Fotografija U Stampanim Sredstvima Propagande

UNIVERZITET U NOVOM SADU Fakultet tehnikih nauka Grako inenjerstvo i dizajn
Milana Veselinovi
u tampanim sredstvima propagande
Fotograja
Novi Sad, septembar 2005.
Fotograsati znai postrojiti oko, mozak i srce

Henry Cartier-Bresson
DOKUMENTACIJA 1
DOKUMENTACIJA 2
Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande
Sadraj
1. Uvod ................6 1.1 Predmet rada ................6 1.2 Cilj rada ................7 1.3 Nain reavanja problema ................7 2. Nastanak i razvitak fotograje ................8 2.1 Razvoj fotografskih postupaka ................8 2.1.1 Vanije godine u razvitku fotograje ................13 2.2 Kritika fotograje ................15 3. Znaaj i primena fotograje ................27 3.1 Polja primene fotograje ................30 3.1.2 Vrste fotograje prema osnovnom motivu-temi ................39 3.2 Fotograja u tampi ................46 4. Kriterijumi kvaliteta fotograje ................52 4.1 Tehniki faktori ................52 4.1.1 Izbor foto-aparata ................52 4.1.2 Izbor lma ................55 4.1.3 Objektiv. ................58 4.1.4 Snimanje prema raspoloivom svetlu ................63 4.1.5 Snimanje u studiju ................63 4.1.6 Reprodukcija fotograje u tampi ................68 4.2 Estetski kriterijumi ................75 4.2.1 Likovni elementi ................76 4.2.2 Naela komponovanja ................92 5. Realizacija primene fotograje u tampanim sredstvima propagande ................106 5.1 Sredstva propagande ................107 5.2 Primena fotograje u prospektu ................112 6. Zakljuna razmatranja ................120 7. Indeks pojmova ................130 8. Popis literature ................133 9. Prilozi 9.1 CD verzija rada 9.2 Rezultat poglavlja 5
1. Uvod
Kroz vekove, fotograja je dokazala svoj umetniki doprinos. Danas se smatra najpopularnijim umetnikim izraajnim oblikom. Od svog nastanka, jaka je veza fotograje sa slikarstvom - najpre kao pomono sredstvo slikarima, zatim kao alternativa umetnikom portretu. A ta je fotograja nego slikanje svetlom?! Razlika u odnosu na klasinu sliku je u instrumentu: umesto etkice koristi se optika, umesto platna lm. Kao vizuelna umetnost, fotograja podlee kriterijumima koji vae u likovnoj umetnosti ali i postavlja nove kriterijume jer poseduje specinu vizuelnu izraajnost i tehniku, koja je potpuno osamostaljuje u odnosu na likovnu umetnost. Dobra fotograja potovae principe i pravila koja vae za svako drugo likovno delo: jedinstvo, ravnoteu, kontrast i sl. Forma, tekstura, linija - svi ovi (i drugi) elemementi bitni su za dobru fotograju. Ipak, slepo praenje pravila komponovanja nee nuno kulminirati u dobroj fotograji. Pravila treba shvatiti kao vodilje koje e pomoi u dobijanju uravnoteenih snimaka, prijatnih za oko. Naravno, da bi fotograf mogao da ostvari svoje zamisli, mora vladati tehnikom, poznavati njene mogunosti ne bi li uhvatio odreeni prizor koji bi, uz najkrae oklevanje, bio nepovratno izgubljen. Mora biti upoznat sa teorijom i principima nastajanja fotograje. Naravno, ni najskuplja oprema ni detaljne tabele ne mogu zameniti sigurnost fotografa steenu kroz praksu. Izvebano oko lako e u okolini nai zanimljiv prizor a zatim ga zabeleiti. 1.1 Predmet rada Fotograja je vaan deo sveta u kojem ivimo. Bez nje, ne bi bilo slika u novinama i magazinima, Internet bi bio sainjen od suvog teksta, televizija i lmovi bili bi samo san. Fotograja je alat nauke i medicine - od nje zavise rentgenska snimanja, vremenska prognoza, istraivanje svemira. Domen fotograje je irok: u albumima - kao uspomena, u novinama - kao dokument, u ateljeima - kao umetniko delo, na bilbordima - kao sredstvo propagande. Gde god da pogledamo, ne moe se izbei sudar sa fotograjom. Da bi razumeli fenomen fotograje vratiemo se na sam poetak - pregledom razvoja tehnika i tehnologija, sa 6
Heinrich Zille - Devet deaka veba stoj na rukama, pre 1900.
Henry Cartier-Bresson, 1932.
posebnim osvrtom na polemike koje je pojava fotograje izazvala. Zatim emo se upoznati sa tehnikim zahtevima i estetskim kriterijumima kojima fotograja podlee i kojima fotograf, urednik fotograje, graki inenjer i ostali lanovi tima treba da tee. U nastavku, upoznaemo se sa poljima primene fotograje uopte, sa posebnim osvrtom na njenu primenu u tampi i znaaj fotograje kao ilustracije u grakim proizvodima, naroito tampanim sredstvima propagande. 1.2 Cilj rada Ogroman je uticaj fotograje, kao sredstva izraavanja, na nau svest. Kao takva, fotograja treba u oveku da izazove oseanje prijatnosti svojom skladnou. Da bi se to postiglo, foto-dizajner mora veto upotrebiti likovnograke elemente koji mu stoje na raspolaganju, uz primenu estetskih principa. Naalost, u savremenom drutvu, kada je osnovni moto vreme je novac, malo ko gubi vreme na smiljen dizajn. Na taj nain, oblikovanje gubi svoju drutvenu komponentu. Uloga fotograje nije samo u plasiranju proizvoda. Kao sredstvo vizuelne komunikacije, ona treba da humanizuje drutvo, da obrazuje i da unapreuje opti nivo kulture. Zadatak je kreativnog tima da ne dozvoli plasiranje estetski nakaradnih fotograja (kao izraajnog sredstva). Zato je od vrhunske vanosti sposobnost kritike fotograja - ocenjivanje kroz likovne elemente i ispunjenje tehnikih kriterijuma kvaliteta. Osnovni cilj rada je istraivanje primene fotograje kao sredstva vizuelnih komunikacija u tampanim medijima. Za realizaciju ovog osnovnog postavljenog cilja, potrabno je predstaviti niz znaajnih elemenata fotograje kao izraajnog sredstva. Jedinstvo tuh elemenata e se pokuati predstaviti realizacijom u konkretnom grakom proizvodu - prospektu. 1.3 Nain reavanja problema Primenom iznetih injenica - uticaja likovnih elemenata, pravila oblikovanja i praktinih primena pri snimanju postiu se kvalitetne fotograje, koje je mogue primeniti u okviru foto-dizajna, u ovom sluaju prospekta. Eksperimentalno e biti izraen odreen broj fotograja i praktino prikazana njihova primena kao ilustracije u likovno-grakom obikovanju - foto-dizajnu. Da bi se ovo uspeno ispunilo, potrebno je predstaviti razvitak fotograje, polja primene i dati tehnike i estetske kriterijume kvaliteta fotograje. 7
2. Nastanak i razvitak fotograje

2.1 Razvoj fotografskih postupaka
Sutina fotografskog postupka zasniva se na napravi poznatoj od antikih vremena, poznatoj kao camera obscura, odnosno mrana komora. Ova prva kamera bila je konstruisana kao zatvorena kutija sa otvorom na jednom zidu - kutija bi se usmerila ka objektu ija se slika eli dobiti, kroz otvor bi prolazili zraci svetla reektovani sa predmeta a na naspramnom zidu kutije projektovala bi se slika, obrnuta i izvrnuta. Istorija beleenja svetlou je pria o razliitim pristupima i stalnom nepretku tehnlogije. Ukljuuje snimke istorijskih dogaaja, primenu u nauci i fotograje sa umetnikim ambicijama. U Kini su pre 3000 godina bili poznati osnovni principi projekcije pomou kamere obskure. Poetkom prolog milenijuma arapski naunici su se sluili nekom vrstom primitivne kamere obskure za posmatranje enklitike (pomraenja) Sunca. Prvo teorijsko objanjenje tih pojava dato je u antikoj Grkoj, kod Aristotela ispitivanjem optikih principa, iz 4. veka p.n.e. Najstariji ilustrovani prikaz kamere obskure dao je holandski lekar i matematiar Rajner Gema-Frizius (Reiner GemmaFrisius) 1544. godine. Znanja o prirodnim fenomenima, zaeta u starom svetu i uobliena u antici, tokom srednjeg veka su preko Arapa dospela u paniju i, docnije, preko vizantijskih monaha u Italiju. Tako su postala dostupna zapadnom svetu. Oko 1500. godine kameru obskuru opisao je Leonardo da Vini i skicirao u obliku sanduka sa otvorom. Milanski lekar Girolamo Gardano (1550.) uneo na otvor kamere obskure dvostruko ispupeno (bikonveksno) sabirno soivo, kakvo se ve od 11. veka upotrebljavalo kao uveliavajue staklo. Giovani Batista dela Porta je 1558. objavio preporuku kako da umetnici upotrebe kameru obskuru kao pomo kod crtanja predela ili arhitekture. Venecijanski plemi Danielo Barbaro (1568.) zapazio je da manji otvor na kameri obskuri donosi otriju sliku. /23a/ U doba renesanse u otvor je postavljeno soivo, kako bi se poveala otrina slike ali i smanjili gabariti kutije. I tako, u 17-om veku se veliina kamere smanjila na veliinu male, lako prenosive kutije; u to vreme, najvie su je koristili
Ivan Jankovi - To the light
Prvi publikovani prikaz kamere obskure iz 1544. godine
Nacrt kamere obskure o optici koji je dao ovani Batista dela Porta iz Napulja
slikari za iscrtavanje kontura pri poveanju/smanjenju crtea, projektovanjem slike na navoten papir ili mutno staklo. Jo 1604. godine italijanski istraiva Angelo Sala uoio je da odreeni slojevi srebra crne pod uticajem suneve svetlosti. Problem je bio kako zadrati sliku koja je vremenom bledela. Trebalo je da proe jo dva veka i dosta eksperimenata da bi francuski pronalaza i fotograf Joseph Nicephore Niepce izradio prvu fotograju, 1826., iako razliitu od one koju danas poznajemo. Kako nije bio vet crta, Nips je radio na postupku kojim bi prenosio bakroreze na litografski kamen. Ubrzo, napustio je litograju i nastavio sa metalnim ploama i papirom. Znao je da odreena vrsta asfalta poseduje sposobnost otvrdnjavanja pod uticajem svetlosti; topio bi ga u lavandinom ulju kao specinom rnajsu a zatim ovu smesu naneo na cinkani lim. Preko toga bi postavio crte, prethodno nauljen kako bi postao providan. Uticajem svetla, asfalt bi otvrdnuo na osvetljenim mestima, koja odgovaraju belinama originala/crtea. Neosvetljene delove ispirao bi uljem lavande, sve do cinkane ploe. Jetkanjem bi dobio udubljenja u kojima bi se slegla tamparska boja i tako nastala kopija verna originalu. Ovaj postupak Nips je nazvao heliogravura, prema grkoj rei helios za sunce i francuskoj gravure za rezbariju. Izradio je nekoliko takvih heliografskih ploa, ali je ubrzo osmislio novu primenu ovog postupka plou bi uvrstio u unutranjosti kamere obskure, soivo bi usmerio kroz prozor ka dvoritu i ostavio je tako itav dan. Kada bi izvadio tako osvetljenu plou i isprao lavandinim uljem, mogla se raspoznati slika krovova i dimnjaka. Da bi skratio vreme ekspozicije i popravio kvalitet slike, nastavio je sa eksperimentima, ovoga puta sa bakarnom ploom oslojenom srebrom. U ferbuaru 1827. Nips prima pismo Luisa Dagera (Louis Daguerr) koji je takoe radio na konzerviranju optikih slika i, dve godine kasnije, sklapaju partnerstvo. Zajedniki rad, naredne 4 godine, prekinut je Nipsovom smru 1833. godine. Dager nastavlja sa ispitivanjima i, konano, 7. januara 1839. predstavlja svoj rad Francuskoj akademiji nauka. Ova godina uzima se kao godina nastanka FOTOGRAFIJE. Francuska vlada odluila je da pronalazak ne patentiraju ve stave na raspolaganje svima. Dagerotipiomanija se irila Evropom otvaraju se foto-ateljei a narod je pohrlio da naini porodini portret. Cena se kretala od 2$ za standardnu fotograju (1/6 ploe), 15$ za portret preko cele ploe pa sve do 50$ za posebne formate. Po elji, dagerotipija je mogla biti i runo bojena.
Joseph Nicefore Niepce - Pogled kroz prozor na Le Gras, 1826. Prva fotograja
Luj Dager - Mrtva priroda u ateljeu umetnika, 1837. Najstariju ouvanu dagerotipiju jasno obeleava uticaj slikarstva. Pomou posebne rasvete u studiju, Dager je mrtvu prirodu pretvorio u bogatstvo senki i tekstura
Aparat za degerotipiju iz 1839.
Aparat za degerotipiju iz 1851.
Dager je, ustvari, reio vekovni problem kako ksirati sliku s obzirom na svetlost. Otkrio je da natrijum tiosulfat (dananja ksirna so) rastvara srebrne slojeve osetljive na svetlost pre nastanka slike, ali posle toga ne. Tako je mogao eksponirati oslojene ploe te ih, pre no to svetlost ponovo padne na njih, umoi u rastvor ksirne soli i sprei dalje delovanje svetlosti. Sem u postupku ksiranja, dagerotipija se potpuno razlikovala od moderne fotograje. Da bi postala osetljiva na svetlost, ploa se u aparatu polagala posrebrenom stranom dole preko posude sa kristalima joda. Eksponiranjem u aparatu na ploi bi se stvorila latentna slika, koju je tada potrebno razviti i ksirati. Za razvijanje se ploa morala posrebrenom stranom dole postavljati u drugu kutiju na ijem se dnu nalazila posuda sa ugrejanom ivom. Kao rezultat reakcije osvetljenih zrna srebro jodida sa ivinim parama, na eksponiranim mestima se stvaralo jedinjenje amalgam. Sjajni amalgam bi davao svetle delove slike. Suprotno, na neosvetljenim mestima nije dolazilo do ove reakcije pa bi se, nakon uklanjanja srebra, tu pojavila ista crna metalna ploa. Osoba koja je posmatrala sliku bi, zavisno od ugla pod kojim gleda plou, video ili kao pozitiv ili kao negativ ili kombinaciju obe. Za ksiranje, koristio se rastvor soli. Ovako nainjene ploe bile su osetljive na dodir i svetlost pa su se uvale u specijalnim ramovima (ispod stakla). Otrina slike i raspon tonova i danas ude. Fine nijanse potiu upravo od stepenastog sastava amalgana koliina ive bila je proporcionalna koliini svetlosti koja je pala na plou. Na ovaj nain, svetli delovi slike dobijaju neobian sjaj dok neosvetljeni delovi ploe, tamna mesta, ostaju mat.i Ipak, kombinacija primitivnih soiva i slabo osetljivog matreijala zahtevala je ekspoziciju dugu 20 minuta, ak i pri jakom sunevom osvetljenju. Zato su dalja usavravanja ila u tom pravcu. Paralelno Dageru, engleski plemi i uenjak William Henry Fox Talbot radio je na unapreenju aparata ali i materijala. Koristio je ni pisai papir natopljen rastvorom soli i vode i premazan rastvorom srebro nitrata, na koji bi zatim postavio predmet i dobijao negativ sliku. Zatim bi negativ postavio preko novog osetljivog lista, poklopio staklenom ploom i ostavio da deluje svetlost; ovaj postupak je danas, gotovo neizmenjen, poznat kao kontakt-kopija. Ovu metodu Talbot je primenio na sliku u foto-aparatu. Svoj rad je 25. januara 1839. predstavio britanskom Kraljevskom Institutu, kao pozitiv-negativ postupak, ali su rezultati ocenjeni kao nepotpuni. Nastavlja da radi na skraenju ekspozicije i sledee godine prikazuje visokoosetljivi negativ materijal koji
Fotograje pokazuju kako se, zavisno od ugla pod kojim se posmatra, dagerotipija vidi kao pozitiv ili kao kombinacija pozitivnegativ
Nepoznati fotograf - Porodini portret, oko 1850.
W. H. F. Talbot - Lace, 1844.
10
daje latentnu sliku na papiru, a vidljivu nakon razvijanja. Ovaj postupak nazvao je kalotipija, od grkih rai kalos za lepo i typos za otisak. Svoj pronalazak je patentirao, 8. februara 1941. Za razliku od dagerotipija, koje su predstavljale unikat, kalotipije su se mogle umnoavati. Iako njihov kvalitet daleko zaostaje za preciznou i bogatstvom detalja jedne dagerotipije, ipak one imaju svoj arm i prednost jer na hartiji nema reeksija koje inae unitavaju likovni efekat dagerotipija. Naime, fotograje dobijene na ovaj nain odlikovale su se mekim linijama i toplim tonovima (nasuprot dagerotipijama), kao posledica niti papira koje su zadravale deo svetlosti. Mnogi fotogra su svesno koristili ovaj efekat da bi stvorili slikovite fotograje, naroito kada snimaju mrtvu prirodu, pejsae ali i portrete. Prvi ateljei koji koriste talbotipiju pripadaju slikarima, i ovi doteruju loe pozitive bojama i ulepavaju ih. /1/, /24c/ Talbot je svoj rad usmerio i ka usavravanju fotoaparata. Kako bi smanjio vreme ekspozicije, ugradio je u kameru mikroskopska soiva male ine daljine. Na taj nain pojaano svetlo omoguilo je skraenje vremena ekspozicije na pola sata, a svetlo koncentrisano na malu povrinu smanjenje gabarita aparata. Neki od aparata bili su drvene kutije ivica samo 6 cm, pa su dobile popularan naziv miolovke. Nedostatak ovako sitnih aparata bila je ograniena veliina fotograje (25 x 25 mm), poto jo nije bilo poznato uveanje slika. /1/ U nastavku, dat je pregled bitnijih dogaaja u tehnikom razvoju fotograje, po godinama. 1847. Klod Feliks Nips predloio staklenu plou kao nosa emulzije - albumen postupak 1850/51. Frederik Skot Arer otkrio kolodijum postupak mokre ploe 1855. Dejms fotograje Klerk u boji, Makvel postavio na principu aditivne osnove sinteze
W.H. F. Talbot - Cloisters, 1843
Rekonstrukcija Talbotovog foto-aparata. Da bi umanjio gabarite aparata, Talbot je ugradio mikroskopska soiva - svetlost bi se skupljala u maloj povrini i na taj nain pojaavala, ime je obezbeeno krae vreme ekspozicije
1859. Dejms Klerk Maksvel ostvario prvi snimak u boji kroz ltere kojima se izdvajaju 3 osnovne boje, svaka boja se eksponira na poseban negativ 11
1871. Dr Riard L. Medoks izradio suve ploe sa emulzijom na bazi elatina 1874. Liverpool Dry Plate Co. zapoinje proizvodnju ploa sa elatinskom emulzijom; ovim je omoguen fotoamaterizam 1888. Dor Istmen lansirao poznatu marketinku poruku: Vi pritisnite dugme - mi emo uraditi ostalo; kompaktan aparat konstruisan za roll lm 1888. Celuloidni, eksibilni lm 1906. Prvi panhromatski lm 1924. Prvi foto aparat za trenutne snimke Ermanox, pod sloganom ta vidi, moe fotograsati 1928. Kodakov kolor lm, Kodakolor 1935. Prvi slajd lm u boji, Kodachrome 1937. Kinegzakta generalno prihvaena kao prvi 35 mm reeksni (SLR) aparat sa trailom 1938. Dvooka reeksna kamera Kontaeks. Prvi aparat sa ugraenim svetlomerom 1947. Dr Edvin Herbert Lend i prvi polaroid, model 95 1978. Polaroid SX-70, prvi reeksni aparat sa autofokusom 1981. Sony MAVICA (MAgnetic VIdeo CAmera) video-kamera, pretea digitalnog foto-aparata 1987. Pojavljuje se prvi digitalni foto-aparat - Canon RC-760
Kodak reklama iz 1889. godine
Kinegzakta iz 1937. godine
12
1996. Nikon F5, prvi aparat koji pri merenju svetla uzima u obzir i boju objekta - 3D MATRIX meri osvetljenost po dubini prostora (blicem i do 5m) /3/, /23b/, /23c/ 2.1.1 Vanije godine u razvitku fotograje Fotograja je vremenom menjala svoju namenu u poetku, kao pomono sredstvo umetnicima, pa kao uvar od zaborava (porodini portreti), dokument (u novinama), pa kao element propagande (oglas, reklama, katalog, prospekat) i vizuelnih komunikacija (plakat). U nastavku je dat kratak pregled dogaaja koji su, na neki nain, bitni, i pomenuti znaajniji fotogra pioniri u nekoj od oblasti fotograje. 1844. Prva knjiga ilustrovana fotograjama The Pencil of Nature Vilijama Talbota; knjiga je sadrala 24 ploe (kalotipije) 1853. Ustanovljen asopis Kraljevskog fotografskog drutva 1854. Prvi broj Britanskog urnala za fotograju 1854-55. Roder Fenton, kao prvi foto-reporter, snima Krimski rat 1867-75. Timoti OSalivan snima dokumentarne fotograje dovedene do kreativnih kreacija
Julia Margaret Cameron - Sadness
Pencil of Nature
1863-75. Dulija Margaret Kameron; portretna fotograja sa umetnikim ambicijama u stilu prerafaelista 1872. Edvard Mejbrid snima prve fotograje pokretnih objekata 1880. U New York Daily Graphic, posredstvom kliea reprodukovana fotograja 1897. Prva autentina fotograja u dnevnom listu dobijena primenom rastera, u njujorkom Tribune-u
Edvard Mejbrid - Konj u galopu, 1878.
13
1897. Ser Bendamin Stoun osniva Nacionalno drutvo za fotografsku dokumentaciju 1910. Fotograje Luja Blerioa posle preletanja Lamana 1916. Pejzaista Ansel Adams nainio prve fotograje 1921. Nadrealista Men Rej nainio prve radiograme 1924/25. Primena Ermanoks i Lajka aparata oznaila je novu eru u fotournalizmu 1929. Bil Brant, uveni britanski fotograf, i Man Rej, nadrealista, vode zajedniki atelje 1933. Paris de nuit, autor je Brasai (ula Hala). Impresivne slike pariskog nonog ivota, snimljene aparatom Fohtlender formata 6 x 9 cm 1936. Bil Brant izdaje knjigu The English at Home - seriju dokumentarnih fotograja 1952. Henri Kartije Breson izdao svoju prvu knjigu: Odluujui momenat 1963. Pireli kalendar, nov pristup u dizajniranju kalendara 1969. 20. jula Armstrong i Oldrin sa foto opremom spustili se na Mesec 1999. Izdata najskuplja knjiga sa fotograjama Sumo (Rvai). Kotala je 3000 DM. Teine je 30 kg, ima 480 strana, formata 50 x 70 cm 1999. Astronomske cene fotograja - fotograja Men Reja prodata je (Kristijevoj aukcijskoj kui u Nju Jorku) za 550.000 $, a jedan pejza fotografa Gistava L. Greja prodat je za ak 750.000 $ /3/, /23b/
Brassai - Prostitute, 1933. Man Ray - Solarized Portrait
Ermanoks i Lajka
Bill Brandt - Going home, 1937.
14
2.2 Kritika fotograja

Podrazumeva ocenjivanje i analizu tehnikih i estetskih aspekata fotograje. Fotograja, kao celina, bie prijatna za oko samo ako je postignuta potpuna usaglaenost svih elemenata - kako tehnikih, tako i likovnih. Znai, dobar fotograf mora poznavati tehnike fotograje ali i biti upoznat sa delovanjem elemenata pri oblikovanju/ komponovanju. Istorija foto-kritike je sloena meavina istraivanja injenica i analiza medijuma koji je jo uvek edo slikarstva a ipak je dostigao visok nivo prenjenosti, sa ogromnim uticajem na nau percepciju. Od svog nastanka, fotograja je bila objekat razliitih istorijskih analiza i krtitikih debata. Polemike su se esto vodile (i jo uvek se javljaju) oko fotografskog reprodukovanja stvarnosti. Stavovi su podeljeni: da li je fotograja isto mehaniko prepisivanje ili zamena za slikarstvo? injenica vernog reprodukovanja prizora iz ivota posala je centar mnogih izvataja i ocenjivanja. Najraniji uspeli snimci uvani su kao objekti od vrhunske vanosti, u vidu albuma. Ovakvi albumi, esto unikatni sastavljani od strane pojedinaca, fotografa ili fotoudruenja ine kljunu dokumentaciju estetskih i tehnikih standarda. Pregled... Istraivai i istoriari doprineli su dugoj listi radova iz istorije i razvoja fotograje, opisujui tehniki i umetniki razvitak. S druge strane, i kritiari i fotogra borili su se sa sloenim zadacima estetskim, sociopolitikim i lozofskim. Meu najimpresivnije komentare estetskih i sociolokih pitanja koje je fotograja pokrenula, ubraja se esej ledi Elizabet Istlejk Fotograja, objavljen 1857. Esej obuhvata krtku istoriju medija i tehnikih uslova, ali i kritiki pogled - poreenje fotograje sa konvencionalnim vizuelnim medijima i posledice pojave novog sredstva komunikacije. Kada je 1860. godine fotograja ulazila u svoju treu deceniju, fotogra su ve mnogo nauili o svom mediju. Dodue, jo se nije mogla odrediti uloga fotograje u svetu, no mnogi su se vrhunski fotogra isticali u jednom od etiri velika podruja fotograji graevina i pejsaa,
Umetniki aparat, London Stereoskopic
15
u reportai, u portretu ili u fotograjama koje e delovati poput slikarskog platna. U nastavku, dat je pregled najznaajnijih stvaroca i autora-kritiara. Portret Slikani portret dugo je bio privilegija viih drutvenih slojeva; sa izumom fotogragje, lake i jeftinije mogla se zadovoljiti ova drutvena potreba. Mnogobrojni slikari minijaturnih portreta, tokom etrdesetih godina postaju portretni fotogra. /21/ Sada vie nije bilo neugodnosti poziranja sve bi bilo brzo zavreno. Ipak, biti portretist u dagerotipskom razdoblju bio je teak posao - istovremeno je trebalo biti hemiar, snimatelj i umetnik. I model je morao da podnese rtvu - esto je trebalo sedeti nepomian i due od 15 minuta na jakom suncu (kako bi slika ostala zabeleena na niskoosetljivoj emulziji). Nova fotografska tehnika, dagerotipija, inila se prikladna upravo za izradu portreta, pojedinanih i porodinih. U rukama nekolicine oseajnih fotografa, portret-fotograja se razvila u jedan od najuspenijih i najomiljenijih oblika novog medija. Fotograja vie nije bila umetnost za priviligovane - postala je narodna umetnost, dostupna milionima ljudi. Ovu demokratsku tendenciju pozdravio je i londonski Photographic News, 1861.: Fotografsko portretisanje je najbolja strana lepih umetnosti za mase koju je do sada izumela ovekova ingenioznost. Ono je u tom smislu izbrisalo mnoge uskogrude razlike u rangu i bogatstvu, tako da siromah
Talbot - Asleep
Nepoznati fotograf - Portret gospoe Kije Sevol i porodice, oko 1840. Fotograja sadri detalje verne prirodi, karakteristine za dagerotipije. Najmlae dete nije moglo mirovati 20 minuta pa je mutnih obrisa; ostali likovi su otro ocrtani
16
koji ima samo nekoliko ilinga moe da narui isto tako savren portret svoje ene ili deteta kakav je ser Tomas Lorens naslikao za najslavnije suverene Evrope. Kao i za slikani portret, ista pravila vae i pri fotograsanju. Fotogra-portretisti pridravali su se preporuka datih u slikarstvu 18. veka. Neki od najlepih portreta u analima fotograje snimljeni pomou mokrih kolodijumskih ploa. U uslovima ateljea i u rukama iskusnog fotografa mokra je ploa mogla uhvatiti atmosferu, zamrenu igru svetla i senke, teksture i detalje. Za glumce, politiare i ostale javne linosti, bilo je naroito vano da postoji negativ, kako bi se mogao izraditi neogranien broj kopija. U Americi i Evropi neki su fotogra, poput Bredija i Nadara, upravili svoje objektive ka nekim od najpoznatijih linosti svog vremena. Kritiar Nadarove izlobe odrane 1959. kae: Grupe portreta koje je izlagao u svom Panteonu, slike su naeg vremena, nae generacije. Domije razmilje... Koro se smeka... te fotograje su jedan irok pogled, a fotograf ima pravo da se nazove umetnikom! Ono to je odlikovalo Nadarove portrete je psiholoki pristup - umeo je da osobi koju snima prilagodi osvetljenje ali i kompoziciju, na njegovim fotograjama uvek je sam lik dominantan. Snimao je frontalno, upotrebljava troetvrtinski stav tela, dvnevno osvetljenje i jednostavnu tamnu pozadinu. /21/ U Engleskoj je Julia Margaret Cameron, jedna od najzanimljivijih linosti u istoriji fotograje, stvorila portrete i alegorijske prizore kakvi su odgovarali viktorijanskoj sklonosti za anegdote i romantine scene. Njen portret Dona Herela smatra se najboljim fotografskim portretom ikada snimljenim. Svoje fotograje nije naknadno retuirala ni uveavala. Njeni radovi izlagani su na godinjim izlobama Londonskog fotografskog drutva ali i u veim evropskim gradovima. Kritika je bila podeljena po pitanju umetnike vrednosti njenih dela - dok su jedni hvalili fotograje raene u prerafaelistikom stilu, drugi su osporavali kvalitet smatrajui ih aljkavim i neurednim manipulacijama. /21/ Koristei Rembrantovsko osvetljenje (osvetljeno 3/ 4 lica) i bogate draperije kako bi postigao specinu atmosferu, Antoan Adam Salomon jo jedan je u nizu portretista 19. veka. Njegove fotograje fascinirale su le Lamartina, dotad protivnika fotograje, da izjavi: Nakon divljenja portretima ulovljenim u jednom prasku suneve
Nadar(Gaspard Felix Tournachon) Sarah Bernhardt (1859.)
J. M. Cameron - Herschel
Antoine-Samuel Adam-Salomon - Le prince imprial, ls de Napolon III
17
svetlosti od Adama Salomona, emotivnog skulptora koji se bavi slikarstvom, mi ne moemo dalje biti protiv fotograje - ona je umetnost! Ona je vie nego umetnost, ona je udo u kome umetnik sarauje sa Suncem. /21/ Linosti iz engleskog visokog drutva ali i (lmske) umetnosti portretisao je engleski scenograf i kostimograf Sesil Beton (Cecil Beaton). Tridesetih godina 20-og veka izdao je kolekciju Knjiga lepote (Book of Beauty), a 1968. retrospektiva njegovih dela izloena je u Nacionalnoj galeriji portreta u Londonu. Ovo je, ujedno, i prva izloba posveena fotografu. Jo jedan legendarni portretista je Arnold Newman. Njuman je razvio specini stil portretisanja koji ga je nainio svetski poznatim. Raskrstio je sa tradicionalnim, tradicionalnim nainom snimanja portreta, baziranim na slikarstvu, gde je itava slika koncentrisana na lice a okolina je ukljuena samo kao pozadina. Prema Njumanu, drutveno, profesionalno ili privatno okruenje subjekta sastavni su deo osobe tako da je ono osnovna komponenta portreta. Ovaj vizuelni koncept kritiari su nazivali ambijentalni portret. /20/ Kraljem portreta smatra se Yousuf Karsh, slavan po portretu erila, objavljenoj 1941. na naslovnoj strani asopisa Life. Konstituisao je novu formu, koja bi se mogla nazvati meta-ikonograjom - stvaranje ikona od ikona, poznatih linosti. Radei sa kontrolisanim svetlom, u uslovima studija, on prouava zionomiju linosti, ne da bi otkrio ve da bi izrazio karakter i njihove javne fasade. /20/ U naoj zemlji, jedan od prvih pionira u oblasti portretne fotograje je Anastas Jovanovi. Kao promuuran i realan duh, ovek koji je umeo da pronicljivo sagleda sutinu stvari, Anastas je odmah povezao svoje potrebe za likovima popularnih savremenika sa dagerotipijom, koja bi mu omoguila da do njih na lak nain doe. Nemo da se dagerotipije koriste za litografske likove, verovatno je uzrok da se Anastas prestao njome baviti. Jedan od dokaza je i to to su se u njegovoj zaostavtini ouvale mnogobrojne talbotipije, fotograje i stereosnimci, a nema nijedne dagerotipije. Anastasu je talbotipija verovatno, mnogo vie odgovarala zbog prenoenja na kamen i on je ve 1847. godine napravio jedan od svojih najuspelijih talbotipskih portreta - vladiku Petra PetroviaNjegoa. Kroz atelje Anastasa Jovanovia je proao ogroman broj najpoznatijih Srba toga doba. Zahvaljujui njegovoj kameri svi oni su ostavili za potomstvo svoje
Cecil Beaton-Coco Chanel, 1937.
Jusuf Kar - Vinston eril, 1941. Fotograja koja je Kara uinila svetski poznatim, jer je eril snimljen bez svoje prepoznatljive cigare
Anastas Jovanovi - Petar Petrovi Njego, 1851.
18
verne likove. Deo ovih talbotipija predstavlja inkunabule ne samo fotograje, nego i celokupne srpske umetnosti. Anastas Jovanovi je bio profesionalni litograf ali nikada nije bio komercijalni fotograf. /24c/ Fotograja kao dokument Prve dokumentarne fotograje objavljene u novinama bile su dagerotipije koje su prikazivale londonsku sirotinju, za potrebe jedne socijalne studije. 1877. Don Tompson izdaje Ulini ivot u Londonu, dokumentarni prikaz siromanih slojeva graana. Svaka fotograja bila je proparaena lankom o ivotnim i radnim uslovima modela. Jakob A. Ris, policijski reporter New York Tribune-a, ukazuje drutvu na obaveze prema siromanima serijom fotograja snimljenih izmeu 1887. i 1892. Njegov rad je ispunio misiju probudio je svest Njurorana i naterao guvernera da preduzme niz socijalnih reformi. 1897. ser Bendamin Stoun osniva Nacionalno drutvo za fotografsku dokumentaciju, sa ciljem ouvanja dokumenata o starim engleskim manirima i obiajima za koje se bojao da e izumreti. Upravo ovakav gest govori o jo jednoj funkciji fotograje da nemo svedoi o prolim vremenima. Sociolog i bivu uitelj, Lewis W. Hine, fotograju je koristio kao sredstvo u borbi protiv nepravde. U saradnji sa NCLC (National Child Labor Committee) nastojao je da skrene panju vlade i javnosti na izrabljivanje dece. Njegov rad mogao bi se smatrati prvim primerom foto-prie; i sam je denisao svoje fotograje kao fotointerpretaciju i dokumentaciju ljudi. /23n/ Poduhvat koji e ostati zapamen u istoriji fotograje je akcija pomoi amerikim farmerima 1935. U svrhu propagiranja akcije, snimljeno je oko 150.000 fotograja, koje se i danas smatraju najznaajnijim humanim svedoenjima. Jo jednom, fotograja je spojila dokument i umetnost. U to vreme, fotograja postaje centar znaajnih lozofskih i kritikih analiza. U veini sluajeva, fotograje su promovisane kao nosioci socio-politikih poruka, nezavisno od vizuelnih kvaliteta. Reakcije umetnikih kritiara i estetske analize suoile su se sa novim aspektom fotograje politikim izrazom. Poznat je sluaj kada su urednici Lajfa odbili Kertesove
Ser Bendamin Stoun - Rudar u Vorkesteriru, 1896. Fotograja pokazuje nastojanje fotografa da dokumentuje tadanji ivot u Engleskoj. Na taj nain, Ser Bendamin Stoun ostavio nam je neprocenjivu hroniku obiaja i navika svog doba
Lewis W. Hine - Nedeljno popodne, nekoliko raznosaa novina vraa nedeljne novine, 1909. Svaki deak predstavljen je kao individua, svaki sa osobenim izrazom i govorom tela. Svi su postrojeni u liniju ali nije vidljiv ni poetak ni kraj reda kako bi se sugerisala brojnost.
Ben an - Farmeri, 1935.
19
fotograje, po njegovom dolasku u SAD 1937, jer su suvie govorile. Reportae Anrija Kartijea-Bresona (Henri Cartier-Bresson) i dramatini prikazi Roberta Kape (Robert Capa) iz 40-ih godina prolog veka uspostavljaju reportanu fotograju kao umetniku formu. Andre Friedmann, poznatiji kao Robert Capa (od 1933.), jedan je od najpoznatijih ratnih reportera. Uvek se pridravao pravila da fotournalista mora biti u centru zbivanja, kako bi fotograja izvrila uticaj na posmatraa. Njegova sposobnost da skoncentrie nasilje, patnju, strah od smrti i destrukciju u jednu fotograju, nainili su ga majstorom fotograje. Iako prikazuju ratnu zonu, njegove fotograje su ustvari dokument protiv rata, nepravde i ugnjetavanja. U njegovu ast, od 1955. (godinu dana nakon njegove smrti) dodeljuje se Zlatna nagrada-Robert Kapa. /20/ Bresonove fotograje vie su socijalnih tema - prizori izdaje i odmazde u Drugom Svetskom ratu, ekspedicija za Meksiko, reportae iz Burme, Pakistana, Rusije, Kanade itd. Uvek je koristio pun format Lajke (Leica), govorei da je ona produetak ne samo oka nego srca i, jo vie, mozga. Forme su proiene - potinjava linije, teksturu, pokret i valer celini. Nije dozvoljavao da se njegove slike reu i prekrajaju, da se menja karakter unutranje geometrije; to bi znailo da je ceo posao oko snimka zavren u trenutku snimanja. Najvei broj njegovih fotograja su zateena stanja, ali gotovo uvek je vidljiva sklonost ka stvaranju metafora. Bio je fasciniran ljudima, pojavama, samim ivotom. Umeo je da kroz jedan jedini kadar prikae sutinu nekog prizora. Taj deli sekunde u kome se sve sloilo, on je jo 1952. godine - u svojoj prvoj knjizi - nazvao odluujui trenutak. Ta denicija se uzima kao osnova jednog stila popularno nazvanog lajffotograja. Njegova sposobnost da uhvati odluujui momenat, precizno oko za kompoziciju, metodi rada i knjievni radovi o teoriji i praksi fotograje nainili su ga legendom foto-urnalizma, ali i najuticajnijim fotografom 20. veka.
Robert Capa - Smrt vojnika lojaliste, 1936. Jedna od prvih fotograja Roberta Kape postala je jedna od njegovih najpoznatijih. Fotograja je snimljena u trenutku kada je vojnik pogoden metkom, prikazuje trenutak smrti.
Hernri Cartier-Bresson - 1949.
Svi zavisimo od foto-urnalista svaki dan. Sve vie je foto-urnalista videograf umesto fotograf, ali i dalje on pria priu slikom umesto reima. Iako izvori vesti kao CNN izvetavaju bre, mi i dalje kupujemo dnevne novine i itamo detalje. Posao foto-urnaliste je da uveri da je
Nick Ut (Huynh Cong), 8. jun 1972.
20
vest istinita. Suprotstavljene strane e priati priu, svaka branei svoj stav dok e fotograja doprineti da italac sam zakljui ta je istina. Fotogra koji rade za novine moraju shvatiti da njihov posao nije samo da snimaju i budu plaeni - oni podravaju poverenje javnosti koje ne sme biti iznevereno. Etika mora biti prva i najvanija misao foto-urnaliste. U suprotnom, novine se pretvaraju u tabloide koji se itaju samo radi zabave. Fotograje ukraavaju ili unitavaju papir na kojem su odtampane. Samo je Wall Street Journal preiveo sve ove decenije bez fotograja. U SAD-a, fotournalizam je jedan od poslednjih bastiona slobode koji se odrao do danas. Zatiena Ustavom, sloboda govora i izraza jedna je od najosporavanijih (dozvoljenih) prava. /23c/
Fotograja kao imitacija slikarstva Odnos izmeu fotograje i slikarstva nije bio skladan. Slikari su, dodue, koristili fotograju kao praktinu pomo pri crtanju prirode, ali za veinu slikara fotograja je bila tek mehaniki postupak, nesretno pastore, koje u najboljem sluaju moe biti samo sluavka prave umetnosti. ini se da su i mnogi fotogra delili to miljenje grupa engleskih fotografa koristila je fotoaparat za ropsko oponaanje tada omiljenog slikarskog stila impresionizma. Slikarski fotogra, kako su ih nazivali, izraivali su u svojim radionicama vlastiti svet, prema slikarskom platnu kao idealu. /1/ Kritiari nisu blagonaklono gledali na ovu novu umetnost jer se savrenstvo ne moe postii i imaginacija je zamenjena prisustvom injenice (The Athenaeum asopis). Problem je bio - gde svrstati fotograju? Jer, ona je istovremeno i nauka i umetnost i tehnika - mehanika umetnost. Smatrajui stalno ponavljanje portreta, pejsaa i mrtve prirode monotonim, kritika je zahtevala teme koje bi zapalile matu, pouavale, proiavale i oplemenjivale. Tako nastaju lirske, alegorine kompozicije, sastavljene iz vie negativa - poinje trend pravljenja fotograje. /10/ Podvojenost kritike u pogledima na ovu novu umetnost naroito je bila izraena u Francuskoj i Engleskoj. Francuski pesnik i kritiar Bodler gleda na fotograju kao na pokornog slugu umetnosti i
Robert Capa Iskrcavanje saveznika na obale Normandije 6. juna 1944.
Nepoznati autor i Z.O.Dominik Engr Groca Hausonvil, 1842. uvena slika Engra i fotograja koja je posluila kao skica
Luj Lumijer - Devojka sa suncobranom, 1907.
21
nauke ali nikako kao umetnost. S druge strane, cenjeni slikar Een Delakroa podravao je fotograju - sakupljao je fotograje ali i sam izraivao dagerotipije, kao predloke za svoje slike. U Engleskoj, Robert Hant u popularnoj Raspravi o umetnosti, iz 1841., daje prednost tehnikom aspektu fotofraje nad estetskim. /21/ Najraniji izlaga umetnike fotograje bio je J.E. Mayall. On je 1845. napravio seriju fotograja (dagerotipija) kao ilustracije za Oena. est godina kasnije, na Svetskoj izlobi u Londonu prikazuje seriju pod nazivom Dagerotipija kao ilustracija poezije i oseanja. I sam se bavio kritikom - aprila 1847. napisao je dva lanka u asopisu The Athenaeum gde je opisao ideje o upotrebi valera i svetlo-tamnog u dagerotipiji. Piktorijalizam je verovao da ista fotograja, suvie perfektna, puna detalja, smeta izraavanju line impresije. Originalni negativ se smatrao samo osnovom za sliku koja ima da nastane tek kroz manipulacije prilikom dobijanja pozitiva. Tek tako dobijena slika se smatrala za kreaciju i linu zamisao autora. Zato su i upotrebljavane tehnike plemenitih postupaka - gumitipije, pigmenta, bromotipije - jer se samo kroz njih moglo uticati na krajnji rezultat, sliku. /24c/ Piter Henri Emerson(Peter Henry Emerson), protivnik fotokolaa, 1889. godine objavljuje knjigu Naturalistika fotograja gde istie da samo istinitim oslikavanjem prirode, bez naknadnih dorada, fotograja moe postati nezavisna umetnost. 1902. u Americi (Njujorku) se javlja grupa koja je sebe
Gustav Rejlander - Dva naina ivota, 1857. Jedan od najambicioznijih primera pseudoslikarstva 19-og veka - divovska fotograja sastavljena iz 30 pojedinanih negativa.
Alfred Stiglic - Sunevi zraci - Paula, 1889.
22
nazivala foto-secesionistima, sa Alfredom tiglicom (Alfred Stieglitz) kao predvodnikom. Njihova misija bila je da vrate fotograju na pravi put - formulisani su novi zahtevi koje fotograja treba da ispuni, ne samo u kvalitetu reprodukcije ve i u duhovnom izrazu. U to vreme, fotograja je smatrana naunom stvari a ne umetnikim izrazom - tiglic se prvi prihvatio da regenerie umetnost prave fotograje. Fotograsao je svakodnevne prizore, bez nametanja scene, kako bi fotograju vratio svojim korenima - realnom prikazivanju stvarnosti. Njegov doprinos kritikim raspravama ogleda se u aktivnostima kao autora, izdavaa, nastavnika, strunjaka i kolekcionara. 1924. 27 njegovih fotograja izloeno je u u Muzeju umetnosti. Njegova dela postala su standard sa kojim su se poredile sve fotograje u SAD - fotograja je postala prihvaena kao umetnost u oima amerike javnosti. On je uradio vie nego iko pre njega izborio se da fotograja bude priznata kao graki medij, rame uz rame sa ostalim formama umetnosti. Zbog toga, tiglic se esto naziva svecem-zatitnikom prave fotograje. Namerni prekid sa tradicionalnom tematikom obeleen je fotograjama Pola tranda (Paul Strand) iz 1916.-17. Izvebanim okom i smislom za kompoziciju, on je stvarao apstraktne fotograje - gde su se gubili ni detalji, tekstura i perspektiva - ali i realistike prizore. trandov tekst uz te slike zvui kao nekakav manifest: Objektivnost je po samoj sutini fotograje istovremeno njen doprinos i njeno ogranienje. Za ovaj koncept zalagao se i Render-Pa (Renger-Paztsch): Ostavimo umetnost umetnicima i trudimo se da sredstima fotograje stvorimo fotograje koje se dre svog fotografskog kvaliteta - bez pozajmljivanja od umetnosti. Danas, fotograja u stilu nove objektivnosti predstavlja uobiajen standard. /10/ Dvadesetih godina nastaje nadrealizam - u sadrajima su pomeani san i java, fantastika i stvarnost. Fotograja je, ruku pod ruku sa modernom umetnou, poela istraivati nove naine izraavanja. Dadaistika grupa slikara, zajedno sa Men Rejom, eksperimentisala je sa foto-montaom, kombinujui komadie fotograja i novinskih lanaka sa oslikanim platnima. Men Rej (Man Ray), Laslo Moholi Negi (Moholy-Nagy) i Kurt viters sa Bauhausa, eksperimentisali su sa solarizacijom i izradom vieslojnih slika. Da bi prikazali apstraktnost forme i kretanja, koristili su se ak i radiograjom izradom fotograja snimanjem pomou X-zraka. Rej je kreativno koristio solarizaciju radi posebnog grakog efekta
Rene le Begi - Akademija, 1902
Paul Strand-White fence, 1916
Man Ray - Kiki-Le Violon dIngres, 1924.
23
na fotograjama, dok je, s druge strane, Moholi Negi pravio tzv. tipofoto kolae (kombinacija tampane rei i fotograje, u reklami). Stoga se njihov doprinos prvenstveno se ogleda u proirivanju fotografskih tehnika. U Berlinu i Moskvi, u istom periodu javlja se novi stil Neues Sehen (nova vizija). Akcenat je na predmetima, mrtvoj prirodi, estetski znaaj fotograje otkriva se percepcijom, specinim pogledom na svet. Subjektivna fotograja popunila je umetniki vakuum koji je ostavila nacistika diktatura u Nemakoj. Jedan od predstavnika ovog pravca je Otto Steinert, najuticajniji mentor fotograje Zapadne Nemake posle 1945-e. Inspirisan tradicijom nove vizije (Neues Sehen) i eksperimentalnom fotograjom iz 1933., tajern je ispitivao tehnike fotograma, negativa, solarizacije i produene ekspozicije. Ovaj vizuelni koncept naglaavao je alate fotograje, izvedene iz optike i hemije, insistirajui na najviim tehnikim standardima. Na taj nain, forma je proiena ali i obeleena snanom napetou. /20/ 1937. Beaumont Newhall prireuje izlobu Fotograja 1839-1937 u Muzeju modernih umetnosti u Njujorku. Dve godine kasnije izdaje Istoriju fotograje od 1939 do danas, u seanje na tiglica i ostale borce za estetski razvoj fotograje. 1942. Helmut Gernajm izdaje prvu knjigu Nova foto vizija, antologiju sopstvenog kreativnog rada kao fotografa. Kasnije, u sradnji sa suprugom, izdaje seriju monograja najpoznatijih fotografa: Dulije MargaretKameron (1948.), Luisa Kerola (1949.), Rodera Fentona (1954.). estesetih godina Edvard tajhen (Edward Steichen), i sam portretista, sastavlja grandioznu izlobu Porodica oveka koju je preneo kroz ceo svet. Ove kolekcije posluile su kao osnova za estetsko procenjivanje, a ne samo kao istorijski dokumenti. Doprinos razumevanju kompleksne spone fotograje i umetnosti dao je profesor Aron arf (Aroon Scharf) svojom studijom Umetnost i fotograja, 1968. Stav fotograja - sredstvo kreativnog izraza najee je branjen u Sjedinjenim Amerikim Dravama, izlobama u Muzeju moderne umetnosti. U svojoj knjizi Posmatranje fotograja (1973.) Don Svarovski fokusira se na pitanje interpretacije fotograja i znaaja metafore u fotograjama. 70-ih godina prolog veka dolazi do rasta broja
Edward Steichen,1926.
Andre Kertesz - Viljuka, 1928. Primer foto-avangarde s kraja 20-ih godina 20-og veka, koncetrisane u Berlinu i Moskvi. Kertez je snimao predmete koje viamo svaki dan, bio je sklon obinim, malim stvarima; ovde je dat tipian primer.
Otto Steinert - Stopalo etaa, 1950. Iako deluje kao fotomontaa, ovo je realna fotograja. Kontrast izmedu fokusirane metalne reetke i amorfnog nagovetaja ljudskog pokreta stvara poseban efekat, blizak maginom realizmu.
24
obrazovnih kurseva i muzejskih postavki, pojaava se primena fotograje u komercijalne svrhe. Kroz projekte posveene promociji fotograje i analitike debate, fotograja biva prihvaena meu kritiarima. Nove generacije kolekcionara nastavile su sa zalaganjem za razumevanje fotograje, uzimajui u obzir njenu svakodnevnu primenu ali i potujui ostavtinu starih majstora. Na uticaj raznovrsnih umetnikih, sociolokih i drugih karakteristika ukazao je kolekcionar i kurator Sem Vegstaf. /24b/ Trend slike sa porukom naputa se 80-ih godina dvadesetog veka, kao suvie idealistiki. Prednost se daje izrazu same slike prizor treba da govori sam za sebe, lepota se ogleda u jednostavnosti. Objekti iz prirode fasade, senke, volumen i reljef uz naglaenu linearnu perspektivu dobijaju na dubini ali i jaini izraza, upravo sirovou samog prizora. /24a/ U novije vreme, dva najuticajnija tumaa fenomena fotograje su francuski lozof Roland Bart i amerikanka Suzan Zontag. Bartov esej La Chambre Claire iz 1980. (na engleskom objavljenoj 1981. pod naslovom Camera Lucida; na srpskom jeziku kao Svetla komora) i Zontagina kolekcija eseja On Photography (O fotograji; objavljena 1977.), pokrenuli su brojne kritike i analize, inspirisane njihovim razmiljanjem. 150-i roendan fotograje obeleen je u mnogim dravama kroz izlobe i publikacije, kao doprinos priznanju istorije fotograje i njenom uticaju na kulturu. Najznaajnije izlobe su: Umetnost fotograje 1839.1989. u Muzeju lepih umetnosti (Hjuston), Nacionalnoj galeriji u Kamberi i Kraljevskoj Akademiji umetnosti u Londonu; O umetnosti ksiranja senki u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vaingtonu, Umetnikom Institutu ikaga i Nacionalnom muzeju umetnosti u Los Anelesu; LInvention dun Regard 1839-1918 u pariskom Muse dOrsay. /24b/ U naoj zemlji, isti jubilej obeleen je izdavanjem monograje o prvoj izlobi fotoamatera i organizovanjem izlobe. Prvobitni povod za ovu monograju i izlobu bila je 85. godinjica odravanja prve izlobe fotoamatera u Beogradu, 1901. godine. Proslava jubileja je pomaknuta u 1989. godinu u ast 150 godinjice pronalaska fotograje. Ovim pomeranjem se ipak uspostavila interesantna brojka od 88 godina, koja predstavlja ujedno godinu roenja fotoamaterskog pokreta u Srbiji. Ilustracije u monograji najveim delom su reprodukcije sa stranica ilustrovanog lista Nova iskra, objavljene u toku 1901-1905. godine.
Marko Stojanovi - Kominica
25
Jedine originalne fotograje na izlobi su radovi Tome M. Leka, moderne kontakt-kopije sa sauvanih originalnih ploa. Fotograje Marka Stojanovia i Isaka Levija su reprodukcije sa originalnih fotograja 9x12 cm. /23p/
Toma M. Leko - Vasina ulica
26
3. Znaaj i primena fotograje

Od svog nastanka, fotograja je fascinirala ljude misteriozna interakcija srebra i soli inila se slina alhemiji. Poetkom devetnaestog veka, postojalo je nauno objanjenje za sve ovo a ipak, fotograja nije izgubila nita od svoje maginosti. Danas, stare crnobele fotograje deluju mirno, kontrastno u odnosu na zbrku video klipova i TV slika. /20/ Fotograja kao graka i komercijalna umetnost Grake umetnosti su, u najirem smislu, crtanje, slikanje, graviranje i fotograja. U uem smislu, ograniene su na izradu tamparske forme i tampu. Izraz se takoe odnosi i na dizajn i izdavanje proizvoda komercijalne umetnosti. Komercijalna umetnost umetniki rad u raznim formama, radi stimulisanja interesovanja za proizvod. Komercijalne umetnosti koriste se u mnogim oblastima: advertajzingu, ambalai, izdavatvu, lmskoj umetnosti, televiziji, modi, industrijskom dizajnu itd. Komercijalne umetnosti su slikarstvo, crtanje, kaligraja, tipograja, fotograja i veina grakih umetnosti. /24b/ Imajui ovo u vidu, jasna je uloga i znaaj fotograje u grakoj industriji - u propagandi, novinama i asopisima, knjigama i dr. Fotograja kao sredstvo vizuelnog sporazumevanja Vizuelno sporazumevanje, u vreme savremenih medija, deo je socio-kulturne sredine. Poznato je da okolina u kojoj ovek ivi neposredno utie na njegovo psihiko stanje i psiho-socijalni status. /5/ Uopte, ovekova okolina je sastavljena iz mnotva signala, ivimo u svetu vizuelnih komunikacija. Vizuelne komunikacije doprinose prvenstveno obavetenosti, ali i humanijim odnosima u drutvu, ravnopravnosti. Prvi znaci vizuelnog sporazumevanja bili su vatra i dim - dimni signali kod Indijanaca. Svetlosni signali poznati su od ranije a koriste se i danas - semafor, migavci na automobilu i sl. Revoluciju u vizuelnom komuniciranju predstavljalo je Gutenbergov izum tamparske prese. Uvoenjem tampanih medija u svakodnevicu i daljim 27
Talbot - Otvorena vrata
Robert Doisneau - Poljubac ispred pariske Gradske kue, 1950. Snimljena kao odgovor na temu prolene romanse u Parizu, na zahtev magazina Life, ova fotograja je ubrzo postala simbol romanse i mlade ljubavi, a i danas se moe nai na razglednicama i u reklamnim kampanjama
razvojem tampe obezbeena je trajnost zapisa, dostupna irokim narodnim masama. Drugi savremeni nain izraavanja i dobijanja vrstog, dugotrajnog zapisa je fotograja. /5/ Kao jedna od vizuelnih umetnosti, fotograja je dostupna svima. Svakodnevno je registrujemo kvantitetom moe da nadomesti eventualni nedostatak kvaliteta. Primena fotograje, kao linog i opteg sredstva vizuelnih komunikacija, ali i lm i televizije kao njene dinamine forme, postaje sve vie fenomen nesluenih mogunosti koji vri duboki uticaj na savremeno drutvo. Fotograja je izrasla u silu koja je ovladala predstavama, oseanjima i mislima stotinama miliona ljudi u svetu. Njen razvoj ne jenjava, pa je verovatno da e ona postojati dokle god budu civilizovani ljudi nastanjivali ovu zemaljsku kuglu (Potonniee - Historie de la decouverte de la Photographie, Paris, 1925.). Komunikacija sa fotograjom Nijedan drugi vizuelni medijum ne moe nam dati takvu neposrednost kao fotograja. Trenutne fotograje su spontane, saete, ive i direktne. U stotini sekunde zapisan je tok stvari, zamrznut u vremenu. Jedna od najveih zabluda o fotograji je da samo reprodukuje stvarnost. Naprotiv, fotograja prikazuje stav fotografa pre nego realnost. Svakodnevno, u kontaktu smo sa fotograjom u novinama, na bilbordima, na kalendarima. Meutim, ne izaziva svaka od njih reakciju, veinu samo registrujemo. esto, samo bacimo pogled na fotograju bilo porodinu, bilo na fotograju u novinama - bez dueg zadravanja, bez estetskog ocenjivanja i pokuaja da se razume namera fotografa-stvaraoca. Sa fotografove take gledita, ovo je frustrirajue, jer oekuje bar minimum dijaloga, komunikaciju sa posmatraem. ta je to to e izaziva komunikaciju? Analizirajui ta je to neku fotograju ini dobrom, Bart u svojoj knjizi Svetla komora naklonost ka odreenim fotograjama naziva avanturom: Princip avanture mi omoguuje da oivim Fotograju. Obrnuto: bez avanture nema fotograje. /19/
Horst P. Horst - Mainbocher Corset, Paris, 1939.
Margaret Bourke-White - Mahatma Gandhi, Delhi, 1946.
Haas - Street Scene
28
Dobra fotograja je ona koja komunicira. Bart kae: Fotograf je Operator. Spectator smo svi mi to razgledamo i tragamo po novinama, knjigama, albumima, arhivama, kolekcijama fotograja. A onaj ili ono to je fotograsano jeste cilj, referent, ..., koje bih rado nazvao Spectrum Fotograje, zato to preko svog korena uva odnos sa spektaklom... /19/ Posmatranjem dela - komunikacijom sa delom - u posmatrau-primaocu se budi reakcija. Svaka primljena poruka znai novo saznanje, za sobom povlai reakciju na akciju. Prijemnik poruku prima, dekodira je, formulie stav pa tako i sam postaje poiljalac nove poruke kritike. Da bi fotograja izazvala reakciju kod posmatraa, da bi dolo do avanture, fotograja mora najpre zainteresovati. Jer, ako dovoljno zainteresuje i zadri panju, udubiemo se u razumevanje namere fotografa pri snimanju. Element koji izaziva interesovanje, Bart naziva studium to je iroko polje nonalantne elje, raznolikog interesovanja, nedoslednog ukusa, gest kulture. /19/ Drugi element fotograje je punctum. To je detalj koji bode oi, remetei studijum. Punktum nije nuno neophodan element fotograje; fotograja bez punktuma je unarna fotograja. To je fotograja liena sukoba, kontrasta, neoptereena nepotrebnim detaljima (koji esto ine punktum). Reportane fotograje su esto unarne: U tim slikama nema punktuma: oka da re moe traumatizovati ali ne uzbuenja. (...) Te fotograje reportaa se primaju (odjednom) i to je sve. Listam ih, ali ih ne pamtim; u njima nema nikad nijednog detalja (u nekom uglu) koji prekida moje itanje: oni me interesuju (kao to me interesuje svet), ne volim ih. /19/ U nekim sluajevima, fotograja nee u datom trenutku delovati na nas potrebno je dopustiti da odreeno vreme proe, da nae seanje uradi posao. Na taj nain, manifestuje se evokativna mo fotograje. Posmatrajui fotograju (bilo na plakatu, bilo u novinama ili na izlobi) u nama se budi oseaj dopadanja ili nedopadanja. Svakako, ocenjivaemo tehniki kvalitet ali i estetske vrednosti. Studirajui fotograju, ispitujui elemente fotograje i postavljajui ih u kulturalni kontekst, zauzimamo stav - i mi sami postajemo kritiari.
David Hockney - Kliza, 1982. Centralna perspektiva zamenjena je kompozicijom kolanog tipa. Vidljiv je uticaj kubizma - faze pri izvoenju piruete zabeleene su tako da se svaki detalj kretanja pojavljuje kao gledite. Prostor je polje akcije jer sve fotograje zajedno daju utisak kretanja. Inae, Kliza je iskorien kao predloak za plakat za OI u Sarajevu 1984.
RODCHENKO - Untitled, 1929 Primer kako reportana fotograja ne mora nuno biti unarna - punktum je ostvaren kroz kontrast simbola
Arnold Newman - De Kooning
29
3.1 Polja primene fotograje

Postoje 4 velika polja-domena fotograje: evokativna tehnika dokumentarna kreativna. Ipak, granice su i ovde eksibilne, jer esto dolazi do meusobnog preplitanja; tako, recimo, portret moe biti realizovan i kao umetniki, i kao evokativan, i umetniki ili dokumentarni. U nastavku, dati su neki od zahteva koje treba ispuniti, uzimajui u obzir i tehnike faktore i estetske principe. Evokativna fotograja Ima ulogu da ovekovei dogaaj, da sauva od zaborava - to je i bila prvobitna namena fotograje. Obuhvata sve one fotograje snimljene za linu upotrebu - porodine fotograje, letovanja (ukljuujui i pejsae), proslave (mature, svadbe, krtenja i sl.), razne obrede; znai, bez znaaja za iru javnost. Ako se, ipak, takva fotograja eli javno reprodukovati, mora se dobiti saglasnost osobe koja je fotograsana. Svaki dogaaj moe postati pria u slici. To ne mora biti formalni dogaaj (razna slavlja i ceremonije), izlet zabeleen fotograjom isto tako e evocirati uspomene. Ako se snimanje vri na otvorenom, sa raspoloivim svetlom, esto promenljivim (prema dobu dana, vremenskim uslovima), fotograf mora odabrati prikladan lm, odluiti hoe li ili nee upotrebiti blic i sl. Oprema ne bi trebala biti glomazna ni komplikovana kako se ne bi propustili znaajni dogaaji ali i neobine situacije. U tu svrhu najprikladniji je reeksni foto-aparat sa optikim trailom i ugraenim svetlomerom. Pri snimanju ceremonija i proslava, objekat moe biti tretiran formalno ili neformalno. Formalna evokativna fotograja zahteva nametanje poze objekta, ali i poloaj objekta u odnosu na okolinu. Neformalni snimci specijalnih prilika zahtevaju drugaiji prilaz - model ne treba da je svestan prisustva foto-aparata kako bi se ouvala leerna atmosfera. Da bi se ovo postiglo, objektiv treba prethodno podesiti u odnosu na udaljenost objekta koji se snima. /2/
Tipina evokativna fotograja
Martin Parr - Partenon Namera fotografa bila je da ukae na masovnu primenu fotograje kao sredstva za evociranje uspomena
30
Tehnika fotograja Nastala je za potrebe prezentovanja potrebe industrije, pa se esto naziva i komercijalna. Koristi se kao ilustracija ili prezentacija proizvoda. Primenjuje se u katalozima proizvoda ili ponudama usluga nekog preduzea bilo iz modne industrije, mainske, kozmetike, prehrambene, preko turistikih agencija, pa sve do bele tehnike, nametaja, svih vrsta ureaja itd. Takoe, svoju primenu je nala i u knjigama - monograjama, strunim knjigama, enciklopedijama i sl. Obuhvata najraznovrsnije oblasti, prema tematici tj. glavnom objektu: ivotinje, arhitektura, sport, gradske scene, drutvo, preduzea, priroda, moda, domainstvo, industrija, laboratorije, saobraaj, putovanja, mrtva priroda, sve do apstrakcije. Komisije za javne institucije i organizacije obezbedila je dodatni izvor prihoda profesionalnim fotograma u periodu izmeu 50-ih i 60-ih godina 19.-og veka ukljuivanjem komercijalno-orijentisanih subjekata, kao npr. arhitekture i proizvoda industrije, u praksu, pored portreta i pejsaa. Fotogra iz Francuske i Amerike snimali su eleznicu, koja je najbolje manifestovala novi industrijski inenjering i trgovinu u ovim zemljama. Slikoviti pejsai ustupali su mesto fotograjama otrih kontura i jakih kontrasta tonova. Ovaj novi izgled prihvaen je kao prikladniji za novo, moderno doba. /7/ Mogunosti fotograje prepoznali su i odmah usvojili modni asopisi. Queen je krajem 80-ih godina 19-og veka poeo objavljivati slike drutvenog ivota, a 1913. i uveni Vogue poinje tampati fotograje. Do 1930. moda se prikazivala crteima, sve dok Vogue i Vanity Fair nisu preli na fotograju. Od 1945. umetniki direktor Harpers Bazaar-a bio je Aleksej Brodovi (Aleksey Brodvitch). Njegov doprinos ogleda se u plasiranju modne fotograje u asopisu. Od svojih uenika on je zahtevao da u trailu foto-aparata gledaju gotovu stranicu asopisa. /11/ S razlogom se kae: Slika govori vie od hiljadu rei.; potencijalni potroa pre e zapaziti efektnu fotograju nego jednolian tekst. Fotograja treba da prezentuje proizvod u najboljem svetlu, da on deluje privlano kupcu i da ovaj poeli da ga poseduje. Reklamna fotograja jedna je od mnogih disciplina profesionalne fotograje. Od fotografa se zahteva odreeno tehniko predznanje kako bi fotograja precizno reprodukovala stvarni izgled proizvoda. Fotograf koji se bavi ovim poljem, mora, zaista, biti strunjak;
Komercijalna fotograja
Cecil Beaton - Dior model, 1950.
31
najee se ovaj posao poverava tzv. komercijalnim fotograma. Veina fotografa u ovoj oblasti, reputaciju je, prvobitno, razvila kao kreativni fotogra, sa godinama vebanja i iskustva. Reklamna fotograja nije disciplina za novajliju.
Dokumentarna fotograja - fotournalizam Ni jedan drugi medijum ne moe toliko da priblii ivot i stvarnost kao fotograja. Posredstvom fotograje, posmatrau/itaocu je omogueno da i sam bude svedok dogaaja, ali i da navede na razmiljanje. Ona je nemi posmatra, ona informie. Publika e uvek verovati u objektivnu istinu fotograje - ona je dokument kojem se najvie veruje. Fotograja je snano sredstvo za buenje drutvene svesti. Osetljiv fotograf ne moe beleiti loe socijalne uslove bez ukljuivanja emocija; to je jae njegovo saoseanje, snanije e delovati njegove fotograje. Jedan od zadataka foto-reportera je da doe do nepoznatih aspekata poznatih tema, da uhvati i prenese atmosferu. Pored izvebanog reeksa da reaguje na prizor, on (fotograf) mora osmisliti izgled kakav eli dobiti, efekat koji eli izazvati. Na raspolaganju ima brojne, usavrene tehnike mogunosti upotrebu ltera, selektovani fokus, male brzine eksponiranja koje mu u tome pomau. Naalost, malo je jo novina i asopisa koji ulau u kvalitetnu fotograju; vie je onih koji italaku publiku privlae senzacionalnim prizorima linosti iz svetskog i domaeg det-seta. Mada su fotograjom zabeleene najpre scene rata izmeu Sjedinjenih Drava i Meksika, 1846-1848, prvu opirnu ratnu reportau nainili su Fenton i Robertson (1854/55), snimajui Krimski rat. Fentonova namera bila je da fotograja ilustruje, dokumentuje ljude, mesta i dogaaje u ratu. Od nainjenih fotograja izraivali su se bakropisi, objavljivani u Illustrated London News. Poto je godine 1861. u Sjedinjenim Amerikim Dravama buknuo graanski rat, brojne su grupe pustolovnih fotografa napustile svoje radionice i objavile svetu, dotad nevienom neposrednou, strahote rata. Pionirom pravog reportanog snimanja bio je, danas legendarni, Metju Bredi. Smatrajui foto-aparat okom istorije, zajedno sa jo 19 fotografa uputio se na ratite.
Alfred tiglic - Ulica, skica za plakat, oko 1900. Ovom i slinim fotograjama, tiglic je hteo dokazati da se fotograje mogu koristiti kao predloci za plakate.
Rodchenko - Lily Brik, 1924. tiglicovu ideju podrao je i Rodenko - primer pokazuje upotrebu fotograje u propagandnim sredstvima
32
Iz grupe fotografa izdvajaju se Aleksandar Gardner i Timoti OSalivan. Tokom rata, Gardner je obrazovao radnu saradnju sa Harpers Weekly, jednom od najpopularnijih amerikih ilustrovanih novina u to vreme. Danas, fotograje graanskog rata spadaju u najdragocenije istorijske dokumente Amerike. Tehniki unapreene, albumen ploe su se koristile za potrebe ekspedicija; ovde su mogunosti fotograje prihvaene oberuke. Ipak, tek po okonanju rata amerika vlada prihvata fotograju kao standardnu komponentu ekspedicija nansiranih od strane vlade. Kao dokazani fotograf, Timoti OSalivan se prikljuuje jednoj ekspediciji 1867. i bavi se tim poslom do 1874. Za to vreme, snimio je preko 1000 fotograja amerikog Zapada, postavi jedan od najcenjenijih fotografa amerikih predela. /7/ Prvi foto-intervju nainili su 1886. Felix Tournachon i Paul Nadar sa Mari Een evrejom, uvenim hemiarem i istraivaem fenomena svetlosti i boja. Objavljen je u Le journal illustr a fotograje su reprodukovane drvorezom. Posle 1920. javljaju se ilustrovani asopisi iji je osnovni sadraj bila fotograja. Ekspanzija foto-urnalizma omoguena je usavravanjem opreme - primena Ermanoks i Lajka aparata 1924/25. oznaila je novu eru. Jai objektivi, visokoosetljivi (brzi) lmovi, smanjeni gabariti i teina doprineli su kvalitetu fotograja ali i omoguili veu eksibilnost pri radu. U periodu 1928-1931, nove tehnike mogunosti dovode do modernog foto-urnalizma snimanje dogaaja od opteg znaaja. Njeni zaetnici su Erih Salomon, Feliks H. Man (Felix H. Man) i Volfgang Veber. Urednik lista Muenchner Ilustrierte Stefan Loran objavio je seriju nenametenih (life) fotograja Feliksa H. Mana. 1929. u Berlinu osnovana je foto-agencija Dephot (Deucher Photodienst), vodea u oblasti fotournalizma u Nemakoj sve do 1932. Udruena tampa u Berlinu usvojila je 1930. stil reportae, pa su ubrzo i ostale agencije sledile njen primer. Fotograf je bio ujedno i reporter, uz svu slobodu koju takav posao prua u kreativnom smislu. Znaajan dogaaj za fotograju je osnivanje lista Life, 1936. Fotograja za naslovnu stranu poverena je Margaret Borkvajt (Margaret Bourke-White), jednoj od osnivaa lista, do tada poznatoj po fotograjama arhitekture. Ve
OSullivan i Gardner - A Harvest Of Death, 1866
OSullivan - Sand Dunes, 1867.
Pol Nadar - G.F.T. Nadar intervjuie stogodinjaka evrela, 1886.
Erich Salomon - Ah, le voil! Le roi des indiscrets, 1931. ...uzviknuo bi ministar spoljnih poslova Francuske Artistide Briand kada bi ugledao Salomona sa aparatom u rukama
33
u prvom broju objavljena je reportaa na osnovu njenih fotograja nove brane Fort Pek, koje su oslikavala prizore sa gradilita, ali i pranjavih ulica, barova. Pionir u oblasti foto-urnalizma, danas se ubraja meu najznaajnije foto-reportere 20-og veka. 1940. Loran svojom knjigom Lincoln: ivot u fotograjama zapoinje novi anr u izdavakoj delatnosti biograju u slikama. Feliks H. Man je pionir reportae u boji. On je principe foto-urnalizma u crno-beloj tehnici (bez dodatnih izvora svetlosti) primenio na kolor-lm, u to vreme jo nedovoljno osetljiv. Za Picture Post napravio je (1950.) seriju fotograja nainjenih u zatvorenom prostoru pri postojeoj svetlosti. Naredne godine, Life objavljuje Manovu reportau - prvu snimljenu pri meseevoj svetlosti. /10/ Dokumentarna fotogaja se, prema opirnosti, moe pojaviti u jednoj od 4 forme: 1. foto-vest 2. foto-intervju 3. foto-esej 4. foto-reportaa Foto-vest U novinama se javlja ili na naslovnoj ili na zadnjoj strani, zbog svoje aktuelnosti. Sadri tekst kratku vest u 8-16 rei ili iru do nekoliko reenica. est je sluaj da se, ako je vest dua, na naslovnoj strani da samo glava uz naznaku gde se tekst nastavlja. Fotograja je najee postavljena vertikalno. Foto-intervju Ovde je uloga fotograje da prati razgovor o aktuelnom dogaaju sa nekom javnom linosti. Intervju e najee zauzeti pola stranice ili itavu stranu novina. Tekst najee prate 3 fotograje: prva e prikazivati osobu u razgovoru sa novinarom, u ambijentu u kojem se intervju odigrava; kompozicija je horizontalna, a linost koja se intervjuie je centralna gura druga je tzv. akcioni portret - lik osobe, u afektu trea daje prikaz teme razgovora-intervjua.
Prvi broj lista Life
Foto-vest
34
Foto-esej Kao forma novinarskog izraavanja, esej je tekst o nekom naunom, umetnikom, knjievnom ili javnom pitanju (Vujaklija), najee pria o ivotu i radu neke osobe. Protee se preko cele strane u novinama. Pisan je strogo knjievnim jezikom, teno i razumljivo, pomalo lirski. Tekst prati par fotograja, a njihov broj zavisi od raspoloivog prostora.
Foto-reportaa Podrazumeva snimanje aktuelnih dogaaja. U novinama se najee nalazi u centralnom delu (dupleksu), preko 2 ili sve 4 stranice. Tekst prati serija 8-12 fotograja, poreanih hronoloki u okviru par sati (poseta nekom mestu radi snimanja deavanja) pa do par meseci (ratna dogaanja, festival). Tri glavne karakteristike reportane fotograje su: blizina akcije, spontanost i dominantnost sadrine. Prema aksiomu Stefana Lorana (Stefan Lorant), fotoreporter aparat treba koristiti kao belenicu, za hvatanje dogaaja onako kako nailaze, bez nametanja. /10/ Upravo taj stil snimanja poznat je kao life fotograja, jer prikazuje dogaaj, bez nametanja scene, tako da osoba koja je u kadru esto i nije ni svesna prisustva foto-aparata. Za ovu tezu zalagao se i, danas uveni, Henri Kartije-Breson (Henri Cartier-Bresson) - snimao je scene modernog ivota, iskljuivo crno-belim lmom, bez upotrebe blica. Pri snimanju je teio da kompozicionu strukturu ugradi u prizor, postiui time trajne vizuelne i estetske efekte. Vizuelnom snagom specine fotografske izraajnosti dokumentarno je uzdignuto do umetnike ekspresije.
Foto-esej
Primer foto-reportae
35
Kreativna fotograja Reima Minor Vajta (Minor White), dva je naina biti kreativan: ...prvi je ostvaren snimanjem subjekta samog tako da je otkriven njegov karakter; drugi je ostvaren odabiranjem subjekta koji e ilustrovati ideju koja je dotad postojala samo u glavi fotografa. /7/ Kao to slikari imaju potrebu da izraze lina zapaanja i duboka shvatanja koristei sredstva kubizma, modernizma, futurizma i sl., tako i fotogra mogu koristiti prizore van fokusa (defokus), ltere, (preudo)solarizaciju i sl. kao sredstva za izraavanje stvari iza poznate stvarnosti. Umetniki aspekt dolazi do izraaja kada slika postane hiperbola, simbol, alegorija, kada pone da nam govori o neemu drugom, a ne samo o ono to je neposredno predstavljeno. Umetnik koristi svakodnevne upotrebne i dekorativne elemente koji, postavljeni u neobine odnose, poprimaju novi smisao. Da bi izbegao plagijat i dao neto jo nevieno, pojedinac koji je sebe naao u ovom podruju primene fotograje mora iskoristiti svoje kapacitete - matu, kreativnost i originalnost. Naravno, da bi zamisao i ostvario mora biti upoznat sa tehnikama koje mu, u tu svrhu, stoje na raspolaganju. Fotograf upoznat sa tehnikama i procesima svog zanata znae kako da obian prizor uini neobinim. I najobiniji objekat moe delovati nestvarno, apstraktno, snimanjem izbliza - krupan plan e doprineti da se iskau dotad neprimeeni detalji. Neobini efekti postiu se upotrebom anamorfnog objektiva (sabija sliku), irokougaonim objektivima (riblje oko) ali i raznim soivima i lterima. Soiva koje raspruju svetlosne zrake doprinee da prizor deluje nestvarno. Upotrebom ltera u boji u fazi poveavanja, tonovi se mogu podesiti tako da bolje odgovaraju prizoru, atmosfera postaje izraajnija. Upotrebom visokoosetljivog lma, uz slabije osvetljenje i duu ekspoziciju, stvorie se meka atmosfera, fotograja e delovati gotovo kao umetnika slika. Slian efekat dobija se i kada se za snimanje pri dnevnom svetlu upotrebi lm za vetako osvetljenje - fotograja poprima plavi ton. Infracrveni lm ili rentgen lm koriste se kako bi se stvorili posebni vizuelni efekti. Pseudo-solarizacija (Sabattier-ov efekat) je tehnika deliminog pretvaranja negativne slike u pozitiv. Postie se na sledei nain: po ekspoziciji, u toku razvijanja emulzija se kratko osvetli difuznom svetlou (reekspozicija), a emulzija dalje razvija, ksira i ispira.
Minor White - Cobblestone House, Avon, New York, 1958.
Solarizacija
36
Druga ekspozicija (reekspozicija) ima za cilj da se zacrne mesta koja se nisu zacrnila pri prvoj ekspoziciji, pa se du granice izmeu prvobitne i reeksponirane slike javljaju linije. Mogunosti su, praktino, beskrajne ponavljenim ekspozicijama, kopiranjem na drugi lm, upotrebom razliitih materijala, kombinacijom sa drugim postupcima, dobijaju se razne varijante. Odreene povrine mogu se naglasiti runim bojenjem fotograje. Suprotan efekat postie se hemijskim toniranjem - izbleivanjem; ovaj efekat poznat je kao sepia. Pseudo 3D efekat postie se bareljefom - kopiranjem negativa i dijapozitiva iste veliine (koji prikazuju isti objekat) uz mali pomak. Svoenje fotograje na graku - fotograka - jo jedan je nain postizanja snanih efekata. U tu svrhu koristi se visokokontrasni, graki (lith) lm, koji e proizvesti linearan negativ ekstremne otrine. Ovako dobijen lm moe se kasnije kopirati na oslojeno sito i tampati u vie boja. Posterizacija je postupak izdvajanja tonova - poveanjem negativa na 3 visokokontrasna lma dajui preekspoziciju, pravilnu ekspoziciju i podekspoziciju. Prvi lm e tako zabeleiti samo duboke senke, drugi srednje tonove a trei najsvetlije partije. Kada se sva 3 negativa kopiraju na jedan polutonski lm, pri ekspoziciji za srednje-sivi ton, dobija se polutonska slika razloena na nekoliko jasno razdvojenih tonova - crni, beli i 2-3 siva. Ako se ele izdvojiti tonovi u boji (a ne crno-beli), koristi se identian postupak, s jednom razlikom - lmovi se kopiraju na negativ u boji. Fotograji se moe dodati tekstura spajanjem negativa sa teksturisanom folijom. Slian efekat postie se i nanoenjem razvijaa na foto-papir pre ekspozicije. Apstrakcija je pravac preuzet iz likovne umetnosti. Apstraktna umetnost odrie se predmeta i njihovog preraivanja - ona sama stvara izraajne forme. Montaa je jo jedan nain izraavanja - preklapanjem i spajanjem izrezanih delova vie fotograja stvara se kreacija koja e prvenstveno delovati zanimljivo, nestvarno. Mogunosti za igranje sa stvarnou proirene su pojavom digitalnih tehnologija - upotrebom digitalnih aparata i programa za obradu fotograje. Digitalni proces
Sepija
Bareljef
Apstrakcija
Joanne Leonard - Izgubljeni snovi, 1971. Kombinovanjem vie pozitiva, stvorena je atmosfera fantazije - od prvobitnog prizora zadrano je samo telo mukarca i okvir prozora.
37
ustvari poveava sposobnosti fotografa da realizuje viziju. Digitalni umetnici trebali bi da uivaju kreativne mogunosti koje tehnologija nudi, da proire horizonte vizuelnog i promene percepciju.
Haas-Bird Flight, 1959 Namerna naeotrina ostvarena je dugom ekspozicijom i veim otvorom blende. Prizor na ovaj nain dobija prizvuk nestvarnog, deluje nerealno.
38
Vrste fotograje prema osnovnom motivu-temi Fotograja danas pokriva iroko polje primene, uz mogunost dalje specijalizacije. Fotograf-portretista, na primer, moe se specijalizovati u fotograsanju dece ili potretima za publikacije. Komercijalni fotograf moe odabrati arhitekturu, modu, hranu, nametaj i sl. Fotournalista moe fotograsati dnevne dogaaje za dnevne novine ili vie meseci raditi na reportai za magazin. Mogunosti su neograniene. Discipline fotograje prema tematici tj. objektu/motivu koji se snima su: mrtva priroda moda sport portret i akt arhitektura pejsai itd. U nastavku, date su osnovni tehniki i estetski principi kojih se treba pridravati pri snimanju, nakon to smo sa istim upoznati u prethodnim poglavljima. Mrtva priroda Moe biti kreativna ili tehnika (komercijalna) mada je najee kombinacija ova dva. Mrtva priroda je disciplina direktno preuzeta iz slikarstva, a podrazumeva snimanje nepokretnih objekata. Snimanje mrtve prirode najbolje pokazuje sposobnost fotografa da prikae sklad boja, oblika, tekstura. to je kompozicija jednostavnija, predmeti e biti izraajniji, efektniji. Takoe, bitno je uspostaviti ravnoteu izmeu objekata ali i unutar formata. Poto objekat miruje, fotografu je ostavljena potpuna sloboda komponovanja, izbora take gledita, osvetljanja i sl. Okolina treba biti tako odabrana da ne dolazi u sukob sa objektima, mora biti prilagoena. U okolini moe biti i ljudi, koji e doprineti odreenoj atmosferi. Svetlo najbolje da je raspreno, kako bi se izbegle nepoeljne reeksije ali i senke. Hrana se moe dobro iskoristiti kao objekat mrtve prirode. Oblik, tekstura i boja voa i ivotinja daje razne mogunosti za kompoziciju raspored moe biti formalan ili, na prvi pogled, bez reda. 39
Horst P. Horst - Statua u knjizi, 1938.
Sto za mrtvu prirodu
Mali predmeti mogu se postaviti na sklopivi sto sa dva draa papirne pozadine ili providne plastike. Osvetljavanjem od napred ili sa zadnje strane eliminiu se sve senke - mali objekti delovae kao da plove po beloj ili obojenoj pozadini. /2/ Nakit zahteva raspreno, meko svetlo kako ne bi dolo do reeksije svetla (od stakla, metala) ali i da bi se ouvale boje. Pozadina mora biti jednolina, najee crni ili teget pli, kao kontrast sjajnom metalu. Nametaj, tehnika i sl. ne daju previe slobode pri snimanju ali je ovo mogue nadoknaditi u daljoj obradi, u pripremi za tampu. Osvetljenje je uglavnom prirodno, koso ili raspreno (nametaj) ali moe biti i vetako, naroito kad je potrebno naglasiti odreene elemente tehnikih ureaja. Pri snimanju predmeta od metala, keramike ili plastike javlja se problem reeksije svetla ali i samog foto-aparata. Ovo se, delimino, moe izbei menjanjem poloaja aparata sve dok reeksi ne nestanu. Sigurniji nain je upotreba tzv. svetlosnog atora ili difuzora (objanjeni u Snimanje u studiju). Drugi nain je pomicanje svetla uz produenu ekspoziciju. /1/,/2/ Moda Modna fotograja mora zadovoljiti dve osnovne potrebe da pokae detalj odee na pravi nain i u pravom okruenju. Okolina treba da je jednostavna; u ateljeu to moe biti zid, papir, platno. Osvetljenje je naroito bitno - najee direktno a meko - kako bi se svi detalji odevnog predmeta reprodukovali (pad, tekstura, kroj). Zanimljiva kompozicija postie se ako se snima u zatvorenom jer se kao dopunski elementi mogu iskoristiti sto, stolice, lampe i sl. Ponekad se potpuno apsurdna okolina moe primeniti da se dobije nerealan efekat, ali treba prvo razmotriri kako e pristajati odei (atmosfera, boja, svetlo). Modni fotograf trebao bi poznavati veliki broj mesta, na otvorenom i zatvorenom, za snimanje. /2/
Snimanje reeksnih povrina
40
Sportska fotograja Prema tehnici snimanja, svrstala bi se u domen dokumentarne fotograje, jer se najee javlja na sportskoj strani novina. Sportska fotograja esto se sastoji u beleenju brze akcije - ona hvata momenat, saima akciju. Dobar sportski fotograf mora blagovremeno reagovati na akciju ispred foto-aparata, mora biti kadar da ak i predvidi naredni. Kae se: Ako vidi akciju, propustio si je (trenutak da bi se snimila). Kako bi pravovremeno reagovao, fotograf mora dobro poznavati svoju opremu ali i prirodu samog sporta. Najprikladniji je jednooki reeksni fotoaptrat na motorni pogon ili aparat sa optikim trailom. Motorni pogon e doprineti brem hvatanju trenutka poto e posle svakog snimka lm biti automatski namotan. Pomae i dodatak tzv. sportskog traila, koje se postavlja van kuita aparata. Za veinu sportskih dogaaja dobro e odgovarati brzine zatvaraa izmeu 1/30 i 1/125 sekunde, uz mali otvor blende (f11 do f16). Na ovaj nain e stvara se oseaj brzine, da je objekat stvarno u pokretu. Slian efekat proizvodi se i istovremenim zumiranjem prizora. Vee brzine zatvaraa (1/250, 1/500) i iri otvor blende (f 2,8 do f8) omoguie zamrzavanje pokreta. Ovo je bitno kada je potrebno pokazati precizan poloaj takmiara u presudnom trenutku. Sposobnost foto-aparata da zaustavi pokret zavisi od brzine zatvaraa i osetljivosti lma - to je vea brzina zatvaraa i osetljivost (brzina) lma, vea je i mogunost zaustavljanja pokreta. Aparat sa brzinom zatvaraa do 1/1000 sekunde moe zaustaviti kretanje oveka u trku, predmet to pada i sl. Utisak pokreta postie se i upotrebom blica, uz duu ekspoziciju. Kompjuterske stroboskopske bleskalice mogu postii brzine mnogo vee od 1/1000 sekunde pa se koriste kada se eli snimiti akcija toliko brza da je ljudsko oko ne moe registrovati, kao npr. ispaljen metak. Pri tom, u obzir se uzima i rastojanje izmeu blica i objekta - to je objekat blii, potrebno je krae vreme trajanja bleska (npr. 1/10000 sekunde). Brzine zatvaraa izmeu 1/30 i 1/250 sekunde, najea je kada se aparat koristi bez stativa. Pri ovoj brzini, objekti u pokretu reprodukovae se najslinije slici koju vidi ljudsko oko. Da li e se detalji reprodukovati otro ili zamueno, zavisie od relativnih brzina i udaljenosti objekat-aparat. Pokret se delimino moe lokalizovati praenjem objekta - pokretanje objektiva doprinee
Fotograje iz 1911. godine
Fotograf mora biti kadar da predvidi trenutak a zatim i dovoljno brz da ga zabelei
41
da se samo detalji ija brzina se poklapa sa brzinom pokretanja objektiva reprodukuju bez gubitaka u otrini. Na fotograji, objekat u pokretu bie jasno odvojen od neotre pozadine. Neotrinom ili snimanjem uz zum-objektiv, uz neto duu ekspoziciju, doarava se kretanje i brzina. I sam motiv, objekat koji se snima, moe iskazivati pokret - krupan plan ili akcioni portret doarae taj oseaj. Pomicanjem aparata tokom ekspozicije, snimljeni objekat e delovati kao da je u pokretu; bitno je da je pozadina tamna, a aparat postavljen na tronoac ili elektrini okreta. /2/ Ipak, sportska fotograja nije puko beleenje pokreta. Kvalitetna fotograja treba da zabelei vie od akcije - treba da ulovi i emociju i psihu, kako igraa tako i posmatraa. Portret i akt Prema oblasti primene, portret moe biti evokativan, kreativan ili se moe koristiti u komercijalne svrhe ili u foto-intervjuu. Posmatarnjem portreta bliske osobe evociramo seanja jer fotograja esto nadivi svog referenta. To i glavna uloga evokativne Drugi i trei tip su slini - oba se mogu koristiti kao podloga za naslovnu stranu, revijalni oglas, bilborde, kataloge itd. Komercijalni portret u strunoj terminologiji oznaen je skraenicom 3B. Naziv je nastao od 3 engleske rei: Beautis, Babies, Beasts lepotice, deca, ivotinje. Ove 3 grupe zaista i ine glavno podruje snimanja. Osobe se snimaju u raznim poloajima, u pokretu, u razgovoru, ne bi li se stvorila to intimnija atmosfera. Deca su najprikladniji objekat jer su uvek fotogenina, simpatina, a u posmatrau izazivaju nagon roditeljske ljubavi. Snimanja se obavljaju u ateljeima ili na otvorenom, ve prema zamisli. Posebno do izraaja dolazi umee fotografa da zabelei gestikulaciju, grimasu, ne bi li prikazao odreeno raspoloenje. Najjednostavniji ali i najprotabilniji je portret bez umetnikih pretenzija - za paso, linu kartu, za tablo i sl. Ne daje mnogo slobode, ali svakako zahteva tehnika predznanja. Kada je u pitanju foto-intervju, bitno je uhvatiti sagovornika u afektu - dok gestikulira, pravi grimase i sl. Fotograf zato najpre snima na prazno (bez lma u aparatu), dok se sagovornik ne opusti.
Skejter izvodi trik u skejt-parku, 20. novembar 1978.
Milan Jovanovi - Portret
Dulija Magraret Kameron - Letnji dani, oko 1865. Karakteristine crte modela istaknute su pomou efekata rasvete i kratke udaljenosti od modela
42
Osnovni preduslov za dobar portret je komunikacija fotografa i modela. Fotograf mora uspostaviti komunikaciju sa modelom, mora otkriti karakter osobe, stvoriti utisak. Panju treba obratiti na: osvetljenje i odnose svetlo-tamno koji proistiu, pozadinu i okolinu. Osvetljenje igra vanu ulogu. Najloije reenje osvetljenja je upotreba frontalnog svetla - usled preterane reeksije boje e biti blede. Bono osvetljenje stvorie utisak dubine usled odnosa svetlo-tamno; moe biti manje ili vie kontrastno. Usmereno svetlo dramatizovae prizor, dok e difuzno svetlo stvoriti romantinu atmosferu. Najprikladnije je, uz osnovno svetlo, koristiti ambijent svetlo koji e ublaiti senke. Svetlo moe biti i reektovano od bele podloge, kako bi se omekalo. Da bi se naglasila tekstura (koa) ili oblik, svetlo se postavlja sa strane, od gore ili od nazad (obris). Svetlo postavljeno tako da osvetljava lik od dole koristi se kada se eli stvoriti efekat nestvarnog, sablasnog. Pozadinsko svetlo stvara srebrnastu konturu modela; bez dopunskog osvetljenja rezultat je silueta. Ako se, pak, snima na otvorenom, idealno je snimanje pri oblanom vremenu - svetlost je tada difuzna, bela (efekat ambijent svetla), idealna za portret jer e na tekstura koe, boje, oblik lica i tela i ton biti naglaeni. Kada se model snima iz prola, javljaju se problematine senke; ovo se reava postavljanjem belog panoa od kojeg e se svetlo reektovati ili dopunskog snop-svetla. Najjednostavnija pozadina je zid; za studijska snimanja koristi se pano, platno ili prekriva. Osnovni uslov je da pozadina ne odvraa panju sa modela, da ne stvara konfuziju. Mora biti tako odabrana da pristaje odei modela i boji lica. Potpuno crnu ili belu pozadinu treba izbegavati, sem kada se eli postii high ili low key efekat. Arhitektura Najee je dokumentarna ili tehnika, mada moe biti i evokativna (sa letovanja). Arhitektura je puna odlinih objekata za fotograsanje ali je isto tako i zahtevna. Fotograf mora biti upoznat sa stilovima gradnje, a na licu mesta se mora prilagoditi osvetljenju i okolini. Fotograje graevina ne moraju izgledati jednolino, kruto. Izraajnost se postie odabirom odgovarajueg ugla snimanja, perspektive i svetla.
Zoran Milovanovi
43
Najbolji ugao snimanja moe se odrediti promenog poloaja. Da bi se objekat vizuelno odvojio od pozadine, koristi se teleobjektiv; kada se eli obuhvatiti okolina ili stvoriti atmosfera zatvorenog prostora, koristi se irokougaoni objektiv. Objekat e delovati efektno kada je snimljen iz gornjeg ili donjeg rakursa; snimanjem iz niskog poloaja naglaava se izduenost zgrada. Pri upotrebi 35-milimetarskih objektiva, vertikalne ivice zgrade nisu paralelne; ovo se otklanja postavljanjem odgovarajueg dodatka. Osvetljenje - razliite tonske vrednosti na proelju zgrada - stvara iluziju dubine. Da bi kompozicija delovala dinaminije, moe se primeniti princip kontrasta (starinovi stil gradnje), da bi se stvorio ritam - repeticija (nizovi prozora/vrata).
Pejsa Moe biti realizovan kao tehnika (za prospekte i sl.), umetnika ili evokativna fotograja, ali i u sastavu fotoreportae. Prirodu je mnogo tee snimati nego to to na prvi pogled izgleda. Za kvalitetne pejsae, neophodna je dobra oprema (esto i komplikovana), tehnika preciznost (odgovarajui lm, soivo) ali oseaj za kompoziciju. Jer, snimanje pejsaa nije puko beleenje - neobinost se postie smiljenim komponovanjem. Da bi fotograja bila atraktivna, potrebno je ukljuiti jaku taku interesovanja, mesto gde e oko mirovati; to moe biti oblak, planina, drvo, amac, cvet. Ukljuivanjem objekata iz pozadine u prvi plan, postie se utisak dubine. Ako su horizont ili glavni subjekat izmeteni iz centra formata, kompozicija e delovati interesantno. Oseaj za odnose veliina stvara se ukljuivanjem objekata poznated veliine (ljudi, ivotinje, zgrade, automobil). Pravac mogu graditi ograda, put, reka, vodei oko ka glavnom centru interesovanja. Akcentovanju doprinose boje - cvet, perje egzotine ptice, krzno leoparda - svakako e privui poglede. Moe se iskoristiti i dramatina obojenost itavog pejsaa, koja se javlja u rano jutro ili pri zalasku sunca, pre ili posle oluje i sl. Najbolje svetlo za snimanje pejsaa je u rano jutro, neposredno nakon to je sunce izalo, ili u kasno popodne, kada je sunce nisko. Zraci tada ne stvaraju grube senke, kao to je to sluaj sredinom dana. 44
Ako aparat podrava panoramic format mode (P), moe se iskoristiti za snimanje u irokom vidokrugu. Dobre fotograje pejsaa obino se mogu dobro prodati mogu se koristiti kao predloak za tampanje razglednica, u prospektima turistikih agencija, u knjigama i sl.
45
3.2 Fotograja u tampi

Kao sredstvo vizuelnih komunikacija, fotograja je realizovana na vrstom medijumu, najee papiru. Tako dolazimo do sprege fotograje i tampe da bi bila vizuelno dostupna, fotograja se mora umnoiti, u nekoj od tehnika tampe. Pojam profesionalna fotograja podrazumeva fotograju koja nije krajnji proizvod ve predloak - vezuje se za primenu fotograje upravo u tampi. Ilustracija kao izraajno sredstvo grakog dizajna U procesu grakog dizajna, kao fazi koja prethodi tampi, kreativnom timu stoje na raspolaganju razliiti oblici likovno-grakog izraavanja. Meu osnovne elemente grakog oblikovanja ubrajaju se: ilustracija, tekst, boja, tehnika tampe i materijal. Ilustracija - element poreenja ili objanjenja teksta uz koji se pojavljuje. Mogu biti u vidu crtea, mapa, tabela, dijagrama ili dekorativnih elemenata, sa ciljem predstavljanja scena, ljudi ili objekata, povezanih sa tekstom na koji se odnosi. Ilustracija moe biti realizovana kao crte ili kao fotograja. Koji e se vid ilustracije odabrati, zavisi od teme i karaktera poruke. Odabiru ilustracije mora se posvetiti naroita panja. Ona treba da, najpre, privue panju posmatraa a zatim izazove odreeno raspoloenje. Dobro odabrana, kvalitetna ilustracija esto ima dejstvo vee od dejstva dugakog teksta prednost lei u neposrednou ilustracije kao oblika komunikacije. Bez crtea su nezamislive deije knjige, tehniki prospekti (teko dosptupni delovi maina), plakati za kulturnoumetnike manifestacije i sl. Jo jedna prednost je to crte stvara blagu atmosferu, deluje intimno (u odnosu na hladnu realistinost fotograje). Kada se eli postii realistinost prizora, prikaz svih detalja - tu je fotograja neprikosnovena. Polja primene su uglavnom u prikazu tehnikih ureaja, u turistikoj propagandi, prezentovanje prehrambenih proizvoda i sl. Fotograja se ne moe upotrebiti kada se treba prikazati neki dogaaj koji je proao (ako tada nije snimljen) ili nastupajui dogaaj tada se moramo posluiti crteom.
Prikaz dela maine fotograjom est je sluaj u tehnikim prospektima
Ipak, za prezican prikaz teko dostupnih delova koristi se crte (shema)
46
Prednosti fotograje nad crteom su brojne: - tanost i preciznost - nia cena umnoavanja (kontakt-kopije) - mogunost primene raznih tehnika (snimci iz vazduha, podvodni snimci, mikroskoprski snimci, specijalne tehnike) - laka i bra obrada i dr. Fotograje u knjigama Knjige ilustrovane fotograjama pojavljuju se u razliitim oblastima ljudskog delovanja. Najee su to: - monograje - enciklopedije - atlasi (ivotinja, biljaka, geografski) - naune knjige - razliite strune knjige i sl. Fotograja moe biti realizovana kao tehnika (u enciklopedijama, u naunim knjigama i sl.), dokumentarna (u istorijskim atlasima, monograjama i sl.) ili kreativna. U knjigama, bez obzira na oblast koju obrauje, fotograja ima viestruku ulogu: prvenstveno funkcionalnu (dodatne informacije) i estetsku, ali i didaktiku, psiholoku itd. Zadatak fotograje u knjigama je poveanje motivisanosti za itanjem, kao i razvijanje misaonih procesa. Pri grakom oblikovanju knjige, treba teiti ka jedinstvu fotograje sa ostalim elementima na stranici (naslovima, osnovnim tekstom, linijama, belinama i dr.). Osim kao propratni element teksta, fotograja moe biti sastavni deo korica ili omota knjige, u funkciji vizualizacije teme koju knjiga obrauje. est je sluaj da se na zadnju klapnu omota, zadnju stranu korica ili na nekoj od zavrnih stranica knjinog bloka postavi fotograja piscaautora. Razvoj ilustracija u knjigama Istorija ilustracija stara je koliko i pisanje. Umetnost reprodukcije ilustracija razvijala se paralelno sa novim tehnologijama tampe. Sve do 1460., ilustracije su umnoavane drvorezom. Ilustracije su crtane na glatkoj povrini bloka a zatim bi se rezbarilo u drvo. Rezultujui reljefni ctre bi se zatim premazivao bojom, nakon ega se pristupalo otiskivanju na papir ili pergament. Pronalaskom pominih slova, omogueno je istovremeno 47
Tehnika fotograja ima primenu u strunim knjigama
J.E. Mayall - Charles Dickens, 1853.
tampanje teksta i ilustracija. Podvig je bio postaviti olovna slova i formu drvoreza istovremeno u tamparsku mainu. tampa u vie boja odbaena je kao suvie spora. Potreba za poveanom preciznou ilustracija, dovela je do razvoja tehnika graviranja i nagrizanja metalnih ploa, najee bakarnih. Mecotinta, prenjena forma bakroreza, razvijena u 18-om veku, omoguila je reprodukciju nih prelaza svetlo-tamno, dok je akvatinta simulirala efekat akvarela. /23b/ Srednji vek obeleen je runim oslikavanjem knjiga. Pored obinih prepisivaa, javljaju se ilustratori iluminatori. Njihova uloga bila je ukraavanje rukopisnih knjiga, slikanjem i crtanjem. U strunim knjigama iz polja geometrije, arhitekture, geograje, i dr. opsenost teksta zapravo je uveala znaaj ilustracija, redukujui na taj nain vanost osnovnog teksta. Nauni tekstovi mnogih srednjovekovnih autora izgubili su pratee ilustracije u procesu runog umnoavanja. U to vreme, vane ilustracije su uspostavljane samo kada su radovi tampani po prvi put. tampa i gravura u poetku su delovali kao korak ka pisanoj rei. Kasnije se pokazalo da su ovi novi zanati proirili mogunosti za ilustratore - gravura postaje alat umetnik renesanse. Albuminske slike bile su popularne kao ilustracije u knjigama izmeu 1855. i 1885. godine. U tom periodu, izdato je preko hiljadu albuma i knjiga ilustrovanih fotograjama. Fotograje se, u to vreme, nisu tampale ve su objavljivane kao topografske slike. Krajem 18-og veka u primenu ulazi litograja tehnika ravne tampe. Pronalazak Aloisa Zenefeldera - litograje, tehnike ravne tampe, 1797. godine uneo je nove mogunosti. Originali su umnoavani sa izuzetno visokim stepenom tanosti, to je ovu tehniku uinilo prigodnom za tampanje knjiga iz polja umetnosti. Tehnologija reprodukcije ilustracija u knjigama doivela je neverovatan napredak u 19-om veku. 1838. arls Najt (Charles Knight) patentirao je metod tampe u boji. Postupak se sastojao u sledeem: 4 reljefna bloka, izraena od drveta ili metala, bi rotirala i utiskivala (obrnuti) motiv u list papira. Samo godinu dana kasnije, Dr Alfred Don (Alfred Donne) prvi je postigao uspeh u graviranju ploa-dagerotipija. 1841. Georg Majzenbah (Georg Meisenbach) razvio je proces polutonske reprodukcije.
Gistav Dore
Dante Gabriel Rossetti - ilustracija za Palatu umetnosti, 1857. (drvorez)
Primena fotograje u grakom oblikovanju omotnog lista knjige
48
Mogunosti repordukcije ilustracija proirene se pojavom kolor-litograje, u prvoj polovini 19-og veka. Oko 1880e unapreena je i tehnika duboke tampe barkorez je zamenjen elinom formom. Razvijena za potrebe zatite novanica od falsikovanja, elina tampa pokazala se prigodnom za kvalitetnu reprodukciju slika. Fotograja, usavrena u drugoj polovini 19-og veka, obezbedila je raznovrsne foto-mehanike metode reprodukcije originalnih ilustracija, bez obzira na kojem mediju kreiranih. Savremene tehnike su se toliko unapredile da se umetniki radovi reprodukuju se takvom jasnoom i verodostojnou da je teko razlikovati otisak od originala. Znaajna knjiga u istoriji fotografskog izdavatva je Bresonov Odluujui momenat, predstavljena 1952. U knjizi su predstavljeni radovi ovog poznatog umetnika, raeni tehnologijom graviranja, tampani u punom formatu. Jo jedna knjiga je odlian primer sposobnosti moderne reprodukcije da prenese pun opseg boje. U pitanju je Japanska umetnost sito tampe. Specinost japanske sito tampe lei u ekstremno nim prelazima boja, tekim za ispravnu reporodukciju. Tek nedavno obezbeeni su tehnoloki preduslovi za takav poduhvat reprodukovani su ak i potezi nastali usled nanoenja boje na sito. /23l/ Fotograja u novinama i asopisima Iako ukraava novine, fotograja u novinama nije dekoracija - njena uloga je da prui dodatnu informaciju uz neku vest ili je i sama vest (foto-vest). Kae se da su najbolje one fotograje uz koje nikakav propratni tekst nije potreban. Fotograja nas vizuelno povezuje sa priom i pomae da se identikujemo sa njom. Ona je istovremeno i dokumentarna, i autentina i sugestivna. Svaka fotograja mora biti prethodno obraena, pre postavljanja na stranicu. Potrebno je, najpre, otkloniti nevane delove (ranije maskiranjem, danas u odgovarajuem programu za obradu fotograje) a zatim odrediti irinu i visinu fotograje (u odnosu na tekst). Bitno je i kako je fotograja poloena - vertikalno postavljena fotograja neutralisae prirodnu horizontalnost novinske stranice (horizontalno itanje teksta). /22/ Svaki vizuelni element na stranici novina treba da pripoveda priu a ne samo da je ilustruje ili ukraava. 49
Rodenkovo reenje naslovne strane knjige Majakovskog O tome iz 1923. godine Primer kako fotograja komunicira sa posmatraem
Istraivanja fenomena u komuniciranju ukazuju sledee: posmatra ne deifruje poruku re po re, on samo baca brz pogled na celokupno grako reenje i zaustavlja se samo ako ga neki element zainteresuje. Putanja kojom se kree oko itaoca: fotograja zaglavlje grakon (ako ga ima) tekst. Dakle, fotograja mora najpre zainteresovati, privui, a zatim izazvati reakciju u primaocu poruke-itaocu. Foto-urnalista moe praviti fotograje za sebe ili za klijenta. Postoji vie opcija za fotografa: da radi u tabu (staffer), samostalno (slobodnjak) ili kao snabdeva. Prvi tip (staffer) podrazumeva puno radno vreme, zdravstveno osiguranje, penziju, odmor, kao i minimalne line trokove jer moe da koristi resurse agencije. Snima po zadatku a fotograje postaju vlasnitvo izdavaa. Slobodnjak (freelancer) je fotograf koji rad sam za sebe. On postavlja pravila po kojima snima, ima potpunu kreativnu slobodu. Nije vezan za jednu agenciju, sam odluuje koliko e da radi i kada. Moe da zadire i u druga polja primene fotograje kao to su venanja, propaganda ili studijska snimanja. Poto nije stalno zaposlen, nema medicinsko osiguranje, sta ali ni pravo na korienje zajednike opreme. Snabdeva (stringer) je slobodnjak koji obezbeuje fotograje za jedan izvor. On je na neki nain kontakt fotograf. Prednost je u tome to svoj rad moe prodati onome koji ponudi bolju cenu. /23c/
est je sluaj da se fotograja postavi preko dve susedne stranice asopisa
Fotogra na snimanju modne revije
50
Fotograja u dizajnu ambalae Graka prezentacija - dizajn samog proizvoda i njegova ambalaa - predstavlja znaajan faktor u procesu komunikacije proizvod-potroa. Atraktivno grako oblikovana ambalaa ima pozitivan uticaj na prodaju proizvoda jer upravo ambalaa ostvaruje lini kontakt sa potroaem. Tome e svakako doprineti i efektna fotograja. Najpre se mora doneti odluka da li je za prezentovanje proizvoda koji se krije u ambalai pogodnije upotrebiti crte ili fotograju. Kada je bitno realno predstaviti boju, oblik i sl. svakako emo se odluiti za fotograju, na primer: farba za kosu, prirodni sokovi smrznuta hrana, keks i slini konditorski proizvodi, semena za bilje itd. Naravno, mora se uzeti u obzir i materijal i tehnika kojom e se tampati, zbog specinosti postupka.
Fotograja u tampanim sredstvima propagande Ilustracija u vidu fotograje u propagandnim sredstvima je snano sredstvo vizuelne komunikacije. U tampanim sredstvima ekonomske propagande, ima ulogu da blie objasni proizvod ili uslugu vizualizuje sadraj. Priprema-izrada fotograja koje e se koristiti u grakom oblikovanju propagandnih sredstava zahteva briljive pripreme. Ovaj posao poverava se iskusnim fotograma, specijalizovanim za oblast komercijalne (adrvertising) fotograje. Komercijalni fotograf mora biti vie od operatera pored tehnikog znanja, mora posedovati i kreativnost. Ipak, redak je sluaj da fotograf radi sam najee se formira tim, prema vrsti zadatka. Popularnost upotrebe fotograje kao ilustracije u oblikovanju sredstava ekonomske propagande javlja se i u drugim oblastima propagande, pored privrede - kultura, sport, zdravstvo i dr. Ovo polje primene fotograje e biti posebno razmatrano u poglavlju Realizacija fotograje u tampanim sredstvima propagande.
Primena fotograje u dizajnu ambalae
Fotograja u reklami
51
4. Kriterijumi kvaliteta fotograje

Na poetku poglavlja Kritika fotograje reeno je da se, zbog specinosti medija, pri ocenjivanju moraju uzeti obzir i estetski i tehniki faktori. Nikako se pri analizi ne sme posmatrati samo tehniki kvalitet ili samo likovnoestetski poto su meusobno zavisni - bez tehnike bi bile umanjene mogunosti (umetninog) izraza a estetske vrednosti bile bi umanjene ako fotograja ne bi bila kvalitetna u tehnikom smislu. Znai, oba aspekta su podjednako vana, deluju sinergijski. U nastavku, ova dva aspekta fotograje bie detaljnije analizirana i objanjena.
4.1 Tehniki faktori

Svi bismo rado posedovali vetinu snimanja vrhunskih fotograja. Dobre fotograje ne nastaju uz sreu (mada je i to jedan od uticajnih faktora!) potrebno je solidno tehniko predznanje. 4.1.1 Izbor foto-aparata Jedna od prvih odluka koje fotograf-dizajner mora da donese je izbor foto-aparata. Poto fotograja pokriva izuzetno iroko podruje primene i namene, irok je i dijapazon foto-aparata, ve prema specinim zahtevima. U osnovi, svi aparati su jednostavne crne kutije sa prorezom za svetlost na jednom kraju, i nekom vrstom materijala za snimanje sa druge. Prema konstrukciji, razlikujemo kompakt-aparate, SLR (Single Lens Reex) aparate, specijalne aparate, aparate za studijsko snimanje (velikog i srednjeg formata) i novije, digitalne aparate. SLR reeksni - aparati najvie se koriste u grakoj industriji i meu profesionalnim fotograma, zbog praktine i jednostavne upotrebe. Aparati malog formata koriste rolnu lma formata 35 mm, mogu biti reeksni ili sa kuplovanim telemetrom. Jedna od glavnih prednosti reeksnih aparata je snimak na lmu u potpunosti odgovara prizoru vienom kroz trailo. Druga je mogunost nadogradnje; mogue je dodati dopunske objektive, aparat se moe privrastiti na
Reeksni aparat
52
teleskop ili mikroskop itd. Trea je mali gabariti i velika brzina snimanja. Ograniavajui faktor pri radu sa ovim aparatima je teina koja potie od prizme i, ponekad, buka (pri okretanju ogledala). Aparati za direktno posmatranje oduvek su bili (i ostali) sinonim profesionalne fotograje. Po konstrukciji se razlikuju od aparata manjeg formata u tome to sadre meh i inu po kojoj se pomeraju okviri sa mutnim staklom i objektivom. Prednji deo sadri soiva i zatvara, dok zadnji deo dri temeljnu plou, ispred koje se postavlja dra lma. Glavna prednost aparata ovog tipa je mogunost kontrole pozicije i oblika objekata na temeljnoj ploi (staklu), preko pomeranja prednje i zadnje ravni. Zakretanjem zadnjeg dela aparata poveava se rasprivanje dubine polja i kontrolie oblik. Ova pomeranja su korisna kako pri snimanju mrtve prirode, tako i pri snimanju arhitekture jer obezbeuje kontrolu perspektive i korekciju paralakse. Druga prednost ovih aparata je eksibilnost pri radu prednji i zadnji deo su izmenljivi, tako da obezbeuje rad sa razliitim objektivima i razliitim formatima lma. Sistem mehova omoguuje korienje objektiva za izotravanje veoma bliskih objekata, poveanjem ili smanjenjem rastojanja od mutnog stakla. Mutno staklo je dovoljno veliko da se na njemu moe masnom olovkom oznaavati tana veliina slike, proporcije i konaan izgled. Nedostaci ovog tipa aparata su: gabariti, teina i sporost pri radu. Aparat velikog formata za direktno posmatranje radi sa seenim (plan) lmom, formata 4x5 ina (10,2x12,7 cm) i veim. Ovako veliki format lma omoguuje dobijanje pozitiva i negativa koji mogu podneti vea poveanja bez gubitaka u otrini i preko 16x20 ina (40,7x50,9 cm) - ali i izradu kontakt-kopija. Mada, uz modernu optiku 4x5 ina je sasvim dovoljno za kvalitetnu reprodukciju. Obezbeena je i eksibilnost pri radu sa lmovima mogue je osvetliti deo rolne lma u boji, zatim zameniti deo za lm i nastaviti snimati crno-belim lmom. Ili, se moe poveati format zamenom zadnjeg okvira (okvir 10,2x12,7 cm zameni se okvirom formata 12,7x17,2 cm); naravno, ovo zahteva i zamenu mehova i objektiva. Ogranienje postoji u suenom izboru emulzija lmova veih od 5x7 ina.
53
Polaroid (ili instant) aparat daje gotove fotograje, odmah po ekspoziciji. Iako je veina modela vea od standardnih amaterskih aparata, prednost ovog sistema je laki rad i bri rezultati. Ovaj aparat koristi specijalni samorazvijajui lm, i, kao takav, predstavlja hemijsku revoluciju u fotograji. Pri odabiru tipa aparata moe se napraviti kompromis izmeu aparata koji je najjednostavniji i onog koji je prilagoen poslu. Prednost kamere velikog formata je vrhunski kvalitet reprodukcije, ali se mora uzeti u obzir ogranienost na statine objekte i mala dubinska otrina. Obrnuto vai za kamere malog formata. Zato se nikad ne sme govoriti o nekom aparatu kao najboljem najbitinije je odabrati opremu prilagoenu svrsi. Kako kae jedan Reuters-ov fotoreporter (sa ovih prostora): Najbolji je onaj aparat koji lako moete stalno imati uza sebe, bitno je da je uvek pri ruci kad naiete na neto zanimljivo. Nije najvanije koji objektiv koristite i koje su mu ostale tehnike karakteristike ako ih nosite samo u specijalnim prilikama, npr.15 dana godinje. Pored klasinih aparata, u upotrebi su sve ee i digitalni foto-aparati. Za razliku od klasinih (analognih) aparata, nemaju lm, ali je ouvan osnovni princip zapisa svetlom. Umesto lma, kao foto-osetljivog elementa, koriste CCD senzor, koji svetlo reektovano sa objekta pretvara u digitalni zapis. CCD senzori obino se sastoje iz velikog broja foto-elija, organizovanih u matricu. Delii svetla - fotoni - padaju na foto-elije i obezbeuju energiju za odvajanje negativno naelektrisanih elektrona od atoma silikona. Ukupno negativno naelektrisanje proporcionalno je intenzitetu svetla - ba kao to zacrnjenje emulzije zavisi od svetla koje pada na lm. Aparati se meusobno razlikuju po formatu, rezoluciji i btnoj dubini senzora. Aparati srednjeg formata koriste se u profesionalne svrhe i u grakoj industriji, dok kompakt-aparate koriste uglavnom amateri. Prosena rezolucija kree se izmeu 3 i 6 megapiksela. Najnoviji modeli dostiu i 15-16 megapiksela, zbog ega su prikladni za profesionalnu upotrebu. Za amatersko snimanje nije potrebno imati aparat koji postie 4, 5 ili ak 12 megapiksela za fotograju standardnih dimenzija, do 10x15 cm, dovoljna su samo 2 megapiksela. Btna dubina odnosi se na maksimalan broj bitova za reprodukovanje jednog piksela fotograje. Odreuje opseg boje i tonova, pa se naziva i dubina boje. Kompakt aparati obino rade sa 24 bita (3x8) to znai da mogu
Polaroid
Canon A serija
54
reprodukovati 16,7 miliona boja; profesionalni rade sa 42 bita (3x14) i 4,39 biliona boja. Ipak, ovolika koliina bitova se ne zahteva zbog nemogunosti monitora i tamparskih sistema da ih reprodukuju. Donedavno, mana digitalnih aparata bila je visoka cena. Ipak, kako tranja raste, cene e nastaviti da padaju a razvoj novih varijanti e se nastaviti - za svaije potrebe i svaiji budet. /23m/
Canon S serija
4.1.2 Izbor lma Vana karakteristika svakog aparata je format lma koji se koristi. Negativ ili pozitiv manjeg formata mora se uveati vie puta kako bi se doveo na upotrebljivu veliinu. Na uvelianom 35 mm-skom negativu esto e biti vidljivo zrno i nee biti otar kao lm veeg formata. Ovo nije problem ako je fotograja namenjena za dnevne novine, ali ako e se koristiti za poster, mora se upotrebiti lm veeg formata. Osnovni formati su: 24 mm Advanced Photo System lmovi Ovaj sistem lmova omoguava lake postavljanje lma u aparat, nema direktnog dodira sa negativom. Mogunost eksponiranja razliitih dimenzija snimaka. Nakon upotrebe lm je i dalje zatien u kuitu, pa je onemogueno oteenje. Broj snimaka 15, 25, 40 ... 35 mm kolor negativ lmovi Najrasprostranjenija vrsta lmova. Koriste ga kako amateri tako i profesionalci. Pogodni su za slikanje na otvorenom ali i unutra - sa upotrebom blica ili bez njega. Tolerie greke u ekspoziciji - jedva e se primetiti odstupanje od pravilne ekponae (i do 3 f-a). Ovo daje slobodu fotografu da se skoncentrie na kompoziciju, fokus, tajming... Broj snimaka 12, 24, 36 ... 35 mm slajd/dijapozitiv lmovi Koriste ih uglavnom profesionalci. Kod razvijanja dobija se direktno pozitiv snimka (vidi se konaan izgled), pa je omoguena i reprodukcija preko projektora. Slajdovi prikazani pomou projektora dae mnogo iri opseg tonova nego otisak posmatran reektujuim svetlom. Ipak, ovi lmovi ne nude irok opseg ekspozicije kao kolor negativ, pa je mogue da se izvesni detalji izgube ako je lm preeksponiran. 55
Najvie su u upotrebi hromo i E6. Prodaju se u dve kategorije - potroaki i profesionalni. Razlika je u tome to se profesionalni moraju ili odmah upotrebiti ili rashladiti, dok potroaki mogu da stoje i po par meseci a da ne izgube balans boje. Broj snimaka 12, 24, 36 ... 35 mm crno-beli lmovi Karakteristike su iste kao i kod kolor negativa samo to daju crno-beli negativ i fotograje. Najvea prednost crno-belih lmova je njihova dugovenost (i do 100 godina!). Broj snimaka 12, 24, 36 ... 120 format Upotrebljava se za profesionalna slikanja u studijima gde se zahteva visok kvalitet fotograja. Veliki format negativa omoguuje visoku otrinu i kod najsitnijih detalja. 110 format Pocket lmovi Koriste ih amateri manje zahtevnog kvaliteta. Koriste se za snimanja na otvorenom i unutra uz upotrebu blica. Broj snimaka 12, 24. 126 format Pocket lmovi Koriste ih takoe amateri, ali zbog veeg formata negativa dau kvalitetniju fotograju. Broj snimaka 12, 24. /23b/, /23d/ Formati lmova razlikuju se, kako u veliini, tako i u proporcijama. 35 mm-ski lm je pravougaonik duih stranica nego onaj formata 4x5 ina. Proporcije formata lma tj. oblik formata (pravougaonik ili kvadrat) uticae na kompoziciju fotograje. Tako e pravougaoni format stimulisti oko da se kree unutar okvira, bez problema se postie dinamina kompozicija. Kvadratni format predstavlja svojevrsni izazov za dizajnera. Ako nije paljivo komponovana, fotograja moe delovati statino jer e oblik podsticati oi da se usresrede na centar fotograje. Stoga, elementi unutar okvira moraju biti organizovani tako da pojaaju vizuelnu energiju fotograje. Gledano praktino, izbor aparata i formata zavisi i od dimenzija konane fotograje u tampi. Za reprodukciju fotograje u tampi veliine do 13x18 cm dovoljan je negativ lm 24x36 cm. Za vea uveanja do 35x50 cm ili 50x75 cm (npr. za postere) koriste se dijapozitivi, zbog izvanredne otrine i reprodukcije boja. 56
Pored formata, lmovi se razlikuju i prema osetljivosti. Prema optoj osetljivosti emulzije, postoji sledea klasikacija lmova: 50 ASA/18 DIN Daje jake kontraste pa se preporuuje za fotograsanje prirode, kada se ele naglasiti jarke boje (npr. zalazak sunca). Ipak, treba izbegavati bljetee bele objekte (npr. sneg) ili niske kontraste (npr. magla). Ekstremno no zrno obezbeuje zapis mnotva detalja i mogunost daljeg uveanja bez gubitaka u kvalitetu. 100 ASA/21 DIN Najee korieni lmovi, pogodni za slikanje na otvorenom i unutra uz upotrebu blica. Omoguavaju veliki broj oitavanja, razne varijante odnosa brzina zatvaraa-vreme ekspozicije. Karakteriu se nim zrnom i dobrom reprodukcijom boja. 200 ASA/24 DIN Koriste se za fotograsanje na otvorenom po oblanom vremenu, ali i u zatvorenom prostoru gde ima manje svetla, pa ga je teko izmeriti. 400 ASA/27 DIN Za veinu profesionalaca, ovo je prava brzina. Koriste se za fotograsanje enterijera gde ima manje svetla, u situacijama promenljivih svetlosnih uslova, i sl. ak i pri loim uslovima daju odlinu fotograju izraajnih boja. Daju dobra uveanja kod 35 mm-skih lmova (do 11x14 cm), naroito kod aparata sa velikom zumom. Pogodan za sportsku fotograju jer omoguuje veliku brzinu zatvaraa. 800 ASA/30 DIN Koriste se u uslovima smanjenog osvetljenja, kada je potrebna duga ekspozicija, kod brzog pokreta - sporta i akcije, pa ga najvie koriste foto-novinari. Upotreba ovako ekstra-osetljivog lma zahteva upotrebu tronoca pri snimanju. Struktura zrna je zadovoljavajua (do 5x7 cm), zasienje boje je dobro ali je kontrast smanjen. Da bi se ublaile praznine izmeu zrna, oko 2000-te godine AGFA je razvila lm pod nazivom OPTIMA 800. Umesto zrna priblino krunog oblika, zrna su u obliku estougla, to za posledicu ima redukovanje praznina izmeu zrna. Filmovi velike osetljivosti (1600, 3200 ...) se oni uglavnom koriste u namenske svrhe kod profesionalnog
100 ASA
50 ASA
200 ASA
400 ASA
800 ASA
57
fotograsanja. Nazivaju se i ultra-fast lmovi. Reaguju i pri slabom svetlu ali su fotograje, zbog krupnog zrna, smanjene otrine.
Osetljivost slojeva lma na boje osigurava dobijanje oekivane reprodukcije boja uz odgovarajui kvalitet osvetljenja. Fotografske emulzije za snimanje u boji uravnoteene su prema dva standarda temperature svetlosti - za dnevnu svetlost (izmeu 5.500 i 6.000 oK) i za vetako osvetljenje (od 3.200 oK). /3/ Da bi snimljeni prizor odgovarao stvarnom, treba odabrati lm prema temperaturi boje reektovane od objekata. Na reprodukciju boja uticae i psiho-zike osobine fotografa: reakcija na prirodne boje pomeren balans boja smanjena sposobnost vida korienje lmova samo jednog proizvoaa sistematinost u radu i dr. esto je i sujeta fotografa faktor koji e uticati na konaan izgled fotograje nepotovanje preporuka proizvoaa lma dovee do pomerenog kontrasta.
Tabela primene lmova razliite osetljivosti u odreenim vremenskim uslovima /23d, 23e/
4.1.3 Objektiv Objektiv, kao element snimanja, utie na sve ostale parametre snimanja. Upotrebom razliitih objektiva se odreuje: ugao zahvatanja scene izgled perspektive kompozicija elemenata fotograje odvajanjem vano-nevano (otro-neotro), promenom otvora blende. Vrsta objektiva najee se oznaava inom daljinom u milimetrima. ina daljina odreuje ugao zahvatanja (vidno polje) kao i veliinu slike koja e se formirati na lmu.
Sve fotograje snimljene su pri dnevnom svetlu (temperature boje 5500 Kelvina), ali su ve na prvi pogled vidljive razlike. Na prvoj fotograji, boje su prirodne poto je upotrebljen odgovarajui lm. Druga je problematina jer je snimljena lmom za vetako osvetljenje (3200 Kelvina), pa prizor poprima nijansu plave; trea fotograja je snimljena uz primenu ltera 85 B, kako bi se boje uravnoteile.
58
Prema inoj daljini, objektivi se dele na normalne, irokougaone i telefoto objektive. Normalnim objektivom smatra se onaj ija je ina daljina priblino jednaka dijagonali lma. Tako je za 35 mm-ski aparat normalnan objektiv ine daljine 50 mm. Inae, podrazumeva ine daljine izmeu 45 i 58 mm. Ova vrsta soiva ima ugao zahvatanja od oko 47 stepeni, slino kao i ovekovo oko. Kraa ina daljina znai poveanje ugla zahvatanja scene a time i veu dubinu polja, tj. ire podruje prihvatljivog fokusa izmau pozadine (drugog plana) i prednjeg (prvog) plana. Tako e objektivu ine daljine 35 mm odgovarati ugao od 62 stepena a onom od 12 mm - 182 stepena. Objektivi ine daljine krae od normalnog (35/28/24/20/17/15/12 mm) dae ire vidno polje (do 73 stepena)pa su poznati i kao irokougaoni objektivi. Ekstremna dubina polja poveava 3D efekat, ali ponekad predstavlja problem u kompoziciji. Pogodni su za fokusiranje subjekta u blizini, ali mogu izazvati distorziju perspektive (strmoglava perspektiva). Ekstremni irokougaoni objektivi riblje oko - obezbeuju vidno polje od 180 i vie stepeni. Objektiv ine daljine 45-55 mm prividno e pribliiti objekte, kao posledica ire slike na fokalnoj ravni. S druge strane, vidno polje je smanjeno 23 stepena. Poznati su kao telefoto objektivi. Perspektiva je komprimovana a dubinska otrina smanjena. Aparati ine daljine 85, 100 ili 135mm su srednji teleobjektivi, ugla posmatranja oko 22 stepena. Ovakvi objektivi dobar su izbor za portretnu fotograju poto se aparat postavlja na pristojnu udaljenosti od subjekta (1,5 do 3 m). Pravim teleobjektivima smatraju se oni ine daljine izmeu 200 i 500 mm, vidnog ugla od 12 do 6 stepeni. Pogodni su za snimanje subjekata na rastojanjima do 50 m pa su nezamenljivi u sportskoj fotograji, fotograsanju ivotinja, i sl. Objektivi ine daljiine izmeu 800 i 1000 mm - ekstremni teleobjektivi - mogu snimiti subjekat na razdaljini i do 500 m. Mana teleobjektiva je njihova glomaznost i teina. Pri malim brzinama snimanja, mogua je zamuenost pa se preporuuje vea brzina zatvaraa ili postavljanje aparata na tronoac. Pri odabiru objektiva, ne mora se po svaku cenu odabrati normalan objektiv - fotograf mora eksperimentisati sa razliitim objektivima u razliitim situacijama, kako bi uoio prednosti i nedostatke svakog od njih. Ako se
A - aparat sa objektivom ine daljine 150 mm S1 - slika na negativu koju stvara aparat A B - aparat sa objetkivom ine daljine 80 mm S2 - slika koju na negativu stvara aparat B d - odstojanje od objekta /11/
A - aparat sa objektivom ine daljine 150 mm d1 - odstojanje od objekta B - aparat sa objektivom ine daljine 80 mm d2 - odstojanje od objekta da bi se zahvatila scena ista kao sa 150-mmskim objektivom /11/
59
eli izbei kolekcija razliitih objektiva, opcija je zumobjektiv on objedinjuje vie inih duina, od kraih do duih, u jednom soivu. Glavna prednost ovog tipa je to je omoguena promena vidnog polja bez promene pozicije u odnosu na subjekat. Nedostatak je njegova teina i gabariti i neto nii kvalitet snimka (usled mnotva pomonih soiva). /23c/
Za uspenu fotograju sigurno nije dovoljan samo vrhunski foto-aparat i odgovarajui lm. Daleko vaniji je ugao snimanja, veto korienje svetla i, iznad svega, kreativnost. Uz smiljenu kompoziciju uspostavlja se kontakt izmeu subjekta, prednjeg plana, srednjeg plana i pozadine. Uz to, bitno je razmotriti alternativne take gledita i optimalan ugao snimanja, kako bi se prizor dobio na neobinosti a odreeni delovi na vanosti. Upotreba prvog plana Prvi plan moe imati veliki uticaj na izgled pejsaa ili zgrada. to je glavni element vei, to je vie mogunosti za promenu take gledita tako da sadri najbolji prvi plan. Mala dubina polja i lokalno osvetljenje pomau naglaavanju prvog plana. Ukljuivanje prateih objekata u prvi plan doprinee pojaanju oseaja za odnos veliina objekata. Elementi ukljueni u prvi plan mogu se iskoristiti da uokvire glavni objekat. Drvo, grana, okvir vrata daju fotograji dubinu. Ipak, ovi elementi ne smeju se previe isticati kako ne bi odvraali panju sa glavnog subjekta. Odnos planova Ponekad, zbog zanimljivosti prizora, treba obuhvatiti i prvi plan i pozadinu. Taka gledita moe uspostavljati pravilan odnos izmeu prvog plana i pozadine, bez uea srednjeg plana. Time se moe omoguiti direktno poreenje izmeu malih, bliskih detalja i veih, udaljenih elemenata. Upravljanje prvim planom i pozadinom na ovaj nain esto se javlja pod nazivom pogreno dodavanje.
Pogreno dodavanje
60
Perspektiva Perspektiva pomae da se fotograjom prenese oseaj prostorne dubine, da se stvori iluzija tree dimenzije na dvodimenzionalnom foto-papiru. Linearna - geometrijska - perspektiva se kontrolie takom gledita i predstavlja se smanjivanjem veliine udaljenijijh objekata. Vertikalne linije pri udaljavanju ostaju vertikalne, horizontalne ostaju horizontalne, ali one koje se udaljavaju odlaze u nedogled.Linije koje odlaze u nedogled (koji je u visini oiju) oznaavaju bone stranice koje se udaljavaju od posmatraa. Pri snimanju ljudi, za zvanine fotograje, uobiajeno je snimanje u visini oiju osobe. Ipak, gde je dozvoljena sloboda komponovanja, za kreativnije radove, moe se promeniti ugao posmatranja, kako bi se dobio odreeni efekat. Pomakom u stranu nedogled se izmie u suprotnu stranu, a podizanjem oiju (zajedno s telom) - snimanjem iz gornjeg rakursa - taka nedogleda se sputa. I obrnuto, ako je objekt snimanja iznad nas govorimo o snimanju iz donjeg rakursa. Fraza o geometrijskoj perspektivi kao objektivnom prikazu stvarnosti pograna je konstatacija. Upravo obrnuto - ona je najsubjektivniji mogui prikaz. Stvar postaje jasna uzimanjem u ruke fotografskog aparata - koji e aspekt biti dominantan (ili uopte vidljiv) na objektivnoj fotograji zavisi iskljuivo od pozicije i kadriranja fotografa. esto stajanjem na stolici, kleanjem ili leanjem na zemlji moe se dobiti zanimljiva i neobina kompozicija. Promenom pozicije, subjekti se mogu nainiti manjim ili veim nego to jesu. Kada pejsa prua slabu linearnu perspektivu, dubina se moe izraziti koristei vremenske uslove. Tada se govori o atmosferskoj perspektivi. Slojevi vazduha menjaju boje koje vidimo, tako da se ine blee, plaviastije. Poto svetlo sa udaljenih delova pejsaa do foto-aparata mora prei kroz veu koliinu izmaglice, udaljeni predmeti se javljaju u svetlijim tonovima, gubei jasan oblik. Ovaj nedostatak detalja daje vizuelni utisak udaljenosti. blizu obrisi tonovi boje otri intenzivni tople daleko meki bledi hladne - tee plavoj
Snimanjem iz donjeg rakursa postignuta je neobina kompozicija Snimanje iz gornjeg rakursa odabrano je kako bi se prikazao nain rada umetnika i sadraj njegovog bloka za skiciranje
61
Atmosferska perspektiva je nadopuna geometrijskoj perspektivi jer stvara dodatnu iluziju dubine na slici. Karakteriu je tri promene: 1. u obrisu - u prednjem planu su otri, a u daljini omekavaju 2. u tonovima boja - u prednjem planu intenzivni i kontrastni, u daljini blede 3. u spektru boja - blizu tople, u daljini se redukuju na plaviaste. /23f/ Dubina polja Dubina se na fotograji izraava prostornim odnosom izmeu prvog plana i pozadine, promenom polja dubinske otrine. Moe se, takoe, naglasiti perspektivom udaljeni objekti bie umanjeni i nejasnih oblika. Snimanjem uz veliki otvor blende/dijafragme i malu dubinu polja, mogue je postii da je samo jedan objekat zabeleen otro dok je ostatak mutan, to doprinosi izraajnosti kompozicije.
Dodavanje okvira (framing) Kompoziciji se moe dodati novi element uokviravanjem glavnog objekta odreenim obrisima iz prvog plana. Time se dobijaju novi odnosi, poveava dubina i postie ravnotea kompozicije. Moe se iskoristiti postojei objekat iz okoline (okvir vrata ili prozora) ili se obris glavnog predmeta prikae siluetom.
Robert Kornelijus - Autoportret sa laboratorijskim elementima, 1843
Da bi se dobila kvalitetna fotograja, pored tehnikog znanja (izbor adekvatnog aparata i lma) i oseaja za kompoziciju, fotograf mora biti svestan kvaliteta i kvantiteta raspoloivog svetla i kako e delovati. Nain na koji fotograf koristi svetlo ini ogroman uticaj na uspeh ili neuspeh fotograje. U osnovi, fotograja je beleenje svetla. Fotograja se sastoji iz svetla reektovanog sa scene i zabeleenog u zrnima emulzije ili u pikselima memorijske kartice. Kvalitet fotograje odreen je kvalitetom svetla - svetlo odreuje odnos svetlo-tamno, uslovljava ekspoziciju itd. Fotograf bira na koji e nain upotrebiti svetlo, kako e manipulisati njime, ve prema zamisli koju eli da realizuje.
Dodavanje okvira (framing)
62
4.1.4 Snimanje pri raspoloivom svetlu Rad pri dobrom raspoloivom (prirodnom) svetlu imae trenutan, pozitivan uticaj na prizor. Svetlo koje se javlja u svitanje i neposredno pre zalaska sunca, fotogra zovu primarno svetlo. Treba prepoznati razlike u prirodnom osvetljenju koje se menja tokom dana i na najbolji nain iskoristiti prednosti. Pre izlaska sunca: Svetlo je hladno, nema senki, boje su blede. Rano jutro: atmosfera poput ltera uklanja hladnije, plave delove spektra a preovladavaju narandasto-crveni tonovi. Nasuprot tome, senke e delovati plavo, poto im nedostaje suneva svetlost, pa reektuju plavilo neba. Podne: sunce tada dostie svoj maksimum, emituje pun spektar boja koje zajedno ine belu boju. Uz takvo osvetljenje, boje okoline reektovae se u punom intenzitetu, senke e biti crne a kontrast najvei. Kasno popodne: svetlo ponovo postaje toplije, nastupaju neoekivani efekti usled stalnog porasta koliine crvenih zraka. Ako je atmosfera ista a sunce vidljivo sve do zalaska, stvari poprimaju natpriprodnu boju. Senke se izduuju i postaju plave, struktura povrina postaje zanimljiva, pa je povoljno vreme za snimanje prizora iz prirode. Zlatasti sjaj doprinee romantinoj atmosferi. Vee: Nakon zalaska sunca deo svetla ipak zaostaje na nebu. To svetlo moe se koristiti sve do mraka, uz duu ekspoziciju. Nebo poprima zelenkasto-plavu nijansu, mestimino proarano crvenim tonovima. Kontrast meu bojama se smanjuje, nema senki, slino kao i pre svitanja. /1/
Primarno svetlo - u rano jutro...
... i pred zalazak sunca
Emil ultnes i Emil piler - Dan kada sunce nije zalo, 1950.
63
Suprotno ustaljenom miljenju, sredina sunanog dana nije najbolje vreme za fotograsanje. Kada je sunce visoko na horizontu, emituje belo svetlo - osvetljenje je direktno, tvrdo, pa se javljaju jaki svetlosni kontrasti (svetlo-tamno). Javljaju se otre senke, tekstura se gubi, pojedini delovi/detalji gube se u senci a mogu se pojaviti i neeljene reeksije. Ako se, pak, delovi koji se nalaze u senci ele ouvati, moe se upotrebiti beli karton ili blic. Blic se moe upotrebiti i danju, i to pri jarkom suncu. Neko bi se upitao: Zato?! Pri jarkom suncu, kontrast svetlo-tamno je izrazit to stvara problem pri snimanju portreta (grube senke). Upotrebom blica, senke e se popuniti a portret spljotiti. Kada se prizoru eli dodati izraajnost i dubina (prostornost), koristi se meko svetlo. Kada je sunce nisko na horizontu, obezbeuje toplo, meko osvetljenje, istie oblik i teksturu subjekta, doprinosi izraajnosti prizora. Osim to se moe koristiti kao glavni izvor svetla za fotograje, sunce moe imati veliki uticaj na objekat koji se snima. Na fotografu je da odabere prave uslove doba dana, oblano vreme, maglu prema utisku koji ele da izazove. Bezbroj dramatinih, nostalginih, romantinih ili lirskih raspoloenja, ugoaja i atmosfera mogu da nastanu promenom vremenskih prilika. Samo za vreme obine letnje oluje desi se niz dramatinih promena - od tmurnog neba, jakog vetra, preko munja, da bi se na kraju nebo razvedrilo i na njemu pojavila duga. Kia Kada pada kia, povrine predmeta pretvaraju se u sjajne - sivi asfalt postaje blistavo crn, u barama se reektuje okolina, neizraajne oronule fasade starih zgrada dobijaju novi privremeni sjaj, kine kapi na liu, travi, prozorskim staklima prelamaju i reektuju svetlo. Same kine kapi imaju osobine optikih sistema, jer se svetlo prelama na njihovim povrinama, a one poprimaju svojstva konkavnih i konveksnih ogledala ili optikih soiva (lupe); u njima moemo da posmatramo umanjenu sliku okolne realnosti. Po kinom danu atmosfera je uglavnom sumorna, preovlauju preteno sivi i tamni tonovi, emu najvie doprinosi smanjeni kontrast nivoa osvetljenja neba i zemlje. Meutim, kada pone da pada kia, dinamika ivota naglo se menja, delimino se umrtvljuje, a delimino dobija ubrzani ritam, da bi se s
Smanjen kontrast po kinom danu
64
prestankom kie i pojavom sunca ivot postepeno vratio u normalu. Ovi dramatini trenuci pruaju mogunosti za snimanje zanimljivih i dinaminih fotograja koje treba iskoristiti. /23g/ Oblano nebo U dane kada je nebo prekriveno belim oblacima, koji prosto ine beli plat, svetlo koje dopire do zemlje e biti bljetavo belo, slino podnevnom, mada znatno smanjenog intenziteta. Tako e boje predmeta biti jasne, jarke, kontrastne naspram jednolinog neba. Ovakvi vremenski uslovi pogodni su kada se eli naglasiti intenzitet boja ali i izbei reeksija i otre senke, zbog ega se preporuuje pri radu portreta - meko svetlo ublaie nepoeljne senke oko oiju, nosa i brade, a model nee morati da mirka. Ovakvo vreme povoljno je i za snimanje cvea jer e pastelne boje i blage teksture biti ouvane. Izmaglica i dim Magla, kia i ostali nepovoljni vremenski uslovi uglavnom se smatraju nepogodnim za fotograju. Ipak, oni mogu dati interesantne i neobine efekte, ukoliko je fotograf spreman na eksperimentisanje. Pored toga to su teksture ublaene, mogue je naglasiti odreene predmete a druge baciti u drugi plan. Prvi plan e biti razdvojen od udaljenih objekata pomou atmosferske perspektive, stvarajui utisak dubine prostora. Sa druge strane, ako su svi vani elementi udaljeni, itava e slika delovati kao da je u istoj ravni. Posle kie Atmosfera je puna ozona, vazduh je ist, konture jasne, boje iste. Ukoliko neposredno po prestanku kie izae i sunce, povrine blistaju i dobijaju novi, nesvakidanji izgled. Ako neposredno posle pljuska izae sunce, ulice se sjaje, prosto bljete, a javljaju se i zanimljivi odrazi koji potiu od rasvete. /2/ Godinje doba Svakako da e, naroito pri fotograsanju pejsaa, ogroman uticaj imati i godinje doba. U rano prolee priroda e prosto mamiti da bude snimljena, sav taj vatromet boja stvarae divne prizore. U leto, arko sunce stvarae otre kontraste svetlih povrina i tamnih senki. Jesen je doba kada su este kie i pojava magle. Nebo je ili jarko plavo ili sivo. Sunani zimski dan delovae slino kao i letnji svetlo 65
je intenzivno, eventualno dodatno pojaano reeksijom od belog snega. S druge strane, teki oblaci za vreme ili neposredno nakon snene oluje dae fotograji plavi ton. 4.1.5 Snimanje u studiju Snimanje u studiju sutinski se razlikuje od snimanja u prirodnom ambijentu - fotograf ne lovi prizor ve ga sam stvara. Gotove sve oblasti primenjene fotograje modna, reklamna, portret - zahtevaju rad u zatvorenom. Dva najvanija svojstva osvetljenja su pravac i kvalitet. Pravac svetla moe promeniti oblik i izgled objekta, odreene povrine se mogu naglasiti a druge priguiti. Prema kvalitetu, svetlo moe biti meko ili tvrdo. Otro (tvrdo) svetlo stvara kontrast svetlo-tamno, senka se stapa sa pozadinom. Ovakovo osvetljenje naglaava konture-oblik i teksturu, boje su naglaenog intenziteta. Difuzno (meko) svetlo smanjie kontrast - do izraaja dolaze valerske vrednosti, postaje vidljiv svaki detalj. Osnovni svetlosni izvor u studiju je sijalica; moe biti smetena u reektor ili blic. Reektor moe biti sa irmom ili bez nje (spot svetlo), sa ili bez difuzora. irma sa prednje strane reektora ima ulogu skupljanja svetlosnog zraka ali i da sprei otro oiviene senke (deliminom reeksijom). Spot-reektor koristi se kada se eli postii intenzivan odnos svetlotamno. Suprotno, kada se svetlo treba omekati, koristi se reektor koji proizvodi difuzno osvetljenje - svetlo se proputa kroz ekran ili reektuje od povrine. U tu svrhu, u upotrebi je svetlosni ator kuite od komada bele tkanine ili papira sa otvorom za objektiv sa gornje strane. Predmet se postavlja unutar atora, svetlosni izvori se postavljaju oko atora pa svetlost sa spoljne strane prolazi kroz tkaninu i (indirektno) na objekat. Na ovaj nain postie se jednolino osvetljenje, bez senki. Za uspenu fotograju, kljuno je rasporeivanje osvetljenja u studiju. Izvor koji daje osnovnu raspodelu svetlo-tamno i naglaava oblik obino je najjai svetlosni izvor - osnovno svetlo. Senke stvorene osnovnim svetlom ublaavaju se ili potpuno uklanjaju reektorom za ambijent-svetlo - proputanjem kroz paus-papir ili reeksijom od belih panoa. Na taj nain, omekavaju se senke, reprodukuju se detalji. Spot reektor se koriti kao svetlo za efekte tj. za naglaavanje plastinosti
Reektor efekat
Spot efekat
Svetlosni ator
66
objekta. Kao svetlo za pozadinu moe se koristiti svaka vrsta svetla; njegova uloga je ukljuivanje pozadine u kompoziciju fotograje. U svakom sluaju, osvetljenje treba da je to jednostavnije (manji broj izvora) zbog bolje kontrole. Blic (e), u odnosu na reektor, ima niz prednosti: daje kratko ali jako svetlo (troi manje energije, ne zagreva prostoriju) omoguava snimanje pokreta u studiju zbog duine bleska-brzine i preko 1/1000 sekunde omoguuje snimanje lmom za dnevnu svetlost (jer proizvodi svetlost iste temperature kao i dnevna svetlost). Snimanje uz blic moe biti naporno za poetnika, jer se ne ne moe videti konaan efekat sve do trenutka ekspozicije (za razliku od snimanja pri dnevnom svetlu). Ipak, ako se pravilno upotrebi, svetlost blica moe doprineti boljoj fotograji. Moe biti vakuumski ili elektronski. Prvi tip je istisnut iz upotrebe jer se sijalica moe upotrebiti samo jednom (sagori sa bleskom). Elektronski e sadri sijalice koje pokazuju taan smer i kvalitet svetla. Svetlo koje proizvode zavisi od njihove veliine i teine. Blicevi najmanje voltae koriste dve baterije za napajanje, dok one najvee koriste generatore. Pojedini modeli imaju glavu koja se moge okretati kako bi se dobilo indirektno, meke osvetljenje. Prosean e daje kvalitet svetla jednak spot-svetlu ili kvarc-jodnoj sijalici, pa se koriste i isti principi postavljanja osvetljenja. Noviji tip je kompjuterski blic; on koristi senzor, fotoosetljivu eliju, koja odreuje vreme osvetljavanja.
Efekat dnevnog svetla stvoren pomou rasvete u studiju
Iz izloenog se vidi da pri snimanju treba uzeti u obzir sve ove faktore - samo pravilnom upotrebom objektiva, adekvatnog lma i sl. moe se postii fotograja vrhunskog kvaliteta. Dobijena fotograja se, u veini sluajeva, koristi kao predloak pri grakom oblikovanju. Konaan kvalitet fotograje, u tehnikom smislu, odreuje njena reprodukcija u nekoj od tehnika tampe.
67
4.1.6 Reprodukcija fotograje u tampi Istorija prenoenja fotograja na papir fotomehanikim putem duga je koliko i istorija fotograje. Fotograja je iza sebe ve imala dugu istoriju, pre nego to je povezana sa tampom. Razvojem foto-tehnika, sve vea brzina izrade fotograje omoguila je snimanje dogaaja vanih za prenoenje novosti. Prepreku daljem napretku inila je tadanja tehnika tampe visoka tampa, koja nije omoguavala reprodukovanje vietonske slike. Jedan od prvih pokuaja umnoavanja fotograja je postupak intaljo-matrica. Taj pristup pozajmljen od tehnike akvatinte, ve je bio poznat graarima i graverima.
Intaljo (ital. intaglio-udubljen) - postupak duboke tampe. Forma je dobijena nagrizanjem dagerotipije: kiselina nagriza sujet - mesta prekrivena srebro-halogenidom, nastaju udubljenja koja predstavljaju tampajue elemente. Drugi nain dobijanja tampajuih elemenata je mehaniki - struganjem iglama. Na taj nain, intaljo postupkom mogue je postii razliite vizuelne efekte.
Rukom bojen drvorez iz 1850. god.
Mana ovog postupka je to je pretvaranje dagerotipije u tamparsku matricu obavezno je unitavalo original. Zato se traio nain kojim bi se fotografska slika mogla bez oteenja preneti na metalnu plou, gravirati ili nagrizati kiselinom, ubojiti i tampati u neogranienom broju primeraka. Francuski hemiar Luj Poatven izumeo je 1855. godine kolotipiju - fotolitografski postupak za otiskivanje kolodijumskim negativa u pozitiv sliku. Par godina kasnije, Talbotov je unapredio svoj pozitivnegativ postupak u fotomehaniku tehniku umnoavanja - fotogliptino graviranje, patentiranu 1858. 1866. javlja se jo jedan postupak - vudbaritipija, tampa negativa na svetloosetljivom elatinu. /21/ Nedostatak svih gorepomenutih postupaka je to fotograje nikada nisu mogle biti tampane u tamparskoj maini zajedno sa tekstom zbog razlike u visini. Fotograje bi naknadno bile lepljene uz tekst, kao prilozi. Polutonski klie prvi je put upotrebljen za tampanje fotografskih novosti 4. marta 1880., u New York Daily Graphic, inae prvim ilustrovanim dnevnim novinama. Osniva ovih novina, George Edouard Desbarals, koristio je proces legotipije (izum Vilijama Lega) jo deceniju pre toga za reprodukciju u svojim novinama Canadian Illustrated News. Fotograja bi ponovo bila fotograsana
Rukom bojen drvorez iz 1879. godine, kao ilustracija u dnevnoj tampi
Fotograja reprodukovana u Canadian Illustrated News, pomou kliea, 30. oktobra 1869.
68
kroz nu mreicu ime bi slika bila razbijena na hiljade taaka razliitih veliina; tamne partije reprodukovale bi se kao vee take a svetli delovi kao najmanje take. Veina je izdavaa, meutim, odbila da ozbiljnim stupcima svojih novina doda fotograje, verujui da tampana re prenosi sve informacije. Ipak, autentina fotograja u tampi se pojavila 21. januara 1897. godine, u njujorkom Tribune-u - reprodukcija je postignuta razlaganjem fotograje kroz svileno sito. Prve novine ilustrovane iskljuivo fotograjom pojavile su se 1904. - bio je to londonski The Daily Mirror. Sve do 1910. fotograja bi se reprodukovala pomou gravura u drvetu, do pronalaska autotipije. Amerika je tampa zaostajala u tom pogledu sve do 1919. Od tog perioda fotograja postaje neizostavni deo ilustrovane tampe magazina, asopisa i sl. Za fotograju je ovo znailo i vie iz unikata je prela u sveoptu upotrebu. Crno-bela fotograja moe imati stotinu nijansi sive, kolor fotograja moe sadrati preko 3 miliona boja. Trebalo je pronai postupak reprodukcije koji e obezbediti prenos tonova to blie originalu. Priprema originala Snimanje vietonskih (crno-belih) originala Da bi se crno-bela fotograja, kao vietonski original, reprodukovala tampom, trebalo bi razliite tonske vrednosti odtampati razliitim debljinama boje. To je mogue postii jedino tehnikom duboke tampe, gde se srazmerno tonovima originala dobijaju aice razliitih dubina koje e primiti vie ili manje boje. U ostalim tehnikama visokoj, ravnoj i propusnoj koliina boje na tamparskim elementima bie ujednaena po itavoj formi, to bi praktino znailo da se moe reprodukovati samo jedan ton. Zahvaljujui nesavrenosti ljudskog oka, mogue je stvoriti iluziju tonova. U tampi, ovo se postie upotrebom rastera. Raster je optiki pribor kojim se vietonski original prevodi u jednotonsku sliku. /4/ Meu prve pokuaje reprodukovanja tonova ubraja se Talbotov postupak snimanja tonske slike kroz tekstilnu mreicu (postavljenu izmeu objektiva i fotomaterijala), iz 1852. godine. Prvi polutonski raster za izradu autotipija patentiran je 1882. Njegovi tvorci, Ives i Levy, koristili su mreicu graviranu na staklu umesto tekstila. Ukrtanjem dve staklene ploice jedne sa horizontalnim a druge sa vertikalnim linijama dobijala bi se mrea kvadratia,
Vojislav Stojanovi - Fotostudija Ofelija (gumitipija) Harpers Weekly 1899.
Projekcioni raster
69
kroz koju bi onda prolazila svetlost reektovana sa originala. /8/ Gotovo neizmenjen od pojave, raster graviran na staklenim ploicama poznat je u reprodukciji kao projekcioni raster. Ovaj naziv potie od samog postupka pri snimanju se stakleni raster postavlja neposredno pred lm tako da svetlo reektovano od originala projektuje mreicu na emulziju. Osnovna karakteristika rastera je linijatura izraena brojem rasterskih linija po centimetru duine. Prema linijaturi, razlikuju se: grubi rasteri 20 do 40 linija/cm srednje ni rasteri od 40 do 60 linija/cm ni rasteri od 60 do 120 linija/cm. Izbor linijature zavisie od vrste originala, tehnike tampe, kvaliteta papira, boje i dr. Drugi raster koji se koristi u klasinoj reprodukciji je kontaktni. Za razliku od projekcionog, ne sastoji se iz linija ve iz takica. Izrauje se snimanjem kroz stakleni raster na fotoosetljivi materijal a moe biti sivi ili magenta. Kopiranjem negativa kroz ovakav raster dobija se slika formirana od sitnih takica. Ovakvo razlaganje vietonskog originala na bezbroj sitnih elemenata razliitih povrina naziva se polutonsko rastriranje (eng. halftone screening). Prema tonu, koji odgovara originalu, takica e biti srazmerno vea ili manja tamne partije reprodukovae se kao krupnije take dok e svetli tonovi biti predstavljeni sitnijim takicama. Varijacijom veliina taaka aproksimira se nijansa boje. Iako se sastoji iz taaka a ne linija, kvalitet ovog rastera se takoe izraava linijaturom. Prema tome, to je rezolucija vie, mogue je realizovati vie tonova.
Noviji princip rastriranja je tzv. stohastiko ili frekventno (FM) rastriranje. Za razliku od konvencionalne metode, ovde su sve rasterske takice jednake veliine ali nisu podjednako meusobno udaljene. Na ovaj nain, iluzija tonova se dobija promenom rastojanja meu takicama.
Vidljiv raster u novinskoj tampi
Rasterizovana slika
Elektronsko rastriranje koristi se u savremenoj reprodukciji, kako bi digitalni izlazni ureaj mogao da prikae polutonsku sliku. Za razliku od polutonske slike dobijene klasinim rastriranjem, slika dobijena na ovaj nain sastavljena je iz mnotva pojedinanih piksela. Grupa vie piksela ini jednu polutonsku eliju, a broj piksela po eliji odreuje broj stepeni sive. Broj elija ovako rasterizovane slike izraava se frekvencijom rastera (analogno linijaturi klasinog rastera) izraenom brojem
Primer piksel matrice elektronski dobijene rasterske take 0o rasterskog ugla; svaki kvadrati predstavlja jedan piksel
70
linija po centimetru ili inu. Vea linijatura/frekvencija rastera znaie smanjenje veliine svake od elija ali i vie piksela po eliji. Znai, manje rasterske take/elije dae otriju sliku sa vie detalja. /8/ Snimanje originala u boji Original u boji mora se najpre prilagoditi raspoloivim bojama kojima e se reprodukovati u tampi. Boje koje se koriste u procesu tampe su cijan, magenta, uta i crna, tzv. procesne boje. Da bi se izradila tamparska forma za svaku boju, original se razlae na ove osnovne boje, snimanjem kroz odgovarajue ltere kolor separacijom. Na ovaj nain dobijaju se izvadci boja, kao crno-beli pozitiv ili negativ, zavisno od tehnike kojom e se tampati. Kada se snimaju vietonski originali u boji, posle maskiranja je neophodna rasterizacija lmova, za svaki izvadak boje odreeni ugao. Razliitim kombinacijama rasterskih polja postie se razliit doivljaj boje.
Elektronska reprodukcija Savremena, elektronska reprodukcija, podrazumeva uee elektronskih ureaja, kako ulaznih tako izlaznih. Izlazni ureaji, kao osvetljivai lma i osvetljivai ploa, su digitalni tj. rade sa podacima u digitalnom zapisu. Da bi se ovaj zahtev ispunio, ulazni ureaji moraju biti sposobni da vre konverziju podataka u digitalni zapis. Ulazni ureaji su skeneri, digitalni foto-aparati, kompakt diskovi sa gotovim fotograjama. Skener je optiko-mehaniki ureaj koji analizira podatke o udelu boja u originalnoj slici u boji. Glavna uloga skenera je digitalizacija (analognih) originala, bilo reeksnih (fotograja, otisak), bilo transparentnih (negativ lmovi, kolor-separacije, dijapozitivi). Na ovaj nain, omoguen je laki i bri rad. Digitalni skeneri koriste se za dobijanje negativ lmova ili pozitiva iz kompjuterski generisanih slika. Elektronski skeneri koriste se prvenstveno za izradu separacionih lmova za viebojnu tampu. Podaci o svakoj boji se u vidu separacionih fajlova alju izlaznom ureaju (osvetljivau lma, osvetljivau ploa); 71
prethodno se vri konverzija u rasterske vrednosti, posredstvom RIP-a (Raster Image Processor). Vana karakteristika kvaliteta skenera je dinamiki opseg - sposobnost skenera da oita najtamniji i najsvetliji deo originala, a da se detalji ne izgube. Pri digitalizaciji analognih originala, nekvalitetan skener nije sposoban da uhvati opseg tonskih vrednosti originala, pa se tamne senke pojavljuju kao crna mesta. Profesionalni, skeneri sa bubnjem i visoko-kvalitetni CCD skeneri mogu da detektuju detalje koji nisu bili vidljivi ljudskom oku, ak ni pri projektovanju slajdova.
CCD senzori (Charge Coupled Device) obino se sastoje iz velikog broja foto-elija, organizovanih u matricu. Delii svetla - fotoni padaju na foto-elije i obezbeuju energiju za odvajanje negativno naelektrisanih elektrona od atoma silikona. Ukupno negativno naelektrisanje proporcionalno je intenzitetu svetla - ba kao to zacrnjenje emulzije zavisi od svetla koje pada na lm.
Pored skenera, iroku primenu imaju i razni digitalni foto-aparati. Digitalne fotograje uvaju se u TIFF ili JPEG formatu na hard-disku raunara, na CompactFlash ili PC karticama digitalnih aparata, zavisno od kvaliteta koji se zahteva. Podaci se zatim prebacuju direktno u programe za prelom, kao QuarkXPress ili InDesign. Novi, specijalizovani CCD elementi doprinose unapreenju kvaliteteta i rezolucije fotograja. Takoe, pojavljuju se i novi formati za kompresiju, kao npr. JPEG 2000 koji obezbeuje jo manje dimenzije fajlova uz ouvanje kvaliteta. /23m/ Izrada tamparske forme i tampa Najkvalitetnija reprodukcija fotograje postie se tehnikom duboke tampe. tampajui elementi tamparske forme duboke tampe su u vidu aica. Pod pritiskom, boja se prenosi na podlogu za tampu - ton na otisku bie proporcionalan koliini boje. Skupa izrada seta cilindara ograniila je primenu ove tehnike na tampanje milionskih tiraa mesenih magazina, ambalae, kataloga i sl. Za manje tirae, isplativije je tampati tehnikom ravne tampe. tamparske forme ekso-tampe, litograje i letterpress nemaju mogunost prenoenja boje na podlogu u razliitim slojevima (kao duboka tampa); zato se tonovi moraju simulirati. Ovo se postie razlaganjem originala na sitne takice. Razlaganjem na rasterske takice, postiu se zadovoljavajui rezultati reprodukcije fotograje u brourama, novinama pa i magazinima.
CCD senzor
Fotograja gravirana u mermeru
72
Kamere za umetniku graku koriste se za reprodukciju linijskih crtea i crno-belih fotograja na lm, snimanjem kroz tzv. kontakt raster. Raster se postavlja u direktan kontakt sa fotografskim lmom i stvara mreu rasterskih takica na negativ lmu. Drugi nain dobijanja rasterlmova je direktno pomou digitalnih skenera. Fotogravura je proces izrade forme namenjene tampi ilustracija. Unapreena oko 1880., tehnologija fotogravure omoguila je jeftinu reprodukciju fotograje. Podrazumeva metalne ploe, izraene kombinacijom fotograje i nagrizanja kiselinom (ecovanje). Fotoosetljivi materijal nanesen je, u tankom sloju, na plou metala, najee magnezijuma. Sloj se eksponira UV zracima kroz visoko-kontrasni negativ slike koju treba repodukovati. Osvetljena svetla otvrdnjavaju, formirajui zatitni sloj, dok se neosvetljen materijal ukljanja u procesu ispiranja u rastvoru. Ploa se zatim obrauje u maini, meavinom razblaene kiseline i povrinski aktivnih materija. Hemikalije rastvaraju ist metal (netampajue elemente), dok tampajui elementi (zatitni sloj) ostaju neoteeni, u vidu reljefa. Efekat tonova postie se snimanjem subjekta kroz icu ianu ili staklenu mreicu - vei otvori stvaraju tamna podruja, manji otvori svetla podruja fotograje. to je mrea nija, vea je preciznost detalja koja e se reprodukovati u tampi. Polutonovi sa rasterom od 65 linija po inu smatraju se grubim; ni raster je od 150 linija po inu. Razliite varijante procesa fotogravure koriste se za pripremu tamparske forme za leterset, ekso-tamu, litograju, sito tampu i jo neke oblike gravure. Iako se gotove reljefne poloe mogu koristiti kao tamparska forma, fotogravure se uglavnom koriste kao matrica za formu. U tehnici letterpress tampe, ovaj proces je zamenjen jednostavnijim metodama pripreme tamparskih formi. Ipak, forme za ekso-tampu od livene gume i dalje koriste fotogravure kao originalematrice. U procesu izrade forme, moe se koristiti bilo koji materijal osetljiv na svetlo. Vana grupa ovih materijala su fotopolimeri, poto ne zahtevaju proces nagrizanja. I fotogravure i ploe na bazi fotopolimera zahtevaju negativ lm za ekspoziciju. Negativi moraju biti potpuno neprovidni na zacrnjenim mestima 73
Reprodukcija fotograje tehnikom ravne tampe
a transparentni na mestima koje prenose sliku. Laserskim osvetljavanjem ploa mogue je direktno izraditi tamparsku formu. Uz moan laser, itava povrina litografske ploe moe se osvetliti u par minuta. Ovo je naroito korisno u novinskoj industriji, gde je vreme dragoceno. Novija tehnika koja obezbeuje kvalitetnu reprodukciju fotograja je digitalna tampa. Prednost lei u brzoj izradi jer je postupak uproen. U profesionalne svrhe, tampa se na printerima velikog formata. Za kune potrebe i manje kancelarije u upotrebi su ink-det (ink-jet) tampai. Bolji ink-det tampai u boji mogu postii litografski kvalitet reprodukcije, i to u kratkom vremenskom periodu. Otiskivanje pomou mikro-kapsula je novija tehnologija. Koristi papir impregniran milijardama kapsula tene boje na bazi fotopolimera, mikroskopske veliine. Papir se eksponira svetlom reektovanim od originala (fotograje) proporcionalno koliini primljenog svetla kapsule otvrdnjavaju. Pritiskom elinim valjcima neotvrdnute kapsule razliitih veliina prenose se na papir i formiraju sliku. Ovaj proces koristi se za reprodukciju u boji visokog kvaliteta, u manjim tiraima. /24b/
Tehniko znanje jeste bitno, jer bez njega nije mogue proizvesti tehniki kvalitetan rezultat. Ipak, nikakva koliina tehnikog savrenstva ne moe biti zamena za poznavanje teorije kompozicije, svetla, optikih zakonitosti. U nastavku, izneti su elementi likovnovizuelnog izraavanja, kao i pravila komponovanja.
Canon PIXMA iP5000 - prvi tampa koji proizvodi mikro-kapljice od jednog pikolitra. Uz rezoluciju od 9600x2400 dpi, mogue je postii fotolaboratorijski otisak u kunim uslovima
74
4.2 Estetski kriterijumi

Pri ocenjivanju fotograje, kao (specinog) umetnikog izraza, najpre moramo biti upoznati sa merilima kvaliteta.
Uvod u likovno izraavanje Umetnost - sve ono to izaziva u nama neke emocije, bilo loe, bilo dobre. Umetnost ima mo da u oveku pobuuje ula uspavana svakodnevnim tempom ivota, ulepava svet oko nas. Ona nas naprosto tera da sanjamo otvorenih oiju, oplemenjujui nam duh. Umetnost se nalazi svuda, u razliitim formama, u pojavama koje viamo svaki dan ali ne obraamo dovoljno panje na njih. Ponekad nas i najobiniji list ili kameni moe odueviti, zavisno od trenutnog (ne)raspoloenja. Boja, odnosno obojene povrine, pokreu nae emocije i matu. Pojave u prirodi - zalazak sunca, reka, hlorolzelena trava, vatreno-crveno lie u jesen, zlatnouta itna polja - umetniku duu e svakako dotai i inspirisati na stvaranje sopstvenog umetnikog dela. Ipak, delo prirode samo po sebi ne ini umetnost u pravom smislu dok nije zabeleeno na platnu, u gipsu, na fotografskom lmu. Priroda e uvek stvarati divne prizore ali je zadatak umetnika da svoje impresije prenese na to vei broj ljudi. Naravno, pri tome treba i da da neko novo vienje svakodnevnih pojava, da d lini peat. U tome je i glavna razlika prirodnog umetnikog dela i dela nekog stvaraoca-umetnika. Stvaran svet oko nas je tu da veito inspirie - umetnikov zadatak je da na pravi nain prenese svoje impresije, da se likovno izrazi. Zato se najpre treba upoznati sa osnovnim izraajnim sredstvima - likovnim elementima. Upravo kroz elemente izraavanja - likovne elemente - analizira se jedno delo. Ideja o podeli elemenata likovnog izraavanja nalazi se u delima L. B. Albertija (1404-1472) i Leonarda da Vinija (1452-1519). Prema Albertiju, elemenata je tri: kontura, odnos povrina i oblikovanje tela u svetlosti. Da Vini smatra da su elementi izraavanja crte, duevni izraz i boja. U 17. veku, francuski teoretiar i istoriar Roe del Pil, ocenjivao je umetnika dela kroz kompoziciju, crte, boju i ekspresiju, bodovao i vrednosti i davao tabelarni prikaz. Dobra strana ovog sistema je to je bio osloboen ocenjivanja iskljuivo kroz tematiku. /18/ 75
U svojoj knjizi Gedanken ber die Schnheit iz 1763. nemaki slikar Rafael Mengs istrauje estetski aspekt, ispitujui dela kroz crte, svetlo-tamno, kolorit, kompoziciju, dreperiju i harmoniju. Ova podela ostaje aktuelna i u prvoj polovini 20-og veka. Dr Pavle Vasi u predgovoru drugom izdanju Uvoda u likovne umetnosti i sam je svestan problematike jasne klasikacije elemenata pri ocenjivanju dela: Linije, mase, boja, to su elementi koji su prihvaeni u mojoj knjizi, samo s tom razlikom to linije, povrine i mase pripadaju domenu forme, dok boja i valeri pripadaju drugoj kategoriji elemenata. On smatra da su elementi kroz koje se jedno delo umetnike ili primenjene umetnosti analizira forma, boja, svetlo-tamno, valeri i ekspresija. Izbor tekstova za izuavanje predmeta teorija forme, iz 1989., daje novu klasikaciju elemenata pri prouavanju kompozicije: linija, smer i poloaj, veliina, oblik, tekstura, valer, boja. /17/ Izdanje udbenika za likovnu kulturu za srednju kolu iz 2004. delo posmatra kroz elemente umetnikog izraza/oblikovanja - liniju, boju, valer, svetlost i senku, kontrast i ritam. /16/
Ralph Gibson - Infanta, 1987.
4.2.1 Likovni elementi Uzimajui u obzir sve ove klasikacije likovnih elemenata, prihvaena je ona koju daje Izbor tekstova za izuavanje predmeta teorija forme, neto modikovana (svetlotamno kao samostalan element): 1. linija 2. poloaj i pravac 3. veliina 4. oblik 5. tekstura 6. svetlo-tamno 7. valer 8. boja. Likovni elementi - boja, linije, valer i dr. - sredstva su kojima stvaralac iskazuje svoja oseanja. Otre linije ukazivae na neki nemir, dok e zaobljene odavati oseaj smirenosti, mira. Boje deluju na slian nain - hladne boje (u likovnom izraavanju - plava i boje dobijene u kombinaciji sa njom) koriste se kada se eli ukazati
Rebecca, 1938.
76
na mirnu atmosferu, dok tople boje (uta, crvena i kombinacije) oduvek vae za vatrene, dinamine. Ali, krenimo redom... Linija Predstavlja sredstvo za beleenje ali i za stvaranje novih povrina. U prvom sluaju je konturna, u drugom strukturalna - opisuje oblik. Oblik ne mora uvek biti odreen konturom, kada strukturalna graa odreuje oblik. Razliiti su vrste linija: dugake/kratke, neprekidne/ prekinute, prave/krive, debele/tanke, svetle/ intenzivne, izlomljene/oble, meke/tvrde... Isprekidane ili meke linije ukazivae na lirska oseanja, na blagost, ali i kolebljivost; naglaene, debele linije oznaavaju dinamiku, inteziviraju oseaj koji se eli iskazati. Poloaj linije u prostoru odredie oblik: okruglo, izdueno, puno/prazno, zatvoreno/otvoreno. Otre i tvrde linije stvaraju jasne vrste oblike i otre granice izmeu povrina.
Pored geometrijskih osobina, linija ima i asocijativne osobine. Svojim oblikom, veliinom i debljinom svaka linija tano odreuje karakter oblika koji stvara. Kao likovni element, deluje na posmatraa vrlo neposredno, izazivajui u njemu veoma kompleksne vizuelno-emotivne doivljaje. Kvalitet likovnog doivljaja zavisie od rasporeda elemenata u jednoj celini. Analizom rasporeda elemenata moi emo da ocenimo datu celinu kao dobro ili loe komponovanu. Zato je potrebno da se upoznamo sa odnosima linija i dejstvom na naa ula. Prava linija, postavljena na odreeni prostor, sama po sebi ne predstavlja nikakvu operaciju komponovanja. Ali, ako se u njenoj blizini postavi jo jedna linija, izmeu ovih linija nastae izvestan odnos. Prava linija postavljena na odreenoj povrini optiki je deli na dva jednaka ili razliita dela. Ukoliko se linije postavljene u sistemu repeticije - ponavljaju se po horizontali ili vertikali - prostor e biti podeljen na vie istih ili razliitih delova. Treba imati na umu da e niz horizonatalno postavljenih linija vizuelno proiriti prostor, dok e ponavljanje vetikalnih linija izazvati utisak da je prostor ui. U oba sluaja, treba znati i kako deluje prazan prostor izmeu linija u sistemu repeticije.
Horizontalna linija granica izmeu dve povrine
77
to su linije blie jedna drugoj, kompozicija e, optiki, delovati kompaktnije, vre. Suprotno, vee rastojanje izmeu linija struktura e delovati razueno, a prostor e delovati kao da je svaki deo odvojen, svaki za sebe. Duge horizontalne linije izraavaju mirnou ali i melanholiju, pa mogu delovati statino i vizuelno nezanimljivo. Vertikalne linije predstavljaju pokret, uzviene tenje, radost. Najdinaminiji oblik kompozicije najlake e se postii upotrebom kosih linija. Deluju ivo, pokretljivo, ak i agresivno. Uinak se moe pojaati perspektivom, da je taka gledita odabrana tako da linije deluju iskoeno u odnosu na ivice traila (tzv. ruee linije). Krivudave linije (S forma) deluju neno; od svih linija, one deluju najharmoninije. Postojee linije odreuju da li e scena biti snimljena horizontalno ili vertikalno. Ako su prisutne duge vertikalne linije, vertikalna postavka e ih dodatno naglasiti. Suprotno, pri snimanju horizontalnih linija aparat treba postaviti u istom pravcu. Na ovaj nain, pojaava se izraajnost prizora, jer e dominantna linija voditi oko posmatraa ka istaknutim delovima kompozicije. Tako linija doprinosi jedinstvu; u suprotnom, preplitanjem suprotnih dominantnih linija opti utisak bio bi smanjen.
S-linija smatra se linijom elegancije
Poloaj i pravac Poloaj moe oznaavati odnos gure ili objekta prema formi ali isto tako i prema posmatrau. Objekat tako moe biti dole, gore, levo ili desno, relativno u odnosu na posmatraa. Pravac oznaava odnos prema osnovnim pravcima polja. Dva ili vie oblika u polju mogu imati slian pravac ako ih povezuje struktura polja na isti nain. Interval se ne odnosi na guru/oblik ve na osnovu na kojoj se gura nalazi. Zavisi od poloaja gura a oznaava veliinu prostora izmeu njih. /17/ Usmerenost deluje na svest ljudi, stvarajui utiske kretanja. Razliiti poloaji izazvae i razliite emocije: - horizontalni e asocirati na ravnoteu i mirovanje, delovae umirujue - uspravni - sugerie snagu, odavae sigurnost - kosi poloaj stvara utisak kretanja, akcije ali i nestabilnosti. /14/
78
esto se u fotograji (kao i u slikarstvu) daje odreeni pravac kompoziciji, ve prema zamisli koju umetnik eli izraziti. Utisak kretanja moe se postii na vie naina: gradacijom elemenata, promenom rastojanja izmeu elemenata, koncetrinim/ekscentrinim postavljanjem elemenata kompozicije. Pravac koji dominira doprinosi optikoj lepoti motiva, ali i olakava voenje pogleda posmatraa ka bitnim delovima fotograje, svojim snanim vizuelnim dejstvom vodi pogled od jednog do drugog dela kompozicije. Na ovaj nain kompozicija e delovati harmonino. Glavni pravac moe se istai kontrastom, tako to e biti usmeren suprotno od ostalih. Treba znati i da e vei prostor privlaiti pogled; ovo se moe primeniti pri snimanju portreta, tako to se ostavi vei prostor na delu ka kojem je pogled subjekta usmeren. Usmeren pogled sugerie pravac kretanja vizuelnom linijom koja vodi pogled posmatraa. Usmerenost se postie snimanjem objekata koji su, namerno ili prirodno, postavljeni horizontalno, vertikalno ili koso (dijagonalno). Horizontalno prostiranje izazvae utisak smirenosti. Zbog toga je zgodna za snimanje pejsaa, panorama ili grupne portrete. Suprotno, vertikalna kompozicija koristi se kada se eli naglasiti uspravan poloaj samog objekta ili stvoriti oseaj visine vodopada, visokih zgrada, pojedinanih osoba. Vertikalno postavljeni elementi delovae sigurno, stabilno; to moe biti zgrada, drvee, i slini objekti. Naglaena vertikala je mnogo dinaminija i ekspresivnija od horizonatale. Graenjem objekata po (zamiljenoj) dijagonali daje dinamiku kompoziciji, jo vie nego vertikalna kompozicija. Sugerie napetost, akciju ali i nesigurnost. Jo jedan nain postizanja usmerenosti, a samim tim i kretanja je ekscentrino postavljanje objekata. Izbegavanjem strogog centriranja - pomeranjem glavnog subjekta iz sredita - kompozicija e delovati dinamino.
Tomislav Peternek - Posmatrai Kontrast pravaca - deaci rasporeeni po zamiljenoj horizontali naspram vertikalnih dasaka ograde
Horizontalna kompozicija
Vertikalna kompozicija nametnuta je formom vodopada
79
Veliina Svaki oblik u prostoru odreen je duinom, irinom i visinom. Pojam veliine je realtivan, nije mogue odrediti veliinu bez poreenja sa drugom. Uporeivanje veliina naziva se proporcija. Proporcijom se postie utisak sklada-harmonije ili naglaava eljeni oblik. U prolosti, postavljana su razliita pravila idealnih proporcija. Te sisteme odnosa veliina stvaraoci su uzimali zdravo za gotovo, ne ulazei u problematiku zakona kompozicije. Najpoznatiji odnos, koji se odrao do danas, je 1:1,618 i odnosi koji proizilaze, poznatiji kao zlatni presek. To je odnos veliina gde se manji deo odnosi prema veem, kao vei prema celini. Ovako dobijeni odseci nisu jednaki dobijeni su deljenjem po asimetrinom principu. Ipak, primenom ove proporcije bie ouvana ravnotea jer su delovi optiki izjednaeni.
Meusobni odnos veliine objekata na fotograji zavisi od njihove stvarne veliine ali i njihove udaljenosti od fotoaparata. /2/ Razlike u veliini oblika mogu da poslue za odreivanje isticanje bitnog u odnosu na nebitno. Ako je foto-aparat mnogo blii liku nego pozadini, lik e se isticati svojom veliinom u odnosu na pozadinu. Ako su oba objekta jednako udaljena od objektiva ili su oba na velikoj udaljenosti, ovaj efekat e biti priguen. Paljivim komponovanjem odnosom obrisa objekta prema obrisu celokupne fotograje potie se pravilan odnos linija. Skladnim odnosom povrina izaziva se oseaj prijatnosti i dopadljivosti. Takva fotograja je vizuelno privlana, ima mo da izazove oseanje prijanosti.
Lisette Model - Coney Island Bather, oko 1940. Snane dijagonale (poloaj nogu) i trouglasta kompozicija (poloaj tela) naglaavaju akciju. Figura popunjava itav prostor fotograje, crna kosa i kupai kostim daju fotograji unutranji mir.
Oblik Najsnanija vizuelna impresija o predmetima iz okoline stie se preko oblika. Svaki objekat ima svoj oblik, mada se on ne moe uvek uoiti na prvi pogled. Priroda obiluje najrazliitijim oblicima: kamenje, stene, drvee, oblaci. Neki su ivi primer savrene proporcije, oblikovani na principu zlatnog preseka: morska zvezda, pahulja, kuica pua, koljka, list.
80
Oblici su odreeni granicama i graom predmeta. Pojedinani oblici u sklopu sa drugim oblicima prividno menjaju osobine, dobijaju nova znaenja. Ako su oblici razliiti, jasnije se izdvajaju jedan od drugog. Za isticanje oblika otrih linija koristi se jako, koso svetlo, koje e doarati dinaminost samog oblika. Za oblike mekih linija potrebno je slabo, raspreno svetlo. Odreeni oblici se mogu naglasiti a drugi potisnuti ako se osvetljenje postavi iza objekta. Tada se stvaraju tamne siluete naspram jednostavne okoline. Kontrast dveju povrina denie oblike gura i izdvaja ih iz pozadine, stvara se iluzija linearne granice. Ako odnos dve polja nije dovoljno kontrastan, linearna kontura izaziva efekat odvajanja gure od pozadine. Intenzivni odnosi svetlosti i senke umanjuju plastinost predmeta - gubi se trea dimenzija. Pojedini oblici stopie se, izgoreti od svetline ili se gubiti u senci. Oblik na ovaj nain dobija novo znaenje, deluje snanije. Tekstura Oznaava kvalitet povrina predmeta iz okoline. Po teksturi, povrine predmeta mogu biti glatke, hrapave, lepljive, vlane, sjajne, mat itd. Umetnik moe da posmatra prirodu i stvara po uzoru na nju, da je imitira. Tekstura treba da je u skladu sa okolinom i da obogauje kompoziciju. /5/
Waclaw Wantuch Kontrast oblika
Kvalitet objekta na fotograji izraava se teksturom. Hrapava i nepravilna ili glatka i sjajna struktura govori o oseaju koji bi doiveli kada bi se dodirnula, na osnovu iskustva i seanja. Meke i glatke teksture daju formi kvalitet prijatnosti, dopadljivosti i reda. Suprotno, grube, hrapave teksture pojaavaju utisak o boji, forma e delovati napadno. Osvetljenje je kljuna stvar. Za isticanje teksture svetlost treba postaviti bono ili iza objekta, tako da su senke vidljive sa pozicije foto-aparata. Svetlo koje na predmeta pada iz smera objektiva, tzv. osno svetlo, stvara takoe senke, ali one nisu vidljive sa pozicije foto-aparata, tako da nije prikladno za isticanje teksture. Ipak, da se detalji ne bi izgubili u senkama, za kompleksne hrapave povrine treba koristiti meko svetlo.
Sebastian Milito - Kuglasta kvaka na vratima, 1970. Primer pokazuje kako se tekstura moe naglasiti svetlom koje dopire u vrlo irokom uglu - vidljivi su ak i potezi etkom
81
Svetlo-tamno U slikarstvu, graci i crteu, svetlo-tamno je od najveeg znaaja. Kao likovni element, ima za zadatak da dinamizira itavu kompoziciju, smatra se izrazom jakih i uzbudljivih strasti. Jakim razlikama tonova, na slian (ali ne i isti) nain kao i kontrast povrina ili linija, odnos svetlo-tamno uzbuuje oko posmatraa, dodaje izvesnu dramatiku. Moe se izraziti na dva naina: za isticanje dubine prostora za isticanje odreenih oblika. Utisak dubine potie od dejstva svetline - svetle povrine deluju kao da se kreu napred, dok tamna mesta vuku nazad. Odnosom svetlo-tamno gure se odlepljuju od pozadine - stvara se iluzija tree dimenzije. Usmerena, direktna svetlost koristi se kada se odreeni delovi ele naglasiti. Tada e osvetljene povrine dobiti na vanosti, dok e se oni manje bitni gubiti u tami. U slikarstvu, ovaj postupak se naziva tenebrozo (podrumsko osvetljenje). Suprotan postupak je kiaroskuro (svetlo-tamno) - svetlost nije usmerena ve difuzna. To daje mekou prizoru jer kontrast nije toliko naglaen. /16/
Otri prelazi svetlosti i senke
Prvi i najvaniji element fotograje je svetlo. Zavisno od kvaliteta i vrste svetla, menja se i kvalitet i vrsta fotograje. Fotograf zato paljivo bira na koji e nain upotrebiti svetlo - ugao osvetljenja, intenzitet - ve prema zamisli koju eli da realizuje. Fotograf mora biti sposoban da ulovi svetlost, ali tako da to ne bude puko beleenje - on mora da sarauje sa njom, da iskoristi njenu snagu i tako doda pojaa izraajnost svog dela. Odnos svetlo-tamno je jedan od bitnijih inilaca koji doprinosi dinaminosti kompozicije. Odnosima svetlotamno moe da se utie na kretanje prostora. Senka nas obavetava o prostornosti i daljini, stvara se utisak tree dimenzije. U suprotnom, svi objekti bi doli u prvi plan, zalepljeni jedan na drugi. Odreenim osvetljenjem mogu se naglasiti (ne)obini oblici a oni manje bitni zanemariti. Prema objektu koji se snima, bira se i osvetljenje - prirodno ili vetako, meko ili tvrdo. Jako, koso svetlo, moe ravne i bezizraajne oblike pretvoriti u bogatstvo struktura i kontrasta. U studiju,
Vojislav Stojanovi - Domai zadatak
Jeanloup Siegg - Kirk Daglas, 1967.
82
ovo se postie upotrebom tzv. spot svetla - reektora koji daje usmeren snop svetlosti. Difuzno, indirektno osvetljenje ublaava kontrast svetlotamno - reprodukovae se i najniji detalji objekta. Blagi prelazi svetlo-tamno omoguuju i drugim likovnim elementima da dou do izraaja.
Valer U Uvodu u likovne umetnosti se kae: Svetlo-tamno kao tehniki pojam sadri valerske vrednosti, esto jake i otre, ali jedna celina u kojoj ima valerskih razlika moe potpuno da iskljui svetlo-tamno kao istorijski element slikarstva u onom smislu rei kako su ga denisali u Italiji (chiaro-oscuro). Znai, jedna potpuno svetla povrina moe da ima valerske razlike, a da pri tom svetlo-tamno uopte ne postoji. /18/
U slikarstvu, postoje dva naina prikazivanja osvetljenih povrina naturalistika i dekorativna. Naturalistika tehnika naglaava svetlost i boju. Upotrebljava se kada se eli postii realan izgled masa, naglaena je trea dimenzija. Dekorativna tehnika podrazumeva da su svi oblici ravnomerno osvetljeni iz irokog izvora svetlosti. Tako forma postaje ravna, liena tree dimenzije (poto ne postoji senka). /17/
Valeri narandaste
Valer predstavlja koliinu svetlosti u boji - bilo hromatskoj bile nehromatskoj (sivi tonovi). Dodavanjem crne i bele u neku boju spektra, dobijaju se tonovi boje, bilo hromatske bilo ahromatske. Ako bi jednu povrinu zamislili kao skalu tonova, nasvetlije polje oznaili brojem jedan a najtamnije poljem 9, izmeu bi se nalo 7 polja razliitih valerskih vednosti. Skala koja pokriva svih 9 polja (od najsvetlijeg do najtamnijeg) ini durski valerski klju. Duboki durski klju kao dominantni ton ima tamne tonove ili crnu, zbog ega kompoziciji daje notu napetosti, deluje tmurno. Nasuprot njemu, u visokom durskom kljuu dominiraju svetli (sadre vie bele) i srednji tonovi. Zato se za vedre teme, koje odiu optimizmom, koristi visoki durski klju.
Valerska skala
Fotograja u durskom valerskom kljuu, pokrivena su sva polja skale (od 1 do 9)
83
Molski valerski klju obuhvata od 4 do 5 susednih valerskih polja (1-5, 3-7, 5-9 i sl.), bez obzira u kom delu skale se nalazili (gornjem ili donjem). Zbog malih razlika u tonovima, molski valerski klju stvara utisak smirenosti, umiruju povrinu. Poznavanje valera je od ogromnog znaaja u svim granama likovnih umetnosti koje su vezane za boju kao sredstvo izraavanja. Prema teoriji o bojama, zelena i crvena boja daju najlepu harmoniju kada se postave jedna pored druge. Ali, pri tom se mora imati u vidu da se potpuno drugaiji efekat postie ako su obe boje jednakih valerskih vrednosti nee postojati dominanta.
Dodajui konturama valer stvara se iluzija tree dimenzije na dvodimenzionalnom papiru. Za razliku od kontrastnog odnosa svetlo-tamno koji onemogaava pojavu prenjenih sfernih oblika, valeri su blagi prelazi tonova na likovnoj povrini. Upravo to bogatstvo svetlih i tamnih tonova, doprinee bogatstvu detalja koji e se reprodukovati na fotograji. Dominirajui valer, dominantna povrina, odreuje glavni utisak o svetlini kompozicije. Najskladniji odnos valera postie se kada je dominantni ton neto ispod ili iznad sredine valerske skale. /5/ Odnos svetlo-tamno odreuje valerski interval koji e preovladavati na fotograji. Ipak, ova dva pojma ne treba meati. Otro (tvrdo) svetlo pojaae kontrast svetli i tamni tonovi bie naglaeni, prelazi gotovo da ne postoje. Suprotno, meko svetlo obezbeuje iroko podruje tonova. Za razliku od svetlo-tamnog, gde su dve vrednosti drastino suprotstavljene jedna drugoj, valer je stepen svetline povrine. Valer u crno-beloj fotograji Pojam valera se najlake moe objasniti upravo crnobelom fotograjom. Zbog odsustva boja, delovi u senci su crni a osvetljeni delovi beli; proporcionalno koliini svetla, ostali delovi e se reprodukovati u tonovima sive. Na ovaj nain, dobija se skala tonova od najsvetlijih do najtamnijih partija - valerska skala. Prema podruju sivih tonova koji preovladavaju, fotograja je nisko- ili visokokontrastna. Kontrastnost se postie rasporedom tonova i razlikama u svetlini podruja koja se granie - kontrastnija je ona fotograja na kojoj je izraen
Blagi prelazi tonova
Jay Maisel Akt, 1955. Tamne boje pozadina i slaba rasveta pojaavaju intimnu atmosferu, ali i sugeriu meku strukturu koe
Ansel Adams - Moonrise Over Hernandez, New Mexico, oko 1941. Ova fotograja postala je istinska fotografska ikona. Nikada pre tako magino svetlo nije zabeleeno na fotograji. Svetlo koje Mesec baca na pejsa poseduje kosmiki kvalitet. Svaki bun, svaki krst na molom groblju savreno je vidljiv.
84
vei stepen razlike svetlih i tamnih delova. Ako na fotograji prevladaju srednji tonovi, tonovi postepeno prelaze jedan u drugi, fotograja je niskokontrastna, u molskom valerskom kljuu. Udaljeni prizori u maglovitim, oblanim danima ili mrtva priroda sa mekim, prednjim osvetljenjem, uz minimalno senki tipini su niskokontrasntni objekti. /1/ Za kontrolu fotografskog procesa, odnosno predvianja konanog izgleda tonova, primenjuje se tzv. zonski sistem, koji je razradio kalifornijski fotograf Ansel Adams. Ovaj sistem poiva na tampanoj skali sivih tonova (analogno valerskoj skali u likovnoj umetnosti). Skala sadri 10 jasno razvojenih zona - tonova sive - od potpuno crne (0) do potpuno bele (9) - koje crno-beli lm moe reprodukovati. Zone se uporeuju sa tonovima koji preovlauju na motivu koji se snima, i prema tome podeava ekspozicija. Svako polje na skali predstavlja
Fotograja liena srednjih tonova
dvostruku vrednost prethodne zone tj. proirenje otvora blende (dijafragme) za jedan stepen. Prosek svih jaina svetlosti koje svetlomeri registruju lee u zoni srednjesive tj. polju broj 5. Primenom ovog sistema moe se ili obuhvatiti puna skala tonova ili tek nekoliko tonova, i tako dobiti razliiti efekti.
Ponekad je potrebna reektujua povr ili dodatni izvor svetla kako bi se proirio opseg valerske skale. Najee je to sluaj kada se u senkama gube detalji. Dodatnim osvetljenjem delova objekta pomou belog kartona tamni delovi e iz druge zone prei u zonu srednjih tonova, ime e se reprodukovati i eljeni detalji. /1/
Michael Semak - Italijansko selo, 1962. Da bi dobio blagu atmosferu, fotograf se odrekao gornjih i donjih zona sive skale i usresredio se na srednje-sive tonove, polja od 4 do 7. Mereno je svetlo reektovano od magle, ime je negativ podeksponiran, ali i postignut eljeni efekat
85

Zonski sistem namenjen je za crno-beli lm, iz razloga to je u to vreme on bio dostupan. Crno-beli lm ima najiri opseg od svih lmova - pokriva 9 ili svih 10 polja. Zonski sistem manje je primenljiiv za slajdove u boji zbog ogranienog opsega (5 ili 6 polja). Ovaj sistem ne moe se koristiti za lm u boji zbog denisanog vremena razvijanja, u okviru kojeg se mora potpuno izraditi, nisu mogue varijacije ili podeavanja kao to je mogue kod crno-belih lmova. Za veinu fotografa, zonski sistem nije praktian. U praksi se najvie upotrebljava tzv. pojednostavljeni zonski sistem. Ovaj sistem nema kontrolu nad razvijanjem, kontrolie se samo ekspozicija kako bi se postigao optimalan kvalitet fotograje. /23h/, /23i/
Valer je od prvenstvene vanosti jer je to prvi utisak koji posmatra stekne o fotograji, bez obzira na sadraj ili kompoziciju. Koji e se tonovi, odnosno valerski klju odabrati, zavisi od teme, raspoloenja koje se eli preneti. Prema prevladajuim tamnim ili svetlim tonovima, fotograja moe biti high key ili low key. High key fotograje sadre uglavnom bele i svetle tonove i neto tonova iz srednjeg podruja tj. visokog durskog kljua (ranije denisan). Ove fotograje odlikuju se noom detalja i svetlom. Zbog toga se koriste za vedre teme, preteno za portrete male dece, aktove, pejsae i sl. Pri tom, osvetljenje mora biti potpuno i meko, kako bi se izbegle senke. Low key fotograje su one na kojima dominiraju tamni tonovi (polja 1, 2 i 3). Nasuprot high key fotograjama, ove esto deluju misteriozno, dramatino i tmurno. Ovaj efekat u prirodi proizvode vremenski uslovi neposredno pre ili posle oluje, u zoru ili sumrak. Da bi se ovaj efekat dobio u zatvorenom prostoru ili ateljeu, treba koristiti meko ili otro osvetljenje, najbolje postavljeno sa strane tako da osvetljava samo bitne elemente. /2/ Na kontrastnost se moe uticati izborom foto-papira odreene gradacije - ekstra-meke, meke, specijal, normalne, tvrde i ekstra-tvrde. Od gradacije papira zavisi hoe li se dobiti fotograja sa nim prelazom tonova ili e se, naprotiv, meutonovi izgubiti. Izbor gradacije esto je unapred odreen motivom koji se snima. Za portrete se preporuuje meki, niskokontrastni papir jer e ublaiti nepravilnosti delova lica. Visokokontrastni papir se preporuuje pri snimanju objekata strogih geometrijskih linija i formi jer e detalji biti naglaeni.
High key
Low key
86
Valer u fotograji u boji Slino crno-beloj fotograji, i u fotograji u boji valerske vrednosti se dobijaju zavisno od koliine svetla koje pada na povrinu objekta. Jedna hromatski obojena povrina moe biti manje ili vie osvetljena, usled ega e sadrati vie ili manje svetlosti. Te promene koliine svetlosti doprinose pojavi raznih valerskih vrednosti (nijansi) - tamnije u senci a svetle nijanse u vie osvetljenim delovima (proporcionalno osvetljenju). U sluaju da su povrine razliitih boja osvetljene istim osvetljenjem (polutonsko osvetljavanje istog polutonskog intenziteta), boje e se reprodukovati kao iste valerske vrednosti. Valer se moe upotrebiti bez obzira na boju (u crnobeloj fotograji) ali se boje ne mogu upotrebiti ne obazirui se na valer. Boje imaju vlastitu koliinu svetla (valere), pa je tako uta najsvetlija, sledi naranasta, zatim crvena i zelena, pa plava i na kraju ljubiasta kao najtamnija. Svetlosnu vrednost boja lake emo uoiti ako boje gledamo kroz trepavice, to e apsorbovati nije razlike. Zonski sistem se moe primeniti i na fotograju u boji, ali neto izmenjen. Prvo, skala je skraena ima 5 (ili 6) polja umesto 9 (ili 10) usled manjeg opsega tonova u odnosu na crno-beli lm. Jarke boje mogu pomesti nae poimanje zonskih vrednosti. Jer, lako je odabrati srednje sivu i rei to je zona 5. Ali, kako odriti da je crvena, na primer, svetlija od zone 5? Jednostavno. Ako se meri svetlost reektovana sa povrine koja se, subjektivno, poklapa sa nekom od boja
Skraena valerska skala Boje istog valera
iz tabele, ekspozicija se podeava prema vrednostima iz tabele, relativno u odnosu na zonu 5. Na primer, ako se meri svetlost reektovana od ute povrine, ekspozicija bi trebala da se povea za 1,5 vrednosti f.
Kolona na vrhu sadri zone 1, 3, 5, 7 i 9. Druga kolona sadri tamne boje, trea iste primarne boje (R, G, B; C, M, Y) /23h/
87

Pri odreivanju boje objekta, treba imati u vidu da se nae poimanje boja razlikuje od primarnih boja aditivnog i supstraktivnog sistema. Tako je zelena kako je mi opaamo (boja lia i trave) tamnija od spektralne zelene. Isto tako, prirodna plava (boja neba) je, generalno, mnogo svetlija od spektralne plave. /23h/
Primer fotograje gde su valerske vrednosti boja ujednaene a svetlo-tamno ne postoji
Boja Oznaava zikalnu osobinu svetlosti da se sastoji iz zraka razliitih talasnih duina. Te talase, odnosno kombinacije talasnih duina, mozak registruje kao boje. Boja nam daje nejneposrednije informacije o okolini, postala je faktor drutvenog ivota. Munsell je poetkom dvadesetog veka Itenovu krunicu postavio u 3D prostor, kako bi uspostavio razlikovanje boja; time poinje kolorimetrija. Karakteristike boje su: ton osnovna karakteristika boje, ime boje (crvena, uta, plava itd.) svetlina (valer) boje - koliina svetlosti u boji, koristi se za poreenje boja (uta je svetlija od ljubiaste) intenzitet/zasienost - oznaava jainu boje, predstavlja stepen razlike boje u obojenosti od ahromatske koja joj je jednaka po valeru; boja je intenzivnija to je istija (bez primesa), dodavanjem ahromatskih boja boja se degradira. /17/ Termin nijansa odnosi se na bilo koju od tri mogue promene karaktera boje - hromatsku, svetlosnu i kvalitativnu. Izuzetak ine ahromatske boje koje su odreene samo stepenom svetline. U likovnom smislu, postoji podela boja na: hromatske/ahromatske boje osnovne/izvedene zasiene/nezasiene tople/hladne. Ahromatske boje (neboje) su crna i bela. Bela zato to se dobija sabiranjem svih boja iz spektra a crna zato to predstavlja odsustvo svetlosti. Siva predstavlja ton, dobijen meanjem ove dve komponente.
Degradacija boje dodavanjem sive
Prostorni prikaz meuzavisnosti tona, zasienja i svetline boje
88
Osnovne (primarne) boje su crvena, uta i plava, jer se ne mogu razloiti na neke druge boje. Izvedene (sekundarne) boje su sve ostale dobijene meanjem osnovnih: narandasta iz crvene i ute, zelena iz plave i ute i ljubiasta iz crvene i plave. Zasiene su iste boje, bez primesa, pa deluju jarko, intenzivne. Dodavanjem sive istim bojama dobijaju se nezasiene boje, oslabljenog intenziteta. Toplim bojama smatraju se sve one boje (izvedene ili ne) koje emituju topla tela (sunce, vatra). Znai, to su crvena, narandasta, uta i njihove nijanse, ali i uto zelena i cijan. Suprotno, hladne boje su plava, indigo i plavo-ljubiasta. ista zelena nije ni topla ni hladna poto u sebi sadri i toplu (utu) i hladnu primesu (plava). Boje mogu biti kontrastne kriterijumima: prema boji prema svetlini toplo-hladno komplement kvalitativno kvantitativno. prema sledeim
Tople boje
Kontrast boje prema boji najvei je meu osnovnim bojama, a neto manji kod izvedenih. Zelena boja sastavljena je iz plave i ute a u sebi ne sadri nimalo crvene. U narandastoj nema plave a u ljubiastoj ute. Kada nam je ovo poznato, znamo da odredimo i parove meusobno kontrastnih boja - narandasta-plava, ljubiasta-uta (najjai kontrast po svetlini) i zelenacrvena. /5/ Kontrast svetlo-tamno najizraeniji je izmeu crne i bele, ali i nijansi sive prema istim. Dinaminost kompozicije dobija se naglaavanjem kontrasta izmeu svetlijih i tamnijih boja. Kontrast toplo-hladno igra ulogu pri uspostavljanju ravnotee kompozicije. U Ostvaldovom krugu sve tople boje nalaze se na levoj polovini kruga, a hladne na desnoj. Dodavanjem tople boje hladnoj moemo hladnu uiniti toplijom - dodavanjem ute zelenoj dobiti emo uto-zelenu. Tople boje imaju ekspanziona svojstva (vizuelno se ire i pribliavaju) a hladne boje introvertna svojstva (vizualno se skupljaju i udaljavaju).
Hladne boja
Upotreba toplih boja
89
Izvedena boja dopunjava osnovne boje od kojih je nastala: narandasta dopunjava plavu, ljubiasta utu a zelena crvenu. Na taj nain, ostvaruje se ravnotea. Komplementarni parovi su: crvena - zelena uta - ljubiasta narandasta - plava. Ti parovi su istovremeno i u toplo-hladnom kontrastu i u svetlo-tamnom kontrastu. Ove parove boja nazivamo komplementarnim bojama. Njihovim meanjem, u pravilnom odnosu, dobija se bela (u aditivnoj sintezi) ili tamno smea (u supstraktivnoj). Ako se zagledamo u crvenu taku oko pola minuta pa skrenemo pogled na belu podlogu, pojavie se prividno zelena taka. Isto vai za sve boje unutar komplementarnih parova; nae oko samo, sukcesivno, stvara suprotnost vienoj boji, to je izrazito vano slikarima prilikom slaganja boje uz boju. Naime, nae oko simultano trai vizualni par. Ako elimo videti boju objektivno potrebno ju je izolovati sivim ablonom, a poeljno ju je identikovati i na nekoj od koloristikih mapa, recimo DIN standardom. Kontrast kvaliteta predstavlja razliku boja prema zasienosti. Dodavanjem sive, boji vie nije ista, smanjenog je intenziteta - degradira se. Tako moemo sukobljavati boje vee i manje istoe odnosno kvaliteta. Nezasiena boja postavljena pored zasiene (jarke), moe je smiriti ili istai. Kvantitet znai koliinu; ovde se dakle radi o suprotstavljanju vie ili manje boje, u obojenim povrinama ili mrljama. Nosioci koliine svetla u boji odreuju i materijalnu koliinu boje na povrini koja tei uravnoteenosti. Tako e najsvetlije ute biti potrebno tri puta manje od najtamnije ljubiaste, a crvene i zelene otprilike jednako. Slinom se progresijom mogu odrediti i ostali odnosi izmeu spektralnih boja./13/
Itenov krug boja
Komplementarne boje
U fotograji u boji ovo je moda i najbitiniji segment. Boje intenziviraju estetski utisak koji fotograja proizvodi, doprinose izraajnosi slike. Ljudsko oko je veoma osetljivo na poreenje odnosa boja ali nepouzdano u pamenju tanih tonova i nijansi objekata. Zanimljivo je da e iste boje u blizini bele povrine delovati tamnije, dok e u blizini crne delovati svetlije. Ovo potie od tenje ljudskog oka da uspostavi ravnoteu.
Optiki uravnoteene boje
90
Da bi se odreeni objekti naglasili, koristie se kontrast kvaliteta boja. Pogreno je koristiti suvie jarke boje u cilju isticanja jer se moe postii suprotan efekat nejasne konture objekta. Objekti jarkih boja zahtevaju kontrolisanje relativnih podruja svake boje. Dozvoljen je kontrast glavnog elementa i okoline, ali tako da su boje itavog plana uravnoteene. Kia, magla, atmosferska perspektiva sve to doprinosi da se suvie jarke boje prigue. Nezasiene boje mogu se slobodnije komponovati sa intenzivnim bojama. Objekat jarke boje moe se naglasiti ili intenzivnost ublaiti upotrebom kontrasta kvaliteta boja. Pri tom, mora se paziti i na odnose veliina obojenih objekata - povrine intenzivnih boja treba da zauzmu manji prostor kako bi zauzeli istaknuto mesto u kompoziciji. Harmonija boja podrazumeva uravnoteen odnos boja. Harmonine su one boje koje, pomeane u odgovarajuoj razmeri, daju sivu boju. Disharmonine boje e, unutar kompozicije, delovati ekspresivno, pa se primenjuju kada se eli postii dinamika. Kako se jedinstvo gradi i na drugim iniocima, harmonija boja nije uvek nuna. Upotreba komlementarnih boja, u pravilnom odnosu, doprinee uspostavljanju uravnoteene kompozicije. Ljudsko oko e uvek, nesvesno, traiti neobojen prostor kako bi na njemu proizvelo komplementarnu boju, uvek e teiti uspostavljanju harmonije boja. Intenzivnije i zasienije boje tee su od manje intenzivnih odnosno manje zasienih, pa ponekad samo mala koliina jedne boje moe drati ravnoteu velikoj koliini druge. Tako se uspostavlja optika ravnotea. Bez obzira na princip slaganja boja (kontrast ili harmonija), treba izbegavati sukobljavanje izrazitih boja. Osnovne boje (crvena, uta i plava) nemaju zajednikih osobina pa se ne mogu uskladiti. Visoki stepen saglasnosti imaju susedne boje u spektru boja: narandasta i uta, magenta i crvena, plava i ljubiasta. Boja moe doprineti i oseaju dubine - komponovanjem toplih i hladnih boja, ali i svetlostih i tamnih tonova. Boje koje doaravaju blizinu i prednji plan su crvena, narandasta i uta, dakle tople boje. S druge strane, tamno-plava, ljubiasta (hladne boje) i zelena dae oseaj daljine. Preporuljivo je i da svetle povrine dominiraju u gornjim delovima a tamne u donjim; naravno, dominacija je prvenstveno odreena sadrajem.
Gene Laurents - Pronaena boja, 1959.1969. Deo zbirke Lorensovog traganja za svakodnevnim predmetima veselih boja. Vizuelna igra potie od predmeta jarkih, zasienih boja a oblike dodatno naglaava jednostavna kompozicija, liena suvinih detalja
Primenom kontrasta kvaliteta boja - jarko uta nasuprot bledo obojene pozadine postignuta je dinaminost kompozicije
91
4.2.2 Naela komponovanja Kompozicija tj. komponovanje je vizuelni proces rasporeivanja elemenata glavnog objekta, prednjeg plana i pozadine u skladnu i prijatnu celinu. Ipak, ono to jedna osoba smatra prijatnim, druga osoba moda nee zato je kompozicija stvar linog ukusa. Striktna pravila ne postoje, daju se samo neke vodilje, zasnovane na traenju slinosti meu fotograjama koje su proglaene estetski skladnim. Povrina je istovremeno i osnovni element forme i sama forma. Forma je inilac koji doprinosi najneposrednijoj vizuelnoj komunikaciji. Kada je re o dvodimenzionalnom prostoru, povrina je i kompletan oblik; pravi primer je fotograja. Rasprave u lozoji i estetici o formi i sadraju vodile su se oko dileme - kojem od ova dva inioca dati prednost, uprkos potrebe jedinstva forme i sadraja. Preovladalo je miljenje da prvenstvo treba dati sadraju, da sadraj odreuje formu. Jer, ako bi formi dali prednost, to bi znailo kreiranje lepog po svaku cenu. Atraktivna forma e izazvati u nama oseaj dopadanja - forma e delovati privlano. Fenomen udara podrazumeva sledee: dinamino stanje forme u naem mozgu postaje subjektivni deo vizuelnog polja, to ini da reagujemo na objektivno polje kao da ono samo sadri neke dinamine sile. Direktno dejstvo energije koje potie od ovih sila realizuje se kroz privlanost. Privlanost (atraktivnost) oznaava direktno dejstvo snane energije, bio to prostor ili neko mesto gde se susreu jaki kontrasti vizuelnih kvaliteta. Pri oblikovanju plakata, na primer, atraktivnost je prvi uslov koji treba ispuniti - svojoj kompozicijom treba da deluje privlano, skladno. S druge strane, mora biti toliko panje vredan kako bi se poruka uspeno prenela. Da bi se to postiglo, elementi moraju biti tako razmeteni da to due dre panju posmatraa. Zahtev atraktivnosti uslovljava nain organizacije uopte. Ako postavimo dva mala kvadrata na istu osnovu, svaki od njih e izazivati odreeni stepen privlanosti koji e zavisiti od njegovohg odnosa prema osnovi tj. celokupnoj formi. Efekat privlanosti u vizuelnom polju naziva se prostorni napon. Ako se povea rastojanje izmeu elemenata (kvadrata), doi e do momenta u kojem
Arnold Newman - Stravinski,1946.
Henry Cartier-Bresson, 1970
92
nee vie organizovati kompleksnu celinu, delovae odvojeno. To se javlja kao posledica nae percepcije - u svesti se pohedinani elementi grupiu u vee jedinice. Prostorni napon je u direktnoj sprezi sa atraktivnou jaka atraktivnost dozvoljava velike prostorne intervale jer poveanje rastojanja nee dovesti do prekida optike veze. /17/ Poeci... Pre mnogo godina, umetnici koji su bili roeni sa unutranjim smislom za grako oblikovanje, stvarali su radove koji su, od strane iskusnih umetnika, proglaavani primerima dobre kompozicije. I ne samo to ti radovi bili su veoma popularni u javnosti i meu kritiarima. Analize takvih radova pokazali su trendove i obrasce za organizovanje i meusobni odnos linija, oblika, formi i boja. Drugi umetnici koristili su ove obrasce kao tehnike za unapreenje sopstvenih radova. Jednom denisani, ovi obrasci postali su poznati kao pravila komponovanja. Prouavanjem principa komponovanja oni e ostati zacementirani u umu fotografa. Tek kada su osnovi principi naueni i savladani, moe se pristupiti eksperimentisanju - tako se gradi lini stil. Poenta je u sledeem kada se pravila jednom naue i shvati princip, fotograf e sm znati kada sme da prekri pravilo. /23I/ Osnove kompozicije Pred svakog umetnika postavlja se problem rasporeda elemenata u okviru forme. tavie, misao i komponovanju morao je imati svaki stvaralac koji bi eleo da se izrazi likovnim elementima. Kompozicija je uslovljena razmetanjem elemenata slike. to je za slikara platno, za fotografa je to okvir lma. Promatranjem prizora kroz trailo, on trai najbolji ugao snimanja, osvetljenje i sl. Jednostavna kompozicija poinje postavljanjem pozitivnih i negativnih povrina (glavnog objekta i prateih elementata) na datom prostoru (posmatranjem kroz trailo aparata). Unutar tih granica treba smestiti predmete (glavne i pratee), koristiti se elementima kompozicije, da bi se ideja prikazala na najbolji nain. Problem kompozicije, kao likovni odnos elemenata, sistematski je podvrgnut prouavanju tek 60-ih godina dvadesetog veka. Naroiti doprinos dao je, na tom polju,
Waclaw Wantuch
93
slikar i teoretiar Andre Lot. On je ukazao na razlike izmeu likovne i literalne strane umetnikog dela zalagao se za tezu da likovni karakter dela zavisi iskljuivo od upotrebe likovnih elemenata (a ne od teme). Uspena fotograja nastaje kada fotograf oseti prizor, kada u glavi vizualizuje kompoziciju i osmisli kako e to realizovati. Kako je rekao Pol Kle, umetnik 20-og veka: Umetnik je konstruktor koji nastoji da grupie razne elemente na tako ist i logian nain da svaki zauzme mesto koje mu pripada a da ne teti drugima. Oseaj za kompoziciju, odnos oblika i povrina, za kretanja i kontrast, ne stie se preko noi. Za to je potrebno vebanje i eksperimentisanje, ali se prvenstveno treba oslanjati na instinkt. Vremenom, neke kompozicije e, jednostavno, delovati loe, iako esto bez objanjenja. Mrtva priroda, pejsa i ostali statini objekti omoguuju da se dobro razmotri svaki elemenat slike. Meutim, este su situacije u kojima se poloaj ljudi, objekata i itava postava menja iz trenutka u trenutak, menja se prizor. Fotograja je najbolji medij da se zabelei takve trenuci. Ponekad se mora obratiti panja na vie stvari. Najpre, treba odabrati najpogodniju taku gledita i osvetljenje a zatim komponovati sliku unutar okvira. Mora se neprekidno promatrati poloaj oblika i mase dok se meusobno menjaju u trailu. Iskusan fotograf e, po oseaju, reagovati kada doe pravi trenutak tj. kada svi elementi budu u optimalnom odnosu. /2/ Estetska naela principi komponovanja Estetinost je duhovna kategorija jer se oslanja na psihiku strukturu subjekta/posmatraa. Estetska vrednost kompozicionih principa zasniva se na njihovim psiholokim i sociolokim zakonima. Kako e fotograja delovati, zavisi od kulturnih-istorijskih normi posmatraa ali i njegovog linog sistema vrednosti. Fotograja, kao statina umetnost, ograniena je na prikazivanje jednog prizora, zaustavljenog u vremenu. Za razliku od vremenskih umetnosti (muzika, balet, knjievnost), ne moe da jedinstvo konikta i dominante prikae pokretom. Tako prizor moe da ilustruje samo jednu od tri glavne faze razvoja prie: aspekt jedinstva, konikt ili dominantu, izraene likovnim elementima. Ostvarivanje estetskog vizuelnog reda problem je zajedniki svima onima koji se bave prostornom 94
Brasai - Ljubavnici u kafeu na Italijanskom Trgu u Parizu, 1932. U ovom sluaju, Brasai nije bio zainteresovan za situaciju - uvideo je vizuelni karakter spontanog akta. itava fotograja dobila je na jacini reektovanjem likova u ogledalima - glava ene pojavljuje se dvaput a lice mukarca vidljivo samo u ogledalu. Istovremeno, glava mukarca nalazi se u preseku horizontale i vertikale i formira centar fotograje.
umetnou - ilustratorima, fotograma, skulptorima, arhitektama i dizajnerima.
slikarima,
Jedinstvo oznaava objedinjavanje likovnih elemenata meusobno, kao i likovnih elemenata sa kompozicijskim - estetskim naelima. To je tenja ka jedinstvenoj celini koja delu omoguuje homogenost. Likovni elementi moraju biti odabrani i meusobno ureeni u skladu sa naelom, idejom, sadrajem. Kompozicija je sistem unutar zatvorenih odnosa koji ostvaraju jedinstvo, sutina komponovanja je jedinstvo. Jedinstvo se postie organskim preplitanjem funkcionalnih, vizuelnih i izraajnih odnosa. Organsko ovde naglaava potrebu funkcionalnog odnosa izmeu delova i celine. Na taj nain delo postaje jedinstveno, unikatno. Ako bismo rekli da kompoziciji nedostaje jedinstvo, zvuali bi kontradiktorno. Jer, ako nema jedinstva nema ni kompozicije. U fotograji, jedinstvo je uslovljeno okvirom on izoluje fotograju u prostoru i tako pomae povezivanje elemenata u jedinstvenu kompoziciju. Ipak, da bi kompozicija bila delotvornija, mora biti zanimljiva; to se postie jedinstvom raznolikosti. Raznolikost znai tri stvari: 1. upotreba kontrasta - prava vrsta kontrasta na pravom mestu (pogrean kontrast moe unititi jedinstvo) 2. organizacija - prostorni napon stvara raznolikost 3. apsolutna raznolikost - nesklad. Raznolikost podstie interesovanje. Panja se moe izazavati ne samo raznolikou linija, oblika, veliina, valera i boja nego i nejednakim kontrastima, promenom intervala. /17/ Estetska naela su principi usklaivanja meusobnih odnosa elemenata u jedinstvenu kompoziciju. Primenom osnovnih naela estetskog oblikovanja, stvaraju se dela prijatna za oko. Principi-naela komponovanja su: repeticija gradacija harmonija kontrast dominanta ravnotea. Zabluda je ako se misli da je kontrast suprotnost jedinstvu. Konikt ili kontrast predstavlja vizuelnu napetost, sukobljavanje linija, smerova, valera, boje i 95
Nesklad povrina
sl. Uopte, konikti su nuni da bi kompozicija delovala dinamino, uzbudljivo. Ipak, ako nije izraen u pravoj meri, kompozicija e delovati neodreeno, zbunjujue. Zato je potrebno da jedan element - boja, pravac, linija mora dominirati nad ostalim elementima. Podreivanjem (suprotstavljenih) sila dominanti, elementi se integriu u celinu postie se jedinstvo. Odsustvo dominante razbija jedinstvo kompozicije. Kako pogled posmatraa ne bi lutao mora postojati element koji e dominirati. Pored konikta, odreeni element moe postati dominantnim primenom repeticije (ponavljanja). Akcentovanje repeticijom najstarijiji je i najjednostavniji nain ostvarivanja estetskog jedinstva. Upotrebom doslovne repeticije postie se statino jedinstvo kompozicija e delovati jednolino, pasivno. Suprotno, primenom repeticije sa varijacijama (promenama u intervalima/ritmu) kompozicija e dobiti na ivosti - ostvaruje se dinamino jedinstvo. Harmonija, sama po sebi, jeste jedinstvo. Ali, u okviru kompozicije, jedinstvo koje proizilazi iz harmonije takoe je posledica dominante. Jer, da bi dva elementa u harmoniji ostvarila jedinstvo, jedan od njih mora biti dominantan. Dobrim organizovanjem elemenata, postavljanjem u ravnoteu uspostavlja se i jedinstvo. /13/
Sinia Vendlener Harmonija proistie iz ravnotee
Braa Alinari - Pogled prema katedrali s kule Arnolfo iz palate Vekio, 1895. Primer jasne dominante
Repeticija (ponavljanje) Ponavljanje ili repeticija je rasporeivanje istih elemenata koji se ponavljanju u prostoru. Ponavljanjem se postie razliit ritam - ponavljanje elemenata uz isti interval delovae monotono, odavae utisak leernosti i mira; ako se interval promeni tj. rastojanje smanji, ostvarie se bri ritam, naglasie se vrstina i sigurnost. Ponavljanje moe biti: doslovno - najprostiji oblik, ne izaziva veu panju naizmenino - optiki se bolje registruje jer promena izaziva interesovanje inverzija - ponavljanje iste forme kao posebne varijante sa novim, neobinim efektom
Ralph Steiner Primer za repeticiju
96
preklapanje - ponavljaju se isti, slini ili razliiti elementi (po boji, veliini, valeru), preklapanjem prednja i zadnja povrina deluju kao jedna. U fotograji, est je sluaj upotrebe inverzije - ponavljanja lika suprotnog smera. Oblik nije samo dupliran - stvoren je novi oblik. Posmatranjem samo jedne forme ili novog oblika stvara se dinamika. Pri snimanju, bitno je izabrati optimalnu taku gledita i odreeno osvetljenje (najbolje jednolino). Manja povrina ili samo deo uzorka bie efektniji od velikog podruja gde pogled luta (jer nema take interesovanja). Naizmenino se mogu ponavljati dimenzije, smer, boja ali i interval. Na taj nain gradi se ritam, stvara se dinamina kompozicija. Ritam je dinamino ponavljanje likovnih formi u razliitim ili jednakim intervalima. Ponavljati se mogu oblici, boje i veliine, i to po horizontali, vertikali ili dijagonali. Prema rastojanju izmeu formi koje se ponavljaju, menja se i ritam. Ponavljanjem se stvara unutranja dinamika, bez koje delo ne moe da ivi. Ritam stvara zanimljivost a istovremeno i uspostavlja red. Ako je ritam pravilan prima se bez zamaranja. Nasuprot tome, aritmine kompozicije deluju neskladno.
Repeticija stvara ritam Sinia Vendlener Primer upotrebe inverzije
Gradacija Gradacijom se kompozicija razvija na osnovu postepenog poveavanja ili smanjivanja oblika. Gradacija se koristi kada se pojedini oblici ele istai - razlikom u veliini. Kod linije, gradacija se postie promenama u irini i otrini, kod smera u savijanju, kod oblika proirenjem ili izduenjem, kod teksture promenama od hrapavog ka glatkom, u valeru od svetlog ka tamnog a u boji od toplog ka hladnom. Predstavlja posebnu vrstu kontrasta i harmonije. Pravi primer je valerska skala - belo i crno su povezani nizom sivih koje su meusobno sline ili harmonine. Gradacijom - postepenim promenama nekog od likovnih elemenata - postie se, pre svega, zanimljivost kompozicije. Pri posmatranju fotograje, oko posmatraa kretae se od jednog do drugog elementa, stvorie se kretanje.
Marjan Mii - Fog 1 Gradacija u veliini ali i valeru
97
Harmonija Harmonija je, jo u vreme renesanse, denisana kao usaglaenost delova meu sobom kao i u okviru celine. Da bi se to postiglo, elementi moraju biti meusobno slini. Harmonija lei u simetriji i skladnim proporcijama (sline veliine). Ona se nalazi u sredini izmeu dve krajnjosti potpune repeticije i diskorda (potpunog kontrasta). Tipovi harmonije su: a) harmonija slinosti - oblici su slini po boji, obliku, teksturi i sl. d) harmonija funkcije - skladnost predmeta po funkciji e) harmonija simbola - elementi slini po znaenju. /13/ Kad god moemo uoiti slinosti meu oblicima osetiemo njihovu vezanost, kao posledicu prostornog napona. Kompozicija graena na principu harmonije deluje staloeno, mirno, oputeno. Harmonija doprinosi skladu; ipak, to ne znai da je neophodna. Suvie harmonina kompozicija delovae strogo, monotono, moda i nezanimljivo.
Harmonija potie iz slinosti oblika i veliine
Kontrast Suprotno, graenje kompozicije na principu kontrasta podrazumeva drastine suprotnosti - svetlo-tamno, tople-hladne boje, kontrastne boje i sl. Kontrastom se naglaavaju odreeni delovi kompozicije koji se sukobljavaju u boji, veliini i sl. Na taj nain, celina deluje efektnije, zanimljivije. Upotrebom kontrasta, sukobljavanjem suprotnosti, pojaava se intenzitet stvara se dinamina kompozicija. Kompozicija kojoj nedostaju kontrsati, delovae jednolino i prazno, umrtvljeno. Kontrast veliine podrazumeva sukobljavanje oblika po veliini. Odreeni oblik na nekoj povrini izdvojie se u odnosu na ostale ako je vei tj. ako zauzima vie prostora. Ponavljanje istog oblika u okviru kompozicije stvorie jednolinost, to e kod posmataraa izazvati odstistvo interesovanja. Da bi se ovo izbeglo, primenjuje se kontrast oblika. Kontrast pravca podrazumeva odreeni pravac i smer koji u jednoj kompoziciji zauzimaju elementi. Opte je pravilo da pravac i smer pojedinih elemenata kompozicije
Kontrast oblika
98
treba rasporediti tako da kao celina izraavaju jedinstvo i vizuelnu harmoniju, tako da se pogled posmatraa kree ka bitnim delovima. Upotreba kontrasta smera pojedinih elemenata doprinosi ostvarenju pune panje i interesovanja bie izbegnuta monotonija. Koloristiki kontrasti ine posebnu grupu. Sistematizaciju kontrastnih svojstava dao je Johanes Itten prema kojem razlikujemo: a) kontrast boje prema boji b) kontrast svetlo-tamno c) kontrast toplo-hladno d) komplementarni kontrast e) simultani kontrast f) kontrast kvaliteta g) kontrast kvantiteta O ovim kontrastima ve se govorilo kod razmatranja boje kao likovnog elementa. Drugu, krau sistematitacija koloristikih kontrasta dao je pedagog i slikar Pola Kle (Paul Klee). On priznaje samo dve vrste kontrasta: 1. komplementarni kontrasti 2. krivi parovi Obe vrste kontrasta su ve objanjene. Podsetimo na delovanje krivih parova: oni se temelje na komplementarnom, simultanom kontrastu. Ako u blizinu postavimo naranastu i ljubiastu boju, oko e samo potraiti komplemente za svaku boju i izdvojiti ih - narandastoj treba plava koje ima u ljubiastoj (preostaje crvena), a ljubiastoj treba uta koje ima u naranastoj (opet preostaje crvena). Tako se pojavljuje privid preostale boje, odnosno crvenkasti utisak. Ipak, pri upotrebi kontrasta, treba biti umeren ne treba ih primeniti po svaku cenu. Pri upotrebi kontrasta mora se paziti da odnos izmeu delova ostane jasan, mora postojati izraena dominanta.
Kontrast toplo-hladno
Dominanta Svaka kompozicija mora imati dominantu, tj. jedan element kojem su svi ostali podreeni. Na primer, ako su dva oblika jednakih valerskih vrednosti, kompozicije e delovati nejasno jer se nijedan od oblika nee isticati po vanosti. Pod dominantom u kompoziciji se podrazumeva osnovni
Martin Paar Svesno naglaen sukob uzoraka, raznolikost stvara oseaj konfuzije jer nema dominante
99
element (linija, pravac, boja i sl.) koja dri itavu kompoziciju. Ostali elementi podreuju se dominanti, tako to e je nekim svojim karakteristikama dopuniti a drugim joj se suprostaviti. Na taj nain izmiruju se suprotnosti i postie jedinstvo, tek tada kompozicija deluje odreeno i jasno, tek tada ima uslova da bude estetski fenomen. /18/
Ravnotea Matematiki iskazano, ravnotea oznaava jednak (uravnoteen) odnos leve i desne strane znaka jednakosti. U komponovanju je neophodna. oveku je ravnotea nuna - oko e uvek intuitivno pokuavati da uspostavi ravnoteu. Utisak ravnotee se postie kada su zioloke sile u mozgu tako rasporeene da se uzajamno izjednauju (Rudolf Arhajm). Prema koliinama vrednosti s obe strane, razlikujemo: formalnu - simetrinu ravnotea neformalnu - asimetrinu ravnotea. Simetrija je poznata iz geometrije. Moe biti centralna, osna ili planarna. Za osnu simetriju su nam potrebna najmanje dva oblika i osa simetrije izmeu njih. Prebacivanjem taaka oblika dobijaju se suprotno usmereni likovi, kao lik i odraz ui ogledalu, to nazivamo preslikavanje. Drugi nain je translacija. Trei je nain postavljanje osi simetrije sa zajednikim sreditem rotacija. Simetrine kompozicije djeluju statino, smireno i dostojanstveno. Objanjenje simetrije kao estetikog fenomena lei u injenici da oi momentalno prepoznaju jednakost simetrinih delova. Ova jednakost odmah implicira i red kao jednu od bitnih estetskih naela. Ako je potrebno oiveti kompoziciju, koristi se neformalna optika ravnotea. U ovom sluaju, suprotno formalnoj ravnotei, leva strana i svi njeni elementi nisu jednaki desnoj strani u pogledu oblika, veliine i valera - ne postoji simetrija. Na ovaj nain, kompozicija deluje dinamino i nemirno.
Figurativno reeno, formalna ravnotea predstavlja dva deaka jednake teine na jednakom odstojanju od centra klackalice (optike sredine). Suprotno, neformalna ravnotea postavlja lakeg deaka dalje od sredita klackalice, dok je tei deak blie sreditu, kako bi se uspostavila ravnotea. /15/
Statian prizor dobija na dinamici dominacijom dijagonale
Simetrina ravnotea - doslovno preslikavanje
100
Neformalna ravnotea je optika a ne zika, vizuelna a ne mehanika, neposredna a ne oigledna - odreena je psiholokim utiskom koje stvara delovanje pojedinih likovnih elemenata, prema veliini, boji, obliku i poloaju. Prvi nain uspostavljanja optike ravnotee je odnosom veliina. Od dva oblika sline valerske vrednosti, tee e delovati onaj vei. Ipak, da bi kompozicija delovala skladno i estetski privlano, odnos izmeu nejednakih delova mora biti jasan mora biti jasno koji deo dominira (maior) nad drugim (minor). Kao najlepi odnos te neravnotee uzima se razmera po zlatnom preseku 1: 1,618 ili 3:5. /18/ Drugi nain je izjednaavanje teine boja. Tamne povrine deluju tee od svetlih, topli tonovi od hladnih, primarne su optiki tee od sekundarnih boja, intenzivne od degradiranih. Tako je mogue da se vei oblici ine laki od manjih manja gura u primarnoj boji postavljena pored veeg oblika u nekoj od sekundarnih boja delovae tee. Poloaj oblika je jo jedan vid uspostavljanja ravnotee. Od dva oblika iste koloristike vrednosti, optiki je laki onaj blii centru. Ravnotea se moe uspostaviti i postavljanjem forme poloena gura deluje optiki tea od uspravne, a uspravna od kose forme. /12/ Dakle, pri stvaranju uravnoteene kompozicije potrebno je paziti na sve ove zakonitosti istovremeno i u skladu s njima korigovati oblike, boje, valer, veliine i poloaje elemenata kojima baratamo.
Primer optike ravnotee
Praktine napomene Jednostavnost kompozicije Iako je subjekt taj koji e zaustaviti pogled posmatraa, privui panju, umetnost komponovanja je ta koja panju treba da zadri. Da bi fotograja to jasnije prenela poruku, kompozicija treba da je to jednostavnija. to je manji broj elemenata ukljuen, lake je stvoriti skladnu fotograju, kontrolisati kretanje oka posmatraa. Da bi se ovo postiglo, postoji vie naina; jedan je da je fotograf to blii glavnom subjektu. Robert Kapa, uveni fotournalista, govorio je: Ako vae fotograje nisu dovoljno dobre, znai da niste dovoljno blizu. Pribliavanje subjektu, bilo ziki bilo optiki (zumiranjem), doprinee da subjekat zauzme
Poto je desna strana uvek tea od leve, model je postavljen levo kako bi se uspostavila optika ravnotea
Richard Avedon - Nastassja Kinski,1981. Primer za poloenu guru
101
vei deo prostora u trailu, kompozicija e biti svedena na esencijalne komponente. Na ovaj nain eleminiu se elementi koji bi odvraali panju, tako to ili nee ni biti ukljueni u kadar ili e se stopiti sa pozadinom. Taka interesa (taka fokusa) Obino je bolje glavni objekat postaviti za taku interesa iz razloga to fotograja moe uspeno da ispria samo jednu priu. Ako fotograja sadri previe elemenata, posmatrau je teko da odredi ta je glavni subjekat. Glavni subjekat moe biti jedan objekat ili vie njih, moe se dodati i sekundarni subjekat. Ipak, treba biti paljiv - nita ne sme umanjiti vanost take fokusa. Odsustvo jakog centra interesovanja primorava posmatraa da trai neto to e posmatrati, oi e traiti mesto za mirovanje. Taki fokusa uvek treba dati istaknuto mesto u kompoziciji, tako da ostali elementi budu manjeg znaaja. To se postie gradacijom veliina, zumiranjem i odgovarajuim uglom snimanja. ak iako je taka fokusa mala, prazan prostor oko nje doprinee da, vizuelno, dobije na teini. /23k/ Okolina (pozadina) ne sme da se takmii sa glavnim subjektom. Promenom pozicije i ugla posmatranja trai se jednostavna pozadina. Treba imati na umu da e svetle boje privlaiti panju posmatraa i tako ga odvratiti od fokusa. Strateka mesta forme Veoma vaan deo likovnog izraavanja ini odabir mesta unutar formata na koja autor smeta elemente svoje kompozicije. Svaki format u sebi sadri rasporeene nevidljive povlaene take. Smiljenim rasporedom - komponovanjem - elemenata na ta mesta utie se na raspored sila tako da itava kompozicija deluje skladno. Najvanije mesto je, svakako, centar formata. Centar se nalazi u preseku dijagonala formata ili u preseku linija polovina. Elementi rasporeeni oko centra interesa treba da su rasporeeni tako da vode oko posmatraa iz perifernih mesta ka centru. U odnosu na centar, elementi padaju, lebde, deluju stabilno ili nestabilno. Tu su zatim treine, zlatni rezovi i dijagonale - itav mikrosviet koji nastaje kombinacijama ovih pravila. Mesto na kojem se seku dva zlatna reza - vertikalni i horizontalni - nazivamo optika sredina (nije isto to i geometrijska!). /23f/
Sinia Vendlener Iskljuivanjem nevanih objekata iz kadra, glavni objekat dobija na jaini, jasno je izdvojen
Haas - WhiteHorse Kontra tamnoj pozadini, beli konj se istie i tako postaje dominantan
Zlatni presek
102
Strateka mesta forme
Oblik postavljen u optiki centar, postaje dominantan a kompozicija deluje jedinstveno. Ipak, centar kompozicije nije ba najbolje mesto gde bi oko posmatraa mirovalo. Sa glavnim subjektom postavljenim u centar, posmatra nee biti motivisan da proui ostatak fotograje. Da bi se stvorilo kretanje u fotograji i izbegla statina kompozicija, koristi se pravilo treina. Korieno od strane umetnika vekovima, predstavlja uobiajen nain postizanja ravnotee u kompoziciji. Ako se u trailu zamisle linije koje bi prizor delile na tri dela, kako po horizontali, tako i po vertikali, dobija se mrea. Glavni subjekt i ostale bitne elemente treba postavljati du linija mree ili na mesta gde se linije seku, a izbegavati centralni kvadrat. Liniju horizonta treba postaviti blizu jedne od linija mree, a nikako du linije polovine. Postavljanjem horizonta u donji deo fotograje, doarava se prostranost; za naglaavanje blizine, horizont treba da je u gornjem delu. Primena pravila treina pomae ne samo u izbegavanju strogo simetrine kompozicije, ve umanjuje napetost izmeu take fokusa i ivice traila. Postavljanjem horizonta u donju treinu, naglaava se prostornost; da bi se nagovestila bliskost, horizont treba pozicionirati u gornji deo.
Linija horizonta postavljena na liniju geometrijske sredine...
...i izgled fotograje nekon intervencije - postavljanjem linije horizonta na jednu od linija treina
103
Ako se glavni objekat postavi na levu stranu, posmatra e ga odmah zapaziti, pre nego to krene ka ostalim detaljima fotograje. Razlog je to je ljudsko oko naueno da ita tekstove na taj nain, pa se to preslikava i na itanje fotograje.
Skica pokazuje da se 4 take preseka linija zlatnog preseka nalaze blie centru fotograje nego take preseka linija treina. U sluajevima kada nam to ne odgovara, treba primeniti pravilo treina. /23o/
Pokret Pokret, u likovnoj umetnosti, je sugestija o kretanju, jer stvarnog kretanja nema. Smatra se prvim elementom jedinstva. Pokret je neizbean u kompoziciji jer svako vienje/posmatranje ukljuuje pokret (pogled eta). Cilj je organizovati kretanje - pravac gledanja - tako da pokreti gledanja ine zatvoreno kolo. Dobro razvijen pokret otvara stotine mogunosti itanja. Da bi se pokret kontrolisao, potrebno je proceniti relativnu dinamiku vrednost svakog elementa u kompoziciji. Povezivanjem elemenata po bliskosti vodi se pogled od inioca do inioca koji tumae likovnu ideju. Tokovi u kompoziciji: zatvoreni - kretanje prema centru radijalni - sile kreu iz centra lavirintni - smerovi razliite snage cirkuliu celom kompozicijom. /13/
Primer za radijalni tok u kompoziciji poloaj tela takav je da vodi pogled, stvara se sugestija o kretanju
104
Sugestija se postie tako to se jedan pokret prikae tako da u svesti posmatraa izazove taktilne oseaje o nastavljanju radnje. Oko posmatraa se kree u skokovima preko povrine, zaustavljaui se na delovima koji izazivaju interesovanje. Prilikom svakog zaustavljanja pogleda, posmatra procenjuje ono to gleda, shvata ideju i formalno znaenje. Osnovne procene utiu na dalji tok i sadraj gledanja. Jedan od naina iskazivanja pokreta je usmerenje linije, pogled, poloaj tela. Upotrebom usmerenih linija vodi se oko posmatraa ka taki interesovanja. Ipak, i pri tome treba biti obazriv jer se moe stvoriti suprotan efekat - linije mogu odvesti pogled van fotograje. Kad god je mogue, iskoristiti postojee linije scene koje e voditi oi posmatraa ka centru interesovanja. To mogu biti linije na putu, ograda, ak i senka. Da bi kretanje bilo omogueno, potrebno je ostaviti dovoljno slobodnog prostora za etanje oka posmatraa pri traenju glavnog objekta. Pogled onoga koji gleda fotograju kree se od donjeg levog dela, prolazi kroz prvi presek (zlatni rez ili pravilo treina), kroz centar fotograje i dolazi do preseka gore desno, gde prestaje gledati u centar interesa na fotograji. Ovakav tok uzlazni - zanimljiviji je od silaznog (koji bi iao od gornjeg levog do donjeg desnog dela). /23o/ U kompoziciji, subjekat radnje mora biti izdvojen na jednu stranu a objekat, prisutan ili zamiljen, mora imati svoj prostor na drugoj strani. Tako, na primer, ako se snima ptica u letu, potrebno je da se ostavi prazan prostor u smeru kretanja, kako bi um promatraa mogao doarati kretanje. Da bi pokret delovao ubedljivo, kompozicija mora biti stabilna, vizuelne sile ne smeju se razuivati. Raspored treba da je takav da dri oko u pokretu u okvirima formata fotograje a da panja ne popusti. U dobro komponovanim fotograjama ne sme biti slabih mesta koja putaju da se oko izgubi u sluajnostima - mora postojati jedan dovoljno jak centar koji e vriti stalno uravnoteenje perifernih taaka.
Prazan prostor svesno je ostavljen u pravcu kretanja psa kako bi se stvorila sugestija o nastavku kretanja. Pokret nastavlja da ivi, iako zamrznut u vremenu i prostoru
ImreSaabo-Pas Primer upotrebe oistojeih linija kako bi se pogled doveo do glavnog objekta
105
5. Realizacija primene fotograje u tampanim sredstvima propagande

Osnove trinog komuniciranja Savremeno poslovno preduzee, marketinki orijentisano, koristi se sistemom marketing komuniciranja sa marketing-posrednicima, potroaima i samim marketingokruenjem. Kroz vekove, reklama je menjala sredstva kojima je realizovana. U poetku, prve reklame bivale su uklesane u zid, sa pojavom papirusa javljaju se svici, da bi se srednjem veku reklamne poruke uzvikivale. Putem reklame (lat. reclamare - odjekivati) javnost je obavetavana o novim uslugama i robi, ne bi li se pridobili kupci. Pronalaskom pominih slova i tamparske prese (15. vek) stvaraju se novi vidovi oglaavanja. tampari su lecima propagirali svoje usluge, na sajmovima knjiga u Lajpcigu i Frankfurtu tampani su prvi katalozi. Plakati su ve bili poznata stvar - uveni plakat Tuluz-Lotreka za Mulen Ru. Trae se naini oglaavanja u dnevnoj tampi. 1869. agencija Rowel standardizuje ponudu prostora za oglaavanje: Jedan in meseno u 100 novina za 100$. U to vreme, proizvodi farmaceutske industrije bili su najzastupljenija roba u novinskim oglasima/reklamama. 1870. Antonio Manconi, milanski trgovac lekovima, otvara agenciju za posredovanje u zakupljivanju reklamnog prostora. Tek 1902. poinje ekspanzija oglaavanja u novinama u Americi. ikaka robna kua zakupljuje prostor za reklamu 6 dana u nedelji u listu Chicago Tribune. Promocija, kao element marketing miksa, podrazumeva komuniciranje sa krajnjim kupcima/korisnicima usluga, marketing posrednicima, dravnim institucijama i javnosti uopte. Komunikacijski marketing miks ili promotivni miks ine: 1. propaganda 2. unapreenje prodaje 3. odnosi sa javnou (Public Relations) 4. lina prodaja. Kombinovanjem instrumenata marketing-miksa i instrumenata promotivnog miksa stvara se image - kod kupca/korisnika stvara se odreena sliku o preduzeu i njegovoj ponudi. /14/ 106
U funkciji marketinga kao poslovnog procesa nalazi se graki dizajn. Marketing-istraivanjem (ispitivanjem trita) deniu se potrebe trita; dizajnerski tim prikupljene informacije dalje koristi kao osnovu za kreaciju.
5.1 Sredstva propagande

Propaganda, po deniciji, podrazumeva razne oblike plaenog oglaavanja, sa ciljem da se kupac podseti ili nagovori. Osnovni cilj ekonomske propagande je poveanje prodaje proizvoda/usluge koja se propagira, slanjem poruke potencijalnog kupca. Svaka je poruka sastavljena iz 4 osnovna elementa, popularno nazvanih AIDA: 1. panja (Atention) 2. Interes (Interes) 3. elja (Desire) 4. akcija (Action). /12/ Na poetku, potrebno je razjasniti razliku sredstvo - medij trinog komuniciranja. Medij je prenosnik - prenosi poruku auditorijumu, potencijalnim kupcima/ korisnicima usluga. Sredstvo ima ziki oblik i vizuelnoestetski doivljaj. Tako je, na primer, radio-spot sredstvo a radio prenosnik, oglas objavljen u novinama sredstvo propagande a novine prenosnik, itd. /14/ Najprihvatljivija je klasikacija sredstava propagande prema materijalu od kojih su izraeni i mediju prenosniku poruke: projekciona sredstva - TV spot, dijapozitiv audio sredstva - radio-spot, razglas, magnetofonska ploa direktna sredstva - letak, prospekt, katalog, kalendar, aub-karton i sl. sredstva u tampi - oglas, plaena reportaa i sl. sredstva marke proizvoda - znake, privesci, bedevi, zastavice, maskote - sa znakom/logom preduzea/proizvoda poslovna sredstva - memorandum, poslovno pismo, koverte sredstva u obliku upotrebnih predmeta - olovke, upaljai, reklamne kese, rokovnici, blokovi, ae/olje, podmetai za ae, pepeljare itd. sredstva treinog komuniciranja na otvorenom/u zatvorenom prostoru - svetlei natpisi, reklamni baloni, 107
Primena zlatnog preseka u reklami
bilbordi, panoi, poruke na transportnim sredstvima (autobusima, kamionima), poruke na ambalai poklon sredstva visokih vrednosti - zlatni ili srebrni satovi/upaljai/olovke i sl. /14/ Sa irenjem Svetske mree (World Wide Web) proiren je i reklamni prostor koji je trebalo to bolje iskoristiti. WEB prezentacija predstavlja poslovnu prezentaciju rme, preduzea, ustanove ili pojedinca na svetskoj mrei. Od gore navedenih propagandnih sredstava razlikuje se po mediju ali i materijalu. Pri oblikovanju WEB prezentacija, koriste se ista pravila kao i za oglas u tampi razlika je u materijalizaciji. U tu svrhu, koriste se tome namenjeni kompjuterski programi, dok se posao vizuelnog oblikovanja poverava grakim dizajnerima, ali i amaterima. Zbog dostupnosti kompjuterskih alata irokim narodnim masama, gotovo svako moe, u okrilju doma svog, da se bavi ovim kreativnim ali i ozbiljnim poslom. To, opet, za sobom povlai pitanje profesionalnosti i kvaliteta. Svako sredstvo ekonomske propagande, obuhvaeno nekim podrujem grakog dizajna (plakat, oglas, letak, katalog) ima za cilj da pojedinca obavesti o proizvodu ili usluzi, odnosno da prenese poruku. U ovom sluaju, poruka se prenosi vizuelno - tampom ili projekcijom. Upravo u vizuelnom kontaktu sa primaocem poruke, lei uspeh prezentacije proizvoda/usluge. Da bi poruka bila pozitivno primljena, kod primaoca poruke dizajn mora, kroz harmoniju grakog i likovnog izraza, da izazove reakciju. Znai, procesom vizuelnog komuniciranja sa okolinom, poruka se emituje i subjekat (potencijalni potroa) biva (ili ne bude) privuen, svesno ili nesvesno. To se postie repeticijom, odnosom veliina, kontrastom boja i sl. Kada je panja skrenuta, u primaocu poruke javlja se interes - vizuelno ocenjuje kvalitet oblikovanja, najpre posmatra fotograju (ako je ima) a zatim pristupa itanju poruke. Ako oseti potrebu za posedovanjem proizvoda, u subjektu e se pokree oseaj frustracije, koji e razviti elju. Ako su svi navedeni preduslovi ispunjeni, subjekt se odluuje na akciju - kupovinu proizvoda ili korisenje usluge koja se reklamira. /12/
WEB foto-dizajn
Suvie oigledna slinost oblika ovde proizvodi kontra-efekat - deluje neskladno
108
Poslednjih par godina u trendu je tzv. NO-COPY advertising - reklama liena teksta. Ovako realizovano sredstvo propagande sastoji se iz ilustracije (crte ili fotograja) i loga/znaka rme koja se reklamira. Tu do izraaja dolazi tvrdnja da fotograja govori kao hiljadu rei - fotograja pria priu o proizvodu. U nastavku e biti dat krai pregled osnovnih tampanih sredstava propagande gde je primena fotograje od presudnog znaaja, uz osnovne napomene kojih se treba pridravati pri oblikovanju.
Oglaavanje u tampi - komercijani oglas Podrazumeva oglaavanje proizvoda ili usluge u tampanim medijima. Najee su u upotrebi oglasi za proizvode prehrambene, kozmetike i tekstilne industrije ali i javne institucije (TV, banke, itd.). Bez obzira na sve veu upotrebu Interneta, tampa kao sredstvo masovnog komuniciranja i informisanja jo uvek predstavlja najjai medij za prenoenje poruka. Oglas u tampi ima ulogu da najpre privue panju itaoca a zatim je i zadri fotograja je u tome neprikosnovena. Ako se oglas periodino ponavlja, poeljno je dosledno sprovoditi osnovnu koncepciju u pogledu vizuelne prezentacije (kako se ne bi uvela zabuna). Fotograja moe prezentovati proizvod u celini u svoj svojoj veliini, moe prikazivati detalj proizvoda ili proizvod moe biti prikazan indirektno - kroz prikaz lica koja su korisnici usluge/proizvoda. U svakom sluaju, footgraja treba da je efektna kako bi stvorila interes kod posmatraa naterala ga na akciju. Naravno, fotograja mora bti kvalitetno realizovana - od snimanja do tampe.
NO-COPY reklama
Fotograja gotovo liena boje, ujednaenog valera odaje utisak mirnoe - pria priu o slobodi koju tranje moe doneti. Ipak, reklama je uvela zabunu meu korisnike ADIDAS proizvoda nenaviknutih na taj stil
109
Sredstva u slobodnom prostoru Pored plakata, kao najrasprostranjenijeg sredstva, ovde spadaju i propagandni pano - bilbord - i svetlea propagandna sredstva. U propagiranju proizvoda ili usluge, upotrebljavaju se kao deo opte propagandne kampanje - njihova uloga je da stalno podsea. Zbog toga mora biti biti to jednostavnije reena u dizajnerskom smislu, kako bi je prolaznik to bre registrovao. U tu svrhu koriste se jaki kontrasti (boja, veliina, simbola i sl.). Fotograja kao ilustracija nezamenljiva je kada su u pitanju reenja za oglaavanje prehrambenih proizvoda, tehnike robe i sl. Poto se tampa na podlozi velikog formata, fotograja mora biti savreno realizovana u tehnikom smislu kako bi pretrpela uveanja. Prema oblasti za koju je namenjen, postoji podela plakata na: - turistiki plakat - izlobeni plakat - saobraajni plakat - pozorini ili lmski plakat - sportski plakat - drutveno-politiki plakat i sl. /15/
Primena kontrasta simbola i boja kako bi se privukla panja
Direktna sredstva oglaavanja U ovu grupu spadaju: letak, prospekt i katalog; zajedniko im je to se distribuiraju direktno korisniku u ruke. Svako direktno sredstvo oglaavanja ima za zadatak da obavesti drutvo i pojedinca o odreenom proizvodu ili usluzi. Kroz harmoniju grakog i likovnog izraza, u primaocu poruke se najpre izaziva panja, interes i, na kraju, akcija. Kada je u pitanju industrijski prospekt - reklama proizvoda - on moe biti realizovan kao tehniki, prodajni ili komercijalni. Tehniki prospekt sastoji se iz jednog ili vie listova, sa ciljem prezentacije proizvoda. Sadri crtee, eme,
Efektna fotograja na plakatu
Fotograja u turistikoj propagandi, prikazuje prirodne lepote Kanade Tipian primer no-copy reklame fotograja pria sama za sebe
110
fotograije, tabele i tekstove o odreenom proizvodu, najee tehnikom ureaju. Prodajni prospekt je, po sadraju, slian tehnikom prospektu. Njegova namena je da pobolja prodaju obavetavanjem korisnika o kvalitetu proizvoda. Komercijani prospekt, pored tehnikih podataka, iznosi podatke o funkciji proizvoda i nainu korienja. /15/ Za sve tri grupe prospekata zajedniko je da moraju na najbolji nain preneti poruku itaocu. Zbog toga moraju stvarati jak vizuelni utisak koji e privui panju i izazvati interesovanje za proizvod ili uslugu. Prospekt kora biti realizovan kvalitetno od poetka (fotograja) do kraja (tampa i dorada). Katalog je slian prospektu, s razlikom to je po znatno obimniji od prospekta. Daje detaljan prikaz rada preduzea, namenjen je uem krugu korisnika. Zahteva fotograje vrhunskog kvaliteta kako bi to bolje bio prezentovan proizvod. Letak predstavlja najmasovnije direktno sredstvo propagande. Izrauje se namenski - za specijalne propagandne kampanje. Osnovna prednost letka u odnosu na ostala sredstva je jednostavna i jeftina izrada. Malog je formata, najvie do 15x21 cm. /15/ Fotograju treba, u ovom sluaju, koristiti obazrivo - u nekim sluajevima crte e biti bolje reprodukovan na papiru nieg kvaliteta.
111
5.2 Primena fotograje u prospektu

Propaganda ima snane veze sa grakom industrijom koja omoguuje da se informacije materijalizuju i stignu do primaoca informacije - potencijalnog kupca ili, u ovom sluaju, potencijalnog studenta/saradnika. Specinost ovog vida promocije je da istovremeno obavlja i funkciju odnosa sa javnou (PR) - da u javnosti oblikuje povoljnu sliku (image) Fakulteta. U konkretnom sluaju, pri oblikovanju prospekta, cilj je promovisati odsek grakog inenjerstva i dizajna (GRID-a), na Fakultetu tehnikih nauka. Najpre, trebalo je odluiti se za formu. Odlueno je da je optimalno reenje forma prospekta i to trodelnog (sa dva presavijanja). Prednost ovakvog sredstva propagande je jednostavna izrada ali i laka distribucija (do potencijalnih studenata/saradnika). Nakon denisane forme, moglo se poeti razmiljati o konkretnom grakom oblikovanju. Uslovljenost treinama tri dela prospekta inspirisala je koncept prolost-sadanjost-budunost (s desna ulevo). Sledei korak je priprema priloga-ilustracija. U skladu sa ranije izloenim prednostima, fotograja se nametnula kao pravi vid vizuelne prezentacije. Kao najreprezentativniji objekat, odabran je prostor GRID-a. Pre snimanja, izvrena je analiza, i to: I Analiza objekta koji se snima osvetljenost - prirodno ili vetako osvetljenje veliina prostorije boja zidova i poda reeksija od predmeta II Analiza opreme potrebne za snimanje foto-aparat - klasian ili digitalni objektivi - razliitih inih daljina lmovi - razliite osetljivosti rasveta - reektor, blic, kiobran rasvetljavanje senki) itd.
Fotograja u turistikom prospektu
(za
Iako je naglaavana prednost klasine fotograje u kvalitetu, uzimajui u obzir konanu veliinu fotograja kako priloga ne vee od 10x10 cm odlueno je da se snima digitalnim aparatom. Na ovaj nain, postignute su utede u vremenu, materijalu a time i novcu. Snimano je digitalnim aparatom HP Photsmart 850. Objektiv f2.8-f3.1 ie 7.6-61 mm, daje optiki zum od 8 puta to ga ini podesnim i za makrofotograju. Uz 112
digitalni zum od 7 puta, ukupan zum je 56 puta. Ovo je prvi digitalni aparat sa velikim zumom meu aparatima od 4 mega-piksela. Stvar koja, eventualno, predstavlja nedostatak je stabilizacija slike uz toliki zum, bez tronoca, potrebno je aparat drati mirno (da bi slika bila otra). Aparat sadri ugraen blic, smeten iznad objektiva. Ipak, Hewlett Packard nije dao informacije o radnom dometu blica. U gornjem desnom delu aparata je specijalan dodatak autofokus osvetljiva. Ova narandasta lampica pomae da sistem fokusa nesmetano radi u uslovima slabijeg osvetljenja, detektujui kontrast. Kao i ostali aparati sa velikim zumom, Photosmart 850 koristi elektronsko trailo EVF. Kao i obian LCD ekran, i EVF je svetao ali neupotrebljiv pri slabom svetlu. Ovaj EVF poseduje deo za korekciju dioptrije, integrisan u gumeni okular. Rotiranjem okulara, objekti se dovode u fokus. Jo jedna odlika okulara je deo koji detektuje kada je oko naspram okulara a tedi bateriju kada ga ne koristimo. Mada, zna se zbuniti kada doe u kontakt sa naoarima. Sve fotograje u prospektu snimljene su ovim aparatom. Najpre je snimljena jedna od prostorija GRID-a. Snimano je u toku dana, prepodne, kada zraci sunca jo uvek ne padaju direktno na prozore prostorije. Na ovaj nain, izbegnute su otre senke, predmeti su gotovo jednolino osvetljeni ali ipak postoje senke koje pojaavaju efekat prostranosti. Takoe, moralo se paziti na mogue reeksije svetla od stolova, monitora i parketa. Snimano je frontalno, ali i iz gornjeg i donjeg rakursa, kako bi se izbegla jednolinost. Svaka fotograja je obraivana, prvenstveno da bi se korigovao kontrast i balans boja koji bi trebali da su podjednaki na svim fotograjama (da su meusobno uravnoteene). Sledee to je snimano je olovno slovo A, mi i stranica knjige. Odabrani su ba ovi motivi kao simboli prolog i savremenog doba. Snimani su u makro modu objektiva, to za posledicu ima veoma malu dubinu polja ali i uveanu sliku predmeta. Osvetljenje je bilo prirodno, kako bi fotograja delovala to "spontanije", neizvetaeno. Slovo namerno nije snimano frontalno, jer bi se na taj nain izgubile senke i
Enterijer i eksterijer prostorija GRID-a
113
efekat tree dimenzije. Obradom u Photoshop-u, okolina slova je naknadno izbrisana kako bi se uinila neutralnom ("frajtend"), zbog dalje primene fotograje kao elementa dizajna prospekta. Zbog malih gabarita olovnog slova, nije bilo mogue kontrolisati osvetljenje - bilo je podjednako osvetljeno sa svih strana. Zato je fotograja olovnog slova A zahtevala naknadna podeavanja svetline, kako bi se pojaao kontrast izmeu delova u senci i direktno osvetljenjih delova; ovo je izvreno pomou alatke Curves u programu Photoshop.
Fotograja pre...
...i posle podeavanja kontrasta svetlo-tamno
Fotograja olovnog slova A, neobraivana
Na osnovu ovih fotograja, pristupilo se grakom oblikovanju prospekta. Ostalo se pri konceptu da svaki od 3 dela predstavlja jedan vremenski period.
3 budunost
2 sadanjost
1 prolost
114
U nastavku, date su skice koje su prethodile konanom reenju dizajna prospekta. Pri dizajnu, polo se od prvog dela - trebalo je sugerisati prola vremena. Iskoriena je fotograja olovnog slova, sve sa senkom, kako bi se stvorio efekat tree dimenzije. Preuzeto je rukopisno slovo A, u skladu sa stilom starih majstora oblikovanja srednjeg veka. Poto je ova strana ujedno i naslovna, trebalo je osmisliti i efektnu pozadinu - u CorelDraw-u je simulirana tekstura papira. Logo smera je reen tipografski - kombinacijom dva fonta i verzalnih i kurentnih slova, u procesnim bojama (cijan, magenta, uta i crna).
U prvoj varijanti, na naslovnoj strani postojao je element ornamentike, u stilu rukopisnih knjiga. Logo je bio postavljen horizontalno, delovao monotono, zbog ega je kasnije iskoen. Kao "lajt-motiv" kroz sve tri celine ponavlja se element u bojama ofset tampe (cijan, magenta, uta i crna), kako bi se odralo latentno prisustvo logoa GRID-a. Na spoljanjem delu, dominira slovo A - ponavlja se na sva 3 dela, s tim da je za svaku od 3 celine odabran font koji obeleava odreeni vremenski period. U ovom sluaju,
Varijanta 1 - spoljanji i unutranji deo
115
slovo je iskorieno kao element oblikovanja a ne samo kao slovni znak. Deo br. 2 - sadanjost - predstavlja informatiko, kompjutertsko doba; zato je upotrebljena fotograja kompjuterskog mia. Mi je, takoe, bio osvetljen prirodnim (sunevim) svetlom, kako bi prizor zadrao autentinost. Fotograja mia postavljena je na pregib izmeu dela 3 i 2, kako bi bila prisutna i u "digitalnom dobu". U prilog prii "sadanjost je informatika" ide i adresa internet prezentacije GRID-a. Treom celinom dominira fotograja tastature. Fokusirana je tipka ENTER (snimanjem u makro-modu), zbog znaenja same rei - ui, pristupiti, prijaviti se. Zajedno sa sloganom "Budunost poinje ovde" (i adekvatnom fonu), asocijacija postaje jasna - Prijavite se, budunost poinje ovde! Uite u budunost! Niz crnih, belih i sivih kvadratia simbolino predstavljaju tipke tastature (u skladu sa fotograjom tipke ENTER) ali i modikaciju valerske skale. Nakon svega ovoga, pristupilo se obikovanju unutranjeg dela prospekta. Najpre, podloga je obojena u boju ljuske jajeta, dokazano oprimalnu za itanje bez naprezanja (naspram bele) ali i neutralnu, kako bi fotograje dole do izraaja. U istoj boji je i pozadina dela br. 3, poto je on u vezi sa unutranjim delom (savija se ka unutra). U unutranjem delu dominiraju fotograje prostorija GRID-a. Ipak, uz njih stoje jo neke fotograje, direktno ili indirektno vezane za graku struku. Fotograja stranice knjige iz 1556. postavljena je kao pokuaj vizualizacije tipograje tog vremena; preko su postavljena dva olovna slova, elementi visoke tampe, kao nastavak prie sa naslovne strane.
116
Druga varijanta donosi manje izmene - varijacije na temu slova A "dananjice".
Zatim, razmiljalo se i o tome da se fotograja olovnog slova sa prve strane premesti u unutranji deo a na mesto njega postavi fotograja otiska prsta, kao prvobitnog otiska (varijanta 3).
Varijanta 2 - novine u spoljanjem delu, unutranji deo bez promena
Varijanta 3
117
Ipak, u sve 3 varijante prva celina bi ostajala nepovezana sa ostale dve. Zato je valjalo potraiti novo reenje koje bi bilo i kreativno i praktino. Uoena je slinost oblika kompjuterskog mia i otiska prsta - montaom u Photoshop-u "stopljene" su u jednu celinu, sastavljene pod odreenim uglom tako da linija spajanja pada tano na pregib izmeu celina 1 i 2. Simbolika je jasna - "od praistorije do danas". Trea celina (budunost) je takoe pretrpela izmene - redukovan je odreeni broj kvadratia, kako bi forma "disala". Konaan oblik dobilo je i "slovo sadanjosti" - na kurentno pisano slovo A docrtan je potez etkom i dobijen novi element. Naime, alatkom Brush je oko slova opisan deo kruga, u crvenoj boji, kako bi se dobilo "majmune" - @ - jo jedan simbol savremenog doba. Kada se ovo ima u vidu, jasno je znaenje crvene linije koja kree iz mia - klikom na taster mia, posredstvom infra-crvenog traka, pristupamo Internetu. Pozadina je zelene boje, kao boja komplementarna crvenoj. Logo GRID-a je prisutan latentno, znakom u CMYK bojama. Sva tri dela su, ipak, na neki nain vezana sa sadanjou deo 1 (prolost) preko otiska prsta koji se stapa sa kompjuterskim miem a budunost (deo 3) preko linije koja iz crvene prelazi u zelenu (u skladu idejom digitalnog). Crvena linija se na pregibu prelama i, u budunosti (deo br. 3) - digitalnom dobu - je zelena. Docrtani su zeleni kvadratii - pikseli, simbol elektronske reprodukcije. U skladu sa tim, za "font budunosti" odabran je LCD font, primenjen na slovo A ali i re GRID. U unutranjem delu nainjene su manje izmene. Dodata je foto-montaa - na crte lap-top raunara dodat je Itenov krug boja, sa simbolikom kalibracije boje. Na fotograji rei Druck podvuene u reniku, nainjena je intervencija. Dodata je i obraena fotograja olovnog sloga, ispod fotograje stranice knjige. Takoe, postavljena su i dva slova (O i S) u pozadinu teksta, u sivoj boji. Prospekt sadri i Plan i program studija GRID-a, u vidu tabele. Odreene kolone i vrste tabele su istaknute jarkim bojama, meusobno kontrastnim.
118
Konana verzija prospekta
119
6. Zakljuna razmatranja
Promene u drutvu Uporedimo li svet sada i onaj od pre nekoliko godina, zakljuiemo - dolo je do korenitih promena. Drutvo kakvo znamo danas direktna je posledica revolucije od pre otprilike 560 godina. Gutenbergov izum pokretnih slova i tamparske prese iz 1440. uinio je pisanu re pristupanijom i dostupnijom. I vie obezbeena je trajnost miljenja (za razliku od govora). tampa, kao sredstvo mas-komunikacija, predstavlja (jo uvek) najjai medij za prezentovanje informacija i propagandnih poruka. Prednost tampanih sredstava propagande lei u trajnosti poruke. Za razliku od radio ili TV oglaavanja, tampana poruka se moe kasnije proitati, moe se sauvati, moe se proitati vie puta i sl. Moe biti u vidu oglasa u novinama, kao foto-vest, u formi kataloga ili prospekta i sl. Uopte, asopisi ilustrovani fotograjama odigrali su presudnu ulogu u modernoj fotograji - zahtev za kvalitetnim i originalnim fotograjama doveo je do procvata tzv. komercijalne fotograje. Danas smo u informatikom dobu. Ljudi ele informacije - pisane i vizuelne - i oekuju ih odmah. Primena kompjutera pokrenula je najveu revoluciju prolog veka - Internet. Sve ovo dovelo je do digitalnog okruenja. Ne tako davno, trebalo je nekoliko sati da prilog stigne do tamparije - bilo je potrebno dogaaj snimiti, lm razviti, preneti izdavau i pripremiti za tampu. Danas je sve ovo mogue zavriti u par minuta - potreban je samo digitalni fotoaparat, lap-top i beini Internet. Ipak, i dalje mnogi fotogra preferiraju klasino snimanje, da bi se negativi kasnije skenirali i fotograja digitalizovala. Posao se dalje preputa tehniarima sloga ili dizajnerima koji e, pomou specijalizovanih programa, fotograje obraditi i integrisati u (ranije uneen) tekst.
Tehnologija Od svog nastanka 1839., fotograja je bila dete tehnologije. Stalna unapreenja u razvoju fotoosetljivih emulzija, opreme i optike otvorila su novi svet. 120
Zbog dugih ekspozicija, objekat je morao biti statian; iz tog razloga najei motivi su bili pejsai i arhitektura. Pojavom Lajke malog formata, 1924., zapoela je nova profesija fotournalizam. Mnogi fotogra odbijaju novu tehnologiju, jer je kao suvie savrena nesposobna da zabelei jednostavnu istinu ivota. Breson je govorio: Snimanje automatskim foto-aparatom je kao da na tetreba pucate mitraljezom. Poslednjih godina postoji trend povratka u budunost - retro tehnologija prihvata se kao nova. Tako, na primer, u Njujorku i Parizu, postoje liste ekanja na Polaroid 175, foto-aparat sa mehom, iz 60-ih godina. Jedna od predstavnika retro pokreta je Jane McLeish - snima Polaroidom 195, izrauje fotograje sama, i to koristei zastarele projekcione kamere, uporno odbijajui ikakav retu. Analogno ili digitalno? Dananji foto-aparati, bilo digitalni bilo analogni, omoguavaju rad bez gotovo ikakvih tehnikih predznanja - dovoljno je nanianiti a aparat e uraditi sve ostalo automatski. Dobra strana ovakvih aparata je dostupnost veini ljudi u privatne svrhe ali se postavlja pitanje profesionalizma. Po pitanju sve masovnije upotrebe digitalnih fotoaparata, i tu postoje miljenja za i protiv. Prednosti su brojne, uglavnom u brem radu - laka manipulacija i bra dalja obrada. ak je i tehniki manje zahtevna po pitanju strunosti baratanja aparatom - podeavanja se vre pritiskom na dugme. tavie, aparati se javljaju integrisani u mobilni telefon, uz mogunost stvaranja emboss ili sepia efekta, a fotograja se alje putem MMS-a. Naravno, postavlja se pitanje kvaliteta ovakvih fotograja i upotrebe u tampi visokog kvaliteta. Prednost je, jo uvek, na strani analognih foto-aparata i fotograja dobijenih na klasian nain (ziko-hemijski). Do nedavno, maksimum koji su digitalni aparati mogli da izvuku bilo je 5-6 megapiksela; najbolji iz najnovije generacije digitalaca snimaju fajlove neto manje od 11 megapiksela. Ipak, 11 megapiksela nije dovoljno za otru reprodukciju stranice asopisa/magazina u visokoj rezoluciji (300 taaka po inu). Jednostavno, digitalni snimak nainjen najnovijom opremom ne sadri dovoljno informacija za kvalitetnu reprodukciju velikog formata. U profesionalne svrhe, uobiajeno je da se koriste lmovi 50-100 ASA, negativ ili dijapozitiv. Prevedeno u digitalni 121
jezik, za uvanje informacija koje nosi jedan ovakav lm, bio bi potreban fajl od priblino 500 megabajta - ogromna koliina informacija s obzirom da dananji kvalitetan digitalni aparat daje fotograje od 35 megabajta. Zbog svojih nedostataka, digitalna fotograja nije (bila) prikladna za profesionalnu upotrebu. Ipak, zbog stalnog usavravanja digitalne tehnologije, presto klasine fotograje je uzdrman. Trijumfalan mar digitalnih aparata zapoeo je i na profesionalnom polju fotograje. Prednosti nad klasinim postupkom lei u utedama u materijalu (lmovi, hemikalije) i vremenu (transport, obrada). Ipak, asopisi i magazini (koji dre do kvaliteta) i dalje su skeptini. Foto-aparat velikog formata i dalje je strandard u grakoj industriji. Kombinacija vie soiva visoke moi razluivanja dae fotograju bez premca u sposobnosti prikazivanja nih detalja. Dodatni plus je mogunost velikih uveanja, poto koristi plan-lm formata 4x5 ina (10,2x12,7 cm). Zbog ovih osobina, ovakav aparat je prikladan za fotograje velikog formata vrhunskog kvaliteta koje e se koristiti u strunim asopisima i magazinima - u svim tampanim proizvodima koji zahtevaju visok kvalitet reprodukcije. U proizvodnji kataloga i broura, gde je cena kritian faktor, digitalno snimanje i obrada se podrazumevaju. ini se da e digitalna fotograja biti od posebnog znaaja za meunarodne zadatke, kao, na primer, u modnoj industriji ili foto-reportaama jer je omogueno slanje snimaka direktno pomou mobilnog telefona ili lap-top raunara do urednitva ili agencije. Umetnost ili umenost? Jedan od najveih uspeha (ili neuspeha) fotograje lei u doprinosu demokratizaciji umetnosti. Od izuma lma u rolni i prvog Kodakovog aparata 1888., gotovo svako moe da uzme aparat i stvori fotograju. Vrlina aparata nije njegova snaga da transformie fotografa u umetnika, ve impuls koji mu daje da nastavi da trai. (Bruk Atkinson). Za velike fotografe, fotograja nikad nije dovoljno dobra, uvek e misliti da mogu bolje. Drugi, manje posveeni poslu, samo e usmeriti objektiv, nainiti snimak i otii, zadovoljni prosekom. U engleskom jeziku postoje izrazi koji prave razliku meu ova dva procesa: take a picture (nainiti snimak, snimiti) i make a picture (stvoriti fotograju, fotograsati). Na svetu postoje milioni snimatelja ali veoma malo fotografa koji su umetnici i pravi majstori svog zanata. 122
Majstorstvo, kunst ili umenost, podrazumeva poznavanje i primenu discipline - fotograje u ovom sluaju. Umetnost je neto drugo - prima se emocionalno, izaziva osete. Iako moemo uivati u znalaki stvorenoj fotograji, ona spada u domen umetnosti tek kada u nama izazove emocije. Zanat-vetina uvek slui umetnosti, umetnost je temelj zanata. Po reima Ansela Adamsa: Umetnost se javlja u trenutku dok aktiviramo zatvara - sve ostalo je vetina. Decenijama, fotograja je primarno smatrana zanatom a njeni predstavnici videli su sebe kao zanatlije, ne umetnike. Fotograja je bila komercijalna umetnost koja je sluila u razne svrhe, ponekad meusobno razgraniene. Uzmimo, na primer, portret: uvek se smatralo da je zadatak fotografa da ini portrete ljudi. Od vremena Dagera, portreti su inili vei deo itavog podruja primene fotograje. Tradicija portretisanja nastavila se i u 20-om veku. Ostale grane fotograje nale su svoju primenu u industriji (maine, proizvodi, fabrike) ali i svetu mode i u ekonomskoj propagandi. ak je i fotournalizam, doivevi procvat u dvadesetim godinama 20-og veka, smatran primenjenim zanatom, nikako umetnikim radom. Muzeji, galerije pa ni kolekcionari nisu bili zainteresovani u velikoj meri. Ali period proveden na margini umetnosti nije kodio fotograji. Naprotiv, na taj nain ostavljen je prostor za eksperimentisanje i inovacije i omoguen razvoj sopstvenih kriterijuma. /20/ Dok je ranije fotograja bivala podreena u odnosu na tampane grake, danas uiva sopstveni status. Izlobe posveene velikim imenima fotograje poseene su isto koliko i nekog od glavnih slikara. U ovom pogledu, SAD-e su, ve decenijama, ispred Evrope. Preporod fotograje nije samo rezultat osvojenog samopouzdanja. Umetnici su, takoe, dali svoj doprinos emancipaciji korienjem fotograja, od esdesetih godina 20-od veka. Od vremena pop-arta i konceptualne umetnosti, umetnost je stalno pribegavala fotograji, crpla inspriraciju iz nje i tako doprinela utvrenju fotograje kao vidu umetnosti. /20/
Dont think. Shoot. Reklama za Sony digitalni aparat samo potvruje trend snimanja (ne fotograsanja). elei da naglase jednostavnost upotrebe aparata, ljudi iz Sonija su degradirali Bresonove rei (treba postrojiti oi, mozak i srce)
Lepota u Dagerovo doba
123
Fotograja kao profesija Graka industrija je sinteza tehnike, menadmenta i kreativnosti. Danas, posao grakog inenjera je kompleksniji nego ranije. Od grakog inenjera se zahteva iroko obrazovanje, poznavanje oblasti koje esto nisu direktno vezane za tamparstvo. Pored tehnike, inenjer mora posedovatio znanja iz kulture, ekonomije, menadmenta, prirodnih nauka, psihologije. Poznavanje umetnosti - kako istorijskog razvoja i karakteristika svake epohe, tako i teorije neophodno je u saradnji sa klijentima. Ipak, jedan ovek ne moe biti struan u svim oblastima zato je potrebna specijalizacija za jednu ili dve faze proizvodnje. Formira se ekipa inenjera sa priblino istim obrazovanjem, ali tako da je svaki lan strunjak-specijalista u jednoj fazi proizvodnje. Na elu ekipe stoji rukovodilac koji mora biti polivalentan. Ovakva funkcionalna - organizacija kadrova daje odline rezultate - rukovodna koordinacija je efektivna, a pokrivenost itavog procesa proizvodnje (po fazama) obezbeuje konstantnu kontrolu kvaliteta. U vreme vizuelnih komunikacija, kada je bitno biti primeen i zapamen, razvija se nova grana u okviru marketinga foto-dizajn. Uloga foto-dizajna je da povee marketing analizu (istraivanje trita), dizajn proizvoda i elje korisnika. Kao svi aspekti vizuelnog oblikovanja, foto-dizajn zahteva planiranje i donoenje odluka. Da bi se zamisao o konanom izgledu realizovala, fotograf mora promotriti subjekt, odluiti ta eli istai a zatim kako to postii. Kvalitetna fotograja treba da zainteresuje ali i da izazove reakciju kod posmatraa, da nosi poruku. Ona ne treba da isto reprodukuje svet, ve da izazove vizuelni doivljaj, kao produkt interakcije izmeu sveta, foto-medija, fotografa i publike. Da bi to postigao, fotograf mora biti upoznat ne samo sa tajnama zanata, ve i procesom proizvodnje. On mora saraivati sa tehniarima, on sm mora biti i naunik, i umetnik i novinar - mora posedovati saznanja o marketing drutvu, mora uloiti sav svoj kreativni kapital, sva znanja iz oblasti tehnike, mora biti u toku razvoja tehnologije sistema aparata i pribora. Kao posrednik izmeu klijenta i krajnjeg proizvoda, fotograf ne moe izbei uplitanje u oblikovanje-dizajn. U savremenoj, profesionalnoj fotograji javlja se novi struni prol graar-fotograf. Njegov zadatak je da likovno-graki oblikuje knjige, da stvori vizuelni identitet asopisa i drugih grakih proizvoda. Komercijalni fotograf treba da uravnotei viziju klijenta i budet sa jedne strane i jedinstvenu priu subjekta,
Lo foto-dizajn - nema jasne dominante, kompozicija deluje pretrpano
124
sa druge strane. Naravno, fotograf ne radi sam - radi u timu. Kreativni tim treba da obuhvata najmanje 3 lica: rukovodioca grupe koordinatora, grakog dizajnera, urednika fotograje i fotografa. Svi oni meusobno razmenjuju ideje i osmiljavaju izgled ilustracije. Koordinator moe biti tehniki urednik ili, kako je to sluaj u novije vreme, tzv. art direktor (art director). On radi na tipografskom oblikovanju, realizaciji i vizuelnom identitetu uopte, u skladu sa eljama klijenta. Njegov zadatak je da, kroz skice, vizuelno prezentuje ideju ostalim lanovima tima. Zatim lanovi tima izlau svoja miljenja i usvajaju se novi predlozi. Zadatak dizajnera je da sve denisane zahteve sintetizuje u jedinstvenu celinu. Fotograf mora raditi u skladu sa planovima art direktora; skice su za njega putokaz na putu interpretacije osnovne ideje. Iskusan i razborit fotograf e ove skice potovati, uzeti ih u obzir i transformisati ih u atraktivne fotograje. Pre i za vreme snimanja priprema se knjiga snimanja, koja obuhvata sve elemente koje fotograja treba da sadri, broj snimanja, lica i predmete ukljuene u snimke, vreme i raspored snimanja, trokove i dr. Nakon ovoga, pristupa se odabiru fotograja. Od veeg broja fotograja, vri se izbor prema kriterijumu koji je utvren dogovorom izmeu foto-dizajnera i klijenta. Fotograje treba uvek posmatrati u srazmeri sa tekstom, imati konaan layout stalno pred oima. Ipak, esto gotove fotograje prevazilaze oekivanja klijenta pa se vre izmene u idejnom reenju. S tehnike strane, fotograja mora ispuniti osnovne kriterijume: paralelnost i upravnost linija izgled materijala (tekstura) reprodukcija i balans boja kontrast. Za fotografa i urednitvo najbitnija je sposobnost kritikovanja fotograja. Analizama uspenih radova prate se trendovi i, po potrebi, postavljaju novi obrasci oblikovanja. Naravno, cilj nije da se imitira stil konkurencije ve izgradi sopstveni stil. Na ovaj nain, redakcija ili studio za oblikovanje konstantno rade na unapreenju kvaliteta. Komponovanje fotograje je od vrhunske vanosti u procesu ureivanja treba odluiti ta zadrati a ta izostaviti. Osnovni kriterijumi dobre kompozicije su tu da pomognu u postizanju vizuelne harmonije. Ipak, ni slepo praenje pravila nee bezuslovno kulminirati u dobroj
Alfred tiglic - Prolena kia, 1900.
125
fotograji. Pravila su tu samo kao vodilje ka postizanju fotograja koja e zadrati pogled posmatraa. Najee, procenat izabranih fotograja je 20-25% od ukupnog broja snimljenih fotograja. John Loengard, cenjeni urednik fotograje (picture editor) magazina Life o saradnji fotografa i foto-urednika kae: Nita nije bitnije od poverenja u fotografe. Poto nisu zaposleni, ve slobodnjaci (freelancer), fotogra su esto u nezahvalnoj poziciji; zato je urednik fotograje: - fotografov advokat - fotografov savetnik, treba da pojasni fotografu koncept magazina i fotografa predstavi magazinu - konani arbitar kada se javi neslaganje sa ostalim lanovima osoblja. Neki urednici, kada je tekst prie u njihovim rukama, mogu ocenjivati fotograje po onome ta su proitali. To je pogreno - italac gleda pre nego i pone da ita, a moe odustati od itanja ako nema ta da vidi. Urednik fotograje treba da podri fotografove dobre ideje, da ih titi od tvrdoglavih sugestija. esto, ono to zvui inteligentno, ne izgleda dobro na fotograji. Zadatak foto-urednika nikako nije da govori fotografu kako da snima. Foto-urednik treba da objasni fotografu svoje miljenje o prii, da kroz razgovor povea mogunosti umesto da zahteva da ih vidi. /23k/ Preporuljivo je da se negativi uvaju u posebnim kartotekama, kao deo poslovne dokumentacije. Kartoteka bi trebala da se periodino obogauje novim snimcima, kako se isti motiv ne bi ponavljao vie puta. Motivi bi trebali da su to raznovrsniji, snimci razliiti prema uglu snimanja, to vie razliitih stilova.
Profesionalnost i etika Tehnologija, u svim formama, saveznik je fotograje, ne neprijatelj. Fotogra koriste alate svog zanata da bi stvorili bolje fotograje. Tehnoloka unapreenja pojednostovila su i ubrazala obradu fotograja u izdavatvu. Eliminisana je faza razvijanja i hemijske obrade lma - digitalna obrada fotograje omoguila je rad jednostavnijim i brim, na klik mia. Prevazieno 126
je runo i mehaniko retuiranje originala-lmova, sada je dovoljno zadati odgovarajuu komandu i sve je gotovo za par sekundi, tu pred naim oima. Razvojem kompjuterskih programa namenjenih obradi, svaka fotograja se lako moe izmeniti. Razvoj tehnologija i dostupnost istih irokom krugi ljudi, koji e se, ohrabreni jednostavnou postupka, upustiti u posao pripreme za tampu ili izrade WEB-prezentacija. Na taj nain, bez poznavanja i primene tehnikih i likovnih principa stvaraju se estetski nakaradni proizvodi. Digitalna obrada fotograja pretvorila je svet mate u stvarnost. Dovoljno je ovladati softverskim programima, pa je odabirom odreene komande u Photoshop-u mogue vriti korekcije po elji. Ali, s druge strane, digitalno snimanje otvorilo je Pandorinu kutiju u izdavakom svetu. Negativna strana je manipulacija fotograjama. Softverski programi za obradu fotograje, namenjeni grakoj industriji, koriste se za prekrajanje fotograja. Na taj nain, italac se obmanjuje, srozava se poverenje javnosti. Manipulacija prizorima nija nita novo, i nije domen jedino digitalne fotograje. Analogna fotograja takoe je bila modikovana kroz vekove, na razne naine. Ali uz negativ, barem imamo mesto postanka - verodostojnost se moe dokazati originalnim dijapozitivom ili negativom. Uz digitalne snimke, da li e nam trebati potpisana garancija od strane fotografa da prizor nije prepravljan? Naravno, dozvoljene su, ak neophodne, manje izmene u pripremi originala za tampu - podeavanje prola boje, moda (RGB/CMYK) i sl. Pitanje je samo koliko je dozvoljeno izmena izvriti? Jer, veina e, poneena mogunostima programa, preterati - jabuka e delovati plastino, foto-model kao lutka. Zbog toga, tehnoloke mogunosti u obradi fotograje treba koristiti umereno i mudro. Posebno je pitanje etike, potovanja pravila da fotograja oslikava istinu. Ako fotograf sugerie osobama koje snima, npr. na prijemu stranih diplomata, da se pomere kako bi ispala bolja kompozicija ve tako je promenio istinu. Scena je izmenjena, javnost je obmanjena. Naalost, sve je manje asopisa i magazina koji bi ulagali u kvalitetne fotograje; vie je onih koji fotograju koriste kao pratei element ekskluzivnih pria, ne bi li privukli itaoce. Svi znamo da su svetski poznati tabloidi krivi za ovu vrstu iskoriavanja. Javnost ak tolerie odreeni nivo obrade fotograje kao uobiajenu praksu u reklamnoj i komercijalnoj fotograji, jer vie i ne oekuje da reklama oslikava realnost. Stari etiki kd izdavaa postao je mutan. Etiketiranje prekrajanih 127
Mogunosti digitalne obrade fotograje
fotograja kao foto-ilustracije posebno je kritino u foto-urnalizmu i dokumentarnoj fotograji, gde je autentinost presudna. Jedno od prvih priznanja primene montae u izdavakom svetu desilo se 1980-e - TV Guide obelodanio je da je glava Opre Vinfri postavljena na telo En-Margaret, na naslovnoj strani. Prole godine desio se jo jedan sluaj, mnogo ozbiljniji - Los Angeles Times je, u jeku bombardovanja Iraka, objavio fotograju na kojoj britanski vojnik pokazuje irakim civilima da odu u zaklon. Poto je montaa otkrivena, fotournalista Brian Walski je otputen. Valski je kasnije objasnio da je kombinovao dve digitalne fotograje da bi postigao bolju kompoziciju (?!). Ureivaki tim koji ovako neto odobri ini nepopravljivu greku i prema struci i prema javnosti. Ovakvi i slini sluajevi jedino dovode u pitanje potenje fotografa a poverenje javnosti opada sa svakim novim sluajem. /23k/ Znaaj fotograje prospekta kao ilustracije pri oblikovanju
Fotograja kao sredstvo vizuelne komunikacije i njena primena u propagandi i tampanim medijima ima izuzetan znaaj. Da bi fotograja bila primljena na pozitivan nain, mora biti kvalitetno realizovana, kako u tehnikom tako i u likovno-estetskom smislu. Moraju biti ispunjeni odreeni tehniki faktori, kojima je posveen znaajan segment u radu. Pored vetine, fotograf mora biti upoznat i sa jezikom likovnog izraavanja, a najznaajniji elementi istaknuti su u radu. Elementi likovnog izraavanja - svetlo-tamno, tekstura i sl. - slue da unaprede prenoenje emocije kroz sadraj snimka. Na taj nain pospeuje se komunicija sa javnou. Dominantnost primene fotograje prikazana je u radu kroz konkretan primer izradu prospekta GRID, sa ciljem promocije. Trebalo je, primenom svega iznetog u radu, najpre privui a zatim i zadrati panju potencijalnih studenata. Snimanje iz donjeg, odnosno gornjeg rakursa, doprinelo je stvaranju zanimljive kompozicije. Neobini efekti postignuti su i snimanjem u makro-modu objekat dobija na vanosti, istiu se detalji. U nekoliko sluajeva primenjena je foto-montaa. Sve ovo primenjeno je sa ciljem privlaenja panje i izazivanja interesovanja kod
Fotograja u prospektu
128
posmatraa (prva dva elementa poruke). Tek kada je interesovanje stimulisano, posmatra e se upustiti u itanje (prateeg) teksta. Kao to je u radu istaknuto, fotograja ima vie namena kao dokument, kao umetniki izraz, kao sredstvo vizuelnih komunikacija. Bez obzira na polje primene, neosporna je snaga fotograje, njen uticaj na nau percepciju. To su najpre iskoristile marketinke agencije u cilju promocije neposredna i direktna, fotograja najrealnije reprodukuje stvarnost.
129
7. Indeks pojmova
ASA Stepen osetljivosti foto-materijala ustanovljen od strane udruenja amerikih standarda American Standard Association. to je broj iza ove oznake vei, vea je i osetljivost lma. Vrednosti ASA rastu strogom aritmetikom progresijom lm od 400 ASA dvostruko je osetljiviji od lma od 200 ASA. Aditivna sinteza Postupak meanja svetla u crvenoj, plavoj i zelenoj boji, kako bi se proizvele sve ostale boje spektra. Sve 3 zajedno e dati belu svetlost, kada su emituju punim intenzitetom. U fotograji, ovaj princip se koristi pri dobijanju fotograje u boji. Beskonanost Kao fotografski termin, predstavlja dovoljno veliku udaljenost da na nju ne moe delovati veliina otvora blende. U praksi, odnosi se na objekte udaljenije od 1000 m ili, kod pejsaa, na horizont. Na veini mehanizama za izotravanje, oznaena je matematikom oznakom za beskonano, u obliku poloene osmice. Blenda/dijafragma Naziv za pomini otvor objektiva. Ona kontrolie koliinu proputenog svetla u foto-aparat. Brzina zatvaraa Odreuje vreme ekspozicije, izraeno u sekundama tj. delovima sekunde. Prema tome, oznake na skali ekspozicije su najee: 1/30, 1/60, 1/125, 1/500. Daljinomer Optiki sistem koji meri udaljenost objekta od objektiva foto-aparata.Promene ugla konvergencije svetlosnih zraka pretvaraju se u udaljenost objekta. Dijapozitiv Pozitivna slika na transparentnoj podlozi za projektovanje pomou svetla. DIN Sistem osetljivosti lmova koji je uvela Organizacija nemakih standarda Das Ist Norm. Zasniva se logaritamskoj skali promena od +3 stepena znai udvostruenje osetljivosti lma, pa je tako lm od 21 DIN dva puta osetljiviji od onog oznake 18 DIN. Ekspozicija Kao fotografski termin, predstavlja proizvod intenziteta svetla i vremena njegovog delovanja. Zavisi od svetline objekta, otvora blende, brzine zatvaraa i osetljivosti lma. U praksi, otvor blende odreuje intenzitet i koliinu svetla, a zatvara vreme njegovog prolaska. Emulzija Materijal osetljiv na svetlost. Sastoji se od smese srebro-halogenida i elatina, a nanosi se preko razliitih podloga ploa, lmova i papira. 130
f Oznaka na objektivu foto-aparata, pokazuje veliinu otvora blende u odnosu na inu daljinu objektiva. f brojevi su izraunati deljenjem ine daljine objektiva sa efektivnim prenikom otvora blende, u milimetrima. Fokalna ravan Zamiljena ravan upravna na optiku osu koja prolazi kroz iu. U ovoj ravni soivo stvara izotrenu sliku objekta kada je objektiv nameten na beskonano. Gradacija Tonski kontrast podruja slike meki/normalni/kontrasni. High key Fotograja koja sadri velike povrine svetlih tonova, sa malo srednjih tonova i senki. Izotravanje Nain pomeranja objektiva u odnosu na fokalnu ravan tako da se postigne otrina slike na lmu. Kontrast Subjektivno ocenjivanje razlike izmeu zacrnjenja ili osvetljenosti i stepena razdvajanja. Komplementarne boje Dve boje koje kombinovanjem u pravilnom odnosu daju belo svetlo. Obino se odnosi na boje koje su komlementarne primarnim bojama proputenog svetla. Parovi: plava uta, zelena magenta, crvena plava. Latentna slika Nevidljiva slika proizvedena ekspozicijom koja e izai na videlo tek tokom razvijanja. Low key Fotograja koja sadri uglavnom tamne tonove i vrlo malo svetlih. Objektiv Naziv za skup soiva koji prihvata sliku objekta. Otrina slike Objektivno denisana mera za izotrenost slike. Otvor blende-dijafragme Kruni otvor na prednjem delu objektiva koji kontrolie koliinu svetla koja pada na lm. Stepen promenljivosti otvora oznaen je f brojevima, predstavljenim na skali na objektivu. Skala najee sadri podeoke od 2, 2.8, 4, 5.6, 8, 11, 16. Manji broj znai vei otvor blende a time i vie proputane svetlosti. Perspektiva Razlika veliine i otrine trodimenzionalnog objekta prenesenog u dvodimenzionalni prostor.
131
Podrazvijanje Smanjenje stepena razvijenosti. Izraava se kroz smanjeno zacrnjenje i slabiji kontrast. Preekspozicija Naziv za suvie eksponiran foto-materijal. Javlja se kao posledica suvie jake ili predugo putane svetlosti. Uzrokuje porast zacrnjenjai smanjenje kontrasta. Prerazvijanje Javlja se kada je vreme razvijanja due od preporuenog. Uzrok moe biti i poviena temperatura razvijaa, a javlja se, kao posledica, prirast zacrnjenja i jaim kontrastom. Razvijanje Postupak pretvaranja eksponiranih zrna srebro-halogenida u vidljivu sliku. Solarizacija Obrnut postupak fotograsanja ekstremnim preeksponiranjem. Spektralna osetljivost Relativna osetljivost emulzije na svaku od boja spektra, ukljuujui i infracrvenu i ultraljubiastu. Srebro-halogenidi Kristali osetljivi na svetlo, nalaze se u emulzijama. Izloeni svetlu pretvaraju se u crno metalno srebro. Supstraktivna sinteza Kombinacija sistema boja koja se koristi kod modernih foto-materijala. Nastaje kada se pomou ltera odreene boje izdvaja neka boja iz bele svetlosti. Boje supstraktivne sinteze su uta, magenta i cijan, koje zajedno daju tamno smeu boju. Trailo slike Okvir koji pokazuje granice slike. Koristi se za komponovanje i izotravanje objekta. Volframova sijalica Osnovi vetaki izvor svetla u fotograji. Sastoji se iz staklenog balona i volframovih niti unutar njega. Ova nit proizvodi intenzivno svetlo kada elektrina struja proe kroz njega. Zatvara Mehanizam koji se regulie vreme osvetljavanja lma u foto-aparatu. Moe biti centralni i zavesni. ia Taka u ravni otrine gde optika osa objektiva prolazi pod pravim uglom. ina daljina Udaljenost izmeu optikog centra soiva i fokalne ravni. elatin Sredstvo koje se koristi u foto-materijalima za vezivanje srebro-halogenida. 132
8. Popis literature
1. Urednici Time-Life Books: Velika knjiga o fotograji, Prosvjeta, Zagreb, 1979. 2. Hedgecoe, J.: Fotoprirunik, Mladost, 1978. 3. Kai, D., Fotograja, Zavod za izdavanje udbenika Novi Sad, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, 1988. 4. Konstantinovi, V., Petrovi, A.: Osnove grake tehnike, Zavod za izdavanje udbenika Novi Sad, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, 1991. 5. Grupa autora: Likovna kultura za V i VI r. osnovne kole, Zavod za izdavanje udbenika Novi Sad, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, 1986. 6. Damjanov, Janda Bai: Likovna umetnost, Zavod za izdavanje udbenika Novi Sad, 1978. 7. 1000 Photo Icons, TASCHEN, Kln, 2002. 8. Peterac, .: Reprodukciona tehnika, CD izdanje 9. Hedgecoe, J.: Sve o fotograji i fotograranju, Mladost, Zagreb, 1976. 10. Gernsheim, H., Gernsheim A.: Fotograja, saeta istorija, Izdavaki zavod Jugoslavija, Beograd, 1973. 11. Kai, D.: Fotograja - osnovi tehnike stvaranja i obrade fotografske slike, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, 1996. 12. Nedeljkovi, S., Nedeljkovi M.: Grako oblikovanje i pismo, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, 1998. 13. Mitrovi, M.: Forma i oblikovanje, Nauna knjiga, Via ekonomska kola, Beograd, 1990. 14. Galogaa, M.: Tehnoloka predvianja, marketing i preduzetnitvo, Marketing Management College, Novi Sad, 1999. 15. Fruht, M., Raki, M., Raki, I.: Graki dizajn, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, 1992. 16. Galovi, V., Gostovi B.: Likovna kultura, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, 2004. 17. Izbor tekstova za izuavanje predmeta teorija forme, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1989.
133
18. Vasi, P.: Uvod u likovne umetnosti - elementi likovnog izraavanja, Akademija u Beogradu, Beograd, 1968. 19. Bart, R.: Svetla komora, Rad, Beograd, 1993.
Umetnika
20. Icons of Photography - The 20th Century, Prestel Verlag, Munich-London-New York, 1999. 21. Mali, G.: Fotograja 19. veka: saeta istorija, Fotogram, Beograd, 2004. 22. Mesaro, F.: Tipografski prirunik, Graki obrazovni centar, Zagreb, 1985. 23. Internet adrese: a. www.beotel.yu b. www.fotograja.co.yu c. www.photo-seminars.com d. www.photo.net e. www.formanet.co.yu f. www.uazg.hr/likovna-kultura g. www.refoto.co.yu h. www.normankoren.com i. www.photographytips.com j. www.plum-design.net k. www.arizonahighways.com l. www.springeldlibrary.org/gutenberg m. www.printprocess.net n. http://www.catpress.com/fotorepo o. http://jarac.net/photo/_mala_skola_fotograje p.http://www.rastko.org.yu/isk/zgluscevic-serbian_photography.html 24. Ostalo: a. Jovanovi, M.: Fotograja kao sredstvo i cilj, Foto-kino revija br. 11, godina XXXIII, str. 6-7, 1980. b. Microsoft Encarta Encyclopedia 2005. c. Debeljkovi, B., Prva izloba fotoamatera u Beogradu, 1901., elektronsko izdanje
134
9. Prilozi
CD verzija rada Rezultat poglavlja 5 - trodelni prospekt GRID-a
135

Fotografija U Stampanim Sredstvima Propagande

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Fotografija U Stampanim Sredstvima Propagande

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU Fakultet tehnikih nauka Grako inenjerstvo i dizajn

u tampanim sredstvima propagande

Novi Sad, septembar 2005.

Fotograsati znai postrojiti oko, mozak i srce

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Henry Cartier-Bresson, 1932.

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

2. Nastanak i razvitak fotograje

Ivan Jankovi - To the light

Prvi publikovani prikaz kamere obskure iz 1544. godine

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Aparat za degerotipiju iz 1839.

Aparat za degerotipiju iz 1851.

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Nepoznati fotograf - Porodini portret, oko 1850.

W. H. F. Talbot - Lace, 1844.

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

W.H. F. Talbot - Cloisters, 1843

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Kodak reklama iz 1889. godine

Kinegzakta iz 1937. godine

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Edvard Mejbrid - Konj u galopu, 1878.

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Bill Brandt - Going home, 1937.

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

2.2 Kritika fotograja

Umetniki aparat, London Stereoskopic

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Nadar(Gaspard Felix Tournachon) Sarah Bernhardt (1859.)

Antoine-Samuel Adam-Salomon - Le prince imprial, ls de Napolon III

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Cecil Beaton-Coco Chanel, 1937.

Anastas Jovanovi - Petar Petrovi Njego, 1851.

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Ben an - Farmeri, 1935.

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Hernri Cartier-Bresson - 1949.

Nick Ut (Huynh Cong), 8. jun 1972.

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Robert Capa Iskrcavanje saveznika na obale Normandije 6. juna 1944.

Luj Lumijer - Devojka sa suncobranom, 1907.

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Alfred Stiglic - Sunevi zraci - Paula, 1889.

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Rene le Begi - Akademija, 1902

Paul Strand-White fence, 1916

Man Ray - Kiki-Le Violon dIngres, 1924.

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Marko Stojanovi - Kominica

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Toma M. Leko - Vasina ulica

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

3. Znaaj i primena fotograje

Talbot - Otvorena vrata

Milana Veselinovi - Fotograja u tampanim sredstvima propagande

Horst P. Horst - Mainbocher Corset, Paris, 1939.

Margaret Bourke-White - Mahatma Gandhi, Delhi, 1946.

Haas - Street Scene