U senci velikog oca
Simo C. Ćirković | 03. oktobar Kneginja Ljubica, nežna majka, život posvetila vaspitavanju sinova. Milošev dom nijeličio na rezidenciju gospodaraKnez Miloš Obrenović
Nastavci
EVROPSKI korak Srbije nezamisliv je bez političkog i kulturnog nasleđa kneza MihailaObrenovića. Njegova vladalačka filozofija počivala je, mada u nerazvijenom obliku, naonome čemu danas težimo. Zalagao se za sređene institucije, dobro profilisan budžet,moderno školstvo. U spoljnoj politici se zalagao za predvodničku ulogu Srbije naBalkanu sa osloncem na Zapad, što je posebno vidljivo za druge vlade (1860-1868).Premda prosvećeni apsolutista udario je temelje današnje Akademije nauka, nacionalnogteatra, narodne ekonomije. Političke ideje i ličnu dramu ovog vladaoca osvetljava knjigaSime C. Ćirkovića "Knjaz Mihailo Obrenović - život i politika" iz koje donosimonajzanimljivije delove. Nekoliko godina pre Mihailovog rođenja, na Miloševom dvoru, način života bio je "vrlo prost, skroman, i jednostavan". Bilo je tu "nešto kuće", ni nalik na rezidenciju Gospodara,a vrata dvora "bila su svakom otvorena da je mogao u svako doba doći požaliti se izamoliti se". Tada Obrenovići nisu živeli u Beogradu, koji su putopisci nazivali"poslednji grad u Evropi sa minaretima", već u srcu Šumadije, poglavito u Crnući. Tu jeMiloš bio potpuni gospodar, izbegavajući tako da gleda ohole Turke.U Miloševoj kući, sve je još bilo skromno, posve selski, daleko od svake raskoši. Milošu iLjubici postelja je bila na patosu, a momci koji su služili Gospodara spavali su podnonjihovih nogu. Ostalo je zabeleženo da "sve do 1834. godine Ljubica nije sela za sofru da jede zajedno sa mužem". To ne znači da je bila lišena uticaja na Gospodara koji je umeoda nadmudri Turke na čijim licima ne slutite "ni dobrodošlice, ni čuđenja, ni prezira".Ta istrajna žena, kako beleže savremenici, ličila je "na kakvu kaluđericu negoli navladajuću kneginju". Ona je Srbiji podarila dvojicu vladalaca: Milana, za koga se
govorilo da je "malo utekao od idiota" i naizgled zagonetnog Mihaila, koji je "kao sjajnimeteor preleteo preko srpskog neba".Bio je utorak, 4. septembar 1823. godine, kada se u kragujevačkom "Šarenom konaku"rodio mezimac Milošev i Ljubičin, kome "nije bio suđen ni dug vek ni duga vlada". KarlPacek podrobno opisuje detinjstvo Maljvino, kako su kneževića Mihaila od milošte zvali.Iz zapisa Karla Paceka izdvajamo opis tvrdoglavosti dečaka "kose plave kudraste, osobitolepih očiju", njegovu nesavitljivost, otpor prema stegama patrijarhalnog vaspitanja:"...Bejaše dete zdravo, veselo, malo nestašno, umiljato, dobro, al' kad mu ko nepravdehtede (učiniti), oporo do jogunstva".
SMRT KNjAŽEVE NALOŽNICE
MIHAILOVO odrastanje bilo je u senci očevogdržavničkog nagona da istera Turke iz Beogradske tvrđave, "poslednjeg mesta evropskogtla pod vlašću muslimana". Njemu svojstvenom bahatošću, Miloš je spustio i nevidljivumembranu prema kneginji Ljubici, predajući se opojnosti uživanja s mnogobrojnimmilosnicama. To je bilo više no očigledno posle Petrijinog ubistva, kad je Ljubicaizgubila svaki obzir i usmrtila lepu knjaževu naložnicu. Miloš je s Ljubicom opštiouglavnom pismima, a kratkotrajni susreti bili su više no kurtoazni.Tako je Mihailo počeo da zida kulu samosvojnosti, kao neuveličanu sliku budućegkaraktera, a "karakter je sudbina".Dečak "glavom u visinu duguljastom", beleži Pacek,voleo je "uopšte učiti iz govora, pričanja, slušanja, nego iz knjiga čitajući".Taj gipki dečak imao je osobiti dar za razne veštine. Njegova okretnost zasenčila jenjegov duhovni korak, jer bio je izuzetan jahač, mačevalac, umeo je "gađati iz puške".Pronicljivo zapažanje K. Paceka da mu je "detinstvo fizički dobro ispunjeno, moralno pak intelektualno podosta zanemareno", zapravo je ključ njegove sudbine. Dok su evropskimdofenima (prinčevima) bile pisane posebne knjige odakle su crpli zrake mudrosti, Manjo- beg je, kao usamljeni konjanik, bio prepušten lutanju i smutnim lekcijama nedoraslihučitelja.Uvek uz majku, od koje je "nasledio skromnost, umerenost, ozbiljnost, dugostrpljivost i postojanstvo", Mihailo se kretao u jednom zatvorenom krugu, a to stakleno zvonosprečavalo ga je da dublje proveri i ukrsti sudove o ljudima. Te odlike nedostajale su mu"u mladosti, pa i do kraja". Karl Pacek s uzdahom kaže: "Kamo sreće da je i od oca bionasledio djejatelnost, rješitelnost, pronicateljnost, okretljivost spram obstojateljstvima, politički takt i lukavstvo i poznavanje ljudski neverstva i opačnosti".Ma koliko je Ljubica bila nežna majka, koja se sva posvetila podizanju i vaspitanju svojihsinova, nije mogla, ograničenošću svog dara, da im usadi vrline toliko potrebne zanjihovu misiju. Ova brižljiva mati, piše Mita Petrović, "stekla je kod svoje dece, bezgraničnu ljubav i poštovanje. Od sinova se svojih nije nikako rastavljala, niti ih je puštala od sebe, želeći da ih sama u srpskom duhu vaspitava, usađujući im svu plemenitost i dobrotu svoju".LiŠen duboke i iskrene očinske ljubavi, Mihailo je bio pod punom vlašću ambiciozne, alinepismene majke. Obojicu sinova, Miljca i Manjo-bega, Ljubica je učila mekoti unastupu, pa prema tome nisu mogli da imaju u sebi jak pečat Miloševog karaktera: zrelosti diplomatsku veštinu neposustalog pregovarača.
No, Miljac je bio ljudska senka, tuberkulozan i nedorastao državničkom rangu. Mihailo je bio posve druge prirode, ali bez moćnih Miloševih opruga u koje su upletene i lukavost istil obesnog gospodarenja. Manjo-beg je maštao da bude otelovljeni državnik koji "malogovori i mnogo misli". Kodža-Miloš često je ukazivao na nesrećan sklop u Mihailovojnaravi: setnu ćutljivost i dozu prevelike naivnosti.
Cela škola dva đaka
Simo C. Ćirković | 04. oktobar 2011.Punih devet godina učitelji su glačali sirove karaktere sinova gospodara Srbije. KnjazMihailo u Bukureštu primio berat od Nedim-pašeLjubica Obrenović sa sinom Milanom NEMA podrobnog zapisa kako su kneževići Milan i Mihailo prihvatili školske podukekoje im je izlagao Avram Gašparević, potonji profesor Vojne akademije. Milan je biokrotkija priroda od detinje raspusnog Mihaila, koji "nije dao na sebe", pa je K. Pacek zabeležio da je na učitelja Zorića i nožice (makaze) potezao.Prešavši put od kanceliste kneževskog sekretarijata i pisara Sovjeta Serbskog, Gašparević je morao, u vrtlogu svakodnevnih susreta s "gospodarima", koji su uz koleno Miloševo bili, zacelo pokazati zavidnu veštinu uzdržavanja. Nešto od toga preneo je i na svojeučenike. "Krojio" ih je prema svom obličju - da nikad ne istrčavaju, da prate reakcijedrugih, što je u slučaju Manjo-bega jamačno bilo teško.Punih devet godina trajalo je mukotrpno glačanje sirovih karaktera sinova gospodaraSrbije. Agilnom Gašpareviću umnogome su pomagali i Đorđe Zorić i Petar Teodorović.Ali nijedan iz tog trolista učitelja "begova" Obrenovića nije ostavio zapis o njihovomškolskom kaljenju.Dve godine pre nego što će, jedan za drugim, zasesti na presto Srbije, braća Milan iMihailo, dobili su novog vaspitatelja - Konstantina Ranosa. Kneževići su pohađali ičasove u Isajlovićevoj Višoj školi, koja je bila zametak "gimnazijalne škole", donoseći uSrbiju dah evropejskog obrasca. Pouzdani hroničar M. Petrović navodi da su kneževići"brižljivo učili, i napredovali u naukama, i redovno su polagali ispite polugodišnje, u prisustvu kneza Miloša i kneginje Ljubice".
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Knez Mihailo-čuvar Balkanske kapije-feljton Novosti
940
Reads
6
Readcasts
1
Embed Views
Get Scribd Mobile
To get Scribd mobile enter your number and we'll send you a link to the Scribd app for iPhone & Android.We've sent a link to the Scribd app. If you didn't receive it, try again.
We'll never share your phone number.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
