Mase i brzine putni\u010dkih vozova su osnovni parametri za racionainu organizaciju putni\u010dkog saobra\u0107aja. Oni odre\u0111uju osnovne karakteristike lokomotiva, uslovljavaju konstrukciju koloseka, konstrukciju kola i ko\u010dionog sistema, i predodre\u0111uju razvoj stanica kako u odnosu na korisne du\u017eine koloseka tako i na du\u017eine perona.
U putni\u010dkom saobra\u0107aju, za razliku od teretnog, masa voza se ne odre\u0111uje na osnovu potpunog iskori\u0161\u0107enja maksimalne vu\u010dne sile na merodavnom usponu, nego u zavisnosti od veli\u010dine mar\u0161rutne brzine koja treba da se realizuje na posmatranom pravcu zadatim tipom lokomotive ili motornog voza.
Prvo se utvr\u0111uje najcelishodnija mar\u0161rutna brzina koju je neophodno ostvariti na posmatranom pravcu. Ona se izabira uzimaju\u0107i u obzir kategoriju voza i tehni\u010dku opremljenost date pruge. Po\u0161to je odre\u0111ena mar\u0161rutna brzina, za pojedine kategorije putni\u010dkih vozova utvr\u0111uje se broj zaustavljanja i vreme njihovog bavljenja, i na osnovu toga prora\u010dunava srednja \u010disto tehni\u010dka brzina po formuli:
na celom njegovom putu saobra\u0107aja, u \u010dasovima.
Utvr\u0111enu mar\u0161rutnu brzinu treba proveriti s obzirom na pogodnost vremena otpravljanja
iz polazne stanice voza, odnosno vremena dolaska u kranju stanicu.
Zatim se prora\u010dunava ekvivalentni uspon "ie". Po\u0161to se raspola\u017ee vredno\u0161\u0107u srednje
\u010disto tehni\u010dke brzine i ekvivalentnog uspona projektuje se ili od postoje\u0107ih bira tip
lokomotive i sprovodi prora\u010dun mase putni\u010dkog voza po formuli;
Ovako prora\u010dunata masa oza uslovljava njegovu odgovaraju\u0107u du\u017einu, koju treba
uskladiti sa du\u017einama perona u cilju udobnog opslu\u017eivanja putnika. Utvr\u0111enu masu voza
treba proveriti s obzirom na merodavan otpor, i to:
Zadatak izbora optimalne mase i brzine putni\u010dkih vozova svodi se na utvr\u0111ivanje njihovih veli\u010dina koje bi obezbedile minimalne tro\u0161kove pri prevozu putnika, maksimainu udobnost putnicima i najefikasnije iskori\u0161\u0107enje tehni\u010dkih sredstava.
Optimalna masa i brzina biraju se upore\u0111enjem varijanata na osnovu tehni\u010dko- ekonomskih prora\u010duna posebno za svaku kategoriju putni\u010dkih vozova. Metodika ovih prora\u010duna sastoji se u slede\u0107em:
Za svaku varijantu, uzimaju\u0107i u obzir broj mesta u garnituri po pojedinim kategorijama vozova i zadatu veli\u010dinu putni\u010dkih tokova, odre\u0111uje se obim putni\u010dkih vozova. Zatim se utvr\u0111uju i upore\u0111uju slede\u0107i pokazateiji po varijantama: neophodan broj lokomotiva i kola, potro\u0161nja goriva, broj osoblja, investicije za prevozne sastave i druga ulaganja na pruzi (rekonstrukcije i sl.), utro\u0161ak putnik-\u010dasova, kao i drugi elementi koji karakteri\u0161u varijante.
S druge strane, optimalizaciju masa i \u010disto tehni\u010dkih brzina kod putni\u010dkih vozova mogu\u0107e je izvr\u0161iti ne posmatraju\u0107i pojedina\u010dno varijante nego stvaraju\u0107i matemati\u010dki model \u010dije \u0107e re\u0161enje dati njihove optimalne vrednosti. Kriterijum optimalizacije treba da bude minimalizacija dru\u0161tvenih tro\u0161kova. Osnovni pokazateiji koji karakteri\u0161u bilo koju posmatranu varijantu su svedeni godi\u0161nji tro\u0161kovi. Oni uklju\u010duju, pre svega, godi\u0161nje tro\u0161kove eksploatacije za izvr\u0161enje prevoza, a tako\u0111e i godi\u0161nje tro\u0161kove od investicija. To zna\u010di, neophodno je utvrditi po pojedinim elementima (grupama) zakonitosti pona\u0161anja svedenih godi\u0161njih tro\u0161kova u funkciji od mase i \u010disto tehni\u010dke brzine vozova, uzimaju\u0107i pri tome u obzir zadate putni\u010dke tokove i ostale neophodne parametre.
\ue000lokomotivski park
\ue000park putni\u010dkih kola,
\ue000vozno (lokomotivsko i vozopratno) osoblje,
\ue000energetski tro\u0161kovi, odnosno mehani\u010dki rad vozova,
\ue000tro\u0161kovi usled preticanja teretnih vozova od strane putni\u010dkih,
\ue000tro\u0161kovi vezani sa zaustavljanjem putni\u010dkih vozova,
\ue000tro\u0161kovi od investicija usled pove\u0107anja propusne mo\u0107i pruga,
\ue000tro\u0161kovi vezani s vremenom koje putnici provedu u vozovima,
\ue000tro\u0161kovi usled produ\u017eenja stani\u010dnih koloseka u funkciji od masa vozova,
\ue000tro\u0161kovi usled produ\u017eenja perona tako\u0111e u funkciji od masa vozova,
dobijaju dve jedna\u010dine sa dve nepoznate(Q iv\u010dt). Re\u0161enje ovih jedna\u010dina daje optimalne vrednosti mase i brzine vozova na posmatranom pravcu. Pri njihovom re\u0161avanju, \u010disto tehni\u010dka brzina mo\u017ee da se pojavi kao polinom \u0161estog stepena, koji se mo\u017ee pribli\u017eno re\u0161iti metodom Ljubi\u010devskoga, ili putem odre\u0111ivanja pojedina\u010dnih stvarnih korena metodom re\u0161avanja transcedentnih jedna\u010dina. Za postavljeni zadatak sa dovoljnom tacno\u0161\u0107u najprostije je re\u0161iti ovaj polinom grafo-analiti\u010dkim na\u010dinom.
Optimalizaciju masa i \u010disto tehni\u010dkih brzina putni\u010dkih vozova treba vr\u0161iti posebno za pojedine pravce, odnosno pruge. Kod jednokolose\u010dnih pruga dopunski tro\u0161kovi za prevozni sastav, energetski tro\u0161kovi, zatim tro\u0161kovi za preticanje teretnih vozova od strane putni\u010dkih i dr. znatno \u0107e se razlikovati od tro\u0161kova na dvokolose\u010dnim prugama.
\ue000prevoz velikog broja putnika, pre svega, u duga\u010dkim vozovima,
\ue000mala specificna potro\u0161nja energije,
\ue000visoki fiksni i relativno niski promenljivi tro\u0161kovi,
\ue000sposobnost za automatsko upravljanje,
\ue000visoka bezbednost saobra\u0107aja,
\ue000potreba za neznatnim prostorom,
\ue000ne zaga\u0111uje se \u010dovekova sredina,
\ue000visok komfor, prijatna okolina i dr.
\ue000odgovaraju\u0107i komfor,
\ue000povoljne veze na priklju\u010dnim prugama,
\ue000dobra sinhronizacija i koordinacija sa ostalim vidovima saobra\u0107aja i
\ue000konkurentne cene prevoza.
Polazna osnova koncepcije stvaranja jedinstvenog \u017eelezni\u010dkog sistema Evrope velikih brzina jeste da savremena \u017eeleznica treba da bude konkurentno sposobna u odnosu na ostale vidove saobra\u0107aja u domenima racionalnog poslovanja i da ima znatne prednosti, kako kvantitativne tako i kvalitativne.
