Univerzitet u Niu

Fakultet zatite na radu

Predmet:

Hemijski parametri radne i ivotne sredine

Seminarski rad:

Gasno stanje materije

Prof: dr Danilo Popovi

student: Milana Milivojevi 09251

Ni 2010

1.Uvod
Zavisno od ureenosti/neureenosti, odnosno odnosa energije termalnog kretanja estica i energije meumolekulskih interakcija, supstanca moe da bude u jednom od etiri agregatna stanja: vrstom, tenom, gasnom i stanju gasne plazme. U vrstom stanju supstanca ima definisane oblik i zapreminu u tenom samo zapreminu, dok u gasnom stanju zauzima oblik i zapreminu suda u kome se nalazi. Prosena energija po molekulu gasa (estici) mnogo je vea od energije koja odgovara energiji meumolekulskih interakcija, molekuli se kreu slobodno, pravolinijski, razliitim brzinama izmeu dva sudara sa drugim molekulima ali i sa zidovima suda u kome se nalaze. Rastojanja izmeu molekula gasa u poreenju sa dimenzijama samih molekula gasa su velika tako da je zapremina koju zauzimaju sami molekul gasa mala u poreenju sa ukupnom zapreminom koju zauzima gas, dok su sudari izmeu molekula elastini. Izmeu molekula gasa stoga postoji znatan slobodan prostor ije postojanje je razlog njihove velike stiljivosti. Ovo predstavlja idealno stanje gasa koje u stvari predstavlja skup materijalnih taaka (estica) zanemarljivih zapremina koje zbog velikih rastojanja meusobno ne reaguju, i koje se neprekidno haotino kreu u svim pravcima.

2.Idealno gasno stanje

Razmatraemo idealno gasno stanje kao hipotetino stanje. Gas u ovom stanju predstavlja skup materijalnih taaka koje se neprekidno haotino kreu u svim pravcima (Braunovo kretanje): -Molekuli poseduju samo kinetiku energiju translacionog kretanja koja raste sa temperaturom. -Molekuli su na velikim meusobnim rastojanjima i interaguju samo u sudarima sa zidom suda u kome se nalaze i u meusobnim sudarima. Svi sudari su elastini. - Izmeu molekula nema meumolekulskih sila (kao dipol-dipol, vandervalsovih i sl.)

3.Gasno stanje materije

Gas nema ni stalan oblik ni stalnu zapreminu jer zahvaljujui slobodnom kretanju,molekuli tee da ispune prostor koji im je dostupan.Rastojanja izmeu molekula su velika i zato je zapremina gasa znatno vea od zaprmine koju zauzimaju sami molekuli.Najvei deo zapremine gasa je slobodan prostor i zato gasovi imaju malu gustinu i veliku stiljivost.

Postoje tri karakteristike svojstva gasova: njihovo reagovanje na pritisak,na temperaturu i njihova zavisnost od koliine.Veza izmeu ovih veliina ustanovljena je gasnim zakonima a to su: Bojl - Mariotov zakon Gej Lisakov zakon arlov zakon Avogadrov zakon Daltonov zakon

Pored ovih zakona pomenuu jednainu idealnog gasnog stanja,smee gasova i srednju molarnu masu.

3.1 Bojl Mariotov zakon

ROBERT BOYLE, (1627-91)je bio eksperimentalni filozofranog perioda Kraljevskog drutva.Dao je vaan doprinos razvoju koncepta idealnog gasnog stanja

Pored toga je doprineo razvoju ideje o vakuumu kao i atomistike teorije materij. Bojl je izveo na hiljade eksperimenata sa vazduhom zahvaljujui vazdunoj pumpi koju je izumeo njegov asistent Hook. Koriena je staklena cev za ispitivanje osobina vazduha.

iva je sipana u cev T i odreena koliina vazduha ostala je u zatopljenom delu J cevi. Kada je pritisak stuba ive dupliran, zapremina vazduha se smanjila na pola. Na osnovu ovog eksperimenta se dolo do Bojlovog zakona da je pV=k pri konstantnoj temperaturi. Bojl je sa Mariotom pokazao 1611 da je za odreenu koliinu gasa (n) pri konstantnoj temperaturi (T) zapremina gasa obrnuto srazmerna pritisku i obrnuto:

( pV ) n ,T

= const .( p / ) T = const .

Izoterme, p u funkciji od V, su grafiki prikaz Bojlovog zakona. Svaka kriva odgovara odreenoj temperaturi i naziva se izotermom. Za zavisnost p od V izoterme su hiperbole

Za zavisnost p od 1/V izoterme su prave linije

3.2 Razumevanje Bojlovog zakona

Bojlov zakon vai strogo za idealno gasno stanje tj. za stanje gasa pri vrlo niskom pritisku kada ima mali broj sudara izmeu molekula kao i sa zidom suda dok su meusobne interakcije zanemarljive. Ako zapreminu suda V u kome je gas smanjimo na pola, V / 2, ta e se desiti sa pritiskom? Pritisak e se poveati za dva puta jer je broj udara molekula o zid suda dva puta vei.

Bojl Mariotov zakon definicija:

Zapremina odreene koliine gasa je obrnuto proporcionalna pritisku pri konstantnoj temeraturi.Matematiki izraz ove zavisnosti je: p V = k za T, n = const.

3.3 Gej Lisakov zakon Joseph Louis Gay-Lusac (1778-1850)

Zavrio Politehniku kolu, saraivao sa Lavoazijeom. Bavio se ispitivanjima gasova. U balonu napunjenom vodonikom popeo se na visinu od 7000 m i merio magnetne osobine, kao i pritisak, temperaturu, vlanost i sastav vazduha u funkciji od visine. Bavio se i elektrohemijom.Najznaajniji rad 1802. irenje gasova pri zagrevanju.

Za odredjenu koliinu gasa postoji linearni porast zapremine sa temperaturom, , (merenom na Celzijusovoj skali) pri konstantom pritisku (izobarski proces) V = V0 (1+ ) za P, n = const.

Gde je V0 zapremina gasa pri 0C, konstanta =1/273

3.4 Grafiki prikaz Gej-Lisakovog zakona

Nagib izobara odgovara proizvodu V0 i vei je za nii pritisak Odseak izobare na ordinatnoj osi je V0 i vei je za manje pritiske.

V = Vo( 1 + )

= 1 / 273.15

Zavisnost V od (u C) ili T (u K) (pri konstantnom pritisku) je linearna pa grafiki prikaz odgovara pravoj koja se zove izobara.

3.5 Razumevanje Gej-Lisakovog zakona

V2 / V1 =T2 / T1

V2 / V1 =T2 / T1
Da bi pritisak (prosena sila po jedinici povrine zida suda u kome se gas nalazi) bio konstantan pri porastu temperature (kada raste srednja brzina kretanja molekula) mora rasti zapremina suda u kome se gas nalazi. V2/V1=T2/T1 Gej - Lisakov zakon: Zapremina odreene koliine gasa je proporcionalna apsolutnoj temperaturi pri konstantnom pritisku.Matematiki izraz ove zavisnosti je: V = k T za V,n = const.

3.6 Jacques Charles

Charles (1746-1823) je bio francuski fiziar koji je 1783 napravio balon ispunjen vodonikom kojim se popeo na visinu od 2000 m.Poznatiji je po zakonu prema kome se pritisak svih gasova po veava pri konstantnoj zapremini za istu vrednost pri istom porastu temperature.

3.7 arlov zakon

Za odredjenu koliinu gasa postoji linearni porast pritiska sa temperaturom (merenom na Celzijusovoj skali), , pri konstantoj zapremini (izohorski proces) P = P0 (1+ ) za V, n = const.

P = P0T/273,15 merenom u apsolutnoj skali temperatura

to je temperatura vea za gas u sudu konstantne zapremine to je srednja brzina molekula vea pa je i broj sudara kao i sila kojom molekuli udaraju u zid suda vea pa je vei i pritisak. Ako se izobare prikau u f-ji temperature u Celzijusovoj skali prave presecaju apscisu pri =-273,150C (a). To znai da je na ovoj temperaturi zapremina gasa nula.Slino vai za izohore gde bi trebalo da je P=0 pri T=0 K (b).

Pri ekstremno niskim temperaturama materija seponaa drukije i gasni zakoni ne vae jer je masa neunitiva.

3.8 Avogadrov zakon

Jednake zapremine svih gasova na istoj temperaturi i istom pritisku imaju jednak broj molekula. V = cosnt. n za P,T = const. To znai da su molarne zapremine na odreenoj temperaturi i pritisku iste za sve gasove bez obzira nanjihovu prirodu ako se nalaze u idealnom gasnom stanju. Iste koliine gasa zauzimaju iste zapremine pri isto pritisku i temperaturi. Matematiki izraz ove zavisnosti je: V = k n za p,T = const gde je: V zapremina n = broj molova gasa.

Kako je V / n = Vm - molarna zapremina, pa se Avogadrov zakon moe izraziti i kao tvrenje da su molarne zapremine pri odreenoj temperaturi i pritiskun iste za sve gasove. Pri normalnim uslovima (t = 0C; p = 101 325 Pa) molarna zapremina iznosi 22,414 dm mol a pri standardnim uslovima ( t = 0C ili 298,15 K i p = 100 kPa ili p = 1 bar) iznosi 22,79 dm mol. Broj molekula u jednom molu gasa zove se Avogadrova konstanta, L, i ima vrednost: L = 6,022*10 mol. Jednacina idealnog gasa stanja: pV = nRT Stanje idealnog gasa odeeno je pritiskom,brojem molova i temperaturom. Konstanta Rje molarn gasna konstanta, obino se naziva samo gasna konstanta i ima istu vrednost za sve gasove. Njena brojna vrednost zavii od jedinica za pritisak i zapreminu.Gasna konstanta R se moe odrediti i izraza: R = Pv / nT , gde su sve veliine dostupne eksperimentalnom merenju. Obino se R izraunava za jedan mol gasa pri normalnim uslovima: R = pV / T = 101325 Pa 22,414 10 mmol / 273,15K = 8,314 Pammol R = 8,314 JmolK. Jednaina idealnog gasnog stanja da je mogunost da se, na primer, zapremina izmerena pri nekim uslovima temperature i pritiska prerauna pri eljenim uslovima.

3.8.1Vrednosti molarne gasne konstante

R 8,31447 JK-1mol-1 0,08205 L atm K-1mol-1 8,31447 10-2 Lbar K-1mol-1 8,31447 Pa m3K-1mol-1 62,364 L Torr K-1mol-1 1,98721 cal K-1mol-1 PV= m / MRT P = RT / M Alternativni oblici:

3.9 Grafiki prikaz jednaine idealnog stanja-povrine stanja

Jednaina idealnog gasnog stanja moe da se grafiki prikae za odreenu koliinu gasa trodimenzionom povri moguih stanja to znai da gas ne moe biti u stanju van ove povri. Presek povri sa ravni: T=const., P=const. ili V=const. daje izotermu, izobaru ili izohoru.

3.10 Odstupanja od idealnog gasnog stanja

Amaga je pokazao da je za veinu gasova Bojl-Mariotov zakon samo gruba aproksimacija.

P
2

i d e a l n

s t a n

j e

( a )

( b

Kubni koeficijent irenja razliitih gasova Gas vazduh vodonik CO CO2 SO2 /(1/0C) 0,003665 0,003667 0,003667 0,003688 0,003845

0,0036609, P0

3.11 John Dalton (1766-1844)

Engleski naunik koji je prvi ukazao na bolest slepila za boje od koje je i sam bolovao a koja se po njemu zove daltonizam.Bavio se opsenim ispitivanjem atmosfere i ponaanja gasova.Njegov najvei nauni doprinos je utemeljivanje atomistika teorija materije.

3.11.1 Smee gasova-Daltonov zakon

Pokazano je da ako pojedini gasovi zadovoljavaju jednainu idealnog gasnog stanja onda e i gasna smea zadovoljavati ovu jednainu. Pri tome stanje odnosno uslovi smee nekoliko gasova nee samo zavisiti od P, T i V ve i od sastava smee, koja se najee izraava brojem molova svake od komponenata u smei. Daltonov zakon tvrdi da je na konstantnoj temperaturi ukupan pritisak gasne smee u konanoj zapremini jednak sumi individualnih pritisaka koje bi pokazivao svaki gas da sam zauzima ukupnu zapreminu: P=P 1 P2+...= Pi. T=const.

Svaki gas u smei prouzrokuje isti pritisak kao da sam zauzima posudu pri istoj temperaturi. Pritisci pa i pb pojedinih gasova su njihovih gasova su parcijalni pritisci. Otud sledi da je: ukupni pritisak gasne smee jednak zbiru parcijalnih pritisaka komponenata smee: p = pA + pB ili u optem sluaju p = . takooe se moe pisati da je: p= nArt/V + nBrt/V = nRT/V gde je :n = nA + nB, odnosno ukupan broj molova. Odnos parcijalnog i ukupnog pritiska je: PA/P = nA/n = YA, gde je: YA molski udeo komponente A u smei. Odavde sledi da je: pA = YA*p. Parcijalni pritisak gasa je srazmeran ukupnom pritisku, a konstanta srazmernosti je molski udeo komponente u smei

4. Molska frakcija

Za svaku komponentu i gasne smee molska frakcija predstavlja odnos koliine te komponente, izraene u molovima prema ukupnoj koliini gasne smee: X = n / n gde je n = n1 + n2 + ........... Parcijalni pritisak gasne smee je: P = Nrt / V = nRT / V Parcijalni pritisak pojedinog gasa je: P = nRT / V P/P=__nRT /P___ = X nRT / P Odnos parcijalnog pritiska pojedinog gasa i pritiska smee je: P/P=__nRT / V___ = n / n = X nRT / V Parcijalni pritisak je: P = XP jednak molskoj frakciji

4.1 Kinetika teorija gasova

Kinetika teorija gasova,polazei od jednostavnog modela gasovitog stanja povezuje makroskopska svojstva gasova ( npr. masom, brzinom ). Kinetka teorija zasnovana je na sledeem modelu idealnog gasa:

Gas je predszavljen skupom identinih estica mase m u stalnom kretanju pri emu su svi pravci i smerovi kretanja podjednako verovatni. Zapremina estica je zanemarljiva. Molekuli se kreu ne delujui jedni na druge. Svi sudari su elastini , to znai da je ukupna translaciona kinetika energija molekula nakon sudara neizmenjena.

Razmatranjem kretanja molekula gasa i primenom zakona mehanike moe se napisati izraz : P = Nmu / 3 gde je: p pritisak gasa; N broj molekula u 1 cm; m- masa jednog molekula; usrednja vrednost kvadrata brzine molekula,odreena odnosom: u = u 1 + u 2 + .... uN / N gde su: u 1 , u 2 .... uN brzine pojedinih molekula. Ako se jednaina (1) pomnoi zapreminom jednog mola gasa, V, dobija se izraz: pV = 1 / 3NVmu. Kako proizvod N V daje broj molekula u jednom molu gasa , moe se zameniti Avogadrovim brojem L, i dobiti osnovna jednaina kinetike teorije gasova: pV = 1 / 3 LV mu. Ako u ovoj jednaini proizvod pritiska i zapremine gasa zamenimo sa RT i desnu stranu jednaine pomnoimo i podelimo brojem dva, dobija se relacija: RT = 2 / 3L mu / 2. Kolinik mu / 2 predstavlja srednju kinetiku energiju jednog molekula gasa, , a Lmu / 2 kinetiku energiju jednog mola gasa Ek tako da je : Srednja vrednost brzine molekula definisana izrazom u = u 1 + u 2 + ... u N / N moe biti pozitivna ili negativna veliina to zavisi od pravca kretanja pojedinih molekula , pa se zatou kinetikoj teoriji gasova definie srednja vrednost kvadrata brzina, u i koren srednje vrednosti kvadrata brzine, u jer su te veliine uvek pozitivne. Jednaina 2:

 = 3 / 2 RT / L = 3 / 2kT , odnosno Ek = 3 / 2RT,

gde je: k = R / L Bolcmanova konstanta kja ima vrednost k = 1,38 10 J K. Iz ovih jednaina sledi da kinetika energija ne zavisi od prirode gasa,a takodje sledi da je srednja kinetika energija po molekulu ili po molu gasa , srazmerna apsolutnoj temperaturi.Moe se zakljuiti i da je apsolutna temperatura idealnog gasa merilo kinetike energije molekula. Jenaina 2 moe se napisati u obliku: pV = 2 / 3 Ek.

Ako je temperatura konstanta, kinetika energija gasa se nee menjati, pa je: pV = const.,to predstavlja Bojl Mariotov zakon izveden na osnovu kinetiketeorije gasova.Zagrevanjem gasa, poveava s kinetika energija translatornog kretanja molekula, zbog ega su uodreenoj zapremini sudari sa zidovima suda ei, a samim tim i pritisak gasa vei.Ovo je potvrda arlovog zakona. I ostali gasni zakoni mogu se izvesti iz osnvne jednaine kinetike teorije gasova.Moe se odrediti i koren srednje vrednosti kvadrata brzina molekula gasa: u = 3RT / M. Iz jednaine se vidi da brzina molekula raste sa porastom temperature ,nezavisno od pritiska, i da je utoliko vea ukoliko je molarna masa gasa manja.Tako je pri normalnim uslovima ( t = 0C; p = 101 325 Pa) brzina kiseonika 461m sodnosno 1 650 km h, a metana 652 ms,odnosno 2 347km h.

Vandervolfova jednain stanja realnog gasa: [ p + a n / V] ( V- bn ) = Nrt. Konstante a i b su Vandervalsove konstante i karakteristine su veliine za svaki gas.Kada su ove konstante jednake nuli,jednaina prelazi u jednainu idealnog stanja.to su vrednosti ovih knstanti vee, to je vea razlika u ponaanju gasa u odnosu na idealno gasno stanje. Ukupna zapremina molekula Vm, upravo je srazmerna broju prisutnih molekula,odnosno broju molova gasa, n: VM = b n gde je: b konstanta. Privlana sila srazmerna je ukupnom broju molekula koji udaraju u zid posude i onih koji neposredno deluju na te molekule.Ukupan broj molekula srazmeran je gustini gasa, p, pa je sila koja deluje suprotno od udara molekla o zid suda srazmerna gustini, p: F = a p, gde je a konstanta. Kako je gustina srazmerna broju molova u jedinici zapremine, to je:

F = a[ n / V]. Prema tome, pritisak realnog gasa treba poveati za iznos sile F koja se zove i unutranji pritisak.

4.2 Smee gasova-Srednja molarna masa

M = m / n
Molarna masa je relativna molekulska masa izraena u g/mol (kg/kmol).Relativna molekulska masa je broj koji pokazuje koliko je masa jednog molekula vea od mase 1/12 atoma ugljenikovog izotopa 12C.