Часопис СВЕТИГОРА - ЛУЧИНДАН 2011

obraznikza vjeruKulturu ivaspitawe

 



 XX







 2011. .



 212

160 година од упокоје-аПетра II Петровића (егоша

·

        1 , 2 0 €

·

      1 2 0    .

·

               2 , 5  

· ·

        3 , 5 € ;          $ 6 ;             1 0 A U D

·

      



b e s j e da

M                

Поводом 160 година од упокојења Петра II Петровића Његоша

Поштована господо, браћо и сестре,

В

еома ме радује да је Матица српска, једнаод најстаријих и међу најзначајнијимустановама српкога народа, од скора при-сутна и у Црној Гори и на овај нови начин- преко друштва чланова Матице српскеу Црној Гори. Такође се радујем да је истотако друштво Матице српске основано уРепублици Српској. Тиме Матица настављасвоје драгоцјено дјело на свим просториманашег народа. Значајно је што се то догађауправо у ово наше вријеме када је наш на-род у стању одређене декомпозиције, не-стабилности духовне, угрожености иденти-тета, можда по први пут на овакав начин уXX вијеку. Тако да Матица српска настављасвоје културно дјело, што показује и овим

 

- првим оваквеврсте, управо изашлим из штампе у издањуЊегошевог одбора при Матици српској, ос-нованог 2007. г. По правилима тог одборасваке треће године је предвиђен научнискуп посвећен Његошу и његовом дјелу. На-учни скуп који увијек треба да резултира упракси и штампањем оваквог зборника.Као што нам је свима познато о ријеткоком од наших књижевника, философа, тео-лога и значајних људи је то-лико писано колико о ПетруII Петровићу Његошу у токуових више од 150 година одвремена његовог упокојења,а још и за вријеме његовогземног живота. Његоводјело квантитативно гле-дано, његова писана ријеч,није толико велика ко-лико неких другихнаших новијихписаца, па и не-ких његовихсавременика, нарочито на ширем словенском и европском про-стору. Међутим писана ријеч се никад не мјери количином, већ сеувијек мјери каквоћом, квалитетом. То важи управо и за Његошевуријеч и за Његошево дјело. Дубина и разуђеност његове пјесничкеријечи, његовог доживљаја егзистенцијалне, историјске, космич-ке и метафизичке стварности чине га стално изазовним, чине гавјечно савременим, па према томе, како рече Матија Бећковићу уводној ријечи овога Зборника, чине га нашим савремеником.Његош је једном ријечју савремен и свом времену, али спада у онеличности које су увијек савремене, управо зато што оно што је уњима условљено временом, тога има несумњиво и код Петра IIПетровића Његоша, није оно што преовлађује у њима, односно уПетру II Петровићу Његошу. Он се дотакао у тим временским то-ковима, у историјским збивањима, социопсихолошким, научним,теолошким, дотакао се нечега што је увијек савремено и то је из-разио на један вјечно савремен начин и тиме је увијек изнова бли-зак, изазован за свако покољење. Он је заиста велики пјесник имудрац. Изложен је кроз сво ово вријеме разним тумачењима,изазован је за бројне тумаче и још бројније интерпретације. Мог-ли бисмо слободно рећи да имамо толико Његоша колико имањегових интерпретатора, јер сваки налази у Његошу оно што имау себи и што у себи носи. Наравно они који су га најдубље позна-ли они су и најбоље изразили - не себе кроз њега, него њега крозсебе. Међу те наравно да спадају и велики Свети владика Николаји Исидора Секулић и још понеки који су се њиме бавили, а има ихдоста. Међутим има и таквих интерпретатора који су управо његасликајући и њега изражавајући и износећи, сликали га у ствари посвојој слици и прилици. Скрећем пажњусамо на Душана Недељковића, познатогмарксистичког филозофа који је оставио једну опширну анализу

 

,у којој свега има само Његоша нема, а имаДушана: он је ту сав присутан са својомматеријалистичком концепцијом коју јеприписао Његошу и његовом схватањуметафизичком. Сваки од оних који сусе бавили Његошем, који су трагали заЊегошем, а многи су били који су трага-ли за Његошем, усуштини су тра-гали веома честосами за собом иналазили себе уњему и опет - ства-рали су Његоша,као што рекох, посвојој слици и при-лици. На крају га је ипак његова ду-бина, живо и жи-вотоворно језгроњеговог ствара-лаштва, сачувало чаки од његових тумача.Kао такав он остајеувијек подстицајан

Прво издање

 

, Његошев прстен ибиљежница,

 

и Обилића медаља

3