Pojam trine konkurencije

Trite predstavlja ukupnost odnosa ponude i tranje koje se na odreenom prostoru i u odreeno vreme uspostavljaju povodom razmene roba i usluga. Ponuda i tranja nisu izolovani fenomeni i na njih utie veoma veliki broj faktora. Takoe, ponuda utie na tranju kao to i tranja sa svoje strane utie na ponudu. Delovanje ponude i tranje na tritu se ispoljava kroz konkurenciju kao unutranju motornu snagu trita koja pokree trini mehanizam. Trina konkurencija posmatrana samo sa strane ponude se javlja kao suparnitvo izmeu uesnika u ponudi robe sa ciljem svakog uesnika da trite svoje robe proiri na raun drugih uesnika. Meutim, definicija konkurencije mora uzeti u obzir i drugu stranu stranu tranje jer osobine i reakcije tranje takoe utiu na karakteristike konkurencije. Definicija Konkurencija je takvo trite koje podrazumeva: trinu utakmicu izmeu prodavaca iji je cilj da svoju robu prodaju po to boljim uslovima i u to veem obimu; trinu utakmicu izmeu kupaca koji se nadmeu u pritisku na cene kako bi doli do eljene robe; trinu utakmicu izmeu prodavaca i kupaca gde svaka strana nastoji da ostvari to povoljnije uslove za sebe. Prema tome, trina konkurencija se ne moe posmatrati kao fenomen usko povezan samo sa ponudom na tritu. Konkurencija se javlja i izmeu preduzea jer sva preduzea konkuriu za potroaki dohodak, ali i izmeu potroaa jer i oni nastoje da ostvare svoje ciljeve kupovina dobara po to povoljnijim uslovima.

Trina stanja Meu trinim uesnicima se na tritu mogu uspostaviti konkurentski odnosi razliite prirode i sa razliitim uticajima na funkcionisanje privrede. Razliiti konkurentski odnosi na razliite naine utiu na obrazovanje konkretne trine strukture odnosno obrazovanje odreenih trinih stanja.

Konkurentski odnosi meu uesnicima na tritu zavise od brojnih faktora, ali su neki od najvanijih ipak: broj i veliina uesnika na tritu (kupaca i prodavaca), snaga pojedinanih trinih uesnika, homogenost odnosno heterogenost roba, stepen elastinosti ponude i tranje, postojanje odnosno nepostojanje barijera za ulazak odnosno izlazak iz grane itd. Savremene uslove karakteriu trina stanja koja su izmeu dva osnovna potpune konkurencije i potpunog monopola. To su razliiti oblici nesavrene odnosno ograniene konkurencije koji su najblii realnom privrednom ivotu jer ni u jednoj privredi ne postoje potpuna konkurencija ili potpuni monopol u sasvim istom obliku. Da bi se razumela trina stanja karakteristina za realne privrede potrebno je, ipak, razmotriti osnovne karakteristike potpune konkurencije i monopola. Potpuna konkurencija Potpuna, apsolutna ili savrena konkurencija predstavlja teoretsku kategoriju ije je osobine neophodno analizirati kako bi se stekao uvid u logiku delovanja trinog mehanizma. Takoe, kroz poreenje trinih stanja koja su zastupljena u savremenim trinim privredama sa trinim stanjem koje bi postojalo na tritu potpune konkurencije moe se doi do znaajnih saznanja o principima funkcionisanja modernih ekonomskih sistema.

Potpuna konkurencija predstavlja trino stanje sa sledeim karakteristikama: 1. atomiziranost ponude i tranje postoji veliki broj prodavaca i kupaca, njihova pojedinana mo je zanemarljiva, cena se slobodno formira pod uticajem ponude i tranje i nijedan od trinih uesnika nije u stanju da samostalno utie na cenu; 2. homogenost robe ova pretpostavka podrazumeva da svi proizvoai proizvode homogene odnosno identine proizvode, to jest proizvode istog kvaliteta i istih karakteristika; zbog toga je supstitutivnost izmeu proizvoda razliitih proizvoaa odnosno prodavaca velika i kupcima je sasvim svejedno iji e proizvod kupiti dok god je njegova cena na nivou ravnotene cene (cena koja se formira iskljuivo pod uticajem odnosa ponude i tranje); prodavci nisu u mogunosti da, recimo, preko podizanja kvaliteta svojih proizvoda postignu cenu koja bi bila via od ravnotene trine cene; 3. ni meu prodavcima ni meu kupcima nema udruivanja ni dogovaranja svaki od njih potpuno samostalno nastupa na tritu; kupovna mo kupaca je priblino jednaka; trina snaga svih prodavaca je takoe priblino jednaka;

4. slobodno kretanje kapitala, rada i robe nema nikakvih ekonomskih, administrativnih ili prirodnih barijera za proirivanje, suavanje ili odustajanje od proizvodnje kada se za tako neto ukae potreba; nema dravne intervencije i sve je preputeno iskljuivo delovanju trinog mehanizma; 5. potpuna informisanost svih uesnika na tritu svi kupci i svi prodavci su u svakom trenutku u potpunosti upoznati sa situacijom na tritu; nema ni kupaca ni prodavaca koji bi mogli da se nau u posedu bilo kakvih ekskluzivnih informacija koje bi mogle da ogranie konkurenciju. Ve je naglaeno da u toku istorije nikada nisu bili uspostavljeni odnosi iste potpune konkurencije. ak i u periodu liberalnog kapitalizma je bilo netrinih uticaja koji su suzbijali konkurenciju (dogovaranje, uticaj drave, ograniene informacije itd.). Monopolsko trite Odreeno preduzee je monopolista ako je jedini proizvoa (ponua) odreenog proizvoda ili usluge na odreenom tritu i ako taj proizvod nema bliskih supstituta, odnosno ako potroai nemaju alternativu i moraju da kupuju kod monopoliste. Na tritu moe, meutim, postojati i monopolista sa strane tranje to bi bilo preduzee koje je, iz razliitih razloga, jedini kupac odreenog proizvoda to ga ini sposobnim da utie na uslove pod kojim taj proizvod kupuje. Trite na kome postoji monopol sa strane tranje nazviva se monopson. Potpuno monopolistiko trite odnosno monopolistika konkurencija predstavlja trino stanje sa sledeim karakteristikama: postoji samo jedan prodavac (ili kupac) odreenog proizvoda nepostojanje alternative za kupce (ili prodavce) omoguava monopolisti da samostalno odreuje cenu proizvoda, ali i druge uslove prodaje (ili kupovine); trina cena, prema tome, nije rezultat odnosa ponude i tranje ve je rezultat interesa monopoliste; neelastinost tranje je potpuna kolika god da je cena tranja e biti ista; mobilnost kapitala, rada i robe je ograniena ili potpuno onemoguena; ne postoje bliski supstituti za proizvod kupci su prinueni da kupuju proizvod monopolistikog preduzea; barijere za ulazak na trite i izlazak sa trita su visoke ne postoji mogunost da se pojave novi prodavci (ili novi kupci u sluaju monopsona). U uslovima monopola onemogueno je delovanje osnovnih ekonomskih zakona (pre svega zakona ponude i tranje) zbog toga to je prisutna velika koncentracija ponude odnosno tranje u rukama monopoliste (ili monopsoniste).

1.

2. 3. 4. 5.

Postojanje ovakve imperfektne konkurencije na razliite naine utie na neefikasnost ekonomskog sistema monopolista nije zainteresovan da poveava efikasnost proizvodnje kako bi postigao vii profit jer je u poziciji da vii profit ostvaruje poveanjem cene. Zbog pogubnog dejstva monopola drava se na razliite naine bori protiv njih, zabranjuje ih i ograniava. Ona to ini donoenjem antimonopolskih zakona, ograniavanjem dozvoljene veliine trinog uea, kontrolom vlasnitva, ograniavanjem udruivanja preduzea, spreavanjem tetnih dogovora izmeu velikih prodavaca i kupaca. Ipak, potreba za unapreivanjem antimonopolskog zakonodavstva i prakse neprekidno je prisutna jer se sa razvojem trita neprekidno pojavljuju i novi naini da se trina konkurencija naruava u korist jednih, a na tetu drugih trinih uesnika.

Karakteristike savremenog trita Savremeno trite je trite takozvane ograniene odnosno nepotpune konkurencije, kako zbog pojave velikih transnacionalnih kompanija tako i zbog sve vee diferenciranosti proizvoda, zbog potrebe za dravnom intervencijom u privredi itd. Osnovne osobine savremenog trinog stanja kao meovitog oblika konkurencije koji je najblii realnim privrednim okolnostima su: postojanje veoma monih prodavaca i kupaca zbog ega je odreeni uticaj na cene i uslove kupoprodaje mogu; ipak, cene se ne mogu u potpunosti kontrolisati; postojanje jo uvek relativne homogenosti proizvoda i supstituta na veini pojedinanih trita; niska mobilnost faktora proizvodnje; mogunost dogovaranja oko nivoa cena, podele trita, vrstom i kvalitetom proizvoda, vremenom i mestom kupoprodaje; ogranien broj prodavaca i kupaca u nekim delatnostima postojanje duopola (dva prodavca), duopsola (dva kupca), bilateralnih monopola (dva kupca i dva prodavca).