mu brata, kao vojno lice, sele za Kruevac i nesrenim spletom okolnosti Dis ostaje bez diplome. injenica je da je bio lo ak i da se, kao veina velikih imena poput Tomasa Mana, nije uklapao u kolski sistem. 1903. Dis dolazi u Beograd i nosi svoje pesme u novinske redakcije prodajui ih da bi zaradio za ivot. Te godine na prvoj strani ''Brankovog kola'' Pavle Markovi Adamov tampae Disovu pesmu koji je, jo uvek, nepoznat autor. Potom 11 pesama nosi u LMS koje ostaju neobjavljene a kasnije e ih ukljuiti u ''Utopljene due''. Kao i Raki i Dis se pojavio kao formiran pesnik. Nije imao zvaninu potvrdu o obrazovanju ali je imao solidno znanje iz knjievnosti i savladan pesniki zanat. Iste godine, 1903, Dis alje svoju pesmu ''Idila'' najprestinijem i najelitnijem asopisu tog vremena, SKG, i objavljuju mu je. Odmah potom pesmu e pretampati ''Carigradski glasnik'' jer mladi pesnik podsea na Remboa (''Spava u

31 dolu''). Iste godine, 1903, Sima Pandurovi objavljuje svoju prvu pesmu takoe u SKG. Ova dva pesnika nisu pripadali akademskoj, elitistikoj struji Bogdana Popovia i Skerlia ve tzv. kafanskoj struji, ne Knez Mihajlovoj ve Skadarliji. Kakav je bio ''mali boemski kruok'' na Skadarliji? Ko ga je sainjavao? A. G. Mato, iroko obrazovan, S. Pandurovi, filozof i pesnik, Milan Simi, pesnik, Luka Smodlaka (drugi put prof. rekao Prohaska, proveriti!) polihistor, enciklopedista, Duan Popovi, socialdemokrata i Sava Popovi, slikar i umetniki kritiar. U ''malom boemsko kruoku''(Mato ga je tako nazvao) Dis je stekao svoje pravo obrazovanje. Ova ''podvodna'' struja sa Skadarlije pokree 1904. svoj kratkoveki asopis ''Knjievnu nedelju''. Prvi urednik ''Knjievne nedelje'' bio je Mato a kasnije lan redakcije postaje i Dis. Kao to se Raki ''rodio'' u SKG, tako je Dis otpoeo svoj knjievni ivot u ''Knjievnoj nedelji''. Ovaj konkretan knjievno-istorijski trenutak je specifian po tome to su se u njemu ''sukobile'' dve struje: jedna akademska, elitna, univerizetska, bliska dvoru a druga podvodna, subkultura, ona koja ne pripada zvaninoj kulturi ali koja e na kraju prevladati. To je teorija modernog razvoja knjievnosti , prelazak s niske na visoku kulturu, kretanje s periferije u sam centar a sve se to deava sredinom prve decenije XX veka. Prva Disova zbirka ''Utopljene due'' izlazi 1911. u Beogradu.Za Skerlia to je naa najneobinija zbirka.Na njenim koricama pie Dis, ''Utopljene due'' i nita vie ni izdava, ni mesto izdanja, ni godina jer je Dis, uz pomo ''malog boemskog kruoka'', sam izdao ovu zbirku. 1908. u Mostaru pojavie se ''Posmrtne poasti'' S. Pandurovia. 1908. su takoe u Mostaru objavljene do tada napisane Disove pesme. Zato u Mostaru? Hercegovina je imala ''Zoru'' a Bosna ''Bosansku vilu'' i to su bili asopisi koji su u svom razvoju ili ispred SKG, bili su modernije orjentisani asopisi koji su podrali Disovu i Pandurevievu poeziju. Kada su izale ''Posmrtne poasti'' Skerli je napisao ubitaan tekst a slino se ponovilo povodom ''Utopljenih dua''. Ova dva Skerlieva teksta nisu obine kritike ve programski tekstovi , razraunavanje sa jednom novom, modernom poezijom. Svi kasniji prouavaoci poezije Disa i Pandurovia polazie od Skerlieve kritike i njegove glavne zamerke-pesimizma. Ova injenica zapanjuje jer pesimizam nije knjievna kategorije i to stanovite mora biti naputeno. Ovo je period u kome SKG gubi primat nad knjievnim razvojem, postaje

32 konzervativan. Dolazi novo vreme u kome pesnici preuzimaju primat i oni usmeravaju knjievni razvoj. Ovaj raskorak desio se mnogo ranije, istini za volju ne tako radikalno. Ve 1901. Dui se odrekao svojih ''Pesama'' koje je Skerli prethodno visoko vrednovao a 1908. Dui e napustiti parnasovstvo i okrenuti se simbolizmu. Skerli vrlo otro ocenjuje ovaj zaokret jer ne moe da prati nova knjievna strujanja. Bogdan Popovi je imao istananiji ukus i protivio se Skerlievoj otroj kritici dekadence kao prvoj fazi koja nas uvodi u simbolizam. Dekadenca podrazumeva opadanje misaono, moralno, fizioloko rasulo. Sve nabrojano dolazi u iu knjievnog interesovanja. Tako npr. naturalizam prvi put tematizuje prostituciju. Ovo nije sluaj samo u naoj knjievnosti. To je opta atmosfera koja vlada Evropom poetkom XX veka. Tako se u Parizu pojavljuje Maneova ''Olimpija'' (gola Venera lei na krevetu sa crnim maorem i dvori je Crnkinja-tematizacija prostitucije) koja e uzburkati javno mnjenje i izazvati proteste. U isto vreme u Nemakoj e se pojaviti knjiga Maksa Nordaua ''Ertantung'' uperena protiv dekadentnih pesnika posebno Verlena i njegove homoseksualne afere sa Remboom koja e ga potpuno unititi. Upravo je ovu knjigu Skerli imao u vidu kada je napadao Disa i Pandurovia. Posle ovih previranja Dis 1913. objavljuje zbirku ''Mi ekamo cara'' koja tematizuje I i II balkanski rat. Zbirka odgovara ukusu tadanje kritike a u njoj nema ni traga od nekadanjeg dekadentnog pesnika. Pandurovi 1912. objavljuje ''Dane i noi'' koju Skerli pozitivno ocenjuje a opet je re o jednom slabom pesnikom izdanju. Zbirke koje su prethodile ovim dvema potonjim zbirkama bie ono po emu su Dis i Pandurovi veliki u srpskoj knjievnosti.

Osnovne karakteristike protoavangarde

1. Pojavljuje se veliki broj stihova i stihovnih oblika. Nekadanja dominacija 11erca i 12-erca prekinuta je pojavom 8-erca, 4-erca, 13-erca ak i stihova poreklom vezanih za narodnu poeziju to je ranije bilo nezamislivo. 2. im se pojavi vei broj stihova nestaje istota versifikacije, dolazo do veeg broja pesnikih ''ogreenja''. 3. Rima prestaje da bude ista, pravilna i bogata i postaje nepravilna. 4. Duiev i Rakiev jezik bio je beogradski stil oien od

33 dijalektizama a u skladu sa knjievnom normom. Dis i Pandurovi gotovo u svakoj pesmi odstupaju nepravilnim oblicima to je bio temelj za tvrdnju o Disovoj nepismenosti. 5. Strofa je nepravilna. Moglo bi se rei da je opta karakteristika ovog perioda opte opadanje, nazadovanje u pesnikoj tehnici.

ta znai DIS?

Pesnikov pseudonim izazvao je mnoga tumaenja. Jedni su smatrali da je DIS prefiks i oznaava disharmoniju koja je suprotna dotadanjoj pesnikoj harmoniji, dakle, da pseudonim ima programski karakter. Drugi su DIS povezivali sa imenom avoljeg grada u Danteovom paklu. Istina je da Dis prvi pie u obliku Danteove tercine itave cikluse pesama ali njegov pseudonim nije vezan za slavnog Italijana. Na kraju, pesnik je sam objasnio. U to vreme popularni su jednosloni latinini pseudonimi i on ga je prosto izveo iz svog imena. 1911. kada izlaze ''Utopljene due'' je datum u srspskoj knjievnosti. Zbirka je podeljena na cikluse. Svaki ciklus ima ime a svi zajedno obrazuju smisaonu celinu doslednu Disovoj poeziji. Prolog je ''Tamnica'' a epilog ''Moda spava'' (''San''). On govori o ''Kui mraka'' u kojoj su ''Umrli dani''. To je svet umrlih, svet muka, svet ''Tiine'' a ono to ostaje su ''Nedovrene rei'' koje vode oni koji su ostali do ''Sna''jer san je nada, pokuaj da se iskorai iz ovog sveta, sveta-tamnice. Ova logika povezanost ciklusa govori da su ''Utopljene due'' najbolje komponovana zbirka u srpskoj poeziji to pobija tezu o Disovoj nemarnosti i nekolovanosti. On je greio u detaljima ali je celina savrena. Dve najbolje pesme izdvojio je na

34 poetak i kraj zbirke a u samo njeno sredite stavio je treu najlepu pesmu ''Nirvanu''. Potpuno svesno komponovanje!

Disova poezija

U Evropi pravo, moderno pesnitvo poinje sa Malarmeom a kod nas od Disa da bi svoj vrhunac doivelo sa Nastasijevievom poezijom. To je mistina, religiozna poezija koja vodi unazad sve do arhetipskih slika. Dis nije bio ''poeta dactus'', greio je u jeziku, stihu, kompoziciji i grenju pesnikih slika. Napisao je dve zbirke pesama ''Utopljene due'' i ''Mi ekamo cara''. U istoriji srpske knjievnosti ostae upamen kao veliki i znaajan pesnik samo po prvoj zbirci. Ako je Dis bio nevet, ako je zbog svoje nevetine kritikovan logino je pretpostaviti da je neveto sastavio i ''Utopljene due''. Meutim, pokazalo se da su ''Utopljene due'' najbolje komponovana zbirka kod nas ije su tri najbolje pesme rasporeene na kljunim mestima u zbirci. Dis, iako zvanino neobrazovan, ima jako razvijenu kritiku samosvest. Jedno je kolsko znanje a drugo pesniko. Ovu tezu e potvrditi i Stankovi u prozi. Svoju zbirku Dis je podelio na cikluse. ''Tamnica''/prolog govori o roenju pesnika koji je na ovaj svet baen kao u tamnicu. Otuda se nazivi svih ciklusa podudaraju sa idejom da je svet tamnica. Ciklus ''Nedovrene rei'' nas vodi iz tog sveta pomou sna i slutnje i zato je poslednja pesma

35 ''Moda spava''. ta znae ''Nedovrene rei''? Pred kraj ivota, boravei u Francuskoj, Dis je pisao pesme koje su objavljene u ''Novinama srpskim'' na Krfu iji je urednik bio Branko Lazarevi i koje su, kao celina, nedovrene. Ovaj ciklus obuhvata 4 pesme: I, III, VII i ''Glad mira''. Pesme govore o odnosu pesnika prema dragoj i sasvim uslovno se mogu nazvati Disovim ljubavnim pesmama. U I peva o upoznavanju sa njom. Sadraj ovog ciklusa pesama moemo pratiti i u Disovim lirskim zapisima u prozi. U njima on pominje devojku koju je voleo ali se plaio, kolebao i najzad je ostavio elei da se posveti nauci (ovo nam sugerie da je u pitanju bila aka ljubav). Posle nekog vremena ona se vratila u Beograd sa verenikim prstenom da bi se ubrzo ubila, utopila. Ovaj lirski zapis u prozi pomalo objanjava pesmu ''Moda spava''. Pisanje o sopstvenoj poeziji takoe predstavlja svedoanstvo o postojanju jake samokritine svesti. Dis pria jednu ljubavnu istoriju koja u ovom ciklusu postaje njegova opsesivna tema. Tako su pesme iz ciklusa ''Nedovrene rei'' tematsko-motivski povezane. To su ljubavne pesme, pesme o dragoj. Pri tome, sve pesme, njih 4, vezane su ne samo sadrinski ve i po formi. Dis koristi redak pesniki oblik u nas koji emo pre toga jedino nai u antievim ''Prolenim tercinama''.U pitanju je Danteova tercina. To je pesniki oblik koji je Dante uneo u umetniku knjievnost iz italijanske usmene knjievnosti. Sutina samog oblika je u nizanju terceta sa verinim rimovanjem: ABA, BCB, CDC,... Srednji stih iz niza u niz postaje prvi i dobija ulogu uokvirenja da bi se na kraju pesme pojavio samo jedan stih kao klauza ili zavretak. Jo jedna od specifinosti ovog ciklusa je i to da je Dis I i III pesmu objavio pre zbirke, jo 1907. pa onda i 1908. i 1909. Godine 1909. Dis je nameravao da napie knjigu ili ciklus pod nazivom ''Rei''. Zato u kritikom izdanju Disove poezije stoje dve varijante I i III pesme obeleene kao ''Iz knjige''Rei''. Ovo znai da je Dis nameravao da napie knjigu koju bi u celini ispevao u tercinama i ije bi pesme tematsko-motivski bile vezane za dragu. Dis je na kraju odustao. Nije ak ni ceo ciklus zavrio ve samo 4 pesme jer su ga prijatelji pourivali da izda zbirku. Zato je Danteova tecina toliko znaajna pojava u Disovoj poeziji? Zato to direktno obara tezu o Disovoj neukosti. Mnogo godina posle Disove smrti, praktino do nekoliko poslednjih decenija, niko nije uoio ovaj oblik Disovih pesama niti njihovu tematsko-motivsku povezanost. Dis se pojavio kao formiran pesnik a svoju biblioteku je nosio u glavi - znao je napamet Hamleta, Pukinova dela itd. Da li je Dis zaista bio nepismen?

36 U naoj knjievnosti nepismenim su proglaavani Stankovi, Crnjanski, Nastasijevi i Rastko Petrovi. Za Nastasijevia A. Beli je rekao da ne poznaje srpski jezik, a Dui je to ''neznanje'' tumaio Nastasijevievim poreklom nije bio Srbin ve Cincarin. Rukovodei se idejom Lea picera mi prepoznajemo velikog pisca i znaajne novine na mestima na kojim se odstupa od norme, na mestima jezikih ogreenja. Tako i kod Disa najvie primera uzimamo iz ''Tamnice''. U prvoj verziji svoje uvene pesme Dis je svuda pisao ''bee'' zvezde da bi potom u konanoj verziji napisao ''begaju zvezde''. Skerli i Isidora Sekuli su izraz ''begaju'' smatrali ispravnim jer je ''bee'' nastao novom kodifikacijom srpskog knjievnog jezika. Jo jedno odstupanje pronalazimo u 3. stihu IV strofe:''...i prostor, trajanje za red stvari sviju...''Ovaj stih je smatran tipinom jezikom nekorektnou. Trajanje znai vreme, kao da se u ovoj strofi daje opis biblijskog stvaranja sveta iz Knjige postanja: stvara se nebo i nebeski svod, stvara se prostor i stvara se vreme u kome mi postojimo. Dis je ovaj smisao jeziki neveto formulisao. U prvoj verziji stoji:''i prostor, trajanje i red stvari sviju'', red u smislu poredak. Meutim, nije ovde u pitanju ni neznanje ni nespretnost. Dalje, u III strofi:''...i da nosim oblik san lepote...'' ta je ''san lepote''? Zar lepota spava? Oigledno je re o metafori i to najeem obliku metafore genitivnoj. U prvoj verziji nalazimo ''san o lepoti'', ovo je objekatska sintagma. U objekatskoj sintagmi odnos je zasnovan na kontaktu, dodiru. Dodir nije naelo metafore ve metonimije . Metafora je skraeno poreenje, kriterijum po kom se stvara metafora je slinost a metonimija podrazumeva kontakt. ''San o lepoti'' je slika graena po naelu metonimije a Dis je transformie i dobija naelo metafore to njegov iskaz ini mutnim. Da li Dis inee ide od jasnog ka nejasnom i ako ide zato to ini?Zato to je to jedno od naela moderne poezije. U svojoj ''Pesnikoj umetnosti'', pisanoj u zatvoru, Pol Verlen formulie poetiku simbolizma koja je sva u kretanju od jasnog ka mutnom, od simetrinog ka asimetrinom, neparnom. Skerli, Disov najotriji kritiar, nazvao ga je lanim modernistom zato to je prost podraavalac Verlena a Dis ga nije ni itao. Meutim, 1908. u ''Bosanskoj vili'' u kojoj je te iste godine Dis objavljuje oko 10-ak pesama u svakom broju izlazi po jedna ili dve Verlenove pesme. Tako je Dis, iako nemamo dokaza, mogao biti upoznat s njegovom poezijom. Disova zbirka u celini ima prstenastu formu, strofe su pisane u lanoj kvinti/prstenastoj stofi dakle svuda je ostvareno naelo iste kompozicije. ta se tako dobija? Pojaana muzikalnost. Razbija se simetrija katrena, znaenje je pomereno, mutno, poveana je muzikalnost sve su ovo odlike poetike simbolizma.Stilski, to su kljuni momenti za izdvajanje simbolizma od parnasovstva. Dok je Raki bio celovit, jasan i reljefan Dis je nejasan, muta i

37 necelovit. Svi ovi momenti su prelomni u razvoju nae moderne poezije, Rembo trai od pesnika da postane vidovit, a Dis to i radi. Kod Disa je najvanije prouiti njegov specifian pesniki jezik tj. njegovu tobonju nepismenost. Zato? S jedne strane, tako otkrivamo specifinost Disove vizije sveta koja proima celokupnu njegovu poeziju, a s druge strane, to je vanije, od Disa je poelo ono to e kasnije nastaviti Crnjanski, Rastko i Nastasijevi.

''Tamnica''

''Tamnica'' je pesma o stvaranju sveta a pesnik je baen u taj svet. Biblija pominje pad, ovek je iz raja izgnana i pao je na zemlju, nije baen. Ideja da je ovek baen na zemlju i zbog toga pati potie od filozofa egzistencijalista. Kad se javlja ova filozofija? Onog trenutka kada su umrli Bogovi, sa Nieom i Kjerkegorom. ta ovo znai za samog Disa? Svedoi o njegovoj bliskosti sa velikim umovima, mogao je da misli kao novi mislioci i tako opet pada teza o njegovoj neukosti. Kao i kod Vojislava Ilia i kod Disa moemo govoriti o tzv. uticaju bez uticaja, takav uticaj ''visi u vazduhu'', o njemu gotovo nita ne znamo. U poetku ''Tamnica'' je imala jednu strofu manje. Kad ispitamo sadrinu dodate strofe vidimo da nije sluajno naknadno dodata. Pesnik se i u njoj, kao i u celoj pesme, sledei poetiku simbolizma kree od jasnog ka mutnom, nejasnom. On kae da vidi sebe u pogledu trava tj. trave gledaju njega i on gleda njih, on gleda noi i noi gledaju njega, njega oi zovu kao glas tiine, kao govor uma. Sve je potpuno nejasno! Prvo to treba uoiti pri tumaenju ovako zamrenih pesnikih slika jeste preplitanje ulnih utisaka. Mi to pre Disa imamo u Duievim ''Akordima''. On u ljubiastoj noi uje utanje zvezda. utanje je isprekidano zvuno talasanje, a zvezde trepere, isprekidano sijaju meaju se akustini sa vizuelnim utiscima. Disove sinestezije su za razliku od Duievih neverovatno zamrene,one podrazumevaju meanje svih raspoloivih ula, ula miris, dodira i ukusa. ta pesnik postie upotrebom sinestezije? Pomeranjem svih ulnih utisaka cela slika koju dobijamo iz stvarnosti, preko naih ula, postaje razbijena, gubi svoj poredak, to vie nije svet koji mi automatizovano prepoznajemo i usvajamo. Upotreba sinestezije je u skladu sa poetikom simbolizma. Rembo je traio od pesnika da postane vidovit a to moe jedino postii sistematskim rastrojstvom ula. Tako e, kae Rembo, procediti kroz sebe sve otrove ovoga sveta i sauvati samo njegovu esenciju. Dis je praktino primenjivao ono to je Rembo

38 teorijski formulisao. Kako? Dis je uhvatio ono to je u jeziku sredinje i pomerio ga. ta je to ''sredinje'' i gde ga pronalazimo u Disovoj ''Tamnici''? Postoji u II strofi u 2. stihu gramatika greka koja je dirnula u samu sr jezika, koju su svi kritiari primetili i istakli je ali je nisu objasnili. To je stih:''nepoznat govoru i nevolji runoj''. Ako bi analizirali smisao stiha, uverili bi se da je on ispravan i razumljiv. Lirski subjekat je roenjem baen na zemlju-tamnicu i potpuno je prirodno da su mu govor kao i nevolja nepoznati jer je u majinoj utrobi zatien od svih nedaa. Meutim, gramatika nepravilnost ostaje nereena. Vratimo li se ponovo Rembou, stvari mogu postati jasnije. Rembo kae, netano je rei ja mislim ve je ispravno rei miljen sam. Opet prepoznajemo uticaj bez uticaja. Da bi objasnili greku koju je Dis poinio u ovom stihu moramo znati par stvari o jeziku kao sistemu. Jezik, kao ureen sistem, omoguava miljenje i obratno, da bi smo mogli da mislimo to o emu mislimo moramo uiniti predmetnim tj. moramo ga uiniti objektom/pacijensom koji trpi, pasivan je. Samo kada postoji agens-onaj koji misli i pacijens-ono o emu mislimo postoji i miljenje. Kada se ovaj odnos poremeti, prestaje miljenje i ostaje sama materija. Upravo je Dis uinio nezamislivo obrnuo je odnos agensa i pacijensa tako da agens trpi tj. postaje pasivan a pacijens postaje aktivan, delatan i tako je promenio celu sliku sveta. Zato Dis u pretposlednjoj strofi ''Tamnice'' moe da kae da ''osea sebe u pogledu trava'', pogled lirskog subjekta prenesen je, podaren travama, noi, vodama, prirodi. Zato je lirski subjekat ''nepoznat govoru i nevolji runoj'' jer to je njegova slika sveta koju prepoznajemo kroz celu zbirku, bez obzira kom ciklusu pesma pripadala, to je svet koji je aktivan, agresivan, koji prilazi pesniku, koji ga ugroava dok on pasivno stoji i trpi. Samo ako razumemo ova jezika ''iskliznua'' i tumaimo ih kao specifinu sliku sveta i pogleda na svet biemo u stanju da razumemo poeziju avangarde koja jezike odnosne dodatno uslonjava. ''Utopljene due'' su u celini raene u duhu poetike simbolizma koju je pesnik intuitivno oseao i primenjivao.

39

''Nirvana''

''Nirvana'' je sredinja pesma zbirke ''Utopljene due''. Pripada ciklusu ''Tiine''. Ima 9 katrena sa ukrtenom rimom a ispevana je u epskom desetercu (4+6). Ova pesma je reprezentativni primer obrtanja odnosa agesa i pacijensa koji je dosledno sproveden kroz celu pesmu. Iz strofe u strofu niu se stvari, predmeti i bia koji prilaze lirskom subjektu. On je pasivna rtva mrtvih, vekova, groblja, prolaznosti, mora, sree, ljubavi, sve to postoji njemu dolazi. Potom se u VII katrenu pojavljuje nirvana (nita) koja ima pogled koji nema ljudsko oko, pogled mrtav, prazan i dubok. Kako jedno nita koje je nepojamno moe imati pogled pa makar on bio i prazan? Tako to Dis opet primenjuje mehanizam obrtanja agensa i pacijensa pesnik gleda u mrtvilo i prazninu mehanizam obrtanja agensa i pacijensa mrtvilo gleda u njega. itanje ove pesme namee jedno sasvim jednostavno pitanje odakle Disu pojam nirvane? ta je to? Nirvana je pojam koji dolazi iz istonjake filozofije, indijske. Dis se sa ovim pojmom upoznao u ''malom boemskom kruoku'' koji se tokom svojih mnogobrojnih sedeljki morao dotai i filozofskih tema posebno ako je u tom krugu i filozof po obrazovanju, S. Pandurovi. Ako uporedimo Disa i Pandurovia, otkriemo da im je zajedniko ba ono zata ih je Skerli kritikovao pesimizam. Pesimizam je filozofska kategorija koju oba pesnika batine iz budistike filozofije koja je u osnovi pesimistina. O toj vrsti filozofije pisao je filozof kog je Pandurovi najvie cenio Artur openhauer. Poetkom XIX veka u knjiz ''Svet kao predstava i volja'' openhauer pie o nirvani kao prestanku volje za ivotom, mestu gde nema niega i gde sve prestaje da postoji. Budisti smatraju da je na ivot kao vetar, kao i vetar koji lako i neosetno prestaje, iezava i ovek. Taj trenutak prestanka ivota na sanskrtu se zove nirvana, trenutak potpune umrtvljenosti i nepominosti. Evropljani su taj trenutak nirvane mogli shvatiti iskljuivo kao smrt ali Indusi ga nisu tako shvatali. Ovu zabludu e kasnije otkriti i pravilno protumaiti Maks Miler, prouavalac istonjake filozofije nirvana je blaenstvo. Ono to je znao Pandurovi iz

40 oblasti filozofije, znao je i Dis pa je nemogue da Pandurovi nema pesmu sa slinom tematikom. Takva pesma postoji i to je moda najbolja Pandurovieva pesma, ''Potres''. U njoj nita ne postoji i sve emo potrti u svom seanju. Kao poslednja iskra ivota u svetu koji nestaje javie se vetar, isti onaj vetar koji pominje budistiko uenje. I u naem jeziku postoji izraz za trenutak apsolutne tiine, trenutak kada prestaje vetar maina. Kada se 1964. pojavila istoimena zbirka pesama Borislava Radovia niko nije umeo da protumai njen naslov. Ako se zna da je Radovi neosimbolista treba ga povezati sa simbolizmom i tu pronai odgovor. Tako se cela knjievnost XX veka iitava na fonu intertestovnih veza.

''Moda spava''

''Moda spava'' je jedna od najlepih Disovih pesama i najlepa pesma srpske moderne poezije u celini. To je pesma o snu. Lirski subjekat je imao san koji je nestao kada se probudio, san je, ustvari, pobegao u nesvesni deo njegovog bia. Dok spava i sanja sadraj podsvesti dopire do njegove svesti ali u izmenjenom, transformisanom, maskiranom obliku, u udnoj slici ije mi znaenje ne umemo da protumaimo a kada ga najzad protumaimo postaje kasno, budimo se i on ponovo postaje nesaznatljivi deo podsvesti. Tako moeme razlikovati manifestnu stranu snova koja je simbolina i semantiku stranu snova gde se otkriva simboliko znaenje. Pesnik je sanja, zaboravio ta je to bilo, ulae veliki napor da se priseti ali saznaje samo delove sanjanog. Iz pesnikove podsvesti dopire seanje na ljubav, njegovu mrtvu dragu. To je ljubav iz najranijeg detinjstva koje se transformisala u istu nenost a nosilac takve vrste ljubavi moe biti samo majka. Od nje Dis nam prikazuje samo oi, krunu kose, u kosi cvet a lice joj je isto i deije. Sve stvarne konture i obrisi su izgubljeni, sve se samo nasluuje i ne vidi do kraja. Ljubav koja potie od majke, kao ista nenost ne moe biti erotska ljubav i zato su njene oi ''izvan svakog zla''. Dis u ovoj pesmi peva o najnenijem i najjaem obliku ljubavi, ljubavi majke prema detetu i time se pridruuje Jungovom stavu koji obara Frojdovu tvrdnju da nema jaeg nagona od erotskog. Ima a to je briga davaoca ivota prema detetu. Disova pesma je i san Animusa o Animi. Njegova Anima je njegova ''dua'' van njega. To je ovaploenje apsloutne ljubavi koja u sebi spaja majinsku nenost, sestrinu ljubav i eninu strast. To je ona ljubav za kojom se veito traga i koja stalno izmie. Lepota ove pesme ne lei u slikovnim detaljima ve u muzici njenog stiha i strofe. Stofa je lana kvinta, izuzetno muzikalna strofa, prava simbolistika. Stih je 13-erac (8+5) sa rimom ABBAA. Meutim, ni ovde, kao

41 ni u drugim Disovim najboljim pesmama, versifikacija nije jednostavna i jednoznana. Sada je u pitanju cezura i to ne jedna nego dve! U pesmi ''Nai dani'' postoji stih:''I ljubavi, mrnje, nade i kajanja''. Stih je segmentovan na tri lanka od 4 sloga (4+4+4). To je narodni tubaliki stih, stih kojim se kuka nad umrlim a Dis ga nije sluajno odabrao u pesmi u kojoj kuka nad propalim idealima. U pesmi ''Pesma'' javlja se lankoviti 16-erac (4+4+4+4). Dis je tubalikom stihu dodao jo jedan lanak i produio ga. Znai Dis se vraa narodnom stihu ali ga i produuje. Odakle mu ovako dugaak stih? Ako se osvrnemo na razvoj srpskog stiha od Vukove reforme na ovamo videemo da romantiari piu narodnim stihom, Ili ga odbacuje i koristi nacionalizovani heksametar, potom slede Dui i Raki sa francuskim stihovima a onda se Dis ponovo vraa narodnom stihu ali i Iliu. Kako je Ili nacinalizovao grki uzor? Tako to se njegov stih deli na dva polustiha 8+8 koji se potom redovno dele, ralanjavaju na 4+4 , 4+4. Ovakva deoba je u samoj osnovi srpskog stiha. Dis je u svom stihu objedinio narodni stih i nacionalizovani heksametar. U pesmi ''Moda spava'' javlja se lankovita podela na 4+4+5. Ovu vrstu stiha Dis pronalzi kod Vuka u pesmi o beogradskoj momi:''U livadi pod javorom voda izvire/ Tu dolazi mlada moma vodu zahvata...'' Ovde je u pitanju vieslogovna muka trohejska rima. Meutim, Dis se ovde ne zadrava. Osvre se na jo jedan narodni stih koji ima jednoslonu jambsku ensku rimu: ''Bilo staro bilo mlado ljubiu te ja''. Tako Dis kombinuje 2 verzije istog narodnog stiha sa mukim i enskim zavretkom i dobija strofu koja je arobna. To je muzika koja pripada drevnoj tradiciji i koja nas vraa narodnim izvorima. To kasnije radi Nastasijevi, Rastko, Dedinac. Re je o metametrikom obrascu upuivanju na stari metar novim sadrajem. ( O Disu u Disova poezija, zbornik radova, urednik N. Petkovi)

Kako su Disove jezike inovacije nastavili avangardni pesnici i pesnici druge polovine XX veka?

U svom putopisu ''Ljubav u Toskani'' M. Crnjanski opisuje kako je doao na more, iznajmio ami i isplovio. Sa puine, iz amca ini mu se da se ostrva ljuljaju, da je stenje lako i da se obala prevre. Potom leei u amcu pokriven jedrom on gleda obalu u nebu. Upravo ovaj momenat odslikava Disovo obrtanje ogledanje u nebu sugerie izvrnutu perspektivu i inverziju u jeziku.

42 Ili na drugom mestu Crnjanski kae: ''vrhovi breuljaka pozelenee kad me ugledae''. Umesto da kae da on vidi breuljke koji su zeleni, on kae oni pozelenee kad ga videe obrtanje mehanizma agensa i pacijensa. Ili u ''Strailovu'' on umesto da sledi zeleni tok reke on kae svojim zelenim pogledom vodi reku osobina reke preneta je na njegov pogled. U pitanju je vrlo sloen trop hipalaga. Hipalagu prepoznajemo i u Rastkovoj ''Helioterapiji afazije''. Kae Rastko da se jezik izlizao, rei su postale bezizraajne i moramo ih menjati da bi dobile novi smisao. Dodijalo mu je da govori da konj ide nogama kad moe da kae ''noge miu konjem'' obrtanje odnosa agensa i pacijensa. Ili Rastko kae: ''im u udnji / opasah bedra / drumom urnim''. ta znai ovaj stih? Lirski subjekat urno hoda nogama po drumu koji je nalik traki ali Rastko nee uobiajen, automatizovan poredak rei. Koristei se inverzijom menja deo za celinu (to je sinegdoha) menja noge za bedra potom obre odnos onog ko hoda i prostor kojim se hoda onaj ko urno hoda prebacuje svoje atribute na drum pa on postaje uran. I trei modernizam nastavlja Disovim putem. Vasko Popa pie: ''Vee nas pod pazuhom nosi / putem koji ne ostavlja traga.'' Hipalaga je sloena metonimija.

Sima Pandurivi

Sa poezijom Sime Pandurovia odnosno sa njegovom najboljom

43 zbirkom pesama ''Posmrtne poati'' iz 1908. promenile su se osnovne kategorije koje su do tada vaile u knjievnost i umetnosti to je izazvalo nesporazume u ocenjivanju poezije i umetnosti uopte. Od grkih vremena u umetnosti je cenjeno samo ono to je lepo, harmonino, uzvieno ali moderna knjievnost XX veka odjednom menja te dominantne kategorije i uvodu runo, nepravilno, nisko, odbojno, odvratno. Nove kategorije u umetnosti potpuno e zbuniti i prouavaoce i itaoce. Skerli, na najautoritativniji kritiar s poetka XX veka (a u sluaju Disa i Pandurovia i kasnije) pojavu Pandurovieve zbirke karakterie kao ''jednu knjievnu zarazu'' u SKG, 1909. Od tog Skerlievog teksta (a u Disovom sluaju od ''Lanog modernizma u umetnosti'') pa do dananjih dana sve to je o Panduroviu i Disu pisano temeljilo se na ovoj Skerlievoj oceni i kvalifikativu pesimizam. Pesimizam je ideoloka i filozofska kategorije i ne moe se primenjivati na knjievno delo kao glavni kvalifikativ njegove umetnike prirode. Najstariji poetski motiv je motiv mrtve drage poznat jo od mita o Orfeju i Euridici. Taj motiv kod nas e opevati Radievi, Kosti i drugi romantiari da bi Ili kao parnasovac potpuno zanemario ovaj motiv kao i pesnici koji oznaavaju prelaz od parnasovstva ka simbolizmu, Dui i Raki (kod Duia ovaj motiv postoji u pesmi ''Zalazak sunca'' i ''Dubrovaki rekvijem'' a kod Rakia u pesmi ''Jednoj pokojnici''). Motiv mrtve drage ponovo e oiveti u poeziji Disa i Pandurovia. Pandurovieva mrtva draga je mrtvo telo koje trune u grobu dok ga izjedaju uti crvi. to je jo stranije pesnik se sam sputa do nje, u grob, lei i tu se osea dobro! Vrlo neprijatna pesnika slika koja postaje odvratna i otuna kada se pomene i grobljanski zadah. Najoitiji uticaj na Pandurovia izvrio je arl Bodler. Njegova pesma ''Strvina'', koja je sablaznila italaku i knjievnu publiku sredinom XIX veka, govori o kosturu koji sa podignutim nogama asocira pesnika na enu u polnom aktu. Da bi razumeli poeziju Sime Pandurovia moramo razumeti ta se desilo u evropskoj poeziji poetkom XX veka. U Nemakoj se 1912. pojavila zbirka pesama koja je takoe sablaznila italaku javnost. To je zbirka ''Mrtvanica i druge pesme'' Gotfrida Bena (zbirka se javila 4 godine kasnije u odnosu na ''Posmrtne poasti'' ali ovde govorimo o knjievnom anahronizmu). Jedna od pesama iz Benove zbirke, ''Lepa mladost'', govori o telu mrtve devojke koju su dovukli u mrtvanicu. Njene usne izgrizle su ivotinje, Kada ponu secirati njeno telo ispod grudne kosti otkrivaju leglo malih pacova ija je mladost, oigledno, bila lepa. Ovo je samo jedan primer poezije koja se tih godina pie u Evropi. Zato je Pandurovievu poeziju teko voleti. Dis jo uva ideju lepog i harmoninog, Pandurovi je potpuno odbacuje. Pandurovieva poezija je poezija runog i grotesknog, poezija koja se ne voli ali koja mora da se prouava.To je sasvim moderna poezija

44 kakvu e nastaviti da piu Crnjanski i R. Petrovi. Pravo prouavanje poezije se zasniva na unutranjem pristupu, ipak korisno je znati par biografskih podataka iz Pandurovievog ivota. On je Beograanin, gradsko dete. Posle Velike kole zavrio je filozofski fakultet gde mu je jedan od predavaa bio Brana Petronijevi. Njegova predavanja o openhaueru i Hartmanu neizmerno su uticala na Pandurovia. Po zavretku studija Pandurovi odlazi sa Disom u Valjevo gde je radio kao suplent. Izmeu dva rata pokrenuo je asopis ''Misao'' (1919). Ratno iskustvo ga je mnogo izmenilo i od ''kneza pesnika'' postao je konzervativni kritiar. Svoju prvu pesmu ''Severna no'' objavio je u SKG 1903. a sa ''Posmrtnim poastima'' ve je formiran pesnik. Za poznavanje Pandurovieve poezije znaajno je poznavanje slike starog Beograda. Poetkom XX veka beogradska periferija poinjala je odmah iza porodine kue Ilia, na mestu dananje Botanike bate. Tu se nalazila Skadarlija, boemsko sredite u kom je nastao i delovao ''mali boemski kruok'' (Mato, Dis, Pandurovi, Milan Simi, Duan Popovi, Sava Popovi). Tako je stvorena neprihvaena i pomalo prezrena knjievna periferija naspram knjievnog centra, univerzitetskog i akademskog. Kada su se pojavile ''Posmrtne poasti'', 1908. umrla je uvena glumica, tragetkinja, Vela Negrinova kojoj je Pandurovi posvetio zbirku. Pesme koje sainjavaju zbirku i ranije su izlazile po asopisima samo je mali broj pesama nastao posle glumiine smrti. Zbirka je objavljena u Mostaru, u ''Maloj biblioteci''. Mostar je tada jak srpski knjievni centar koji okuplja mlade pisce oko asopisa ''Zora'' koji su pokrenuli Dui, anti i orovi. Mostar je ve tada u kulturnoj opoziciji sa Beogradom a ''Zora'' sa SKG. Zato su u ''Zori'' izale afirmativne kritike za Pandurovievu zbirku dok su u SKG bile nemilosrdne. SKG ve tad nije u stanju da prati savremena knjievna dogaanja ali ne treba nikada zaboraviti da je on bio kima srpskog knjievnog razvoja. Pandurovi 1912. objavljuje ''Dane i noi'', zbirku koju e Skerli pohvaliti ali to vie nije isti pesnik. Pandurovi je pisao do kraja ivota ali je sve ree objavljivao pesme. U Zagrebu se 1919. pojavila zbirka svih do tada objavljenih Pandurovievih pesama pod naslovom ''Okovani slogovi''. Knjievni osvrt na zbirku napisae Ivo Andri u ''Knjievnom jugu'' u kom e sasvim tano zapaziti da se Panduroviev pesniki razvoj zavrio 1908. Strani pesimizam koji se iitava na stranicama ''Posmrtnih poasti'' ima svoju drugu stranu. Zanimljivo je znati da su svi mladobosanci voleli ovu zbirku, ak je pronaena u depu Gavrila Principa to znai da su pesme Sime Pandurovia drugaije zvuale mladim ljudima sa poetka XX veka. U njoj su oni prepoznali neto anarhistini, nihilistino,

45 revolucionarno, ono to vie nikada neemo sresti kod Pandurovia.

Kako je tekao razvoj naeg modernog pesnitva?

Prvo pokolenje modernih pesnika, Dui i Raki, oznaava prelaz od parnasovstva ka simbolizmu. Taj prelaz se najbolje prati u Duievoj zbirci iz 1908. dok se Rakieve zbirke ne odvajaju od parnasovstva. Elemente istog simbolizma kod Rakia jedino prepoznajemo u rodoljubivoj lirici gde uoavamo prelaz ka transcedenciji iznad stvarnog i sutastvenog. Drugo pokoljenje, Dis i Pandurovi, blii su simbolizmu sa elementima dekadence. Spoj bolesnog i dekadentnog prvi put se pojavio u doba moderne da bi ga do vrhunca doveo nadrealizam. U to vreme naa knjievna teorijska misao zaostaje za Evropom, B. Popovi pie o Malarmeu kao enskom mekucu i uredniku enskih modnih asopisa dok je on najcenjeniji evropski pesnik.

Razlike Dis Pandurovi

Pandurovi je bio uen pesnik dok je Dis proglaav nepismenim i neukim. Pandurivi je uvek smatran racionalnim pesnikom, dok je Disova poezija izraz iracionalizma. Panduroviev pesniki izraz je jasan, gotovo nigde kod njega ne nalzimo sinesteziju. On je jednostavan, vet i pie najistijim jambom kod nas. Njegove najbolje pesme su programske pesme: ''Ispovest'', ''Mi, po milosti bojoj...'', ''Svetkovina'', ''Veze'', ''Simboli''.

Pandurovieve ''Posmrtne poasti'' imaju predgovor od 5-6 reenica koji je sam napisao. U pitanju je programski tekst . Predgovor je okirao javnost a Skerli ga je nazvao istom ludou. U pitanju je udan, otar, polemian tekst u kome je svaka reenica aoka upuena itaocu i kritiaru. Tako Pandurovi kae da zbirku objavljuje mimo svoje volje i namere, po elji urednika ''Male biblioteke'' i po nagovoru svojih prijatelja. Ovakva izjava odaje utisak slabosti i odsustva samouverenosti pesnika. Pandurovi dalje kae da e o njegovoj zbirci moda govoriti pohvalno, moda nee a moda nee govoriti

46 uopte. Tatina pesnika je kod njega, kako tvrdi, tatina nad tatinama jer nije vano da kritika bude iskrena ve da bude pohvalna. Ovaj predgovor je amar javnom mnjenju i drutvenom ukusu. Pojavio se 1908. a uskoro e cela Evropa biti preplavljena tekstovima sline sadrine od kojih je prvi i najvaniji objavljen u francuskom Figarou 1909. Marinetijev futuristiki manifest. Panduroviev tekst je skandalozan, provokativan i otuda podsea na avangardni manifest. Zato su ga potonji pesnici proglasili ''knezom poezije''. Tako se Pandurovi javlja kao pretea avangarde. Kljuna je poslednja reenica predgovora: ''Na (prvi put se kod Pandurovia sree to ''mi'' umetso dotadanjeg ''ja'' koje je opta odlika avangardnog manifesta) je bol isuvie dubok da bismo mogli ne prezirati druge, a na ivot isuvie jadan da bismo sobom bili zadovoljni.''On, dakle, omalovaava i sebe i druge i to je ono to se dopalo mladobosancima jer ko je taj koji vidi besmisao ivota i koji ne vidi sopstveni smisao u njemu te se slobodno moe rtvovati revolucionar, nihilista, onaj koji negira sve prethodne vrednosti. Zato Panduroviev predgovor predstavlja programsko izlaganje jedne nove oseajnosti, jednog novog senzibiliteta, promenjen nain na koji pesnik vidi, osea i doivljava svet oko sebe i svet u sebi. ta je uslovilo pojavu ovog novog senzibiliteta? Pre svega velika nauna i tehnika dostignua sredinom XIX veka. Do tada svet je posmatran iz dilianse a od tada iz voza. Kretanje vozom je bre, pa se slike menjaju, skraeuje se prostor i vreme, ubrzava se a slika sveta postaje deformisana. Pandurovi pominje voz u pesmi ''Vatre spasenja'' kad ga naziva ''gvozdenom pticom'' koja ga vraa u mladost. To vraanje proizvodi muan i odvratan utisak i on na kraju povraa.

Stilsko-tipoloke odlike poezije Sime Pandurovia

Stilsko-tipoloke odlike Pandurovieve poezije, tanije zbirke ''Posmrtne poasti'' su krajnje ne tipine za vreme u kojem su se pojavile i otuda je Pandurovieva poetika ostala nedovoljno rasvetljena do dananjih dana. Dis i Pandurovi su bili veoma bliski kao pesnici i prijatelji, gotovo da je nemogue nai slinu bliskost u istoriji srpske knjievnosti a ipak stilske odlike njihove poezije su potpuno oprene. Kada su se 1908. u Mostaru pojavile ''Posmrtne poasti'' najvie iznenaenja izazvale su u beogradskom akademskom krugu. Skerlieva ideoloka kritika bila je otra i neumoljiva i zbirka je proglaena ''jednom knjievnom zarazom''. Predgovor zbirci od svega 5-6 reenica provocirao je i kritiku i itaoce donosei jedan nov pesniki senzibilitet, nov nain na koji pesnik vidi, osea i doivljava svet u sebi i svet oko sebe. ''Posmrtne

47 poasti'' su donele jednu novu filozofiju ivota i otvorile vrata jednoj drugoj pesnikoj struji u srpskom pesnitvu, uspostavile su nove umetnike, estetske i kritike kategorije. Pandurovi sa ''Posmrtnim poastima'' nastavlja jednu zanemarenu struju u srpskom pesnitvu i otuda nerazumevanje sa SKG. Pandurovi je najbolji u svojim programskim pesmama za razliku od Disa kod koga dominira imiganicaji, slika, izvanredna muzika, pomerena sintaksa i novi jezik.. Kod Pandurovia nema sinestezije, nema tropa, malo je dobrih sintaksikih figura a ako ih ima uglavnom su vezane za retorski momenat u poeziji. Kakav je to novi sezibilitet koji donosi Pandurovieva poezija? ''Bedna duo moja, / sudbinu svoju vuci / sve do sumraka...'' Niko se pre Pandurovia nije ovako obraao dui. Apostrofirajui duu Pandurovi nas podsea na romantiarske pesnike koji su klasicistiku muzu zamenili sopstvenom duom i stavili je u centar interesovanja (zato se simbolizam naziva neoromantizam). Meutim, ono to Pandurovi radi sasvim je opreno romantizmu. Umesto da uzdie i velia duu on je sniava, negativno je vrednuje nazivajui je ''bednom''. Ovaj postupak se zove postupak deziluzije. Da li je on postojao i pre Pandurovia? Deziluziju ili depatetizaciju prepoznajemo kod Rakia, on je taj koji je ovaj postupak uveo u nau modernu poeziju. Raki vri depatetizaciju metafizikog, nadulnog. Njegova ''Iskrena pesma'' je programska pesma, pesma-ok, on je taj koji je ''okrenuo list'' u srpskoj modernoj lirici. Jedan od naih najboljih kritiara, Nikola Mirkovi, izdvaja kao tipinu osobinu srbijanskih pesnika nezainteresovanost za metafiziko. Nai pesnici su ljudi od ovog sveta nimalo skloni transendentiranju. Njih interesuje samo ono to je ulno, neposredno, fiziko i fizioloko. Pored novog senzibiliteta i depatetizacije, trea bitna odlika Pandurovieve poezije jeste motiv mrtve drage. Pandurovieva mrtva draga je mrtvo telo u rasulu i raspadanju. Ovakav nain obrade motiva karakteristian je za period konstituisanje moderne kod nas ali i za njenu dezintegraciju. Pesnici koji su nesumnjivo uticali na Pandurovia su Bodler (u najmanje 3 pesme), Verlen kao dekadent, Dui i Raki. Pandurovi esto citira Rakieve stihove a este su i reminiscencije na njega. Malopreanji stihovi o dui su direktan citat iz Rakieve pesme ''Osvit'': ''...srana budi bedna duo moja''. Na osnovu Pandurovievih pesnika-uzora moemo rei da je Pandurovi biopesnik simbolista sa elementima dekadence.To je poezija koja slavi runo, neskladno, degradirano, bolesno, pa otuda i transformacija motiva mrtve drage. Nije Nikola Mirkovi bio sasvim upravu kada je tvrdio da srbijanski pesnici ne vole metafizike teme. Demantuje ga Rakieva rodoljubiva

48 poezija. To je visokoumetnika poezija koja govori o nesutastvenoj, nematerijalnoj meseini koja nas dovodi u dodir sa mrtvim duama. Ali kod Pandurovia nema ni traka od transcendencije, on depoetizuje poeziju. Depoetizacija je jasan nagovetaj dezintegracije jedne stilske formacije i poetak druge. Pandurovi je prvi na pesnik koji unosi sadizam u poeziju. U Evropi ga je bilo i ranije ali kod nas ne. Postoje pesme u kojima on peva o uivanju koje proizvodi bievanje voljene ene. Meutim, Pandurovi ove pesme nije uneo u ''Posmrtne poasti'' Najpoznatija Pandurovieva programska pesma je ona koje je ula u Antologiju B. Popovia ''Mi, po milosti...'' ali njegova prava programska pesma je ''Ispovest''. Prvi stih okira:'' Izgubili smo oseanje mere...'' Pandurovi govori o oseanju za lepo. Gubljenje osenja za lepo vodi direktno u samu sr Pandurovieve poetike estetiku runog. ''Naa priroda je bolesna i trula'' ista dekadenca. Ovo su kategorije koje Pandurovi istie tokom cele pesme: 1. ivotne perspektive su rune. 2. Mudrost je glupa, nedopustiva oksimoronska karakterizacija. 3. Vrlina je kaljuga zala. 4. ivot je samo runa mrlja. 5. Utisci i likovi su odvratni, nakazni i gadni. 6. Miris je zamenio grobljanski zadah.

Aleksa anti

49 Vladan Nedi o mostraskom knjievnom pokretu

Najvee trenutke u XIX i donekle XX veku Mostar je doiveo izmeu 1882. i 1908, odnosno od hercegovakog ustanka do aneksije Bosne i Hercegovine. 1888. osnovano je drutvo ''Gusle'' koje je posle guenja bune i potitenosti koja je zavladala narodom budilo duh itave pokrajine. Glavni nosioci ''Gusala'' bili su anti, Dui i orovi. 1894/5. orovi je pokrenuo i izdavao almanah ''Neretvljanin'' koji je okupljao bosansko-hercegovake i srbijanske saradnike. 1896. anti, Dui i orovi pokreu ''Zoru'' koja je nasuprot pounoj i lokalnoj ''Bosanskoj vili'' htela da postane asopis veih umetnikih i geografskih razmera. ''Zora'' e ubrzo postati jedan od najboljih knjievnih listova. Saradnici su bili Zmaj, Matavulj, Sremac, Veselinovi, Nui, ipiko, kritiari Nedi, Slobodan Jovanovi i knjievni istoriari Pavle Popovi i Jovan Skerli. 1899. iz kruga ''Zore'' nastae Mala biblioteka koja e objaviti Pandurovieve pesme, ipikove pripovetke, orovieve i antieve pesme. Kakva je bila sudbina mostarskog pokreta? Neki od njih su umrli kao Jakov anti koji je, po Nedievoj oceni, najvie obeavao. Neki su napustili Mostar kao Dui. Neki su napustili knjievni rad i okrenuli se politici kao Atanasije ola.

Bogdan Popovi o Aleksi antiu

Popovieva kritika poinje otrim komentarima navodnog Popovievog prijatelja o stanju u naoj poeziji i kritici uopte s posebnim osvrtom na antievu zbirku pesama. Polazei od antieve zbirke ''prijatelj'' kae da ono to je u njoj dobro nije dovoljno da nadomesti ono to je loe. anti, kako veli ''prijatelj'', pripada onoj grupi savremenih pesnika koji smatraju da im je, kao pesnicima, sve doputeno, ak i ogreenja o logiku i jezik. Tako je antiev

50 mesec istovremeno plav i bled, sunce mu je hladno a vetar se krije iza listka. Popovievom prijatelju se ini da savremeni pesnici guvaju, mese, mue i raspinju jezik, odnosno, menjaju mu sintaksu, frazeologiju, gramatiku, oblik rei. Oni upotrebljavaju jedninu umesto mnoine i obratno, nepravilno koriste padaene oblike, izostavljaju slova i slogove u rei kada hoe i sa one strane s koje im najvie odgovara. Ako im za ove pogreke, kao izgovor, slui da ih na to tera stih ili slik, onda oni ne poznaju umetnost stiha i slika. Nema dobrog pesnika bez dobrog jezika. Ono to ''prijatelja'' zapanjuje je injenica da anti dolazi iz kraja u kome je oseanje istog srpskog jezika sauvano kao u ma kom drugom kraju Srbije. U ''prijateljivim'' reima lako prepoznajemo stavove B. Popovia i njegovo insistiranje da pesma mora biti cela lepa. Prvi uslov za lepotu umetnikog dela je da nema sitnica, mora se ukloniti iz pesme sve ono to vrea. Kad je re o pesnikim slobodama, pod kojima Popovi podrazumeva gramatike nekorekcije, ''prijatelj'' se poziva na zlatno pravilo Banvilove ''Poetike'' koje glasi:''Nema ih''. ''Prijatelj'' se obruio i na savremenu kritiku koja pesnicima poput antia ''gleda kroz prste'' jer su oni saradnici kritiara. Glavna mana antievih ''Pesama'' je nekorektnost stila i logike kao i gramatika nekorektnost koja je pogubna za poeziju. Gramatike nekorektnosti kvare opti efekat pesme mada mi i dalje razumemo osnovnu misao ili oseanje. Kada je prisutna stilska nekorektnost onda uopte nema efekta, nije mogu. Izuzimajui antieve politike i patriotske pesme, sve ostale vrve nepravilnostima, posebno tzv. kitnjastim stilom: pogreno upotrebljenim reima, neloginom kombinacijom pojmova, neistinitou slika, nejasnim mislima, skakanjem s misli na misao, preteranom upotrebom personifikacija i metafora. Sve to skupa ostavlja utisak ''muzike na razdeenom instrumentu od sviraa koji nema sluha''. Kako to izgleda u antievom stihu? Npr. zvezde su ''zlatne rue'', meseevi zraci su ''zlatne rue'', reaju se stihovi bez smisla i zato ''prijatelj'' zakljuuje da kod antia skoro nita nije kazano kako se obino kae i kako treba rei. Ipak Popovi e izdvojiti i ono to mu se dopada. Posebno izdvaja pesme ''Ostajte ovde'' i ''Moja kominica''. Potom se Popovi pita zar je mogue da isti ovek pie ovakve pesme i one napred kritikovane? Mogue je jer anti lepo pie samo kad se osloni na Brankovu, Zmajevu i Jakievu dikciju a loe kad postaje sledbenik Vojislava Ilia.

51 Bogdan Popovi je uneo ukupno 12 antievih pesama u Antologiju i to onih nastalih posle 1880. a to su: Ostajte ovde, Emina, Pretpraznino vee, Vee na kolju, Moja noi idr.

Pero Slijepevi o antiu

anti i njegova generacija unose naelnu promenu u pisanju, dok stara generacija pie o ozbiljnim stvarima, o junatvu nastojei da narod poui i podigne, ovi mlai, skupljeni oko ''Zore'' piu o drugim stvarima. Pravoslavni mostarski pesnici, kako veli Slijepevi, jedino su se libili da pevaju o ljubavi, odnosno zaodevali su ljubav u ''serafimski veo''. Tvrda i jednoumna Bosna ini se da do danas nije ispevala mnogo ljubavnih stihova uvek zauzeta politikim i ekonomskim problemima. Tako i u antievoj prva i druga knjiga pesama ostaje patriotska i moralno-vaspitna. To su stare ideje u novom ruhu, pristupane svim generacijama. Prve godine antievog pevanja posveene su prirodi, pesnicima i srpskoj slozi, ljubav je samo nagovetena. Potom poinju i pesme ljubavnog pijanstva sve do druge zbirke pesama iz 1895. Odmah iza ove zbirke ljubavno pijanstvo se menja u razoarenje. Ovaj prvi intimni nemir potrajae do 1900/01. To je period u kom anti pie malo rodoljubivih pesama iako ''Ostajte ovde'' stoji na samom poetku ovog perioda. To je period kada anti nastoji da dosegne Hajneovu ironiju i cinizam a donosi samo ''zlu balkansku krv''. Njegova lutanja iz ekstrema u ekstrem, od ljubavi do mrnje ovaplouju se u neubedljivoj poeziji otunih deminutiva i naivnih slika. Sve do uvene kritike Bogdana Popovia iz 1901. kada Slijepevi kae da je antia neko ''tresnuo cepanicom po glavi''. Bilo je i vreme, komentarie Slijepevi, da se anti proe detinjarija i okrene se pravoj poeziji jer mu B. Popovi, i pored svih mana, ne odrie talenat. Ne moe se rei da je preokret koji je usledio bio nagao i korenit. Prva promena uoena je u nacionalnim i socijalnim pesmama. 1906. anti e objaviti neke od svojih najboljih pesama a neke od njih Popovi e uvrstiti u Antologiju (Gospoici, Prolee, Boka). U godinama pred i oko aneksije anti je, prirodno, okrenut nacionalnim pitanjima ali naalost usledie razoarenje usled preteranog idealizma. Od 1906. do 1908. anti je u zenitu. 1909. misao o sveprisutnoj smrti dominira da bi kulminirala 1910. u

52 ''Pretprazninoj veeri''. Od 1912. anti se okree srpskoj srednjovekovnoj prolosti. To e biti naivno-romantiarska poezija, bez vee vrednosti. Kraj I svetskog rata i osloboenje propratie sa par pesama koje zna ''svako ae'' (Ljubav, Ruke, Moji oevi). Nakon toga sledi bolest i smrt. Ono to Slijepevi istie kao antievu karakteristiku jeste da sve motive njegove poezije prepoznajemo u prvim pesmama i da se od tada do kraja malo ta menjalo, vie se variralo. Ta ''patrijarhalna graa'' se teko menja i modeluje. anti je bio roeni pesnik, imao je talenta ali je taj talenat teko mogao da profinjuje dalje, nije mogao da se vine vie od onog to oko vidi. Osnovni motivi njegove poezije su: pobonost, patriotizam, ljubav, prolazna mladost.

Milutin Boji

Dereti o Bojiu

Vrnjak Ive Andria, godinu dana stariji od Miloa Crnjanskog, Boji je zavrio svoju knjievnu karijeru pre nego to su ovi pisci doiveli svoju pravu knjievnu afirmaciju. Umro je u 26-oj godini, u vojnoj bolnici, u Solunu. Do tada je objavio dve knjige pesama 1914. i 1917., spev ''Kain'' 1915. iji su tira zaplenili i spalili Bugari, dramu ''Kraljeva jesen'' koja je 1912. tampana u SKG, a 1913. izvedena u Nerodnom pozoritu kao i veliki broj knjievnih i pozorinih kritika. 60 godina posle njegove smrti, 1977. objavljena su njegova ''Sabrana dela'' u 4 toma, na preko 2000 strana. Osim Duia i Rakia na njegovo fomiranje kao pesnika uticali su francuski pesnici na koje su se u to vreme svi ugledali a pored toga Boji je bio i dobar poznavalac Biblije. Kao i drugi pesnici njegovog vremena teio je formalnom savrenstvu. Od svih oblika stihova najvie je negovao 12-erac koji je kod njega bio snaan, eruptivan i zvonak kao i raspoloenja koja je tim stihom izraavao. Prihvatajui izraz i stih naih parnasovaca, posebno Duia, on nije prihvatio njihov pesniki svet, sentimentalnost, beznae i pesimizam. Ve u prvim svojim pesmama Boji se ispoljio kao pesnik ivotne radosti, ulne

53 strasti i volje. On peva o opojnosti ivota i ulnih uivanja u pesmama ''Zaljubljeni David'', ''Saloma'', ''Pod letnjim suncem'', ''Himna''. ak i kada izraava nezadovoljstvo svetom i sobom, kada se preputa sumnjama i patnjama on ne pokazuje drugaiju emocionalnu usmerenost svoje poezije, ne pokazuje oajanje i bezumlje, ve potrebu za delanjem, tenju ka samisticanju, ka traenju izraza. ini se da je Boji, vie nego i jedan drugi njegov pesnik-savremenik, bio predodreen da bude pesnik otadbine. Opsednutost velikim i izuzetnim a averzija prema obinom, eruptivna reitost njegovog izraza, sve su to osobine koje su malo odgovarale intimnoj lirici a sasvim pogodovale rodoljubivoj. U rodoljubivim pesmama Boji nacionalnu tragediju uzdie do herojskog i mitskog. Njegova ratna zbirka ''Pesme bola i ponosa'' nije samo korak dalje u razvoju mladog pesnika ve i pesnikovo otkrie svog pravog predmeta i istinske vokacije. Tragediju I svetskog rata Boji doivljava u kontekstu itave nae istorije. Mi smo narod lutalica osuen da, gde god da doe, seje svoje grobove, kao u pesmi ''Sejai'', albansa odiseja je samo jedan od naih venih seoba, jedno od lutanja koja su nas zbliila sa svim zemljama i svim narodima:''ini nam se svugde ve jednom smo bili.'' Vehunac njegove rodoljubive lirike je ''Plava grobnica''. Boji se jedini meu pesnicima svog doba nije ograniio na kratku pesniku formu. On je jedini koji je nastavio prekinute epske i dramske tradicije srpske romantiarske poezije. Smatrao je da iz rata treba da se rodi jedna nova epopeja. Od nje su sauvani samo fragmenti pod naslovom ''Vena straa''.

Ivan V. Lali o Bojiu

1Prve stihove napisao 1910. a objavio ih u asopisu ''Delo'' 21911, kao student prve godine studija filozofije objavljuje pesme u SKG 31912, SKG, ''Kraljeva jesen'' 41913, drama se igra u Narodnom pozoritu 51914. izdaje zbirku ''Pesme''

54 14Skerlieva kritika o Bojiu, ujedno poslednja Skerlieva kritika, ako se izuzme da se iste, 1914, pojavila njegova ''Istorija novije srpske knjievnosti''. Re je o visokoafirmativnoj kritici koja podvlai Bojievu indiskutabilnu slavu. Skerli Bojia vidi kao nadu srpskog pesnitva, dobru poetsku prinovu. 151915. poema ''Kain'' 191917. Krf, ''Pesme bola i ponosa'', za B. Lazarevia Boji je ''kralj rei''. Faze u Bojievom razvoju 1910-1917 Otkuda faze u Bojievom stvaralatvu, ta ih je prouzrokovalo: 21Naglo sazrevanje i produbljivanje pesnike vizije sveta 23Dramatian sadraj godina u kojima je stasavao 26Ono to Bojia posebno karakterie: neusklaenost pesnike vizije i izraajnih sredstava kojima ta vizija treba da se realizuje. U prvim fazama Boji je vrlo brzo naao izraz koji je adekvatan sutini njegove pesnike vizije i to ne samo da ga je naao ve ga je doveo na granicu jednog osvojenog i usvojenog manira. Rat prekretnica. Nov sadraj ali verbalni izraz koji je do tada korien ne moe da izrazi novi sadraj. Zato Boji eksperimentie sa formom, iskuava metriku, u brzini esto grei ali onda kada mu eksperimentisanje poe za rudkom on stvara vrhunsku poeziju i tada uspostavlja sklad izmeu oseanja i rei. I faza 1910-1912 ''Ja znam samo hou, a ne znam ta hou''. Tipine poetnike karakteristike, ''komunikacija radi komunikacije'', pesnik eli da saopti svetu injenicu da je on prvenstveno pesnik, da on jeste pesnik, a to znai da se vie koncentrie na jezik a manje na poruku koju jezik treba da prenese i na preciznost poruke. ta je to na ta se Boji koncentrie? Verbalna i muzikalna invencija demonstrirana u kovirima Duievog i Rakievog stiha aleksandrinca. Novo u odnosu na uzore lini razliit senzibilitet od Duia i Rakia i lini leksiki rekvizitarijum koji odgovara takvom senzibilitetu.

55 Nova raspoloenja pesnik mladosti, glasnik genereacije kojoj je ''mladost bog, a starost je snaga''. Mane on peva sirovi impuls jedne energije koja ne moe da se kanalie, on peva jedan snaan ali neodreen doivljaj on ''besni od bola, a nesrean nije''. 1911. ''Himna'': ''Hou te ivote, i strasno te tujem.'' Glasna i neumerena energija koncentrie se na slavljanje ivota, na svetkovanje ula.

Kako je Boji formirao svoj pesniki jezik? Ugledao se na Duia, Rakia, Bodlera, Oskar Vajlda (potakao ga na Bibliju kao lektiru), Mirko Korolija (uzor za sonet kao formu, mediteranski elementi). II faza 1912-1915 nekoliko istovremenih, simultanih promena: i dalje pie poeziju punu ulnosti ali proienu do sloenije i slojevitije ljubavi . Zanima se za nacinalnu istoriju ne samo u poeziji ve i u drami. Sonet ''Jezera'', dubok trenutak ljubavne poezije. Oi voljene ene pune ''magle'' uporeene su sa jezerom u kome se ogleda nebo, a iz daljine ne progovara strast ve budunost. Bojieve pesme inspirisane istorijom mogu se podeliti na dve skupine: 1. Pesme koje obrauju jasno definisani trenutak u istoriji, trae njegov smisao ili ga metaforiki oblikuju. 2. Sloenije pesme koje stvaraju zbir istorijskih situacija. ''Razvejane vatre'' sumnja u smisao ljudskog napora, vere, moi, saznanja. ''Herostrati'' misao iz prethodne pesme primenjuje se na konkretan istorijski trenutak. ''Deus Dorum'' dovodi se u sumnju i sam smisao pesnikog rada. ''Zemlja oluje'' ''filozofija otadbine'' (po I. Sekuli), istorija je spoj ljudske sudbine i odreenog tla, prostor je nedeljiv od vremena koji ga odreuje.

Biblija U kojoj meri Biblija kao lektira komponenta, na Bojievo vienje istorije? deluje, kao odreena

56 Pesme I faze Biblija se koristi sa jedne povrne i dekorativne strane. Pesme pozne faze slojevit i dublji doivljaj Biblije; Vizantija duhovni zaviaj iz kog on moe da segleda ovekovu dramu u kosmosu da bi je, potom, tumaio kao konkretno iskustvo istorije. Ono to je Isidora istakla a Pavlovi potvrdio jeste spoj herojskoakcionog i spiritualno-kontemplativnog u Bojievim pesmama sa motivom/temom iz istorije.

III faza 1915-1917 spoj ratnog iskustva transformisanog u neposredne pouke istorije uz spiritualni doivljaj istog: ''Kroz pustinju'', ''Sejai'', ''Belo usijanje'', ''Bez uzvika'', ''Plava grobnica''. Istoriju odreuje prostor, narod i vreme koji nadilaze ljudsko iskustvo tako istorija dobija jedan novi smisao prepoznavanje ljudske sudbine u velikim merama vremena.

M. Pavlovi o Bojiu

Pojam ''ratnog pesnika'', ako se zanemare retki antiki primeri, stvoren je tek u I svetskom ratu. Pod tim pojmom misli se na pesnika koji peva o ratu kao o iskustvu anonimnog pojedinca, o ratu kao o antropolokom fenomenu nezavisno od politikih i patriotskih etiketa. U Engleskoj bio je to Herbert Rid, u Italiji Ungareti, u Nemakoj Breht, u Francuskoj Apoliner. Sam pojam ratni pesnik podrazumeva 4 vrste pesnika: 1. Pesnik sa negativnim odnosom prema iskustvu rata, pesnik koji sa uasom gleda na njegov besmisao kao Duan Vasiljev kod nas. 2. Patriotski pesnik koji na rat gleda kao na pitanje pobede ili poraza, pitanje asti i odbrane mita o vrednosti spostvene nacije, takav je bio u jednom trenutku Rilke a kod nas Dis. 3. Istorijski pesnici koji vide rat u okviru ire ljudske a ne samo nacionalne istorijske eme koji rat vide kao tragediju jednog naroda i onog koji stoji nasuprot njemu. Takav je bio Blok. 4. Pesnici herojskog koji slave veliinu herojskog podviga nezavisno od

57 vremenskog trenutka i njegove funkcije. Takvi su bili Igo ili Helderlin. Boji nije bio ''ratni pesnik''. Na poetku je bio patriotski pesnik (1.), a kad je ve duboko zagazio u rat postaje delimino herojski pesnik (4.) i u najveoj meri istorijski pesnik (3.)

Zoran Gavrilovi o Bojiu

Gavrilovi takoe govori o krugovima Bojieve poezije. I krug ljubav: ta je Boji doneo novo na ovom planu? Opta karakteristika Bojieve, ne samo ljubavne poezije, je smisao za dramatizaciju, gromkost stiha, uzdizanje strasti do fatuma. Drugo, Bojieva sklonost otvorenom izraavanju ljubavne strasti. Boji je, istini za volju, pripadao onoj generaciji naih pesnika koji su teme i motive o ljubavi prevodili od simbola na strast, od apstrakcije do konkretne ljubavi. Isidoru Sekuli je vreao Rakiev opis enskog kolena koje viri iz crne arape ali Bojieva pesma ''Vetrom ibani'' je isto uivanje u enskom telu: on voli njene ''ude sazrele i vrue'', voli njene ruke ''pohotne i meke'', on hoe s njom da ''divlje, lude, samo krvlju voli''. II krug mitovi i legende mnoge mitove Boji preuzima iz Starog zaveta i to ga ini novim i originalnim, ali ono to je stvarno novo je injenica da se Boji kroz mitove uputio u moralne probleme egzistencije, u prastaro pesniko pitanje: postoje li kontinuiteti koji se mogu iz legendi pretvoriti u ivu pesniku stvarnost? Mitovi su mu moda pruili najbolju podlogu za psiholoku dramu - trajanje strasti i ljubavi. Mit prua Bojiu saznanje o istovetnosti ljudske prirode u razliitim vremenima, pitanje ljubavi, starenja i pitanje odnosa prema vrenosti nikad ne doivljene velike promene.

Razvoj srpskog stiha ( iz N. Petkovi ''Ritam i intonacija u razvoju srpskog stiha'')

Srpski umetniki stih je posle Vukove reforme postavljen na nove ritmike i jezike temelje usmenog folklornog stiha i jezikog izraza u onom obliku u kome se taj izraz formirao i sauvao u usmenom stihu.

58 O prelasku srpskog pesnika na usmeni stih govorilo se kao o prelasku sa vetakog i tekog pseudoklasicistikog stiha na prirodan i lak stih narodne poezije. Meutim, narodni stih nije ni lak ni prirodan. Po svojoj definiciji svaki stih je, pa tako i narodni, retardirani govor, odnosno svaki stih je vetaka tvorevina. Pesnik ili narodni peva se ne slui reima sloenim u obian sintaksiki niz ve sintaksikim nizom koji je preureen u stih. Preureivanje sintaksikog niza je metriko (kvantitativno: broj slogova, broj naglaenih slogova ili broj rei) i ritmiko (smenjivanje meusobno uporedivih jezikih jedinica). Tako pada tvrdnja da je narodni stih prirodan. Na narodni stih nije mogao biti prirodan, ako se izuzme sama definicija prirode stiha, jer poiva na novotokavskom hercegovakom govoru. Taj govor jeste u osnovi naeg srpskog knjievnog jezika ali je to govor periferije a ne centra Srbije. Ovim svojim izborom Vuk nas je udaljio od ostalih evropskih zemalja. Na knjievni jezik je bio u raskoraku sa vremenom i kulturom u kojoj se pojavio. Moderna evropska kultura XIX veka trai jezik koji moe pratiti brzinu njenog razvoja, a na jezik je, iznad svega, bio spor. To nije bio jezik koji poznaje funkcionalne stilove, to je bio jezik kojim se peva uz gusle. Stih koji poiva na takvom jednom jeziku je vrlo krut, vrlo kanonizovan i zatvoren govorni niz. Mi nemamo poznatijeg stiha od narodnog asimetrinog 10-erca. Ako prouimo njegova svojstva postae nam jasno da narodni usmeni stih ne samo da nije prirodan ve nije ni lak. Epski asimetrini 10-erac nije stopni stih, odnosno on ne postavlja stroa ritmika ogranienja pa je ploaj naglaenih i nenaglaenih slogova dosta jednostavan i u malom broju sluajeva restriktivan. Ako epski 10-erac nije strogo metriki ureen stih, ta onda utie na njegov ritam? Osim fiksiranog broja slogova na ritam ovakvog stiha u velikoj meri utie i trohejska priroda naeg jezika. Veliki broj govornih tekstova (akcenatskih celina) ima najmanje jedan nenaglaen slog na kraju, a prilino je mali broj govornih tekstova koji mogu imati poslednji naglaen slog, tanije, to su samo jednoslone rei. Ovo je jedino ogranienje u razmetaju naglasaka du govornog takta a pojavljuje se i kao vaan ritmotvorni faktor. Veoma je mali broj narodnih pesama, uglavnom lirskih i mahom sa primorja u kojima nalazimo na kraju stiha ili polustiha jednoslonu naglaenu re:''Dao mi ga bratac tvoj, / Ako Bog da dever moj.'' Izuzev ovih usamljenih primera, veliki broj narodnih pesama iskljuuje naglaene jednoslone rei na zadnjoj granici polustiha ili stiha a to su dva ritmiki najjaa mesta tako ova pojava ne moe biti sluajna ve ona pokazuje da narodni usmeni 10-erac na jedan paradoksalan nain jeste prirodan jer ne stvara vei napon

59 izmeu isto stihovnog i primarnog jezikog razmetaja naglaenih i nenaglaenih slogova u oba sluaja preovlauje i dominira trohejsko padanje ritma, odnosno ekspiratornog pritiska. U narodnom epskom 10-ercu postoji vrsta silabika norma ali i vrsta intonaciona norma dok slobodna i aktivna sintaksika intonacija ne postoji u epskom 10-ercu. Epski 10-erac je neelastian stih, stih u ijem e prvom polustihu uvek biti predikatska sintagma (Vino pije), a u drugom polustihu imenica sa odredbom (Kraljeviu Marko). Tipiziran sintaksiki poredak kao ovaj ne doputa slobodno kretanje du sintaksikog niza. Uz to, narodni peva se, zbog prirode usmenog prenoenja i pevanja pesama, slui gotovim sintaksikim obrascima tj. formulama. Formule su okotali spregovi rei a ako znamo da intonacija zavisi os slobodnog razmetaja rei du sintaksikog niza onda postaje jasno da narodni stih nee dopustiti melodiji da se ''zatalasa''. Narodni epski 10-erac podrazumeva podudaranje stihovne i semantike granice. To znai ukoliko peva ne moe da zavri sintaksiku jedinicu u istom stihu on e koristiti ili anaforu ili anadiplozu:''Kralje ga je divno doekao, / doekao pa ga darovao''. Na ovaj nain dobija se stepenasta struktura stiha, kretanje napred-nazad slino plesu to je usporavanje govornog niza. Otuda je sasvim jasno da u naem narodnom stihu nema opkoraenja i ne moe ga biti. Kanonizovano ponavljanje na kraju stiha je rima. Funkcija rime je da signalizira kraj stiha. Na epski 10-erac ne poznaje rimu. U usmenoj knjievnosti rimu sreemo samo u zagonetkama i poslovicama. Ako 10-erac ne poznaje rimu, ta e oznaiti kraj stiha? Obino je to tzv. kvantitativna klauzula tj. tenja da 9. slog, ako je ve naglaen, ima jedan od naa dva duga akcenta. Po Romanu Jakobsonu kraj stiha bie obeleen kadencom i antikadencom: ''A kada se cura naplakala, (antikadenca) / Sede mlada na ikli odaju (kadenca)''. Na narodni stih ne poznaje ni strofu. One su u kasnijim, tampanim izdanjima, vetaki stvorene. Koliko je ovaj stih teak i kanonizovan pokazuje upotreba simboliki kodiranih boja. Tako e u narodnoj pesmi zora uvek morati da se zabeli, zemlja je uvek crna a vino uvek rujno. Nita njie toliko karakteristino, u odnosu na kasniji umetniki stih, i toliko specifino za narodni usmeni stih koliko tesna veza gotovo sraslost izmeu metrikog i sintaksikog obrasca u njemu. Zato e najtei zadatak buduih pesnika biti da odvoje sintaksu i intonaciju od metrikog obrasca, a im se sintaksiki poredak i intonacija malo odvoje od metrikog obrasca, ritam postaje sloeniji, bogatiji, manje predvidljiv.

60 Osnovni problem sa kojim e se sresti nai romantiarski pesnici jeste siromana i kruta sintaksa koja rezultira siromanom i jednolinom intonacijom a sami tim i ritmom. Da je razvoj naeg stiha mogao krenuti drugaijim putem pokazuje Radievieva vea lirska kompozicija ''Tuga i opomena'', koja je, izuzev nekoliko poslednjih deseterakih, data u jampskim 11ercima pod uticajem nemakog romantizma. Analiza Radievievog katrena iz ''Tuge i opomene'' pokazae ta je na stih izgubio a ta dobio prelaskom na narodni usmeni stih.

1. Nikad nije vito tvoje telo (protaza) 2. Ruka moja mlada obavila (apodoza) 3. Ni s' u tvoju usnicu upila (protaza) 4. Moja usna ikad, edo belo. (apodoza)

Prvo, oigledno je da je Radievi uveliko naruio obian sintaksiki poredak to je u naelu dovelo do ''zatalasavanja'' sintaksike intonacije. Ovaj katren je zapravo dvodelna odrina sastavna reenica. Prvi njen deo su prva dva stiha a drugi druga dva. U 2. i 4. stihu pretee subjekatska sintagma a u 1. i 3. objekatska. Tako su 1. i 2. a 3. i 4. stih po ovim svojim osobinama opkoraeni. Kod Radievia intonacija iz stiha u stih raste i pada. Pojaano oseanje ovih intonacionih preliva omoguava i razmetaj rei du sintaksikog niza a ovde je karakteristino da je na preokretu (prelasku protaze u apodozu) izvreno postponiranje determinativa: umesto tvoje-vito-telo dobija se vito-tvoje-telo a to je sintaksiki hijazam. Hijazam u razmetaju rei doprinosi jaem oseaju intonaciono kontrastiranih prelaza. Pored Radievia, koji je krenuo a potom napustio evropski put, veliki inovator srpskog jezika i stiha bio je Laza Kosti. On je svojim pesmama, dramama a moda najupeatljivije svojim prevodima ekspirovih drama dokazao da u srpskoj poeziji moe biti ostvaren jampski metar. Pravi zaokret ka Evropi doie sa poezijom Vojislava Ilia. Ili se od narodnog usmenog stiha okrenuo grkom heksametru, od 1881. kada je napisao ''Vartolomejsku no'' do kraja ivota, Ili e se sluiti nacionalizovanim grkim heksametrom. Heksametar nije nepoznat naim pesnicima, njime su se koristili pripadnici kole objektivne

61 lirike, meu kojima su bili Sterija i Iliev otac, Jovan Ili. Nai klasicisti nisu preureivali sintaksiki niz nego su ga inverzijama lomili, uz to oni su se koristili modelom knjikog jezikog idioma, jezikom koji se ne koristi u obinom saobraanju jer je to bilo vreme diglosije. Ili je imao pred sobom nov knjievni jezik i elastinu sintaksu. Heksametar se sastoji od 6 mera ili stopa od kojih su prvih 5 daktili (-UU) a poslednji je spondej (--). Heksametar moe imati najvie 17 slogova (5 daktila + 1 spondej) a najmanje 12 (5 spondeja ili troheja). Variranje duine stiha od 17 do 12 slogova govori o oslobaanju od stroge metrike eme a to je ve trasiran put ka slobodnom stihu. Ono po emu se Vojislav razlikovao od pripadnika kole objektivne lirike jeste to on nije prosto preuzeo grki uzor ve ga je nacionalizovao. Slian primer nacionalizovanog heksametra nalazimo kod Italijana, kod Karduija par godina pre Vojislava. Kako je Vojislav nacionalizovao heksametar i zato se opredelio za ovaj stih? Pouzdano se zna da je Vojislav stvarao pod uticajem Pukinove rane, klasicistike poezije i da je odatle mogao preuzeti heksametar kao pogodan metar za dalju nacionalizaciju. Ili je mogao uspeno da nacionalizuje heksametar zahvaljujui tome to u naoj knjievnoj tradiciji postoji dug stih, stih bugartica (koji takoe varira do 17, 18 slogova) kao i lankoviti tubaliki stih (12 slogova) koji e kasnije Dis koristiti. Vojislav nije imao na umu narodni dug stih ali je takav stih pogodovao prirodi naeg jezika. Vojislav je odabrao dug stih uz minimalno ogranienje pri razmetaju naglasaka to je omoguilo: 4Ukljuivanje veih sintaksikih celina 5Njihovo slobodno kretanje i razvijanje 8Zato su opkoraenja srazmerno esta ali ne i otra 10Parataksika ponavljanja i paralelizme Kod Ilia je prvi put u srpskom stihu osloboena obina tzv. nemarkirana sintaksa (u romantizmu je ona markirana folklornim poreklom), otuda su njena intonacija i ritam slobodni. Razvoj srpskog stiha je iao dalje od Vojislava Ilia ka Duiu. Od Ilia je Dui preuzeo 11-erac koji e vrlo brzo napustiti u korist francuskog aleksandrinca, odnosno simetrinog 12-erca, a Raki e ga dovesti do

62 savrenstva. Kao to je Ili krenuo od klasinih, antikih i ruskih stihovnih i strofinih uzora, tako su Dui i Raki krenuli od francuskih. Vrlo je vana, u to vreme, vrsta izbora jer izabrati domai stih znailo je odabrati stih sa manje ili vie osetnom usmenom podlogom. Drugi znaajan podatak jeste redukcija stihovnih oblika. Dui posle zbirke iz 1901. pa do I svetskog rata gotovo iskljuivo pie u 12-ercu a Raki u 11ercu. Dominacija dva stihovna oblika govori o pesnikoj usresreenosti da isproba ritmiko-intonacione mogunosti ova dva stiha i da ih usavri. Iako u asimetrinom 11-ercu uoavamo tenju ka jampskom rasporedu akcenata a u simetrinom 12-ercu tenju ka trohejskom rasporedu akcenata, Dui i Raki nisu hotimino teili ka naroitom razmetaju naglasaka a to je bilo dovoljno da se ne oseti jai metriki pritisak. Izbor ova dva stiha omoguio je jo jednu znaajnu novinu sintaksiko-intonacioni niz, prvi put u istoriji srpskog stiha, preuzima na sebe ulogu osnovnog ritmotvornog inioca. Zato se stihovi meusobno razlikuju, a metrika ema se ostvaruje stroe nego ikad. Da bi stih postao ritmiki reljefan trebalo je izraditi sloenu a elastinu sintaksu. Sintaksa u stihu pre Duia i Rakia i posle njih nije ista. Oni se u vezanom stihu slue celim sintaksikim repertoarom svog maternjeg jezika. Elastina sintaksa elastian ritam i obratno. Jo jedna novina je pojaavanje kontrapunktivnih granica i to ne samo granica meu polustihovima i poetka i kraja stiha u celini ve i granica strofe i cele pesme. Tako granice strofe i pesme imaju osim kompozicione i ritmiku ulogu. Ta novina je usko povezana sa naelom poetike simbolizma koja nalae muzika pre svega jer se na pesniki tekst primenjuje muziko kompoziciono naelo. Kontrapunktivne granice se i pojaavaju zato da bi sintaksiko-intonacioni niz, budui elastian, mogao s vremena na vreme da ih opkorai i da se tada to opkoraenje i oseti, pri tome se forma stiha i strofe nesme naruiti, mora ostati besprekorana. Dok je u usmenom narodnom stihu opkoraenju pripadalo najnie mesto, sada mu se dodeljuje najvie. Poto je zadnja granica stiha ujedno i najvanija konstruktivna granica, rima sada dobija osobitu vanost. Naporedo sa oslobaanjem sintaksiko-intonacionog niza i korienjem tog niza za ritmiko variranje raste i znaaj rime. Vrhunac umetnosti rime i rimovanja osvario je Raki. Nigde rima nije tako regularna, pravilna i zvuna kao kod njega. Njegova virtuoznost mu dozvoljava i ironine igre kao u pesmi ''Varijacije''. Poto sistem rimovanja slui za uspostavljanje strofinih celina, govorni niz moe sasvim slobodno da prelazi iz strofe u strofu a pri tome se jaa percepcija strofinih celina. Moda to nije nigde tako jasno uinjeno

63 kao u prvoj i drugoj strofi Rakievog ''Boura''. Poslednji stih prve strofe glasi:''Nesutastvena meseina. Sada,...'', a onda sledi otro opkoraenje iz strofe u strofu tj. kontraprenos i prvi stih druge strofe glasi:''Nad livadama, gde trava mirie...'' Ovde sintaksiki niz see stihovnu granicu ali je strofina celina sauvana zahvaljujui rimi koja je samo u prvoj strofi parna (AABB) a u drugim dvema ukretena (ABAB). Osamostaljivanje sintaksikointonacionog niza omogueno je pojaavanjem konstruktivnih granica, suprotnosti se uravnoteuju. Da ritam zavisi od slobodnog i elastinog sintaksiko-intonacionog niza moemo se uveriti u istoj Rakievoj pesmi, u poslednjoj strofi, posebno u poslednjem stihu.

''- Iz mnoge krvi // Izniknuo davno, Crven i plav // Kosovom bour cveta...''

Poslednji stih je jedini u kome je cezura pomerena iz 5. sloga u svim ostalim je iz 6. sloga. Crta na poetku prethodnog stiha nije sluajna ona signalizira poetak intonacionog penjanja. Intonacija se tako u pretposlednjem stihu penje prema kraju istog stiha, a onda se na poetku poslednjeg stiha, do 5. sloga jo vie die do najjae peuze upravo pred 5. slogom. Ta pauza se moe odrediti kao otrija kadenca. Pred 5. slogom dolazi do naglog preloma intonacije koji je Raki iskoristio za zavrno kadenciranje. U ovom stihu ''Boura'' Raki je upotrebio i metrika (pomerio cezuru) i sintaksika sredstva (jaa pauza, izmena kretanja tona, veoma oslabljen ekspiratorni pritisak pred pauzom a veoma jak na imenici Kosovo) za kadenciranje. Dui takoe kadencira i tako poentira celu pesmu najee trotaktom ukoliko je re o kraju stiha i strofe npr. u pesmi ''Podne'':''Svod se svetli topal,// staklen, iznad vode''. Dui poentira ne samo pomou slobodnog sintaksiko intonacionog niza ve pomou eme konstruktivnih granica u stihu i strofi. Poentirajui Duli aktivira i poetak stiha kao u pesmi ''Jablanovi'' ili ''Zimski pastel''. Dui zadnjom granicom stiha see govorni niz tano ispred one rei koja iza sebe ima ili joj on daje jau sintaksiku pauzu ili intonacioni prelom.

64