FAKULTET ZA MENADMENT NEKRETNINA BEOGRAD

Seminarski rad
Informacioni sistemi prometa nekretnina

Tema: Hardwer

Student: Mladen Dojinovi br. indeksa 14/07

Profesor: Lazar Stoi

Beograd, 2010

Mladen Dojinovi____________________________________________________________

Sadraj

SADRAJ................................................................................................................................................................2 U V O D....................................................................................................................................................................2 1. HARDVER...........................................................................................................................................................3 2. CPU CENTRALNA PROCESNA JEDINICA..............................................................................................4 3. MEMORIJA........................................................................................................................................................4 4. ULAZNI UREAJI.............................................................................................................................................5 5. IZLAZNI UREAJI...........................................................................................................................................7 LITERATURA........................................................................................................................................................9

Uvod
Bitne teoretske osnove informatike su nastale jo u 19. veku. Sa razvijanjem booleove algebre nastala je bitna osnova dananjih raunarskih sistema.
___________________________________________________________________________ 2

Mladen Dojinovi____________________________________________________________

Na nekim matematikim osnovama informatike u etrdesetim godinama radio je Alan Turing, jedan engleski matematiar. On je tokom Drugog svjetskog rata pokuavao deifrovati zloglasnu nacistiku Enigmu, stroj koji je kodirao njemake poruke. Uz pomo tih istraivanja nastala je Turingova maina, jedna od osnova teoretske informatike. Turingova maina nije maina kao takva, nego zamiljeni ureaj kojim se, na neki nain, definie nain razmiljanja raunara i algoritam. Krajem etrdesetih godina, Claude Elwood Shannon je radio na pojmu informacije i njenog sadraja. U njegovom djelu "A Mathematical Theory of Communication" (1948.), pokuao je nai mjeru za informacijski sadraj jedne diskretne poruke. U tom smislu je razvijen pojam entropije kao mjere informacijskog sadraja. Noam Chomsky je sa svojim istraivanjima na polju lingvistike, i razvijanju hirarhije formalnih gramatika utjecao na razvijanju formalnih jezika i time programskih jezika. Teoretska informatika se bavi izuavanjem formalnih jezika i automata, teorijom kompleksiteta i proraunljivosti. Formalna sementika, jo jedna pod oblast teoretske informatike, zajedno sa predikatnom logikom je teoretska osnova konstrukcije prevodioca (kompajlera)

1. Hardver
Hardver predstavlja tehniku opremu raunara, tj. Hardver ine visokotehnoloke komponenete raunara. Ovaj izraz je nastao zbog veliine prvog raunara ENIAC, koji je bio teak, kabast I glomazan. Sa razvojem informacionih tehnologija znaenje ovog izraza je proireno I na sve druge komponente informacionih tehnologija u vezi s raunarima (razni prikljuni ureaji, komponente raunarskih mrea itd.).
___________________________________________________________________________ 3

Mladen Dojinovi____________________________________________________________

Hardver ine sledee komponente raunarskog sistema: - centralna procesna jedinica - memorija - Ulazni ureaji (Tastatura, mi, doistik, skener, fotoaparat, kamera) - Izlazni ureaji (monitor, tampa) HARDWARE ULAZNI PODSISTEM PROCESNI MEMORIJSKI IZLAZNI MRENI ZADATAK Prikupljanje podataka i konverzija u formu pogodnu za obradu. Pretraivanje, interpretacija, usmeravanje izvravanje programskih instrukcija. Smetaj i uvanje programa i podataka. Prikaz podataka i informacija odgovarajuem obliku. u korisniku i

Prenos i usmeravanje podataka i informacija.

2. CPU Centralna procesna jedinica

Centralna procesorska jedinica ili procesor je jedinica koja izvrava operacije obrade podataka definisane programom i vri upravljanje raunarskim procesima i interakcijama izmeu pojedinih jedinica raunara. Njegova struktura je definisana njegovim funkcijama. Funkcija obrade podataka vri aritmeticko-logiCka jedinica (ALJ) a upravljanje racunarskim procesima vri upravljacka jedinica (UJ). Upravljaka jedinica generise upravljake signale koji odreuju ta i kada pojedine jedinice u mikroraunarskom sistemu treba da obave. Upravljaka jedinica ima zadatak da pravovremeno i po odreenom redosledu generie upravljake signale koji odreduju i sinhronizuju mikrooperacije svih delova mikroprocesora i mikroraunarskog sistema. Aritmetiko-logika jedinica obavlja sve aritmetiko-logike operacije nad podacima u mikroraunarskom sistemu. U okviru ove jedinice esto se realizuje pomeraki registar koji se koristi za obavljanje pomerakih operacija.

3. Memorija
___________________________________________________________________________ 4

Mladen Dojinovi____________________________________________________________

Memorija raunara sastoji se od osmobitnih registara (bajtova). Na osnovnoj ploi nalaze se tri tipa memorije: ke, ROM i RAM. Kapacitet memorije izraava se brojem bajtova tj. veim jedinicama: kilobajt, megabajt, gigabajt itd. Od veliine memorije u mnogome zavise i performanse raunara. to vie memorije i raunar ima vie prostora za svoj rad pa je i bri. Ke memorija se nalazi u samom procesora i nije mogua nadogradnja ove memorije. Promenom procesora menjamo i internu ke memoriju. RAM memorija predstavlja najvei deo memorije, u koju se upisuju i itaju podaci u toku rada raunara. Po iskljuenju raunara podaci se gube. Ova memorija nije sastavni deo matine ploe raunara i moe da se nadograuje to je i osnovna prednost ove memorije u odnosu na kes memoriju procesora. Danasnje matine ploe sa 32-bitnom strukrurom podravaju do 3 GB instalirane RAM memorije, dok struktura sa 64-bita ide mnogo vie i u teoriji podrava preko 1 TB RAM memorije. ROM memorija predstavlja statiki deo memorije koji moe samo da se ita. Nalazi se u BOlS-u (Basic Input-Output System). Njen sadraj se ne gubi posle iskljuenja raunara. Koristi se za uskladitenje programa i podataka koji su esto potrebni kao na primer instrukcije za pokretanje raunara i operativnog sistema. U retkim sluajevima, po potrebi, moe da se promeni deo memorije "fleovanjem" BlOS-a.

4. Ulazni ureaji
Ulazne jedinice slue za unoenje podataka u raunar. Pod ulaznim jedinicama podrazumevamo sve ureaje i dodatke za raunar preko kojih unosimo podatke bilo u obliku teksta, slike, zvuka, video materijala ili nekih drugih signala. Tastatura je osnovni ureaj za komunikaciju sa raunarom. Koristi se za unoenja teksta i brojeva. Osim osnovnih tastera sa znakovima, postoje i tasteri za editovanje, kao i tzv. funkcijski tasteri, koji imaju posebno znaenje u razliitim programima. Tastatura nije menjala svoj osnovni oblik i funkciju tokom razvoja raunara. Dananje tastature imaju sve vie dodatnih taster koji ubrzavaju i olakavaju rad i komunikaciju sa raunarom. To su pre svega direktne komande za rad sa
___________________________________________________________________________ 5

Mladen Dojinovi____________________________________________________________

internetom, audio-video komande i preice za neke programe. Zato se i nazivaju multimedijalne tastature. Mogu biti beine ili povezane sa raunarom preko USB ili PS/2 prikljuka. Mi je ureaj za pokazivanje i izbor objekata na ekranu. Mi je danas postao nezamenljiv dodatak svakom kunom raunaru. U kombinaciji sa tastaturom predstavlja kompletan upravljaki system. Kao i tastatura ni mi nije pretrpeo velike izmene. Dananji mievi imaju vie taster (3-5), toie za skrolovanje (jedan ili dva) i mogu biti obini (mehaniki) sa kuglicom, optiki (laserski) i beini.

Slika beine tastature i mia Kontrole za igre su posebni eksterni ureaji koji poboljavaju kontrolu upravljanja raunarom, ali samo kada su u pitanju igre. Postoji vie vrsta i varijanti kontrolera za igru a najei su Dojstici i Gamepad-ovi koji mogu biti u obliku volana ili obine ploe sa tasterima. Skener je ureaj koji slui za prebacivanje teksta ili slike u elektronsku formu podesnu za dalju obradu na raunaru. Skener prelazi preko slike. Iz svetlosnog izvora emituje svetlost koja se reflektuje od slike I prima optikim delom ureaja koji registruje intezitet I boju odgovarajueg piksela na slici. Slika se dobija u obliku rastera, a posebnim programima moe da se obrauje ili pretvara u znakove po rezolucije skenirane slike. Skener je eksterni ureaj.pojavljuju se kao runi ili automatski. Meusobno se razlikuju po rezoluciji. Difitalni fotoaparat slui za snimanje digitalnih slika. Kavalitet slika zavisi od rezolucije fotoaparata koja se kree od 5-10 megapiksela. Slike se smetaju u unutranju memoriju fotoaparata a prenose se u raunar preko USB kabla ili raznih tipova memorijskih kartica. Nedostatak jeste jo uvek visoka cena kvalitetnih digitalnih aparata, a prednost je veliina i to to nema potronje materijala osim baterija koje se pune kao i kod drugih aparata.

___________________________________________________________________________ 6

Mladen Dojinovi____________________________________________________________

Digitalna kamera slui uglavnom za prenos slike i zvuka u realnom vremenu u raunar. Snimljeni material moe da se uva u unutranjoj memoriji kamere ili da se prebacuje na DVD disk, a prenosi se u raunar jednostavnim povezivanjem preko USB porta ili snimljenog DVD diska. Mogu da se koriste i kao foto aparati i kao alarm u prostoriji gde je smeten raunar.

5. Izlazni ureaji
Izlazni ureaji (jedinice) slue za prikazivanje rezultata obrade na raunaru u obliku pogodnom za korienje. Danas se upotrebljavaju razliiti izlazni ureaji u zavisnosti od namene raunara. Kao izlazni ureaji najee se koriste monitor, tampa a u nekim sluajevima i ploter i video projektor. Monitor je ureaj za prikazivanje brojanih podataka, teksta, grafike i slika. To su ekrani slini ekranima televizora. Informacije se mogu nalaziti na ekranu samo za vreme rada raunara. Iskljuivanjem raunara informacije se gube. Monitore delimo prema vrsti ekrana koji koriste na: - monitore sa katodnom cevi (CRT - Cathode Ray Tube) - monitore sa tecnim kristalima (LCD - Liguid Crystal Display) Monitore sa katodnom cevi su u irokoj upotrebi. Za prikaz slike na monitoru neophodna je grafika kartica. Monitor je prikljuen direktno na grafiku karticu i sa nje preuzima informacije o izgledu slike koju treba prikazati na ekranu u osnovnim bojama crvenoj, zelenoj i plavoj (RGB) i putem "elektronskih topova" emituje je na fosforom prekriveni zaslon ekrana. Ekran onda svetli u bojama koje odgovaraju primljenoj RGB kombinaciji proizvodei tako veoma irok dijapazon boja. Brzina vertikalnog osveavanja (zove se i frekvencija vertikalnog skeniranja refresh rate) govori koliko puta u sekundi mlaz iscrta citav ekran. Vrednost se izrazava u hercima (Hz). Niska frekvencija izaziva treperenje slike to znatno oteava rad na raunaru. to je vea frekvencija, treperenje slike je manje, a samim tim manji je zamor u ljudskom oku. Frekvencija vertikalnog skeniranja (osvezavanja) zavisi od arhitekture i

___________________________________________________________________________ 7

Mladen Dojinovi____________________________________________________________

monitora osvei se najmanje 100 puta u sekundi, to odreuje frekvenciju vertikalnog skeniranja od 100 Hz. Monitor sa katodnom cevi Monitor sa tenim kristalom Monitori sa tenim kristalima polako ali sigurno zamenjuju monitore sa katodnom cevi. Kod ovih monitora slika je generisana na ravnom plastinom disku, gde milioni tranzistora kreiraju piksele. Glavne karakteristike svakog LCD monitora su: - kontrast od 250:1 do 800:1 - osvetljenost 200-500 cd/m2 - ugao vidljivosti 120-180 tampa je ureaj pomou koga se binarno kodirana informacija iz raunara prenosi na papir. tampai se razlikuju po principima rada, ali i po karakteristikama. Vane karakteristike tampaa su kvalitet otiska i bryina tampanja. tampaa ima u tri osnovne tehnologije, a to su

1. Matrini tampai su najstarija vrsta tampaa. Oni rade na principu

udarnih iglica, koje su sloene u takav niy da mogu nacrtati bilo koji znak kombinovanjem udara iglica i pomeranjem papira levo i desno. Iglice papir udaraju preko trake, nalik onoj za pisae maine koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca. Prednosti su mala potronja, najdui vek trajanja glave, niska cena eksploatacije i istovremeno tampanje originalai etri kopije. Nedostaci su crno bela tampa, niska rezolucija, velika buka i mala brzina tampanja.

2. Indekt tampai u osnovi rade kao i matrini, ali sa jednom bitnom

razlikom umesto fizikog udara iglice kroz traku, oni tope posebno mastilo nalik na vosak i pod pritiskom ga izbacuju na papir kroz veoma fine cevice ili dizne. Prilikom dodira sa papirom mastilo se hladi i ponovo stvrdnjava, usput ostajui na eljenom mestu papira.Prednosti su tampanje u boji, najvea brzina tampe, niska cena tampaa, manja buka i velika rezolucija tampe koji ni laserski tampai ne postiu. Nedostaci su kratak vek trajanja glave ketrida.

___________________________________________________________________________ 8

Mladen Dojinovi____________________________________________________________

3. Laserski tampai koriste prilino sloen sistem ogledala, laserske diode

tonera i polarizatora za nanoenje tonera na eljene take i njegovo peenje na papir. U osnovi, ovi tampai rade nalik na fotokopir maine, sem to nemaju skener da oitaju umetnuti tekst ili sliku, ali za to imaju potrebnu elektroniku da razumeju i izvre sve to im raunar naredi. Ceo taj komplikovani sistem daje sjajne rezultate u vidu najboljeg kontrasta i najvee finoe od svih pomenutih tehnologija. Prednosti su velika brzina rada, niska cena ekslpoatacije, najnii nivo buke i najbolji kontrast. Moe da tampa na foliji i pausu. Nedostaci su visoka cena tampaa, velike dimenzije.

LITERATURA
Ed Bott, Ron Person: Special Edition Using Windows 98, Computer Equipment and Trade, Beograd, 1999. godine Danilo Obradovi, Slobodan Krevinac: Uvod u programiranje, Institut za informatiku, Novi Sad, 1978. Danilo Obradivi: Osnovi raunarstva, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1995.

___________________________________________________________________________ 9

Mladen Dojinovi____________________________________________________________

Duan Lipovac, Velimir Sotirovi, Dragica Radosav: Uvod u programiranje i raunarstvo, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 1995. Nedeljko Parezanovi: Raunarske maine i programiranje, Privredno-finansijski vodi, Beograd, 1976. ivko Toi: Osnovi raunarske tehnike, PP Plavi uperak, Ni, 1994. www.sk.co.yu www.microsoft.com

___________________________________________________________________________ 10