R. 5.

Mi kanovi c
Sadrzaj
[J] m5 Word.......................................................................................J
Lvod u MS Word...................................................................................................................................1
Radno okruzenje....................................................................................................................................1
Navigacija kroz Word dokument ........................................................................................................3
Selektovanje objekata ..........................................................................................................................5
Lpravljanje dokumentima...................................................................................................................6
snovne telnike unosa i azuriranja teksta.......................................................................................8
[2] m5 Word.....................................................................................JJ
lormatiranje karaktera.......................................................................................................................11
lormatiranje pasusa............................................................................................................................15
[3] m5 Word.....................................................................................JB
1elnike azuriranja sa izmenom formata..........................................................................................18
brada tabela u MS Word-u..............................................................................................................22
[4] m5 Word.....................................................................................27
Napredne telnike azuriranja.............................................................................................................27
blici prikaza dokumenta..................................................................................................................28
Stranino formatizovanje dokumenta..............................................................................................29
[5] m5 Word.....................................................................................32
Lgraeni stilovi i njilova primena...................................................................................................32
Prelom teksta.......................................................................................................................................3+
[] m5 Word.....................................................................................37
^utomatsko kreiranja dokumenata - cirkulari................................................................................37
[7] m5 Word.....................................................................................4J
Sabloni u MS Word-u.........................................................................................................................+1
Stampanje dokumenta........................................................................................................................+2
Ceneralno podesavanje MS Word-a.................................................................................................+3
[B] m5 EXceI .....................................................................................4
Lvod u MS Lxcel ................................................................................................................................+6
Navigacija, selektovanje i azuriranje................................................................................................+8
Lmetanje i brisanje elemenata radnog lista....................................................................................+9
[P] m5 EXceI .....................................................................................5D
lormat celije ........................................................................................................................................50
lormat celije zasnovan na vrednosti
L
............................................................................................51
lormatiranje tabele.............................................................................................................................51
[JD] m5 EXceI .....................................................................................53
^dresiranje u MS Lxcel-u..................................................................................................................53
Pojam funkcije i operatora u Lxcel-u................................................................................................53
lunkcija uslovne dodele (Il).............................................................................................................5+
Imena u Lxcel-u...................................................................................................................................56
[JJ] m5 EXceI .....................................................................................57
Sumiranja .............................................................................................................................................57
[J2] m5 EXceI .....................................................................................5B
Crafikoni ..............................................................................................................................................58
[J3] m5 EXceI .....................................................................................5P
rganizacija i obrada podataka.........................................................................................................59
[J4] m5 EXceI .....................................................................................J
Zastita ...................................................................................................................................................61
Re-dve
Cotovo 90% korisnika S \|nJus ima instaliran programski paket M|crsj: jj|c., pa je ovo za poetak sasvim
dovoljno da ukaze na njegovu popularnost. Iako je poetna ideja M|crsj:-a bila "softver za kancelarijsko poslova-
nje", M|crsj: jj|c. programi su brzo napredovali i nasli primenu i u mnogim drugim delatnostima. Pored toga u
ovim programima svako moze pronaci nesto za sebe, od tekst procesora, preko grafikil dodataka, programa za izra-
du animiranil prezentacija, programa za tabelarne proraune, programa za planiranje i organizovanje, pa sve do pro-
grama za projektovanje baza podataka i povezivanja svil pomenutil u jedan projekat.
kosnica M|crsj: jj|c. paketa su programi:
MS Wor tekst procesor,
MS Lxcc| program za tabelarne i statistike proraune,
MS PoucrPoint program za izradu prezentacija,
MS Out|ook sistem za voenje planera, podsetnika, adresara, kontakata,.
MS Acccss program za razvijanje i koriscenje baza podataka,
MS Bincr ima mogucnost da datoteke pomenutil programa poveze u jednu celinu.
pisane teme su primenjive na verziju MS jj|c.-. 9 rj.ss|n.| i MS jj|c. 2000 - r.m|um, a instalacione verzi-
jeoba paketa se isporuuje na CD-u i pored pomenutil glavnil programa sadrze i mnoge dodatke, koji se opciono
mogu izabrati za instaliranje, pa vaze na nivou celog paketa, i to:
MS Ojjicc Shortcut Bar sistem za organizovanje preica,
MS lin last program za indeksirano pronalazenje datoteka na disku,
MS PhotoLitor program za obradu bitmap grafikil formata,
MS Map alat za obradu geopolitikil karata,
MS Graph ugradnju statistikog grafikona u bilo koji M|crsj: jj|c. program,
Drauing i WorArt izradu specifinil grafikil objekata na najjednostavniji nain,
MS Organization Chart izradu organizacionil sema,
MS Qucry kreiranje upita na izvor podataka (najesce MS -cc.ss baze),
MS Lquation dizajn matematikil obrazaca,
Auto Corrcct automatizovano korigovanje pri unosu teksta,
Spc||ing S Grammar za kontrolu i korigovanje pravopisa, podelu rei na slogove i sl.
Navedeni dodaci funkcionisu kao deljeni resursi paketa, pa tako na primer: re, uvedena za korigovanje (-u:Cr-
r.c:) pri radu u MS \rJ-u bice na raspolaganju i u MS L\c.|-u i u MS -cc.ss-u,. naravno sa nesto drugaijim po-
desavanjem njegovog koriscenja, jer je koncept svakog od ovil programa specifian.
Skripta, u vasim rukama, je pisana na takav nain da vam obezbedi savladavanje "osnovnil" alata u programima MS
\rJ i MS L\c.|, ali imajte na umu da je predava pred vama (a ne skripta) - kljuna karika vase dobre edukacije.
1eme obelezene

znakom su sastavni deo snovnog kursa, pa ce ovde biti samo implementirane, a krajnje je vre-
me da il savladate da biste se na najbolji nain ukljuili u rad ovog kursa. 1eme obelezene
L
znakom nisu obavez-
ne za obradu na predavanjima, vec ce ovde biti samo pomenute da biste stekli potpuniju sliku o mogucnostima ovil
programa. ne se obrauju na M.s:.r kursu MS \rJ + MS L\c.|, jer su nesto kompleksnije, pa traze vise vremena
za savladavanje.
vde je prikazana verzija M|crsj: jj|c. 2000, ali na taj nain da korisnicima verzije 97 nece biti problem da prate
gradivo. Nadamo se da cete biti zadovoljni nasim izborom tema za ovaj kurs i sadrzajem skripta, ali smo spremni i da
svim vasim pojedinanim zaltevima izaemo u susret, sve dok se oni uklapaju u nase opste principe.
Lnapred se zalvaljujem svima koji mi ukazu na greske ili upute sugestije, lino ili na e-mail: Mikac_BitsYu.net
. u : r
Zabranjeno je svako umnozavanje i koriscenje
delova ove publikacije bez odobrenja autora.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 1
[1] M5 Word
8YRGX06:RUG
5TA MOZE!
Savremeno poslovanje danas namece sve vece zalteve u pogledu brzog, jednostavnog i automatizovanog kreiranja
razliitil vrsta dokumenata. MS \rJ drzi visok rejting u klasi programa za obradu teksta i esto se pominje kao
najbolji, najjednosta
vniji, ali i pored svoje jednostavnosti, kao program sa velikim mogucnostima u pogledu automatizovanog kreiranja i
formatizovanja dokumenata. MS \rJ ima siroku paletu komandi i opcionil podesavanja koje se na prvi pogled ne
vide (da se korisnik ne bi izgubio u "sumi" mogucnosti), ali je njilovo ukljuivanje u radno okruzenje vrlo lako i jed-
nostavno.
Kada se neki program toliko dugo i nasiroko koristi onda je sigurno da su mu i mogucnosti velike, pa je odabir naj-
vaznijil (neoplodnil) tema, za autora, vrlo tezak zadatak. Kroz, ovde odabrane, teme prikazane samo neke od mo-
gucnosti ova dva programa, a teznja je data na njilovu primenu u kancelarijskim poslovima.
Lzeti za obradu samo neke teme ovako obimnog programa sigurno nije zalvalno, ali to se vec par godina namece
kao ozbiljan problem u edukaciji korisnika savremenog softvera. Mi cemo vas uvesti u osnove MS \rJ-a, ali istov-
remeno pokusati i da vas podstaknemo da koristite i neke njegove automatizme, neoplodne i izuzetno korisne u
kancelarijskim i slinim poslovima. Bilo da ste vec radili u \rJ-u ili ne, vasa produktivnost u ovom programu ce se
u mnogome povecati, pa cete tako uraditi za 30-ak minuta posao koji ste nekada obavljali danima.
Cotovo da nema stampanog teksta koji nije obraivan u ovom programu, barem u poetku svog "stvaranja", pa dalje
prolazio razne oblike import/export "trauma".
A KOM5lLUK!
\ec niz godina su opticaju mnogi programi za obradu teksta (tekst procesori) iz kojil su se pored MS \rJ-a izdvojili
\rJ .rj.c:, Cr.| \rJ.rj.c:, l:us -m|r i TLX kao specifian oblik obrade teksta kompajliranjem. Da nas po-
jedinana diskusija svil programa ove klase ne bi odvela daleko, dovoljno je reci da svaki od ovil programa ima
svoje prednosti nad ostalima, ali se generalno krug korisnika MS \rJ-a svakim danom povecava na raun pome-
nutil.
5DGQRRNUXHQMH
NAClNl ULA5KA U 06:25'
Klasian ulazak u MS \rJ se izvodi preko start menija (Start Program M|crsj: \rJ) ili preko preice na D.s|-
:-u, ime se u programu dobija ist novi dokument prema postavljenim podrazumevanim opcijama (sablon Nor-
mal.dot). ^ko korisnik ima razvijene sablone za dokumente koje najesce kreira (dopisi, pisma, uverenja, izvestaji,
rauni, fax poruke,.i sl.), savetuje se da novi \rJ dokument otvara prema nekom raspolozivom sablonu i to na
S:.r: N.u jj|c. Dcum.n:, gde su mu uobiajeno na raspolaganju sabloni za sve programe M|crsj: jj|c.-a i to
oni koje je instaliranjem dobio.
Jedan od najpopularnijil naina zapoinjanja rada na istom novom \rJ dokumentu (primenljivo u vecini sta-
ndardnil \|nJus programa), kod onil koji dobro vladaju telnikom rada u \|nJus L\|r.r-u, je slian postupku
kreiranja novog |J.r-a: desni klik misem na lokaciju gde treba kreirati dokument, pa na N.u M|crsj: \rJ D-
cum.n:. Posle ovoga, dokumentu treba jos dodeliti i ime, pa po potrebi otvoriti na jedan od uobiajenil naina otva-
ranja objekta (dvostruki klik misem ili <Lnter>).
PRODUZENl MDl
MS \rJ nudi rad u tzv. MDI (Mu|:| Dcum.n: n:.rj.c.) okruzenju, gde prozor aplikacije okuplja i kontrolise sve
prozore dokumenata, pa se tako uoavaju dva C||\-a za upravljanje veliinom prozora (u gornjem desnom uglu).
Za lakse snalazenje i manje dilema treba uoiti da je prozor aplikacije uvek veci i zadrzava u sebi prozore dokumena-
ta, kojil naravno moze biti vise. \rJ 2000 nudi tastere svil aktivnil dokumenata i na T||.r-u, kao zasebne apli-
kacije (sto moze izazvati utisak da je \rJ otvoren vise puta, ali nije tako).
Svaki prozor u naslovnoj liniji nosi ime dokumenta koji se u njemu obrauje, a u sluaju da je prozor dokumenta
maksimiziran ovo se prenosi kao dodatak u naslovnu liniju prozora \rJ-a. Zatvoriti dokument znai zatvoriti nje-
ZZZ,QWHU%(67FR\X
2 MS Word - n.Jn |ruz.n.
gov prozor, a zatvoriti MS \rJ znai zatvoriti glavni prozor aplikacije (vise o upravljanju dokumentima u narednim
lekcijama).
ALATl PRl5TUPACNl KROZ PALETE
Koncepcija jednostavnog i prilagodljivog grafikog radnog okruzenja u MS \rJ-u, kao i u ostalim M|crsj: jj|c.
programima, zasnovana je na paletama alata (T||.rs), gde je korisniku dato na raspolaganje da sam podesi okruze-
nje u kome radi i da sve ono sto esto koristi postavi kao vidljivo i pri ruci, a ono sto mu nije potrebno - ukloni. Po-
desavanje se zasniva na ukljuenju (iskljuenju) paleta, kao i dodavanju (uklanjanju) alatki u njima. Svaka alatka je
grafiki predstavljena u obliku komandnog dugmeta sa ikonicom, a njegovo koriscenje je omoguceno i preko tasta-
ture.
Rad na podesavanju okruzenja je apsolutno bezbedan i ne moze ugroziti rad u programu, sto cemo praktino isproba-
ti, a na ovom mestu samo navesti i opisati osnovne palete:
P^LL1^ PIS
Mcnu Bar je glavna i jedina paleta (uslovno reeno) koja ne moze da se ukloni (ali moze da se ureu-
je), pa kako je istovremeno i meni linija, njenim se zatvaranjem ustvari zatvara samo teku-
ci dokument. Savetuje se da korisnik ovu paletu ostavi u vrlu prozora, da bi se lakse
prilagodio drugim \|nJus programima sa meni linijom fiksiranom na istom mestu.
Stanar je paleta u kojoj su smesteni standardni najesci alati, kao sto su:
Ncu - kreiranje novog dokumenta,
Opcn - otvaranje postojeceg dokumenta,
Print Prcvicu - pogled na dokument o obliku za stampanje,
alati azuriranja - Cu:, C,, .s:., LnJ, n.J
alati pregleda - Dcum.n: M., S|u/H|J. .r.r.|, m
paleta sadrzi najesce alate koji se koriste u cilju formatizovanja i to: lormatting
Sty|c
lont
lont Sizc
B L
poravnanje pasusa
nabrajanja
uvlaenja
rJ.rs
H|||||:
n: C|r
- za primenu definisanog stila,
- za primenu nekog od raspolozivil fontova na selektovani tekst
- za definisanje veliine fonta,
- za primenu masnog, kurziv ili podvuenog stila fonta,
- oblici poravnanja l.j:, C.n:.r, n||: i lus:|j,,
- progresivno (1,2,3 ili a,b,c) ili fiksno (simbolima),
- uvlaenje i izvlaenje pasusa,
- definisanje iscrtavanja granica (uglavnom za tabele, a ree za tekst)
- signir za naglasavanje delova teksta (bojenjem pozadine teksta),
- zadavanje boje karaktera (znakova) u tekstu.
Neke palete (T.||.s .nJ rJ.rs, Dr.u|n,.) se mogu ukljuiti na odgovarajucu ikonicu u S:.nJ.rJ paleti, a neke se
mogu izdvojiti iz svojil ikonica pa daju sve mogucnosti u jednom malom prozoru (rJ.rs, n: C|r, S|.J|n C-
|r,.).
Pri koriscenju klika misem na dugme alata (akcije) treba uoiti da neka dugmad imaju mogucnost otvaranja palete
sa ponudom izbora, koja se otvara na strelicu sa desne strane dugmeta, dok se direktnim klikom na dugme potvruje
tekuci status (obino pretlodno obavljena akcija sa istog dugmeta).
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 3
1DYLJDFLMDNUR]:RUGGRNXPHQW
NAVlGACljA
Pod navigacijom se smatra kretanje kroz izvesno ogranieno okruzenje. L navigaciji kroz radno okruzenje MS \rJ-
a je vazno razlikovati prozor dokumenta i prozor aplikacije. Naini koji ce ovde biti opisani uglavnom se odnose na
navigaciju kroz aktivni dokument, dok ce se neke akcije (samo najesce) odnositi i na navigaciju u prozoru aplikaci-
je. Navigacija se obavlja preko tastature ili misem, a osnovna razlika meu njima je to sto se kod navigacije misem
ne podrazumeva i pozicioniranje, sto je sluaj kod navigacije preko tastature.
Zbog specifinosti grafikog interfejsa, gde se mnoge akcije teze obavljaju preko tastature, mis se namece kao neop-
lodan ureaj, dok za mnoge napredne akcije nije i dovoljan. d prekomernog koriscenja misa korisnik se esto "zas-
lepljuje" i zaboravlja da I 1^S1^1LRL ima na raspolaganju. Napredna navigacija podrazumeva koriscenje
ravnopravno oba ureaja i namece potrebu njilove sto bolje sinlronizacije.
Dakle, koristite oba ova ureaja ravnopravnoi ne potcenjujte mogucnosti nijednog.
NAVlGACljA PREKO TA5TATURE
T.s:.rs|. |m||n.c|. z. |r.:.n. |rz J|um.n:.
2A pozicioniranje u PRITISNI 2A pozicioniranje u PRITISNI
jedno mesto udesno jednu celiju udesno (u
tabeli)
1ab
jedno mesto ulevo jednu celiju ulevo (u tabeli) Slift+1ab
jednu liniju nagore vrl vidljivog ekrana ^lt+Ctrl+Page Lp
jednu liniju nadole dno vidljivog ekrana ^lt+Ctrl+Page
Down
jednu re udesno Ctrl+ prolodni ekran Page Lp
jednu re ulevo Ctrl+ sledeci ekran Page Down
jedan pasus nagore Ctrl+ vrl pretlodne strane Ctrl+ Page Lp
jedan pasus nadole Ctrl+ vrl sledece strane Ctrl+ Page Down
poetak reda Home poetak dokumenta Ctrl + Home
kraj reda Lnd kraj dokumenta Ctrl+ Lnd
NAVlGACljA Ml5EM
no sto navigaciju misem ini interesantnom je to da na svako mesto radnog okruzenja dolazite relativno brzo i na
isti nain (pomeranjem i pozicioniranjem). Pored mogucnosti podesavanja oblika pregleda i zumiranja, esto (goto-
vo uvek) korisnik ima potrebu da pogleda deo dokumenta koji se, u odnosu na tekucu poziciju, nalazi: nadole, nago-
re, ulevo ili udesno, a trenutno nije vidljiv. ^ko pri tom korisnik zeli samo pogled (a ne i pozicioniranje) dovoljno je
da iskoristi:
N lorizontalni kliza (Scr||.r u dnu prozora dokumenta) ili
N vertikalne kliza (na desnoj strani prozora dokumenta),
dok je za pozicioniranje jos potrebno i kliknuti misem na (vidljivu) zeljenu poziciju.
MS \rJ je meu prvim programima ponudio mogucnost navigacije preko |.c: rus.r-a, odnosno po odabra-
nom tipu objekta. |.c: rus.r je smesten u donjem produzetku vertikalnog Scr||.r-a i ine ga tri tastera:
N srednji (u obliku kuglice)
koji sluzi za odabir tipa objekta i
N gornji i donji
(u obliku dvostrukil strelica)
preko kojil se odlazi na pretlodni, odnosno sledeci objekat u dokumentu (kao na slici).
Klikom na srednji taster dobija se grafiki okvir (kao na sledecoj slici) na kojem se (klikom misem) odabira tip obje-
kta koji se trazi.
^ko je odabran tip (.. se podrazumeva) objekta koji se trazi strelice na gornjem i donjem tasteru ce biti
obojene u plavo, "kao" na slici:
ZZZ,QWHU%(67FR\X
+ MS Word - N.t|.c|. |rz \rJ J|um.n:
5TATU5BAR - 5TATU5NA LlNljA
L samom dnu prozora aplikacije nalazi se statusna linija na kojoj se prikazuje trenutna pozicija u dokumentu, i to u
obliku: poruka, broj tekuce strane i sekcije, udaljenost od gornje margine, tekuca linija i kolona. Nastavak statusne
linije je rezervisan za signaliziranje statusa mnogil servisa kao sto su snimanje makroa, prikazivanje promena kroz
dokument i sl.
Dvostrukim klikom u prvi segment statusne liniji poziva se Go To servis (preko tastature na l5 ili <Ctrl>+C), koji
sluzi za brzi odlazak na neki deo dokumenta, gde preko specifinog dijaloga (prosirenog |nJ/n.|.c. dijaloga) koris-
nik bira tip objekta (stranu, sekciju, liniju, fusnotu, tabelu, grafiki objekat, matematiki obrazac,.) i njegov redni
broj (ili ime).
PADAjUCl MENljl
Padajuci meniji se otvaraju na klik misem u potreban meni u meni liniji i izborom neke njegove stavke ili podstavke
(takoe klikom), dok se preko tastature svaki od menija moze otvoriti kombinacijom <^lt> i l, gde je l podvueno
slovo u naslovu menija (kao npr. slovo H kod menija Help). Na pritisak tastera <^lt> samo se aktivira prvi meni
(||.), pa se omogucuje kretanje kursorskim strelicama i odabir stavke menija. Stavka se u ovom sluaju moze odab-
rati i pritiskom na taster koji odgovara podvuenom znaku u zeljenoj stavci. Kada se korisnik nae u odgovarajucoj
stavci menija, odabrati je moze i pritiskom na taster <Lnter>. Za otkaz otvorenil menija i podmenija treba pritisnu-
ti na taster <Lsc> i to po jednom za svaki od njil ili samo jednom pritisnuti na taster <^lt>.
Personalizovani meniji u \rJu 2000 prilino su zgodni. ni pamte koriscene komande i prikazuju samo one koje
ste najesce upotrebljavali, naravno i one najosnovnije. Retko primenjivane komande ostaju nevidljive, osim ako
pritisnite prosiriva u dnu svakog menija.
Nazalost, ako otvorite meni pritiskanjem njegovog imena, a onda se nekoliko sekundi dvoumite koju komandu da
upotrebite, Word prikazuje sve komande menija. 1o automatsko prosirenje iskljuuje se ovako:
1. Izaberite T|sCus:m|z., pa u dobijenom dijalogu otvorite karticu :|ns
2. iskljuite opciju S|u ju|| m.nus .j:.r . s|r: J.|.,, pa zatvorite dijalog na C|s. .
RULER5-LENjlRl
MS \rJ daje na raspolaganje dva lenjira, i to:
N lorizontalni u samom vrlu prozora aktivnog dokumenta i
N vertikalni na levoj strani istog prozora,
a koriste se za neke oblike formatizovanja teksta, kao i orijentaciju i osecaj za dimenzije, jer je na njima prikazana
centimetarska
1
podela.
n.m.n.
1
Podela na lenjirima je zasnovana na mernoj jedinici koja je odabrana na T|s :|ns C.n.r.| M..sur.m.n: un|:s
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. S
6HOHNWRYDQMHREMHNDWD
NAClNl 5ELEKTOVANjA PREKO TA5TATURE
^ko ste isprobali naine navigacije, selektovanje ce biti vise neko jednostavno. Kada zelite selektovanje teksta, pot-
rebno je da se pozicionirate na poetak (ili kraj) zamisljene selekcije, pa na drugi kraj odete na neki od naina navi-
gacije i pri tom drzite pritisnut taster <Slift>. Ceo dokument se moze selektovati preko tasterske kombinacije
<Ctrl>+^.
Selektovanje (deselektovanje) od tekuce pozicije:
do poetka tekuceg reda Slift+Home
do kraja tekuceg reda Slift+Lnd
jedan karakter ulevo Slift+
jedan karakter udesno Slift+
jednu re ulevo Ctrl+Slift+
jednu re udesno Ctrl+Slift+
do poetka pasusa Ctrl+Slift+
do kraja pasusa Ctrl+Slift+
do poetka dokumenta Ctrl+Slift+Home
do kraja dokumenta Ctrl+Slift+Lnd
NAClNl 5ELEKTOVANjA Ml5EM
S.|.|:t.n. :.|s:. | r.j||. |r|s:.c| m|s..
Z^ SLLLK1\^NJL LR^DI1L
jedne rei dvostruki klik na re
nekog dela teksta prevucite misem preko dela teksta uz drzanje levog tastera
grafikog objekta
(slike)
kliknite u objekat (sliku)
jedne linije (reda) pomerite misa u prostor ispred prvog karaktera u redu
(dok se pointer misa ne okrene u desnu stranu) i kliknite.
vise linija teksta pomerite misa u prostor ispred prvog karaktera
(dok se pointer misa ne okrene u desnu stranu) i povucite nadole ili nagore
reenice uz drzanje pritisnutog <Ctrl> kliknite bilo gde u reenicu
pasus dvostruki klik misem ispred pasusa ili trostruki klik u pasus
vise pasusa kada ste selektovali jedan pasus, povlaenjem misa nadole
ili nagore mozete selektovati susedne pasuse
celog dokumenta trostruki klik ispred linije teksta
cele tabele uz drzanje pritisnutog <^lt>, dvostruki klik u celiju tabele
univerzalno
selektovanje
pozicionirajte se misem na poetak zamisljene selekcije, pa uz drzanje tastera
<Slift>, kliknite misem u lokaciju kraja zeljene selekcije (iskoristite verti-
kalni kliza kada je potrebno da se pozicionirate na neku udaljenu lokaciju u
dokumentu)
ZZZ,QWHU%(67FR\X
6 MS Word - Lr.t|.n. J|um.n:|m.
8SUDYOMDQMHGRNXPHQWLPD
NOVl DOKUMENT
Pri pokretanju, MS \rJ odmal nudi novi ist dokument prema generalnom sablonu (Nrm.|.J:
2
). Sva podesava-
nja opcija na default se odnose bas na ovaj sablon (npr. kod .. S.:u, rm.: n: i sl.). Mnogi servisi u MS \rJ-
u nisu pristupani dok korisnik ne otvori novi dokument prema ovom (ili bilo kom drugom sablonu).
Za kreiranje uobiajenog novog dokumenta prema generalnom sablonu Nrm.|.J: koristi se ||.N.u ili dugme
N.u (prvo u paleti S:.nJ.rJ) sa ikonicom u vidu belog lista papira, dok se za kreiranje novog dokumenta, prema ne-
kom od drugil raspolozivil sablona, koristi ||.N.u.
3
.
5NlMANjE DOKUMENTA
Snimanje dokumenta u MS \rJ-u se ne razlikuje od iste akcije u drugim
4
\|nJus programima.
1reba razlikovati dva pristupa snimanju dokumenta i to:
N Snimanje dokumenta uz zadavanje neoplodnil parametara
5
:
^ko tekucem dokumentu niste dodelili parametre, a pokrenete komandu Save (na <Ctrl>+S
ili ||.S.t.) MS \rJ ce vam dati dijalog "Save ^s", gde ove parametre treba uneti.
^ko tekuci dokument zelite sauvati pod drugim parametrima onda treba pokrenuti Save ^s
dijalog (kao na slici) preko ||.S.t. -s.
N Snimanje promena u tekucem dokumentu:
Da bi promene u dokumentu bile sauvane (azurirane u fajlu) treba povremeno zadavati
komadu Save (najlakse preko <Ctrl>+S).,
r| sn|m.nu J|um.n:. t.zn . s:t.:| s|.J.c. r.t||..
1. sauvajte novokreirani dokument vec posle unesena 2-3 pasusa teksta,
2. ne koristite ||.S.t. -s., ako zelite samo snimanje promena (bez promene parametara uvanja),
vec samo preicu <Ctrl>+S na 20-30 minuta ili to prepustite MS \rJ-u kroz
S.t. -u:n.ct.r |nj
6
servis,
3. dokumente uvajte na, za to predvienoj, lokaciji (folder) M, Dcum.n:s ili il organizujte po
temama u vise foldera u istoj,
+. u imenu dokumenta ne koristite specijalne znake ni YL slova, a savetuje se kombinacija velikil i
malil slova bez razmaka (npr: "PrvoPismo"),
Ne preterujte sa duzinom imena, jer ime treba da sadrzi samo asocijaciju na sadrzinu dokumenta, a ne i opis
(opis dokumenta se moze definisati preko na liler.r:|.s), ali i proverite uvek da li dokument uvate u zeljenom
tipu (formatu), sto mozete videti na "S.t. .s :,." u S.t. -s dijalogu), uobiajen tip je "\rJ Dcum.n:".
OTVARANjE PO5TOjECEG DOKUMENTA
1ek ako ste dokument sauvali, prilikom njegovog kreiranja, mocicete i da ga otvorite. tvoriti dokument ne znai
kreirati ga, vec pronaci i uitati u memoriju (R^M) raunara koristeci neki od raspolozivil programa (u ovom slua-
ju MS \rJ). MS \rJ za ovo daje standardan dijalog .n kao svim M|crsj: jj|c. programima (kao na slici).
Redosled pri otvaranju dokumenta nije deklarisan, ali je prirodno da morate najpre da otvorite lokaciju (folder) na
kojoj se dokument nalazi, pa tek potom otvorite dokument. Cm|\ - l| |n se koristi za brzi pristup nekim uo-
biajenim lokacijama, kao i Cmm.nJ .r (sa leve strane dijaloga), koji favorizuje neke najkoriscenije lokacije.
Centralni i najveci deo dijaloga zauzima folder panel, gde se vide folderi i fajlovi na lokaciji izabranoj preko l| |n,
n.m.n.
2
Lokacija generalnog (uobi ajenog, podrazumevanog) sablona za novi \rJ dokument se standardnonalazi u podfolderu " \1emplates" foldera
gde je instaliran M|crsj: jj|c. (npr: "C:\Program files\Microsoft ffice\1emplates\Normal.dot").
3
1ri takice, u stavci menija ili komandnom dugmetu, zna e da ce biti otvoren dijalog ili pokrenut proces iz neko liko koraka.
4
vo je rutinska akcija u svim programimaza \|nJus

.
5
Parametri pri uvanju dokumenta su: lokacija (folder), njegovo ime i tip.
6
Detalje proitajte u nastavku u temi o problemima pri snimanju i otvaranja.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 7
a ako se izabere pogled Properties ili Preview, onda se ovaj panel deli na dva dela, pa na desnom delu prikazuje oso-
bine (r.r:|.s) izabranog dokumenta ili pogled bez otvaranja (r.t|.u).
Nain pregleda u ovom panelu, kao i najpotrebniji alati \|nJus L\|r.r-a se nalaze na paleti ovog dijaloga (gornji
desni ugao).
Pri ulasku u dijalog .n ili S.t. -s obavezno proitajte tekst u njegovoj naslovnoj liniji.
Poetnicima (i ne samo njima) se "desava" da umesto .n dijaloga otvore S.t. -s, pa
prazan (ist dokument) sauvaju preko postojeceg, ne obaziruci se na poruku (kao na sli-
ci), gde se odgovor .s je ovde podrazumevan. Posle ovakve greske postojeci dokument je
nepovratno izgubljen (i ne pomisljajte na n.c,c|. |n). Mnogi programi nude podrazume-
vani taster na N, ali to je u MS \rJ-u taster .s, sto u kombinaciji sa brzopletim <Ln-
ter> moze biti fatalno. ^ko i dobijete ovakvu poruku detaljno je razmotrite, a savetuje se
otkaz na C.nc.|.
S A V T I :
1. Da biste otvorili neki dokument koji ste u poslednje vreme obraivali iskoristite stavke u ||.
meniju koje se nalaze pre stavke L\|:, a poinju rednim brojevima: 1, 2,. i otvaraju naznaen
dokument.
2. Da biste otvorili vise dokumenata preko jednog dijaloga .n, kada otvorite dijalog, fajlove u
njemu selektujte (drzeci <Slift> ili <Ctrl>, zavisno od toga da li zelite selektovanje grupe ili
pojedinano), pa aktivirajte .n taster ili preko tastature na <Lnter>.
3. Radili ste sa nekim tekstom u \rJ-u, zatvorili ga, a fajl ne moze da se obrise - stalno dobijate
poruku poput - "-cc.ss |s J.n|.J. M.|. sur. :|. J|s| |s n: ju|| r ur|:.-r:.c:.J". \ecina korisnika
tada resetuje raunar i sve bude u redu. Nema potrebe za tim, sav problem je u C|||.rJ-u - ako
ste, pre zatvaranja fajla, u \rJ-u kopirali deo dokumenta na C|||.rJ, zapravo je na "tablu"
smesten pointer na segment dokumenta. Dok je pointer tamo, brisanje dokumenta nije moguce.
Lmanjite zauzece C|||.rJ-a (kopiranjem jednog karaktera) ili zatvorite i ponovo otvorite MS
\rJ.
4. ^ko zelite da \rJ po startovanju ne uita nikakav dokument, ak ni prazan, kliknite desnim
tasterom na S|r:cu:, izaberite r.r:|.s S|r:cu:, pa liniji kojom se MS \rJ poziva dodajte
"/n", tako da linija, glasi kao npr.:
"c:\Program files\Microsoft Office\winword\winword.exe /n"
5. \as \rJ nece da uitava dokumente koji su stigli od vasil kolega, ili u dokumentima vidite
"brljotine". Poenta je u tome sto su kolege koristile noviju verziju MS \rJ-a, pa je vreme da je i
vi nabavite. Novije verzije programa nude vece mogucnosti i u njima su uglavnom ispravljene
greske iz pretlodnil.
KAKO RAZME5TlTl l ORGANlZOVATl :25' DOKUMENTE
Kako je MS \rJ prilino eksploatisan program, mnogima se dogaa da toliko imaju \rJ dokumenata da posle par
meseci rada na jednom raunaru vise ne znaju gde su koji dokument sauvali. Pored ostalog, na ovaj nain se prostor
na lard disku nepotrebno zauzima, a sam autor svoje dokumente nalazi najteze, zatvarajuci oi pred istinom da -
NLS1 NL R^DI K^K 1RLB^.
Sve vase dokumente, koje kreirate iz MS \rJ-a, smestite u podfoldere jednog foldera. Dobrom organizacijom se
smatra podela po folderima koji nose imena po temama (klijentima ili poslovima) koje ste u njima obavljali. ^ko ze-
lite da sauvate rezervnu kopiju svog dokumenta - prosto ga sauvajte (ili iskopirajte preko \|nJus L\|r.r-a) u
dodatni podfolder kome cete dati ime npr: PismaRLZ, PismaBackup i slino. Za one koji poznaju rad u nekom arli-
veru (kao sto je. \|n|

) preporuuje se uvanje dokumenata u kompresovanom obliku - zapakovane u arlive.

ZZZ,QWHU%(67FR\X
8 MS Word - sntn. :.|n||. uns. | .zur|r.n. :.|s:.
MOGUCl PROBLEMl PRl 5NlMANjU l OTVARANjU
Ne dovodite sebe u situaciju da dokument uvate na disketu
7
, vec to uvek radite na lard disku. Disketa je spor i ne-
siguran medijum, pa se (pri uestalom pristupu) na njoj mogu lako izazvati greske. Sa diskete otvoren dokument ne
menjajte, vec ga otvarajte samo u cilju pregleda ili stampanja
8
.
MS \rJ ima mogucnost automatskog uvanja, tekuceg dokumenta, pa ako ga niste snimali u zadanom vremen-
skom periodu MS \rJ ce to uraditi za vas (ovi fajlovi nose imena kao npr: ~$rd_KPS, gde je zavrsetak imena iden-
tian originalu, a prva dva znaka "~$"). L sluaju nasilnog prekida rada u MS \rJ-u ili ak S-u (prekid napajanja
ili greska u radu raunara) ovo moze biti od velike koristi. vako sauvan dokument je neoplodno otvoriti i sau-
vati pod drugim parametrima, jer ce MS \rJ pri pokusaju otvaranja dati poruku kao na slici. L ovoj situaciji je pot-
rebno potvrditi na K, a zatim otvorenom dokumentu dati drugo ime. Kada se uverite da je nova kopija dokumenta
kvalitetna (potpuna), pretlodnu verziju mozete obrisati (D.|.:.), naravno preko \|nJus L\|r.r-a.
Izlazeci u susret korisniku MS \rJ izvrsene akcije dobro uva, pa mu tako omogucava vracanje velikog broja obav-
ljenil akcija ak i posle izvrsenog snimanja dokumenta. vo moze izazvati probleme, jer se na istoj lokaciji (folder
na kome je i tekuci dokument) kreira gomila *.tmp fajlova sa imenima kao npr.: WRL3689.tmp WRL3690.tmp i sli-
no.
^ko doe do nasilnog prekida rada u MS \rJ-u ove datoteke (posle zavrsene procedure iz pretlodnog opisa) treba
obrisati sa diska. Iako pri pokusaju otvaranja ovil fajlova, MS \rJ daje poruku (kao na slici), ipak ne moze da obe-
zbedi pristup njenom azuriranju, ali ako iz T.s| M.n..r. (aktivirajte ga preicom <Ctrl>+<^lt>+<Del>) zavr-
site \|nurJ koji i dalje radi sam, mocicete ove fajlove da otvorite, pa iz njil iskoristite delove dokumenta koje ste
vec obradili (prebacite il kopiranjem).
2VQRYQHWHKQLNHXQRVDLDXULUDQMDWHNVWD
PRAVlLA UNO5A TEK5TA
Najesce greske pri unosu teksta su vezane za znake interpunkcije: take, zapete (ili zareze:), upitnici, uzvinici,
zagrade, navodnici,...
Lnoseci tekst desava se da korisnik pokusava da pri tom utie i na izgled teksta (obino samo privremeno), ali esto
koristi pogresne metode.
Navescemo nekoliko osnovnil pravila:
N Znak interpunkcije se "lepi" za pretlodnu, a ne sle-
decu re. Dakle pre zapete, take, upitnika i sl., ne
stavlja se blanko, ali iza svakog od til znakova
blanko treba uneti. Ispravno je, dakle, ovako, a ne
ovako ,ili ovako .
N Kada su u pitanju zagrade i znaci navoda, blanko se
stavlja sa spoljne strane, odnosno ispred otvorene i
iza zatvorene zagrade, dakle (ovako) a NL
nesto kao(
ovako ),
( ovako )
, ili(ovako).
N Po blanko izmeu svake dve rei i ruzna i neuravna-
ta desna ivica su tek PRLDLSL\I za "normalan"
prelom teksta.
N Lepo je sto koristite sve mogucnosti MS \rJ-a, ali
on moze vise od ukrasavanja ubacivanjem gomile
nepotrebnil i esto neukusnil simbola. Na taj na-
in ste sve dalje od dobrog teksta, a sve blize kiu.
Neke efekte je bolje postici formatizovanjem, a ne azu-
riranjem, pa usvojite i sledeca pravila:
N NIK^D^ D\^ ZN^K^ R^ZM^K^ (dva puta za-
redom <Space> taster), jer ovo dovodi do nerav-
nomernog rasporeda rei u istoj liniji (redu),
N NIK^D^ D\^ PR^ZN^ RLD^
9
(dva puta zare-
dom <Lnter> taster), ovo dovodi do otezanog for-
matizovanja pasusa, jer se pri tom desavaju
promene u odnosu izmeu njil, pa se esto zalteva
i azuriranje u cilju brzog i lakog preformatizovanja
celog dokumenta.
N NIK^D^ RLC NL DLLI1L N^ SL\^
10
ukuca-
vajuci blanko izmeu njil, jer ovo dovodi do ignori-
sanja informacije (re predstavlja potencijalnu
informaciju, ali pocepana na pojedinana slova NL)
n.m.n.
7
vde cemo izuzeti situaciju ka da treba da uvezbate sam proces uvanja i to na manjim dokumentima.
8
\rJ dokument iz \|nJus L\|r.r mozete odstampati i ne otvarajuci MS \rJ , vec preko L menija i stavke r|n: , gde ce \|nJus
L\|r.r sam otvoriti dokument, pr oslediti ga MS \rJ -u, a on na podrazumevani stampa .
9
Prazan prostor izmeu pasusa se moze postici formatizovanjem pasusa preko rm.: .r.r.| (S.c|n : .jr. ili -j:.r).
10
Razmak izmeu slova u rei se moze postici preko rm.: n: (S.c|n : L\.nJ.J npr. preko 2 pt.)
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 9
KODNl RA5POREDl TA5TATURE
Dobro je poznato da kod nas postoji itava paleta kodnil rasporeda za YL slova, koji se vise ili manje koriste u raz-
nim okruzenjima za tekst procesiranje i stono izdavastvo. \ecina profesionalnil korisnika MS \rJ-a (i ostalil M|c-
rsj: jj|c. programa) koristi kodnu stranu 1250
11
(srpska latinina). vo ne treba da vas obavezuje - tekst mozete
pisati u bilo kom rasporedu, sve dok YUCC
12
moze da obavi potrebnu konverziju. ^ko obraujete neki tekst opste
prirode u kome simboli: { ] { } | \ ` i ~ (koji se kod YLSCII rasporeda koriste za YL slova) nisu potrebni, YLSCII
raspored je prilvatljiv. Meutim, ako je to neki tekst, gde su i ovi simboli potrebni, YLSCII je neprilvatljiv (sto ne
znai i nemoguc). Konverziju biste morali u tom sluaju sprovoditi kroz selekcije u dokumentu.
Za vreme ovog kursa savetuje se da koristite onaj kodni raspored na koji ste navikli, ali pokusajte da u vasim daljim
radovima Z^BR^\I1L YLSCII i preete na CP1250, odnosno Ln|CJ. ili CL fontove.
Koristite ga vec godinama: Zao mi je, ali vreme je da prestanete.
(r.uz.: |z .s|s. "C r.ss" uu:s:t z. s.r. Jn||.)
COPY, CUT & PA5TE
Za komforno azuriranje (ispravke i dopune) dokumenta ovo su samo osnovne metode. Davno je proslo vreme (a kao
da je jue bilo) kada smo il smatrali naprednim metodama.
ve akcije su primenjive i u cilju preuzimanja teksta (ali i grafike, tabela,.) iz drugil programa i servisa u \|nJus
okruzenju, kao npr: iz svil programa M|crsj: jj|c. paketa, iz sistemskog H.|-a, \.| rus.r-a i drugil n:.rn.:
servisa, iz -J|. -cr|.:n..J.r-a, teksta i/ili grafike iz grafikil programa (|:s|, Cr.|Dn-\, i sl.).
Znaenja ovil akcija su:
Copy

kopiranje (memorisanje), ne mozete ga oba-

viti ako pretlodno niste selektovali neki deo
teksta (dokumenta),
Cut isecanje (brisanje sa memorisanjem obrisa-
nog), gde opet morate imati selekciju na koju
se akcija odnosi,
Pastc lepljenje (memorisanog), i aktivna je ako je
nesto pretlodno kopirano ili iseeno.
Naini na koje mozete koristiti ove akcije su:
N iz menija LJ|:, sto svakako treba izbegavati zbog
inertnosti samog sistema padajucil menija,
N preko palete S:.nJ.rJ, gde su smestena tri koman-
dna dugmeta sa asocijacijama na ove akcije,
N preko tasterskil preica: <Ctrl>+C (za C,),
<Ctrl>+X (za Cu:) i <Ctrl>+\ (za .s:.),
N preko L

menija koji se dobija desnim klikom

misem u neku lokaciju (ili bolje selekciju).
Da nas nabrajanje ne bi odvelo predaleko izvescemo zakljuak da se: koriscenjem C|ipboar-a, u Wor okumcnt
mogu preuzeti svi objekti ija obrada ima smisla u jednom tekst procesoru.
l5PRAVLjANjE l BRl5ANjE
Pod ovim se najesce podrazumevaju poslovi u cilju ispravljanja gresaka, te dodavanje ili uklanjanje teksta. Da biste
ove poslove korektno obavili bice vam dovoljno poznavanje navigacije (kretanja) kroz dokument i osnovnil telni-
ka azuriranja (<Delete>, <Backspace>, <Lnter>, <Space>). Za ubrzanje azuriranja i smanjenje mogucnosti po-
jave gresaka u vasem tekstu trebalo bi da koristite napredne telnike azuriranja (bice obraene u nastavku).
UNDO, REDO
Davno je proslo vreme kada smo u programima dobili mogucnost da ponistimo poslednju izvrsenu akciju (LnJ), ali
kada je MS \rJ ponudi visestepeni LnJ - svi su redom pozeleli isto i u zivotu, jer jedna greska nikada ne ide sama.
Pa tako, ako uradite nesto sto niste "mislili ozbiljno" mozete kliknuti na komandno dugme u S:.nJ.rJ paleti sa iko-
nicom u vidu zakrivljene strelice ulevo - LnJ, ime se vracate na stanje pre poslednje izvrsene akcije (neki bi rekli:
"jedan korak unazad"). Samo akcije, kojima se utie na tekst ili dokument (formatizovanje i azuriranje) se mogu po-
nistiti, ali ne i one akcije koje se odnose na pregled i navigaciju kroz dokument.
n.m.n.
11
Kodne rasporede (tastature) i potrebna podesavanja S \|nJus -a se obrauju na snovnom kursu.
12
YUCC je mali makro dodatak za MS \rJ i MS L\c.| iji zadatak je konverzija vaseg dokumenta (ili njegovog dela) iz jednog (od 13 rasp o-
lozivil) u drugi kodnil rasporeda, kao i cirilicu.
13
Kopiranje - C, ne treba poistovecivati sa dupliciranjem.
Kopiranje predstavlja tek snimanje u cilju zavrsetka dupliciranja lepljenjem - .s:. .
14
L nasoj informati koj literaturi se za L meni ravnopravno koriste izrazi kon tekstni meni i plutajuci meni, i sl.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
10 MS Word - sntn. :.|n||. uns. | .zur|r.n. :.|s:.
^ ako se pokajete zato sto ste se pokajali
15
, kliknite u komandno dugme sa ikonicom u vidu sline strelice udesno,
koje predstavlja n.J, tj. ponistenje poslednje LnJ akcije.
^li, ako pozelite da se vratite za nekoliko koraka unazad (LnJ), a posle toga mozda i unapred (n.J), trebalo bi da
pored komandnog dugmeta (s desne strane) uoite strelicu nadole. tvaranjem na ovu strelicu dobijate listu svil
akcija iji je LnJ moguc (slika levo), odnosno svil akcija iji je n.J moguc (slika desno).
Bez ikakve opasnosti, koristeci nekoliko puta LnJ, a zatim - n.J, mozete pregledati koje ste sve akcije obavili u
obradi tekuceg dokumenta, ali vodite rauna da ne mozete otici u situaciju (status, stanje) od pre, uvesti neku pro-
menu i bezbolno se vratiti u "sadasnje vreme", jer: B^\LJLNL ^KCIJL NL MCL D^ SL PRLSK^CL, isto kao
sto u zivotu, nazalost, ne mozete da se vratite kroz vreme u proslost da biste uticali na buducnost.
Prema ovom svojstvu MS \rJ-a mozete i sami zakljuiti da on samo pokusava da simulira prirodne procese i tako
se svojim kvalitetom, kao i mnogi napredni programi \|nJus okruzenja, uvlai korisnicima pod kozu i sto ga vise
budete izuavali i upoznavali to ce vas njegova jednostavnost i efikasnost, svakim novim saznanjem, oarati.
Zajedno sa LnJ i n.J akcijama treba koristiti i akciju n...:, koja ce biti obraena u sledecim lekcijama.
n.m.n.
15
Signirani tekst je ispravan i pored toga sto vam se (na prvi pogled) u inilo da nesto nije uredu - n.J vam nudi ponistenje LnJ akcije, pa u
tom smislu predstavlja pokajanje pokajanja.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 11
[2] M5 Word
)RUPDWLUDQMHNDUDNWHUD
NA 5TA 5E ODNO5l
L formatiranje karaktera spadaju ona formatiranja kojima se utie samo na izgled znakova i simbola i ne odrazava se
na izgled pasusa. Dijalog n:

(preko rm.:n:) je centralno mesto formatizovanja karaktera (slova) i omogu-

cava detaljno podesavanje njilovog formata kroz tri kartice: n:, C|.r.c:.r S.c|n i -n|m.:|n. L dnu dijaloga
(okvir r.t|.u) dobicete primer teksta koji ste selektovali i nad kojim obavljate formatizovanje, ali ako dijalog otvo-
rite bez trenutne selekcije u r.t|.u cete dobiti samo ime fonta (pa se u tom sluaju formatizovanje karaktera odnosi
samo na tekst koji cete unositi od tekuce pozicije nadalje).
FONT
lont je skup znakova i simbola definisanog i usklaenog izgleda npr. TimesNewRoman, Arial, Tahoma,. Prime-
nom razliitil fontova se moze postici lep izgled teksta, ali treba imati u vidu da se preteranom upotrebom stilova
fonta (B, , L) i velikog broja fontova u istom dokumentu moze dobiti saren i tesko itljiv tekst. \rJ na ovom polju
pruza velike mogucnosti, pa je tezi zadatak odluiti se na manji broj efekata iz velikog skupa ponuenog. lont koji
odaberete iz liste n: je onaj koji ce biti primenjen na selektovani tekst.
Najbrzi izbor n:-a se moze ostvariti iz grafikog Cm|\-a u rm.::|n paleti (kao na slici), gde su dati nazivi
fontova i/ili primer teksta. lont moze biti i set znakova, pa se nemojte iznenaditi ako izborom nekog fonta pretvorite
formatizovani tekst u "zooloski vrt."
Drugi nain formatizovanja karaktera je iz dijaloga lont, do kojeg se dolazi preko rm.:n:. Dijalog sadrzi tri kar-
tice: lont, Claracter Spacing i 1ext Lffects (kao na sledecim slikama)
L listi n: se bira naziv fonta, a u listi lont sty|c se moze primeniti:
n.u|.r bez posebnog stila fonta,
|J podebljan tekst (masan),
:.||c z.|s.n (kurziv) tekst,
|J:.||c pocb|jan i zakoscn tekst,
L listi S|z. se bira veliina slova u opsegu od 1 do 1638 pt. vaj tekst je u svom najvecem delu ureen u fontu
CoudyOlSt BTu veliini 10 pt, dok je za naslove koriscen font Humanst521 BT u veliini 12 do 16 pt.
Podvuen tekst moze da se definise preko Cm|\-a LnJ.r||n. (preko tastature na <Ctrl>+L), gde se moze oda-
brati nekoliko vrsta linija kojima se vrsi podvlaenje, dok se boja teksta moze odabrati preko Cm|\-a Co|or.
n.m.n.
16
\ecina parametara koji se ovd e zadaju, moguce je zadati i preko T||.r -a rm.::|n i preko tastature, pa cete il sigurno ubuduce koristiti,
jer ce vam dijalog n: sigurno odnositi mnogo vremena.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
12 MS Word - rm.:|r.n. |.r.|:.r.
EFFECT5
Da biste sagledali primenu efekata preporuuje se da veliinu postavite na vrednost preko 20, pa birajte naizmeni-
no jedan po jedan efekat:
N^ZI\ PIS PRIMLR
Strikctrough precrtavanje Primer teksta sa efektom
Doub|c
strikctrough
dvostruko precrtavanje Primer teksta sa efektom
Supcrscript tekst u stepenu x
2
v
3 Primer teksta sa efektom
Subsrcipt tekst u indeksu x
2
v
3 Primer teksta sa efektom
Shaou tekst sa senkom (koji se u stampanom obliku dobija sa-
mo kod stampaa sa preko 300 1PI)
P Pr ri im me er r t te ek ks st ta a s sa a e ef fe ek kt to om m
Out|inc za prikaz samo graninil linija slova (bez popunjavanja)
Lmboss za 3D efekat ispupenog teksta P
P
P
r
r
r
i
i
i
m
m
m
e
e
e
r
r
r
t
t
t
e
e
e
k
k
k
s
s
s
t
t
t
a
a
a
s
s
s
a
a
a
e
e
e
f
f
f
e
e
e
k
k
k
t
t
t
o
o
o
m
m
m
Lngravc za 3D efekat udubljenog teksta
P
P
P
r
r
r
i
i
i
m
m
m
e
e
e
r
r
r
t
t
t
e
e
e
k
k
k
s
s
s
t
t
t
a
a
a
s
s
s
a
a
a
e
e
e
f
f
f
e
e
e
k
k
k
t
t
t
o
o
o
m
m
m
Sma|| caps umanjena velika slova, gde se velika i mala razlikuju PRIMLR 1LKS1^ S^ LlLK 1M
A|| caps sav tekst velikim slovima bez razlike velika/mala PRIMLR 1LKS1^ S^ LlLK1M
Hicn tekst sa mogucnoscu prikrivanja (obino u stampanom obliku)
CHARACTER 5PAClNG
va kartica dijaloga rm.: nudi mogucnosti:
Sca|c skaliranje (razvlaenje/ sabijanje) teksta uklju-
ujuci i blanko karaktere, gde su vrednosti:
100% - bez skaliranja,
ispod 100% - sabijanje,
preko 100% - razvlaenje.
c! !o!vo o 1O'
||me| |e|s|a s|a|||aae aa `
NL PRLPRLCLJL SL Z^ S\L lN1\L
Spacing razmak izmeu karaktera:
L\.nJ.J - povecavanje razmaka,
CnJ.ns.J - smanjenje, za unetu vrednost ,
p r i me r z a Lx p a n d e d Bv 2 p t
primer za Condesed Bv 1 pt
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 13
Position vertikalna pozicija u odnosu na ostatak teksta:
n.|s.J - uzdizanje teksta,
lu.r.J - spustanje, za unetu vrednost ,
ostatak teksta
primer za Raised Bv 2 pt
ostatak teksta
primer za Lowered Bv 2 pt
Kcrning
jor jonts
dodatni prostor koji se, van "logike" fonta, dodaje izmeu pojedinil parova slova kako bi re iz-
gledala sto prirodnije, a "lepljenje" nekil parova slova izbeglo.
ANlMATlON
L -n|m.:|n kartici dijaloga n: - MS \rJ vam daje nekoliko predloga najjednostavnijil animiranja teksta, koji
se u stampanom obliku dokumenta nece videti. \erovatno cete ove efekte koristiti u cilju skretanja paznje na
odreene segmente, posebno kada dokument saljete vasim kolegama ili prezentirate dokument preko ekrana.
PODRAZUMEVANl FORMAT KARAKTERA
Podrazumevani format karaktera vas uvek eka kada kreirate novi dokument. ^ko ovo ne podesite, moracete pri
svakom novom dokumentu selektovati sve i zadati zeljeni format karaktera.
Da biste u \rJ-u podesili kao podrazumevani font onaj koji vam odgovara i najesce koristite, potrebno je da otvo-
rite dijalog rm.: i u njemu podesite sledece:
1. u listi lont izaberite jednostavan (ne suvise kitnjast) font
savetuje se da to bude neki od Ln|CJ. fontova koji imaju ugraena srpska latinina i cirilina
slova, a koriste se promenom tekuceg kodnog rasporeda tastature,
2. Sty|c postavite obavezno na n.u|.r,
3. Sizc izaberite izmeu 10 i 12,
4. Lncr|inc postavite na (none),
5. Co|or na ^uto (Black),
6. sve efekte u grupi Ljj.c:s, kao i u preostale dve kartice ovog
dijaloga B^\LZN ISKLJLCI1L,
pa kada se (pregledom datog primera u r.t|.u) uverite se da je tekst itljiv i jednostavan - kliknite na taster
Dcjau|t... u donjem levom uglu dijaloga. Posle ovoga dobicete poruku sa upozorenjem da ce se izvrsiti promene u
generalnom sablonu, pa ako zelite ove promene - odgovorite sa Ycs., u suprotnom No.
5PECljALNl 5lMBOLl
Kada je u tekst potrebno ubaciti neki specijalan znak
17
(simbol) potrebno je, preko ns.r: S,m||, aktivirati dijalog
S,m||:(kao na prvoj slici), gde treba izabrati simbol i dvostrukim klikom na simbol (ili klikom na komandno dugme
ns.r:), ubaciti simbol u tekst. Za ubacivanje simbola na jos neko mesto u dokumentu, treba (bez zatvaranja ovog di-
jaloga) locirati kursor na zeljenu poziciju i u dijalogu odabrati simbol. Dijalog se moze zatvoriti na dugme C|s. ili ta-
ster <Lsc>.
^ko zelite da za neki simbol definisete tastersku preicu potrebno je otvoriti Cus:m|z. r.,|.rJ, pa u njemu je do-
dati. L kartici S.c|.| C|.r.c:.rs mozete pregledati uvedene tasterske preice i dodati nove.
1ekst se smatra dobro (sto ne znai obavezno i lepo) formatizovanim ako ste u njemu ko-
ristili N^J\ISL 2-3 fonta, a postigli svu lepotu i bez primene specijalnil efekata. Da biste
se sami uverili u valjanost vaseg teksta bacite oko na neku knjigu uraenu pre 10-ak godi-
na. Mogucnost MS \rJ-a ne bi trebalo da vas zanese, pa da od teksta pravite strip.
\rJ, kazu mnogi, ne podrzava |.rn|n, sto mu je veliki nedostatak u poreenju sa ostalim
D1P programima. Pazljivije prelistavanje dokumentacije pokazace da je ova tvrdnja ista
zabluda - MS \rJ podrzava |.rn|n, ali samo ako ga ukljuite. Poimo redom. Pretlodno
je reeno da |.rn|n "dodaje" prostor izmeu parova karaktera, ali dodavanje moze biti i
negativno: par slova ^\ u mnogim fontovima izgleda znatno bolje ako se umanji prostor
izmeu njil. Informacije o |.rn|n parovima postoje kako u 11l tako i u s:Scr|: i svim
drugim \|nJus fontovima, na tekst procesoru je samo da il iskoristi.
n.m.n.
17
Ne preterujte sa ubacivanjem simbola, jer time dokument moze izgubiti na lepoti, itkosti i stilu.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
1+ MS Word - rm.:|r.n. |.r.|:.r.
PRlMENA AUTOMAT5KOG FORMATlRANjA PRl AZURlRANjU
LL
Kod primene tasterskil preica za formatiranje karaktera nije obavezno selektovati tekst u sluaju kada formatiranje
treba primeniti samo na tekucu re (kao npr. Bold, :.||c, Lnderline, uvecanje, umanjenje,.)
<Ctrl>+B - Bold tekst
<Ctrl>+I - :.||c tekst,
<Ctrl>+L - Lnderline tekst
<Ctrl>+> - uvecanje
18
veliine fonta i
<Ctrl>+< - umanjenjeveliine fonta
ime se postize veliko ubrzanja poslova oko formatiranja teksta - jer se obavlja u toku azuriranja.
Dok vrsite unos teksta pokusajte da sto vise iskoristite tastaturu i preice preko nje, jer mis pri ovom moze odvuci
paznju i zadrzavati vas.
Pored tasterskil preica, za formatizovanje karaktera mogu se koristiti i sledeci automatizmi:
1LKS1 LNL1 K^ lRM^1IZ\^CL SL K^
*Internet* Internet
_marketing_ m.r|.:|n
"Duca ~ Co." "Duca ~ Co."
(1st) (1
st
)
1/2 '
--
www.interbest.co.vu www.interbest.co.vu
lNFORMACljE O FORMATU
LL
Kada doete u situaciju da kreirate obimniji dokument, pa pozelite da brzo sagledate gde ste kakvo formatizovanje
zadali mozete iskoristiti tzv. info oblaic, koji pokrecete na <Slift>+l1. Kada se pointer misa pretvori u strelicu sa
znakom upitnika - kliknite u tekst iji format vas zanima, pa cete dobiti mali "oblak" u kome ce biti opisani osnovni
parametri formata tekuceg teksta, grupisani u format paragrafa i format karaktera (kao na slici).
n.m.n.
18
vim se akcijama ne zadaje fiksna veli ina fonta za selekciju, vec se svakom karakteru povecava, odnosno umanjuje veli inu za 1pt bez obz i-
ra na druge karaktere.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 1S
)RUPDWLUDQMHSDVXVD
VAZNO5T FORMATA PA5U5 A
Kao sto se, do sada radeci u MS \rJ-u, primetili - pasus se ne prelama dok vi to ne odluite
19
, dok je prelazak tek-
sta u novi red (istog pasusa) automatizam koji poznaju svi procesori teksta. Zavrsetak jednog pasusa se prepoznaje
po znaku f - paragrafu
20
i to pod uslovom da ste ukljuili vidljivost "neprintabilnil" karaktera preko komandnog
dugmeta sa ikonicom u vidu istog simbola i tekstom S|u/H|J. f ili preko tastature <Ctrl>+(. Svaki novi pasus se
kreira pritiskom na <Lnter> i nasleuje parametre formatizovanja od svog pretlodnika, a moze mu se zadati i neki
drugi format preko rm.: .r..|.
Pri zadavanju izmena u formatu jednog pasusa nije ga potrebno selektovati vec je dovoljno pozicionirati kursor u
njega, ali kada treba formatizovati vise pasusa - neoplodno il je obulvatiti selektovanjem. Na pasus ce biti prime-
njen format ak i kada je on nepotpuno selektovan.
Dakle - formatizovanje karaktera i formatizovanje pasusa se razlikuje u mnogome i nemojte ga poistovecivati
21
. Nis-
ta u tolikoj meri ne utie na globalni prelom dokumenta kao - formatizovanje paragrafa, jer se preko njega moze uti-
cati na poravnanje teksta, razmak izmeu pasusa, razmak izmeu redova u pasusu, vezanost redova i pasusa,
automatski prelom strane,.
NAClNl PRl5TUPA FORMATU PA5U5A
lormatu pasusa mozete pristupiti na sledece naine:
N iz meni linije - rm.: .r.r.| (ime se dobija dijalog)
N preko lorizontalnog lenjira (samo za neke parametre)
N preko komandnil dugmadi u paleti lormatting (samo za neke parametre)
N preko L menija u stavku .r.r.| (sledi dijalog).
Za poetak cemo otvoriti dijalog .r.r.| i u njemu isprobati:
n.m.n.
19
snove rada u procesorima teksta ste radili i na snovnom

kursu, pa ovde necemo ponavljati pravila koriscenja tastera <BackSpace>,

<Delete> i <Lnter> u poveziv anju prelomu pasusa.
20
Da bi izbegli sukob u izrazavanju, u nastavku ce se paragrafom nazivati samo simbol f ( .r.r.| M.r| ), dok se pod formatom paragrafa misli
na format pasusa.
21
\ecina korisnika MS \rJ -a, kada se pomene formatizovanje misli isklju ivo na format karaktera. Zasto: Pa verovatno zato sto formatiz o-
vanje pasusa i ne koriste (verovatno im nije zatrebalo).
ZZZ,QWHU%(67FR\X
16 MS Word - rm.:|r.n. .sus.
u kartici nJ.n:s .nJ S.c|n:
N^ZI\ ZN^CLNJL PIS
A|ignmcnt nain poravnanja
(uravnanja
pasusa)
Lcjt levo (<Ctrl>+L)
Ccntcrc centralno (<Ctrl>+L)
Right desno (<Ctrl>+R)
!ustijic obostrano (<Ctrl>+J)
lncntation
(m.r|n.
.sus.)
pomeranje pasusa
od margina strane
Lcjt uvlaenje pasusa od leve margine
Right uvlaenje pasusa od desne margine
Spccia| odnos prvog reda
pasusa prema
ostatku pasusa
lirst Linc uvlaenje prvog reda u pasusu za vrednost u ,
Hanging uvlaenje ostalil redova (osim prvog) za vrednost
u polju ,
Spacing razmak izmeu
pasusa
Bcjorc prazan prostor ispred odnosnog pasusa
Ajtcr prazan prostor iza odnosnog pasusa
Linc Spacing prored izmeu
redova pasusa
Sing|c uobiajen (za veliinu znakova - fonta)
!.5 |incs uvecan za 50% od veliine fonta
Doub|c dvostruki (kao pun prazan red)
At Lcast najmanji moguci prored za vidljivost svil znakova
po visini (sluaj razliitil visina znakova) koji
\rJ automatski podesava prema njima
Lxact|y prored koji \rJ ne sme automatski menjati
Mu|tip|c sve ostale mogucnosti smanjenja (od 0,06 do 1) i
povecanja (od 1 do 132 linije).
^ko ne zelite da se redovi u okviru vaseg \rJ dokumenta automatski razmiu (vertikal-
no) u zavisnosti od visine slova i interpunkcije, aktivirajte rm.: .r.r.| nJ.n:s
S.c|n a onda izaberite L\.c:|,. Ma kakve su|scr|:-e i su.rsc|:-e ubuduce umetali, re-
dovi ce biti jednako razmaknuti, ak i ako se slova ispisu jedna preko drugil. Kod izbora
-: l..s: proreda u pasusu moze se desiti da u jednom istom pasusu imate razliite prorede.
L kartici l|n. .nJ .. r..|s su na raspolaganju parametri:
N^ZI\ PIS
Wiou/Orphan
contro|
spreava pojavu tzv. udovice i siroica:
\|Ju, predstavlja situaciju kada je jedan red pasusa na jednoj, a svi ostali na
sledecoj strani,
r|.n, kada su svi na jednoj, a samo poslednji na poetku sledece strane.
Kccp |incs
togcthcr
zadrzava sve linije (redove) jednog pasusa zajedno na istoj strani ili u bloku
(blokovi za tekst se javljaju u situacija kada se sa tekstom kombinuju i grafiki
objekti)
Kccp uith ncxt zadrzava (spaja) pasus uz sledeci
(uobiajen sluaj kod naslova svil nivoa)
Pagc brcak
bcjorc
nevidljivi i najfleksibilniji prekid strane ispred pasusa
(uobiajeno za naslove prvog nivoa)
Supprcs |inc
numbcrs
spreava da se u tekucem pasusu prikazuju brojevi linija, sto nema efekta u do-
kumentu ili sekcijama gde nije definisan prikaz broja linija (moze biti definisan
preko .. S.:ul.,u: l|n. num|.rs .
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 17
Don't hyphcnatc za spreavanje preloma na slogove u pasusu
(ako je prelom pretlodno postavljen kao automatski na nivou dokumenta)
Mnogo toga mozete obaviti i preko T||.r-a rm.::|n i lorizontalnog lenjira:
TABULATORl
^kcija koja se obavlja tasterom <1ab> zavisi od programa (i njegovog servisa), a kod azuriranja teksta u D1P
22
programa se koristi za prelazak u sledecu definisanu kolonu za zaustavljanje (T.| s: s|:|n). lormat tabulatora va-
zi za tekuci pasus i prenosi se na isti nain, kao i format paragrafa, u novi pasus (pri unosu teksta). L istom redu mo-
ze biti zadano vise T.| s: pozicija i vaze na isti nain u svim redovima pasusa u kome su zadani. Pritiskom na taster
<1ab> zaustavljate se na prvom definisanom T.| s:-u, drugi unet <1ab> zaustavice se na drugoj poziciji, itd.,
gde je i nain njegovog zaustavljanja vazan i moze se podesavati, kao i obeleziti trag (preskoeni prostor). 1ab stop
pozicije se mogu definisati preko lorizontalnog lenjira ili preko dijaloga T.|s.
Preko lenjira se T.| s: pozicije definisu kada je samo potrebno odabrati jedan od 5 tipova i njegovu poziciju, pa se
koristi na sledeci nain:
1. pozicionirali ste kursor pasus gde zelite definisanje,
2. u levom uglu lorizontalnog lenjira (klikom na kvadratic) odaberete tip
Pored uobiajenog koriscenja u pasusu T.| s: je vrlo zgodan za kreiranje sledecil oblika teksta:
Lcjt Tab Ccntcr Tab Right Tab
................tekst je u ovom sluaju za-
poet prvo na 1,5 cm, __ pa zatim
na + cm
ovaj tekst je tabuliran
centralno
od 8-og cm
....................primer teksta
......... pomerenog udesno
........................ sa <1ab>
...........................na 1+ cm
(svakim sledecim klikom dobija se sledeci tip),
3. kliknite (bez povlaenja) na lenjiru, gde biste zelite 1ab stop,
Dccima| Tab Bar
15.103.33+,78 - pravilno, sa decimalnim zarezom
tekst 1,013232 - pravilno, sa tekstom ispred
1.656.5+.125,6 din - pravilno, sa tekstom iza
desni 1ab levi 1ab
|r.J|: Dule ~ Co
n.Jz|r.. ^ndreja sa saradnicima
21 tekst +5,78 - nepravilno, kombinacija teksta i cifara
3+.65+ - nepravilno, pogresan decimalni simbol
+.3231,3+5.87 - nepravilno, pogresan separator grupa cifara
sa ubaenim .r tabulatorom izmeu
D.c|m.| T.| je izuzetno osetljiv, pa pokusajte da ispostujete data pravila. Pre svega pogle-
dajte da li ste u n.|n.| S.::|ns

Cn:r| .n.|-. vaseg \|nJus-a podesili decimalni

simbol i separator grupa na valjane vrednosti (zapeta odnosno taka za nas region).
Kada je tabulatore potrebno detaljno podesiti potreban je T.|s dijalog, koji se moze pozvati na jedan od naina:
N rm.: T.|s. i
N iz dijaloga Paragrapl
(komandno dugme T.|s. u donjem levom uglu prozora)
<1ab> taster se u dijalog box-u koristi za kretanje kroz stavke u jednom, dok se za kretanje u suprotnom smeru kori-
sti <Slift> + <1ab>.
n.m.n.
22
D1P (D.s|: u|||s||n ) - programi namenjeni stonom izdavastvu.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
18 MS Word - T.|n||. .zur|r.n. s. |zm.nm jrm.:.
[3] M5 Word
7HKQLNHDXULUDQMDVDL]PHQRPIRUPDWD
AUTOMAT5KA NABRAjANjA
MS \rJ poznaje dva tipa nabrajanja i to: znakovno - u||.:s i brojevno Num|.r|n, izmeu kojil je jedina razlika to
sto je kod nabrajanja u||.:s - isti znak ispred svil stavki, a kod Num|.r|n (brojevi ili slova) lista se progresivno na-
stavlja. Za tekuci pasus nabrajanje se moze ukljuiti (ili iskljuiti) preko odgovarajuceg komandnog dugmeta iz r-
m.::|n palete (kao na slici)
Bolji nain da se "isprovocira" nabrajanje je primenom -u:rm.:., kojim \rJ u ovom sluaju automatski postav-
lja nabrajanje u zavisnosti od poetnil znakova u redu koji ste ukucali (i pritisnuli <Lnter>). Dovoljno je da novi
red zaponete nekim od znakova: -, *, , > ili brojem sa takom ili zagradom, kao npr.
LKLC^N lRM^1IZ\^N LKLC^N lRM^1IZ\^N
- da li uoavate
- da li uoavate D^
- obavezno morate ukucati
1. nabrajanje 1. nabrajanje
2. numerisanjem
* blanko iza simbo-
la,
N blanko iza simbola,
N a stavku zavrsiti sa <Lnter>
1) mora poeti 1) mora poeti
2) prvim brojem
> kada zelite D^
kada zelite D^
zavrsite nabrajanje
(^) ili slovom, (^) ili slovom,
(B) pa ce se nastaviti
progresivno
Z) gZ`Zehkl Z) g_ fh`_ bjbebqgh
^ko pozelite detaljno zadavanje oblika nabrajanja potrebno je da otvorite lormat u||.s: .nJ Num|.r|n, pa u dija-
logu mozete:
N odabrati neki oblik nabrajanja: simbolima, brojevima i slovima ili opstu listu (npr. za numerisanje naslova),
N restartovati nabrajanje (da zapone prvim brojem ili slovom) preko n.s:.r: num|.r|n,
N izmeniti oblik tekuceg nabrajanja preko Cus:m|z., gde dobijate dijalog kao na slici desno:
Kod oblika nabrajanja u||.:, omoguceno je (preko dijaloga kao na slici) postavljanje i slike umesto simbola.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 19
AUTOCORRECT
Prvobitni cilj ovog servisa je bio da korisniku ispravlja greske pri unosu teksta, ali je vremenom dobio i primenu u si-
tuacijama kada je esto potrebno otkucati neku komplikovanu re (slozenicu) ili nekoliko rei.
L njemu su vec unete neke odrednice za korekciju uoenil sistematskil gresaka pri unosu teksta na engleskom, a vi
il mozete brisati i unositi neke nove. Ne zaboravite da obrisete odrednicu i I, jer u engleskom jeziku ne postoji
samostalno slovo "i", pa ce vam svaki veznik "i" korigovati u veliko "I".
Da bi se -u:Crr.c: koristio potrebno je u njega najpre ubaciti potrebnu odrednicu i to u obliku:
kratka re koju kucam slozenica koja mi treba.
-u:Crr.c: koriguje uneti tekst posle otkucanog nekog znaka interpunkcije, broja, specijalnog znaka ili praznog
prostora (blanko), a ako je zadan formatizovani tekst - primenice se i format kakav je odreen prilikom kreiranja od-
rednice. Najbolji nain za uvoenje odrednice je sledeci:
1. otkucajte slozenu re ili izraz, pa ga selektujte
(ne ukljuujte u selekciju paragraf - oznaku kraja pasusa, ako ne zelite da \rJ pri korigovanju
prelazi u novi red),
2. otvorite dijalog na T|s -u:Crr.c: (kao na sledecoj slici),
3. selektovani izraz ce vec biti u polju \|:|, pa je jos potrebno da u polje n.|.-
c. unesete kratku re
(imajte na umu da ova re ne sme da postoji u nasem jeziku, jer cete u proti-
vnom imati vise problema nego koristi),
4. ako zelite da tekst bude korigovan i u skladu sa formatom u selekciji - uklju-
ite opciju rm.::.J :.\:,
5. potvrdite na komandno dugme -JJ i zatvorite na r.
Kada pozelite da ukinete koriscenje -u:Crr.c:-a dovoljno je da u istom dijalogu iskljuite stavku n.|.c. :.\: .s
,u :,., a mozete se isprobati (savetuje se ukljuivanje) i ostale opcije, i to:
Crr.c: T\ N|:|.| C-|:.|s - korigovanje rei koja ukucana sa dva velika poetna slova u re sa jednim poe-
tnim slovom,
C.|:.||z. j|rs: |.::.r j s.n:.nc.s - korigovanje u veliko slovo prvog slova u zapoetoj reenici (ako zelite korisce-
nje ovog korigovanja zaboravite na taku na kraju godine kao npr 01.01.2000.
Jer cete dobiti ovo.
C.|:.||z. n.m.s j J.,s - ispravka poetnog slova u veliko kada se ukuca ime dana u nedelji
(sa instaliranim dodatkom za srpski jezik, primenljivo je i nasa pisma, kako za la-
tinicu , tako i za cirilicu),
Crr.c: .cc|J.n:.| us.. j c-S lCr |., - ispravlja greske kod sluajnog pritiska na <Caps Lock>, ali prvo slovo
ispravlja u veliko i iskljuuje ovaj taster, kao npr. "pRIN1" u "Print".
Kada vam se ne dopadne korekcija koju je -u:Crr.c: obavio mozete pritisnuti <Ctrl>+Z za LnJ, ili iskljuiti
sve ono sto vam se ne dopada od ponuenog u glavnom dijalogu -u:Crr.c:-a. Pri podesavanju -u:Crr.c:-a tre-
ba voditi rauna o tome da se odrednice, uvedene na ovom mestu, primenjuju u svim M|crsj: jj|c. programima.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
20 MS Word - T.|n||. .zur|r.n. s. |zm.nm jrm.:.
Za sluaj da zelite napravite izuzetke -u:Crr.c:-a u nekim specijalnim sluajevima (kao npr da "itd." ne prepozna-
je kao kraj reenice) kliknite na komandno dugme L\c.:|ns. u ovom dijalogu i dobicete novi dijalog (kao na slici
desno ), gde treba ukucati:
N u kartici |rs: l.::.r sluajeve za izuzece povecanja poetnog slova u reenici, a
N u kartici N|:|.| C-s sluajeve izuzeca od korekcije dva velika poetna slova i sl.
Izuzetke mozete dodati je preko komandnog dugmeta -JJ ili neki od postojecil obrisati iz liste preko D.|.:..
Bolja (mada nesto slozenija) varijanta je da - \rJ-u prepustite da automatski dopunjava ove liste tako sto:
N najpre overite (uverite se da jeste) -u:m.:|c.||, .JJ urJs : ||s: u pomenutom dijalogu i od tada ce \rJ sam
dodavati u ovu listu rei,
N vase je da, kada vam -u:Crr.c: iskoriguje re, a vi ne zelite korekciju - pritiskajuci (samo) taster
<Backspace> obrisete iskorigovani deo i prekucate ponovo. Posle ovoga, -u:Crr.c:, ovu re vise nece
korigovati.
AUTOTEXT
vaj servis vam daje mogucnost da, pored teksta kao u -u:Crr.c:-u, arlivirate i bilo koji drugi LL objekat koji
\rJ prepoznaje (gotovo sve komponente iz \|nJus programa) i to na sledeci nain:
1. unesite i formatizujte zaglavlje pisma koje najesce koristite (npr. logotip sa adresom vase firme)
ili znak kao na slici
2. selektujte uneto i pritisnite <^lt>+<l3>
(ili preko meni linije na ns.r: -u:T.\: N.u.),
3. kada dobijete dijalog Cr..:. -u:T.\: (kao na sledecoj slici),
unesite naziv vaseg -u:T.\:-a, npr: "Memorandum" i potvrdite na K.
Kada, u nekom drugom (ili istom) dokumentu budete pozeleli isti logo ili memorandum necete morati da ga unosite
"peske" vec je dovoljno da unesete samo njegovo ime i pritisnete <l3>, a u sluaju da ste ukljuili S|u -u:Cm-
|.:. :| -u:T.\: .nJ J.:.s u glavnom dijalogu -u:Crr.c:-a, na kartici -u:T.\:, (kao na slici desno), dobicete pre-
dlog nastavka zapoetog imena -u:T.\:-a koji ste kreirali (imena dana u nedelji ili datum), pa da biste ga ubacili
pritisnite na <l3>. Za pregled i azuriranje, -u:T.\: mozete otvoriti na isti nain kao i -u:Crr.c:, i nacicete ga u
kartici -u:T.\:.
AUTOFORMAT
vaj servis se podesava u kartici -u:rm.: dijaloga -u:Crr.c: i predstavlja samo dopunu druge kartice u istom
dijalogu. Neke su stavke iste, pa je svejedno gde cete il podesiti, a ono sto je u ovoj kartici dodano je vezano za de-
finisanje gde treba, a gde ne treba primeniti -u:rm.:.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 21
FlND & REPLACE
|nJ/n.|.c.

servis, kao i u ostalim servisima sluzi za pretrazivanje i ispravljanje prema zadanim parametrima:
lin uhat sta traziti (<Ctrl>+l)
Rcp|acc uith ime zameniti (<Ctrl>+H)
Go To odlazak na objekat ili poziciju (<Ctrl>+C ili l5)
dok se na komandno dugme Mr. (odnosno l.ss) dijalog moze prosiriti (odnosno smanjiti) za dodatne opcije:
Scarch kroz koji deo dokumenta, gde se moze izabrati:
Doun nadole ili
Lp nagore od tekuce pozicije, ali i
A|| kroz ceo dokument.
Rcp|acc grupa komandnil tastera koji omogucuju:
lormat zadavanje bilo kakvog od poznatil formatizovanja,
No lormatting uklanjanje zadanog formatizovanja,
Spccia| izbor nekog specijalnogkaraktera
24
,
REPEAT {UNDO, REDO)
LL
^kcije LnJ i n.J smo pomenuli kod azuriranja, ali n...: akcija je, i pored veze sa ove dve, namenjena samo za
ponavljanje poslednje izvrsene akcije bez obzira da li je to bila akcija azuriranja ili formatizovanja. \eza Repeat i Re-
do je sledeca: ako niste koristili LnJ onda umesto n.J vam stoji na raspolaganju n...:. ^ko npr. otkucate <Bac-
kSpace>, pa zadate n...: - bice obrisan jos jedan znak ulevo itd.
Bolja primena akcije n...: je kod formatizovanja i to:
1. izvrsite formatizovanje (preko dijaloga) nad nekim delom teksta,
2. selektujte neki drugi deo teksta i pritisnite <Ctrl>+Y (ili preko manija na LJ|: n...:)
pa cete uoiti da je pretlodno formatizovanje primenjeno i na drugi deo teksta. Loite da n...: mozete ponavljati
vise puta sve dok ne obavite akciju koja vam ne odgovara, odnosno dok ne primenite LnJ, (ime MS \rJ na mes-
to akcije n...: (u meniju) daje na raspolaganju n.J (kao i poziv istom tasterskom preicom <Ctrl>+Y), a na pa-
leti rm.::|n onemogucava komandno dugme za n...: (kao na drugoj slici).
n.m.n.
23
MS \rJ u ovom dijalogu daje i servis C T koji sluzi za odlazak na karakteristi ne (ili imenovane) objekte kao sto su: strane, slike, tabele i
sl., a slian je |.c: rus.r -u i opisan u temi - navigacija kroz dok ument , pa se ovde nece opi sivati.
24
Specijalnim karakterima se smatraju oznake za: kraj pasusa, prelom strane,
ZZZ,QWHU%(67FR\X
22 MS Word - |r.J. :.|.|. u MS \rJ-u
KOPlRANjE FORMATA
LL
Lvo interesantnog alata koji se malo koristi, a moze biti izuzetno vredan - rm.: .|n:.r. ^ko postoji mesto u va-
sem dokumentu sa definisanim formatom, koji zelite da primenite na nekom drugom mestu, uradite sledece:
1. selektujte blok iji format zelite iskopirati,
2. kliknite na dugme rm.: .|n:.r (sliica etke za farba-
nje), pa ce se kursor promeniti u etku za farbanje,
3. doete do mesta na kome zelite da primenite kopirani
format i misem prevucite taj deo teksta.
1o je sve - \rJ ce automatski primeniti kopirani format. ^ko vise volite rad preko tastature (a sigurno ste vec na-
vikli da selektujete bez "prevlaenja") tada format sa selektovanog teksta mozete kopirati preko komande C, r-
m.: <Ctrl>+<Slift>+C, a primeniti ga na drugi tekst komandom .s:. rm.: <Ctrl>+<Slift>+\, pa cete
primetiti kako je ovo univerzalan i jednostavniji nain za vece blokove.
2EUDGDWDEHODX06:RUGX
TABELE U 06:25' ~U, DA lLl NE
dgovor bi bio: S1 M^NJL, jer bi trebalo da svaka tabela u MS \rJ-dokumentu stane na jednu te istu stranu,
kao i da ne preterujete sa sarenilom u njoj. 1abela je osnovni oblik organizacije podataka, pa prema tome obino slu-
zi za uvanje i azuriranje podataka, ali moze posluziti i za kreiranje specifinil obrazaca. MS \rJ nudi velike mogu-
cnosti dizajna, ali i neke osnovne (i nedovoljne) oblike prorauna u tabelama. Kako postoje programi
specijalizovani za obradu tabela i izradu matematikog modela (kao sto je to MS L\c.|) uvek je bolja varijanta ubaci-
ti tabelu iz takvog programa nego je kreirati u MS \rJ-u.
KAKO UBAClTl l AUTOMAT5Kl FORMATlZOVATl TABELU
snovni naini ubacivanja nove prazne tabele su:
N T.||. ns.r: T.||. ili
N preko komandnog dugmeta u rm.::|n paleti, gde mozete vizuelno odrediti dimenzije vase tabele (mala ta-
bela koju inicijalno dobijate je dimanzija +x5, ali se razvlaenjem do zeljenil dimenzija i ona povecava).
^ko tabelu ubacujete na prvi nain dobicete dijalog (kao na slici gore), gde treba odrediti broj kolona (do 63), redo-
va (32767) i eventualno sirinu kolona, a preporuuje se (na komandno dugme -u:rm.:) i njen automatsko for-
matizovanje kao na sledecoj slici.
vaj dijalog se, za vec kreiranu tabelu, moze dobiti preko menija na T.||. T.||. -u:rm.:., a u njemu se, pored
izbora nekog od formata iz liste, moze ukljuiti (iskljuiti) i opcije za:
N primenu formatizovanja parametara kao sto je to u izabranom -u:rm.:-u
(ivine linije, senenja i boje u celijama, boja karaktera i automatsko sirenja kolona prema sadrzaju najsire
celije),
N primenu specijalnog formatizovanja (red/kolona u zaglavlju i poslednji red/kolona kao u -u:rm.:-u) i
esto se koristi kod sumiranja (T:.|)
^ko se nalazite u redu neposredno ispod neke tabele, MS \rJ vam nece dati mogucnost ubacivanja tabele vec re-
dova (sto je i normalno), ali ako zelite da ubacite bas tabelu - ostavite prazan red (koristeci <Lnter>).
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 23
KRETANjE KROZ TABELU l AZURlRANjE
Za prelazak u sledecu celiju koristi se <1ab>, za vracanje u pretlodnu celiju <Slift>+<1ab>, a mogu se koristiti
i kursorski tasteri kao i u sluaju kretanja kroz tekst (naroiti za vertikalno kretanje kroz tabelu). Kada se nalazite u
poslednjoj celiji tabele - pritisak na <1ab> taster daje novi red (po formatu isti kao pretlodni), ime je omoguceno
brzo dodavanje podataka u tabelu, a ako ne zelite ovu prednost trebalo bi da iz tabele izaete preko kursorskil stre-
lica ili klikom misem u neki tekst. Pozicioniranje misem je jos lakse - kliknite u celiju koju zelite.
Pritisak na <Lnter> u celiji tabele dovodi do njenog vertikalnog prosirenja, pa ce i ceo red tabele uzeti visinu ove
celije (jer je najvisa), a kako se ovim prelomom stvara nelomogenost tabele, treba ga izbegavati.
Da bi tabela bila ureena za unos podataka potrebno je da ima:
N najmanje jedno zaglavlje (uglavnom prvi red ili prva kolona),
N da ima isti format podataka po kolonama, odnosno redovima,
N fiksnu sirinu kolona, odnosno redova, po kojima su formati podataka isti i
N da nema prazan red ni praznu kolonu.
Najesci sluaj je da se tabela ureuje za unos podataka dodavanjem redova, sto obavezno znai da ima zaglavlje u
prvom redu i isti format podataka po kolonama, sto znai na se npr. u prvoj koloni unosi tekst, u drugoj valutni iznos,
u trecoj datum, itd. Dodavanje kolona nije nemoguce, ali nije ni ovako fleksibilno.
5ELEKTOVANjE REDOVA, KOLONA, CELljA
Selektovanje reda, kolone ili cele tabele moze se postici preko menija T.||., gde postoje stavke: S.|.c: nu, S.|.c:
C|umn i S.|.c: T.||., sto necete imati na raspolaganju kada se ne nalazite u nekoj tabeli.
Selektovanje reda tabele ne razlikuje se od naina na koji selektujemo red teksta, dakle klikom ispred reda tabele
kada se pointer misa pretvori u strelicu (u smeru severo-istok).
Selektovanje kolone se obezbeuje ukazivanjem pointerom misa vertikalno iznad zaglavlja i kada se pojavi strelica
nadole dovoljno je kliknuti. Kombinacijom sa <Slift> tasterom moze se obezbediti i selektovanje vise kolona. ^li,
najlaksi nain selektovanja kolone je klik
25
misem u jednu njegovu celiju dok taster <^lt> drzite pritisnut, sto mo-
zete kombinovati u cilju selektovanja vise kolona.
Selektovanje jedne celije se izvodi klikom misem ispred
26
prvog znaka u toj celiji (u ovom sluaju tekst u celiji se
ponasa kao pasus), tako da trostruki klik misem (u poslednji ako il ima vise) u celiju dovodi do selektovanja celog
sadrzaja u tekucoj celiji. ^ko treba da selektujete blok celija treba najpre da se pozicionirate u prvu, drzite taster
<Slift> pritisnut i pri tome pozicionirate se u poslednju celiju bloka koji zelite selektovati. Kretanje (u cilju pozici-
oniranja) mozete obaviti i preko kursorskil strelica ili samo klikom misem.
Selektovanje cele tabelese obavlja dvostrukim klikom misem u celiju tabele, uz drzanje pritisnutog <^lt>, a moze
se obaviti i klikom u sam gornji levi ugao tabele (kao na slici desno).
PROMENA DlMENZljA KOLONA, REDOVA l CELljA
Promena sirine jedne kolone u tabeli utie na tabelu na sledece naine, i to:
1. Unutrasnje (bez uticaja na spoljne granice) - tako sto misem ukazemo na granicu izmeu teku-
ce i sledece kolone, pa kada se pointer misa pretvori u dve strelice sa suprotnim smerom (levo-
desno), pritisnite misem u granicu i pomerite je ulevo za suzenje, a udesno za prosirenje kolone.
Promena sirine ove kolone ce ici na raun sirine sledece (desne) kolonu.
2. Spoljasnje (sa uticajem na granicu tabele i njenu sirinu) - tako sto se promena sirine kolone
obavlja preko lorizontalnog lenjira na postojece markere (kao na slici).
n.m.n.
25
Dvostruki klik pri drzanju tastera <^lt> selektovace celu tabelu.
26
vo moze predstavljati problem kada je u sitnijem obliku prikaza, pa treba povecati m.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
2+ MS Word - |r.J. :.|.|. u MS \rJ-u
Promena visine reda se postize analogno promeni sirine kolone s tim da:
1. visinu reda uvek povecavate i smanjujete pomerajuci njenu donju granicu,
2. koristite vertikalni lenjir,
3. promena visine reda uvek utie i na visinu tabele,
4. visina reda se automatski podesava prema celiji sa "najvise" teksta, odnosno najvisoj celiji tekuceg reda.
Promena visine ili sirine celije je analogna gornjim postupcima s tim da:
1. celija mora biti selektovana (da promenom njene sirine ne bi bila obulvacena i tekuca kolona)
2. promena visine celije automatski se odrazava na ceo tekuci red
3. sve sto zamislite da izvedete sa celijama (u smislu izgleda) lakse i brze cete postici koriscenjem alata iz pa-
lete T.||.s .nJ rJ.rs, ali i preko L menija za selektovani blok celija.
Za detaljno podesavanje visine i sirine celija koristiti se dijalog C.|| H.||: .nJ \|J:|, otvara se preko T.||.s C.||
H.||: .nJ \|J:|, ima dve kartice (nu i C|umn) i izgleda kao na datim slikama.
UBAClVANjE l BRl5ANjE
Kada je potrebno da ubacite red, kolonu ili celiju treba:
1. selektovati red, kolonu ili celiju
(u skladu sa tim sta zelite da ubacite),
2. kliknuti desnim
27
tasterom misa u selekciju,
3. u L meniju odabrati odgovarajucu stavku ns.r:
Kod ubacivanja nove celije potrebno je da jos odredite i nain njenog ubacivanja:
Shijt cc||s right pomeranjem celija desno
Shijt cc||s oun pomeranjem celija nadole
lnscrt cntirc rou ubacivanjem celog reda
lnscrt cntirc co|umn ubacivanjem cele kolone
^nalogno ubacivanju moze se izvrsiti i brisanje redova, kolona i celija, ali je najlaksi nain koriscenje tasterske pre-
ice za Cu: (<Ctrl>+X). Primetite da se preko tastera <Delete> brise samo sadrzaj u selektovanim celijama, ako
selektovani blok ne obulvata tekst izvan tabela, ali ako, uz selekciju u tabeli, selektujete bar jedan znak (slovo) van
tabele - mocicete deo selektovane tabele da obrisete (ukljuujuci celije).
Lbacivanje celija se ne savetuje u tabelu koja predstavlja organizovanu grupu podataka
(adresar, platni spisak i sl.), jer se na taj nain moze izazvati poremecaji u lijerarliji tabele,
gde su polja (ime, prezime, adresa,.) definisana po kolonama, a slogovi podataka upisani
po redovima. 1ako su podaci za "Petra Petrovica" smesteni u vise celija jednog reda, pa
ako, brisanjem neke celije u tabeli, izvrsite pomeranje preostalil kolona na gore ili dole,
docice do premestanja celija (i podataka) u pogresan red. Manji poremecaj se moze nai-
niti pomeranjem preostalil celija nalevo ili nadesno, jer ce u tom sluaju biti poremeceni
samo podaci u tekucem redu, ali i vertikalno formatizovanje u tabeli.
n.m.n.
27
Red i kolonu mozete selektovati i klikom na desni taster misa, pa cete ubrzati rad oko njilovog ubacivanja i br isanja.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 2S
TABLE MENU
L odnosu na pretlodne verzije, T.||. meni (kao na slici desno) je znatno unapreen i sada mnogo korisniji, pa se
mnoge komande i podesavanja mogu izvoditi i iz samog menija, sto je naroito pogodno za one korisnike koji imaju
problema sa selektovanjem delova tebele (redova, kolona, celija).
Za detaljna podesavanja parametara tabele i elemenata koji je ine treba koristiti dijaloge koje cemo u nastavku opi-
sati.
TABLE PROPERTlE5
Pokusavajuci da,centralizovanjem svojstava objekata, omoguci korisniku lakse snalazenje u radu, \rJ omogucava
da skoro sve parametre tabele mozete kontrolisati iz jednog dijaloga. Dijalog sadrzi kartice T.||., nu, C|umn i C.||,
kroz koje se definisu parametri za samu tabelu, redove, kolone i celije (prikazano na sledecim slikama).
L kartici T.||., dijaloga T.||. r.r:|.s, mogu se podesavati parametri odnosa (uravnanja, pozicije) tabele i teksta,
gde su primenjena gotovo ista pravila, kao i za sam pasus (format paragrafa).
L kartici nu se podesavaju parametri za selektovane redove ili tekuci red s tim da se, bez izlaza iz dijaloga, mogu
definisati parametri i za ostale redove u tabeli.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
26 MS Word - |r.J. :.|.|. u MS \rJ-u
L kartici C|umn primenjen je slian princip za kolone, dok se kartica C.|| odnosi na celije tabele.
lormat paragrafa za tekst u celijama moze se podesiti preko dijaloga C.|| r.r:|.s (kao na slici), gde je data i mogu-
cnost da se sve to primeni i na sve celije u tabeli (otvara se na komandno dugme :|ns).
Nesto slino moze se primeniti i iz kartice T.||. na komandni taster :|ns, posle ega se otvara dijalog T.||. :|-
ns.
DlZAjN TABELE PREKO PALETE 7$%/(6$1'%25'(56
LL
vde najpre vredi pomenuti sortiranje (rastuce i opadajuce) i sumiranje, preko kojeg mozete na brz nain.
stali alati sluze za:
Drau Tab|c iscrtavanje graninil linija,
Lrascr za brisanje graninil linija,
Linc Sty|c izbor vrste linije za granice,
Linc Wcight debljine linije
Borcr Co|or boje linije,
Borcrs poziciju granine linije (kao na drugoj slici)
Shaing Co|or boju popune celije (kao na trecoj slici)
Mcrgc Cc||s spajanje vise celija u jednu (brisanjem granica izmeu njil)
Sp|it Cc||s deljenje jedne (ili selektovanog bloka celija) na vise celija
Align vertikalno poravnanje: T - gore, C.n:.r - centralno ili ::m - dole
Tab|c Autolormat pozivanje automatskog formatizovanja,
Changc Tcxt
Dircction promena pravca ispisivanja teksta, gde pored uobiajenog mozete izabrati vertikalni ispis
teksta: vertikalno odozdo nagore i odozgo nadole.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 27
[4] M5 Word
1DSUHGQHWHKQLNHDXULUDQMD
POPUP MENl
L meni je alat profesionalnil korisnika, ali bez obzira na tu injenicu ne predstavlja kompleksan alat za ko-
riscenje osnovnil akcija. Njegova najveca prednost u odnosu na sve duge alate za azuriranje (i mnoge druge akcije)
je to sto se sadrzaj (stavke) ovog menija menjaju u zavisnosti od tipa selektovanog objekta nad kojim se podrazume-
va akcija.
1ako na primer:
necete dobiti pristup ko-
mandama Cu: i C, ako
niste selektovali tekst:
ako selektujete deo teksta
u vasem dokumentu dobi-
cete na raspolaganju
najesce akcije nad tek-
stom:
ako ste selektovali celije,
red ili kolonu tabele dobi-
cete prosireni L meni
za
akcije nad tabelom:
^LI kada ste u dijalogu za
ns.r: ili .n mozete do-
biti i mnogo sire moguc-
nosti:
L meni treba koristiti sto vise bez obzira na aplikaciju u kojoj radite, jer cete preko njega imati najbrzi pristup
mnogim akcijama, pa cete vremenom sigurno isprobavati sve one koje niste koristili, a ovde su vam ponuene.
Najpopularniji programi za \|nJus nude i kombinaciju L i Dr. c Dr metode desnim tasterom misa, a mi
cemo ovo obraditi uz opis Dr. c Dr metode.
DRAG & DROP
L, ovo je vec nesto drugo. Primenom ovog postupka sigurno cete brzo i na najsigurniji i najkomforniji moguci nain
vrsiti azuriranja u dokumentu, a pored toga istu mozete primeniti u vecini \|nJus programa, gde je u pitanju obra-
da teksta, grafike i sl. vom metodom je moguce: obrisati, kopirati, zalepiti, duplicirati, prebaciti, kreirati preicu ili
lvperlink i sl. Preduslov koriscenja ove metode je dobra kontrola i stabilnost pri radu misem (kako pri poentiranju
tako i za vreme C||c|-a i desnog C||c|-a).
Dr. c Dr se preko "levog" tastera misa (na kom je kaziprst) moze izvrsiti kroz sledece akcije:
1. selektujte jedan ili vise objekata (u nasem sluaju: pojedinani karakteri, rei, reenice,
pasusi, deo dokumenta ili ak ceo dokument) na neki od naina prikazanil u pretlod-
nim temama,
2. pomerite misa (bez pritiska na tastere) dok se pointer ne pretvori u strelicu u smeru se-
vero-zapad,
3. pritisnite levim tasterom u selekciju i odvucite je (uz drzanje pritisnutog tastera) na ne-
ko drugo mesto u istom ili drugom (vidljivom) dokumentu,
4. pratite virtuelnu vertikalnu liniju i otpustite taster misa kada ona bude na mestu gde
zelite da prebacite selektovani deo dokumenta.
^ko pri istoj akciji zelite da kreirate kopiju (duplikat selektovanog dela dokumenta) potrebno je da, pre otpustanja
tastera misa, zadrzite pritisnut <Ctrl> taster (uz pointer misem ce se pojaviti mali znak +.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
28 MS Word - |||c| r||.z. J|um.n:.
Koriscenjem desnog tastera misa pri Dr. c Dr nece imati dilemu o tome da li primenjujete C,, Mt. ili nesto
trece, jer posle otpustanja na novoj lokaciji dobijate L meni u kojem mozete odabrati ili otkazati akciju. Lz sve
to Dr. c Dr metoda ne koristi C|||.rJ vec \|nJus LL mogucnosti, pa ako vec nesto uvate kopirano preko
C|||.rJ-a bice netaknuto. Dakle kombinujte kopiranje Dr.cDr sa kopiranjem preko C|||.rJ-a
KONTROLA PRAVOPl5A
LL
Da biste lakse uoili pravopisne greske i ispravljali il prema predlozima MS \rJ-a, potrebno je da MS \rJ-u date
do znanja na kom je jeziku taj tekst unet - zato obelezite pasus ili (sa <Ctrl>+^) itav tekst, izaberite T|s l.n-
u.. S.: l.nu.., a onda S.r||.n (l.:|n)

, nema prepreke da deo teksta bude pisan jednim pismom, deo drugim,
a da ostatak bude na engleskom. \rJ ce automatski pozvati odgovarajuci modul za kontrolu pravopisa i prijaviti
greske na koje naie. Pri promeni kodnog rasporeda tastature kojom unosite tekst \rJ otkriva u kom jeziku unosite
(sto je i prirodno), pa cemo imati problema ako koristimo S|t.n|.n tastaturu, a ne S.r||.n (l.:|n) ili S.r||.n
(C,r||||c). Sve ovo se oslanja na multijeziku podrsku vaseg \|nJus-a, pa ako je nemate ovo i ne pokusavajte.
PODELA NA 5LOGOVE
LL
Podela na slogove funkcionise sjajno - selektujete tekst, izaberete T|s l.nu.. H,|.n.:|n, "overite" automat-
sku lifenaciju i vise ne mislite na nju - tekst ce konano imati lepo uravnatu desnu ivicu, izmeu rei se nece
pojavljivati ogromni razmaci i, sto je najvaznije, odmoricete se od raznil pred-lifenacija.
Sve sto vam je potrebno u vezi pravopisa i podele na slogove moze se instalirati i vazi za sve aplikacije M|crsj: j-
j|c.-a L\c.|, u.r|n:, -cc.ss,...
2EOLFLSULND]DGRNXPHQWD
NAjCE5Cl OBLlCl PRlKAZA DOKUMENTA
Svi oblici prikaza dokumenta se mogu aktivirati preko odgovarajucil stavki menija \|.u, ali i preko + mala koman-
dna dugmeta u levom uglu lorizontalnog klizaa (donji levi ugao prozora aplikacije).
Normal - L Nrm.| pogledu na dokument necete videti grafike objekte u njemu, ali cete zato imati pun i bolji uvid
u sam tekst. vaj pogled se obino koristi: na poetku unosa teksta, u situaciji jednostavnijil i kracil dokumenata,
pregleda, azuriranja i formatizovanja samo tekstualnog dela veceg dokumenta i dr.
Mnogi ga korisnici izbegavaju ovaj pogled jer im se esto desi da u stampi dobiju "nesto drugaiji" izgled dokumenta,
sto se obino vezuje za margine, fusnote i grafike objekte.
Page Layout - L ovom pogledu vidljive su granice papira, a omogucen je i pogled na vise strana istovremeno i (za-
visno od izabranog m-a), dobar uvid u prelom teksta kroz ceo dokument, odnos teksta i grafike, stranine oznake
i format papira (skoro kao u stampanom pogledu). vaj oblik pogleda koristi vise sistemske memorije, skrolovanje
kroz dokument moze biti znatno usporeno, posebno u sluaju kada dokument sadrzi veliki broj grafikil objekata i
kompleksna formatizovanja.
Desava se da u MS \rJ-u ne mozete da iskoristite vise od 6-7 vrsta fontova, jer vam daje
poruku kao "1oo manv formatting." . Problem se krije u velikom zauzecu sistemske me-
morije ili losem izboru fontova, pa problem mozete resiti zatvaranjem svil programa koji
koriste sistemske resurse, odnosno instaliranjem novil (standardnil) vektorskil 11 fon-
tova.
Header and Iooter - vaj pogled je namenjen za pristup azuriranju H..J.r-a (zaglavlja), :.r-a (podnozja), broje-
va strana i ostalil straninil oznaka. Do ovog se pogleda moze doci i preko dvostrukog klika u H..J.r ili :.r (us-
lov je da u ovim delovima dokumenta postoji pretlodno unet tekst).
n.m.n.
28
^ko u listi jezika imate samo Serbian (i to mozda dva puta) - Serbian (Latin) je onaj drugi u nizu (zbog ^BC -ednog sortiranja).
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 29
2oom - Preko \|.u m MS \rJ daje mogucnost detaljnog podesavanje tekuceg zumiranja (uvecanja-
umanjenja), ali se jednostavnije moze zadati preko Cm|\-a m u S:.nJ.rJ paleti alata, gde se lako uoava po
procentualnom obliku prikaza uvecanja. m od 100% se smatra odnosom 1:1, ispod 100% su umanjenja, a preko
uvecanja dokumenta samo za pregled. Da biste tekst u dokumentu videli krupnije najesce je potrebno izabrati veci
m, a ne menjati veliinu lont-a, sto se poetnicima esto desava. Da li je veliina slova odgovarajuca zavisi od
vrste dokumenta i njegove itljivosti, dok m mozete birati prema trenutnim zadacima u obradi i pregledu duku-
menta. Pokusajte da vec pri prvom koriscenju \|.u i m alata uoite razliku meu njima.
OUTLlNE
LL
vaj pogled na dokument pruza izuzetne mogucnosti u pregledu strukture po zadanim naslovima, kao i njilovog
premestanja po vertikalnoj ili lorizontalnoj lijerarlijskoj strukturi. vim se pregledom najlakse pronalaze i isprav-
ljaju greske u strukturi naslova i preporuuje se za koriscenje tek uz primenu stilova, jer u suprotnom dokument ne-
ma nikakvu strukturu niti se njegova lijerarlija moze prikazati na prvi nain.
DOCUMENT MAP
LL
Pregled koji sam govori o sebi. Kada ga ukljuite dobicete s leve strane (prozora dokumenta) dodatni panel sa kom-
pletnom strukturom tekuceg dokumenta. Rad u ovom pregledu cete najbrze savladati, jer je intuitivan i u potpunosti
odgovara izgledu i koriscenju levog panela u \|nJus L\|r.r-u. L ovom panelu su prikazani naslovi kroz doku-
ment (pod uslovom koriscenja stilova), pa cete lako (klikom na desni taster misa) izabrati broj nivoa koje treba pri-
kazati, razgranati strukturu (na +) ili skupiti (na -), ali i pozicionirati se (veoma brzo na bilo koji naslov u
dokumentu) kliknuvsi na naslov u panelu.
6WUDQLQRIRUPDWL]RYDQMHGRNXPHQWD
PARAMETRl 5TRANE ~ PAGE 5ETUP
Preko ovog servisa (||. .. S.:u) se definise veliina i oblik prostora za tekst, a glavni parametri ovde su: velii-
na i polozaj papira i margine. Kao sto se to na prvo slici vidi - moguce je zadati format strane samo za neki deo do-
kumenta (sekciju ili selektovani deo) ili globalno za ceo dokument. Margine se mogu podesavati neposredno pre
stampanja, ali kako se ovim u mnogome utie na prelom teksta, savetuje se da, na novom dokumentu, ove paramet-
re definisete sto pre.
Margine su prostori koji se ostavljaju prazni izmeu teksta i ivice papira. Iako postoji vise naina za definisanje mar-
gina ipak je to najbolje raditi preko dijaloga .. S.:u u kartici M.r|ns, gde se zadaje: gornja, donja, leva (ili unut-
rasnja), desna (ili spoljasnja), prostor za korienje, prostor za H..J.r i :.r, kao i efekat ogledala (dvostrana
publikacija). Stavka M|rrr m.r|ns daje mogucnost formatizovanja strane u obliku ogledala (razlikovanjem neparne
i parne strane), sto se koristi u svakoj vecoj publikaciji.
Veliina papira se zadaje u kartici ..r S|z., gde se pored ponuenil formata mogu zadati i proizvoljne dimenzije
papira, a papir se duzom stranom moze orijentisati uspravno (r:r.|:) ili oboreno (l.nJsc..).
Kada je u pitanju kompleksniji dokument, tada je i kartica l.,u: izuzetno vazna jer se u njoj definise: oblik prekida
koji se u dokumentu smatra kao poetak nove sekcije, razliito zaglavlje parnil i neparnil strana, izuzece prve stra-
ne od unetil zaglavlja, vertikalno poravnanje teksta na strani, kao i (definisano) numerisanje linija (redova) kroz
dokument.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
30 MS Word - S:r.n|n jrm.:|zt.n. J|um.n:.
PODRAZUMEVANl PARAMETRl 5TRANE
Da biste zadrzali iste parametre strane pri kreiranju svakog novog \rJ dokumenta (istu veliinu papira, margine i
dr.) uradite sledece:
1. otvorite dijalog .. S.:u
2. u kartici M.r|ns podesite margine na one vrednosti koje najesce koristite (npr. prve etiri na 2
cm)
3. u kartici ..r S|z. podesite veliinu papira na ^+ i orijentaciju na r:r.|:
4. kliknite na komandno dugme D.j.u|:, pa na dobijenu poruku odgovorite sa Yes.
5TRANlCNA NUMERACljA
Brojevi strane se ubacuju preko Insert .. Num|.rs, ime se dobija dijalog kao na slici u kome treba zadati:
1. njilovu poziciju (vrl ili dno strane)
2. uravnanje (levo, desno, centralno, iznutra ili spolja)
3. ukljuiti ili iskljuiti prikaz broja na prvoj strani
4. detaljno podesiti format ispisa brojeva strana preko komandnog dugmeta rm.:.
Detaljno podesavanje podrazumeva mogucnosti:
N izbor brojevnil, slovnil i kombinaovanil oznaka broja strane,
N ukljuivanje oznake rednog broja tekuceg naslova i simbola za odvajanje od broja strane i
N nastavak numeracije kao nastavka iz pretlodne sekcije ili od specificiranog broja strane (koji moze biti iz op-
sega 0 do 32766).
HEADER AND FOOTER
Prelazak u pregled ovil parametara dokumenta je omogucen preko menija \|.uH..J.r .nJ :.r ili dvostrukim
klikom na H..J.r ili :.r, kada je on vec kreiran. Kada zelite da izaete iz ovog rezima, mozete dvostruko kliknuti
na osnovni dokument ili iskoristiti ekranski taster C|s. na vidljivoj paleti.
Nema valjane publikacije bez H..J.r-a i :.r-a, koji predstavljaju objekte ije se ponavljanje na svakoj ili naizme-
ninim stranama podrazumeva, kao sto su stilizovani tekst, brojevi strana, ime autora, datum, naslov poglavlja, i sl.
Najesci sluaj je da su H..J.r i :.r isti kroz ceo dokument, ali se mogu kreirati i razliiti po sekcijama.
Kretanje kroz H..J.r i :.r se najlakse postize preko tastera <PageLp> i <PageDn>, ali se mogu koristiti i kur-
sorske strelice, dok je azuriranje isto kao u bilo kom drugom delu dokumenta.
^ko vam se delovi H..J.r-a i :.r-a poklapaju sa naslovima i pasusima iz glavnog dela
dokumenta trebalo bi da povecate vrednosti za T i ::m margine ili smanjite vrednosti
za visinu H..J.r-a i :.r-a, pa cete izmeu navedenil delova dobiti veci prostor.
1ekst u H..J.r-u se obino ograniava linijom (rJ.rs) sa donje strane, a :.r sa gor-
nje. L H..J.r i :.r ne treba trpati sve i svasta vec se zadrzati na jednom unetom redu
teksta uz eventualno kombinovanje sa jednim ili dva grafika objekta kao logotipa.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 31
FOOTNOTE ~ ENDNOTE
u:n:. i LnJn:. sluze za bliza objasnjenja, komentare ili upucivanja na neku referencu u istom dokumentu. lusnote
se smestaju na istoj strani na kojoj se nalazi i njen marker (obino uz neku re), dok se endnote smestaju na kraj te-
kuceg odeljka. Za ubacivanje fusnote ili endnote treba zadati ns.r: :n:., ime se dobija mogucnost njenog bli-
zeg definisanja (kao na slici desno), gde se moze izabrati njen tip i oznaavanja - brojevima (preporuljivo) ili
simbolima.
lusnota se uglavnom ubacuje na kraju neke rei (na koju se odnosi i koju blize opisuje), posle ega MS \rJ:
1. na to mesto ubacuje sledeci slobodan broj za fusnotu (ili birate neki simbol),
2. postavlja liniju deljenja izmeu teksta u dokumentu i fusnote,
3. prebacuje kursor u deo ispod ove linije i daje mogucnost da tekst odnosne
fusnote otkucate,
4. daje mogucnost da se dvostrukim klikom na broj (simbol) fusnote u tek-
stu ili fusnoti prebacite na suprotnu poziciju.
lusnota se brise jednostavnim brisanjem njene reference u samom tekstu gde je ubaena. ^ko se nalazite u Nrm.|
prikazu dokumenta - dobicete poseban prozor (u dnu ekrana) gde mozete lakse azurirati tekst u fusnotama, a ako ni-
je vidljiv otvorite ga preko \|.u:n:.s.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
32 MS Word - Lr..n| s:||t| | n||t. r|m.n.
[5] M5 Word
8JUDHQLVWLORYLLQMLKRYDSULPHQD
UOP5TE O 5TlLOVlMA
Stilovi, jedan od glavnil razloga velike popularnosti MS \rJ-a, su skupovi parametara za formatiranje karaktera i
pasusa, koji se uvaju kao delovi samog dokumenta. Stilovi se mogu u praksi lakse prilvatiti i razumeti kao "kalupi
za oblikovanje". Koriscenjem stilova se omogucava brzo i lako formatizovanje u situaciji kada na vise mesta u do-
kumentu treba primeniti formatizovanje sa istim parametrima (bilo karaktera ili pasusa), ali se pored toga postize
izuzetno visok stepen fleksibilnosti dokumenta na promene. Neki oblici prikaza dokumenta nece imati efekta (svi
koji treba da prikazu strukturu - Dcum.n: M. i u:||n.), ako kroz dokument nisu primenjeni stilovi.
Pregled (standardno ugraenil) stilova se moze dobiti u Cm|\-u S:,|. (na samom poetku palete rm.::|n -
kao npr. na slici desno), gde se nalaze korisceni stilovi, dok se drzanjem tastera <Slift> prilikom otvaranja - dobija
lista svil postojecil stilova (bilo da su iskorisceni ili ne). tvaranje ove liste moze potrajati, jer \rJ ima zadatak da
vam u listi prikaze primer teksta formatizovanog u ovom stilu, gde se koriste upravo imena odnosnil stilova. Pored
toga, sa desne strane se u svakoj stavci liste, prikazan i:
N znak koji indicira oblik lorizontalnog poravnanja koji je u stilu koriscen,
N znak f ili Z koji ukazuje da se dati stil odnosi na format pasusa, odnosno format karaktera,
N broj kojim se ukazuje na veliinu fonta u ovom stilu.
PRlMENA UGRAENlH 5TlLOVA
Najprostiji nain primene nekog ugraenog stila je preko Cm|\-a S:,|., gde je potreban samo klik na izabrani
stil. ^li, kako MS \rJ sporo otvara ovu (grafiku) listu pokusajte da potpuno izbegnete njeno otvaranje. Kada usa-
vrsite vas rad u MS \rJ-u sigurno je da cete imati i vise koriscenil stilova i da cete ovaj Cm|\ otvarati tek da
pogledate koji od stilova mozete primeniti, ali cete primenu stila na vasu selekciju uvek raditi preko tastature (neu-
poredivo brze).
Stilovi koje cete najesce koristiti (i bez kojil necete moci) su:
Norma| - <Ctrl>+<Slift>+N (uobiajen i najesci pasus)
Hcaing ! - <Ctrl>+<^lt>+1 (naslov prvog nivoa)
Hcaing 2 - <Ctrl>+<^lt>+2 (naslov drugog nivoa)
Hcaing 3 - <Ctrl>+<^lt>+3 (naslov treceg nivoa)
List Bu||ct - <Ctrl>+<Slift>+S (nabrajanja simbolima)
Primena stila na odnosni pasus ima istu logiku kao i formatiranje pasusa (pasus ne mora biti selektovan), dok se stil
za karaktere primenjuje analogno formatiranju karaktera (mora se selektovati nekoliko slova ili rei). Kada selekciju
ne odredite - stil karaktera se primenjuje na trenutnoj poziciji kursora ime se (nastavljanjem sa unosom teksta) do-
bija njegova primena i u nastavku dokumenta.
PROMENA PARAMETARA 5T lLA - MODlFlKOVANjE
^ko ste na vas deo teksta primenili neki od stilova, a ne svia vam se kako on izgleda, trebalo bi da otvorite dijalog
S:,|. preko rm.: S:,|., (kao na slici desno), pa odabrete komandno dugme MJ|j,, ime ulazite u MJ|j, S:,|. -
glavni dijalog za modifikaciju tekuceg stila (koji ste odabrali u pretlodnom dijalogu).
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 33
L ovom dijalogu vam je na raspolaganju lista stolova, pa u zavisnosti od liste stilova koju zelite da vidite, mozete
izabrati: S:,|.s |n us. - samo koriscene stilove, -|| s:,|.s - sve stilove ili Ls.r-J.j|n.J s:,|.s - korisniki definisane stilo-
ve. L korisniki definisane stilove se ubraja svaki stil kojem vi dodelite ime, kao npr. "Clavni naslov", "Naslov",
"Nepomena",. i ne savetuju se za siru primenu, jer otezavaju primenu naprednil telnika u prelomu teksta (Stvle
Callerv, Master Document), koje zaltevaju svojevrsnu standardizaciju u dodeli imena stilovima.
L dijalogu MJ|j, S:,|. na raspolaganju sledeci parametri:
Namc ime stila
Basc On stil na kome je tekuci stil baziran
(ije parametre preuzima dograujuci na njega sopstvene)
Sty|c Typc stil za pasus ili za karaktere
Sty|c jor
lo||ouing
Paragraph
stil koji sledi tekuci (moze se koristiti samo za stilove tipa paragraf), ime se omo-
gucuje automatsko zadavanje formata sledeceg pasusa posle zavrsetka tekuceg
Primer dobro odreenog osnovnog redosleda stilova je:
Heading 1- Heading 2 - Heading 3 - Normal
i zadaje se pojedinano modifikovanjem svakog od navedenil stilova
A to
Tcmp|atc
dodavanje (odnosno popravka) modifikovanog stila u izvorni sablon Ne savetuje
se dok ne ovladate koriscenjem sablona (T.m|.:.s).
lormat: izbor nekog od pristupa formatizovanju, ime se dobijaju uobiajeni dijalozi: rm.:
n:, rm.: .r.r.|,.
Shortcut Kcy. izbor tasterske preice za primenu stila (na selekciju ili tekuci pasus), gde se mogu,
pored postojecil, uvesti i druge (sve se obavlja u dijalogu Cus:m|z. r.,|.rJ kao
na slici desno)
Lvoenje tasterskil preica nije tesko, ali cete od ovoga imati veliku korist (ubrzanje poslova na formatizovanju
dokumenta), ali vodite rauna da kao tastersku preicu ne zadata neku od onil koje su esto koriscene (npr.
<Ctrl>+C i slino), a komentar o tome za sta se tekuca preica koristi - mozete videti neposredno ispod polja za
unos preice.
S A V T
Brzi nain da modifikujete neki stil (osim stila Nrm.|) sastoji se iz sledecil koraka:
1. posto ste primenili stil (njegovo ime je vidljivo u Cm|\-u S:,|.) koji vam se ne dopada mo-
difikujte ga primenom uobiajenil dijaloga i mogucnosti formatiranja sa palete (bez ulaska u
rm.: S:,|. dijalog),
2. kada budete pozeleli da tekuci stil izgleda bas kao sto izgleda selektovani tekst (uglavnom je to
pasus) - selektujte ceo pasus (npr. trostrukim klikom), pa zatim kliknite L IML
29
tekuceg stila u
Cm|\-u S:,|.,
n.m.n.
29
Prilikom ovogklika misem pazite da ne otvarate listu, vec se pozicionirajte u samo ime stila (mozda cete morati malo da pri ekate dok se ce-
lo ime selektujte, ali budite strpljivi - isplati se.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
3+ MS Word - r.|m :.|s:.
3. kada se ime stila oseni (ili ekranski kursor primetite izmeu dva slova u imenu) - pritisnite
taster <Lnter>, posle ega cete dobiti umanjeni dijalog MJ|j, S:,|.(kao na slici desno), gde
treba da:
* overite opciju LJ.:. :|. s:,|. : r.j|.c: c|.n.s, ako ste "mislili ozbiljno", pa ce kroz ceo
dokument ovaj stil biti modifikovan (podrazumeva se),
* overite opciju n..|, :|. jrm.::|n j :|. s:,|. : :|. s.|.c:|n, ako ste "se salili",
pa ce selektovani pasus biti u potpunosti vracen na format stila koji mu je dodeljen (ponistava
se uvedena modifikacija),
* opciono uvedete -u:m.:|c.||, uJ.:. :|. s:,|. jrm nu n, ako zelite da se ovaj stil
automatski modifikuje posle formatizovanja u pasusima koji se na njega referenciraju (savetuje
se S^M za stilove nabrajanja i neke specifine oblike formatizovanja kao sto su :.r,
H..J.r,., jer obavezno dovodi do nekontrolisanog formatizovanja).
4. potvrdite izabrano na r ili otkazite na C.nc.|.
PRlMENA TEME
LL
Primenjujuci dokazane alate u svom programu za Web dizajn - rn: .., M|crsj: je i ovde (u \rJ-u) dao na ras-
polaganje formatizovanje dokumenta primenom tema. Sve ce funkcionisati lepo pod uslovom da su kroz dokument
primenjeni (pomenuti) standardni stilovi Heading1, Heading2, Heading3, .
1eme su znatno primenjivije kod dizajna Web prezentacija, ali i ovde mogu pomoci.
S:,|. C.||.r, je najbolji alat za preformatizovanje celog dokumenta prema vec postojecem sablonu (dokumentu), a
znatno moze ubrzati rad na obradi publikacija i bez obzira na veliinu dokumenata. Kako je ovaj alat dosta slozeniji,
obrauje se na visem kursu \rJ-a.
3UHORPWHNVWD
PRlMENA l VR5TE PRELOMA
1ekst u kontinuitetu, od prvog do poslednjeg reda, u D1P programima se srece veoma retko, jer - ako teksta u do-
kumentu ima vise od jedne strane ili jednog stupca - vec se namece potreba za prelamanjem (nekim vidom odvaja-
nja, cepanja, podele i sl.). Dokument bez uvedenil preloma je tesko kontrolisati (kretati se kroz njega, azurirati ga i
formatizovati). Cilj preloma je "kompaktnost" sekcije (odeljka), a ne dokumenta, ime se sekcijama zasebno omogu-
cava unutrasnja celovitost.
^ko zelite da vidite markere preloma u dokumentu - ukljuite vidljivost paragrafa na ko-
mandno dugme palete rm.::|n ili preko tastature na <Ctrl>+(.
Sve ovde reeno za sekciju moze se odnositi i na pasus, jer je pasus osnovni objekat pre-
loma dokumenta.
L dobro prelomljenom dokumentu necete imati problem da "na prvu stranu ubacite jos jedan pasus teksta, pa da se
to odrazi na pomeranje teksta sve do 10-e strane", a da i ne pominjemo pomeranja na poslednjoj (sta mislite kako to
izgleda u dokumentu koji ima 50-ak strana).
PRELOM ODELjKA
LL
Manuelni (runi) prelomi, koje u dokumentu treba primeniti jos pri unosu teksta (poreani od najescil do najre-
il), su:
N prelazak u novi red istog pasusa, <Slift>+<Lnter>,
N prelazak u novi pasus,<Lnter>,
N prelom na novu kolonu,<Ctrl>+<Slift>+<Lnter>,
N prelom na novu stranu, <Ctrl>+<Lnter>.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 3S
Novi odeljak ili sekcija u \rJ dokumentu zapoinje se jednim od sledecil preloma preko ns.r:r..|.:
N prekid strane na sledecu
N prekid kolone
N prelom na parnu stranu i
N prelom na novu stranu,
dok se ureenjem zaglavlja strana, kao razliitil zaglavlja na parnim i neparnim stranama stvara globalna podela
dokumenta na dve sekcije vezane samo za stranine oznake - tzv. M|rrr (efekat ogledala) za dvostranu stampu tek-
sta.
Vl5E5TUBACNl PRELOM
LL
Prelamanje teksta u vise kolona je uobiajen kod kompleksnijil dokumenata i novinskog sloga, a u MS \rJ-u mo-
ze se zadati na taj nain sto se pretlodno selektuje deo teksta koji se prebacuje u visestubani
30
, pa zatim izabere
rm.: C|umns, posle ega se dobija dijalog, kao na slici
vde se korisniku daje mogucnost da izabere jedan od 5 predloga podele na kolone (koji sluzi samo kao osnova za
dalje podesavanja), pa zatim izabere:
Num|.rs j c|umns broja kolona,
Linc bctuccn prikaz linije deljenja kolona,
With an spacing detaljno podesavanje sirine svake kolone i prostora izmeu njil,
Lqua| co|umn uith jednaku sirinu svil kolona,
App|y to primena na tekucu selekciju (T||s s.c:|n)ili od tekuce pozicije nadalje kroz dokument
(T||s |n: ru.rJ)
Start ncu co|umn prebacivanje narednog teksta u vrl nove kolone (samo za sluaj da je -|, : prebae-
no na T||s |n: ru.rJ)
Kada selektujete tekst za prelom u vise stubaca obavezno selektujte celine pasusa, jer njilovo deljenje kroz vise ko-
lona moze izgledati ruzno i nefunkcionalno u sluaju dokumenta koji ce se jos azurirati. Za dobru kontrolu visestu-
banog preloma, kao uostalom i uopste za preloma teksta kroz dokument - najvaznije je PRL S\LC^ ovladati do
savrsenstva formatiranjem pasusa (rm.: .r.r.|)
n.m.n.
30
Najesci je dvostubani prelom sa jednakom sirinom kolona.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
36 MS Word - r.|m :.|s:.
PRELOM 5A GRAFlCKlM OBjEKTlMA
LL
\eoma je tesko uraditi interesantnu i vrednu publikaciju bez grafikil objekata. MS \rJ nudi mogucnost ubaciva-
nja slika svil formata (ns.r: |c:ur.), kao i ubacivanje objekata (ns.r: |.c:) koji ce se azurirati u samom doku-
mentu ne izlazeci iz programa.
Pri samom ubacivanju grafikog objekta \rJ nudi i razne grafike dodatke, kao sto su: M|crsj: jj|c. C||.r:, di-
jagram preko MS Cr.|-a, jednostavne grafike elemente i oblike MS Dr.u|n itd. (kao na slici desno), ali se naj-
esce koristi ubacivanje obraene slike (rm ||.).
Preduslov lakog i brzog upravljanje kompleksnim dokumentima sa grafikim objektima, pored preloma strana i ko-
lona, je formatizovanje (parametri) grafikog objekta, tj. njegovog odnosa prema tekstu u kojem treba da se nalazi,
sto se obrauje na visem kursu.
Izborom stavke rm ||. dobicete dijalog slian .n dijalogu (slika dole), gde je pored uobiajenog data moguc-
nost tzv. veze na fajl (l|n| : ||.) ime se ostvaruje samo veza, a ne i bukvalno ubacivanje objekta u \rJ doku-
ment.
Lbacivanje objekta preko l|n| : ||. ima prednosti:
N povezivanje vise raznorodnil objekata u jedan \rJ dokument,
N azuriranje objekta moze vrsiti i drugi korisnik
(sluaj lokalne raunarske mreze), a promene se gotovo istovremeno odrazavaju i na dokument u koji su uba-
ene linkom,
N rapidan razvoj jednog ili vise dokumenata male veliine
(objekti se ubacuju posredno pa nisu sastavni deo dokumenta mada tako sve izgleda),
N mogucnost visokog stepena organizacije grupe korisnika na brzoj izradi publikacije i projektne dokumentaci-
je,.
Losa strana l|n| : ||. povezivanja je to sto je otezano kopiranje ovakvog dokumenta, jer MS \rJ definise samo
apsolutne staze prema povezanim objektima, pa se takav dokument, raen kroz mrezu, gotovo ne moze preneti na
drugu lokaciju bez rekonstrukcije (ime se ponovo zadaju staze prema povezanim objektima)
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 37
[6] M5 Word
$XWRPDWVNRNUHLUDQMDGRNXPHQDWD FLUNXODUL
POjAM ClRKULARA l PRl MENLjlVO5T
Kada isti dokument, sa minimalnim izmenama u podacima primaoca, treba poslati na veliki broj adresa - u pitanju
je tzv. cirkularna posta ili cirkularno pismo. Nije obavezno da dokument bude u formi pisma, sto cemo kasnije i vide-
ti.
vo je jedan od veoma estil zadataka u kancelarijskim i administrativnim poslovima, i ne samo u njima, a uzece-
mo za primer turistiku agenciju Sun||n| - koja je dobila posao na organizovanju seminara "Informatika u menadz-
mentu" koji ce se odrzavati na svakil 6 meseci, u nekom gradu nase zemlje. Pored ostalog, Sun||n| ima obavezu da
dva meseca pre svakog seminara posalje obavestenja (o temama koje ce na seminaru biti prezentirane), kako pose-
tiocima pretlodnog seminara i pretplatnicima na "||:.n" seminara, tako i svima koji su se interesovali ili prijavili,
sve u svemu oko 350 dopisa.
Dakle, Sunlink ce imati puno posla': NL. ni znaju kako se to brze radi.
Klasian nain bi za resenje ovakvog problema podrazumevao da brzo znate da kopirate i lepite tekst, dakle i da brzo
kucate. Za ovakve i sline poslove, MS \rJ je ponudio servis pod nazivom M.|| M.r., pa vam nece biti potrebno
veliko umece da sve efekte postignete za neverovatno kratko vreme.
KRElRAjTE RADNl DOKUMENT {A)
Radni dokument je u ovom sluaju tek jedan od primeraka dopisa koji treba da se posalje, pa ga treba uneti u obliku
dopisa jednom klijentu. Kako ce se u njemu razlikovati neka polja podataka vezana za klijente - to bi trebalo da sa-
gledate vec na poetku.
tvorite glavni dijalog na T|s M.|| M.r., posle ega cete dobiti dijalog (kao na slici desno) gde vam MS \rJ
daje do znanja da proces kreiranja cirkularne poste ima 3 koraka i to:
1. kreiranje radnog dokumenta u etiri oblika: pismo, nalepnice, koverte i kataloski pregled,
2. uzimanje podataka iz izvora i
3. spajanje radnog dokumenta i izvora u treci dokument.
L ovom koraku izaberite rm l.::.rs, pa cete dobiti pitanje kao na sledecoj slici,
gde treba da izaberete opciju -c:|t. \|nJu, jer ste vec kreirali dobar deo dokumenta.
Zatim treba da iz koraka 2 izaberete:
Crcatc Data Sourcc ako izvor podataka nemate ili
Opcn Data Sourcc ako izvor vec imate,
pa cete u sluaju da kreirate izvor podataka dobiti mogucnost da zadate imena poljima podataka, kao na sledece dve
slike.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
38 MS Word - -u:m.:s| |r.|r.n. J|um.n.:. - c|r|u|.r|
KRElRAjTE lZVOR PODATAKA {DOKUMENT B)
Izvor podataka moze biti: tabela u \rJ dokumentu, tabela u MS L\c.|-u, baza podataka MS -cc.ss-a i mnogi drugi
oblici organizacije podataka (najesce tabelarno).
Imena polja koja dobijete kao predloge mozete da uklonite preko komandnog dugmeta n.mt. |.|J N.m., dok une-
to ime polja mozete dodati u listu preko komandnog dugmeta -JJ |.|J N.m..
Promenu redosleda polja mozete vrsiti na Mt. tastere (gore dole) sa desne strane liste uvedenil polja.
Pri imenovanju polja treba da postujete sledeca pravila:
1. ime polja mora da pone slovom i ne moze biti duze od +0 karaktera,
2. ime polja ne sme da sadrzi nikakve specijalne znake (zagra-
de, upitnike i sl) vec samo slova i brojeve
(dozvoljeni su znaci kao sto je taka i znak podvlaenja "_",
dok je blanko zabranjen),
3. mogu se koristiti i sva slova cirilice i latinice pod uslovom koriscenja kodnog rasporeda YL (Sl/Sr/Hr)
tastature, ali nikako YLSCII.
Po zavrsetku definisanja imena svil polja koja ste zeleli, MS \rJ ce vam predloziti da izvor sauvate kao \rJ do-
kument (dokument sa tabelom), a kada to obavite preko dijaloga S.t. -s (kao na slici desno) postavice vam novo
pitanje - da li zelite da: azurirate izvor podataka LJ|: D.:. Surc. ili azurirate glavni dokument LJ|: M.|n Dcum.n:,
pa se vi odluite za prvo, da bi uneli podatke u izvor.
Sada cete dobiti lepu formu za unos podataka u izvor u kojoj je rad izuzetno jednostavan. Za unos podataka je dovo-
ljno da koristite popunjavanje polja (sa imenima kako ste il i uneli) i taster <Lnter> za prelazak u sledece polje i
novi slog podataka.
Za kretanje kroz polja (u sluaju njilovog veceg broja) koristite kliza sa desne strane, a za kretanje kroz slogove po-
dataka mozete koristiti navigacione tastere u donjem levom uglu forme ( gde je prikazan i broj tekuceg sloga). Slog
podataka se dodaje preko komandno dugme -JJ N.u, brise preko D.|.:., trazi preko |nJ, a izvorni dokument se
moze otvoriti preko \|.u Surc..
Posle ovil akcija dobicete vidljivu paletu M.|| M.r. (kao na slici) preko koje cete moci da obavite skoro sve poslo-
ve vezane za cirkular.
Po zavrsetku azuriranja izvora podataka kliknite u komandno dugme K.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 39
Sada bi trebalo da, na mesta gde ste uneli primer podataka (prezime, ime,.) ubacite polja koja se uzimaju iz izvora
podataka i to tako sto: selektujete polje u radom dokumentu, pa otvaranjem liste polja preko komandnog dugmeta
ns.r: |.|J N.m. (iz palete M.|| M.r., koju ste upravo dobili) kliknite u ime polja koje se vam treba iz ove liste.
Proite kroz ceo radni dokument i na isti nain ubacite sva potrebna polja podataka zamenjujuci pretlodno unete
eksperimentalne podatke. Lvek pokusajte da selektujete re (ili podatak) gde cete ubaciti polje iz liste i izbegavajte
selektovanje oznake kraja pasusa.
Zaglavlje vaseg radnog dokumenta bi trebalo da izgleda kao na pretlodnoj slici, gde su ubaena polja osenena.
KONACNO ~ C DOKUMENT
Kada smo kreirali radni (glavni dokument ^) i izvorni (B), definisali mesta u dokumentu ^, gde ce biti ubaeni po-
daci iz dokumenta B, jos nam je preostao samo 3, korak u servisu M.|| M.r., a to je . M.r., pa uinimo to preko
menija (T|s M.|| M.r. M.r. (pod 3) ili preko palete M.|| M.r. na komandno dugme , odnosno M.r....
Posle toga dobicete dijalog kao na slici desno, gde je dovoljno da izaberete: da li dokument treba kreirati ili samo
stampati, pa potvrdite na komandno dugme M.r..
Dobijeni dokument predstavlja proizvod (slian aritmetikom proizvodu) dokumenta ^ i dokumenta B, pa se u
njemu izmene ne vrse, vec je namenjen stampanju, slanju preko fax ureaja, preko n:.rn.: servisa ili samo za pre-
gled. Creske u dokumentu C su samo rezultat gresaka u ^ ili B, pa je bolje da il "saseete u korenu".
^ko ste glavni dokument - ^ i izvor podataka - B sauvali (pod imenima npr. "Pismo" i "Klijenti") nema nikakvog
osnova da dokument C uvate, jer ga mozete kreirati preko pretlodna dva kada god to pozelite. Desava se da doku-
ment C ima i stotinjak stranica, sto je jos jedan razlog vise da ga ne uvate. Na poruku o tome da niste sauvali krei-
rani dokument "lorm Letters1", obavezno odgovorite sa N.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
+0 MS Word - -u:m.:s| |r.|r.n. J|um.n.:. - c|r|u|.r|
PRlMENA ClRKULARA NA ADRE5lRANjE KOVERATA
Za slian posao - stampanje koverata sa adresama, u dijalogu M.|| M.r.
(u koraku 1.) izaberite Cr..:. Lnt.|.s, pa cete dobiti predlog
izaberite C|.n. Dcum.n: T,., pa (kada se pojavi) kliknite na komandno dugme S.:u (da postavite parametre
oko veliine koverte i orijentacije stampanja).
^ko to ne uradite MS \rJ ce vas, posle definisanja izvora podataka (korak 2.) "presresti" porukom da je to
neoplodno
pa kada odredite veliinu koverte
(slika levo)
i
ubacite polja podataka u adresu,
kao kod kreiranja pisma
(slika desno)
Preostaje vam da jos upisete povratnu adresu u gornjem levom uglu, eventualno podesite format u poljima adrese i
ubacite neko polje sa podatkom (npr. datum preko -u:T.\:-a), pa da izvrsite spajanje (mnozenje:') sa dokumentom
koji ste podesili kao izvor podataka i posaljete sve to na vas stampa (izgleda da je on jedini koji ovde nesto radi).
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. +1
[7] M5 Word
DEORQLX06:RUGX
TEMPLATE ~ 5ABLON l PREDNO5Tl KORl5CENjA
Mnogi programi nude kompletne osnovne definicije (T.m|.:.) projekta koji ce se u njima tek obraivati i naziva il
Dcum.n: T.m|.:.s (sa ekstenzijom *.dot). ^ko stil slvatamo kao kalup za tekst (pasus) onda bi sablon bio kalup za
ceo dokument, ukljuujuci tu sve stilove, stranine oznake, ali neobavezno i tekst. Sablon, kreiran da posluzi kao
osnova neke publikacije (skripte, diplomskog rada, knjige itd.) ne sadrzi tekst (eventualno moze imati H..J.r i -
:.r), dok sablon kreiran za popunjavanje obrazaca, slanje dopisa, fax poruka, itd., mora imati sav tekst i grafike ob-
jekte koji su dogovoreni prema poslovanju firme i ostavljen prostor za popunu onil podataka koji se razlikuju.
Mnogi korisnici MS \rJ-a se snalaze na taj nain sto kreiraju poluprazne dokumente, pa im (posle popunjavanja)
daju drugo ime. vo je uvek rizino, jer se moze desiti da se ugrozi osnovni dokument, sto je kod koriscenja sablona
tesko. Dokument, kreiran prema sablonu, nema uticaj na sablon, pa je tako sablon uvek tu i da prenese sve svoje pa-
rametre (i sadrzaj) na novi dokument.
Koristeci sablone za kreiranje dokumenata, smanjuje se verovatnoca ponavljanja gresaka (u podacima vaznim za ko-
risnika: sediste forme, ziro raun,.) kao i uniformnost
31
dokumenata.
no sto je nas cilj u ovoj temi je da - ISPRB^M koriscenje postojeceg sablona (npr. sablon za kreiranje fax
poruke).
RAD PREMA PO5TOjEClM 5ABLONlMA
Znali vi to ili ne, uvek koristite isti sablon za dokumente u MS \rJ-u i to sablon Normal.dot. vaj sablon je \rJ
(kao i ostale) doneo instalacijom, ali je zanimljivo da ga uvek kreira u sluaju da ga vi obrisete. ^ko zelite da kreira-
te novi dokument prema nekom od raspolozivil sablona - iskoristite ||. N.u., a zatim u dijalogu (kao na slici
desno) izaberite jedan od sablona.
Kartice predstavljaju podfoldere u folderu "\Microsoft ffice\1emplates\"
32
, gde se nalaze i svi ostali sabloni za M|c-
rsj: jj|c. programe. ^ko na ovoj lokaciji kreirate
33
folder imacete mogucnost da u njemu drzite sve sablone koje
ste kreirali i koje koristite u svakodnevnim poslovima u firmi. L polju r.t|.u dobicete pogled na sablon sa znatnim
umanjenjem.
Kada zelite da kreirate novi dokument overite opciju Dcum.n: (podrazumeva se), a za novi sablon (prema postoje-
cem) overite na T.m|.:., pa na K. ^ko ste odabrali sablon rj.ss|n.| .\, (kao na gornjoj slici) dobicete moguc-
nost da unesete ime vase firme, adresu, a zatim sve potrebno za popunjavanje jedne fax poruke. Posle zaglavlja i
polja za unos podataka o adresa primaoca i posiljaoca, sledi prostor za unos teksta poruke.Polja za unos podataka su
osenena i sadrze komentar o vrsti podatka, pa ce biti dovoljno da kliknete u neki i zaponete unos - komentar ce
se obrisati bez vasil dodatnil akcija.
Kada unesete sve potrebne podatke i tekst poruke sauvajte ovaj dokument ili ga samo prosledite stampau ili mo-
demu za direktno slanje primaocu bez dodatnog koriscenja lax-masine.
Slanje preko modema se ne razlikuje od slanja na stampa s tim da ce vam MS \rJ traziti in-
staliran MS \|n.\ ili drugi program koji je specijalizovan za ove poslove (najpopularniji je
\|n.\ r - trenutno u verziji 9.0). vi programi se lako koriste i predstavljaju puke posredni-
ke izmeu modema i svil ostalil programa iz kojil bi mogli da posaljete dokument (u stampa-
nom obliku) putem telefonske linije. Na ovaj nain se stedi jer nije potrebno dodatno stampanje
i upotreba fax masine, vec se sve zavrsava i poinje uz raunar, pa se savetuje da ovakav pro-
gram nabavite ako saljete mnogo ovakvil i slinil dopisa. Lventualni problem oko peata i
potpisa moze se resiti skeniranjem i ugraivanjem tog grafikog objekta u sami sablon.
n.m.n.
31
Dokumente mozemo uniformisati tako sto cemo odrediti dizajn naseg memoranduma, logotipa, i sl., tako da svi dokumenti ura eni u nasoj
firmi nose iste obavezne elemente (postavljene i dizajnirane) na istim mestima.
32
Sabloni izvan ovog foldera nece biti automatski dost upni pa cete il morati otvarati pr eko \|nJus L\|r. -a.
33
Savetuje se kreiranje S^M jednog foldera pod imenom koje ce vas asocirati na poslove u firmi. Kompletan sadrzaj foldera u kome uvate
vase sablone prekopirajte na disketu da biste imali njilovu re zervnu u sluaju da "nesto sa raunarom krene naopako".
ZZZ,QWHU%(67FR\X
+2 MS Word - S:.m.n. J|um.n:.
KRElRANjE NOVOG 5ABLONA
LL
Da biste kreirali sablon prema svojim potrebama uradite sledece:
1. ||. N.u, gde cete odabrati onaj koji vam bar priblizno odgovara, ali overite opciju T.m|.:.,
2. izvrsite potrebne promene u sablonu prekucavajuci postojeci tekst i oblikujuci memorandum
vase fax poruke
(uvoenje senenil delova za polja podataka je nesto slozenije, pa ovde to necemo obraiva-
ti
L
),
3. sauvajte ovaj sablon pod karakteristinim imenom (u vas folder za sablone koji mozete sami
kreirati), pa ga zatim zatvorite,
4. pokusajte da ga pronaete (kreirajuci novi dokument prema njemu) na lile N.u i to u kartici
kao i ime foldera koji ste kreirali (ovde ne zaboravite da potvrdite opciju Dcum.n:),
5. novi dokument, kreiran prema vasem sablonu, je pred vama, pa probajte rad u njemu.
Za korigovanje sablona koji ste kreirali (ne savetuje se korigovanje onil koje je MS \rJ sam "doneo") koristite uo-
biajen nain otvaranja dokumenata s tim sto cete na ||.s j :,. u dijalogu .n izabrati Dcum.n: T.m|.:.s i pot-
raziti sablon u svom folderu za sablone. Sve promene u sablonu ce se odraziti na njegovo buduce koriscenje, pa vam
je u interesu da poslove na njegovoj korekciji obavite na najbolji moguci nain.
WDPSDQMHGRNXPHQWD
PREGLED l lZMENE 5VOj 5TAVA DOKUMENTA
Na ||. r.r:|.s dobicete svojstva dokumenta koji trenutno obraujete i to preko dijaloga kroz vise kartica (kao na
slikama)
gde cete u kartici:
Summary (prva slika) moci da azurirate podatke kao sto su: naslov, tema, autor.,
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. +3
Gcncra| (druga slika) dobiti samo na uvid informacije o samom fajlu: tip, lokacija, ime datum (kreiranja,
modifikovanja i poslednjeg pristupa) i njegovil atributa,
Statistics (treca slika) dobiti detaljne podatke o datumima, korisnicima, kao i o broju objekata (strana, pa-
susa, linija, karaktera i karaktera ukljuujuci i znak blanko).
POTREBA ZA 5TAMPACEM
Kako bi sve funkcionisalo kako treba MS \rJ-u nije neoplodna instalacija stampaa, ali drugi programi iz M|cr-
sj: jj|c. i drugil paketa nece uopste moci da rade. Zbog ega: Pa ako se programom priprema izgled teksta, grafi-
ke, prezentacije i sl. za stampanje - desice se da program ne prepoznaje za kakav to stampa treba da pripremi
stampanje, pa ce "otkazati poslusnost" pri samom startu ili na pregled pre stampe. Da biste ovo izbegli - instalirajte
bilo koji HP stampa preko: Start Settings Cn:r| Panel r|n:.rs.

NEOPHODNA PODE5AVANjA l PREGLED PRE 5TAMPANjA

\eci deo dokumenta ce i preko prikaza Page Lavout izgledati kao u stampanom obliku, ali u sluaju vecil i komplek-
snijil dokumenata (sa vise razliitil oblika preloma) savetuje se obavezni pregled pre slanja na stampanje. ^ko pri-
premate dokument za stampanje na nekom drugom mestu (npr. u firmi) trebalo bi da imate instaliran i aktiviran
(definisan kao "D.j.u|:" stampa), jer biste u suprotnom mogli imati velike "glavobolje" zbog razlika koje dobijete na
drugom stampau.
Pored toga vazno je usaglasiti i definisanu veliinu papira u dokumentu i one sa kojom vas stampa radi (bilo da
stampa imate prikljuen ili ne).
Izgled vaseg dokumenta u stampanom obliku dobicete aktiviranjem r|n: r.t|.u prikaza na ||. r|n: r.t|.u ili
klikom na komandno dugme u S:.nJ.rJ paleti.
MOGUCl PROBLEMl
YU slova na nekim stampaima - Nikad kraja problemima sa YL slovima - na nekim stampaima se ona uporno
ne pojavljuju, ak ni kada koristite \|nJus za Centralnu i Istonu Lvropu. L \|nJus-u je sve postavljeno prema
kodnoj strani CP1250 (Sl), u MS \rJ-u takoe, a na ekranu se, ak i u r|n: r|t|.u modu, vide nasa slova, dok
stampa ispisuje samo veliko S. Lmesto ostalil YL slova se pojavljuje kvadratic. Na H.u|.::-.c|.rJ-ovim laser-
skim stampaima til problema uglavnom nema, verovatno zato sto se kod podesavanja parametara stampaa moze
izabrati opcija r|n: Tru. T,. .s Cr.||cs, ali ni oni nisu imuni na probleme sa ne prepoznavanjem cirilinil slova.
*HQHUDOQRSRGHDYDQMH06:RUGD
OPTlON5
Preko T|s :|ns dobicete da podesite (ili pokvarite) mnogo toga u vasem MS \rJ-u, pa krenimo ispoetka
kroz kartice ovog dijaloga i pomenimo najvaznije opcije podesavanja (ukljuivanja-iskljuivanja).
VlEW
L ovoj kartici (kao sto i njeno ime govori) podesavaju se opcije o vidljivosti u dokumentu:
Dr.u|n - grafikil objekata D
T.\: |unJ.r|.s - granica i margina teksta
-n|m.:.J :.\: - animiranil formata teksta D
Scr..n T|s - kratkil poruka u obliku oblaica D
H|||||: - signiranil delova teksta D
Nnr|n:|n c|.r.c:.rs - karaktera koji se ne stampaju,
gde se savetuje samo H|JJ.n :.\: D
\|nJu - delovi radnog okruzenja DDDD
ZZZ,QWHU%(67FR\X
++ MS Word - C.n.r.|n J.s.t.n. MS \rJ-.
GENERAL
vde se savetuju podesavanja:
LJ.:. .u:m.:|cs. - za automatsko osvezavanje objekata povezanil preko l|n| : ||. prilikom otvaranje
dokumenta D
n.c.n:|, us.J j||. ||s: -prikaz liste (1 do 9) pretlodno otvaranil fajlova D
M.cr t|rus r:.c:|n - upozoravanje kada u dokumentu (koji otvarate) postoji M.cr
L
(iskljuite)
M..sur.m.n:s un|:s -jedinica duzine mernog sistema koji koristite
(podesite na C.n:|m.:.rs)
EDlT
Parametri u ovoj kartici se odnose na opcije u vezi azuriranja (editovanja, kucanja):
T,|n r.|.c.s s.|.c:|n za prekucavanje preko selektovanog tekstaD
Dr.-.nJ-Jr :.\: .J|:|n koriscenje Dr. c Dr metodeD
\|.n s.|.c:|n, .u:m.:|c.||, s.|.c: .n:|r. urJ
automatska selektovanje dopuna selekcije
na cele reiD
Ls. sm.r: cu: .nJ .s:. napredno Cu: i .s:. sa kontrolom blanko prostora izmeu rei
T.|s .nJ |.c|s.c. s.: |.j: |nJ.n:
pomeranje levog uvlaenja prilikom azuriranja preko <1ab> i <Backspace> taste-
ra na poetku pasusaD
PRlNT
Parametri za podesavanje stampanja:
LJ.:. ||n|s za automatsko osvezavanje objekata povezanil preko l|n| : ||. prilikom slanja na
stampuD
-||u -4/l.::.r ..r r.s|z|n promena veliine papira u sluaju da stampa da signal o takvoj gresci (bez poruke)D
.c|runJ r|n:|n rad na obradi dokumenta dok se odvija stampanjeD
Dr.u|n |.c:s ukljuivanje grafikil objekata u stampuD
Ne ukljuujte za stampu H|JJ.n tekst, jer je njegova svrla koriscenja da se pri azuriranju doku-
menta vidi, a u stampanom obliku da bude sakriven. Kada zelite sve osobine dokumenta ta ods-
tampate uz sam dokument ukljuite Dcum.n: r.r:|.s.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. +S
5AVE
L ovoj kartici su smestene sve opcije oko uvanja dokumenata:
-|.u.,s cr..:. |.c|u c, kreiranje kopije pri svakom snimanju
Lm|.J Tru. T,. jn:s pridruzivanje 11 fontova uz dokument
S.t. -u:n.ct.r |nj .t.r, automatsko periodino uvanje dokumenta
(postavite na period od oko 30 minuta)
Pridruzivanje fontova se koristi pri prenosu dokumenta na
drugi raunar ili slanju i kada niste sigurni da na drugoj lo-
kaciji postoje fontovi koje ste u njemu koristili. vim se
dokument znatno povecava ako ste koristili mnogo fonto-
va.
5PELLlNG & GRAMMAR
LL
L ovoj kartici se podesavaju parametri oko ispitivanja i ispravljanja pravopisnil i gramatikil gresaka.
FlLE LOCATlON5
Podesavanje parametara (foldera) u kojima se:
Dcum.n:s najesce uvaju nalaze dokumenti
C||.r: |c:ur.s nalazi izbor instaliranil grafikil dodataka
Ls.r T.m|.:.s nalaze korisniki sabloni
S:.r:u nalaze datoteke za automatsko otvaranje
ZZZ,QWHU%(67FR\X
+6 MS Lxcel - LtJ u MS L\c.|
[S] M5 Exce|
8YRGX06([FHO
PRlMENA
\ec niz godina, MS L\c.| predstavlja jedan od najesce koriscenil programa za tabelarne proraune, a sa efikasnom
primenom u matematici, statistici, knjigovodstvu, kancelarijskim poslovima i slinim delatnostima. d svoje prve
verzije L\c.| se namece svojom jednostavnoscu i korisnikom orIjentacijom, a sto cete uoiti samo ako ste vec radili
u nekom programu sline namene. \estom navigacijom, koriscenjem ugraenil funkcije i naprednil mogucnosti
kojima L\c.| raspolaze, veoma je lako voditi poslovanje i efektno prezentirati postignute rezultate firme.
Llodano je pravilo da se, za organizovanje svojil podataka, korisnici upucuju uvek u programe za obradu tabela -
zbog ega: 1ekst unet u nekom tekst procesoru moze da sadrzi lijerarliju, ali je za iskoriscenje podataka i veza iz-
meu njil neoplodna i njilova organizacija. Kada se neka grupa podataka smesti u tabelu tek tada se njena organi-
zacija moze uoiti, a podaci iskoristiti za obradu i u drugim programima gde se trazi veci ili kompleksniji stepen
organizacione strukture (relacione baze podataka).
Dakle, ako vec kreirate tabelu - iskoristite mogucnosti i komfor MS L\c.|-a i bicete prijatno iznenaeni njegovim
mogucnostima.
RADNO OKRUZENjE l PALETE ALATA
Llemente radnog okruzenja MS L\c.|-a su skoro isti kao kod MS \rJ-a. Sve razlike koje budete uoili svode se na
dodatke za formatizovanje podataka i preice ka popularnim alatima.
Mcnu Bar, je paleta menija i upravljanje njom je isto kao i u svim drugim programima. Njeno pomeranje je moguce
ali se savetuje da ona bude smestena u vrl MS L\c.| prozora (kao na slici)
Stanar Too|bar - je paleta sa mnogo alata koje se primenjuju na isti nain i u drugim programima, ali i niz specifi-
nil alata, kao npr:
N -u:Sum - automatsko sumiranje, N .s:. unc:|n - pozivanje alata za primenu funkcije,
N Sr:|r.n. - opadajuce i rastuce, N C|.r: \|z.rJ - za kreiranje grafikona.
N M.
L
- ubacivanje geopolitike karte. N Dr.u|n
L
- otvaranje palete za rad sa grafikim elemen-
tima.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. +7
lormatting Too|bar - sadrzi mnogo alata za formatiranje, kao npr za n:, n: S|z., |J, :.||c, LnJ.r||n., lorizon-
talno poravnanje sadrzaja u celiji, centralno spajanje celija, primenu valutnog, procentualnog i decimalnog formata,
povecanje i smanjenje broja decimalnil mesta,. (prva slika)
tvaranjem nekil alata iz ove palete otvaraju se detaljne palete za specijalne namene, kao npr:
Borcrs - za iscrtavanje granica celija,
lont Co|or - zadavanje boje teksta,
li| Co|or - zadavanje boje popunjavanja u celiji,
kao na slikama desno.
Chart - paleta neoplodnil alata za upravljanje i dizajniranje dijagrama, sto ce vam zatrebati u kasnijem
radu, kada budemo obraivali kreiranje dijagrama.
CU5TOMlZE
LL
Kada se nametne potreba za ukljuivanjem ili iskljuivanjem vidljivosti neke od paleta treba:
1. kliknuti desnim tasterom misa u bilo koje komandno dugme u bilo kojoj od vidljivil paleta (i-
me se dobija meni kao na slici desno),
2. u dobijenom meniju su vidljive palete stiklirane, pa se klikom na nju dobija suprotan status (vid-
ljiva ili ne)
3. ako paletu treba pomeriti, uinite to preko njenog zaglavlja (kao za svaki prozor) ili preko dve
linije u njenom levom kraju (ili gornjem kada je vertikalno postavljena)
RADNl Ll5TOVl ~ ELEMENTl RADNE KNjlGE
List papira u MS \rJ-u nije pravo poreenje sa radnim listom u MS L\c.|-u, jer radni list u MS L\c.|-u:
1. ima visok stepen organizacije i strukturnog formatizovanja podataka
2. omogucava primenu kompleksnil matematikil veza
3. moze se podeliti u vise listova za stampanje
1ako radni listi (S|..:) vise lii na jedan dokument u \rJ-u, pa se namece i potreba za pojmom R^DN^ KNJIC^,
koja u sebi moze sadrzati vise (do 255) radnil listiva, ali i veze na vise drugil radnil knjiga
L
. 1ako se organizacija
u radnoj knjizi moze podici na znatno visi nivo od one koju poznaje MS \rJ ili neki drugi program za obradu teksta
i tabela, ali i dovoljno daleko da bi se poredila sa bazom podataka.
Pored toga, MS L\c.| radna knjiga, pruzajuci mogucnost definisanja formata podataka (osim kada se vi toga odrekne-
te), postize znatno smanjenje u veliini fajlova. vo postizu svi programi ta tabelarne proraune, pa ne predstavlja
revolucionarnu inovaciju.
Radom u MS L\c.| pokusajte da prednost date podacima (njilovoj tanosti, formatu prikaza i matematikil veza), a
sto manje formatizovanju u smislu dizajna. ^ko se vec trazi resenje dizajna, ono se uvek radi na samom kraju obrade
podataka.
Radnu knjigu ine radni listovi u njoj, pa bez radnog lista radna knjiga ne moze postojati. Radna knjiga moze imati
do 255 radnil listova.
ELEMENTl l ORGANlZACl jA RADNOG Ll5TA
Llemente radnog lista ine kolone i redovi, a koje opet sadrze celije. Celije su ureene u strogom
34
poretku vertikal-
no ili lorizontalno bez dileme o tome kom redu i koloni pripadaju. vim principom je omoguceno lako uvoenje
matematikog modela, kao i korekcije u njemu. Radni list ima 65536 redova i 256 kolona, sto je isuvise veliki pros-
tor da bi razmisljali o ogranienjima.
n.m.n.
34
Celije koje "iskoe" iz ove organizacije ne mogu se uzeti keo elementi matemati kog modela, vec samo kao elementi diza jna.
(ovo je sluaj prosirenja jedne celije preko vise postojecil).
ZZZ,QWHU%(67FR\X
+8 MS Lxcel - N.t|.c|., s.|.|:t.n. | .zur|r.n.
1DYLJDFLMDVHOHNWRYDQMHLDXULUDQMH
NAVlGAClONl REZlM
vo je uobiajen rezim rada kojim je omoguceno kretanje i uvid u sadrzaj radnil listova. L navigacionom rezimu
rada pointer misa je u obliku znaka . Selektovanje delova radnog lista se vrsi uvek u ovom rezimu. Kretanje je omo-
guceno preko tastature i misem, ne razlikuje se od navigacije u MS \rJ-u, pa cemo ovde navesti ono po emu se
MS L\c.| razlikuje u navigaciji od MS \rJ-a:
1. celija je osnovni element, pa je najmanji korak kretanja prelazak iz jedne u drugu celiji
(u edit rezimu se moze kretati i kroz sadrzaj same celije)
2. kretanje i pozicioniranje na udaljenu poziciju se brze postize preko vertikalnog i lorizontalnog
klizaa
(Scr||.r-a)
3. prelazak u drugi radni list treba da zapone klikom na karticu odnosnog radnog lista.
5ELEKTOVANjE ELEMENATA RADNOG Ll5TA
Selektovanje kolone klikom (ili desnim klikom) u zaglavlje kolona (slovna oznaka).
Selektovanje vise
kolona
posle selektovanja jedne kolone, uz drzanje tastera <Slift>, treba kliknuti na
poslednju kolonu koju obulvatamo selekcijom (univerzalni nain selekcije).
Selektovanje reda kao i vise redova sprovodi se analogno selektovanju kolona.
]edna celija u
radnom listu
mora uvek biti selektovana, odnosno celija na koju ste se pozicionirali smatra
se i selektovanom.
Selektovanje opsega
(grupe) celija
pozicioniranjem u prvu celiju u zamisljenoj selekciji, pa uz drzanje tastera
<Slift>, klikom na poslednju celiju.
Pojedinano
selektovanje kolona,
redova ili celija
uz drzanje tastera <Ctrl> treba klikom odabrati pojedinano vise objekata.
vaj nain selektovanja se koristi uglavnom u cilju dizajniranja, jer mali broj
funkcija se moze primeniti na ovako selektovane objekte.
Selektovanje radnih
listova
analogno pretlodnim nainima (funkcije nad grupom
L
radnil listova ovde
nece biti obraivane).
EDlT REZlM ~ AZURlRANjE 5ADRZAjA CELljE
Kada zelimo promenu vrednosti u tekucoj celiji moramo uci u edit rezim na jedan od sledecil naina:
N ukucavanjem preko tastature - najesci nain,
(automatski se prelazi iz navigacionog u edit rezim i unosi nova vrednost, a pretlodna vrednost brise)
N pritiskom na taster <l2>
(dobar nain kada treba popraviti vrednost u celiji i uobiajen je i u drugim programima),
N dvostrukim klikom u celiju ili
N klikom u rmu|. .r (preporuuje se samo iskusnijima, jer je osetljiv).
Sadrzaj celije uvek je ispisan u rmu|. .r-u. Prikaz u celiji moze se lako nain promeniti koriscenjem formatiranja,
ali je vrednost u njoj (bez primene formata) uvek predstavljena u rmu|. .r-u.
Dok je korisnik u edit rezimu (ekranski kursor trepce u celiji) MS L\c.| ne vrsi nikakve proraune, pa ako zelite da
vidite uticaj unete vrednosti na ostatak vaseg matematikog modela morate izaci iz njega na jedan od naina:
N prelaskom u drugu celiju: klikom misem, tasterom <1ab> ili <Lnter>,
N zadrzavajuci se na istoj celiji <Slift>+<Lnter>,
N otkazujuci unetu vrednost u celiju - taster <Lsc>.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. +9
PRlMENA DRAG & DROP U 06(;&(/8
Jedina razlika izmeu Dr. c Dr u MS \rJ i MS L\c.| je to sto: kada zelite Dr. c Dr u MS L\c.|-u morate
pointerom misa da ukazete na granicu selekcije, pa kada se mis pretvori u strelicu - odvuete selektovano na drugu
lokaciju.
^ko odvlaenje obavite desnim tasterom misa dobicete i L meni iz kojeg mozete odabrati jednu od akcija na
raspolaganju.
Prednost ovakvog naina nad Cu: ~ .s:. je to sto se na isti nain primenjuju nad svim objektima i sto omogucuju
lako odrzavanje postojeceg matematikog modela.
8PHWDQMHLEULVDQMHHOHPHQDWDUDGQRJOLVWD
UMETANjE KOLONA l REDOVA
Princip umetanja (ubacivanja) kolona ili
35
redova zasnovan je na principu: koliko selektovanil - toliko i ubaenil,
obavlja se najlakse na sledeci nain:
1. desnim klikom selektujte kolonu (ili red)
2. u dobijenom meniju izaberite stavku ns.r:
^ko selektujete vise kolona (ili redova), desni klik primenite tek posle selektovanja.
UMETANjE l BRl5ANjE CELljA
Kada se umece (insertuje) red, kolona ili celija, koristi se meni linija, komanda ns.r: C.||s i dobija se sledeci dija-
log:
S||j: C.||s n||:
umece celiju tako sto tekucu celiju pomera udesno
S||j: C.||s Dun umece celiju tako sto tekucu celiju pomera nadole
Ln:|r. nu umece novi red tako sto red u kome je kursor pomera nadole
Ln:|r. C|umn umece novu kolonu tako sto kolonu u kojoj je kursor pomera
udesno
Kad se brise red, kolona ili celija, koristi se komanda iz meni linije LJ|: D.|.:., nakon koje se dobija sledeci dijalog:
S||j: C.||s l.j: brise celiju tako sto celije desno od aktivne pomera ulevo
S||j: C.||s L brise celiju tako sto donje celije pomera nagore
Ln:|r. nu brise tekuci red
Ln:|r. C|umn brise tekucu kolonu
PRlMER ZA VEZBU
Lnesite tabele kao na slici bez formatizovanja i sumiranja.
n.m.n.
35
L isto vreme se ne moze ubaciti i kolona i red.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
S0 MS Lxcel - rm.: c.||.
[9] M5 Exce|
)RUPDWHOLMH
ZA5TO FORMATlZOVATl
Najvazniji postupak u upravljanju podacima je njilovo formatizovanje. Pored toga sto ce vam omoguciti da podatke
vidite onako kako vam najvise odgovara, ustedecete mnogo vremena na unosu, jer nije potrebno unositi one delove
koji se mogu urediti formatom podatka (npr. oznaka valute, decimalni deo broja,.).
Iako se do mnogil alata za formatizovanje moze doci i preko palete rm.::|n, dijalog rm.: C.||s je pravo mesto i
omogucuje kompleksnije oblike formatizovanja. Kada preko njega zelite da formatizujete selektovani opseg ili jednu
celiju otvorite ga preko rm.: C.||s ili tasterskom kombinacijom <Ctrl>+1, pa cete dobiti (kao na slici desno)
kompleksan dijalog sa 6 kartica).
NUMBER KARTlCA
va kartica omogucava dodelu jednog od ugraenil formata i to:
Gcncra| ovo znai da prepustate MS L\c.|-u da na osnovu unete vrednosti u celiji pokusa da prepozna
njen format i automatski je formatizuje. Kada MS L\c.| prepozna format podatka u celiji njen
sadrzaj bice poravnat po desnoj strani celije, dok se u suprotnom poravnava po levoj. Svi for-
mati koje ste definisali u n.|n.|| S.::|ns

bice ovde prepoznati upravo na takav nain.

Numbcr je najesci format i koristi se za ispis formata brojeva. vde se definise broj decimalnil mesta,
prikaz separatora grupa cifara
36
(ili ne) i jedan od predlozenil formata prikaza negativnil bro-
jeva.
Currcncy predstavlja format valute, gde treba definisati broj decimala i simbol valute (npr. "din"), dok je
ostalo kao za format Num|.r.
Accounting je format za prikaz stanja konta - slian valutnom s tim sto ne poznaje negativnu vrednost, a
umesto nulte prikazuje znak "-".
Datc i Timc za format datuma i vremena (preporuuje se datum: dd.mm.vvvv, a vreme na HH:mm)
Pcrccntagc procentualni format
lraction format za prikaz razlomaka
Scicntijic format za ispis vrlo velikil ili vrlo malil vrednosti oblika npr.: 13,356+L+11, koji koristi
princip znaajnil cifara
37
da bi prikazao sto taniju vrednost
Tcxt ovaj format se dodeljuje onim podacima koji ne mogu da se prepoznaju pod bilo kojim drugim
(ovo je vestaki format i treba ga najmanje koristiti, jer ne obezbeuje ustedu u smestanju po-
dataka)
Spccia| ovim formatom se obezbeuje formatizovanje posebnil vrsta podataka kao sto su: postanski
broj, broj telefona, matini broj i sl.
LL
Custom
omogucava detaljnije oblikovanje svil pomenutil, ali i dodatne. Svi formati su ustvari samo
prikaz MS L\c.|-a za korisnika, a svi oni se izvode preko ove definicije formata.
n.m.n.
36
Separator grupa je znak kojim se razdvajaju grupe u celobrojnom delu vrednosti, a uobi ajeno je deljenje na liljade (kod nas je taj simbol t a-
ka, dok decimalni simbol treba p odesiti na zapetu).
37
MS L\c.| vrsi proraune na najvise 15 znaajnil cifara (ukljuujuci i decimalni simbol), a za povecanu ta nost treba primeniti neki od uob i-
ajenil algoritama namenjenil za to u \B^
L
.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. S1
ALlGNMENT KARTlCA
L ovoj kartici se podesava lorizontalna i vertikalna pozicija sadrzaja celije, orijentacija, kao i specijalni kontrolisa-
nja teksta:
N Wrap tcxt - mogucnost vertikalnog sirenja celije u skladu sa unetim tekstom u vise redova,
N Shrink to jit - skupiti tekst ako ne moze da stane u celiju,
N Mcrgc cc||s - spajanje (stapanje, ujedinjenje) vise celija u jednu.
FONT KARTlCA
va kartica sadrzi sve standardne elemente formatizovanja teksta: n:, n: S:,|., n: S,z., LnJ.r||n., C|r, .
BORDER KARTlCA
vo je nesto kompleksniji dijalog u kome se zadaju oblici iscrtavanja granica celija. Pre definisanja bilo kojil bor-
der-a potrebno je da izaberete S:,|. (vrstu linije) i C|r (njenu boju). Posle toga sve se lako zadaje, kako sa koman-
dnil dugmadi tako i na primer u centru (klikom misem)
PROTECTlON KARTlCA
L ovoj kartici moguce je deklarisanje nekog oblika zastite celije i to:
Lockc - zakljuana celija (njen sadrzaj se ne moze se modifikovati),
Hicn - sadrzaj celije se sakriva (ne vidi se).
Zastita celije ce biti uzeta u obzir kada se zastiti i radni list (poslednja tema u ovim skriptima).
)RUPDWHOLMH]DVQRYDQQDYUHGQRVWL
LL
GENERAL
LL
^ko format celije definisete pod tipom Ceneral, MS L\c.| ce pokusati da automatski odredi i dodeli format celije po-
sle unete vrednosti. Kada koristite ovu mogucnost imajte u vidu da podatke morate uneti bez greske, jer ce npr. u
sluaju da unesete "1.98" prepoznati format datuma i formatizovati kao "Jan.98".
Iako ovo esto predstavljati prednost (u sluaju kopiranja podataka iz drugil programa), ipak je bolje koristiti jedan
od predlozenil formata za podatke iz kartice Num|.r dijaloga rm.: C.||s.
U5LOVNO FORMATlZOVANj E {CONDlTlONAL FORMATTlNG)
LL
Kada je potrebno naglasiti rezultat neke formule ili vrednosti unete u celiju, za celiju se moze definisati i uslovni
format preko rm.: CnJ|:|n.| rm.::|n. Preko dijaloga (kao na slici desno) mogu se zadati najvise 3 vezana us-
lova i to npr.
1. za vrednost u celiji manju od 30, prvi format
(ispis vrednosti u celiji crvenom bojom)
2. za vrednost izmeu 30 i 60, drugi format
(podvuen tekst - LnJ.r||n.)
3. za vrednost vecu od 60, treci format
(precrtan tekst - S:r||.:|ru|)
vde je omoguceno formatizovanje u smislu izgleda i to: stil i boja fonta, podvlaenje, precrtavanje, senenje i boja
celije, oiviavanje (rJ.rs) celija. Lslovni format se moze definisati i preko Cus:m kategorije u dijalogu rm.:
C.||s.
)RUPDWLUDQMHWDEHOH
TABELA ~ OP5EG CELljA
Deo radnog lista u kome su celije vezane matematikim modelom i vidno oznaene kao jedinstvena celina - naziva
se tabelom. Da bi se odvojila od ostalil tabela u radnom listu, oko tabele se obino ostavlja prazan prostor (ograni-
ena je praznim celijama). Primena mnogil operacija nad tabelom zalteva da se zaglavlje u nju obavezno unese, i
ZZZ,QWHU%(67FR\X
S2 MS Lxcel - rm.:|r.n. :.|.|.
po mogucnosti razlikuje po formatu od ostatka tabele. 1abelu uvek treba tako osmisliti da se podaci u nju dopunjuju
unosom novil redova.
AUTOFORMAT ~ ALAT VREDAN PAZNjE
Kao sto smo isprobali u MS \rJ-u, ^utolormat za tabele vazi i u MS L\c.|-u preko rm.: -u:rm.:. vde je
taj alat jos potrebniji, jer pored formata u pogledu dizajna dozvoljava format i u pogledu tipa podatka u celijama.
Da biste primenili jedan od predlozenil -u:rm.:-a nije potrebno da selektujete, vec samo da se pozicionirate u
jednu celiju tabele u okviru radnog lista, pa ce MS L\c.| sam prepoznati granice, zaglavlja i sumiranja, ak i kada
imate vise odvojenil tabela u tekucem radnom listu.
Brzi i napredniji rad u MS L\c.|-u zalteva obavezno koriscenje -u:rm.:-a, a potom korekcije formata u tabeli
(ako je to potrebno).
PRlMERl ZA VEZBU
L prvom primeru (slika desno) treba primeniti formatizovanje podataka:
kolona B i C - text,
kolona D - "dd.mm.vvvv",
kolona L - ceo broj,
kolona l - Curr.nc,.
L drugom primeru (slika desno) treba primeniti neki od ^utolormata, a potom preko -u:Sum

-a izvrsiti sumira-
nje po redovima i kolonama
n.m.n.
38
Za automatsko sumiranje celija po redovima i/ili kolonama selektujte celije u koje suma tr eba da bude upisana, pa kliknite u ikocnicu ^ut o-
Sum na Standard paleti.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. S3
[1] M5 Exce|
$GUHVLUDQMHX06([FHOX
ADRE5A ~ REFERENCA
Svaka celija u MS L\c.|-u ima svoju adresu, a mogu se koristiti sledeci tipovi referenci:
relativne reference ^+, CC+5
apsolutne reference $^$+, $CC$+5
kombinovane reference $^+ ili ^$+
^psolutne (i kombinovane) reference razlikuju se od relativnil po znaku "$" ispred oznake reda i/ili kolone. vaj
znak mozemo protumaiti kao "zakljuana adresa", pa ako se nalazi ispred oznake kolone - zakljuava kolonu, a ako
se nalazi ispred oznake reda (u referenci) - zakljuava red.
5lMPLEX
3RMDPIXQNFLMHLRSHUDWRUDX([FHOX
FUNKCljA lLl FORMULA
lunkciju i formulu treba da razlikujete po tome sto funkcija vraca vrednost u zavisnosti od prosleenog argumenta,
dok formula moze biti prost oblik primene neke aritmetike operacije, pa sve do slozenog oblika nekoliko vezanil
funkcija.
lunkcije su: CS(x), SIN(x),., a formule su npr.: X+Y, 5*CS(x),.
OPERATORl l NjlHOVl PRlORlTETl
perator obavlja aritmetike operacije, logika i relaciona testiranja. vi operatori omogucavaju kreiranje formula i
imaju svoje prioritete izvrsavanja, pa ce tim redom biti i opisani:
Tip SimboI Opis Prioritet
Aritmeticki ^ stepenovanje 1
- negativni predznak 2
* mnozenje 3
/ deljenje 3
+ sabiranje 4
- oduzimanje 4
ReIacioni = jednako (ili dodela) 6
> vece od 7
< manje od 7
<= manje ili jednako 7
>= vece ili jednako 7
<> razlicito 7
String operatori & nadovezivanje stringova 5
Logike operatore ^ND, R, N1 MS L\c.| je dao na raspolaganje u obliku funkcija, ali dodao i svoje specijalne:
l^LSL i 1RLL funkcije.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
S+ MS Lxcel - un|c|. us|tn. JJ.|. ()
PA5TE FUNCTlON
Kada je potrebno primeniti neku standardnu funkciju MS L\c.|-a, najbolje je pokrenuti .s:. unc:|n sa S:.nJ.rJ
palete, ime cete dobiti mogucnost da (iz leve liste u dijalogu kao na slici) izaberete grupu funkcija i funkciju iz date
grupe (prikazanu u desnoj listi). Pored toga, u donjem delu dijaloga, tekuca funkcija ce biti ukratko opisana.
lunkcija se bira dvostrukim klikom misem ili preko tastera K, posle ega se ulazi u dijalog (kao na sledecoj slici),
gde se u nekoliko tekst okvira zadaju argumenti funkcije (broj parametara zavisi od izabrane funkcije).
^rgument cete zadati tako sto se pozicionirate u mesto za argument, pa na radnom listu kliknete u celiju ili selektu-
jete opseg celija (sto zavisi od funkcije).
Prvil nekoliko puta koriscenja ovog dijaloga budite vrlo obazrivi pri definisanju argumenata i prelasku iz jednog u
drugo polje za argument. Najbolje je da za selektovanje argumenata iz radnog lista koristite kombinacije misem i tas-
terom <Slift>, dok je za prelazak iz jednog u drugo polje za argument najlakse koristiti <1ab>.
)XQNFLMDXVORYQHGRGHOH{lF)
5lNTAK5A l PRlMENA
lunkcija Il se primenjuje u situaciji kada celiji treba dodeliti jednu vrednost pod datim uslovom, a neku drugu vred-
nost ako taj uslov ne bude ispunjen u obliku:
=IF(LogickiTest; VrednostZaTacno; VrednostZaNetacno)
gde je:
LogickiTest test koji moze dobiti vrednost 1RLL (tano) ili l^LSL (neta-
no), a kome se obino koriste relacioni operatori: >, <, >~,
<~, <>
VrednostZaTacno je ona vrednost (podatak iz celije ili bilo koji drugi na raspola-
ganju) koja se celiji dodeljuje u sluaju da je trazeni uslov zado-
voljen - taan,
VrednostZaNetacno je ona vrednost koja se celiji dodeljuje u sluaju da je trazeni us-
lov nije zadovoljen (ovaj argument nije obavezan)
PRlMER PRO5TOG OBLlKA lF FUNKCljE
L ovom primeru cemo resiti pitanje (odgovoriti na pitanje) D^ LI JL S1LDLN1 PLZI ISPI1:, pa cemo: u
sluaju da je osvojio vise od 50 bodova - odgovarajucoj celiji (u koloni L) dodeliti vrednost "Da", a u suprotnom
"Ne".
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. SS
PRlMER POTPUNOG OBLl KA lF FUNKCljE
Na ovom primeru cemo videti kako se moze uticati na formiranje cene artikla prema stanju tog artikla na zalilama
(magacinu).
Lkoliko stanje bude ispod definisane granice (50) cenu treba povecati za 12,57%, dok je u suprotnom treba smanjiti
za 21,20%.
PRlMER 5LOZENOG OBLlKA lF FUNKCljE
LL
L ovom primeru cemo videti kako se, primenom dvostruke Il funkcije ili primenom pomocne celije, moze dobiti
komentar o pripadnosti neke vrednosti zadanom opsegu. vde najpre treba uneti pomocnu formulu u kolonu D, pa
tek potom glavnu u koloni C, posle ega kolonu D mozete sakriti (desni klik misem u zaglavlje kolone pa klik na
stavku H|J.).
Predlozene formule u celijama kolona C i D su uraene u nesto slozenijem obliku da bi se obezbedila fleksibilnost
modela, ali il vi mozete za poetak uneti i u prostijem obliku, kao npr:
u celiji D3 ~Il(B3>56,"veci od 56","izmeu 30 i 56") i
u celiji C3 ~ Il(B3<30,"manji od 30",D3)
Posto uoite sve vrednosti koje bi u primeru mogle da budu promenljive, pokusajte da formule modifikujete pre-ma
primeru na slici.
L celiji C3 pokusajte sami da unesete funkciju kojom ce se ispitivati da li je ispunjen uslov da je donja granica (L3)
manja od gornje granice (l3) (resenje je slino prvom primeru za Il funkciju).
Za primenu fleksibilnijeg matematikog modela potrebno je maksimalno izbegavati zada-
vanje konstantnil vrednosti u argumentima funkcija. 1ako u pretlodna dva primera nesto
kompleksnije kreirati funkcije, ali je znatno olaksano testiranje, jer se promenom vrednos-
ti u celijama moze uticati na ceo model.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
S6 MS Lxcel - m.n. u L\c.|-u
,PHQDX([FHOX
O5NOVE l PREDNO5Tl PRlMENE
Imena sluze za laksi i jednostavniji rad sa grupama celija. L kompleksnim formulama jako je tesko voditi rauna o
sadrzaju tabela, formula i adresama ukoliko se operacije obavljaju koriscenjem referenci (kao npr. "~sum((b++/a13)-
g15++.++)"). Lvoenjem imena, svaka celija (ili blok celija) dobija jedinstveno ime, tako da je njeno pronalazenje i
koriscenje znatno lakse.
PRAVlLA l NAClN KORl5CENjA
MS L\c.| razlikuje dve vrste imena: globalna i lokalna. Clobalna imena se odnose na grupe celija u nekom radnom
listu ali su vidljiva u bilo kom radnom listu iste radne sveske. Nalaze se u spisku imena i mogu se koristiti i ukazivati
na te celije iz bilo kog drugog radnog lista.
Lokalna imena se odnose samo na odreeni radni list i ne mogu se koristiti u drugim radnim listovima.
Ime se najlakse deklarisu preko N.m. \ - polja za ime, dok se najbolje kontrolise preko dijaloga D.j|n. N.m. (koji
se otvara preko ns.r: N.m. D.j|n..), gde se imena mogu ispravljati, brisati, menjati njilovi opsezi,.
pis postupka dodele imena:
1. selektujte opseg celija koje zelite imenovati,
2. otvorite dijalog D.j|n. N.m.,
3. unesite ime prvo tekstualno polje,
4. kliknite na taster -JJ i potvrdite na K.
Ime treba da zapone slovnim znakom, sadrzi do +0 slovno (^-Z) brojevnil (0-9) znakova ukljuujuci taku i znak
"_".
Sledeca tabela prikazuje regularna i neregularna imena
RLCLL^RN^ IMLN^ NLRLCLL^RN^ IMLN^
KursnaLista.Maj 95.Promet (poinje brojem)
Zarada_1998 Bruto Dobit (sadrzi razmak)
PojedinacnaCena ^20 (kao referenca celije)
Pitanje posebnil YL slova, kao sto su SCCZscz ili pak cirilinil R-Q6@45A, moze se posmatrati u odno-
su na oblik i nivo koriscenja, kao i planiranu buducnost radne knjige:
1. kada korisnik ima korektno instaliranu visejezinu podrsku 'Multilanguage Support'

i nema nikakvil
problema u koriscenju iste - savetuje se da, radi boljeg snalazenja, koristi i ova slova u imenima radne
knjige MS L\c.|-a,
2. kada radna knjiga treba da bude distribuirana drugim korisnicima na razliitim \|nJus platformama
(ako visejezina podrska nije izvesna) onda ove znake treba maksimalno izbegavati,
3. ako se u radnu knjigu unose podaci koji bi kasnije mogli biti iskorisceni za razvoj planirane baze podata-
ka (npr. u MS -cc.ss-u) - treba izbeci imenovanje cirilinim slovima, a podaci treba da budu obavezno
unoseni u jednom od kodnil rasporeda podrzanil od \|nJus-a (srpsko latinino ili srpsko cirilino pi-
smo).
Primena imenovanja je data u primeru za SLMIl.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. S7
[11] M5 Exce|
6XPLUDQMD
PRO5TO 5UMlRANjE {5UM)
Sumiranje je funkcija koja se najesce koristi u tabelama. ^ko je opseg celija za sabiranje kompaktan (nepodeljen)
najbolje je iskoristiti -u:Sum, a u suprotnom pozvati funkciju SLM preko .s:. unc:|n. vde se moze odrediti do
30 argumenata koje treba sabrati, a oni mogu biti zasebne celije ili blokovi celija.
L sledecem primeru, prva dva sumiranja su obavljena nad blokovima, dok je trece primenjeno nad pojedinanim ce-
lijama.
U5LOVNO 5UMlRANjE {5UMlF)
SLMIl je funkcija uslovnog sumiranja sa sledecom sintaksom:
=SUMIF(OblastIspitivanja; Kriterijum; Oblast Sabiranja)
gde je:
OblastIspitivanja je jedna ili opseg celija nad kojima se ispituje dati uslov
Kriterijum je uslov koji se ispituje nad celijama oblasti ispitivanja
OblastSabiranja je odgovarajuci opseg celija koje se sabiraju tek kada, njima od-
govarajuci element iz oblasti ispitivanja, zadovolji dati uslov
L narednom primeru cemo najpre deklarisati imena 1RZIS1L (opseg celija B3:B12), PRIZ\D (opseg celija
C3:C12) i KLICIN^ (opseg celija D3:D12), a potom uneti funkcije kao:
Na osnovu pretlodnog primera prosirite tabelu unosom podataka sa trzista Sever i Jug (ns.r: nus), a onda testiraj-
te primer izmenom vrednosti u kolonama B, C, D i C.
1reba uoiti da se funkcijom SLMIl ne moze lako obezbediti uzajamna zavisnost vise uslova (resenje bi bilo vrlo
kompleksno), pa cemo takav problem resiti kod primene filtriranja podataka.
ZZZ,QWHU%(67FR\X
S8 MS Lxcel - Cr.j||n|
[12] M5 Exce|
*UDILNRQL
O5NOVE l PRlMENA
Crafikoni su est pratilac statistikil i tabelarnil prikaza rezultata, pa esto mogu da ostave bolji utisak i od samil
podataka (nekada je vazniji oblik predstavljanja podataka od njilovog kvaliteta). Lbacivanjem ovakvil grafikil
elemenata, itaocu (ili posmatrau) se skrece paznja, sa svega onoga sto bi se moglo videti, na ono sta "treba" da vi-
di.
UNO5 lZVORA PODATAKA l GRAFlKONA
Kreirajmo najpre tabelu (kao na slici ili slinu).
Kada unesemo izvor podataka za grafikon, kliknemo u jednu celiju tabele podataka, pa zatim na komandno dugme
C|.r: \|z.rJ na S:.nJ.rJ paleti.
Dalje upravljanje procesom kreiranja grafikona je krajnje intuitivno i kreativno, pa ce vam predava sugerisati sta
treba da izaberete od svega ponuenog.
Na kraju kreiranja grafikona imate mogucnost da:
1. grafikon ubacite kao novi radni list ili
2. kao grafiki objekat istog radnog lista pored izvora podataka.
MODlFlKOVANjE GRAFlKONA
Crafikon moze da se modifikuje u smislu polozaja, veliine, ugla zakosenja (vazi samo 3D tipove) boje svil vidljivil
elemenata, pa ak i mu se moze promeniti i tip. lormatizovanje nekog elementa se postize dvostrukim klikom u od-
nosni objekat, pa u dobijenom dijalogu izborom opcija. 1ako se moze formatizovati: povrsine zidova, ose, ispis vred-
nosti po osama, legenda,.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. S9
[13] M5 Exce|
2UJDQL]DFLMDLREUDGDSRGDWDND
KADA!
Crupa podataka se moze organizovati po nekom kriterijumu, tako da se u njoj mogu obavljati neke osnovne operaci-
je: unosenje, ureivanje, analiza, izrada izvestaja i sl. Kao primer nam moze posluziti jedan adresar kao ovaj.
5ORTlRANjE
Sortiranje podataka podrazumeva njilovo ureivanje po odreenom redosledu, veliini ili abecedno, sto MS L\c.|
omogucava preko dijaloga Sort na (D.:. Sr:), gde se moze definisati trostepeno sortiranje (rastuce/opadajuce).
Izbor Sr: , pokazuje sva polja tabele podataka. vde treba izabrati polje po kome se sortira, a zatim se izabrati ras-
tuci (-sc.nJ|n) ili opadajuci (D.sc.nJ|n) redosled sortiranja.
1. Lnosi u sva polja T|.n , nisu obavezni. ni omogucavaju da se sortira po dva (ili tri) kljuna
(polja).
2. MS L\c.| ce pokusati da utvrdi da li tabela ima naslovni red, a zatim prema tome postavlja pa-
rametar H..J.r nu ili N H..J.r nu. L drugom sluaju i prvi red tabele ulazi u sortiranje (sto
se ne preporuuje).
3. K.
FlLTRlRANjE PODATAKA
liltriranje tabele podataka se koristi kada treba (u velikoj grupi podataka) treba videti jedan ili vise redova koji za-
dovoljavaju dati uslov, a ukljuuje se na D.:. ||:.r -u:||:.r. Posle ovoga, svaka celija u redu zaglavlja dobija
ComboBox iz kojeg se moze odabrati:
1. (^ll) - prikaz svil vrednosti (iskljuuje filtriranje),
2. (1op 10.) - preko ega se moze izabrati nekoliko najvecil ili najmanjil vrednosti po odnosnoj
koloni,
3. (Custom.) - preko ega se mogu traziti podaci koji zadovoljavaju date uslove:
4. samo vrednost odabranu iz liste
(ako vise redova ima istu vrednost u toj koloni i oni ce biti prikazani).
ZZZ,QWHU%(67FR\X
60 MS Lxcel - r.n|z.c|. | |r.J. J.:.|.
Izborom (1op 10.) mozemo videti nekoliko najvecil ili najmanjil vrednosti.
Na sledecoj slici dat je primer obrauna provizije za komercijaliste u firmi 1^L1LX Sistem, gde je od vise njil izab-
ran jedan i za njega automatski formirana suma vrednosti provizije na dovrsene - S:.r|| i novootvorene - Nt|| du-
goronil ugovora o zakupu, projektovanju i/ili prodaji.
PREGLED ZAPl5A U FORMl
Kod unosa i pregleda sadrzaja podataka korisna je alatka kojom se svaki zapis prikazuje pojedinano, a dobija se pre-
ko D.:. rm. Podaci se u ovom prikazu mogu azurirati i pretrazivati, ime se znatno povecava komfor u radu i ob-
jektivno stvaraju uslovi za povecanje njilove tanosti.
vaj oblik obrade podataka je jos jedan prilog u odbrani principa da pri unosu vecil grupa podataka treba koristiti
kodni raspored CP1250 (latinini), odnosno CP1252 (cirilini), jer ukoliko ste podatke u radni list unosili prema
kodnom rasporedu YLSCII, imacete probleme jer se oni vide onako kako su i uneti ({\_]).
2adatak za vezbu: Pokusajte da samostalno primenite obrazac i obraun koji je prikazan u pretlodnom primeru,
primenjujuci ono sto ste uili iz tema filtriranje i sumiranje.
5 60LNDQRYL
Word ~ Lxcel - rurs z. s|tn. s.|r.:.r. 61
[14] M5 Exce|
=DWLWD
KADA 5E {NE)PRlMENjUjE
Nemojte da zaponete vase vezbe oko zastite radne knjige na nekom vaznom radu, vec otvorite novu radnu knjigu,
unesite par celija i provezbajte sve redom. Mnogima se desava da zastite vazan rad, pa pokusavsi da ga otvore posle
par dana, ustanove da nisu nigde zapisali sifru koju su uneli.
psta pravila kod zadavanja sifre su:
1. pri unosu sifre ispisuju se znaci "*" (zvezdice)
2. unos sifre se mora ponoviti (radi kontrole),
3. u sifri ne kombinujte velika i mala slova
4. ne unositi sifru duzu od 6 do 8 karaktera
5. ne koristite znake koji se razlikuju po polozaju na drugim rasporedima tastature
(brojevi su univerzalni i preporuuju se)
6. ne unosite vase ime i imena lanova vase porodice kao sifre.
Dok budete vezbali zastitu vasil objekata u MS L\c.|-u koristite prednost koju nudi sam program, a to je da sifre
uopste ne morate unositi da biste zastitu postavili. Isto tako, sifra vam nece trebati ni pri ukidanju postavljene zasti-
te. 1ek kada dobro sagledate mogucnosti i potrebe za zastitom podataka i objekata u L\c.|-u, mocicete sami da se
odluite sta je potrebno zastititi, sta ne.
ZA5TlTA CELljE
L dijalogu rm.: C.||s, na kartici r:.c:|n celija se moze zastititi od izmena (lc|.J) ili od pogleda (H|JJ.n), ali ce
zastita celije biti uzeta u obzir kada se zastiti i radni list.
ZA5TlTA RADNOG Ll5TA
Radni list se stiti preko T|s r:.c:|n r:.c: S|..:, pa po otvaranju dijaloga (kao na slici desno) treba uneti sifru
(nije obavezno). L zasticen radni list se ne moze ubaciti (ni brisati) kolona, red, celija, niti menjati njilova svojstva.
ZA5TlTA RADNE KNjlGE
Zastita radne knjige podrazumeva zastitu redosleda i naziva radnil listova i definisanil opcija okruzenja, dobija se
na T|s r:.c:|n r:.c: \r||| i nije obavezna za unos.
ZA5TlTA DATOTEKE
^ko na S.t. -s dijalogu odaberemo komandno dugme :|ns, dobicemo dijalog za unos sifre kao na slici:
gde mozemo uneti sifru za otvaranje i sifru za modifikovanje.