Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
20Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Istorija Srpske Pravoslavne Crkve II Dr Djoko Slijepcevic

Istorija Srpske Pravoslavne Crkve II Dr Djoko Slijepcevic

Ratings: (0)|Views: 1,417 |Likes:
Published by vuk300

More info:

Published by: vuk300 on Oct 15, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/02/2014

pdf

text

original

 
 1
ДР
 
ЂОКО
 
СЛИЈЕПЧЕВИЋ
 
ИСТОРИЈА
 
СРПСКЕ
 
ПРАВОСЛАВНЕ
 
ЦРКВЕ
II
ОД
 
ПОЧЕТКА
XIX
ВЕКА
 
ДО
 
КРАЈА
 
ДРУГОГ
 
СВЕТСКОГ
 
РАТА
 
Београд
, 2002.
САДРЖАЈ
 
УВОД
......................................................................................................................................... 2
О
 
ИЗВОРИМА
 
ЗА
 
НОВИЈУ
 
ИСТОРИЈУ
 
СПЦ
..................................................................... 7I.
ГЛАВА
:
СПЦ
 
У
 
КАРЛОВАЧКОЈ
 
МИТРОПОЛИЈИ
........................................................ 91.
СРПСКА
 
ПРАВОСЛАВНА
 
ЦРКВА
 
У
 
АУСТРО
-
УГАРСКОЈ
 
МОНАРХИЈИ
........ 112.
ИЗГРАЂИВАЊЕ
 
ЦРКВЕНЕ
 
ОРГАНИЗАЦИЈЕ
 
И
 
БОРБА
 
ЗА
 
ОЧУВАЊЕ
 
ПРИВИЛЕГИЈА
.................................................................................................................. 153.
ПОТЧИЊАВАЊЕ
 
ЦРКВЕ
 
ДРЖАВИ
.......................................................................... 314.
ДУХОВНО
-
КУЛТУРНИ
 
ЖИВОТ
 
У
 
КАРЛОВАЧКОЈ
 
МИТРОПОЛИЈИ
 
ДО
 
ТЕМИШВАРСКОГ
 
САБОРА
........................................................................................... 475.
ЕПОХА
 
МИТРОПОЛИТА
 
СТЕВАНА
 
СТРАТИМИРОВИЋА
................................. 541.
Избор
 
за
 
митрополита
................................................................................................ 572.
Црквени
 
 рад
 
митрополита
 
Стратимировића
............................................................ 61
а
)
Васпитање
 
и
 
подизање
 
свештеничког
 
подмлатка
............................................. 62
б
)
Оснивање
 
епархијских
 
богословских
 
школа
.................................................... 65
в
)
Старање
 
о
 
материјалном
 
обезбеђењу
 
свештенства
.......................................... 67
г
)
Старање
 
о
 
поправци
 
и
 
подизању
 
монаштва
...................................................... 72
д
)
Рад
 
на
 
занављању
 
епископата
............................................................................ 75
ђ
)
Архипастирство
 
Стратимировићево
.................................................................. 79
е
)
Одбрана
 
православља
.......................................................................................... 81
ж
)
Борба
 
против
 
унијаћења
 
у
 
Карловачкој
 
митрополији
..................................... 83
з
)
Борба
 
против
 
увођења
 
новог
 
календара
............................................................. 91
и
)
Борба
 
против
 
увођења
 
световних
 
чланова
 
у
 
конзисторије
.............................. 93
 ј
)
Стратимировићев
 
лик
........................................................................................... 956.
КАРЛОВАЧКА
 
МИТРОПОЛИЈА
 
ПОСЛЕ
 
СТРАТИМИРОВИЋА
.......................... 981.
Проглашење
 
Патријаршије
 ...................................................................................... 1002.
Осамостаљивање
 
 румунске
 
православне
 
цркве
.................................................... 1067.
БОРБА
 
ЗА
 
ЦРКВЕНО
-
ШКОЛСКУ
 
АУТОНОМИЈУ
 
И
 
СУКОБ
 
ИЗМЕЂУ
 
ВИШЕ
 
ЈЕРАРХИЈЕ
 
И
 
ПОЛИТИЧКИХ
 
ПРВАКА
..................................................................... 1118.
ОБРАЗОВАЊЕ
 
СВЕШТЕНСТВА
 
У
 
ДРУГОЈ
 
ПОЛОВИНИ
XIX
ВЕКА
............... 1301)
Образовање
 
парохијскога
 
свештенства
................................................................. 1312.
Борба
 
за
 
свештеничко
 
удружење
............................................................................ 1353.
Стање
 
монаштва
 
и
 
манастира
................................................................................. 1399.
ПОЈАВА
 
СЕКТИ
 
У
 
КАРЛОВАЧКОЈ
 
МИТРОПОЛИЈИ
.......................................... 142II.
ГЛАВА
:
СПЦ
 
У
 
ЦРНОЈ
 
ГОРИ
....................................................................................... 1451.
ОСОБЕНОСТИ
 
ТЕОКРАТИЈЕ
 
У
 
ЦРНОЈ
 
ГОРИ
...................................................... 1462.
ТЕРИТОРИЈАЛНИ
 
ОПСЕГ
 
ЦЕТИЊСКЕ
 
МИТРОПОЛИЈЕ
................................... 1503.
ЦЕТИЊСКИ
 
МИТРОПОЛИТИ
 
ЗА
 
ПОСЛЕДЊИХ
 
СТО
 
ПЕДЕСЕТ
 
ГОДИНА
.... 155
а
)
Петар
I
Петровић
 
Његош
(1784–1830) ................................................................... 156
б
)
Петар
II
Петровић
 
Његош
....................................................................................... 1654.
ОДВАЈАЊЕ
 
ЦРКВЕНЕ
 
ОД
 
СВЕТОВНЕ
 
ВЛАСТИ
................................................. 180
 
 25.
РЕЛИГИОЗНОСТ
 
ЦРНОГОРАЦА
 
И
 
ЛИК
 
ЦРНОГОРСКОГ
 
СВЕШТЕНИКА
..... 186III.
ГЛАВА
:
СПЦ
 
У
 
СРБИЈИ
............................................................................................... 196
а
)
Црквени
 
живот
 
до
 
добијања
 
аутономије
............................................................... 197
б
)
Припреме
 
за
 
увођење
 
националне
 
 јерархије
......................................................... 201
в
)
Добијање
 
црквене
 
аутономије
................................................................................ 207
г
)
Нова
 
 јерархија
 
на
 
послу
........................................................................................... 2111.
МИТРОПОЛИТ
 
ПЕТАР
 
ЈОВАНОВИЋ
 
И
 
ЊЕГОВО
 
ДОБА
(1833–1859) .............. 2161.
Доношење
 
закона
 
о
 
црквеним
 
властима
................................................................ 2182.
Рад
 
на
 
појачању
 
дисциплине
 
и
 
на
 
увођењу
 
бољега
 
 реда
 
међу
 
свештенством
... 2223.
Старање
 
о
 
побољшању
 
материјалног
 
стања
 
свештенства
................................... 2244.
Оснивање
 
Београдске
 
богословије
......................................................................... 2275.
Одступање
 
митрополита
 
Петра
.............................................................................. 2312.
МИТРОПОЛИТ
 
МИХАИЛО
 
И
 
ЊЕГОВО
 
ДОБА
..................................................... 2351.
Успон
 
монаха
 
Михаила
........................................................................................... 238
а
)
Од
 
ступања
 
на
 
митрополитски
 
престо
 
до
 
свргнућа
........................................ 240
б
)
Сукоб
 
са
 
напредњачком
 
владом
....................................................................... 256
в
)
Стварање
 
нове
 
 јерархије
 .................................................................................... 266
г
)
Митрополит
 
Михаило
 
у
 
емиграцији
................................................................ 272
д
)
Повратак
 
у
 
Србију
 
и
 
на
 
чело
 
цркве
.................................................................. 274
ђ
)
Последње
 
године
 
живота
 
митрополита
 
Михаила
........................................... 2772.
Измирење
 
 јерархије
.................................................................................................. 2813.
СРПСКА
 
ПРАВОСЛАВНА
 
ЦРКВА
 
У
 
ЈУЖНОЈ
 
И
 
СТАРОЈ
 
СРБИЈИ
................... 283IV.
ГЛАВА
:
СПЦ
 
У
 
БОСНИ
 
И
 
ХЕРЦЕГОВИНИ
............................................................. 2991.
ВЛАДИКЕ
-
ФАНАРИОТИ
.......................................................................................... 3022.
ХРОНОЛОШКИ
 
ПРЕГЛЕД
 
ЕПИСКОПА
 
ГРКА
 
У
 
БОСНИ
 
И
 
ХЕРЦЕГОВИНИ
. 3053.
НАРОД
 
И
 
СВЕШТЕНСТВО
....................................................................................... 3154.
ПРОМЕНА
 
ВИШЕ
 
ЈЕРАРХИЈЕ
 
У
 
БОСНИ
 
И
 
ХЕРЦЕГОВИНИ
............................ 3255.
БОРБА
 
ЗА
 
ЦРКВЕНО
-
ШКОЛСКУ
 
АУТОНОМИЈУ
............................................... 335V.
ГЛАВА
:
СПЦ
 
У
 
ДАЛМАЦИЈИ
 
И
 
БОКИ
 
КОТОРСКОЈ
.............................................. 3391.
ЕПИСКОП
 
ВЕНЕДИКТ
 
КРАЉЕВИЋ
 
И
 
ПОКУШАЈ
 
УНИЈЕ
 
У
 
ДАЛМАЦИЈИ
... 3462.
СРБИ
 
ЕПИСКОПИ
 
У
 
ДАЛМАЦИЈИ
......................................................................... 358VI.
ГЛАВА
:
СПЦ
 
ИЗМЕЂУ
 
ДВА
 
СВЕТСКА
 
РАТА
........................................................ 3691.
УЈЕДИЊЕЊЕ
 
СРПСКЕ
 
ПРАВОСЛАВНЕ
 
ЦРКВЕ
.................................................. 3692.
ИЗВОЂЕЊЕ
 
ОРГАНИЗАЦИЈЕ
 
СРПСКЕ
 
ПРАВОСЛАВНЕ
 
ЦРКВЕ
..................... 3723.
УНУТРАШЊИ
 
ЖИВОТ
 
СРПСКЕ
 
ПРАВОСЛАВНЕ
 
ЦРКВЕ
................................. 3764.
БОРБА
 
ОКО
 
КОНКОРДАТА
...................................................................................... 3845.
ПОМИРЕЊЕ
 
СА
 
ВЛАДОМ
 
И
 
ИЗБОР
 
НОВОГА
 
ПАТРИЈАРХА
........................... 3926.
ПОСЛЕДЊИ
 
 ЧИН
 
УОЧИ
 
РАТА
................................................................................ 399VII.
ГЛАВА
:
СПЦ
 
ЗА
 
ВРЕМЕ
 
ДРУГОГ
 
СВЕТСКОГ
 
РАТА
........................................... 4011.
УНИШТАВАЊЕ
 
СРПСКЕ
 
ПРАВОСЛАВНЕ
 
ЦРКВЕ
 
У
 
НЕЗАВИСНОЈ
 
ДРЖАВИ
 
ХРВАТСКОЈ
..................................................................................................................... 4082.
СТВАРАЊЕ
 
ХРВАТСКЕ
 
ПРАВОСЛАВНЕ
 
ЦРКВЕ
................................................ 415
БИБЛИОГРАФИЈА
.............................................................................................................. 417
БЕЛЕШКА
 
О
 
ПИСЦУ
......................................................................................................... 431 
УВОД
 
Историја
 
Српске
 
православне
 
цркве
 
за
 
нешто
 
више
 
од
 
стотину
 
и
 
педесет
 
година
 
није
 
била
 
ни
 
мање
 
бурна
,
ни
 
сиромашнија
 
догађајима
 
од
 
далекосежних
 
последица
 
од
 
оне
 
у
 
вековима
 
који
 
су
 
претходили
.
Разбијено
 
организационо
 
 јединство
 
наше
 
цркве
 
 
 3
продубљавало
 
се
 
све
 
више
 
и
 
престало
 
 је
 
тек
 
са
 
 уједињењем
 
наших
 
покрајинских
 
цркава
 
после
 
Првог
 
светског
 
 рата
.
У
 
борбама
 
за
 
наше
 
народно
 
уједињење
 
узимала
 
 је
 
наша
 
Црква
 
и
 
током
XIX
и
XX
века
 
активног
 
учешћа
.
Већ
 
крајем
XVIII
века
 
почео
 
се
 
 јасније
 
оцртавати
 
крај
 
дуговековног
 
турског
 
 ропства
.
Од
 
Кочине
 
крајине
 
почело
 
се
 
 још
 
више
 
мутити
 
по
 
Београдском
 
пашалуку
,
да
 
би
 
у
 
њему
,
после
 
Свиштовског
 
мира
(1791.
године
),
настао
 
нешто
 
подношљивији
 
живот
 
са
 
више
 
и
 
личне
 
и
 
верске
 
слободе
.
Зраци
 
слободе
,
који
 
су
 
почели
 
да
 
пробијају
 
густу
 
таму
 
 ропства
,
 распламсаће
 
се
 
у
 
буктињу
 
Првог
 
српског
 
устанка
 
и
 
претворити
 
у
 
пожар
,
који
 
ће
 
све
 
 јаче
 
захватати
 
Турску
 
царевину
,
уморну
 
и
 
 разривену
 
изнутра
.
Полако
,
са
 
пуно
 
мудрог
 
прегалаштва
 
и
 
умешности
,
осамостаљиваће
 
се
 
и
 
Црква
 
у
 
држави
,
која
 
ће
 
постати
 
кула
 
светиља
 
поробљеног
 
Балкана
.
Београдски
 
пашалук
,
омивен
 
крвљу
 
српског
 
сељака
,
побожног
 
и
 
 родољубивог
,
прерастаће
 
постепено
 
у
 
државу
 
која
 
 је
 
била
 
свесна
 
да
 
 је
 
она
 
само
 
 један
 
део
 
 разједињених
 
српских
 
земаља
 
које
 
су
 
чекале
 
да
 
буду
 
уједињене
.
На
 
њезином
 
подручју
,
које
 
се
 
постепено
 
проширивало
,
васпоставиће
 
се
 
опет
 
насилно
 
одузета
 
каноничност
 
српске
 
црквене
 
самосталности
.
Из
 
њезиних
 
њедара
 
појавиће
 
се
,
током
 
времена
,
цео
 
низ
 
крупних
 
неимара
 
Српске
 
православне
 
цркве
.
У
 
Црној
 
Гори
,
трајно
 
будној
 
и
 
под
 
оружјем
,
била
 
 је
 
Српска
 
православна
 
црква
 
формално
 
самостална
,
али
 
увек
 
окренута
 
целини
 
која
 
 је
 
била
 
 разбијена
 
и
 
ношена
 
тежњом
 
да
 
се
 
опет
 
укључи
 
у
 
њу
.
Црногорски
 
митрополити
 
и
 
њихово
 
свештенство
 
нису
 
хтели
 
да
 
признају
 
власт
 
Цариградског
 
патријарха
 
и
 
протествовали
 
су
,
када
 
су
 
из
 
Русије
,
њима
 
тако
 
драге
,
покушали
 
да
 
им
 
натуре
 
своју
 
црквену
 
власт
.
Нашавши
 
се
 
у
 
изузетним
 
околностима
,
црногорски
 
митрополити
 
и
 
њихово
 
свештенство
 
били
 
су
 
не
 
само
 
свештенослужитељи
 
своје
 
цркве
 
и
 
молитвеници
 
народа
 
него
 
и
 
војсковође
 
и
 
 ратници
 
који
 
су
 
се
,
с
 
оружјем
 
у
 
 руци
,
борили
 
против
 
Турака
.
Када
 
 је
 
у
 
Београдском
 
пашалуку
 
пукла
 
пушка
 
слободе
 
и
 
севнуо
 
осветнички
 
мач
,
окренули
 
су
 
се
 
према
 
њему
 
и
 
Црногорци
,
готови
 
да
 
се
 
сједине
 
са
 
Карађорђевим
 
устаницима
.
Има
 
нечега
 
веома
 
необичног
 
у
 
начину
 
на
 
који
 
се
 
завршила
 
теократска
 
 управа
 
у
 
Црној
 
Гори
:
два
 
последња
 
митрополита
 
из
 
братства
 
Петровића
,
Петар
I
и
 
Петар
II,
били
 
су
 
људи
 
изузетне
 
личне
 
вредности
 
и
 
значаја
.
Војсковођа
 
и
 
законодавац
,
човек
 
за
 
своје
 
доба
 
веома
 
образован
,
митрополит
 
Петар
I
 је
 
постао
 
светац
.
Последњи
 
представник
 
црногорске
 
теократије
,
Петар
II
Петровић
 
Његош
,
 расцветао
 
се
 
од
 
сељачета
 
у
 
генија
,
необично
 
дубоког
 
мислиоца
 
и
 
песника
,
који
 
се
 
и
 
сам
 
осећао
 
као
 
сабирно
 
сочиво
 
целокупне
 
трагедије
 
свога
 
страдалнога
 
 рода
.
На
 
челу
 
Српске
 
православне
 
цркве
 
у
 
Карловачкој
 
митрополији
 
налазила
 
се
,
крајем
 XVIII
и
 
првих
 
деценија
XIX
века
,
опет
 
 једна
 
изузетно
 
велика
 
и
 
снажна
 
личност
.
То
 
 је
 
био
 
митрополит
 
Стеван
 
Стратимировић
,
човек
 
и
 
 разноструко
 
учен
 
и
 
веома
 
мудар
 
и
 
далековид
.
Иако
 
се
 
у
 
туђој
 
Царевини
 
морао
 
да
 
носи
 
са
 
бројним
 
и
 
 разноврсним
 
незгодама
,
он
 
 је
 
у
 
своме
 
 родољубивом
 
срцу
 
носио
 
визију
 
српске
 
државе
 
и
 
кројио
 
план
 
како
 
да
 
она
 
буде
 
остварена
.
Вођи
 
Првог
 
српског
 
устанка
,
све
 
сами
 
сељаци
 
неписмени
 
и
 
неуки
,
имаће
 
у
 
њему
 
и
 
мудрог
 
саветодавца
 
и
 
штедрог
 
дародавца
.
Иако
 
до
 
сржи
 
црквен
 
и
 
противник
 
либералних
 
 реформи
,
чије
 
 је
 
духовно
-
моралне
 
последице
 
за
 
наш
 
народ
 
предвиђао
,
Стратимировић
 
 је
 
на
 
националном
 
плану
 
сарађивао
 
и
 
са
 
Доситејом
 
Обрадовићем
,
који
 
се
 
већ
 
био
 
прочуо
 
због
 
негативног
 
става
 
према
 
Цркви
 
и
 
свештенству
.
Крајем
XVIII
и
 
почетком
XIX
века
 
Српску
 
православну
 
цркву
 
 је
 
красило
 
 још
 
неколико
 
интересантних
 
личности
,
које
 
су
 
 једнаким
 
пожртвовањем
 
 радиле
 
и
 
за
 
Цркву
 
и
 
за
 
народ
.
Они
,
тада
,
нису
 
могли
 
ни
 
да
 
помисле
 
да
 
ће
 
у
 
њиховој
 
земљи
 
настати
 
време
 
да
 
се
 
дели
 
држава
 
од
 
Цркве
 
и
 
да
 
се
 
Црква
 
потискује
 
у
 
име
 
више
 
слободе
 
за
 
народ
.
То
 
су
,
од
 
најистакнутијих
,
архимандрит
 
Арсеније
 
Гаговић
,
некада
 
сабрат
 
манастира
 
Хиландара
 
и
 
у
 
то
 
време
 
архимандрит
 
манастира
 
Пиве
,
човек
 
добро
 
образован
,
бистра
 
ума
 
и
 
 ретке
 

Activity (20)

You've already reviewed this. Edit your review.
ml_kaldana liked this
1 thousand reads
1 hundred reads
marko12391 liked this
Milutin Popovic liked this
skutorka59 liked this
skutorka59 liked this
skutorka59 liked this
skutorka59 liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->