Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
2. JANUAR

2. JANUAR

Ratings: (0)|Views: 462 |Likes:
Published by api-3773727

More info:

Published by: api-3773727 on Oct 16, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/18/2014

pdf

text

original

Arhimandrit JUSTIN Popovic
ZITIJA SVETIH
2. JANUAR
ZITIJE SVETOG OCA NASEG
SILVESTRA pape rimskog

Sveti Silvestar, u starom Rimu rodjen i u svetoj veri vaspitan, bi ucenik prezvitera Kirina. Od njega
se nauci knjiznoj mudrosti i dobrim obicajima. Kao punoletan, bese veoma gostoljubiv. Iz ljubavi k
Bogu i k bliznjemu on dovodjase strance u svoj dom, i posto bi im oprao noge, ugoscavase ih, i
cinjase im svaku uslugu.

Jednom iz Antiohije dodje u Rim, propovedajuci Evandjelje carstva, episkop Timotej, covek svet i
ispovednik[1] Hristov. Njega Silvestar primi u svoj dom. I dobivsi mnogo duhovne koristi od
njegovog svetog zivota i ucenja, on postade savrsen u vrlinama i veri. A Timotej, ziveci u
Silvestrovom domu godinu i nekoliko meseci, mnoge Rimljane od idolopoklonstva obrati k Bogu.
Zbog toga ga eparh grada[2] Tarkvinije baci u tamnicu, i dugo drzase u okovima. I bi tri puta bijen
sto ne pristade da prinese zrtvu idolima. Zatim mu macem otsekose glavu. A blazeni Silvestar nocu
uze njegove svete mosti, i sahrani ih u domu svom sa odgovarajucim pesmama. Zatim zena jedna
hriscanka, po imenu Teonisija, sa blagoslovom episkopa rimskog Melhiada[3], podize o svom
trosku hram svetom Timoteju, u koji i prenese mosti svetog mucenika.

Eparh grada Tarkvinije dozva Silvestra i trazase od njega imovinu sto je ostala posle Timoteja, i
prisiljavase ga da prinese zrtvu idolima. A kada ovaj ne htede, on mu grozase mukama. Silvestar
pak, providevsi da ce eparh brzo umreti od iznenadne smrti, rece mu evandjelsku rec: Ovu noc
uzece dusu tvoju od tebe (Lk. 12, 20), i neces ostvariti ono sto se hvastas da ces mi uciniti. -
Razgnevi se eparh na ove reci, i naredi da svetoga Silvestra vezu zeleznim verigama i bace u
tamnicu. A sam sede da jede. I kad jedjase ribu, zapade mu riblja kost u grlo, koju nikakvim
nacinom ni lekarijom ne mogase izvaditi. I muceci se od toga sve do ponoci, izdahnu, kao sto
prorece svetitelj. I sutradan rodbina s placem sahrani eparha. A hriscani s radoscu izvedose Silvestra
iz tamnice. I veoma ga postovahu ne samo hriscani nego i nehriscani. Jer mnoge sluge eparhove,
kada videse da se prorostvo Silvestrovo ispuni, udlasise se, i pripadahu k nogama svetiteljevim
bojeci se da se i njima ne desi neko zlo kao njihovom gospodaru; a drugi, ubedjeni tim cudom,
poverovase u Hrista.

Kada sveti navrsi trideset godina, episkop rimski Melhiad proizvede ga za djakona. Zatim, posle
Melhiada Silvestar bi od svih izabran na presto rimskog episkopa, i bese na njemu kao velika sveca
na svetnjaku. I pasase stado Hristovo kao drugi apostol, recju i delom upucujuci ga na spasonosnu
pasu. A kada nadje neke svestenike, koji su cin svoj ostavili i trgovinom se bavili, vrati ih opet
crkvenom sluzenju. I donese kanon da se niko od posvecenih ne sme baviti trgovinom.

Ovaj presveti otac nadenu kod Rimljana imena sedmicnim danima, jer u to vreme, prvi dan
sedmice, koji mi nazivamo nedeljom, Rimljani nazivahu danom sunca, a ostale dane nazivahu
danom Meseca, danom Marsa, danom Merkura, danom Jupitera, danom Venere, danom Saturna[4].
Svetitelju behu odvratna necestiva imena neznabozackih bogova, i naredi da se prvi dan naziva dan
Gospodnji, jer u taj dan Gospod nas slavno vaskrse iz mrtvih, a ostale dane onako kako ih Rimljani
i sada nazivaju. A odredi i ovo: da hriscani poste samo u onu subotu u koju Hristos umre i sidje u ad
da ga razrusi i izvede otuda praoca Adama sa praoiima, a y ostale subote zabrani da se posti.

U to vreme bese u Rimu velika zmija koja je zivela u jednoj dubokoj pecini pod gorom, zvanom
Tarpej. Toj zmiji neznabosci svakog meseca prinosahu zrtve kao bogu. Kad god je izlazila iz pecine,
uvek bi zatrovala vazduh svojim otrovnim dahom, te bivahu mnogi smrtni slucajevi medju ljudima
koji zivljahu u blizini, narocito medju decom. Sveti Silvestar, zeleci i da ljude izbavi od te napasti i
da ih od bezbozja[5] privede istinitom Bogu, sazva hriscane sto zivljahu u gradu, i nalozi im
trodnevni post i molitvu. A sam prednjacase svima u postu i molitvi. I jedne noci javi mu se u
vidjenju sveti apostol Petar, naredjujuci mu da uzme sa sobom neke svestenike i djakone, i da bez
bojazni otide u pecinu gde zmija boravi, da na ulazu pecine otsluzi svetu sluzbu, i da zatim udje
unutra u pecinu, da prizove ime Gospoda Isusa, i tako ucini da zmija nikada vise ne izadje iz pecine.

Svetitelj postupi po apostolovom naredjenju: otide pecini i, posto otsluzi svetu sluzbu, udje u
pecinu, i nasavsi u njoj neka vrata zatvori ih, govoreci: Neka se ova vrata ne otvore do dana drugog
dolaska Hristovog! - I zatvorivsi tako zmiju, ucini da nikada ne izadje. A neznabosci misljahu da ce
tamo zmija pojesti Silvestra i svestenike njegove. No kada videse da izadje nepovredjen, divise se. I
otada ne videse da zmija izidje. I mnogi u tome poznase silu istinitoga Boga, i obratise se veri.

U ono vreme kada carovase Konstantin Veliki, koji jos ne bese prosvecen svetim krstenjem, a bese
otisao iz Rima u rat protiv Likinija, nasta u Rimu u njegovom otsustvu gonjenje na hriscane od
strane rimskog Senata. Primoravahu hriscane da prinose zrtve idolima; i kad ovi odbijahu,
podvrgavahu ih najraznovrsnijim mukama. Zbog toga sveti Silvestar uze svoj klir, izidje iz grada, i
skrivase se u gori zvanoj Soraktes. Posle toga car Konstantin, pobedivsi Likinija, izdade zapovest
(edikt) o prestanku gonjenja hriscana, tako da niko ne sme huliti Hrista niti zlostavljati hriscane. I
podize u carskom domu svom crkvu u ime Spasitelja Hrista. I naredi da se slobodno krste svi koji
zele da budu hriscani, a da bele haljine za krstenje uzimaju iz carskih riznica. I krsti se u to vreme
vrlo mnogo ljudi; i iz dana u dan rastijase i uvecavase se Crkva Hristova, a idolopoklonstvo
opadase. I nastade radost velika kod hriscana, jer ih bese tako mnogo u Rimu da htedose vec da
proteraju iz grada sve koji ne zele da budu hriscani. Ali car zapreti narodu, govoreci: Bog nas ne
zeli da Mu iko pristupa na silu i pod moranjem, nego ako ko dobrovoljno i blagonamerno pristupa
Njemu, taj My je po volji, i On ga milostivo prima. Stoga, neka svaki slobodno veruje kako hoce, i
neka jedan drugoga ne goni. - Takvoj naredbi carevoj ljudi se veoma obradovase, jer dopusta svima
da slobodno zive, svaki u svojoj veri i po svojoj slobodnoj volji.

He samo u Rimu nastade radost kod hriscana, nego i u celom svetu: jer svuda pustahu iz tamnica i
okova hriscane, za Hrista mucene; vracahu se iz progonstva ispovednici Hristovi; slobodno
dolazahu svojim domovima oni sto su se iz straha od mucitelja krili po gorama i pustinjama; i svuda
gonjenje umuce i mucenje prestade.

Ali, djavo, ne moguci da gleda gde se toliko siri crkveni mir i svetlost vere, podstace Jevreje da
otidu slavnoj Jeleni, majci carevoj, koja se tada nalazase u domovini svojoj Vitiniji[6]. I oni joj
ovako govorise: Dobro uradi car, sin tvoj, sto bezbozje napusti i idolske hramove porusi. Ali zlo
ucini sto poverova u Isusa i postuje ga kao Bozjeg Sina i istinitog Boga. A Isus je bio covek Jevrejin

i madjionicar, varao je ljude macionicarskim prividnostima. Njega je Pilat kao zlocinca mucio i na krstu raspeo. A sto car ozdravi, to nije silom Isusovom, nego blagodacu Boga koji je stvorio nebo i zemlju. Stoga treba, carice, da odvratis sina svog od takve zablude, da se ne bi visnji Bog razgnevio i caru se neko zlo desilo.

Kada Jelena ovo cu, izvesti pismom sina svog o tome. A on, procitavsi, napisa svojoj blazenoj majci
da Jevreji, koji tako govore, dodju sa njom u Rim, i neka se pred svima raspravljaju o veri sa
hriscanskim episkopima, pa cija strana pobedi, njena ce vera biti bolja.

Carica izvesti Jevreje o ovom carevom naredjenju. Odmah se skupise mnogi mudri Jevreji, vicni
njihovom zakonu, znalci prorockih reci i upoznati sa jelinskim ucenjem, i gotovi na raspravljanje o
veri. I oni sa caricom Jelenom otputovase u Rim. Medju njima bese i jedan vrlo mudar ravin[7], po
imenu Zamvrije, koji ne samo bese vican i savrsen u jelinskoj mudrosti i u jevrejskim knjigama,
nego bese i preveliki madjionicar. Na njega Jevreji polagahu svu svoju nadu: ako hriscane ne
pobedi recima, nadvladace ih madjionicarskim cudesima.

Kada dodje dan raspravljanja izmedju Jevreja i hriscana, sede car na presto svoj sa celim Senatom. I
izidje pred cara sveti Silvestar sa malom druzinom: nekolicinom episkopa koji su se tada zatekli u
Rimu. Udjose u dvoranu i Jevreji, njih sto i dvadeset. I poce raspravljanje, koje i carica Jelena
zeljase da cuje, zbog cega i sede iza zavese. A car i Senat imali su da presude o onome sto budu
govorile obe strane.

U pocetku Jevreji zahtevahu da od strane hriscana stupe u parbu s njima dvanaest najmudrijih ljudi.
A sveti Silvestar se usprotivi tome, govoreci: Mi se ne uzdamo u mnozinu ljudi Nego u Boga koji
sve ukrepljuje. Njega u pomoc prizivajuci, govorimo: Ustani, Boze, brani stvar svoju. - Jevreji na to
rekose: To je iz naseg Pisma, jer te reci nas prorok napisa. Ti treba iz vaseg Pisma da govoris, a ne
iz naseg. - A Silvestar odgovori: Istina, u pocetku vama bi govoreno Pismo Staroga Zaveta i
propovedi proroka, ali sve to i nama pripada, jer je u njima mnogo sta receno o Hristu Gospodu
nasem. Stoga treba danas o tome da raspravljamo s vama, jer vase knjige postadose nam svoje, a
nase vama su tudje, i vi cete radije verovati svojim knjigama negoli nasim. Zbog toga cemo vam iz
vasih knjiga pokazati istinu kojoj se vi protivite. I pobeda ce biti cudesna i ocigledna, kada je
odnesemo oruzjem koje smo uzeli iz ruku protivnika. - Na to car rece: Pravda je u recima episkopa,
a ne moze joj se protivreciti; jer ako vam, o Jevreji, hriscani iz vaseg Pisma privedu dokaz o Hristu
svome, onda ce nesumnjivo pobeda biti na njihovoj strani, i vi cete biti tuceni od svojih vlastitih
knjiga. - Kada ovo rece car, ceo Senat pohvali sud njegov.

Onda stadose Jevreji govoriti hriscanima ovako: Svedrzitelj Bog nas u Knjizi Ponovljenih zakona
govori: Vidite, vidite da ja jesam, i da nema boga osim mene (5 Mojs. 32, 39), kako onda vi Isusa,
koji bese covek, koga oci nasi raspese, nazivate Bogom, i uvodite tri Boga: Oca, u koga i mi
verujemo; i Isusa, za koga kazete da je Sin Bozji; a trecim bogom nazivate Duha? Verujuci tako, zar
se ne protivite javno Tvorcu svega Bogu, koji uci da nema drugih bogova osim njega? - Na ovo
bogonadahnuti Silvestar odgovori: Ako bez ikakve uzrujanosti i vreve razgledate Pisma, naci cete
da mi nista novo ne uvodimo kada ispovedamo Sina Bozjeg i Svetoga Duha. Jer to nismo mi
izmislili, nego su nam to bozanski proroci objavili. Pre svega David, prorok i car, predskazujuci
pobunu vasih otaca protivu Spasitelja naseg, rece: Zasto se bune narodi, i ljudi pomisljaju uzaludne
stvari na Gospoda i na Hrista (= na Pomazanika) njegovog (Ps. 2, 1-2). Eto dakle, govoreci o
Gospodu i Pomazaniku njegovom, on uvodi ne jedno lice nego dva. A da je Hristos - Sin Bozji, to
objavljuje isti prorok, govoreci: Gospod rece meni: Ti si Sin moj, ja te danas rodih (Ps. 2, 7). Jer je
jedan koji radja, a drugi koji je rodjen.

Activity (3)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Yuki Cheung liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->