Srbi u "Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta Priredio: Nikola ivkovi Dva uzaludna pokreta otpora etnika i partizanska

borba ubrzo se, meutim, pretvorila u krvavi srpski graanski rat Po prvi put naim itaocima postae dostupan ovaj prvorazredni istorijski dokumenat. Na srpski su prevedene mnoge zanimljive knjige koje se bave problematikom Drugog svetskog rata. To se, pre svega, odnosi na amerike i britanske autore. Te knjige su doprinele da stvorimo objektivniju sliku o nedavnoj prolosti. Ono to, meutim, upada u oi, jeste nedostatak nemake izvorne istorijske grae, a ona je - veoma vana. Ovu injenicu prvi je primetio Ivan Avakumovi. U predgovoru svoje knjige "Mihailovi prema nemakim dokumentima (London, 1969), kae: "Nemaki dokumenti su vani i zbog toga, to dananji reim u Jugoslaviji ve etvrt veka pokuava, da svede Mihailovia i njegove ljude na nemake koloboratere". (Predlaem da se knjiga Avakumovia to pre objavi u Srbiji). Sada je godina 2003. Ko su izdajnici Pa ipak, Avakumovieva tvrdnja iz davne 1969. godine i danas ima svoju teinu. Tito i njegov reim pokuali su da izjednae faistiki, zloinaki reim Ante Pavelia u NDH - sa oslobodilakim pokretom Drae Mihailovia u srpskim zemljama, koji je do godine bio slubeno priznat od strane Saveznika i koji su u njegovom tabu (Amerikanci ak do godine 1944) imali svoje vojne misije. Najzanimljivije pitanje ovde glasi: ta, stvarno, o tome kau nemaki dokumenti? Odgovor, razume se, nalazimo u najvanijem nemakom istorijskom dokumentu, u "Ratnom dnevniku Vrhovne komande nemake armije" ("Krigstagebuch des oberkommandos der Wehmacht"). Od 1945. pa do nedavno, dakle, skoro pola veka, uili smo u Titovim kolskim udbenicima, da su ustae i etnici "narodni neprijatelji" i "izdajnici". Nemaki izvori, meutim govore sasvim neto drugo, da su se, naime, ustae i Nemci borili protiv etnika, da su etnici bili priznati od Saveznika kao antifaistiki pokret otpora, da su etnici prvi zapoeli borbu protiv okupatora i to ve poetkom maja 1941, dok su partizani

zapoeli svoje aktivnosti tek u septembru, dakle, etiri meseca kasnije nego Draa Mihailovi, da su glavni pokret otpora na prostoru Jugoslavije inili etnici i partizani, i tako redom. U etnikom pokretu otpora uestvovali su gotovo iskljuivo Srbi, a u partizanskom ogromnu veinu boraca do 1943 inili su takoe Srbi. Dakle, vreme je da, na osnovu nemakih izvora, doemo do jedino pravog zakljuka: sa ponosom, pred svetom, moemo da kaemo, da su Srbi u porobljenoj Evropi vodili jednu od najzapaenijih uloga u antifaistikom otporu. Strane odmazde Na nau nesreu dva srpska pokreta otpora, etniki i partizanski, pretvorili su se veoma brzo u srpski graanski rat, koji je odneo stotine hiljada srpskih ivota. Jednim slovom, danas, sa ove istorijske udaljenosti, moemo prilino jasno da sagledamo, koliko su apsurdne bile nae podele na etnike i partizane, kada je, evo, odgovor pruen jasno od samog neprijatelja, gde na vie mesta, na primer, stoji. "danas smo streljali" toliko i toliko "etnika i pa rtizana", dakle, Srba. Tu stoji i to, da je sam Hitler izjavio da se etnici moraju "bez milosti unitavati". Ovde ima dosta rei o "pregovorima" etnika i Italijana, ali i Nemaca. Ali, iz toga se nikako ne moe da izvue zakljuak da je to bila "kolaboracija", jer to i sami nemaki izvori negiraju. etnici su razgovarali sa okupacionim snagama, pre svega, da spaavaju srpske ivote, civile, taoce, ili su molili italijanske i nemake vojne vlasti da interveniu kod Pavelia, da se prestane sa masovnim ubijanjem srpskog stanovnitva u NDH. Titovi partizani takoe su vodili pregovore sa Nemcima, a po sadraju oni bi se pre mogli da okvalifikuju kao "kolaboracija", nego to su to ikada uradili etnici Drae Mihailovia. Na kraju, videli smo da su i "neutralni" vajcarci i veani "pregovarali" sa Nemcima i, recimo, dozvolili im, da preko njihovog teritorija, prevoze vojni materijal i nemake vojne snage, pa ipak, posle 1945, nikome nije palo na pamet da ih proglasi za "kolaboratere". Svi Srbi banditi! A srpski narod, koji je imao ak dva pokreta otpora, sada treba da vodi jalovo raspravu oko toga, da li su ovi ili oni ipak bili "kvislinzi". U isto vreme, na terenu, Nemci, kako vidimo iz "Dnevnika VKV", svakodnevno ubijaju "bandite", dakle, i etnike i komuniste, odnosno - Srbe.

U nemakoj istoriografiji taj izvor zove se skraeno: "Ratni dnevnik OKV", na srpski, dakle, "Ratni dnevnik VKV". Re je, dakle, o strogo poverljivom dokumentu, koji je sauvan i posle kapitulacije Nemake godine 1945. U njemu je pohranjena precizna hronika, koja nam govori o vojnoj situaciji nemake izmeu 1940. i 1945. godine. Na skoro sedam hiljada strana "Dnevnik" nam, - preciznim i trezvenim jezikom, bez ideolokih primesa i ulepavanja, iz dana u dan, daleko od svake propagande i retuiranja, - govori o tome, kako je nemaki vojni vrh video Evropu u tom razdoblju. "Dnevnik VKV" dopunjen je mnogim vanim istorijskim prilozima, kao to su Hitlerova uputstva. Izdava je prof. dr Persi Ernst ram, koji je bio "ef" voenja "Dnevnika VKV" i to u vremenu od 1943. do 1945. godine. Pored rama, i drugi saradnici u izdavanju ovog dela bili su i sami neposrednici uesnici u Drugom svetskom ratu i zauzimali su najvia mesta u Vrhovnoj komandi Vermahta. Sve nam to garantuje najvei mogui stepen autentinosti, odnosno, da ovaj "Dnevnik" predstavlja "najvaniji nemaki izvor u prouavanju istorije Drugog svetskog rata", kako su jednoglasno naglasili recenzenti ovog dela. "Dnevnik VKV" objavljen je godine 1982, u Minhenu, u osam knjiga. Odgovoran za voenje "Dnevnika" do godine 1943. bio je Helmut Grjner. On je umro 1958. Ova dvojica najvie su zasluni, da je "Dnevnik" objavljen.

Hitler potpisuje plan "barbarosa" ifra za napad na SSSR. Bojao se nacionalne Rusije I Grajner i ram su vodili "Dnevnik VKV" i na koncu rata polo im je za rukom, da taj dokumenat sauvaju. Godine 1939. "Dnevnik" se jo nije vodio. Neto manje materijala postoji za godinu 1942. dok je "izgubljen" samo onaj "Dnevnik VKV" u razdoblju od aprila do maja 1943. za koji se pouzdano zna, da je pao u ruke Amerikancima. neto je izgubljeno i u vremenu od marta i aprila 1945. U "Dnevnik" ulaze i stenografski zabeleeni razgovori kod Hitlera, poznatiji kao "FiretLagebeschprehung". Samo za 1942. godinu te sveske imale su oko dve stotine hiljada strana. Sauvano je svega osam stotina strana. to je izgubljeno, nadometeno je iz drugih izvora, tako da je na takva "prazna mesta" umetnut "Dnevnik" general-pukovnika Franc Haldera, za koga svi vojni strunjaci tvrde, da je veoma pouzan hroniar svoga vremena. On je bio i ef generaltaba nemake kopnene vojske.

U vezi nemake politike i vojnih operacija na Balkanu najpouzdaniji je izvetaj Hillgrubera, te knjiga Ladislava Horz i Martina Broszat: "Der kroatische Ustascha Staat 1941 - 1945", Stuttgart, 1964. Preveo sam i one delove "Dnevnika" koji govore o najvanijim dogaajima i na drugim ratitima, koji su, razume se, bili od velikog znaaja i za srpski narod. Re je, pre svega, o istonom frontu. Zanimljivo, da nemaki izvori ne govore toliko o "Sovjetima", nego uglavnom o "Rusima". Tako, 22. jun 1941. kau, da je napadnut ne Sovjetski Savez, ve Rusija. Ili, ne govore o "sovjetskim zarobljenim vojnicima", nego o "ruskim", i tako redom. Nije potrebno ni posebno napominjati da je najvei deo "Dnevnika VKV" posveen Istonom frontu, odnosno borbi sa ruskim vojnicima. Za nau javnost ovaj "Dnevnik" jeste vaan, jer e moi da ita, necenzurisano, ta je "najvaniji nemaki dokumenat" stvarno mislio o Srbima, o etnicima, o partizanima, i tako redom. Kao to i naslov feljtona sugerie iz tih skoro sedam hiljada strana "Dnevnika", ja sam nastojao da pronaem sva ona mesta, koja se, na ovaj ili onaj nain, odnose na Srbe i njegove interese. Pri tome, razume se, nisam se ograniio samo na Nedievu Srbiju, nego sam gledao na celokupan etniki srpski prostor, nastojei tako, da se prui to potpunija slika poloaja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, kako su ga, razume se, videli nemci. Ovde je, dakle, re, o Srbima "Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta"; Minhen, 1982, 6800 strana; priredio za tampanje, predgovor napisao i preveo sa nemakog na srpski: Nikola ivkovi. "Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta. 1. avgust 1940 - 31. decembar 1941. u dve knjige; priredio za tampu i objasnio: Hans-Adolf Jacobsen ("Kriegstagebuch des oberkommandos der Wehmacht; zusammengestellt und erlautert von Hans-Adolf Jacobsen), str. 1600. 1940. 28. oktobra 1940. 05:30 Italijanske trupe sa teritorija Albanije napale Grku. 31. oktobra Rezultat dosadanje vazdune bitke sa Engleskom: do danas oboreno 1733 nemaka aviona i 915 britanskih. Nemaka izvrila 783 napada na Englesku, a Britanci 601 napad na Nemaku. 3. novembar

Grka izvrila uspean protivnapad i uspela da potisne 11. italijansku armiju na poetne pozicije. Nemaka podmornica U-99 u Severnom Atlantiku potopila dva britanska vojna broda "Laurentic" i "Partoclus". 14/15. novembar Snaan nemaki vazduni napad na Kaventri, u kome je uestvovalo 437 aviona. 16/17. novembar 127 britanskih bombardera izvrilo je napad na Hamburg. 22. novembra Uspeno zavrena protivofanziva grke armije, koja je potisnula italijansku armiju na teritoriji Albanije. 18. decembra 1940. Hitler potpisao "uputstvo broj 21 (plan "Barbaross"): "Nemake oruane snage mora da su spremne, da u jednoj brzoj vojnoj akciji pobede Sovjetsku Rusiju". Priprema treba da se zavre do 15. maja 1941. 1941. 21. januara 1941. Britanske trupe zauzele Tobruk. 30. januara Finska odbila da uestvuje u nemakom napadu na Lenjingrad. 6. februara Britanska armija osvojila Bengazi. 8. februara Prvi konvoj sa nemakim vojnicima i materijalom isplovio iz Napulja u pravcu Tripolija (Libija). 11. februara Stigle prve nemake trupe u Tripoli. 12. februara General Rommel postavljen za komandanta nemakih trupa u severnoj Africi. 14. februara Bezuspeni pregovori Hitlera sa jugoslovenskim predsednikom vlade Cvetkoviem i ministrom spoljnih poslova Cincar-Markoviem u vezi

pristupa Jugoslavije Trojnom paktu. 3. marta 1941. Hitler: "Po svaku cenu moramo da izbegnemo, da na mesto boljevistike Rusije doe nacionalna Rusija, koja e, kao to istorija dokazuje, na kraju krajeva, opet da bude neprijateljski raspoloena prema Nemakoj.

Pu u Beogradu Odbaen Trojni ugovor, Hitler odluio da uniti Jugoslaviju 4. marta 1941. Sastanak Firera sa jugoslovenskim princom-namesnikom Pavlom u Berghofu. Pri tome je izdato saoptenje, da je Jugoslavija u principu spremna da pristupi Trojnom paktu. 12. mart 1941. U pregovorima sa Jugoslavijom postignut je dogovor, da se odustane od transporta kroz Jugoslaviju. Nemaka ima 97 miliona stanovnika. 13. mart 1941. Ambasador Riter, iz nemakog ministarstva spoljnih poslova, saoptava da se pregovori oko pristupanja Jugoslavije Silama osovine odvijaju povoljno. Glavnu potekou predstavlja jo uvek pitanje vojne podrke Jugoslavije Trojnom paktu, koje se protivi jugoslovenskom narodnom mentalitetu i zato ga Jugoslavija jo uvek ne prihvata. Ambasador Riter izrazio je miljenje, da je Hitler spreman da izae u susret Jugoslaviji i zbog velikog politikog znaenja pristupa Jugoslavije Trojnom paktu. Nemaka, dakle, treba da odustane od svog zahteva da Jugoslavija dozvoli transport nemakih trupa kroz svoju zemlju. 14. mart Pregovori sa Jugoslavijom nikako da se privedu koncu. 22. mart Nove tekoe u pregovorima sa Jugoslavijom i njenog pristupanja Trojnom paktu. Tri jugoslovenska ministra dala su ostavku na svoje poloaje. 24. mart 1941. Sutra u podne, u Beu, potpisuje se pristup Jugoslavije Trojnom paktu. 27. mart 1941. Pu u Beogradu. Jutros je jugoslovenska vlada podnela ostavku.

Demonstracije pred nemakom ambasadom. Antinemake demonstracije u Beogradu i u drugim gradovima Srbije. Ugovor jo nije ratifikovan. Novi predsednik vlade zove se Simovi. Oko 13:00 javljeno, da je Firer odluio da uniti Jugoslaviju . Vrhovni komandanti kopnene vojske i vazduhoplovstva ve se nalaze kod Hitlera. Razgovor Hitlera sa feldmaralom fon Brauhiem, Kajtelom, Geringom, Jodlom, Ribentropom i a efovima generaltabova vojske, vazduhoplovstva i Rajhskancelarije. Hitler im kazao za svoju odluku da "Jugoslaviju uniti i vojno i kao dravu". Zahteva se od Italije, Maarske i Bugarske da i one uestvuju u toj akciji. Uvee, Hitler potpisao "Uputstvo broj 25", koje predvia "blickrig" protiv Jugoslavije i Grke i napad je pomeren sa 1. aprila na 6. april ove godine. To znai pojam planiranog poduhvata "Barbarosa" za oko etiri nedelje. (knjiga 2., str. 981-1244). 28. mart 1941. Vojni udar u Jugoslaviji uperen je, pre svega, protiv Nemake. Nova vlast je neprijateljski raspoloena prema Nemakoj. Jue sastanak ambasadora Herena sa novim jugoslovenskim ministrom spoljnih poslova. Re je o pokuaju da se nastavi sa dosadanjom politikom prijateljstva sa Nemakom. Ovo stoji u suprotnosti sa Pozivom armiji i stanovnitvu. U Zagrebu nema demonstracija protiv Nemake, ali zato ima u Beogradu. erilov govor povodom vojnog pua u Beogradu. 31. mart Vojni atae iz Beograda javlja, da Jugoslavija ostaje verna Trojnom paktu. Oigledno samo da dobije na vremenu. 1. april Dve treine ratnog vazduhoplovstva premeteno prema jugoslovenskoj granici . Nemaki ambasador iz Beograda danas u Berlinu. Idn (Eden) prole nou u Beogradu. 2. april Rasputen jugoslovenski parlament. Bugari nisu izrazili spremnost da ratuju protiv Jugoslavije. 3. april Samoubistvo maarskog predstavnika vlade grofa Telekija, kao protest protiv nemakog pritiska na Maarsku, da uestvuje u ratu protiv Jugoslavije. 4. april Nemako - italijanske trupe zauzele Bengazi (Libija)

5. april U Moskvi potpisan sovjetsko - jugoslovenski Ugovor o prijateljstvu. Antoneku je veoma zabrinut zbog predstojeeg napada na Beograd, jer se boji ruskog napada. 6. april Poetak napada na Jugoslaviju i Grku. Ukupne snage upotrebljene u napadu protiv Jugoslavije i Grke iznose oko 1.200 tenkova, 210 lovaca, 400 bombardera i 170 izviakih aviona. Protiv Jugoslavije: 7 peadijskih divizija, 4 motorizovane divizije, 4 tenkovske divizije. Protiv Grke: 6 peadijskih divizija, dve tenkovske divizije. Maarska uestvuje sa 10 brigada, a Italija sa 28 divizija i 320 aviona. Vojne snage Jugoslavije: 17. peadijskih divizija, 3 konjike divizije, oko 700 aviona. Grka armija poseduje: 20 peadijskih divizija, 80 aviona. U toku dana pet snanih vazdunih napada na Beograd sa ukupno 484 bombardera i tuka. 7. april Naa 12. armija ula u jugoslovenski prostor. Snaan otpor jugoslovenske armije. Maarska uestvuje sa etiri korpusa. U Maarskoj postoje tri struje: 1. maarska vlada je protiv uestvovanja u napadu protiv Jugoslavije; 2. maarska armija veruje u nemaku pobedu; 3. Maarski krupni kapital ne eli rat, ali hoe da dobije teritorije. Beograd napadnut tri puta tokom dana i jednom nou. Silovit otpor pruaju Grci na Rupelovom prevoju . Gubici: 98 neprijateljski, 14 sopstveni. Poziv Pavelia hrvatskom narodu. Maekov uticaj izgubljen. 8. april Naa 12. armija napreduje. Zauzeto Skoplje. 10. april Ulazak jedinica 2. nemake armije u Zagreb. Proglaena "nezavisna drava Hrvatska" od strane general-pukovnika Kvaternika. U Makedoniji zarobljeno 100.000 jugoslovenskih vojnika . Zbog loeg vremena jue nije bilo velikih napada nemakog ratnog vazduhoplovstva ("Luftnjaffe") protiv Jugoslavije. Jugoslovenska ratna mornarica nije isplovila. 11. aprila

Poetak ulaska maarske 3. armije u Jugoslaviju. 12. april 11. tenkovska divizija nalazi se 45 kilometra od Beograda . Paveli proglaen za efa hrvatske drave. 13. april Dva jugoslovenska vazduna napada na Segedin. Vie aviona pobeglo u Rusiju. 15. april Nemake trupe osvojile Sarajevo

Kapitulacija jugoslovenske armije Armija Kraljevine poloila oruje pred Nemcima 17. 4. 1941. 14. april U Jugoslaviji otpor se prua samo jo na pojedinim mestima. Pokuava se organizovanja otpora na brdovitim terenima oko Sarajeva. Sirovine u Jugoslaviji: najvie bakra u Evropi i to u Boru, a boksit sadri 9 odsto svetskih rezervi. 17. april 1941. General Kalafatovi potpisao u Beogradu kapitulaciju Jugoslovenske armije. Ukupan broj jugoslovenskih ratnih zarobljenika iznosi: 344.000. 18. april Samoubistvo grkog predsednika vlade Korizisa. 20. april Kapitulacija grke armije u Epirusu. Poeli pregovori izmeu Ribentropa grofa ana u Beu oko podele Jugoslavije. 27. april... Nemake trupe ule u Atinu. Pad Grke 30. april Nemaka osvojila Grku, sem ostrva. Ukupan broj ratnih zarobljenika: 223.000 grkih i 21.900 britanskih . Grki vojnici puteni kui. Nemaki gubici u ratu protiv Jugoslavije i Grke: 2559 mrtvih, 5820 ranjenih i 3.169 nestalih vojnika.

10. maj etniki voa pukovnik Draa Mihailovi, koji nije priznao kapitulaciju Jugoslovenske armije, poeo sa otporom na podruju Ravne gore (jugozapadna Srbija) protiv nemakih okupacionih snaga. 20. maj Nemaka poela sa invazijom grkog ostrva Krit, koga brane jake britanske snage. 15. jun Hrvatska pristupila Trojnom paktu.. 22. jun U 03:00 poetak ofanzive protiv Rusije. Ukupne nemake vojne snage: 118 peadijskih divizija, 15 motorizovanih divizija, 19 tenkovskih divizija, sa oko 3.050.000 vojnika. Istovremeno na Zapadu nemake vojne snage broje 38 divizija: 8 u Norvekoj, 7 na Balkanu, u Africi 1 i u Nemakoj 1 divizija. Procene ruskih snaga: 118 peadijskih divizija, 20 konjikih divizija, 40 motorizovanih i tenkovskih brigada, oko 6.000 aviona. 23. jun Slovaka je za rat protiv Sovjetskog Saveza stavila Nemakoj na raspolaganje dve divizije. 25. jun 1941. Dozvoljen transport nae 163. divizije preko vedske. Pregovori sa vedskom protekli povoljno. Nemaki gubici izmeu 22. juna 1941. do 20. marta 1942: poginulo 237.807 nemakih vojnika (od toga 9729 oficira). Od toga broja samo na ruskom frontu Nemaka imala 228.059 poginulih vojnika. Istovremeno Nemaka je zarobila 3.461.338 ruskih vojnika. 26. jun Finska objavila rat Sovjetskom Savezu. 27. jun Maarska objavila rat Sovjetskom Savezu. 4. jul Jugoslovenska komunistika partija (generalni sekretar Tito) odluila je, da povede "oruani ustanak" protiv "faistike okupacije" Jugoslavije. 5. jul Nemako ratno vazduhoplovstvo izgubilo je na ruskom frontu u

vremenu od 22. juna do 5. jula 1941. godine: 124 lovaca, 196 bombardera i 171 izviaki avion. 8. jul Hitler najavio da Moskvu i Lenjingrad sravna sa zemljom. 13. jul Protivnapad 21. sovjetske armije pod generalom Jefremovim doveo je do osvajanja Rogaova i lobina. 19. jul Od poetka napada na Sovjetski Savez nemako ratno vazduhoplovstvo izgubilo je 216 lovaca, 278 bombardera i 280 ostalih aviona (izviakih, transportnih i drugo). 21. jul Sovjetske trupe povratile su Velikije Luki. 27. jul Ruske trupe povratile su Jarevo (istono od Smolenska). 31. jul Gering izdao nalog Hajnrihu da izvri "sve potrebne pripreme za celokupno reenje jevrejskog pitanja u Evropi". Ovim je zapoeto "konano reenje" ("Endloesung"), odnosno, fiziko unitavanje evropskih Jevreja. 5. avgusta Kraj bitke za Smolensk. Zarobljeno 310.000 sovjetskih vojnika i uniteno 3.205 tenkova. 29. avgust General Milan Nedi obrazovao, pod kontrolom nemake vojne uprave, srpsku vladu . 19. septembra 6. nemaka armija osvojila Kijev. 24. septembra 1941. Kontraofanziva 9. i 18. sovjetske armije protiv 3. rumunske armije i delova nemakih vojnih snaga nedaleko Melitopola. 16. oktobra Sovjetska vlada i diplomatski predstavnici naputaju Moskvu i sele se u Kujbiev na Volgi. 4. Rumunska armija sa delovima nemakih vojnih jedinica ula je, bez borbe, u Odesu, koju su Sovjeti ve ranije napustili.

22. oktobar 1941. Na ruskom frontu: pred itavim frontom nae 11. armije otporna snaga i volja neprijatelja nije slomljena. 26. oktobar Propali vienedeljni pregovori izmeu Mihailovia (voa etnikog pokreta, koji su verni kralju) i Tita (voa komunistikih partizana u Jugoslaviji) u vezi mogunosti zajednike borbe protiv okupatora i to zato, jer su postavljeni takvi uslovi, koje Mihailovi nije mogao da prihvati. Sukob Tita i Drae 2. novembar Poele ogorene borbe izmeu Titovih partizana i etnika (Mihailovi). Nemake trupe zauzele su Uice, koje je Tito proglasio za "narodnu republiku". Ostatak partizana povukao se u Crnu Goru, na Durmitor. 16. novembar Velo poluostrvo Krim, sem tvrave Sevastopolj, nalazi se pod nemakom kontrolom, 11. armija. 18. novembra Poetak britanske protuofanzive u Severnoj Africi. 1. decembar O poetka rata protiv Sovjetskog Saveza Nemaka je imala sledee gubitke: 162.314 mrtvih, 571.767 ranjenih i 33.334 nestala . Vrhovni komandant Srednje armije na ruskom frontu feldmaral Fon Bok javlja da se od sad mogu postii jo samo manji uspesi. Nije daleko vreme, "u kome e snaga naih trupa biti potpuno iscrpljena".

ukov krenuo u protivnapad Nemci na ruskom frontu od 22. 6. 1941. izgubili 2.093 aviona 6. decembar General ukov krenuo u protunapad. Nemako ratno vazduhoplovstvo od 22. juna 1941. godine izgubilo na ruskom frontu 758 bombardera, 568 lovaca i 767 ostalih aviona. Vreme: u Rusiji do - 38 stepeni, 7. decembar Istok, Sovjetska Rusija

Juna armija: jaki napadi neprijateljskog ratnog vazduhoplovstva tokom itavog dana. Srednja armija (Heres rupe Mite): Na severnom krilu morali da se povuemo pred nadmonim neprijateljem. Severna armija: neprijatelj nastoji da nam presee put do Tivina. Vreme: do -35 stepeni. Japanski napad na Perl Harbur, glavnu pomorsku bazu pacifike flote. Balkan Srbija: Pripreme za napad protiv etnika Drae Mihailovia na planinskom podruju 25 km jugoistono od Valjeva. Nastavak akcije ienja terena: ubijeno 47 ustanika. ienje terena severoistono od Loznice. Akcija ienja srpske policije oko Gornjeg Milanovca: 28 komunista, 2 oficira i 40 lanova Mihailovieve grupe uhaeno. 8. decembar Srbija: Na jugozapadu moravske doline i u planinama juno od nje nastavlja se akcija ienja. Neprijateljski gubici: 73 mrtva, uhvaen 91 pripadnik Mihailovievih etnika. Ubijeno 80 komunista. iva aktivnost bandi oko Nia. Hrvatska: I dalje jaka aktivnost bandi na prostoru Tuzla - Banja Luka Sarajevo. Pri tome je pruga Doboj - Tuzla minirana. 9. decembar Srbija: Na podruju juno od Uica nastavlja se akcija ienja terena koja je uperena protiv Mihailovievih pristalica. U Beogradu uhapeno 80 komunista i sumnjivih lica. 10. decembar Srbija: Akcija ienja i osiguranja saobraajnice uz dolinu Zapadne Morave protiv pristalica Mihailovia je okonana. Mihailoviu je polo za rukom da sa malobrojnim pristalicama pobegne, ali je uhvaen voa taba Mii sa svojim ljudima. Time je razbijena najvea grupa nacionalnih ustanika na srpskom prostoru. Upuen proglas Srbima da je Mihailovieva glava ucenjena na 200 000 dinara. 11. decembar Srbija: U operaciji protiv Mihailovievih pristalica gubici neprijatelja iznose 10 mrtvih, a dva nemaka zarobljenika su osloboena. Bande na podruju jugozapadno od aka delimino unitene. Gubici neprijatelja: 18 mrtvih. Sopstveni gubici: jedan ranjen. Jaki prepadi na 8 mesta u okolini Nia. Jake banditske snage u okolini Leskovca. 12. decembar 1941.

Maarska, Rumunija i Bugarska objavile rat SAD-u. 13. decembar Sovjetske vojne snage uspele su da probiju odbranu nemake tenkovske armije (general Guderian) kod Tule. 18. decembar Balkan: nemamo nikakvih vesti. 20. decembar Srbija: jake bande jugozapadno od Valjeva. Bande su se pojavile i na zapadnom Kosjeriu. Uhvaeni major Mii, kao pripadnik Mihailovievog pokreta, streljan. 21. decembar Srbija: Prepadi bandi kod Petrovca. Uhapeno 17 komunista. Hrvatska: Nastavljaju se prepadi u prostoru Sarajevo - Tuzla - Banja Luka. Pojedine borbe ustanika sa hrvatskim trupama. Od strane ustanika zatraeno da se tri srpske optine severozapadno od Tuzle prikljue ustanicima. 24. decembar Srbija: Jake aktivnosti bandita na prostoru Valjeva. U Beogradu uhapeno 54 osobe. 25. decembar Srbija: U Beogradu 22 i 23. decembra napadnuti nemaki i hrvatski vojnici od strane stanovnitva i pri tome je ubijen jedan hrvatski vojnik, a dva ranjena. Pokrenut postupak, da se uzmu Srbi kao taoci i da se streljaju. Hrvatska: Prema hrvatskim izvetajima, pukovnik Mihajlovi, koji je pobegao iz Srbije, preuzeo je komandu nad ustanicima na Romaniji (28 km od Sarajeva). 26. decembar Srbija: Na prostoru jugozapadno od apca ponovo su se pojavile vee partizanske grupe. Oko 2300 srpskih izbeglica sa hrvatskog ustanikog podruja stiglo u Kosovsku Mitrovicu. 30. decembar 1941. Srbija: Pojavile su se nove bande juno od Uica, kao i na prostoru abac - Sremska Mitrovica. Velike snene padavine. Visina snenog pokrivaa do 30 santimetara. Drumovi delimino zavejani, a delom zaleeni.

Hrvatska: pokret bandita na planini Ozren. Muslimansko stanovnitvo iz Bosne delimino i na teritoriji Srbije. 1942. "Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta2, 1. januar 1942 - 31. decembar 1942, knjiga 3. i 4, 1464 str; sastavio i objasnio: Andreas Hilgruber Kratak pregled vojne i politike situacije od 1. januara 1942. do 31. decembra 1942. sa stajalita Nemakog najvieg vrha: Nemaka i njeni saveznici 1. Italija: Godina 1942, to se tie saradnje nemake i italijanske armije, bila je zadovoljavajua. Jedini izuzetak bio je prostor Jugoslavije, gde je dolo do otvorenog sukoba izmeu nemakih i italijanskih vojnih vlasti. Za Nemce, problem je pre svega bio u stavu italijanske 2. armije, koja je lokalnu vlast u delovima Dalmaciji i istone Hercegovine predala etnicima. Ovo se posredno odnosi na komandanta italijanske 2. armije, generala Roatu (Roata), koga Hitler nije voleo. General Roata je, sredinom 1942. godine, naoruao etnike jedinice i to u istonoj Hercegovini, Crnoj Gori, zapadnoj Bosni i Dalmaciji. Ovaj potez generala Roata mnogo je razbesneo hrvatske i nemake vojne vlasti. etniki je pokret, godine 1942, bio priznat od Saveznika kao antifaistiki pokret otpora, a general je preko te akcije pripremao teren da Italija pree na stranu Saveznika. etnici postaju engleski saveznici Dana 13. 1. 1942. Draa Mihailovi postaje vojni ministar izbeglike vlade Italijani su imali u Hrvatskoj, poetkom 1942, oko 60 000 vojnika, a Nemci svega 10 000. Rumunija je na poetku rata protiv Rusije uestvovala sa jakim vojnim snagama i to sa 26 divizija. Nakon to su pretrpeli velike gubitke na prostoru Odese, uestvovali su sa manjim snagama. Rumunski gubici do kraja 1941. u borbi sa Rusima iznose 40 000 poginulih i 100 000 ranjenih. Rumuni su pristali da se i 1942. jae angauju na istonom frontu, ali samo pod uslovom, da to isto urade i Maari. I inae, Nemci su uloili mnogo truda, da izglade este nesporazume i nepoverenje koje je tokom itavog rata vladalo izmeu Maara i Rumuna. 2. Rumunska, Maarska, Bugarska, Slovaka i Hrvatska Maari su u nemakom napadu na Sovjetski Savez uestvovali sa 10 divizija, a Slovaci sa tri slabe divizije.

Od svih nemakih saveznika Hrvatska je bila i ostala sa najveim unutranjim problemima. Od samog osnivanja drave, hrvatske se suoila sa velikim nacionalnim i religioznim problemima (pravoslavnim stanovnitvom), koje su ustae pokuale da ree terorom. Time su samo dali novu snagu srpskom nacionalistikom pokretu Drae Mihailovia i komunistikoj, partizanskoj organizacija Tita. Hrvati su godine 1942. poslali na ruski front, kao pomo Nemcima, 369 regimentu, jednu lovaku eskadrilu i jednu eskadrilu bombardera. Ova regimenta podelila je sudbinu 6. nemake armije kod Staljingrada. Bugarska je uivala poseban tretman kod Nemaca. Bugari su jedini odbili da se sa Nemcima bore protiv Rusa. Bugari su to objasnili dugom proruskom tradicijom, koja postoji u narodu. Svoje vojne snage dali su Nemcima na podruju Jugoslavije i time rasteretili Nemce. Finska se sa Nemcima borila na Istonom frontu u nadi, da e time moi da povrati teritorije, koje je izgubila u ratu sa Rusima godine 1940. Finci su, meutim, odbili, da uestvuju u borbama oko Lenjingrada. Nastojali su , da se ne zamere Rusima i Saveznicima. Borba protiv ustanikih pokreta na Balkanu 1. etnici generala Drae Mihailovia Oslanjajui se na volju srpskog naroda da se bori za slobodu i na tradiciju etnitva, koje vue svoje poreklo jo iz turskih vremena, jugoslovenski pukovnik Draa Mihailovi osnovao je srpsku nacionalistiku organizaciju i u maju 1941. zapoeo oruani otpor. Drugi pokret otpora, komunistiki, pod Titom, partizanski, zapoeo je svoje prve akcije u septembru 1941, takoe u Srbiji. Nemake okupacione vlasti pokuale su da ustanak ugue drakonskim merama odmazde. Mihailovi je 15. novembra 1941. jednom nemakom obavetajnom oficiru objasnio, da on nije toliko"engleski ovek", kako Nemci pretpostavljaju, te da je njegov osnovni cilj da spasi od unitenja srpski narod". Jugoslovenska izbeglika vlada imenovala je 13. januara 1942. Mihailovia za vojnog ministra i time su etnici i slubeno bili priznati kao britanski saveznici. Po miljenju Glize fon Horstenau, Nemaka je propustila priliku da ovaj prostor smiri, jer Hitler nije prihvatio njegov plan, nego je Paveliu i dalje ostavio razreene ruke u pogledu unitavanja pravoslavnog stanovnitva u Bosni i Hercegovini. 2. Titovi partizani Srbija je godine 1942. bila uglavnom mirna. Borbe su s vodile na teritoriju Nezavisne drave Hrvatske. Poetkom januara Nemci su, pod

generalom Baderom, potpomognuti ustakom "Crnom legijom", vodili protiv etnika borbe u istonoj Bosni. U zapadnoj Bosni bila je primeena partizanska aktivnost. Komunisti su 8. jula 1942. zauzeli Konjic, a 24. avgusta 1942. i Mrkonji Grad. U jesen 1942. Titove snage osvojile su Jajce i Biha. U borbi protiv etnika i partizana stajalo je na raspolaganju 44.000 hrvatskih vojnika (34.000 domobrana i 10.000 ustaa) i oko 10.000 nemakih vojnika. Zajednike nemako-hrvatske vojne operacije protiv etnika u leto 1942. voene su u Lici, a onda i protiv partizana oko Karlovca. 3. Grupe otpora u Grkoj 11. januar 1942. Japanske trupe zauzele Kuala Lumpur, glavni grad Malaje 13. januar Predsednik jugoslovenske vlade u izbeglitvu, u Londonu, Simovi podneo je ostavku. Novi predsednik vlade jeste Jovanovi, a Draa Mihailovi je imenovan za vojnog ministra. 18. januar Nemako-italijanske trupe zauzele Bengazi, Libija. 1. februar 33. sovjetska armija pod generalom Jefremovim krenula u kontraofanzivu prema Vjazmi. 8. februar Tito izjavio da je Durmitor jedna od Republika Sovjetskog Saveza. 15. februar Japanske trupe ule u Singapur. Britanske trupe sa oko 70.000 vojnika kapitulirale pred japanskim generalom Jamaitom. 7. marta Japanska armija osvojila Rangun, glavni grad Burme. 31. mart 1942. Hitler kae da treba da pridobijemo Tursku kao saveznika. Ta zemlja mnogo mu je draa nego to je Bugarska, jer je ona panslovenska. 19. april General Jefremov, zbog neuspele ofanzive protiv Nemaca, izvrio samoubistvo. 21. jun

Nemake i italijanske trupe zauzele Tobruk i pri tome zarobile 32.000 britanskih vojnika. 23. jun Nemako-italijanski tenkovi preli su egipatsko-libijsku granicu. 1. jul Nemci osvojili Sevastopolj. 23. jul Nemci osvojili Rostov. 9. septembar Kraljevsko jugoslovensko poslanstvo u Moskvi podignuto je u rang ambasade. Tito protestuje. 15. septembar Poetak sovjetske ofanzive kod Voronea. 23. septembar 1942. Susret Hitlera, rumunskog predsednika vlade Mihail Antoneskua i hrvatskog "poglavnika" Pavelia u Hitlerovom glavnom tabu "Vervolf". Otvoreno se govorilo o hrvatskim problemima. Hitler je izrazio zabrinutost zbog nestabilne situacije u Hrvatskoj, koja nije u stanju da osigura bezbednost glavnih saobraajnica, a to direktno teti nemakim vojnim naporima. Susretu je prisustvovao i "nemaki general u Zagrebu" general Glaise von Horstenau (Glaize fon Horstenau), koji je otvoreno kritikovao hrvatsku vlast. Skrenuo je panju na etnike, koje su naoruali partizani, a koji bi se takoe mogli upotrebiti da na svom podruju postanu organi reda. Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, jer da mu se ini veoma opasno, da se etnicima prui podrka .

Nemci masovno streljaju etnike Hitler se bojao etnikog patriotizma i govorio da "ne smemo hraniti zmiju koja e jednoga dana da poraste" etnici su pre svega srpske patriote, koji zastupaju velikosrpsku misao ("den gross-serbischen Gedanken"). Time hranimo zmiju, koja e jednoga dana da poraste. Istina, danas je ona jo mala, ali jednog dana mogla bi da bude opasna. Razgovoru je prisustvovao i nemaki poslanik u Zagrebu Kasche (Kae). On je upozorio da pobunjenici ugroavaju transport boksita do

jadranske obale. Ribentrop je predloio da se od italijana zahteva da se angauju u vezi zatite hrvatskog prostora od strane etnika. 20. novembra Rusi su razbili rumunsku 3. armiju. 26. novembra 1942. Srbija: uhvaeno 7 pristalica Drae Mihailovia. Nakon sasluanja svi su streljani. Hrvatska: zapadna Bosna: komunisti uli u juni deo Jajca. 2. decembar Srbija: streljano od strane Nemaca 12 pripadnika pokreta Drae Mihailovia. 4. decembra Srbija: u Beogradu streljano 8 Mihailovievih pristalica. 5. decembra Srbija: Delovi jedne bande Drae Mihailovia uniteni: Ubijeno 20 ustanika. Sopstveni gubici: 6 poginulih. 7. decembar Srbija: Uhapeno 11 pristalica Drae Mihailovia i 9 komunista. Svi su streljani. Nemake specijalne jedinice uhvatile poznatog vou pripadnika pokreta Drae Mihailovia, kao i tri njegova pratioca. Nakon to su presluani, svi su streljani. Hrvatska: nae snage povratile Jajce. Neprijatelj pruio estoki otpor. Nai gubici: 14 poginulih. Pojava bandi u neposrednoj blizini Zagreba. Opet sabotaa na eleznikoj saobraajnici Zagreb-Beograd, kod Broda. 10. decembar Srbija: Nemci streljali 9 Mihailovievih pristalica Hrvatska: borbe izmeu etnika i komunista na prostoru 25 km. jugoistono od Tuzle. Sabotaa na glavnoj eleznikoj pruzi ZagrebBeograd, nedaleko od Siska. 11. decembar 1942. Srbija: streljano 12 pristalica pokreta Drae Mihailovia. Hrvatska: Zapadna Bosna. Napad jakih neprijateljskih snaga na Sanski Most. 12. decembar Srbija: Uhapeno 26 pripadnika obavetajnog taba Drae Mihailovia, koji su nakon sasluanja - streljani.

16. decembar Srbija: streljano 60 pristalica Drae Mihailovia. Zajednika akcija ienje nemakih i bugarskih vojnih jedinica 30 km. nedaleko od Kraljeva. Hrvatska; odbijen novi napad neprijatelja kod Sanskog Mosta. Kod Bjelovara minirana pruga. 18. decembar 1942. Hitler je italijanskom ministru spoljnih poslova izjavio da "svi etnici treba da se unite i da se protiv njih treba boriti najbrutalnijim sredstvima". 25. decembar Srbija: U Mladenovcu na ulici teko ranjena dva nemaka oficira od strane jedne pripadnice komunistike partije, koja je u begu izvrila samoubistvo. Kao taoci streljano je 50 osumnjienih komunista. Pruga Beograd - Solun, kod Mladenovca oteena i zatvorena za saobraaj verovatno 24 asa. 29. decembar 1942. Srbija: ef obavetajne slube Drae Mihailovia sa etiri ustanika uhvaen i nakon sasluanja - svi su streljani. 1943. "Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta", knjiga 5. i 6., od januara 1943. do 31. decembra 1943; sastavio i objasnio: Valter Huba, str. 1661. 27. januar Nemaki poslanik u Zagrebu, Kasche (Kae) izrazio je svoju zabrinutost zbog stanja na podruju rudnika boksita, kod Mostara i upozorio je na etniku opasnost. Na oficir za vezu, meutim, tvrdi da je stanje kod Mostara sasvim mirno i da tamo ne preti opasnost od komunista, poto to podruje pripada interesnoj sferi etnika. Naa komanda za Jugoistok predlae, da se u pogledu etnika, malo saeka, jer je general Roata emocionalno jako vezan za etnike i tek kada doe na njegovo mesto neki drugi general, moe da se oekuje odlunija akcija Italijana protiv etnika. 28. januar Vrhovni komandant Jugoistok ("OB Sudost") javlja, da e operacija "Vajs 1", to se nemake strane tie, biti okonana izmeu 10. i 15. februara 1943. S obzirom na snagu neprijateljskih napada bie potrebno odmah, bez dugog predaha, zapoeti sa operacijom "Vajs 2" i "Vajs 3", tako da i one budu zavrene krajem marta. Operaciju "Vajs 2"

vodie Nemci, a operacijom "Vajs 3" komandovae Italijani, koji istovremeno nameravaju da sprovedu akciju razoruavanja etnika, na emu je posebna insistirala nemaka strana. 31. januar 1943. Istoni front: i pored herojske odbrane na junom delu Staljingradskog obrua nastupio kolaps, prestao svaki otpor. Na severnom delu odbrana se jo dri. Komanda javlja, da su u skladu sa naredbom, vojnici spremni do poslednjeg oveka. 2. februar 1943. Istoni front: u Staljingradu u 08:14 prestao i poslednji nemaki otpor. 4. februar Sastanak nemakih i italijanskih komandanata u vezi operacije "Vajs 1". Obe strane slau se, da Hrvati nisu sposobni da sami odravaju red u svojoj dravi. Italijanski general Roata usprotivio se nemakom predlogu da Italijani razoruaju etnike, koji imaju oko 19.000 boraca. Mobilisanje folksdojera Oni su Nemcima u poetku bili potrebni kao prevodioci 13. februar 1943. Vrhovna nemaka komanda za Jugoistok prenosi obavetenje srpskog majora Ostojia, koji je ef u Mihailovievom tabu, a sve to dokazuje Draino neprijateljsko oseanje prema Nemcima i Italijanima, ali jasno govori i o njegovim antikomunistikim namerama. Hrvatska: Kod Mostara, u predelu gde su nalazita boksita, stanje se pogoralo, jer su komunisti zauzeli - 9. februara 1943. - Imotski i Posuje. Italijanska divizija "Murge" odbila je da Hrvatima prui podrku. Nalazite boksita, zapadno od Mostara, pokrivaju 10 odsto nemakih potreba i etvrtinu hrvatskih. 13. februar Vermaht napravio jedan koncept, koji je trebalo da poslui Hitleru pri sastavljanju pisama Musoliniju. U njemu se govori o opasnosti i Titove organizacije i Mihailovievog otpora. 14. februar Na osnovu informacija i albi, da su nemake trupe na ruskom frontu sa prezirom postupale prema pripadnicima italijanske, rumunske i maarske vojske, Hitler je izdao naredbu, da mora da se neguje drugarstvo prema nemakim saveznicima: "Prema njima mora da postupamo korektno". Hitler je izdao nareenje, da se krene u ofanzivu protiv Mihailovievih

snaga, nakon to je unitena Titova organizacija. 15. februar Nemaki general u Hrvatskoj javlja, da mu je predstavnik Esesa saoptio, da je dobio zadatak da Folksdojere mobilie za nemaku vojsku, a posebno za sve utvrdi, koliko ih je potrbno za prevoenje. Na osnovu saoptenja nemakog poslanstva u Zagrebu takoe treba da se raspie konkurs za hrvatske dobrovoljce koji bi sluili u esesovskim jedinicama, ali za to jo nisu zatraili dozvolu od hrvatske vlade. Nemaki general u Zagrebu, Horst fon Glajzenau odbio je predlog da se Hrvati primaju u esesovske jedinice, jer to smeta izgradnji hrvatske armije. Umesto toga on predlae da se ustake jedinice koluju od strane esesovaca. 18. februar Okonan je prvi deo operacije "Vajs". Jedinice su dobile odmor. Nai ukupni gubici: 13 oficira i 322 vojnika, dok se 101 vodi kao nestali. Neprijateljski gubici: 6521 ubijena i 2010 zarobljeno. 23. februara Nemaki general, koji se nalazi u glavnom tabu italijanske armije, javio je da su uspeli da uhvate 12 radio poruka, koje je poslao Mihailovi. Poruke su uspeno deifrovane. 25. februara Uputili smo izvetaj Musoliniju, koji sadri brojne ifrovane radio poruke Mihailovia i njegovih komandanata i koje dokazuju da etnici iz Crne Gore i Hercegovine usko sarauju sa Mihailoviem. 26. februar U Rimu nemaka delegacija, na elu sa ministrom spoljnih poslova Treeg Rajha, vodila razgovore sa Italijanima. Primio ih je i Due. Prisutan je bio i general-pukovnik Ambrozio. Nemaka strana je naglasila, nakon to se zavri operacija protiv komunista ("Vajs 2" i "Vajs 3"), da se krene protiv etnikog pokreta i da se zajednikim nemako-italijanskim snagama itav Mihailoviev pokret uniti. U vezi ovog predloga, Due je dao svoju punu podrku. 27. februar U Rimu nastavljeni nemako-italijanski razgovori i to sa italijanskim generalom Ambrozijom i Kostelanom. Iz razgovora je postalo jasno da Italijani nisu spremni da u potpunosti podre akciju protiv etnika, premda su jue, u prisutnosti Musolinija, obeali. General Ambrozio je kazao, da za sada nemaju dovoljno snage da razoruaju etnike. 28. februara 1943.

Unitenje etnika jednako je tako vano kao i unitenje komunista. etniko pitanje postalo je, u meuvremenu, naroito hitno, jer su se nemake vojne jedinice u okolini Mostara po prvi put sukobile sa etnikim jedinicama koje su dole iz Crne Gore. etnici Crne Gore i Hercegovine vode kod Italijana snanu propagandu protiv Nemaca i Hrvata. U Mostaru stanovnitvo je uznemireno zbog neaktivnosti lokalnih vojnih lasti prema etnicima i komunistima. Vermaht je obavestio italijansku vrhovnu komandu o strogoj naredbi Hitlera, koja kae i ovo: 1. Nemake trupe treba da ostanu kod Mostara, u blizini nalazita boksita, i to tako dugo, dok rudnik boksita ne zapone sa nesmetanim radom; 2. Da se konano napadne centar Mihailovievog pokreta i uniti. Ako za tu akciju italijanske snage ne stoje na raspolaganju, da se ona sprovede smo od nemakih trupa, a moda i u saradnji s bugarskim i hrvatskim pojaanjima. 1. mart Vrhovna komanda Jugoistok javlja da je u Srbiji dolo do formiranja jednog muslimanskog bataljona. 4. mart etnici osvojili Drenicu, blizu Mostara. 9. mart Due poslao pismo Hitleru, u kome zastupa miljenje da su etnici i partizani neprijatelji Osovine. O tome je razgovarao i sa nemakim ministrom spoljnih poslova. Priznaje da su Italijani do sada naoruali nekoliko hiljada etnika za gerilski rat protiv komunista i oni su se do sada energino borili protiv partizana. Ali, sada je Due izdao energinu naredbu, da se etnicima vie ne daje oruje i da njih, nakon to se partizani poraze, treba razoruati. Na osnovu poslednjih vesti, na prostoru gornje Neretve Nemci su takoe stupili u kontakt sa etnicima i ostavili im patrone i rune granate. 14. mart Vrhovna komanda za Jugoistok javlja o svojim namerama da zapone sa operacijom "varc", ali koja ne moe da zapone pre poetka maja. U toj operaciji treba da uestvuju: Eses-divizija "Princ Eugen", 718. lovaka divizija, 369. hrvatska divizija, 2. i 3. hrvatska brdska divizija, prva brdska divizija, delovi 704 lovake divizije i delovi bugarskog okupacionog korpusa. Plan predvia, da u toj operaciji uestvuje to je mogue manje italijanskih vojnih jedinica. Razmatra se da se 24 asa pre poetka

operacije "varc" zatrai od etnika da predaju oruje i, poto se oekuje, da etnici odbiju ovaj predlog, da se odmah zapone koncentrisani napad protiv Mihailovia i njegovih pristalica. Pre poetka operacije planira s vazduni napad protiv glavnog taba Drae Mihailovia. Sukob etnika i komunista u Kninu Na obe strane bilo je 140 ubijenih i 40 zarobljenih 19. mart 1943. Vrhovna komanda Jugoistok saoptava Berlinu, opirnije, u vezi formiranja muslimanskog bataljona u Srbiji i kae, da je re o dobrovoljcima, koji su podeljeni u 4 odreda, svaki ima snagu od oko 170 boraca i smeteni su u Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici. 26. mart Vrhovna komanda Vermahta javlja, da odbija predlog komande Jugoistoka u vezi formiranja muslimanskog bataljona u Novom Pazaru i Mitrovici, jer svi muslimanski dobrovoljci treba da budu obuhvaeni u eses-Bonjaku diviziju. Vrhovna komanda javlja komandi za Jugoistok, da je Hitler odobrio operaciju "varc". Vano je da se, nakon unitenja Tita, uniti i Mihailoviev pokret. Poto se zna za bliske veze Mihailovia s italijanskim vojnim snagama, Hitler posebno naglaava da se najotrije pazi na to da se nemake prave namere prema etnicima skrivaju. 1. april Hrvatska: Na prostoru severno od Knina dolo je do borbe izmeu etnika i komunista. Na obe strane bilo je 140 ubijenih i 40 zarobljenih. Sukobi izmeu komunista i etnika nastavljaju se i kod Foe. Na obe strane ima velikih gubitaka. Spreeno je povlaenje komunista preko Drine, na istok. Srbija: 20 km jugozapadno od Uica napadnuta Nedieva Srpska straa od strane bandi Drae Mihailovia. 6. april Hrvatska: Moslavaka gora (60 km istono od Zagreba) primeena je banda od 600 ljudi, kako je prela glavnu prugu i povukla se na zapad, u umu utica. Banda u jaini od 200 ljudi nedaleko Sremske Mitrovice krenula je na jug. U potragu za njima krenule su nae specijalne jedinice. Pojavila se komunistika grupa 10 km severno od Ogulina. 10 km od Bosanskog Novog razbijen neprijatelj u jaini od 2 bataljona.

Ubijeno je 33 neprijateljska vojnika, a 16 ih je zarobljeno. Severozapadno od Otoca pojavile su se dve neprijateljske brigade i borba se nastavlja. Dejstvovalo je i italijansko ratno vazduhoplovstvo. Borbe su voene 10 km zapadno od Knina. Neprijatelj je imao 10 mrtvih. Srbija: U Beogradu ubijeno 40 komunista i pripadnika Drae Mihailovia u znak odmazde. Na prostoru Ivanjice i Uvca pristalice Mihailovia zapoele su akciju prisilne regrutacije. 14. april Hrvatska: na prostoru severno od Rume u borbama sa banditima predalo se 5 Hrvata, a neprijatelju je palo u ruke 15 puaka, jedan mitraljez i oko 1000 metaka. Pojaane sabotae na lokalnim prugama kod Virovitice, Podravske Slatine, Daruvara i Bjelovara. Prepadi na vozove, u kojima je nestalo vie putnika, a meu njima i dva nemaka vojnika. Uhapeno 21 osoba kao taoci. Jedinice tragaju za banditima. Kod Novske zarobljeno 29 hrvatskih vojnika. Na podruju Papuka neprijatelju palo u ruke 273 puke, 6 pitolja, 17 771 puanih metaka, 110 runih granata, 158 granata, 48 kg eksploziva, 19 poljskih kuhinja, vei broj stoke, nekoliko magacina hrane. 114 divizija u borbama sa neprijateljem kod Bosanskog Petrovca ubila 27 neprijateljskih pobunjenika. 369 divizija vodi operaciju protiv etnika na planini Ozren (15 km severno od Sarajeva). Neprijateljski gubici: 27 ubijenih i 14 ranjenih. Sopstveni gubici: 8 mrtvih i 14 ranjenih. Komunisti su ponovo osvojili Nevesinje. etnici su razbijeni kod Gackog i pobegli u pravcu Nikia. 17. april Hrvatska: u okviru akcije ienja terena na planini Papuk hrvatske jedinice naile su na jakog neprijatelja. Nakon to im je stiglo pojaanje, uspeli su da oslobode 200 zarobljenih Hrvata. Borbe jo traju. Hrvatske jedinice takoe su vodile borbe na Petrovoj gori i neprijatelj je imao 13 mrtvih. 369 divizija zavrila operaciju na planini Ozren. Poto je teren veoma nepovoljan za vojne operacije, manjim etnikim grupama polo je za rukom, da se povuku prema jugoistoku. etnika

sela i uporita na Ozrenu su potpuno unitena. Srbija: u okviru akcije odmazde streljano 80 komunista. 18. april Hrvatska: jo jednom se potvrdilo da hrvatske trupe, u ponovljenim sukobima sa ustanicima, poseduju slab moral i nisku borbenu vrednost. Prilikom borbi oko podruja Papuka hrvatski gubici iznose: 10 mrtvih, 223 nestala. Komanda nemakih trupa u Hrvatskoj javlja: prilikom prepada na jednu hrvatsku jedinicu, koja je osiguravala prugu kod Bosanskog Novog, predalo se 42 Hrvata sa orujem. Juo od Bjeljine jedna hrvatska vojna jedinica napadnuta je od strane komunista. Zarobljeno je 180 Hrvata. Potvrena je vest, da se etnika kolona, iz pravca jugoistoka, kree ka Foi. Komunisti su zapalili ajnie. 19. april Hrvatska: komunisti sprovode oko Podravske Slatine nasilnu regrutaciju i pljakaju okolna sela. 114 divizija zavrila ienje terena na Petrovoj gori. Neprijatelj imao 14 mrtvih. Italijanska okupaciona zona: 10 km od Foe vode se borbe izmeu etnika i komunista. 20. april Hrvatska: voz na pruzi Sarajevo - Brod (65 km daleko od Sarajeva) napadnut od etnika. Ital okup. zona: borbe izmeu etnika i komunista ne prestaju (25 km juno od Gackog). Kod Trnova (juno od Sarajeva) komunisti pljakaju seljake. 21. april Hrvatska: primeene neprijateljske grupe na prostoru Veina (21 km jugoistono od Virovitice). Ovo se isto odnosi i na prostor Bjelovara i Koprivnice. Borba za Fou Nemake trupe kod Foe razoruale sto etnika Italalijanska okupaciona zona: nastavljaju se borbe etnika protiv komunista na prostoru Nevesinja. Komunisti imaju vee gubitke. Kod Gacka komunisti potukli etnike i zauzeli avnik. Voa etnikih jedinica kod Foe namerava da svoje jedinice povue, kako bi branio Kolain.

22. april 1943. Hrvatska: 369 divizija javlja da su primeene jae etnike grupe istono od Zenice. Italijanska okupaciona zona: prema informacijama italijanskog obavetajnog centra, Tito je u Otocu. Borbe izmeu etnika i komunista kod Nevesinja se nastavljaju. etnici se povlae sa poloaja kod Foe i kreu se u pravcu Kolaina. 23. april Hrvatska: na prostoru Broda, Naica, i Virovitice registrovane jae komunistike grupe. Ital. okupaciona zona: i dalje su u toku borbe izmeu komunista i etnika na podruju jugoistone Hercegovine. 24. april Hrvatska: komunisti pljakaju i nasilno sprovode regrutaciju na prostoru zapadno od Osijeka i Moslavake gore. Srbija: Nije registrovana aktivnost bandi. Trojica vodeih ljudi Drae Mihailovia streljana. 25. april Hrvatska: u Sremu zabeleene pojedinane komunistike pljake. 369 divizija javlja, da su etnici izvrili prepad na kolonu hrvatskih radnika; sto hrvatskih vojnika, koji su trebali da se brinu za bezbednost, zatajili su. Srbija: kod Poarevca ubijena 4 nemaka vojnika i 12 policajaca Milana Nedia. 26. april 369 divizija javlja, da sprovodi operaciju na Ozrenu, ali da su etnici uspeli da umaknu i da se ponovo sakupe na prostoru 40 km severozapadno od Sarajeva. Ital. okupaciona zona: italijanske trupe kod Pljevalja potisnule komuniste prema jugozapadu. 27. april Hrvatska: SS-divizija oistila Glamo. Kod Gospia nono hrvatski napad na neprijateljske poloaje bio je odbijen. Crna Gora: primeena skupina naoruanih komunista delimino i u italijanskim uniformama. Kod Nikia u toku je italijanska operacija protiv komunista. 28. april Hrvatska: etnici sa prostora Knina zauzeli u borbama Bosansko Grahovo

29. april Hrvatska: na prostoru oko Poege i Daruvara nastavlja se komunistika pljaka. Srbija: vie uspenih borbi sa manjim lokalnim komunistikim i etnikim grupama. 30. april Hrvatska: neprijateljske snage pojaale obru oko hrvatskog garnizona u Gospiu. Italijanske trupe, koje se nalaze 18 km zapadno od Gospia, ne nameravaju da priteknu u pomo. Srbija: Nemake jedinice zauzele Sjenicu i Prijepolje. Nemake trupe bez orbe razoruale etnike grupe u Novoj Varoi. Naeno pismo italijanskog oficira iz Sjenice, koje je upueno jednom etnikom voi. Sadraj pisma: "Nije sigurno, da li e Nemci doi. U svakom sluaju spremajte kofere." 1. maj Hrvatska: na osnovu poslednjih izvetaja Hrvati su izgubili bitku sa nadmonijim neprijateljskim snagama na planini Papuk Italijanska okupaciona zona: Hrvatska i italijanske jedinice zapadno od Gospia povukle su se u Karlobag pred udarima neprijatelja. Hrvatskoj molbi, koja je upuena italijanskim snagama, da im prepusti teko naoruanje, nije udovoljeno. Hrvatska vojna misija hitno moli nemaku pomo. Za sada im se ne moe pomoi. Postoji namera, da se Foa to je pre mogue zauzme uz pomo nemakih snaga. Srbija: nemaki puk 724 i delovi puka "Brandenburg" upotrebljeni su pri zauzimanju Nove Varoi, Bistrice, Prijepolja, Brodareva i Sjenice. Podrali su muslimansko stanovnitvo. Stanovnitvo Sjenice (takoe u veini muslimani) doekalo nas je neoekivano hladno. 2. maj Jugoistok: Hrvatska: napadnuta jedna hrvatska policijska stanica, severno od Rume. Zarobljeno 11 policajaca sa orujem. Srbija: nema posebnih dogaaja. 3. maj Italijansko-etnike jedinice, nakon to je slomljen otpor neprijatelja, ule su u Gacko. 4. maj Hrvatska: na prostoru Samarica (Banija) napadnuta jedna nemaka jedinica i u toj akciji ubijeno je 6 nemakih vojnika i 20 ranjeno. Italijanska okupaciona zona: borbe na potezu Gacko-Nevesinje izmeu etnika i komunista i dalje traju. Crna Gora: borbe izmeu etnika i komunista. Italijanska artiljerija daje

podrku etnicima. 5. maj Nemake trupe kod Foe, - uprkos protivljenju Italijana, - razoruale sto etnika. 6. maj Afrika: Nemaka 5. tenkovska armija, Bizerta, Tunis: jaki napadi neprijatelja i dalje traju... nae rezerve goriva i municije su pri kraju. Vazduna nadmonost neprijatelja jeste apsolutna. 7. maj Afrika: neprijatelju je polo za rukom, da probije nau odranu zapadno od Bizerte, Tunis i da ue u grad. Srbija: U Beogradu streljano 50 taoca. 8. maj Srbija: kod agubice zarobljena grupa naoruanih etnika. Hrvatska: Jedna hrvatska jedinica kod Voina (Podravska Slatina) nala se u snanom neprijateljskom obruu. 9. maj Afrika: 5. tenkovska armija, nakon hrabre borbe i herojskog otpora, prestala je da postoji. Njen poslednji pozdrav glasio je: "U vernom ispunjavanju dunosti poslednji borci 5. tenkovske armije pozdravljaju otadbinu i naeg Firera. Da ivi Velika Nemaka". Hrvatska: Hrvatske vojne snage (telesna garda Poglavnika), koje su krenule iz Slatine ka Voinu, odbijene. Srbija: jugozapadno od Trestenika naeno skrovite pristalica Drae Mihailovia. Ubijena 2 etnika i 4 zarobljena. Pronaene vee koliine oruja, municije, radiostanica i dokumenti. Operacija "varc" u crnoj gori Italijani pomau etnike i odbijaju saradnju s Nemcima 10. maj 1943. Afrika: ostali smo bez goriva, a municije i rezerve sa ivotnim namirnicama skoro su pri kraju. Hrvatska: Posada u Voinu (600 Hrvata) uspela je da probije obru i da stigne do Podravske Slatine. 369 divizija nastavlja sa ienjem terena oko Foe. Italijanska okupaciona zona: etnici su - 30 km jugozapadno od Nikia - od komunista zaplenili 8 mitraljeza, 30 puaka i 600 runih granata. etnici su iz Kalinovika proterali komuniste, koji su se povukli na istok. Srbija: registrovana aktivnost etnikih i komunistikih bandi. Nemake policijske snage kod Mladenovca zarobile 25 pristalica Drae

Mihailovia, meu njima ima i viih funkcionera njegovog pokreta, a zaplenjene male koliine oruja. 11. maj Hrvatska: dosadanji ukupni gubici u borbama oko Voina: Nemci: 1 ubijen, 6 ranjeno Hrvat: 35 ubijena, 53 ranjena. Crna Gora: odbijen komunistiki napad na Bijelo Polje. 12. maj Hrvatska: neprijatelj proteran iz Voina i njihovi gubici iznose 140 mrtvih. Kod Bosanske Krupe nesrenim sluajem utopilo se 6 nemakih vojnika u reci Uni. SS- divizija: Na prostoru mostara etnici sprovode od 5. maja prisilnu mobilizaciju srpskog stanovnitva. etnici su 9/10. maja organizovali i slavlje povodom pobede nad Nemcima u Africi. Govornici su govorili sa prezirom o Fireru i Poglavniku. Srbija: Kod agubice uspena bugarska operacija protiv etnika. etniki gubici: 1 ubijen, 17 zarobljeno, mali plen oruja. 13. maj Nedaleko od Mostara, napadnuta runim granatama jedna mala SS (eses)-jedinica. etnici su, van svake sumnje, identifikovani kao napadai. Pored Berana, u vie navrata etnici napali nemake poloaje. Primeeni jai pokreti etnika iz Bijelog Polja ka Sjenici. Srbija: U Beogradu uhapeno 12 komunista. 14. maj Hrvatska: Jake komunistike snage prekinule saobraaj na drumu Glina - Velika Kladua. SS- divizija: etnici dele letke, gde se govori o etnikoj odluci, da se pozove srpski narod u veliku oslobodilaku borbu protiv Nemaca, Italijana i Hrvata. Istina, Italijani su mnogo uradili za srpski narod, stoji u proglasu, ali sada e ih izdati i predati ih Nemcima. etnici su spremali plan da zapadno od Andrijevice napadnu Nemce, ali su Nemci taj plan osujetili. Nemci zarobili etnikog vou Pavla uriia. Italijani zatraili da im se on mora izruiti. Italijanske snage prete da e ga osloboditi silom. Srbija: Nedaleko od apca zarobljeno 49 etnika. 15. maj Jugoistok: U Crnoj Gori zapoela operacija "varc". etnici oevidno iznenaeni posle kratkih borbi brzo su predali oruje. Italijani odbijaju da sarauju

u ovoj operaciji. 118. divizija: Kod Kalinovika, posle slabog otpora, razoruan vei broj etnika. 369. divizija osvojila ajnie. Prethodno su komunisti grad unitili i zapalili. Nemci zauzeli Kolain. "Titov tab" smeten 20 km od abljaka, a a tab Drae Mihailovia, kako je potvreno, nalazi se jugoistono od Bijelog Polja. Hrvatska: Banda u jaini od 500 ljudi krade stoku zapadno od Slavonske Poege. Nastavlja se ienje terena oko Voina. Crna Gora: Napadi komunista na etnike poloaje severno i istono od Nikia odbijeni su uz pomo italijanske artiljerije. 16. maj 1943. Jugoistok: Jue u Crnoj Gori zapoela operacija "varc". Odnos prema Italijanima i dalje napet. Italijanske vojne jedinice iz Bilea odbile su ponudu za razgovor komandanta SS-divizije. Pre nego to je stigla SSdivizija, etnici su se povukli uz podrku Italijana. Italijani su im dali svoje uniforme i kamione, a za to imamo nepobitne dokaze. 118 divizija: Na prostoru Kalinovika zarobljeno 530 etnika. 369. divizija: Nedaleko ajnia vodile su lake borbe sa etnicima, koji upravo ratuju sa komunistima. Vie sela izmeu Prijepolja i Brodareva zauzeli su komunisti. 1. brdska divizija: Zarobljeno 2000 etnika. 17. maj Jugoistok: Operacija "varc": 1. brdska divizija nailazi na ilav otpor komunista. Po miljenju Italijana, Draa Mihailovi nije vie u Crnoj Gori, nego je pobegao u Srbiju. Zapoeli smo akciju hvatanja Mihailovia. Oko ajnia i dalje su u toku borbe izmeu etnika i komunista. Srbija: 300 Bandita Drae Mihailovia privremeno osvojile Guu. 18. maj Jugoistok: Operacija "varc": vreme oblano, kiovito. Jake komunistike snage pruaju ilav otpor pred 1. brdskoj diviziji. Hrvatska: Sabotae na pruzi kod Voina i Jajca. Luftvafe aktivna na podruju Brinja. 19. maj Sabotaa na pruzi Zemun - Novi Sad Oko Mladenovca poslate jedinice za borbu protiv bandita. Uhapeno 12 osoba osumnjiene da su vodile komunistiku propagandu.

20. maj Kod Berana, zbog nepovoljnog vojnog poloaja Italijana, poboljana nemako-italijanska saradnja. Napad zapaljivim bombama na abljak. Pogoeno neprijateljsko skladite municije. Mesto je uniteno. 114. divizija: Uspena akcija ienja prostora izmeu Kladue - Gline Kostajnice. Neprijatelj ima 70 mrtvih i 4 zarobljena. Nedaleko od Prijedora sabotaa na lokalnoj pruzi. Tom prilikom 15 nemakih vojnika ubijeno, a 20 je nestalo. Crnogorski zelenai lojalni nemcima Zelena general Popovi najavio borbu protiv komunista i etnika Operacija "varc": Jae komunistike i etnike snage povukle se pred pritiskom SS-divizije i umakle ka Pivi i avniku. Gubici i plen u poslednjih tri dana: ubijena 41 pripadnika etnika i komunista, zaplenjeno 250 puaka, a minimalno 49 poginulo. Hrvatska: napad na voz kod Prijedora: poginula dva naa vojnika i 7 neprijateljskih. Potera za banditima je u toku. Severozapadno od Knina: etnici uspeno odbili komunistiki napad. 22. maj Operacija "varc": Jake komunistike snage (14 km jugoistono od Foe) prisilile 4. hrvatsku brigadu da se povue. Borbe izmeu 1.000 komunista i slabijih etnikih snaga na pruzi Doboj - Derventa. etnici se povukli ka Tesliu. Prilikom borbe izmeu etnika i komunista kod Knina, komunisti imali 13 mrtvih. Srbija: Jugozapadno od Uica primeena koncentracija bandita Drae Mihailovia. 23 maj Hrvatska: Vie sela u okolini Travnika osvojeno od strane jakih komunistikih snaga (250 ljudi), a stanovnici. Italijanska okupaciona zona: italijansko vazduhoplovstvo tuklo po neprijateljskim ciljevima na prostoru izmeu Gospia i Otoca. Gospi ostao bez vode, jer su komunisti izvrili sabotau. Prilikom borbi izmeu etnika i komunista ubijeno 8 komunista. Srbija: Na prostoru izmeu Poege i Kraljeva potvreno, da Draa Mihailovi vri mobilizaciju. Kod Poarevca primeeno od strane nae obavetajne slube ("Ast.=Abnjehr=stelle"), da etnici oko Poarevca poseduju nove engleske puke (karabine). 24 maj

Jaki neprijateljski napadi nedaleko od Foe (verovatno 4 komunistike brigade), oevidno, kako bi probili odbranu 118. divizije. Iz Sarajeva nam stiglo pojaanje. Voa zelenaa (koji se zalau za samostalnu Crnu Goru) general Popovi dao je izjavu, da e zelenai biti lojalni saradnici sa Nemcima i protiv komunista i etnika. ef taba Drae Mihailovia, major Ostoji nalazi se, na osnovu pouzdanih izvora 30 km severozapadno od Nikia. Hrvatska: sprovedena uspena akcija ienja na prostoru Daruvar Virovitica i pri tome uvijeno 22 neprijatelja i 6 zarobljeno. Na planini Moslavina primeena vea grupa komunistike bande (350 ljudi) i ona se povukla ka istoku. Borbe na prostoru Glina - Petrovac - Bosanska Krupa i neprijatelja imao 5 mrtvih. Italijanska okupaciona zona: dejstvovalo italijansko vazduhoplovstvo protiv neprijateljski ciljeva na prostoru Gospi - Karlobag - Otoac i bacalo pomo Hrvatima, koji se nalazi u Gospiu u neprijateljskom obruu. Srbija: Nedaleko Knjaevca razoruana srpska straa Milana Nedia od strane etnika. 25. maj I dalje traje neprijateljski pritisak na Fou i to verovatno sa 6 brigada i sa ukupno 6000. 25 km jugozapadno od Sjenice 104 divizija potpomognuta sa lokalnom muslimanskom milicijom vode borbe sa etnicima. Srbija: Kod Grdelice borbe izmeu bugarskih snaga i bandita 26. maj Jedan poverljiv ovek nam javlja, da se Tito sa svojim tabom nalazi 14 km istono od abljaka, u dolini Tare. Hrvatska: Severno od Slavonske Poege primeene neprijateljske snage sa oko 1.500 ljudi. Na prostoru Bjelovara komunisti sa oko 150 ljudi napali jednu hrvatsku jedinicu. Hrvati imali dva ubijena, a 7 ih je nestalo. 114 divizija: U borbama sa banditima severozapadno od Kostajnice ubijeno 9 neprijatelja. Italijanska okupaciona zona: na prostoru Knina borbe izmeu etnika i komunista, u kojima je ubijeno 10 komunista.

Srbija: Ubijeno 250 ljudi Drae Mihailovia u znak odmazde zbog njihovog napada o pre est dana na jednu nau jedinicu. Na prostoru Valjeva i aka potvreno, da postoji banda Drae Mihailovia sa oko 500 ljudi. Hrvatska: Borbe izmeu Hrvata i komunista kod Koprivnice, u kojima ubijeno 8 komunista i 4 zarobljeno. Nedaleko Gline komunisti upali jedno hrvatsko uporite, ali je napad odbijen. Italijanska okupaciona zona: u borbama izmeu etnika i komunista na prostoru Knina - Grahova komunisti su imali ponovo 40 mrtvih i 10 zarobljenih. Srbija: U znak odmazde zbog sabotae u Poarevcu i na elezniku prugu streljano 125 komunista. 28. maj Hrvatska: Nedaleko od Siska napadnuto jedno hrvatsko utvrenje i pri tome zarobljeno 100 Hrvata. 29. maj Hrvatska: Jake komunistike snage kod Slavonske Poege ugroavaju vie naselja. Borbe ustaa sa banditima kod Okuana. 7 neprijatelja ubijeno. 114. divizija: Pri ienju prostora zapadno od Gline ubijeno 14 neprijatelja. Severoistono od Tuzle primeeno oko 1000 komunista. 373. divizija: Prilikom ienja terena kod Gornjeg Vakufa zarobljeno 62 komunista, a meu njima jedan komesar. Italijanska okupaciona zona: 6. i 14. hrvatska brigada vre ienje terana oko Brinja i neprijatelj imao 17 mrtvih. 30. maj Jugoistok: Sopstveni gubici u poslednjih 15 dana: 131 ubijen, 506 ranjenih i 744 nestala komunisti: 897 ubijena, 620 ranjenih i 701 zarobljen. etnici: 15 mrtvih, 3049 zarobljenih. Hrvatska: Slavonska Poega navodno u rukama komunista. Ustae su u borbama imale znatne gubitke. 114. divizija: Borbe sa komunistikim bandama kod Bosanskog Novog. 31. maj 1943. Hrvatska: Sve su ei sluajevi, da se hrvatske jedinice, prilikom neprijateljskih napada, bez otpora daju razoruati ili zarobiti.

Kalabi se nudi Nemcima "Njegov pokuaj da se priblii nama (Nemcima), je odluno odbijen" Ustaki bataljon u akciji ienja terena severozapadno od Poege i naiao na jaki otpor neprijatelja. Hrvatski gubici su, navodno, visoki. Komunisti gaali Poegu sa lakim naoruanjem. Neprijatelj napao kod Gline jednu hrvatsku jedinicu i uspeo da zarobi pukovnika Lania sa jo 21 vojnikom. Srbija: Primeen jaki etniki pokret na prostoru Ivanjice. 1. jun 1943. Hrvatska: Jake komunistike snage nedaleko Slavonske Poege, ima ih nekoliko hiljada, oigledno dobro naoruani i opremljeni, kreu se ka jugu. Protiv njih je delovalo i vazduhoplovstvo. Zbog situacije oko Poege, iz Zagreba krenuo jedan nemaki bataljon u pomo. Borbe izmeu nemaca i komunista severoistono od Banja Luke. Srbija: Zbog pljake, etnici obesili seljake kod Uba. Pokuaj Kalabia, jednog od voa pokreta Drae Mihailovia, da nam se priblii, odbijen, a njegovi ljudi uhapeni. LJudi Drae Mihailovia na prostoru Topole streljali komunistike simpatizere i zahtevaju od seljaka da uestvuju u progonu komunista. 2. jun Hrvatska: Juno od Velike Kladue voene borbe izmeu Hrvata i komunista. Srbija: U akciji ienja sela oko Mladenovca, koja su komunistiki zaraena, uhapeno 18 osoba, a 5 je, prilikom pokuaja da pobegnu, ubijeno. Kod aka uhapeno 12 osoba, za koje se sumnja da su simpatizeri Drae Mihailovia. 3. juna Pritisak na poloaje potpukovnika Gerltlera na prostoru Tjentita ne prestaje Hrvatska: kod Kladue razbijena jedna neprijateljska grupa, 14 komunista ubijeno. Kod Kostajnice neprijatelj ima 6 mrtvih, a nedaleko Bihaa ubijeno 17 neprijatelja. Italijanska okupaciona zona: italijansko vazduhoplovstvo delovalo po neprijateljskim ciljevima na prostoru Plaki - Drenice. 4. juna Jugoistok: Most na Drini kod Foe, zbog visokog vodostaja reke, uniten. Hrvatska: Situacija u dolini Slavonske Poege i dalje je napeta. Po neprijateljskim poloajima delovalo nemako i hrvatsko vazduhoplovstvo i imali dobre rezultate.

5. jun Jugoistok: Neprijatelj pokuava da sa brojano nadmonijim snagama probije poloaje potpukovnika Gertlera, kako bi preko Popova Mosta stigao do Kalinovika. Borbena grupa general-majora Ludvigera: vei delovi jedinice preli Taru. Bugarske jedinice stigle do Suvodola (7 km od abljaka). Hrvatska: Glavne borbe sada su se prenele sa prostora Slavonske Poege na prostor Naica. Borbena jedinica, koja krenula da probije neprijateljski obru oko Naica, naila na snaan otpor 8 km severoistono od Naica. 369 divizija: Jugozapadno od Bijeljine komunisti osvojili jedno hrvatsko uporite i zarobili 900 Hrvata. 6. jun Hrvatska: Severozapadno od Bjelovara izvren napad na jedno hrvatsko uporite. 28. Hrvata je zarobljeno. 7. jun Operacija "varc": sve govori, da je neprijatelj pojaao svoje poloaje na planini Durmitor. U borbama kod Gackog neprijatelj ima velike gubitke (200 mrtvih). Sopstveni gubici: 10 mrtvih, 50 ranjenih. Uspeno delovanje vazduhoplova po neprijateljskim ciljevima na prostoru Mratinja, Tjentita i Suha. Hrvatska: Gubici meu hrvatskom posadom Naica i urenovac iznos 117 mrtvih, a neprijateljski 51. Na prostoru Rume ubijeno 3 nemaka vojnika. Na osnovu hrvatskih izvetaja, Slunj zauzele 2 komunistike brigade. Ne zna se nita za sudbinu 130 hrvatskih vojnika. Srbija: Iz Sandaka na prostor Uica stiglo 200 etnika. Zbog sabotae privremeno zatvorena pruga Viegrad - Uice - Valjevo. 8. jun Hrvatska: Konani hrvatski gubici u borbama za Naice: 71 ubijen, 26 ranjenih, 97 nestalih, 80 civila mrtvih, a neprijatelj imao 280 mrtvih. Ustaka jedinica, koja je krenula ka Slavonskoj Poegi, najveim delom dezertirala. Svega 100 ustaa stiglo u Pleternicu. Srbija: Kod Lazarevca borba izmeu komunista i etnika. Ubijeno 5 etnika. Prilikom bugarskog ienja terena na prostoru Prokuplja Kurumlije ubijen 1 komunista i 19 etnika, a meu njima i dvojica oficira i 12 mukaraca u engleskim uniformama. Zaplenjena dva kamiona, jedan engleski kratkotalasni radio predajnik, padobran i dolari i zlato. 9. jun Hrvatska: Hrvati ponovo osvojili Slunj. Neprijatelj imao 7 mrtvih.

Srbija: velike borbe izmeu bandi Drae Mihailovia i komunistikih bandi na prostoru apca. Pojaana bezbednost Lazarevca od jaih komunistikih bandi. Na prostoru Aranelovca primeene 2 vee banditske grupe Drae Mihailovia. Na prostoru Ivanjice etnika banda broji 400 ljudi, a meu njima i 15 Engleza. 10. juna Operacija "varc": neprijatelj dovlai pojaanje sa istoka preko Pive. Nakon tekih borbi sa promenljivom sreom neprijatelju je polo za rukom, da na jednom mestu probije front kod 369 divizije. Most na Sutjesci je sruen. Neprijatelj ima velike ljudske i materijalne gubitke. Hrvatska: jugoistono od Virovitice komunisti izvrili napad i 13 Hrvata je razoruano. 11. jun 369. divizija: Istono od Vlasenice primeena jedna komunistika grupa (300 ljudi). Na prostoru Zenice unitena jedna etnika grupa, 9 neprijatelja ubijeno. 373. divizija: Napadnuto nemako obezbeenje druma Donji Vakuf Travnik. Dva Nemca ubijena. 12. jun Operacija "varc": Nae snage steu obru zapadno od Pive. Nae jedinice, posle jakog otpora neprijatelja, osvojile Tjentite. 118. divizija izbrojala 214 mrtvih neprijatelja i 34 zarobljena. U pojedinim mestima registrovane brojne rtve tifusa. I ta smo naselja zapalili. Englezi doturaju oruje Srbima Na prostoru agubice engleski avioni bacaju "pakete" etnicima Hrvatska: Sabotaa na pruzi kod Virovitice. Srbija: porasla aktivnost bandi Drae Mihailovia u jugozapadnoj Srbiji. Kod Poarevca, prilikom potere za etnicima, zaplenjeno oruje, koje su Englezi bacili iz aviona na teritoriju Srbije. Sabotaa na pruzi Kraljevo - Kruevac. Prilikom dizanja u vazduh pruge upotrebljen engleski eksploziv. 13. jun 1943. Operacija "varc": vreme oblano. Neprijatelj pokuao da se probije iz obrua, ali bez uspeha. Ukupni nai gubici od 15. maja do 12. jun 1943. u operaciji "varc" iznose: 323 poginula, 1696 ranjena i 217 nestali. Hrvatski gubici: 43 ubijeno, 184 ranjeno, 208 nestalo. Neprijateljski gubici: 3252 izbrojena ubijena, 4209 zarobljeno, 17 nam je prebeglo, 59 zarobljeno. Hrvatska: na putu od Brkog ka Bijeljini 2. hrvatski bataljon (1000 ljudi), posle vieasovne borbe sa komunistima, gotovo potpuno uniten. Vratilo se samo 600 vojnika i to bez odee. Hrvatski oficiri su

zarobljeni. 14. jun Operacija "varc": najvei deo neprijateljskih snaga, koji su se nali u obruu, uniteni. Neprijatelj pretrpio velike gubitke kod Tjentita izbrojeno 406 ubijenih neprijatelja. brdska divizija: pronali velike masovne grobnice i naselja punih leeva, a uzrok smrti: tifus. Hrvatska: 369. divizija: kod Kladnja ubijeno 75 neprijatelja i 10 Hrvata. 15. jun Operacija "varc" okonana. Vreme: vedro. Broj izbrojenih mrtvih neprijatelja povisio se na 5 697. SS-divizija i 118-divizija: prilikom ienja obraun na prostoru zapadno od Sutjeske do sada naeno 1 193 neprijatelja. pored toga naeno oko 200 leeva, koji su umrli od gladi. Osloboeno 150 Italijana. Hrvatska: kod Sokoca jedna ustaka jedinica napadnuta od strane komunista. Srbija: etnici mobiliu seljake sa ciljem da izvre desetodnevni manevar. 16. jun Prilikom ienja terena Kotor Varo - Prijavor - Tesli ubijeno 78 komunista, a 8 zarobljeno. Srbija: bugarske trupe kod Lebana ubile 9 etnika, a 50 sumnjivih lica zarobljeno. 17. jun Hrvatska: Kod Rume napadnut jedan putniki voz. Tri radnika sa hrvatske eleznice su nestala. Borbe jugozapadno od Daruvara: ubijeno 195 komunista i 14 zarobljeno. Poginula i 57 Hrvata, a 39 nestalo. eleznika pruga Sarajevo - Mostar pojaana sa tri bataljona. Srbija: U Uicama streljano 20 jataka bandi Drae Mihailovia. Operacija "varc" je zavrena. etnici su se ve pre operacije zahvaljujui italijanskoj pomoi spasli nemakog obrua. Glavnina komunistikih bandi pod Titom unitena je na prostoru Piva - Sutjeska. neprijatelj je imao najmanje 12 000 mrtvih. Od toga broja 10 000 poginulo u borbama, a 2 000 od tifusa i gladi. Tito je uspeo da pobegne sa oko 4 000 ljudi. Teke bolesnike us sami ubili. Sopstveni gubici iznose: 465 ubijena, 1554 ranjena, 281 nestali: Hrvatske jedinice imaju 47 ubijenih i 399 nestalih boraca. Saveznike trupe borile su se preko mesec dana, pod tekim uslovima, po pljusku i snegu, na teko pristupanom terenu, gde planinski visovi doseu do 2 500 metara. nae trupe postigle su maksimum, a posebno se istakla 1. brdska divizija, kao i SS-divizija. Veoma je bilo teko

snabdevanje trupa. Rezultat borbi jeste sledei: Titove snae na hercegovsko-crnogorskom prostoru su razbijene. Titov ugled je time veoma oslabljen. 18. jun Hrvatska: hrvatske specijalne jedinice razbile komunistike grupe severno od Bjelovara i severozapadno od Gline. Neprijatelj je imao 14 mrtvih. Napad na nemaki teretni voz kod Novske. U borbama poginulo jedan nemaki vojnik, a 5 ranjeno. Pruga je bila zatvorena oko 7 asova. Kladua u okruenju od strane komunistikih snaga. Protiv neprijatelja dejstvovalo nae vazduhoplovstvo. Fojnicu i Busovau zauzeli komunisti. Italijanska okupaciona zona: odbijen komunistiki napad na Knin. komunisti imali 10 mrtvih. Srbija: u znak odmazde zbog sabotaa, koje su se u poslednje reme dogodile protiv nas, streljano 350 komunista i 50 etnika. Kod Prokuplja pojaana komunistika aktivnost, sukobi sa srpskom straom Milana Nedia. 19. jun Hrvatska; kod Kotor Varoi unitena jedna komunistika grupa, ubijeno 39 neprijatelja. Kod Knina ubijeno 79 neprijatelja. 20. jun Srbija: U Beogradu uhapeno 12 komunista. Zbog sabotae pruga Lajkovac - Mladenovac 9 asova bila zatvorena. 21. jun Pojaana aktivnost Drae Mihailovia. Javljeno, da se na prostoru jugozapadno od Donjeg Milanovca nalazi jedan tab Drae Mihailovia sa vie tabskih oficira, a meu njima i jedan Englez. na prostoru agubice navodno pojaana aktivnost engleskog vazduhoplovstva, koja baca pomo ustanicima. Na prostoru Rudnika etnici nastavljaju da sprovode prisilnu mobilizaciju. U borbi sa etnicima severozapadno od kraljeva bugarske trupe ubile 2 etnika, a dvojicu zarobile. Teak poraz partizana na Sutjesci Od 16.000 ljudi spasilo se samo 3.000 boraca pod vostvom Tita 22. jun 1943. Hrvatska: Prilikom napada na jednu hrvatsku patrolu nedaleko Petrinje zarobljeno 19 Hrvata Srbija: borbe izmeu etnika i komunista na prostoru Valjeva i Kruevca.

23. jun Crna Gora: italijanska divizija "Venecija" i "Perua" vodile borbe sa ustanicima: 18 komunsita ubijeno, 17 zarobljeno. Srbija: U znak odmazde streljano 20 etnika i 10 komunista. Nastavlja se aktivnost etnika Drae Mihailovia na prostoru Arilja. Posebni izvetaj: Od 15. juna do 17. jun na visoravni Crne Gore nemake snage vodile su - zajedno a pojedinim bugarskim i hrvatskim jedinicama, koje su stajale pod nemakom komandom - vojnu operaciju sa ciljem da unite: prvo, jake komunistike bande, koje su iz Hrvatske ovde nale utoite, i drugo, naoruanu nacionalistiko-srpsku organizaciju, koju vodi etniki voa Draa Mihailovi. etnici su mogli da se na vreme, pre nego to je zapoela nemaka operacija, sklone. Zarobljeno je 4000 etnika, ali pre poetka operacije. Draa Mihailovi uspeo je da pobegne. Komunistike bande, koje su imale oko 16 000 ljudi, i pored ilavog otpora, bile su stegnute u obru i posle tekih borbi na prostoru DrinaSutjeska sabijene i unitene. Spasilo s e samo oko 3000 ljudi pod vostvom Tita. Nae trupe uz pomo saveznika uspele su na taj nain da unite najjau, dobro organizovanu komunistiku grupu na Balkanu. 24 jun Hrvatska: Na prostoru Viegrada primeene jae etnike snage. Severozapadno od Tuzle registrovane jae komunistike grupe sa tekim naoruanjem. Borbe kod Kladue okonane. Gubici neprijatelja: 682 mrtva. Ubijena tri Nemca i 60 Hrvata. Srbija: Kod Boljevca nastavljaju se borbe izmeu etnika i komunista. Kod Paraina se pojavila komunistika grupa koja terorie stanovnitvo. Na prostoru Sjenice muslimanska milicija, pod vostvom nemakih oficira, ubila 50 etnika. 25. jun Srbija: Povean pokret bandi na prostoru Kruevca i registrovano intenzivnije vazduno snabdevanje bandi od strane engleskih aviona. Dva engleska transportna aviona na prostoru Bajine Bate bacila pomo bandi Drae Mihailovia. U Poarevcu i Beogradu uhapeno 16 komunista. 26. jun Hrvatsko uporite 10 km. od Vlasenice palo u ruk neprijatelja.

Zarobljen komunista izjavio, da su komunisti u nedavnim borbama u Crnoj Gori izgubili 70% svojih snaga i da je Tito navodno ranjen. Preostali deo komunista namerava da se dokopa Srbije i Slavonije. Crna Gora: Na severu Crne Gore jaa etnika propaganda i registrovano sakupljanje jaih etnikih snaga (2000?). Srbija: Jugoistono od Kruevca nastavljaju se borbe izmeu etnika i komunista. Zbog sabotaa na eleznikoj pruzi, streljano 30 komunista. 27. jun Hrvatska: Vlasenica i Srebrenica pale u neprijateljske ruke. Komunisti nastavili da progone ustae, koji su pobegli prema Zvorniku. Hrvati imaju znatne gubitke. Navodno da je dolo kod Srebrenice do ujedinjenja etnika i komunista. Crna Gora: U znak odmazde za ubijene italijanske oficire na prostoru Berane - Podgorica - Niki streljano 150 zarobljenih komunista. 28. jun Hrvatska: Kladanj pao u ruke neprijatelja. Srbija: U Zvornik stiglo nekoliko hiljada izbeglica sa hrvatskog podruja. Srbija: Streljano 7 komunista. 29. jun Hrvatska: Stupari (12 km severno od Kladnja) pali u ruke neprijatelja. Nedaleko Zvornika vode se borbe izmeu Hrvata i komunista. Srbija: Zbog sabotaa i prepada, koje su u poslednje vreme izvrene u Srbiji, u znak odmazde streljano 605 etnika Drae Mihailovia i osumnjienih da su komunisti. Kod Bora ubijeno 9 etnika, a 116 osumnjienih da su pristalice Drae Mihailovia uhapeno. U Nemako - srpskoj policijskoj akciji na prostoru apca uhapeno 43 komunista. 30. jun Hrvatska: Titove bande nalaze se u istonoj Bosni u bednom stanju i najveim delom su demoralisane. Kladanj su navodno nou 28. juna nadletali engleski avioni i bacili pomo ustanicima. Srbija: Kod Knjaevca uestale demonstracije gladnih. Na prostoru Aranelovca 9 civila ubili komunisti. 1. jul 1943. Neprijateljsko vazduhoplovstvo napalo aerodrome na Siciliji. Jasno je, da nemake jedinice predstavljaju najvaniju komponentu odbrane italijanskog prostora.

2. jul Posle promene u dravnom i u partijskom vrhu Italije, volja za otporom postala je delom jaa, ali, sa druge strane, jaaju antifaistike i defetistike snage, koje su takoe zahvatile i armiju. Italija ne poseduje dovoljno tenkovskih divizija, kao ni antitenkovsko naoruanje. Odbrana italijanske obale je slaba, a vrednost italijanske ratne mornarice je jo veoma mala. Italijansko vazduhoplovstvo moe da efikasno deluje samo kada se osloni na nemako vazduhoplovstvo . Samopouzdanje italijanskog vojnika jeste gotovo uniteno. Odnos izmeu nemakih i italijanskih vojnika jeste, sve u svemu, korektan.

Kako se plai stanovnitvo to vie govoriti o unitavanju grkih i srpskih bandi Kod italijanskog stanovnitva, meutim, primeuje se hladno, pa ak i neprijateljsko dranje prema nemakim vojnicima. Jugoistok U odnosu na hrvatske jedinice - 4. brigadu, te 369. i 373 peadijske divizije , koje su uestvovale u operaciji "varc", - primeeno jeste sledee: treba da se povea broj nemakih vojnih instruktora, jer je obuka hrvatskih vojnika slaba. to se tie istih hrvatskih vojnih formacija, one su u borbama potpuno zatajile. Jedna od direktnih posledica tog zatajivanja hrvatskih jedinica sastoji se u tome, da moral i borbena snaga bandita stalno jaa. Svoju ocenu hrvatske vojske dao je i nemaki general u Hrvatskoj, Glez fon Horstenau. On je naglasio, da su se hrvatske jedinice u veini sluajeva, kad su se nale u ozbiljnoj borbenoj situaciji i veem iskuenju, pokazale kao nepouzdane ("unzuverlassig", str. 740). One imaju uspeh samo onda, kad se oslanjaju ili, kada stoje pod nemakom kontrolom. Zbog svih tih razloga, treba da se ispita mogunost, da se u potpunosti odustane od formiranja isto hrvatskih jedinica. 3. jul 1943. Istok: na itavom ruskom frontu nije bilo znaajnih okraja. Neprijateljsko vazduhoplovstvo nastavilo je sa napadima na gradove i aerodrome Sicilije. 4. jul Neprijateljsko vazduhoplovstvo izvrilo nou snaan napad na Keln, i to na sam grad i na industrijsko podruje.

Bugarska 25. divizija treba da obezbeuje delove SS-brdske divizije i delove hrvatske 373. divizije. 5. jul Poseban naglasak treba staviti na propagandu, kako bi se stanovnitvo Balkana zaplailo - koje je jednostrano informisano od strane neprijateljskih radio stanica u vezi uspeha ustanika - u izvetajima Vermahta mora da se daleko vie govori, nego to je do sada bio sluaj, o unitavanju grkih, srpskih i komunistikih bandi. Ukupni nemaki tenkovski gubici na ruskom frontu od 22. juna 1941. do 30. juna 1943: 8.105 tenkova. Da bi se unitile neprijateljske snage kod Tuzle, upotrebie se 369. (hrvatska) divizija i SS-divizija "Princ Eugen". 6. jula Istok: Naa operacija "Citadela" na ruskom frontu nije uspela, jer je neprijatelj tano znao za poetak naeg napada, pa time nije postignuto operativno iznenaenje. Na Balkanu, a posebno na ostrvu Krit, registrovana aktivnost bandi i sabotaa. 7. jul Ukazana je vanost koju za nau privredu ima rudnik boksita kod Drnia i da ga zato treba vojno obezbediti, kako bi mogao nesmetano da funkcionie. Javljeno je da je kod Drnia nedavno uniten drumski i elezniki most. Poduzete mere da se mostovi to pre poprave. 8. jul Na prostoru Kurska vode se teke tenkovske borbe. Balkan: U Grkoj i Hrvatskoj u toku su borbe sa jakim banditskim grupama. 9. jul Naa 9. armija nije uspela na prostoru Kurska da probije neprijateljsku liniju odbrane. Nou teak vazduni napad na Keln. Opte informacije: ukupni gubici Britanskog ratnog vazduhoplovstva u vremenu od 1. septembra 1939. do 30. juna 1943. procenjuju se na 24.900 aviona. Nemaki gubici ratnog vazduhoplovstva - bez da se uzima u obzir operacija protiv Poljske i Rusije - iznose 14.757 aviona. Ukupni nemaki gubici ratnog vazduhoplovstva od 1. maja 1942. do 8. juna 1943. na Istonom frontu iznose 3.712 aviona, a sovjetski iznose oko 21.000. 10. jul Na prostoru Tuzle traju borbe sa jakim banditskim grupama. Od

Italijana se trai garancija, pre nego to zaponu sa vojnim operacijama u Lici, da se obezbedi razoruanje etnika. im Italijani prue tu garanciju, onda odmah moe da se zapone sa operacijom na tom podruju. 11. jul Sicilija: kod Likata i ela ameriko-britanske snage izvrile invaziju. Njima u susret treba da krenu divizija "Herman Gering", te italijanske divizije "Livorno" i "Napoli". Neprijateljske padobranske jedinice najveim delom su unitene. 12. jul Sicilija: neprijatelj je uspeo da na svim linijama proiri svoju teritoriju, poto je italijanska odbrana potpuno zatajila. Divizija "Herman Gering" na Siciliji broji 17.601 vojnika. Na prostoru Tuzla-Sarajevo neprijatelj prua ilav otpor 369. diviziji i SS-diviziji "Princ Eugen". 13. jul Na prostoru Kurska jak neprijateljski tenkovski protivnapad, i to po itavoj duini fronta. Na vie mesta Rusi su uspeli da probiju nau odbranu. Sicilija: sav teret borbe nose gotovo iskljuivo nemake vojne snage. Tenkovska jedinica "Herman Gering" ima znatne gubitke. Naa obavetajna sluba primila je informaciju, po kojoj je general Mihailovi 7. jula 1943. uputio poziv svim svojim potinjenim komandantima, u vezi neprijateljskog iskrcavanja na Siciliju, da spreme ustaniki pokret, ali da krenu u akciju tek kada on to odobri. 14. jul Zbog upada bugarskih trupa u istonu Grku, u Atini je izbio trajk. Borbe protiv ustanika u istonoj Bosni i planini Papuk su u toku. 15. jul Sicilija: glavne borbe vode se kod Katanije. Po svemu sudei. Siciliju vie ne moemo da odbranimo. Ponovo ivnula aktivnost bandi na ostrvu Krit, a oni uivaju podrku neprijateljskih podmornica. Panika u Hrvatskoj Razlog: Iskrcavanje saveznika na Siciliju 16. jul 1943. Nemaki komesar za Norveku javlja Fireru da je beanje bivih norvekih oficira - koji su spremni da se bore protiv Nemake - iz Norveke u vedsku, u poslednje vreme poprimilo vee razmere. Ovim

je narueno poverenje prema Norveanima, koje su, nakon vae pobede godine 1940. svi zarobljeni vojnici i oficiri bili puteni kuama. Zbog toga je Hitler sada naredio da svi bivi norveki oficiri treba da se tretiraju kao ratni zarobljenici i da se kao takvi transportuju u Nemaku. 17. jul Nakon neprijateljskog iskrcavanja na Siciliji, u Hrvatskoj je nastalo panino raspoloenje. Oekuje se promena u vladi, koja bi trebalo da se jasno distancira od dosadanjeg ustakog kursa. 18. jul Stanje na Siciliji se stabilizovalo i izgleda mnogo bolje, ali se ne zna koliko e to dugo da traje. U istonoj Bosni neprijatelju je polo za rukom da probije obru 369. (hrvatske) divizije i da krene u pravcu juga. 19. jul Severozapadno od Orela Rusi uspeli, sa daleko nadmonijim snagama, da probiju nemaku odbranu. Nae vazduhoplovstvo uspeno delovalo protiv neprijateljskih brodova u pomorskoj luci Sirakuza, na Siciliji. 20. jul Komanda za Jugoistok uhvatila je pre etiri dana, 16. jula 1943, jednu radio poruku Drae Mihailovia, u kojoj on, - s obzirom na najnoviji razvoj situacije na evropskim ratitima, - poziva na pojaano vrenje sabotaa u Hrvatskoj, te da njegove jedinice treba da krenu prema Jadranu, kako bi Saveznici, ako doe do njihovog iskrcavanja, tamo srele etnike, a ne komuniste. Kako bi Titu izbila adute iz ruke, etnika propaganda treba da je jugoslovenska, a ne velikosrpska. 21. jul Na prostoru Kurs-Orel neprijatelj uspeo da probije nau odbranu i to 10 km u pravcu Orela. 4. nemake divizije prebaene ka jugu Italije. Nedaleko Sirakuze nemaki brodovi nou potopili 2 neprijateljska razaraa i jedan teretni brod od 3 000 tona nosivosti. 22. jul Hitler naredio da se kompletna 29. tenkovska divizija iz Kalabrije prebaci na Siciliju. 23. jul U vezi transporta izdana je sledea naredba: izmeu Skoplja i Soluna umesto dosadanja dnevno 22 voza, treba da povisiti na 28. Do sada

su izmeu Zagreba i Skoplja saobraala dnevno 22 voza i taj kapacitet treba povisiti na 30. Da bi se rasteretila eleznica, deo transporta treba da ide Dunavom i zbog toga potrebno je izgraditi most na Dunavu, izmeu Rumunije i Bugarske, kod urua. U vezi stanja na srpsko-crnogorskoj granici, gde su Nemci naoruali lokalno muslimansko stanovnitvo, naa komanda javlja da su Italijani razoruali muslimanske civile, ai u svakom drugom pogledu idu na ruku Srbima, a na tetu muslimana. 118. divizija primila je nareenje, da stanu na put takvim stvarima. U krajnjem sluaju, muslimani treba da preu na nemaku okupacionu zovu, dakle, u Srbiju. 24. jul 80 neprijateljskih aviona napalo ostrvo Krit i nije nanelo neke vee tete, a mi smo oborili 17 neprijateljskih aviona. Bilo je govora o tome kako najbolje zatititi glavne eleznike pruge u Grkoj, Srbiji i Hrvatskoj. 25. jul Pu u Italiji: jue u 15.50 sastao se u Rimu, po prvi put od poetka rata, Veliki savet faistike stranke. Sednica je okonana jutros u 03.00. Na njoj je izraeno nepoverenje Musoloniju: 19 lanova Saveta glasala je protiv njega, a 7 za njega. Dok je jedan glas bio uzdran. Posle toga je kralj zamolio marala Badolja da formira novu vladu. Prva izjava Badoljija bila je jasna. "Italija nastavlja da ratuje i ostaje nemaki saveznik. Uvee je dolo do antifaistikih ispada, a poprimili su delimino i antinemaki karakter. Na severu Italije poinju da se bude socijalistike i komunistike snage. Najnoviji dogaaji u Italiji posledica su zamora ratom i naroda i armije, kao i ratni neuspesi. Italijanski generali Ambrozio i Roata ne uivaju nikakav ugled kod Nemaca. Napetost u Italiji raste i zato jer neprestano raste nadmonost neprijateljskih snaga na prostoru Sredozemnog mora. 26. jul Teki neprijateljski napad na Hamburg i Kil, a nou na Esen. Oborena 48 neprijateljskih aviona. Razmatra se mogunost da Nemaka preuzme potpuno kontrolu nad Italijom, kako u vojnom pogledu, tako i u odnosu na njen elezniki i drumski saobraaj. Takoe postoji namera da se uhapse sve vodee linosti Italije, za koje se veruju da su izdale Nemaku, te d se pripremi akcija "oslobaanja Duea". 27. jul Jaki vazduni napadi na Hamburg, Hanover i Vezerminde. Sa 9 aviona napali smo London.

Nemaki general u Zagrebu javlja da je pozicija Poglavnika, posle nedavnih dogaaja u Italiji, znatno oslabljena. 28. jul Nae snage na Balkanu primile su zapovest da preuzmu komandu nad 11. italijanskom armijom. Prema jo neproverenim izvetajima, Italijani u Karlovcu i Ogulinu prodavali su stanovnitvu oruje. 29. jul Razmatra se mogunost, da nemake snage evakuiu svoje snage sa Sicilije i smatra se da je to mogue uraditi u roku od tri noi. Takoe je u razgovoru sa Firerom bilo govora o eventualno evakuaciji nemakih trupa sa Sardinije i da se one onda prebace na Korziku. 30. jul Sastanak nemakog generala u Hrvatskoj fon Horstenau sa Poglavnikom. Paveli mu je kazao da se italijanski general Roata sastao pre pet dana u Veneciji sa komandantom italijanske 2. armije, generalom Robotijem i izjavio da izjava lojalnosti marala Bagolja prema Nemakoj ne znai drugo ve da Italija dobije bitku sa vremenom. Italija uskoro namerava da proglasi neutralnost. To isto ponovio je Roata i pred hrvatskim predstavnicima, pa je tako do te informacije stigao i Poglavnik. 31. jul Oekuje se da e Sicilija uskoro potpuno da padne u ruke neprijatelja. 1. avgust 1943. Neposredni nemaki zadaci: da se preuzme komanda nad svim italijanskim ratnim i trgovakim brodovima, kako bi se spreila njihova predaja neprijatelju. Da se preuzme kontrola na svim italijanskim aerodromima i avionima, kako bi se spreila zloupotreba od strane italijanskih pilota i protuvazdune odbrane.

Italijani napuaju Nemce Italijanski oficiri zapoeli razgovore s etnicima i Titom 2. avgust 1943. Sino je 100 neprijateljskih aviona napalo rafineriju nafte u Ploetima (Rumunija). Na Zapadni front treba da se poalje bonjaka SS- divizija i "Hitlerova omladina". 3. avgust

Nemaki general u Hrvatskoj fon Horstenau javlja da je jue imao razgovor sa Poglavnikom. Paveli je generalu Glezu prepriao razgovor, koga je vodio uvee 31. jula 1943. sa italijanskim poslanikom u Zagrebu i koji mu je tom prilikom kazao da Italija ne samo da e istupiti iz pakta Osovine, nego da e nastaviti da ratuju u saveznitvu sa drugom, neprijateljskom stranom. Nemaki general iz Zagreba ,takoe, javlja da je stanje na dalmatinskoj obali zabrinjavajue. Italijanski oficiri 2. armije navodno su ve zapoeli razgovore sa etnicima i Titovim ljudima. Prednost daju Titu, kome su spremni predati Split i ostale znaajnije gradove, kako bi njegova revolucionarna armija bila spremna da doeka Britance. 4. avgust Nastavljaju se teke borbe na Siciliji. Na zahtev Bugarske, nemake jedinice na prostoru Demotika pojaane su jednom SS-jedinicom. 5. avgust Istok: neprijatelj izgubio 126 aviona, a mi 20. Komanda za Jugoistok javlja da je Hitler odobrio predlog da se 297. divizija prebaci na prostor Raka-Kosovka Mitrovica. 6. avgust Istok: nakon ogorenih borbi izgubili smo Belgorod. 7. avgust Posle najnovijih dogaaja postalo je jasno da je vanost Balkana porasla i zbog toga je Firer reio da formira novu armijsku grupu, koja ima komandu nad Grkom (a to ukljuuje i ostrvo Krit i egejska ostrva) i to pod zapovednitvom generala Romela. Glavna komanda za ceo Balkan, po naredbi Hitlera, nalazi se u Beogradu (general Felber Felber): njemu su podreeni vojni zapovednik Grke u Atini (general pajdel - Speidel) i general u Hrvatskoj (Glez fon Horstenau - Glaise von Horstenau). 8. avgust Istok: Neprijatelj je uspeo da sa jakim tenkovskim snagama probije front i sada se nalazi 40 km severozapadno od Harkova. U Grkoj, Srbiji i Hrvatskoj registrovana lokalna aktivnost bandita. 9. avgust Primeena pojaana aktivnost francuskog porketa otpora, koji vre sabotae i to na prostoru Savojskih Alpa. Taj pokret stoji pdo jakim komunistikim uticajem. Italijani su do sada veoma malo poduzeli kako bi stali naput tim sabotaama Francuza.

10. avgust Neprijatelj se primakao na 15 km od Harkova. Oko 300 neprijateljskih aviona izvrilo napad na Manhajm. 11. avgust Do 300 neprijateljskih aviona izvrilo teak napad na Nirnberg. Oboreno 13 neprijateljskih aviona. Jaka lokalna aktivnost bandi i vrenja sabotae prilikom etve u Srbiji i Hrvatskoj. Na sarajevskom aerodromu ustanici unitili 17 nemakih i hrvatskih aviona. 12. avgust Na prostoru Harkova neprijatelj zabeleio nove uspehe. 13. avgust Jaki neprijateljski vazduni napadi na Bon, Bohum, Gelzenkirhen-Horst, Duizburg i jo 6 drugih mesta u rajnsko-vestfalijskoj industrijskoj oblasti. Oboreno 37 neprijateljskih aviona. 14. avgust Kod Harkova protivnik je zabeleio nove uspehe. Evakuacija naih trupa sa Sicilije odvija se prema planu. 15. avgust Sve su jasniji znaci da neprijatelj sprema invaziju prema jugu Italije. 16. avgust Sabotae pri etvenim radovima u Srbiji. Kod Sarajeva iva aktivnost Titovih bandi. 17. avgust Predvia se da e Italijani uskoro da evakuiu celu dalmatinsku obalu i nemake trupe nameravaju da je veu za Hrvatsku, a time e Hrvatsku jae vezati za Nemaku. Kao protivuslugu Nemaka trai od Hrvatske da se odrekne Srema, koji see do vrata Beograda, a tim bi se malo ublaili zatrovani hrvatsko-srpski odnosi. Time bi vlada Milana Nedia bila stabilnija. 18. avgust Jue, po planu, u 06:30 poslednji nemaki vojnik evakuisan je sa Sicilije. Time je, i pored neprijateljske nadmoi u vazduhu, na moru i broju vojnika, uspeno prebaeno sa Sicilije oko 60.000 nemakih vojnika sa celokupnim naoruanjem. 19. avgust Istok: neprijatelju je polo za rukom da sa nadmonim snagama probije odbranu 6. armije.

20. avgust Prema naim informacijama u Madridu s pojavio jedan italijanski general, koji je vodio razgovor sa britanskim ambasadorom.

Pet novih divizija u Srbiji Bugarska odbila zahtev Nemake da poalje dodatne trupe u Srbiju 21. avgust Kao posledica povlaenja naih trupa, nae vazduhoplovstvo vie nije u stanju da ugroava rusku industriju na prostoru Urala, pa ni gradove kao to su Grozni, Saratov i Gorki. Sa druge strane, sada rusko vazduhoplovstvo moe da leti do Berlina i Gornje lezije. 22. avgust U Hratskoj sve su ei sluajevi koji govore o nepouzdanosti hrvatskih divizija. Na prostoru Like upravo je u toku okupljanje jaih komunistikih snaga. 23. avgust Istok: opala borbena snaga nemake 6. armije. 24. avgust Nemaka 8. armija uspeno je izvrila evakuaciju i napustila Harkov, te zauzela nove odbrambene poloaje. Na prostoru Like situacija postaje sve napetija. 25. avgust 1943. Voeni razgovori izmeu nemakog generala Vestfala i italijanskog generala Roate. Nemaki general izrazio je svoje uenje zbog nepoverenja Italijana prema Nemcima, jer Nemci su na najbolji mogui nain dokazali na delu svoju vernost prema svome savezniku Italiji, poto su poneli glavni teret tekih bobi na Siciliji, gde je poginulo mnogo Nemaca. General Roata je upozorio na injenicu da se neke nemake jedinice na severu Italije ponaaju tako kao da Italija nije nemaki saveznik, nego jedna okupirana zemlja. 114. divizija prebaena je na prostor Drni - Knin - Graac i njen glavni zadatak jeste da se brine o bezbednosti rudnika uglja kod Tuzle i boksita kod Mostara. 26. avgust 150 neprijateljskih aviona napalo 8 italijanskih gradova. Samo na aerodromu Foa uniten je 31 nemaki avion, a 41 je oteen. Veliki nemaki gubici severno od Save.

27. avgust Nemaka podmornica severno od Tunisa potopila dva neprijateljska trgovaka broda. Na ostrvo Korziku uspeno prebaena jedna SSbrigada. Registrovan veliki broj dezertera kod 369. hrvatske divizije (175 dezertera od 6. avgusta 1943). 28. avgust Do 400 neprijateljskih aviona napalo nou Nirnberg U Srbiji se vre sabotae pri etvenim radovima. I dalje traje trajk u Atini. Napravljena studija o mogunostima odbrane celokupnog Balkana. Predvieno je da se dovedu 8 dodatnih divizija (3 za Grku i 5 za Srbiju). Bugarska odbila zahtev Nemake da poalje dodatne trupe van svoje teritorije i to je opravdala stavom Turske. U 16.20 u Sofiji je potpuno neoekivano umro bugarski kralj Boris. 29. avgust Opti pregled situacije: posle pada Sicilije neprijatelj je dovukao nova, svea pojaanja, tako da sada neprijatelj na prostoru Sredozemnog mora raspolae sa 37 peadijskih divizija, 12 tenkovskih, te ima velike vojnopomorske snage: 7 bojnih brodova, 7 nosaa aviona. Neprijatelj takoe raspolae sa tri puta vie vojnih aviona (4000 lovaca i bombardera, te 500 transportnih aviona). Istok: na celokupnom frontu besne ogorene borbe. Rusi su na nekoliko mesta uspeli da probiju nau odbranu, a posebno kod nae 2,4. i 9. armije. 30. avgust Poloaj u Hrvatskoj: uvee je bio kod Hitlera nemaki poslovnih u Zagrebu, Kae (Kasche). Za razliku od estih nemakih vojnih izvora, koji govore o pojavama potpunog rasula u hrvatskoj vojsci, nemaki poslanik zastupa miljenje, da je hrvatska drava u potpunosti sposobna da funkcionie, te da nemaka strana treba da pokae vie strpljenja prema hrvatskim tenjama i frustracijama. Hitler je na kraju zakljuio da Nemaka nema drugog izbora, ve da podri Poglavnika. Da bi Hrvatska ostala stabilna, neophodno je prisustvo nemakih vojnih snaga. Nemaka mora da podri ustaki pokret, jer je on jedini dravotvorni pokret u Hrvatskoj. 31. avgust Sredozemlje: jedna nemaka podmornica potopila je jedan neprijateljski trgovaki brod i jedan tanker. 1. septembar 1943. Istok: neprijatelj uspeo da na vie mesta probije nau odbranu: kod

Mokrij-Jelanik i Ljubotina. 2. septembar Posle uspene neprijateljske ofanzive, naa 6. armija formira novu liniju odbrane. 3. septembar Neprijatelj se u 7.30 iskrcao na jugu Italije, kod Reo Kalabrije i to jedna engleska i jedna kanadska divizija, koje imaju snanu podrku sa mora i iz vazduha. 4. septembar Nou teki napadi na Berlin. Nemake podmornice dobile nove ureaje, a to izaziva nervozu kod neprijatelja. Nemako vazduhoplovstvo bombardovalo Knin. 5. septembar Nastavlja se sa ienjem terena oko Gospia; takoe veliki gubici neprijatelja u borbama zapadno od Banja Luke. 6. septembar Istok: neprijatelj na vie mesta probio odbranu 6. armije. Da bi spreili poraz, upotrebili smo nae poslednje rezerve. Nou teki vazduni napadi na Manhajm i Ludvigshafen. 7. septembar Zbog tekog poloaja na ruskom frontu, neke nae vojne jedinice, koje su ve bile odreene da krenu i to jedna na Zapad, a druga na Balkan, sada su transportovane ka Istoku i to na prostor Kubana. Raste napetost izmeu Nemake i Italije, jer su sumnje sve konkretnije, da Italija planira da poloi oruje. Naa strana za takav mogui razvoj blagovremeno priprema protivmere. Ako Italija istupi iz rata, onda za nas Hrvatska postaje veoma vaan partner i nama je mnogo stalo da saradnja sa Poglavnikom bude dobra. Zato je vano da Nemaka ima pozitivan stav prema hrvatskoj dravi. Da bi poveali samopouzdanje hrvatske armije, preporuljivo je da nemaki vojni instruktori pokau makar malo volje i da naue nekoliko hrvatskih rei. Kako bi naglasili, da je naa borba zajednika, potrebno je da hrvatskim oficirima dodeljujemo, daleko vie nego to je to bio sluaj do sada, nemaka odlikovanja. Dvajt Ajzenhauer i kapitulacija Italije U Srbiji i Hrvatskoj razoruavanje italijanskih trupa tee po planu a na Rodosu su Nemci upotrebili silu 8. septembar 1943.

Prve vesti o kapitulaciji italijanske armije saznali smo preko neprijateljskih radio stanica. General Ajzenhauer je preko radija, u 17.00, potvrdio vest, da je Italija bezuslovno kapitulirala. Uhvatili smo jednu ameriku radio vezu, iz koje se jasno vidi da su Italijani izdali neprijatelju kako moe da sa brodovima ue u zaliv Salerna, a da ne naleti na nemake mine. Time je neprijatelju uinjena velika usluga i zato je njihovo iskrcavanje kod Salerna bilo uspeno. 9. septembar Na ostrvu Krit italijanske trupe su, bez otpora, razoruane, a na ostrvu Rodosu nemake trupe morale su da upotrebe silu da bi razoruale Italijane. U Srbiji i Hrvatskoj akcija razoruavanja italijanskih trupa tee po planu. 10. septembar Na Rodosu jo uvek traju borbe naih vojnih jedinica sa Italijanima. Jak otpor pruile su nam i italijanska 211. obalna divizija, koja je stacionirana u blizini Rima. Na kraju su morali da nam predaju oruje. Na ostrvu Sardinija vie italijanskih jedinica odbilo je da prizna kapitulaciju svog vojnog vrha i reilo je da nastavi borbu sa nemakim saveznicima. Na vojnopomorske baze La Specija krenuo je veliki konvoj italijanskih vojnih brodova sa namerom da se preda neprijatelju (3 bojna broda, 6 krstarica, 6 razaraa). Nemaki borbeni avioni uspeli su da iz tog konvoja potope 1 bojni brod, jednu krstaricu i jedan razara. Bugarska ostaje bezuslovno verna nama. 11. septembar Istok: neprijatelj uao u grad Novorosijsk. Naa 6. armija povukla se na nove poloaje. Sredozemlje: neprijatelj uao u Taranto i Salerno. Nae jedinice nastavljaju sa akcijom razoruavanja italijanske armije. Na prostoru Rima kapitulirao italijanski motorizovani korpus. Nae jedinice se evakuiu sa Sardinije i prelaze na Korziku. Drimo pod kontrolom skoro sve italijanske gradove. Balkan: U toku su borbe na ostrvu Rodos, gde su se iskrcale britanske snage. Zabrinjavajua situacija u Hrvatskoj: zbog ive aktivnosti ustanika verovatno e opstati eksploatacija boksita, gvoa i nafte. 12. septembar Blagodarei efikasnoj akciji naih snaga, polo nam je za rukom da u kratkom roku razoruanom italijansku armiju i da spreimo da neprijatelj iskoristi ovaj slab momenat. U ruke neprijatelja pao je samo mali deo oruja. Sve vanije vojne i privredne instalacije unitili smo, pre naeg povlaenja sa juga Italije. To je i glavni razlog da je zaustavljeno neprijateljsko napredovanje ka severu Italije. Moraemo da evakuiemo i Korziku.

Balkan: na Rodosu pred Nemcima kapitulirale italijanske trupe (40.000 vojnika). Na ostrvu Krit italijanske trupe, koje su prijateljski raspoloene prema Nemcima, prikljuile se nemakim trupama. Split i Zadar zauzele su nemake trupe. 13. septembar 1943. Specijalne nemake jedinice oslobodile sino Duea, koje je bio uvan od jakih italijanskih policijskih snaga, i prebacile ga u Be. Balkan: U Dubrovniku nae jedinice razoruale 28.000 Italijana. Sve u svemu, kad se zna da smo na Balkanu imali veoma slabe vojne snage, moemo da sa zadovoljstvom utvrdimo da je razoruanje italijanske vojske teklo povoljno po nas. Ponaanje Italijana bilo je razliito. Neki su ostali lojalni Nemakoj, a neki su nam pruili otvoreni otpor. Hitler je reio da se brane grka ostrva Krit i Rodos, kao i poluostrvo Peloponez. Pitanje jedne crnogorsko-albanske drave i dalje ostaje otvoreno. 14. septembar Nemake tenkovske jedinice kod Salerna krenule u protunapad i u tome su bile uspene, te su pod svoju kontrolu stavile deo izgubljenog teritorija. Poto je stanje u Hrvatskoj kritino, Hitler je izdao zapovest da se za borbu protiv bandita upotrebi 1. kozaka divizija, a naoruanje za tu diviziju da se upotpuni iz zaplenjenog italijanskog oruja. 15. septembar Italijanske vojnike treba deliti u tri grupe: 1. koji su nam ostali verni i njih treba da potujemo kao verne saveznike i da im ostavimo oruje, da nastave zajedniku borbu sa nama. 2. koji vie ne ele da ratuju i prema njima treba da se odnosimo kao prema ratnim zarobljenicima. 3. koji nam pruaju otpor i otvoreno sarauju sa neprijateljem: oficire treba odmah streljati, a vojnike da upotrebimo kao radnu snagu na Istoku. 16. septembar Nae trupe odlino napreduju, i u protivofanzivi su stigle do severne obale Salerna. Transport 90. tenkovske jedinice sa Sardinije na Korziku uraen prema planu. Balkan: na dalmatinskoj obali (kod Splita i Zadra) u toku su borbe sa pobunjenicima, ali i sa nekim italijanskim jedinicama, koje su se ponovo prihvatile oruja.

Borbe s pobunjenicima u Dalmaciji U velikim gradovima ljudi se neprijateljski ponaaju 17. septembar Balkan: u Crnoj Gori i Splitu u toku su borbe sa komunistikim snagama. Severno od Save registrovani su poveani napadi i sabotae na eleznici. Sve u svemu stanje u Grkoj i Albaniji je zadovoljavajue. Sem Splita, sve su dalmatinske pomorske luke u naim rukama, ali u manjim dalmatinskim mestima bande kontroliu situaciju i to zahvaljujui naoruanju koje su dobili od Italijana, a prikljuile su im se i neke italijanske jedinice. Najopasnije podruje za nas jeste Istra. Ne znamo nita o sudbini italijanskih snaga na tom prostoru. Primetili smo da je Titu ovo podruje najvanije. 18. septembar Italijanske snage u Grkoj, na ostrvu Kefalonija, uspeno odbile nemaki napad. Italijanske posade sa tog ostrva stoje u radio vezi sa Britancima. Komanda za Jugoistok izdala je zapovest, po kojoj - zbog podlog i izdajnikog ponaanja Italijana na Kefaloniji - da se ne dozvoli predaja i zarobljavanje italijanskih vojnika. 19. septembar Nae snage zavrile sa evakuacijom Sardinije. Ostrvo Elba je potpuno u naim rukama. U Istri i dalje iva aktivnost bandita. Nai se uspeno iskrcali na ostrvu Kefalonija i pored jakog italijanskog otpora. 20. septembar Istok: Rusi probili odbranu kod erinigova koju je drala jedna maarska divizija. Neprijatelj postigao takoe uspeh i protiv nae 9. armije. Borba sa italijanskim snagama na Kefaloniji i dalje traju 21. septembar Naa brza i odluna akcija u Italiji donela je dobre rezultate. Razoruali smo: 82 italijanska generala, 13.000 oficira i 402.600 italijanska podoficira i vojnika. Ta akcija je pokazala da je italijanska borbena snaga i moral njihovih trupa slab. Na uspeh je prouzrokovao potovanje i strah kod Italijana. Odnos stanovnitva prema nama na selu i u manjim gradovima jeste lojalan i prijateljski, a u velikim gradovima nas ne prihvataju, pa se ak ponaaju i neprijateljski prema Nemcima. SS-divizija "Princ Ojgen" spremna je da napadne Split. 22. septembar

Hitler izdao zapovest da se pod svaku cenu uniti slovenaki komunistiki ustaniki pokret u Istri. Svaki ustanik, bez obzira koje nacionalnosti, ima da se na licu mesta strelja. Napad na Kefaloniju protiv italijanskih snaga napreduje. Draa Mihailovi je izdao naredbu da se u Srbiji zapone sa sabotaama. 23. septembar Na ostrvu Kefalonija nae snage slomile su italijanki otpor i unitile neprijatelja. Zarobljene italijanske vojnika, sa generalom Gandijem (4000) smo streljali, a 5000 vojnika, koji su se ranije predali, Hitler je pomilovao. Snaan italijanski otpor nemakim jedinicama na Kefaloniji ima svoj uzrok u britanskom obeanju da e im pruiti pomo, ako doe do borbe sa nemakim vojnicima. Nije jasno sa koliko snaga raspolae pokret Drae Mihailovia. 24. septembar Nou je 400 neprijateljskih aviona napalo Manhajm-Ludvigshafen. Oboreno je 30 neprijateljskih aviona. Na prostoru Rima okonano razoruavanje italijanskih jedinica. Nae snage zapoele su sa iskrcavanjem na ostrvo Krf. 25. septembar Istok: Neprijatelj zabeleio uspeh na prostoru Smolenska. Jug: Due posetio Hitlera u njegovom glavnom tabu. Jugoistok: U Beogradu uspeno otkriven jedan Mihailoviev tab. 26. septembar Na Krfu se nastavlja naa akcija ienja. Severno od Save aktivnost bandi i dalje je u toku. Nae jedinice vodile uspene borbe sa banditima na prostoru Splita. 27. septembar Istok: Poela velika, oekivana ofanziva neprijatelja protiv nae 6. armije. Na Korzici, kod Bastije, odbijen italijansko-francuski ("golisti") napad na nae poloaje. 28. septembar Sa oko 400 aviona neprijatelj napao Hanover i Braunvajg. Oboreno 25 neprijateljskih aviona. Balkan: U Crnoj Gori zapoela jedna vea akcija ienja 29. septembar Balkan: nastavlja se akcija ienja protiv bandita u Crnoj Gori i na prostoru Splita. Prema izjavi hrvatske vlade, na prostoru severno od Save nije mogue izvesti etvene radove. To e imati ozbiljne posledice u pogledu ishrane gradskog stanovnitva, a posebno se to odnosi na

Zagreb. 30. septembar Jue smo evakuisali nae snage iz Napulja, nakon to smo unitili sve najvanije instalacije, koje bi mogle da slue neprijatelju. Kako bismo mogli da izvrimo zapovest, da unitimo sve objekte pre nego to padne u ruke neprijatelju, iz Nemake smo naruili 1700 tona eksploziva. Nepovoljan razvoj dogaaja Neprijatelj sa 400 aviona napao vie gradova Nemake. Naa avijacija oborila 28 neprijateljskih aviona 1. oktobar 1943. Nae trupe napustile su Napulj. Da bi Grku uspeno mogli da branimo, trebalo bi imati 31 peadijski bataljon, a mi na raspolaganju imamo samo 13. Bugarskoj policiji poslali smo oruje koje smo zaplenili od Italijana. 2.oktobar Istok: neprijatelj kod Zaporoja i Pripjeta postigao uspeh. Nemako ministarstvo spoljnih poslova ve due vremena razmatra mogunost da ojaa poloaj srpskog predsednika vlade Milana Nedia. Kao najefikasnije sredstvo da se prui podrka srpskom predsedniku vlade Ministarstvo spoljnih poslova smatra da se izae u susret poznatim eljama Nedia, da se Srbiji da administrativna autonomija i da pod njegovom komandom budu Srpska dravna straa i dobrovoljake jedinice Dimitrija Ljotia, da se smanje trokovi odravanja okupacionih snaga, te da se srpski ratni zarobljenici vrate u Srbiju. Nemaki vojni vrh, meutim, nije izaao skoro nijednoj elji Nedia. Sa kapitulacijom Italije, srpsko pitanje i budui poloaj Srbije dobili su na znaenju. Sve je to dovelo do odluke da se Nediu omogui da ode direktno do Hitlera, kako bi on mogao da odlui, da li da ispuni elje Nedia i da li bi to onda doprinelo da doe do pacifikacije srpskog prostora. Nedi je ostavio pozitivan utisak na Hitlera. Nedi je kazao da ima puno razumevanje za nemaki stav i izjavio da e se odluno boriti kako protiv Tita, tako i protiv Mihailovia. Meutim, elje koje je Nedi imao, Hitler nije prihvatio. 3. oktobar vedska je do sada praktikovala takvu vrstu neutralnosti koja je bila prema nama dobronamerna, a sada se sve vie okree ka apsolutnoj neutralnosti. vedska je ve due vremena prekinula za nas tranzitni saobraaj; u poslednje vreme ne dozvoljava nam da kroz njenu

teritoriju prevozimo naftu i gvoanu rudu, a to opravdavaju time, da prugu, navodno, treba popraviti. Nae ministarstvo spoljnih poslova upravo vodi pregovore sa vedskom da taj popravak pruge odgode do poetka idue godine. Za sada nam to nije nanelo nikakve vee tete, jer smo to nadoknadili poveanim brodskim saobraajem. 250 neprijateljskih aviona po danu bombardovalo Emden. 300 neprijateljskih aviona napalo grad Minhen. Naa protuvazduna odbrana, zbog loeg vremena, nije mogla da efikasno dejstvuje. iva aktivnost bandi na prostoru Split-Knin-Zadar. 4. oktobar Poto su nae snage ograniene, nemamo drugog izbora, ve da evakuiemo Korziku, a na Rodos ne moemo da poaljemo pojaanja. Balkan: Nae vojne snage osvojile ostrvo Kos i pri tome zarobile 600 engleskih i 2 500 italijanskih vojnika. Tuzla pala u ruke bandita. Nemaki general u Hrvatskoj, Glaize fon Horstenau, podneo je 30. septembra 1943. izvetaj o tekoama prilikom stvaranja hrvatske vojske, kao i o injenici, da njena borbena vrednost iz dana u dan slabi ("deren Kampfnjert von Tag zu Tag sinkt", knjiga 6, str. 1172). 5.oktobar Neprijatelj sa 400 aviona napao vie gradova Nemake. Oboreno 28 neprijateljskih aviona. Snaga neprijatelja na dalmatinskoj obali iznosi do 12 000 ljudi i oruje su dobili u takvim koliinama, da to odgovara najmanje dvema italijanskim divizijama. Ve danima napadaju nae poloaje. 6. oktobar Naa 10. armija na jugu Italije izdrala sve napade neprijatelja. Izdali smo zapovest da se iz zaplenjenog italijanskog oruja imaju naoruati 4 hrvatske brigade. 7. oktobar Nedaleko od ostrva Kosa britanske ratna mornarica (2 krstarice i 4 razaraa) napala na konvoj i potopila nam 1 lau, 4 broda otetila. 8. oktobar Istok: U skladitima na prostoru Nikolajeva imamo 60 000 tona ita i za to su nam potrebni brodovi, koji bi to mogli da transportuju. Nae vazduhoplovstvo napalo je nou sa 28 aviona London. Nemake podmornice potopile su 1 razara, 1 tanker i jedan trgovaki brod. Sada se pokazuje da je Titov pokret jai i spremniji za borbu od

Mihailovievog, iji poziv na vrenje sabotaa nije imao iroki odjek. Sve je to, oevidno, rezultat britanske podrke, koja Titu dolazi sa Jadranskog mora. Nai spremaju napad na ostrva Leros i Samos. Predvien dan napada jeste 10. oktobar 1943. Italija objavila rat Hitleru To je uinila Vlada premijera Badolja 13. 10. 1943. godine 9. oktobar 1943. 400 neprijateljskih aviona bombardovalo je po danu Bremen. Uniteno je 56 neprijateljskih aviona. Najvei deo italijanske divizije "Taurinenze" uniten je ili zarobljen od strane nemake 118. divizije, i to na prostoru jugozapadno od Nikia 10. oktobar Istok: posle jakih priprema neprijatelj krenuo u napad na irokom frontu protiv 6. armije. Na mnogim mestima neprijatelj je uspeo da probije nau odbranu. Napali jake banditske snage na prostoru Gospi-Ogulin-Otarije. 11. oktobar Istok: teke borbe kod Gomelja, Zaporoja i Melitopolja i neprijatelju polo za rukom da na mnogim mestima probije nau odbranu. U Hrvatskoj nae jedinice sa uspehom se bore protiv jakih banditskih snaga. 12. oktobar U Istri smo zarobili 6.900 italijanskih vojnika, kao i 37 topova i 242 mitraljeza. Jugozapadno od Tepelenija zarobili 3.500 italijanskih vojnika. 13. oktobar Italijanska vlada Badolja objavila rat Nemakoj. U napadu na Leros uestvovala 21 naa aviona. 14. oktobar Istok: neprijatelj kod Zaporoja uspeo da kod nae 1. tenkovske armije probije nau odbranu 15. oktobar 350 neprijateljskih aviona napalo vajnfurt, a nama polo za rukom da oborimo 121 avion; 50 naih aviona je takoe izgubljeno. 16. oktobar Neprijateljski avioni izvrili vie napada na aerodrome u Grkoj i to

kako danju, tako i nou. Nae snage uestvuju u akciji ienja terena na prostoru Tuzle, Sarajeva, Travnika, Livna, Splita, dalmatinskih ostrva i Rijeke. 17. oktobar Italija: naa 10. armija izdrala snane napade od strane neprijatelja, koji je viestruko nadmoniji. Balkan: I dalje je naa komanda vrsto reila da zauzme ostrvo Leros. 18. oktobar Istok: u Moskvi je Molotov razgovarao sa britanskim ministrom spoljnih poslova Idenom i amerikim dravnim sekretarom Halom. Aktivnost bandi skoncentrisana je na prugu Sarajevo-Brod. 19. oktobar U vedsku luku Geteborg uplovila dva nemaka broda, koja su transportovala engleske ranjenike, te dve engleske lae, koje su vozile nemake ranjenike i potom je dolo do razmene bolesnika. Nae trupe zauzele grka ostrva Levita i Kalhos. 20. oktobar Istok: neprijatelj uao u grad Melitopol. Sa jakim snagama neprijatelj je probio levo krilo 1. tenkovske armije. Naa komanda je predloila da se sa drugih frontova prebace na ruski front dodatne vojne snage, jer sa postojeim snagama front nismo u stanju da drimo. U tom smislu Hitler je izdao zapovest, da se na Istok prebace 1. i 25. tenkovska divizija, 384. peadijska divizija, te -divizija "Adolf Hitler". 21. oktobar Neprijateljski avioni nou napadali nae gradove: Emden, Bremen, Magdeburg, Lajpcig, Torgau i Berlin. Glavna aktivnost bandi jeste na prostoru istone Bosne. 22. oktobar Istok: jaki napadi neprijatelja protiv nae 6. armije. Jaka koncentracija bandi na prostoru Tuzla-Zvornik. 23. oktobar Istok: neprijatelj i dalje postie uspehe, a posebno na prostoru Melitopola. Izmeu Orana i Marselja dolo je do razmene ranjenika i to je izvedeno sa etiri sanitetska broda. 24. oktobar Nae podmornice potopile zapadno od Kube i nedaleko od Rio de

aneira dva trgovaka broda. Zavrena akcija ienja na grkim ostrvima Stampalia, Naksos i Paros. 25. oktobar Balkan: deo tree-divizije "Princ Eugen" stigla je do severnog dela poluostrva Peljeca. Poto vlada loe vreme, nismo mogli da krenemo u akciju protiv grkog ostrva Lerosa, ali je naa komanda vrsto reila da to ostrvo zauzme, a pre toga treba osvojiti ostrvo Samos, koga brani samo jedna italijanska divizija, koja poseduje slabu borbenu mo i gaji prijateljske oseaje prema Nemcima. Ako napadnemo Samos, tada moemo da raunamo na pomo od 1.000 faista, koji su razoruani, ali je grko stanovnitvo naoruano i neprijateljski je raspoloeno prema Nemcima. 26. oktobar Istok: neprijatelj je danas postigao jo znaajniji uspeh, i to pre svega juno i severno od Melitopola. 27. oktobar Italija: naa 10. armija vodi teke borbe sa nadmonijim neprijateljem. Balkan: na prostoru Viegrad-Sarajevo vode se borbe izmeu etnika i komunista. Sa 68 aviona napali Leros. Italijanske snage sa ostrva Krfa, koje su neprijateljski raspoloene prama nama, otela su 7 naa oficira, 84 podoficira i 350 vojnika i prebacili ih u Italiju, u Bindizi. 28. oktobar Balkan: ostrva ispred ibenika oiena su, ali smo ih morali evakuisati, jer nemamo dovoljno vojnika da tamo drimo stalnu vojniku posadu. 29. oktobar Hitler reio da se poluostrvo Krim brani sa svim raspoloivim sredstvima. Na Krim treba da se dovedu nove snage, kako bi se pojaala nemaka odbrana. Specijalni nemaki izaslanik za Balkan, Nojbaher, referisao je Hitleru u vezi politikih i privrednih pitanja jugoistone Evrope. Poseban naglasak stavio je na sve vei uticaj Tita. 30. oktobar Nojbaher vodio razgovor sa Ministarstvom spoljnih poslova. Nojbaher je primio sledee smernice: u okviru svog zadatka na Balkanu, da sa politikim voama vodi akciju protiv komunista. U tu svrhu on treba da ujedini nacionalne, antikomunistike snage na jugoistoku Evrope. Nojbaher je dobio posebnu punomo, da, recimo, sme da vodi

pregovore sa nacionalnim banditima, ako se za to prui mogunost, a to se pre svega odnosi na bande Drae Mihailovia, koje je Tito potisnuo u Srbiju. Saveznici hoe na Normandiju Balkansko ratite sve vie dobija na znaaju 26. novembar 1943. Istok: Rusi uli u erkasi. Nou je izvren snaan vazduni napad na podruje Frankfurta na Majni. Oboreno 10 neprijateljskih aviona. Balkan: javljeno nam je, da je bugarska 24. divizija u nedavnim borbama zatajila. 27. novembra Teak neprijateljski napad na Bremen, koji je prouzrokovao znatne tete u privredi i gubitke u ljudstvu. Oboreno 20 neprijateljskih aviona, a mi smo izgubili 23 aviona. Iznad severne Francuske neprijatelj izgubio 13 aviona. Nou neprijateljsko vazduhoplovstvo napalo Berlin i tom prilikom oboreno je 33 neprijateljska aviona. 28. novembar Balkan: neprijateljski avioni bombardovali Zadar i ibenik i prouzrokovali znatnu tetu. Neprijateljske podmornice su veoma aktivne u Egejskom moru. To ozbiljno ugroava snabdevanje naih trupa na grkim ostrvima. Posebno je pogoeno ostrvo Krit. 29. novembar Istok: jaki ruski napadi po celoj duini fronta. Naa podmornica U 262 u Atlantiku, zapadno od panske obale, potopila tri neprijateljske trgovake lae. 30. novembar Opte stanje na ratitima. Vre se intenzivne anglo-amerike pripreme u vezi iskrcavanja u zapadnoj Evropi, verovatno u Normandiji. U Italiji neprijatelj pokuava da sa juga prodre do Rima. Turska i dalje naglaava, da je neutralna zemlja. 1944. godina Dogaaji na Balkanu od 1. januara do 31. marta 1944. Brza kapitulacija Jugoslavije bila je iznenaujua za nas, ali vreme za oputanje nije dugo potrajalo. Ve nekoliko nedelja posle nae pobede, pojavile su se naoruane bande koje su nam poele pruati oruani otpor. Prvi koji se digao protiv nas bio je Draa Mihailovi ("pokret D.M.", kako esto stoji skraeno u nemakom izvoru: "D.M.=Benjegung", primedba N. .).

Borba protiv njega bila je za nas oteana injenicom da su italijanske okupacione snage podravale njega i njegove ljude - i to vie ili manje sasvim otvoreno, a sve je to oteavalo proces stabilizacije mlade hrvatske drave. Polako, ali nezadrivo prvenstvo u ustanikom pokretu od strane etnika prelo je iz ruku etnika na stranu komunistikog pokreta, koga je vodio "Tito" (pravo ime mu je Josip Broz). U prvo vreme Tita su podravali Sovjeti, a Mihailovia Angloamerikanci, tako da smo imali po tom pitanju veoma komplikovanu situaciju: etnike su odravali nai saveznici Italijani, a i nai neprijatelji Englezi. Italijani su neprestano nastojali da etnike upotrebe u borbi protiv komunista, premda smo mi Italijanima dali nepobitne dokaze da Mihailovi najue sarauje sa saveznicima i da mu je jedini cilj da iskoristi Italijane, kako bi i njih u pogodnom trenutku izbacio iz zemlje ("obnjohl ihnen eindeutige Benjeise vorgelegt njurden, dab Mihailovic auf das engste mit den Alliierten zusammenarbeite und nur darauf bedach sei, die Italiener auszuntzen, um sie zu gegebener Zeit aus dem Land zu njerfen", 7. knjiga, str. 602). Kada smo maja 1943. izgubili Tunis, Balkan je dobio na znaenju; bivi jugoslovenski prostor nije bio pacificiran u toj meri, koji bi odgovarao naim interesima. Od sva tri mogua fronta na Balkanu, - jadranski, jonski i egejski, - jadranski se inio kao najpogodniji za moguu neprijateljsku invaziju, jer su se Angloamerikanci ve nalazili u junoj Italiji i zato to je ustaniki pokret bio najjai na prostoru nekadanje Jugoslavije. Da bi ih spremno doekali, i da bi dalmatinska obala bila bezbedna, poetkom 1944. godine angaovali smo sledee snage: 264. peadijsku diviziju (sa seditem u Drniu), 114. diviziju (sa seditem u Kninu, ali smo je uskoro prebacili na jugozapad), 773. (hrvatsku) diviziju (Biha), te 392. (hrvatska) peadijska divizija, koja je bila predviena za prostor Karlovca. Istono od Zagreba stacionirali smo 367. peadijsku diviziju. Porazi partizana Na prostoru Petrinje stajala je 1. kozaka divizija; 1. brdska divizija nalazila se na starom banditskom prostoru Travnik - Banja Luka Glamo - Livno, gde su bile smetene komunistike snage. U Livnu je bio 4. puk "Brandenburg". Na bosansko-crnogorskom prostoru nalazila se 118. divizija (jugozapadno od Mostara) i 181. peadijska divizija (sa seditem u Kotoru). Jedna naa regimenta bila je u Pljevljima, a 369. (hrvatska) divizija nalazila se blizu Sarajeva. Za bezbednost prostora Srbije vodile su rauna pre svega etiri

bugarske divizije. Znaajno pojaanje za balkanski prostor znailo je tansportovanje SS (bosanske) brdske divizije, koje je sredinom 1944. prebaena iz Nojhamera (Neuhammer) u Slavonski Brod. Posebno znaenje za diviziju ima linost velikog muftije jerusalimskog Mohameda el Huseinija. Time to smo tu diviziju prebacili u njenu otadbinu, ispunili smo nae obeanje, da emo im sinove vratiti u rodni kraj. Na taj nain zadobiemo poverenje bosanskog, muslimanskog stanovnitva. Njen prvi zadatak treba da se sastoji u pacifikaciji prostora oko reke Drine (7. knjiga, str. 623). Ovo isto vai i za SS-diviziju "Skenderbeg", koja se sastoji, kako je saopteno 12. marta 1944. od albanskih jedinica. Oivljavanje aktivnosti banditskog pokreta koncem marta 1944. Aktivnosti voe komunistikog pokreta Tita tokom zimskih meseci bile su neznatne. Tokom januara 1944. Nemci su izveli operaciju ienja terena i Titove snage imale su osetne gubitke. Nakon te operacije nemake snage krenule su na sever Hrvatske. On je iskoristio injenicu, da je pritisak protiv njegovih snaga popustio, te je februar 1944. iskoristio da osvei i popuni svoje snage. Postalo nam je jasno, da Tito po svaku cenu eli da se dokopa Srbije. NJegovim snagama polo je za rukom da 22. i 23. marta 1944. probiju bugarski bezbedonosni pojas i krenuli su prema jugu Srbije. Nesigurni Bugari Primili smo 30/31. marta 1944. izvetaj da su komunistike bande stigle do doline Ibra. Nemaka komanda izraava bojazan da bi komunistike jedinice mogle da stignu i do Kosovske Mitrovice, jer su snage na tom prostoru, koje bi mogle da se suprotstave, veoma male. S druge strane, vrednosti bugarskih trupa, kao to su nedavne borbe sa Titovim komunistima pokazale, nisu ba velike. Nemaka komanda je zato reila da hitno poalje vojno pojaanje, koje treba da je sastavljeno od nemakih jedinica. Da su se bugarske jedinice tako loe pokazale u borbi sa Titovim snagama, ima svoj uzrok u injenici da je snabdevenost Bugara bila veoma loa, kao i psiholoki momenat: bugarsko stanovnitvo bilo je veoma pogoeno neprijateljskim vazdunim udarima protiv Sofije, koju su Angloamerikanci od marta 1944. poeli ponovo da bombarduju. Englezi odbacuju Drau Mihailovia Njegov pokret ostao ogranien samo na odreenu regiju i jedan narod

Verovatno je cilj protivnika da stanovnitvo u toj meri deprimira da Bugarska izae iz saveza sa Nemakom. Balkan od 1. aprila do 31. decembra 1944. Dva najvea ustanika pokreta bila su na tlu bive Jugoslavije i u Grkoj. U Grkoj su pobune protiv nemake okupacije zapoele kasnije nego u Jugoslaviji. Prvi pokret otpora zapoeo je Drae Mihailovia. Taj pokret je bio monarhistiki, velikosrpski, nacionalistiki. Draa Mihailovi bio je postavljen za vojnog ministra Jugoslovenske izbeglike vlade u Londonu. U prvo vreme on je bio apsolutni ljubimac britanske vlade i britanske vojne snage su ga maksimalno podravale. Nemako nastojanje da se krene u temeljno i sistematsko unitavanje etnikog pokreta bilo je od samog poetka teko, poto su one etnike jedinice, koje su se nalazile na terenu italijanske okupacione zone, imale odline veze sa najviim italijanskim vojnim vlastima. ienje Jadrana Drugi pokret, koga ne treba manje ozbiljno uzimati kao faktor, a koji je od jeseni 1942. u veoj meri skrenuo na sebe panju (seit dem Herbst 1942 strker hervortretende kommunistishe-Benjegung", 7. knjiga, str. 633), - bio je komunistiki, odnosno "Titov pokret". Nemako vostvo uskoro je zakljuilo da je Titov pokret opasniji protivnik: on je od samog poetka imao optu, jugoslovensku orijentaciju, koju je spretno pokuao da spoji sa komunistikim uenjem. Pokret Drae Mihailovia, sa druge strane, ostao je ogranien samo na odreenu regiju i jedan etnicitet. Posle saveznikog iskrcavanja u severnu Afriku, a onda i Siciliju, Nemaka je daleko vie obratila panju dalmatinskoj obali, za koju su se borila dva protivnika ustanika pokreta: Titov i Drain, kako bi spremno doekali, eventualno, anglo-amerike invazione trupe. U tu smo svrhu vodili nekoliko operacija protiv komunistikih i etnikih bandi. Na je zadatak bio jasan: oistiti obalu - od Istre do Jonskog mora - od ustanikih snaga. Ovo nam je u jesen 1943. i upelo. Podela interesa Za razliku od Drae Mihailovia, Tito je veoma spretno uklopio svoj pokret kao njegov ratni doprinos protiv Sila osovine i predstavio ga kao deo opteg ratnog napora saveznika i time je od njih primio priznanje, kao samostalna ratujua sila ("es brahte ihre Einordnung in die Gesamtkriegsfhrung der Alliierten und damit ihre Anerkennung als shlbstndige kriegsfhrende Maht", 7. knjiga, str. 635).

Izgleda, da je je Tito bio jedna od najvanijih tema prilikom Moskovske (18-30. oktobra 1943) i Teheranske konferencije (28. novembra - 1. decembra 1943). Na tim konferencijama, gde je dolo do podele interesnih sfera od strane velikih sila, Titu je dodeljena jedna vana uloga. ini se da je pre svega Engleska preuzela na sebe obavezu da vojno podri Tita, i to preko svojih snaga iz Italije i sa Srednjeg istoka. To je, prirodno, imalo za posledicu da je pomo za Mihailovia postala veoma ograniena. Englezi su prvo podrali Mihailovia, da bi u jednom trenutku kazali da su Tito i Mihailovi ravnopravni, te da obojica imaju jednako pravo na englesku pomo, a na koncu su poptuno stali na stranu Tita. Srbija i Mihailovi zimi 1943/44. U razliitim ustanikim mestima bive Jugoslavije Srbija je od samog poetka zauzimala posebno mesto. Zbog svoje seljake, patrijarhalne tradicije i homogene sredine, ovde je postojao jak nacionalistiki, monarhistiki pokret sa veoma izraenim antikomunistikim crtama. U takvoj sredini nastao je i pokret generala Drae Mihailovia. Pokret je uivao anglo-ameriku podrku, a njen voa bio je vojni ministar Jugoslovenske izbeglike vlade u Londonu. etnike jedinice su se prihvatile vojnog otpora protiv nemake okupacione sile ("die CetnikVerbnde hatten den militrishen Widerstand gegen die deutshe Besatzungsmaht aufgenommen", 7 knjiga, str. 636). Saradnju sa Nemcima prihvatio je, meutim, nekadanji srpski general Nedi. On je stajao na elu vlade, koja je formirala Srpsku dravnu strau, koja je bila kontrolisana od strane nemake policije. Uz dozvolu nemakih vojnih vlasti, stvoren je i Srpski dobrovoljaki korpus, a njihov broj bio je zanemarljivo malen. I kao trei faktor, u Srbiji je postojao poluvojni Ljotiev pokret. Odnosi izmeu etnika, Nedieve strae i Ljotievih ljudi bili su veoma komplikovani. Ta tri pokreta nisu imali zajedniki stav u odnosu prema okupacionoj sili, a jedino zajedniko bila im je borba protiv komunistikog pokreta. U jesen 1943. Titov pokret sve je vie uzimao maha, a Mihailoviev pokret bio je potisnut na teritoriju Srbije. Komunisti nisu primali samo pomo od sovjetske Rusije, nego sve vie i od Engleza. Italijanska armija je kapitulirala. U ovakvoj novonastaloj situaciji etniki pokret bio je prisiljen da preispita svoj stav prema nemakoj okupacionoj sili. Nemaka je, istovremeno, bila zainteresovana da ujedini sve antikomunistike

snage Balkana, a Hitlerov diplomata za Balkan, Nojbaher, dobio je zadatak, ako je mogue, da vodi pregovore sa pojedinim Mihailovievim voama i da, po mogunosti, sa njima sklopi primirje. Sam Mihailovi se u vezi sa tim pitanjem drao rezervisano, a razlog je taj, kako ne bi prestalo vojno snabdevanje njegovog pokreta od strane Angloamerikanaca, premda je ono u to vreme ve bilo znatno smanjeno. Bilo kako, od tog vremena prestali su svi napadi Mihailovievih ljudi protiv nemake okupacione sile. Sve je to doprinelo da je na teritoriju Srbije krajem 1943. godine i poetkom 1944. vladao relativan mir. Ostaje, razume se, pitanje da li je Mihailovi koristio ratno primirje kako bi se mogao, neometan, pripremati za opti ustanak u godini 1944. Sa nae strane, trebalo je da mi sada reimo pitanje: da li da legalizujemo etnike, ili da se prema njima odnosimo kao do sada i da ih tretiramo kao ilegalne naoruane jedinice. Povratak kralja Postojao i plan da kralja Petra dovedemo u Srbiju - Jugoslovenska izbeglika vlada ve je bila u Egiptu - to bi imalo veliki propagandni efekat i za nas. Ali, sa nae strane postojale su i mnoge rezerve, kako je i naa komanda za Jugoistok 19. januara 1944. i saoptila. Razgovori sa etnicima po tom pitanju nisu doneli zadovoljavajue rezultate. Sem toga i Herman Nojbaher, iji glas je u svim takvim pitanjima bio odluujui, nije odobrio taj plan. Da ojaamo poloaj Nedia, bilo je u planu da Crnu Goru prikljuimo Srbiji (7. knjiga, str. 638). Crna Gora, koja je na poetku i bila etniko leglo, izgledala je kao najpogodnije tlo, odakle bi mogao da zapone sakupljanje antikomunistikih snaga. Tito hoe da zavlada Srbima Partizanski pokret, nastao u hrvatskom podruju, u poetku bio antisrpski Na zahtev Nojbahera, mi smo oslobodili jednog od etnikih voa iz Crnog Gore i ponudili smo mu da organizuje antikomunistike snage u njegovom kraju. On je za protivuslugu zamolio da Nemci puste iz zatvora 2.000 njegovih etnika. Nemaka komanda za Jugoistok podrala je 6. januara 1944. taj predlog i, uz saglasnost Herman Nojbahera, odobrila, da se prvo oslobode 500 pristalica Pavla uriia. Hitler je, meutim, 10. januara 1944. odbacio taj plan. Krajem januara 1944, meutim, pokret Drae Mihailovia opet je

krenuo drugim smerom, 26. januara 1944. odran je na Ravnoj gori etniki kongres, na kome je Mihailovi prisutne delegate pozvao na borbu protiv okupatora. Ono to nam je posebno izgledalo opasno, da je sve ee dolazilo do saradnje izmeu legalnih srpskih snaga Nedia i etnika, koji su ponovo ojaali. Time je kod Nemaca ugled Nedia pao. Lov na Drau Postojala je opasnost da etnici Drae Mihailovia opet postanu faktor moi ("Die D. Mihailovic=Benjegung droht damit njieder zu einem Machtfaktor zu njerden", 7. knjiga, str. 640). U februaru primeeni su etniki pokreti upereni, verovatno, protiv komunista, a istovremeno, pojedine etnike voe opozvali su ugovore koje su imali sa Nemcima. Istovremeno, ti isti etnici, tako smo informisani, uspostavili su kontakt sa Englezima, koji su stacionirani u Egiptu. Nemako vostvo reilo je da odmah reaguje, da zapone operaciju protiv Mihailovia i to pre svega policijskim merama, da se uhapse voe etnikog pokreta, a to treba da bude dopunjeno vojnim akcijama, i to operacijom "Ferat" ("Verrat", "izdaja"). Akcija je zapoeta racijama i hapenjima u Beogradu i njom su bili takoe pogoeni i bliski saradnici Milana Nedia, koji je posle izjavio (28. februara 1944) da je spreman da podnese ostavku. Ni Hitleru se ta akcija nije dopala. Pod uticajem tih mera, Mihailovi je, krajem marta 1944, ovaj put i lino pokuao da stupi u kontakt sa nemakim vlastima. Prema Nojbaheru, Mihailoviu su Sovjeti i Jugoslovenska vlada postavili ultimatum, kojim su zahtevali da se Mihailovi i etnici stave pod Titovu komandu. Hitlerov diplomata za Balkan Nojbaher oekuje da taj zahtev Mihailovi ne moe da prihvati i zato e biti primoran da se opet priblii Milanu Nediu, a time i nemakoj okupacionoj sili, kako je. 7 aprila 1944. saoptio general fon Butlar (von Buttlar). U dogovoru sa Nojbaherom Nemaka vrhovna komanda za Jugoistok je izjavila da nije zainteresovana za tu novu spremnost Mihailovia za pregovore. Mihailovieva spremnost za pregovore dolazi od injenica da vie nije siguran u saveznike, jasno mu je da su Titove snage jae, a i prema Nediu nema neki jasan stav. Da Srbija igra centralnu ulogu, to se videlo i po tome da je Tito svakako nastojao da se dokopa Srbije. Titov pokret nastao je u hrvatskom podruju i u svojim poecima posedovao je jaku antisrpsku notu ("Titos Benjegung njar im kroatisshen Gebiet entsanden und hatte urspringlish eine stark anti-serbishe Fhrbung beseshen", 7. knjiga, str. 641). Pa ipak, Tito je verovao da svoj program i pobedu moe da ostvari samo ako zavlada Beogradom. U decembru 1943. Titu taj pokuaj nije

uspeo. Krajem marta 1944. ponovo je Tito pokuao da ue u Srbiju Titov i Mihailoviev odnos prema Engleskoj bio je od odluujueg znaaja i reeni su krajem 1943. i poetkom 1944, i to u korist Tita. Britanci su pre toga bezuspeno pokuavali, da doe do dogovora izmeu Jugoslovenske vlade u Londonu i Tita. U svom govoru pred parlamentom, 22. februara 1944, eril je sa mnogo topline govorio o Titu i njegovom partizanskom pokretu, koji je daleko jai od Mihailovievog i poseduje iroku nacionalnu bazu, premda komunisti imaju glavnu re. eril je poslao Titu svog linog posmatraa Dikina (Deakin). U jesen 1943. eril je u Titov tab poslao veu britansku vojnu misiju, koju je vodio Meklin (MacLean). U istom govoru eril je o Mihailovievoj borbi govorio sa potcenjivanjem. Formalni prekid Britanaca sa Mihailoviem nastao je 24. maja 1944. Prilikom nastojanja Engleza da doe do jedinstva izmeu Tita i Jugoslovenske izbeglike vlade, britanskoj vladi bio je pre svega pred oima vojni cilj: prirodna posledica takvog jedinstva bio bi porast pokreta otpora na jugoslovenskom prostoru, a time bi nemake vojne snage u daleko veem broju bile vezane za taj deo ratita. Mladom kralju i njegovoj izbeglikoj vladi oni su jasno dali do znanja, da e kod britanske vlade imati slabu podrku, te su im preporuili, da im je najbolja garancija da zadre svoj dosadanji poloaj, ako u najveoj moguoj meri izau u susret Titovim zahtevima. eril je u svom govoru od 22. februara 1944. to jasno i kazao: "Mi sada ne moemo da odbacimo kralja Petra". Engleska, meutim, nema namere da erilov sopstveni ideal ustavne monarhije nametne jednoj drugoj zemlji. Prvi kontakt sa Titom, gde su mu Englezi postavili pitanje, ako je on spreman da sarauje sa Izbeglikom vladom, Tito je odbacio, prema naim informacijama od 9. februara 1944. Kralj Petar stigao je marta 1944. u London. Devetog marta 1944. kralj Petar se oenio grkom princezom Aleksandrom. Prilikom prijema kod erila, koji je kraljevu svadbu iskoristio pre svega za to, kako bi mladom kralju i njegovim savetnicima sugerisao da ispune Titove zahteve, eril u svojim prvim nastojanjima nije imao uspeha. Uloga ubaia Tito, meutim, nije bio spreman za kompromis, a eril je vrio sve vei pritisak na kralja Petra, pa je ovaj poetkom maja morao da raspusti kabinet Puria i Mihailovi nije vie bio vojni ministar. Kralj Petar predloio je advokata dr Ivana ubaia kao mandatora nove

izbeglike vlade. On je pre rata bio i jedan od arhitekata, da Hrvatska dobije teritorijalnu autonomiju. ubai je tada igrao veoma vanu ulogu kao posrednik izmeu Krune i hrvatskih stranaka. Na osnovu tih zasluga, on je i postao ban Hrvatske. Posle dravnog udara 27. marta 1941. ubai je nagovarao Hrvatsku seljaku stranku da ue u novu vladu generala Simovia. Po poetku rata otiao je u emigraciju. U Londonu u prvo vreme nije imao velikih izgleda da se profilie, jer je Izbeglika vlada zastupala velikosrpsku liniju. ubai se je ve tada javno izjasnio da podrava Titov pokret. On je, dakle, bio najpovoljnija linost, koja bi mogla da ispuni britanska oekivanja. Drugi Brozov upad u Srbiju Rusi mu poslali oficire, a Englezi vojni materijal poetkom 1944. Jo 14. marta 1944. primili smo informaciju da se Tito ali kako je britanska pomo veoma mala. Ovo se stanje uskoro promenilo i njegovi partizani uskoro poeli su da primaju znatnu englesku pomo. Pored toga, Tito je od sada imao i vazdunu podrku od strane britanskih i amerikih borbenih aviona. Od Britanaca je Tito dobio podrku, kada su u pitanju teritorijalni zahtevi Italije. Vlada Badolja, izgleda, odrekla se zahteva na najvei deo istone jadranske obale, kao to su grad Rijeka i dalmatinska obala. Vojnu misiju kod Tita poslali su i Amerikanci, ali je amerika vojna misija i dalje bila prisutna i u tabu Drae Mihailovia. Protiv ustanika Jaku vojnu misiju kod Tita imali su i Rusi. Koliko je ruska vojna misija bila jaka vidi se i po tome da su oni aktivno uestvovali u Titovoj odbrani prilikom operacije "Reselprung" ("Reshelsprung", "konjiki skok"). Od februara 1944. poeli su ruski avioni da doturaju pomo Titu. Prema naim informacijama od 21. marta 1944, ti ruski avioni poleu sa Kubana. Kada je Puri morao da podnese ostavku, on je reagovao kao i Bene, i Moskvi je ponudio "savez". Moskva ga je odbila, sa obrazloenjem da je toj vladi pripadao i "faistiki general Mihailovi" (7. knjiga, str. 644). Posle "Kugelblica" sledila je operacija "neturm" ("Shneesturm", "Snena oluja"), koju smo zapoeli 18. decembra 1943, i to na prostoru severozapadne Bosne. U decembru smo pripremili i akciju ienja terena na prostoru Zagreb-Sisak-Bjelovar. To podruje jeste veoma vano za hrvatsku vojsku. Akcija, meutim, nije ostvarena, zbog

nedovoljne spremnosti Hrvata da uestvuju u toj akciji ("njegen mangelhaften Teilnahmebereitshaft der Kroaten", 7 knjiga, str. 646) Posle toga vodili smo na prostoru Doboj - Banja Luka operaciju "Napfkuhen" (vrsta suvog, okruglog nemakog kolaa) i ona je okonana 8. januara 1944. Posle toga sledila je na prostoru TravnikaKupresa-Glamoa operacija "Valdrau". Pored naih jedinica, u toj akciji uestvovala je i 369. (hrvatska) peadijska divizija. Ova operacija zavrena je 20. januara 1944. Neprijatelj je imao 1.162 mrtva i 295 zarobljena vojnika. Ovde treba jo spomenuti akciju ienja u Hrvatskoj, koju je sprovodila 1. kozaka divizija, te borbe 13. -brdske dobrovoljake divizije, koja je kasnije dobila ime "Handar", - na prostoru zapadne Bosne. Mesec februar protekao je uglavnom bez veih borbi. Ovo primirje dobro je dolo i Titu i Mihailoviu, koji je opet zapoeo borbu protiv nemake okupacione sile. I jedan i drugi upotrebili su to vreme kako bi reorganizovali svoje snage, o kome govore i izvetaji generala fon Buttlera (od 25. februara i 9. marta 1944). Vojna snaga Titovih jedinica procenjena je na oko 110.000 ljudi, a od toga u Hrvatskoj je bilo oko 80.000. Ukupan broj nemakih vojnika u Hrvatskoj iznosio je 105.000 vojnika. Tito je na svom teritoriju vodio vetu politiku, tako da se stekao utisak da on nije komunista, nego demokrata. Drugi Titov upad u Srbiju (mart/april 1944) Ovaj put Tito se dobro pripremio. Uz njega su bili ruski oficiri, a Tita su sa vojnim materijalom snabdeli Englezi. To je za nemaki vojni vrh bio veoma nezgodan trenutak, jer su se glavne jedinice nalazile u Maarskoj. Nemakom vojnom komandantu u Beogradu na raspolaganju su praktino stajale samo bugarske okupacione snage, male policijske snage Milana Nedia, te deo divizije "Brandenburg". Tito je raspolagao sa oko 17.000 boraca, prema naem izvetaju od 22. marta 1944. Titove snage krenule su 21. marta 1944. u Srbiju, i to junije od Viegrada, preko reke Lim. Poraz partizana Dolo je do prvih arki sa bugarskim snagama, koje su odmah pozvale pojaanje i ono im je 26. marta 1944. i stiglo nedaleko od Ivanjice. Titove snage izbegle su bugarske jedinice i 28. marta nale su se u Studenici. Vojni zapovednik za Jugoistok izdao je naredbu da mu se iz Maarske hitno poalju kao pomo nemake vojne snage. Titove snage 31. marta 1944. stigle su blizu Uica.

Uskoro se pokazalo da Titove snage organizaciono jo nisu u stanju da vode ozbiljnije vojne operacije. Komunistike jedinice uskoro nisu imale dovoljno hrane i municije, a u borbama su imale velike gubitke. Komunistike snage poele su da se povlae i 7. aprila 1944. bile su na prostoru Ivanjice. Titovo nastojanje da se po svaku cenu dokopa Srbije verovatno ima veze sa dogovorom, koji je imao sa Britancima i koji su mu jasno dali do znanja da e ga tek onda u potpunosti priznati kada mu uspe da zavlada Srbijom (kako smo dobili informaciju 1. maja 1944, 7. knjiga, str. 650). Povlaenje komunistikih jedinica iz Srbije poelo je 23. aprila 1944. Njihovo brojno stanje bilo je sada znatno manje nego kada su pre nekoliko nedelja krenule prema Srbiji. U borbu protiv komunista umeale su se i etnike grupe Drae Mihailovia, prema naim informacijama od 29. aprila 1944, i to na prostoru Srbije, Sandaka i Bosne.

Konjiki skok" na Drvar Operacija hvatanja partizanskog voe planirana za period maj-juni 1944. Nama su u toj akciji velike potekoe predstavljali Bugari, koji su u velikoj meri zatajili. Tako, recimo, bugarske trupe koje je predvodio Grozdenov, koje su dobile od nas naredbu da sredinom aprila krenu u akciju, i tu smo zapovest ponovili nekoliko puta, jednostavno nisu izvrile nareenje. Naa komanda je razmatrala mogunost da napie pismo bugarskom vojnom ministru, te da se sa tom jedinicom pozabavi i vojni sud, ali se na kraju od te namere odustalo, jer smo procenili da ne bi postigli neki uspeh (na izvetaj od 19. aprila 1944). Tako je krajem aprila 1944. propao i drugi pokuaj Tita, da se domogne Srbije (7 knjiga, str. 652). Nama je polo za rukom da sa relativno malim snagama unitimo Titove elitne jedinice, koje su izgubile 1.500 svojih boraca. Ovom je akcijom Titova mo bila znatno oslabljena. Partizanske jedinice rasprile su se u manje grupe i krenule su ponovo u Bosnu. Jadranski front Nakon kapitulacije Italije, naim je snagama veoma brzo uspelo da zavladamo istonom obalom Jadrana. Jedini izuzetak bilo je ostrvo Vis. U toku nekoliko meseci to ostrvo bilo je poprite saradnje izmeu

engleskih vojnika i Titovih ljudi. Preko Visa stizala je i glavnina britanske pomoi u vojnom materijalu i hrani, koje su prevozile mali, pokretni brodovi. Vodeu ulogu u toj saradnji sa komunistima igrao je britanski general Meklin (MacLean), koji je pre toga pod imenom Stafor Krips (Safford Cripps), radio u britanskoj ambasadi u Moskvi. On je ve poetkom januara 1944. po prvi put boravio na ostrvu Visu. Prema naim informacijama od 10. januara 1944, tada jo nije mogao da prui vrsto obeanje u vezi slanja pomoi partizanskim jedinicama. On je, ini se, igrao odluujuu ulogu da se eril i britanska vlada odlue za Tita, a protiv Mihailovia. Na osnovu Titovih radio poruka, koje smo prislukivali, te na osnovu avionskih snimaka naih izviakih maina, krajem januara 1944. ustanovili smo znatan porast brodova i robe na Visu (7. knjiga, str. 655). Poto smo Titove poruke uspeno deifrovali, tano smo znali koliki je obim te pomoi. Tako od 1. do 15. februara 1944. na Vis je stiglo 49.000 vojnikih ruksaka, 140 lakih pukomitraljeza, 21.000 puaka, a posle se ta pomo jo poveala. Engleski vojni instruktori uili su Titove ljude kako se rukuje sa orujem, a posebno topovima. U jednom trenutku, kada su oekivali nemaki napad na ostrvo, Vis je pojaan sa engleskim specijalnim trupama od 500 komandosa (naa informacija od 3. marta 1944). Ovome treba dodati i nekoliko stotina britanskih instruktora, koji su ve u februaru 1944. stigli na ostrvo Vis kao vojni instruktori. Na ostrvu se nalo i nekoliko Amerikanaca. Poetkom marta komandu nad ostrvom Visom preuzeo je brigadni general Tom eril (Tom Churchill), sestri predsednika britanske vlade Vinstona erila. Krajem marta na ostrvu se nalazilo oko 10.000 Titovih boraca i do 800 engleskih vojnika (te nekoliko Amerikanaca). Prema nekim drugim procenama, njihov broj bio je znatno nii. Nemaka vojna komanda reila je ve krajem 1943. godine da osvoji ostrvo Vis. Meutim, odlueno je da se okupiraju dva ostrva, Bra i olta, koja su bila vanija za odbranu obale, to je sredinom januara 1944. i uinjeno. O moguem osvajanju ostrva Visa bilo je govora 28. januara 1944, u Hitlerovom glavnom tabu. Poto nismo imali dovoljno brodova potrebnih za invaziju, reeno je da se ta operacija odloi. Polo se od toga da e otpor na Visu biti snaniji nego to je bio kada smo osvojili grko ostrvo Leros. Poetak akcije bio je predvien izmeu 15. i 20. marta 1944.

Mesec mart 1944. bio je sav u znaku okupacije Maarske, kao i kriza na ruskom junom frontu. Zbog toga se akcija protiv Visa ponovo morala da odgodi. Napravljena je studija u vezi planiranog desanta na ostrvo Vis i ona je 9. aprila 1944. predoena Fireru. Hitler je traio dodatne informacije pre nego to donese konanu odluku. Meutim, nemako ratno vazduhoplovstvo dobilo je zadatak da uniti aerodrom na Visu, koji je poeo da se gradi. Uskoro posle toga usledio je teak napad Luftvafe protiv ostrva Visa. Meutim, izvetaj od 19. aprila 1944. bio je skeptian u pogledu uspenog nemakog osvajanja Visa i zakljuio da ne raspolaemo sa dovoljno snaga za taj poduhvat. Posle tog izvetaja Hitler je 24. aprila 1944. reio da se za sada odustane od invazije na Vis, ali da nemako ratno vazduhoplovstvo nastavi sa bombardovanjem ciljeva na ostrvu (7. knjiga, str. 658). Nae snage iskrcale su se na ostrvo Bra 13. januara 1944, i to u sklopu operacije "Morgenvind" ("Morgennjind", "jutarnji vetar"). Dan ranije osvojili smo susedno ostrvo oltu. Ostrvo Hvar okupirali smo 19. januara 1944. Velikih borbi nije bilo. Poto nismo imali dovoljno vojnika, nae trupe ostale su samo na Brau, Koruli i poluostrvu Peljecu, dok smo na drugim dalmatinskim ostrvima imali samo skromne vojne snage ili redovne patrole. "Reselprung" Na ostrvo Hvar, 22. marta 1944, iskrcale su se neprijateljske trupe, koje su stigle sa Visa, u snazi bataljona. Dan ranije iskrcali su se na oltu, ali smo ih sa Hvara i olte brzo proterali. Krajem aprila neprijatelj je ponovo preduzeo operaciju protiv Mljeta i Korule. Naim snagama brzo je polo za rukom da ih proteramo sa Mljeta, ali smo na Koruli imali velike gubitke. Operacija "Reselprung" maj-jun 1944. ("Konjiki skok") - Ovom vojnom operacijom inicijativa je posle dueg vremena ponovo prela na nemaku stranu. Lov na Tita Njegova garda u Drvaru desetkovana, poginulo dvadeset engleskih i amerikih oficira posmatraa Vreme akcije bilo je veoma pogodno, jer su Titove snage bile znatno oslabljene posle njegovog propalog pokuaja da prodre u Srbiju i time je njegova vojna snaga bila znatno oslabljena, a i njegov ugled je takoe pao, kako nas informie general fon Butlar. Naa namera bila je

da unitimo njegov tab, pa moda i da uhvatimo i samog Tita. U sluaju da nam poe za rukom da uhvatimo Tita, Firer je naredio, da se to dri u tajnosti, kako se Englezi onda ne bi okrenuli Mihailoviu (7 knjiga, str. 661). Operacija "Reselprung" ("Konjiki skok") zapoela je, kako je i planirano, u ranu zoru 25. maja 1944. sa snanom podrkom iz vazduha. Bilo nam je jasno, a to se pokazalo kao tano, da se Tito sa svojim tabom nalazi u Drvaru. Ve sledei dan mesto su zauzele nae -padobranske jedinice, a 27. maja i zatvorile obru oko Drvara. Na oblinjim brdima neprijatelj je pruao ilav otpor i to sa oiglednom namerom da se Tito sa svojim ljudima izvue iz klopke. Jedna specijalna jedinica od 7. -brdske divizije prodrla je 28. maja ka brdovitom, teko prohodnom umovitom terenu, a 30. maja stigla je u mesto Potoci. Neprijatelj je pobegao prema jugu, ka Grahovu; 4. juna 1944. operacija "Konjiki skok" bila je okonana. Sa rezultatom operacije komanda Vermahta za Jugoistok je izjavila da nije u potpunosti ispunila oekivanja, ali ipak da je zadovoljila. Neprijatelju smo zaplenili radio i obavetajnu tehniku. Njegova radio veza, kako smo posle registrovali, bila je upola slabija nego to je to bio sluaj pre operacije "Konjiki skok". Meu ubijenim ljudima iz Titovog taba nalazi se i njegov ef za radio vezu. Titova garda je takoe gotovo desetkovana. lanovi stranih vojnih misija, koje su bile pri Titovom tabu aktivno su uestvovali u borbi. Utvrdili smo da je poginulo 20 engleskih i amerikih vojnih savetnika. Sem toga, uhvatili smo i tri engleska obavetajca, kod kojih su pronaena pisma erilovog sina, koji je sa Titom izbegao, upueno britanskom vrhovnom komandantu u Italiji. U nae ruke pao je i deo Titove arhive, koji je prilino vaan, ali ipak nema odluujuu vanost. Titove snage imale su velike gubitke: 6.000 ubijenih ili zarobljenih, prema zavrnom izvetaju nae komande od 5. juna 1944. Firer je stekao utisak da su ga hrvatski krugovi u Zagrebu na vreme obavestili o predstojeoj nemakoj vojnoj operaciji ("Der Fhrer hatte den Eindruck, da Tito durch kroatische Kreise in Agram vorgewarnt worden war", 7. knjiga, str. 664). Hitler je stoga postavio zahtev, da u budunosti hrvatske trupe vie ne uestvuju u takvim operacijama. Komanda Vermahta za Jugoistok veruje da ovde ne moe da izie u susret Firerovim zahtevima, jer Nemaka nema drugog izbora, ve se mora osloniti i na saveznike snage, poto je broj nemakih vojnika na ovom prostoru nedovoljan. I nai gubici nisu bili mali, jer je anglo-ameriko vazduhoplovstvo

veoma masivno dalo podrku Titu i ono je potpuno gospodarilo vazdunim prostorom iznad Drvara, pa i ire, tako da je nae vazduhoplovstvo, a i uopte vei pokreti naih trupa mogui su od sada samo nou (7. knjiga, str. 664). Sukobi u Grkoj Grki pokret otpora protiv okupatora razvijao se mnogo polaganije nego to je to sluaj sa Titovim i Mihailovievim. Kada se govori o Grkoj, mora da se kae o gladi, koja je vladala 1941/42. godine, kada je umro veliki broj ljudi. Kao to je u bivoj Jugoslaviji postojao Titov i Mihailoviev pokret, tako su i Grkoj postojala dva pokreta, koji su bili neprijateljski raspoloeni jedan prema drugome. Prvi grki pokret otpora zvao se EAM, a njegova vojna organizacija bila je ELAS i ona je bila pod komunistikim uticajem. Drugi grki pokret zvao se EDES i u njemu su dominirali nacionalistiko-rojalistiki elementi. Od samog poetka ELAS je bio brojniji i jai pokret. Kao u Jugoslaviji, i ovde je esto meusobna borba bila daleko vanija, nego borba protiv okupacionih snaga. EDES je posedovao bolje naoruanje i uivao je podrku Engleske. Krajem 1943. godine, meutim, Engleska je poela, slino kao i u sluaju Tita, verovatno na osnovu odluka Teheranske konferencije (od 28. novembra do 1. decembra 1943), da sa velikim koliinama oruja snabdeva i komunistiki ELAS. Za razliku od bive Jugoslavije, slubeno englesko miljenje o komunistikom ELAS-u bilo je od samog poetka nepovoljno. London je njih optuio da su krivi za borbe unutar grkog pokreta otpora. EDES i ELAS Englezi su sa Grcima imali daleko veih problema, nego to je to bio sluaj sa Jugoslovenskom izbeglikom vladom. U Aleksandriji, u Egiptu dolo je do pobune grkih mornara, koja je krvavo uguena od strane britanskih snaga. Pokazalo se, da su i grke trupe u dijaspori pokazale vie simpatije za komunistiki pokret. Antimonarhistiki narodni front uivao je ogromnu podrku i grke emigracije i celokupnog grkog stanovnitva u otadbini. Englezi su konani nali linost koja bi mogla da ujedini sve Grke: Papandreu, koji je vaio kao "leviar". Partizanski pokret ELAS imao je oko 22.000 boraca. "Njima su bili suprotstavljeni ljudi EDES-a, koji su brojali oko 8.000 boraca, ali zato dobro naoruani i organizovani. eril je u svom govoru od 24. maja 1944. izjavio da je izbor Papandreua veliki uspeh za Grku. Taj govor toliko je razbesneo Grke da su se onda deo njih, kao izraz besa i inata, poeli da prijavljuju kao dobrovoljci u bataljone, koji su stajali pod

nemakom komandom, kako bi se borili protiv ELAS-partizana. Grke trupe, koje su bile u sastavu britanske armije, pokazale su se u borbama u Italiji, kod Riminija, kao dobre i pouzdane. Britanci su jo jednom pokuali da pomire dva zaraena pokreta otpora: EDES-pokret, na ijem elu je stajao Zervas, sa ELAS-ovim komandantom generalom Sarafisom.

Grka u kandama Engleza Engleze je mnogo vie brinuo partizanski pokret u Grkoj nego u Jugoslaviji Petog septembra 1944. potpisan je "Kazerta ugovor", gde su se zavaeni Grci obavezali da priznaju nacionalnu vladu i vojno da su potinjeni britanskom generalu Skobiju (Scobie). U prvo vreme, neposredno nakon povlaenja nemakih vojnih snaga iz Grke i dolaska Britanaca, Grci su se drali tog dogovora. A onda je dolo do preokreta, kako govori studija pukovnika fon Harlinga od 21. januara 1945, koji je pripadao Vrhovnoj komandi Vermahta za Jugoistok: "Britanci su sa Grkom imali daleko manje sree nego sa Jugoslavijom. Ra razliku od Jugoslavije, gde su podrali leviarski pokret, u sluaju Grke dali su podrku desnim snagama. Za razliku od Tita, koji je u oima erila bio "hrabri stanovnik brda", grki komunisti su za njega od samog poetka bili "banditi", koji ne smeju da imaju nikakvu ulogu u posleratnoj Grkoj. Staljin odluio Britanci nisu pokazivali interes za sudbinu Jugoslavije kada se okonaju vojne operacije, ali jesu za Grku. To su opravdavali injenicom da je prilikom nemakog napada na Grku, aprila 1941, poginuo prilian broj Britanaca. Sve to opravdava Engleze da imaju upravo da se meaju u unutranju politiku Grke. Tokom Moskovske konferencije, oktobra 1944, izgleda da je Staljin dao erilu signal da Moskva preputa Grku potpuno u ruke Britanaca. Nemake vojne vlasti odravale su kontakt sa jednim i drugim pokretom otpora i polo im je za rukom da ih jo vie zavade i tako spree da povedu zajedniku borbu protiv nemakih okupacionih vlasti (7. knjiga, str. 670). Istok: 2. juna 1944. poela je ruska velika ofanziva na severnom ratitu

prema Finskoj. 2. jun 1944. oko 4.000 partizansko-britanskih vojnika izvrilo je invaziju na ostrvo Bra i pri tome imali su snanu vazdunu podrku, kao i podrku ratne mornarice. Ostrvo je branilo 1.116 nemakih vojnika. Nae jedinice uspele su da odbrane Nereie, gde su bile nae glavne snage, te dva ribarska mesta: Supetar i Sumartin. Onda nam je stiglo pojaanje. 5. juna 1944, bez oklevanja, preli smo u napad. Neprijatelj je ve no ranije napustio ostrvo i vratio se na Vis. Neprijatelj je imao 1.500 ubijenih boraca, a meu zarobljenim engleskim vojnicima naao se i Tom eril, sestri britanskog predsednik vlade Vinstona erila. Nai sopstveni gubici, i pored neprijateljske brojane nadmoi, bili su veoma mali. Zapad: 6. juna 1944. anglo-amerike vojne snage izvrile su invaziju na Normandiju. 16. juna 1944. na ostrvu Visu dolo je, verovatno pod pritiskom Engleza, do sporazuma izmeu Tita i Jugoslovenske izbeglike vlade, koju vodi ubai. Pitanje je, ustupke koje je Tito uinio, da li ga oni uopte obavezuju da ih se i dri, kao to je pitanje referenduma u vezi budunosti Jugoslavije, njenog dravnog ureenja i slino. Titov ovek, general Velebit otiao je u London i bio njegov predstavnik kod britanske vlade i ujedno je bio i veza sa Jugoslovenskom izbeglikom vladom. Balkan: prvi vaan dogaaj juna/jula 1944. na tom prostoru bio je promena stava generala Zervasa, koji je 5. jula, iznenada, zapoeo sa napadima na nemake jedinice. Sa Zervasom smo od novembra 1943. sklopili ugovor o primirju, koji je sa nemake strane sklopio Herman Nojbaher. Grci su se strogo drali tog dogovora. Naa komanda za to podruje veruje da je do promene dolo pod pritiskom jake britanske vojne misije, koja se nalazila u tabu Zervasa. I komunistiki ELAS na prostoru Epira takoe je 12/13. jula 1944. zapoeo sa akcijama protiv nemakih trupa. Da su oba grka pokreta skoro istovremeno aktivirala svoju borbu protiv nemake okupacione sile, govori da je ovde oevidno re o engleskom uticaju (7. knjiga, str. 675). Zervas je uskoro prestao sa akcijama protiv nemakih vojnih jedinica, ali je zato komunistiki ELAS udvostruio svoju borbu na podruju Epira. Operacija protiv grkih komunistikih snaga, kako stoji u izvetaju od 14. avgusta 1944, nisu mogle da postignu eljeni cilj, jer su snage, koje su stajale na raspolaganju bile nedovoljne.

25 jul Komunistiki pokret u Albaniji reio je, izgelda, na osnovu sopstvene odlike, da postane deo Titove organizacije. ini se, da je postojao i plan, da Albanije postane samostalni lan budee jugoslovenske federacije (7. knjiga, str. 704). Pu u Rumuniji 23 avgusta 1944 dolo je do dravnog udara u Rumuniji i time je Nemaka izgubila jo jednog saveznika 26 avgusta 1944 komanda Vermahta za Jugoistok, pod uticajem najnovijih dogaaja, izdala je zapovest o evakuaciji svih grkih ostrva na egejskom moru i da se nemake trupe povuku na liniju Krf-JaninaOlimp. Ovime su zapoeli veliki pokreti nemakih trupa sa prostora Grke ka severu. 7 septembra 1944 Promene u Bugarskoj i time je za Nemaku ta zemlja bila izgubljena kao saveznik. Ova promena znaila je, da treba mnogo bre, nego to je bilo planirano eakuisati nae snage sa prostora Grke. Samo na ostrvu Krit bilio je blizu 70 000 nemakih vojnika. Najvei deo trupa prebacili smo vazdunim putem. Trei pokuaj upada Tita u Srbiju (juli/avgust 1944) 29 jula 1944 naa komanda Vermahta u Beogradu spremila je plan Ribecal ("Rbezahl"), kako da sprei upad Titovih bandi u Srbiju. Zadatak nae armije bio je jasan: da pruga Solun-Beograd nesmetano funkcionie. Susret Tita sa erilom u Rimu Prvi susret odran u Rimu 12. ili 13. avgusta 1944. godine 2 avgust 1944. Komanda Vermahta za Jugoistok dala je sledeu sliku: "Draa Mihailovi kao i drugi voe banditskih grupa veruju, na osnovu opteg stanja na ratitu, da u nemakom okupatoru treba da se gleda samo jo kao nepriajtelj broj dva. Njihov neprijatelj broj 1 jeste komunizam. Slino se dogodilo i u Grkoj, kada je dolo do borbe izmeu "belih" i "crvenih" Grka i to odmah nakon povlaenja Nemaca (7. knjiga, str. 709). 4 avgusta 1944 Titove snage prele su reku Lim, a sledei dan neke njihove jedinice stigle su do doline Ibra. 9 avgusta 1944 delovi komunistikih jedinica pribliili su se na 40 km mestu Kraljevu.

12 avgusta 1944 zapoeli sa vojnom operacijom "Ribecal", iji je glavni cilj bio, da se sprei upad komunistikih snaga u Srbiju. Odmah smo zauzeli Berane i bacili smo protivnika preko Lima. 12. ili 13 avgust 1944 dolo je u Rimu do prvog susreta erila sa Titom. Crveni partizanski voa, o kome jo do poetka ove godine se malo znalo, jer sve do skoro Mihailovi je uivao ugled kao jedini voa jugoslovenske oslobodilake borbe ("Der rote Partisanenfhrer, von dem noch vor Jahresfrist die Weltffentlickeit fast nichts wuchte damals galt Mihailovic noch als alleiniger Fhrer des jugoslawischen Freiheitskampfes", 7. knjiga, str 694). Uskoro posle tog sastanka, Titov pokret i Jugoslovenska izbeglika vlada izdale su proglas, u kome se pozivaju sve patriotske snage u zemlji, da prekinu saradnju sa svim domaim kvislinkim snagama i "izdajicom Mihailoviem". 17 avgust. Nemaka komanda javlja, da je Nedi ponudio, nakon upada komunista u Srbiju, u ime veoma ozbiljno ugoenog Srpstva, vojnu saradnju svih srpskih snaga. Nedi je naglasio, da on takoe slubeno govori i u ime Mihailovia, koga je nedavno posetio. Od nemakih vojnih vlasti zatraio je dozvolu, da odmah formira srpsku vojsku u snazi od 50 000 boraca, koja bi se regrutovala iz etnikih jedinica. Komanda Vermahtaza Jugoistok, posle razgoora sa Herman Nojbaherom (Neubacher), reila je da se izae u susret Nedievoj molbi. 22 avgust. Nojbaher i general fon Vajks (von Weichs) predoili su Fireru stanje u Srbiji: oekivani upad Tita u Srbiju i skoro povlaenje bugarskog okupacione vojske iz Srbije bie veoma nepovoljno po Vermaht, jer nae snage u Srbiji danas nisu dovoljne, da se efikasno suoe sa novonastalom situacijom. etnici su u Srbiji od marta do avgusta 1944 izgubili u borbama sa komunistima oko 5 000 boraca, a prema nemakoj okupacionoj sili u poslednje vreme nisu vie neprijateljski raspoloeni. Oko 10 000 etnika bore se zajedno sa nemakim trupama u junoj Srbiji i to pod komandom nemakog majora Vajela (Wayel). Da je dolo do jedinstva izmeu Nedia i Mihailovia znai, da je dolo do ujedinjenja svih Srba i obojici to obezbeuje podrku 90% naroda ("Die Einigung Nedic-Mihailovic bedeutete den Zusammenschlus aller Serben und sichere den beiden die Anhngerschaft von 90% des Volkes", 7. knjiga, str. 710). Hitler se sloio, da se delimino ispune srpske elje. Da se odobri formiranja srpske nacioanlne armije od 50 000 boraca, to je Hitler kategoriki odbio. Da je dolo do pribliavanja izmeu Nedia i Mihailovia, na to se treba gledati kao neto to je krajnje nepoeljno.

Nemaka mora da pokua, da njih dvojicu to je mogue pre opet razdvoji. Povezano sa ovime, Firer je upozorio na opasnost Velikosrpstva., koji je jedini dravotvorni elemenat, koji postoji na prostoru Jugoistoka Evrope (na prostoru Balkana, primedba N. ..) i kao takvog ga treba vrednovati ("Die Annhrung zwischen Nedic und Mihailovic mse als userst unerwnscht angesehen und versucht werden, die beiden mglichst bald wieder voneinander zu trennen. In diesem Zusammenhang wies der Fhrer auf die Gefhrlichleit des Grosserbentums hin, das als einziges staatsbildendes Element des Sdostraums gewertet werden mse", 7 knjiga, str. 710). Nemaka je 1941 godine Jugoslaviji ponudila Solun i time mogla da prui svoj doprinos stvaranju Velikejugoslavije. Posle dravnog udara od 27 marta 1941 treba se najotrije boriti protiv svih velikosrpskih projekata, kazao je Hitler prilikom tog susreta. Srbi su posle ove Hitlerove odluke bili veoma razoarani, jer je nemaka pomoch u naoruanju bila veoma skromna. Avgust 1944 miljenje generala Butlara glasi, da je Titov mar u Srbiju odgoen, ali ne i spreen. Delovi 7. -brdske divizije sukobili su se sa komunistikim snagama na granici Crne Gore i Bosne. Partizani su uspeli sa manjim snagama da pobegnu preko Drine. 26 avgust 1944 Jugoslovenska izbeglika vlada priznala je Tita za svog legitimnog predstavnika i vou, a ubaich je zadrao mesto predsednika Jugoslovenske izbeglike vlade. 30 avgusta zavrena je naa operacija "Ribecal". Razlog neuspeha treba traiti u malom broju naih raspoloivih trupa. Kako je Rumunija izala iz rata i nova vlada vech je imala prve kontakte sa Sovjetima, otvorio se novi front protiv nas. Uskoro se oekivalo, da to isto uradi i Bugarska. Nau 1 brdsku diviziju morali smo da prebacimo na novi front, tako da uspeh ove operacije nije bio mogu. Nae jedinice dobile su zapovest, da napuste sledea mesta: Drvar, Jajce, Donji Vakuf, Bugojno, Niki i Debar. Od vanijih mesta na tom prostoru naa vojska ostala je samo u Banja Luci. Istovremeno raspad hrvatske vojske irio se ubrazanim tempom . 4 septembar. Promena u bugarskoj vladi. Pre dva dana predsednik vlade Bagrianov podneo je ostavku, a Muraviev je postao novi predsednik vlade, koji je izjavio, da je Bugarska od dans neutralna

zemlja i da nije vie lanica pakta Osovine, te da se vie ne nalazi u ratu sa Savezicima..

Srbiju smo izgubili Desetog oktobra 1944. Nemaka komanda povlai jedinice zapadno od Morave 8. septembar. Bugarska objavila rat Nemakoj. Pala vlada Muravieva. Ruske trupe ule u Bugarsku. 16. septembar. Ruske trupe umarirale u Sofiju. Iznenadilo nas je, kako je brzo Sovjetima polo za rukom, da ubede Bugare, da u Makediniji ratuju protiv svojih dojueranjih saveznika Nemaca. U Prilepo je dolo do estokih borbi. Na nau sreu, glavnina ruske armije nije krenula ka Makedoniji i Egeju, - to bi nae trupe dovelo u veoma teak poloaj, jer bi im presekli glavni drum, kojim su se povlaile prema severu, nego ka Turnu Severinu i Aradu 18. septembar 1944. Poglavnik posetio Hitlera u njegovom glavnom tabu. Paveli mu je tada saoptio, da namerava da se potpuno vrati na ustaki kurs svoje vladavine i da ponovo krene u pohod protiv pravoslavnog stanovnitva. Firer je odobrio taj plan. Posledica toga je bila sledea: da se progonjeno pravoslavno stanovnitvo u Hrvatskoj, koje je do tada u svojoj ogromnoj veini nije bilo komunistiko, da su se masovno, zajedno sa delovima etnikih jedinica, prikljuili Titovoj "narodnoj oslbodilakoj armiji". 21. septembar 1944. Izvetaj o stanju na ratitu nemake komande Vermahta za Jugoistok: klasifikacija neprijatelja kao "banditi" od sada je pogrena. Partizanske jedinice operativno i taktiki dobro su voene, naoruani sa zavidno dobrim tekim naoruanjem, a broj partizansih vojnih snaga jeste u stalnom porastu. Nemake jedinice evakuisane sa Peloponesa. 25. septembar 1944. Izvetaj generala Butlara (Buttlar): "Posle toga veih borbi i nije bilo. Nae vojne snage jednostavno su se povukle iz veeg dela Srbije i ograniile su se iskljuivo na zatitu pruga, tako da je Titu, bez da je bio primoran da krene u vee borbene akcije, palo kao neki neoekivani poklon najvei deo Srbije ("Wir muten sich auf den Schutz der Bahnen beschrnken, whrend Tito ohne dach er zu grcheren Angriffshandlungen htte schreiten mchen - die Mache des Landes Serbien zufiel", 7. knjiga, str. 685). 27. septembar. Komanda ua Jugoistok dala je sledeu sliku, nakon to

su ustae ponovo poele da teroriu pravoslavno stanovnitvo: konaan rezultat jeste negativan, jer Paveli nije vie imao snage za ozbiljnije akcije, a na kraju se itava akcija okrenule protiv hrvatske drave i jo vie ubrzala raspad hrvatske vojske. 3. oktobra izdana je zapovest da nae snage napuste Grku, junu Albaniju i junu Makedoniju i da se Vermaht povue na liniju SkadarSkoplje-Klisura. 6. oktobra posle estokih borbi sa partizanima napustili smo Trebinje. 8. oktobra 1944 Radio Sofija javlja, da je dolo do susreta Tita sa lanovima bugarske vlade, gde je reeno, da se svi sporni teritorijalni probelmi ree na prijateljski nain. 10. oktobar. Postalo nam je jasno, da je Srbija za nas izgubljena, pa smo izdali zapovest da se nae jedinice povuku iza Morave. 14 oktobar. Bugarske trupe su ule u Ni i time je Vermahtu (Heeresgr. E) bio odseen put kojim su se nae trupe povlaile iz Grke, jer smo izgubili kontrolu nad prugom Solun-Skoplje-Beograd. Nije nam preostalo drugo, nego da nae trupe krenu peice preko Bosne i da stignu na prostor Sarajeva-Mostara. Prvi ruski tenkovi pojavili su se u beogradskom predgrau. 15. oktobar. Britanske snage ule u Atinu. Na nau sreu, Englezi su veoma oprezno napredovali, tako da su nae jedinice imale dovoljno vreme da se evakuiu iz Grke. Stakao se utisak, da su Britansci imali plan, da zadre nemake trupe na ostrvima, kako bi one spreile, da padnu u ruke grkih komunista, Bugara ili Sovjeta. (7. knjiga, str. 722). 16. oktobra 1944 poeli smo da evakuiemo nae snage iz Dalamcije. Neprijatelj nam nije ometao povlaenje. 18. oktobar. Ruske trupe zavladale su Beogradom, a nam je polo za rukom da sve jedinice prebacimo preko Save. Tako je Titu, "oslobodiocu", tek uz pomo Rusa uspelo da zavlada Srbijom i Beogradom. Pre toga pokuao je, sam, bezuspeno, tri puta da ue u Srbiju: jesen 1943, mart/april 1944 i jul/avgust 1944 ("in drei grochen Anlufen vegeblich versuchte Einbruch in Serbien", 7. knjiga, str. 700). 22. oktobar. Posle borbe sa Rusima, morali smo da napustimo Kraguejvac. Istovremeno su poele borbe sa bugarskim trupama za Kraljevo, koji je bilo kljuno mesto zbog povlaenja naih jedinica iz Grke. Kraljevo smo, na sreu, uspeli da odbranimo, tako da su nae trupe ipak mogle da se neometano da se povlae tim drumom.

25. oktobar. Naa komanda, kako pokazuje izvetaj generala Butlara, e verovala, da e glavnina ruskih trupa, posle pada Beograda, krenuti prema Zagrebu. To se, meutim, nije dogodilo. Za Ruse je, oevidno, Budimpeta bila mnogo znaajnija. Ovo je naravno olakalo poloaj nemakih trupa u Hrvatskoj, Crnoj Gori i severnoj Albaniji. Neprijatelj je osvoji Uice i time nam odsekao glavni put, kojim su se povlaile nae trupe. 26. oktobar. Napustili smo, bez borbe, Dubrovnik i Split. etnici dobri i pouzdani borci Posebno bili uspeni u borbama protiv komunista injenica, da su sovjetske trupe, - koje su, naravno, bile uz Tita, a protiv Mihailovia, - brzo napredovale preko Banata (Rumunija i Bugarska nisu vie bile nemaki saveznik), odluilo je sudbinu Srbije. etniki pokret u Srbiji, koji se oslanjao na iroke narodne slojeve i koji su na osnovu svoje tradicije prirodno bili antikomunistiki, naao se u bezizlaznoj situaciji. Partizani su krenuli ka osvajanju srpskih grdova i iznad svega Beograda, a Mihailovievi ljudi prema planinama jugozapadne Srbije i istone Bosne. Kako su nemake jedinice ve ranije evakuisane sa podruja centralne Srbije, Titu je pao u ruke bez borbe veliki prostor ("groche Gebiete kampflos zufielen", 7. knjiga, str. 699). 28. oktobra dolo je na prostoru Valjeva do borbe izmeu naih trupa, koje su se povlaile prema Drini, i Titovih snaga, u ijem sastavio se nalazio i ruski bataljon, koji je posedovao teko naoruanje ("mit schweren Waffen", 7. knjiga, str. 701). To isto smo primetili u borbama istono od Zvornika, prema izvetaju nae komande od 30 oktobra 1944. Englezi u Solunu 31. oktobar. Nemake trupe napustile su Solun, a pre toga potpile u u solunskom zalivu sopstvenu ratnu flotu. 1. novembar. Engleske trupe umarirale u Solun. 2. novembar 1944. Nemaka je u potpunosti evakuisala svoje trupe sa grkog teritorija i krenulu su, uglavnom peice, prema severu. Do Viegrada ima 1000 km. Proseno su denvno peaili oko 25 km. Ni u jednom trenutku nije bilo panike. Povlaenje se odvijalo po planu, kao najprecizniji asovnik.

5. novembra registrovali smo prisustvo ruskih jedinica kod Titovih partizana i na Sremskom frontu. 6. novembra nae jedinice napustile su Strumicu. 11. novembar. Nemake trupe evakuisane su iz Velesa. 13/14. novembra poslednji nemake jedinice napustile su Skoplje 17. novembra nemake tupe napustile su Tiranu. 21. novembra evakuisali smo nae trupe iz Kotora. 28/29. novembra nae jedinice napustile su Kraljevo. Sada su nam je konano jasno, koje su namere Sovjeta na ovom prostoru: ruska armija kree u Maarsku, dok su hrvatsko-crnogorskisevernoalbanski prostor prepustili bugarskoj armiji i Titovim jedinicama, da unite nemake snage. Sve u svemu, Titove vojne operacije imale su malo uspeha ("im grochen gesehen wenig erfolgreichen Operationen Titos", 7. knjiga, str. 701), kome nije uspelo da nemake trupe, prilikom povlaenjenja iz Grke, u ozbiljnijoj meri ugrozi. Moskva ga je zato, verovatno, kritikovala. Ovo se jasno vidi i iz razgovora ubaia, koje je imao u Moskvi, kako stoji u naem izvetaju od 7 novembra. U novembru 1944. nasupilo je na Sremskom frontu i prema frontu na Drini jedno zatije. Poslednje ruske jedinice krenule su u Maarsku. Najiri slojevi stanovnitva bive Jugoslavije sada u Titu nisu vie gledali crvenog efa bandi, nego kao borca za nacionalno osloboenje, koji uiva poverenje kralja Petra. Ovo poslednje bilo je veoma vano za prostor Srbije. Dogovor Tita sa Jugoslovenskom izbeglikom vladom znaio je teak udar , ako ne i smrtonosni, za etnike i vladu Milana Nedia ("Die Einigung Titos mit der Londoner Exilregierung bedeutete einen schweren, wenn nicht tdlichen Schlag fr die Regierung Nedic und die Cetnics", 7 knjiga, str. 703). Srpski doborvoljaki korpus i etnici pokazali su se kao dobri i pouzdani borci u borba sa komunistima marta, aprila i maja, kada je Tito pokuao, bezuspeno, da prodre u Srbiju. Specijalni Hitlerov izaslanik za Balkan, Herman Nojbaher, boravio je aprila 1944 due vremena u Hitlerovom glavnom tabu i, s obzirom na novonastale promene, predloio je sledee: a) da se podri i ojaa vlada Milana Nedia i brojno osnai njegov Srpski dobrovoljaki korpus, to bi imalo za posledicu, da se na slobodu pusti odreeni broj srpskih oficira i da im se da oruje; b) da se ispune srpsko-crnogorske nade, te da se dozvoli

ujedinjenje Srbije, Crne Gore i Sandaka; v) da nemaka vojna uprava deo svojih prava prenese na vladu Milana Nedia; g) da Nemaka stavi vladi Milana Nedia 120 kamiona, koji bi transportovali hranu u Crnu Goru i Albaniju, gde preti glad, a ona onda tera ljude, da idu u bandite. Nojbaher je, prema izjavi generala Butlara, kazao, da su neke njegove elje od strane Hitlera ipak usvojene, kao, dozvoljeno je, da se povea brojno stanje Srpskog dobrovoljakog korpusa. Hitler, meutim, nije pristao, da se Srbiji da vei stepen autonomije, jer, kako je 12 juna izjavio, u sluaju anglo-amerikog iskrcavanja svaki e Srbin biti spreman, kao to je to uvek bilo, da puca na Nemce. Nojbaher svedok Nemci su naoruali 5. 649 crnogorskih doborvoljaca, ali je Firer zabranio, da se oni stave pod zajedniku komandu Srpskog dobrovoljakog korpusa (7. knjiga, str. 708). Nakon povlaenja nemakih vojnih jedinica iz Srbije, sa njima su krenuli i zborai na elu sa njihovim komandantom Ljotiem, a Draa Mihailovi ke ostao u Srbiji Kada je zapoeo proces protiv Mihailovia, dr Herman Nojbaher, - koji je tada bio u amerikom zarobljenitvu, - doborvoljno se javio da svedoi u korist etnikog voe. Titov sud, premda je dao garancije, nije ga vie pustio da se vrati u ameriko zarobljenitvo, nego ga je osudio prvo na smrt, a onda na dugogodinju robiju. Pomilovan je bio je novembra 1952 pomilovan. Umro u Beu 1 jula 1960. Nojbaher: Hitler se divio Srbima Nemaki firer bio je ubeen da e Srbi ponovo biti vodea balkanska sila Nojbaher je u svojim seanjima napisao i ovo: "Hitler je bio ubeen, da e Srbi, im im se opet prui prilika, ponovo biti vodea balkanska sila. Hitler je potovao Srbe i ja pretpostavljam, da on potie iz vremena balkanskih ratova 1912 i 1913 godine, a taj respekt prema Srbima jo je vie porastao, kada je srpska armija postigla u 1. Svetskom ratu vojnike uspehe protiv austrougarske vojne sile. Iza Hitlerovog nepoverenja prema Srbima krije se zapravo njegovo potajno priznanje i divljenje prema Srbima." (7. knjiga, str. 712-13) Srpska dravna straa Milana Nedia nije bila dobro naoruana. Na osnovu ugovora sa Vermahtom, nije smela da pree brojku od 12 000 ljudi. Taj broj, meutim, ova naoruana formacija nije nikada ni

dosegla. Bila je veoma bliska duhu pokreta Drae Mihailovia, a njena borbena vrednost nije bila visoka. U odnosu na etniki pokret, Straa je bila beznaajna, a isto to vredi i kada se uporede sa komunistima. Ono to moe da opravda Strau jeste injenica, da nikada i nisu bili uli u akciju sa veim snagama. Ljoti za Ruse Druga naoruana, legalna formacija u Srbiji bio je Dobrovoljaki korpus Dimitrija Ljotia. Ljoti je bio daljni roak Milana Nedia. Dimitrije Ljoti, po svom kunom vaspitanju, bio je sklon panslavizmu i zbog toga je zastupao miljenje da Srbija treba da bude uz Rusiju. Poto ta ideja, nakon boljevizacije Rusije, nije vie bila mogua, onda je smatrao, da se njegove ideje mogu ostvariti samo ako se Srbija prikljui Nemakoj. Ljoti je bio protiv Slobodnih zidara, protiv Jevreja, strogo nacionalni i pravoslavni. On i njegove pristalice i dalje su bili uz monarhiju Karaorevia i kralja Petra, ali nisu potovali njegove zapovesti. Ovo su opravdali time, da se kralj Petar nije nalazio u Srbiji, nego je bio u vlasti jedne strane sile, dakle, nije bio slobodan. Napetost i neslaganje sa pokretom Drae Mihailovia tek je popustila godine 1944. Do tada su etnici ak vrili represalije nad porodicama Dobrovoljakog korpusa ("von seiten der Cetnics waren sogar Vergeltungsaktionen gegen die Familienangehrigen unternommen worden", 7. knjiga, str. 728). Njihov broj je bio odreen na 15 000, ali ta cifra nije nikada dostignuta. Njihovo naoruanje bilo je bolje od Strae. Vojno vostvo Dobrovoljaca na kraju je preuzeo pukovnik Muicki, koji je unapreen u generala. Muicki je bio nekadanji austrougarski oficir, a kasnije je bio i autant kraljice Marije. On je gajio prijateljske oseaje prema Nemakoj. Posedovao je besprekoran karakter: poten, miran, pouzdan. Njegov glavni pomonik bio je potpukovnik Tatalovi, koji je, takoe bio austrougarski oficir i za pokazanu hrabrost primio je orden Marije Terezije. Tatalovi je bio veoma obrazovan ovek, temperamentan, bogat idejama i u razgovoru sa nemakim oficirima ostavljao je snaan utisak. Najvaniji deo Dobrovoljakog korpusa bio je dobar i on se sastojao od studenata i aka, ali tu je bilo i seljakih sinova, a nalazilo se i dosta Srba, koji su bili proterani iz Hrvatske. Za razliku od Strae, Dobrovoljcima su nemake vojne vlasti dozvoljavale da u akciju kreu u punom sastavu. "Draa protiv nas" Njihova borbena vrednost se pokazala u toku borbe sa partizanima,

prilikom Titovog drugog pokuaja da upadne u Srbiju i istakli su se u borbama sa komunistima kod Uica i Rake. Prilikom posete generalmajora Gajtnera Dobrovoljcima, oni su ostavili dobar utisak na njega. etnici su nastavak stare srpske tradicije iz doba borbe sa Turcima. Leta 1944. oni su brojali oko 9 000 naoruanih boraca. Njihov odnos prema Nediu bio je veoma kompleksan. Delimino, etnici su bili verni Nediu, ili su mu bili, navodno verni, a delom su neki bili blii Drai Mihailoviu. Ali, sve u svemu, naa oekivanja i procene bila su sledea: u sluaju anglo-amerike invazije na Balkan, oni bi nam svi okrenuli lea i prikljuili su nepriajtelju, odnosno, podrali bi britanskoamerike vojnike. Zbog toga smo i naredili, da etnike treba razoruati ("Deshalb wurde ihre Entwaffnung angeordnet", 7. knjiga, str. 729), ali ta akcija je samo delom uspela. Razoruali smo oko jednu treinu etnika, a najvie polovinu. Ostatak je otiao "u umu", kako to Srbi kau, da bi se tu stavili pod komandu Drainih ljudi. Od brojnih etnikih grupa, samo su dve ostale verne Nediu, ali su i one tokom vremena prele Drai. U svojoj spoljnoj politici Draa je bio protiv Nemake. On je, sa druge strane, zastupao strogu antikomunistiku liniju, a oslonac je video u pravoslavlju i monarhiji. U tom smislu stvorio je i tab, iji je osnovni zadatak bio da pripremi pokret za osloboenje i borbu protiv "okupatora", a glavni oslonac su videli u Anglo-Amerikancima. Ponovo se potvrdilo staro iskustvo, da radikalni pokreti imaju najvei broj pristalica, pa su se tako pristalice Mihailovia mogle nai i u najbliem okruenju Milana Nedia i njegove Strae. ivot u umi Samo vodei ljudi pokreta bili su profesionalni i sposobni ljudi, ali u tom pokretu je bilo i sumnjivih tipova, jer je pokret primao sve, bez neke kadrovske politike. Ono to je sve njih vezivalo, to je bio ivot "u umi", te iz doba Turaka, da su svi nosili duge brade, a samo mali broj voa etnika nije bio bradat. Poto im je stanovnitvo pomagalo, ili im je moralo da pomae, za nas je bilo veoma teko da ih pohapsimo. Godine 1942. i 1943. poveli smo nekoliko vojnih operacija protiv etnika, ali blagodarei dobroj obavetajnoj mrei Drae Mihailovia, pri emu su pravoslavni svetenici igrali nimalo nevanu ulogu, opkoljenim etnicima redovno je polazilo za rukom da se izvuku iz naeg obrua: sakrili bi svoje oruje i onda bi produili da idu kao neduni seljaci. Na vojnom polju, dakle, protiv etnika nismo postigli odluujue uspehe.

Za razliku od vojnih akcija, daleko uspenije su bile nae policijske mere, jer nam je polazilo za rukom da uhapsimo ljude Drae Mihailovia u gradovima Srbije, a posebno u Beogradu. Na taj nain pohvatali smo njegove vane ljude. Deo uhapenih etnika, nakon to ih je na vojni sud osudio na smrt, ili su bili prebaeni u Nemaku. Jedan od veih uspeha predstavljao je za nas hvatanje glavnog finansijera i obavetajca Drainog pokreta. S druge strane, i pored tih naih uspeha, Mihailoviu je polo za rukom da iskoristi Nedievu vlast, pa da stvori u Beogradu i Srbiji neku vrstu paralelne vlade, to nam je oteavalo da hapsimo etnike. Pa ipak, njihova snaga nije bila tolika, da bi mogla da predstavlja ozbiljniju opasnost po nas. Mi smo se, razume se, borili protiv te pojave. Nae represalije protiv stanovnitva pokazale su se kao uspene, jer je Draa ubrzo najstroe zabranio, jer se bojao, da mu ugled i simpatije u narodu ne opadnu ("Mihailovic befrchtete eine Abnahme seines Ansehens und der ihm entgegenbrachten Sympathien", 7. knjiga, str. 730), - da se vode akcije protiv "okupatora", a to je obrazloio time, da jo nije vreme, da je za akciju jo prerano. Titov pokret, meutim, bio je potpuno neosetljiv na nae represalije (" Die Tito-Bewegung dagegen war gegen solche Suehnemachnahmen unempfindlich", 7. knjiga, str. 730), koje smo vrili prema srpskom civilnom stanovitvu. Mihailovi je dugo razmiljao, da li na prvom mestu stoji nemaka opasnost ili komunistika. Postepno je doao do zakljuka, da su mu komunisti, ipak neprijatelj broj jedan. Koncem maja 1944. dolo je do drugog pokuaja Tita, da upadne u Srbiji, ali je njegov pokuaj ponovo propao, pa nije ni preao reku Ibar. Zasluge za to imaju Dobrovoljci Dimitrija Ljotia, koji su zaustavili komuniste. Sa porastom komunistike opasnosti, od godine 1944, dolo je do neslubenog pribliavanja izmeu Nedia i Mihailovia, ali nemaka strana nije mogla da dozna sve pojedinosti tog razvoja ("ohne dach von deutscher Seite aus die Einzelheiten dieser Entwicklung durchschaubar waren", 7. knjiga, str. 731). Zloini ustaa u Hrvatskoj im su dobili vlast, ustae su poele sa fizikim unitavanjem pravoslavnog stanovnitva

Mlada hrvatska drava zauzimala je od samog poetka posebno mesto u naim razmatranjima. Nemako vojno i politiko vostvo bilo je ovde suoeno sa itavim nizom novih zadataka i potekoa, koje su imale svoj uzrok u specifinom karakteru te drave. Hrvatska je bila daleko nestabilnije podruje od ostalih delova Balkana, u kojoj je bio veoma snaan ustaniki pokret. Kako je dolo do angloamerike invazije u Italiji, taj je problem postao jo ozbiljniji. Neprijatelj je sada direktno ugroavao jadransku obalu. Zato je za nas bilo van svake sumnje, da ovo podruje, premda pripada Hrvatskoj, mora da stoji u potpunosti pod nemakom komandom i to, ak i onda, kada tamo deluju iskljuivo hrvatske vojne jedinice. Jadran je jednostavno, vaan za odbranu celokupnog Balkana, pa i Evrope. Nemci komanduju Na osnovu firerove volje i elje, Hrvatska je trebalo da postane, sa jasnom razlikom prema drugim, okupiranim delovima Balakana, istinski samostalna drava i punopravni lan nove evropske zajednice. Dok su ostale vlade na Balkanu u svim vanijim pitanjima bile vezane na nemake odluke i smernice, kada je bila u pitanju hrvatska vlada, Nemaka se ograniila na savetodavnu i istovremeno, vaspitnu ulogu ("Deutschland hatte sich gegenber der kroatischen Regierung auf eine beratende und gleichsam erziehende Rolle zu beshrnken", 7 knjiga, str. 732). Ali, kako je vojni razvoj tekao, a Hrvatska nije bila u stanju da rei sama svoje unutranje probleme, Nemaka je bila prisiljena da povea svoj uticaj u Hratskoj. Na osnovu injenice da je Hrvatska imala manje stanovnika od ostalih naih saveznika, a istovremeno je procentualno dala, s obzirom na broj stanovnika i ulogu koju smo za ovu dravu predvideli u budunosti, daleko vie vojnika za nau zajedniku borbu. Ovde mislimo na nemako-hrvatsku diviziju "legionara", koja je formirana u Nemakoj, a njen vodei kadar bio je sastavljen, otprilike od jedne treine Nemaca. I u ostalim hrvatskim vojnim formacijama Nemci su inili komandno osoblje. Kada je u pitanju Hrvatska, postojao je jaz izmeu naih vojnih zahteva i politikih namera. Ljudi oko poglavnika pripadali su ustakom pokretu i oni su dugo iveli u emigraciji i predstavljali su jedno kompaktno, zatvoreno telo. im su dobili vlast, ustae su poele sa fizikim unitavanjem pravoslavnog stanovnitva i time su u velikoj meri doprinele nastanku

ustanikog pokreta u Hrvatskoj. Ve od leta 1942. godine postalo je jasno da hrvatska vlast nije bila sposobna da obezbedi mir i red u sopstvenoj dravi. Sa nemake strane dolo je neizbeno pitanje: da li je hrvatska drava u svojoj sadanjoj formi uopte, sposobna da postoji? I drugo: treba li reimu poglavnika da Nemaka i dalje prua punu podrku? Nemaki odgovor na to pitanje nije bio jedinstven. Nemako ministarstvo spoljnih poslova, koje je stajalo pod uticajem nemakog poslanika u Zagrebu, Kaea (Kasche), bilo je ubeeno da je hrvatska drava sposobna da postoji. Kae je jo 11. februara 1944. u svom izvetaju, izmeu ostalog, napisao i ovo: "Hrvatska nam nudi onu snagu, koja predstalja jedinu snanu protuteu junoslovenskoj integraciji" ("Kroatien bietet uns diejenigen Krfte, die das einzig starke Gegenwicht gegen eine sdslawische Zusammenballung darstellen", 7. knjiga, str. 733). Nasuprot Kaeu, nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj, Glajze fon Horstenau (Glaise von Horstenau), neprestano je preporuivao da Nemaka odbaci ustae. Nemaki Vermaht, u potpunosti je podrao procene fon Horstenaua i esto spominjao primere koji govore o nesposobnosti hrvatske vojske. 30. oktobra 1943. godine, s obzirom na injenicu da je raspad hratske drave i vojske poprimio takve razmere, Vermaht je razmatrao mogunost da proglasi vanredno stanje i tako potpuno preuzme kontrolu u Hrvatskoj. Hitler je dugo vremena pre delio miljenje Nemakog ministarstva spoljnih poslova ("Der Fhrer neigte mehr der Auffachung des Ausw. Amtes zu", 7. knjiga, str. 734), nego Vermahta. Prilikom putovanja po Balaknu, od 16. - 22. janaura 1944, zamenika glavnog taba generala Varlimonta, koji se jedan dan zadrao i u Zagrebu i tu imao razgovore sa najviim hrvatskim vrhom: poglavnikom, ministrom spoljnih poslova Lorkoviem, te hrvatskim ministrom odbrane Navratilom, Hrvati su pokazali naroitu uznemirenost: Nemaka je, navodno, promenila svoj stav prema Srbima, deo Srba sada ak, smatra za svoje saveznike. Kao primer, hrvatski sagovornici su govorili o tome, i protestovali, jer su nemake vie vojne vlasti formirale etnike jedinice na dalmatinskom obalnom podruju i, navodno, njihova ukupna snaga iznosi do 35 000 ljudi ("Die Kroaten erhoben Einspruch gegen die Aufstellung von Cetnic-Verbnden im Dalmatisnischen Kstengebiet durch deutsche Kommandobehrden - Gesamtstrke angeblich bis 35 000 Mann", 7. knjiga, str. 736). Nemaka strana je odgovorila da su hrvatski podaci o broju etnika, koje Nemci podravaju, veoma

preterani. Voki ministar U Hrvatskoj je uskoro dolo do promene kursa. General Horstenau javlja, da e Paveli morati da smeni svog ministra odbrane Navratila, koga su Nemci veoma cenili, jer se Hrvati ale, da je Navratil zapostavio ustae, a da je njegov stav prema Srbima prijateljski i ujedno je obavestio, da e Navratila verovatno naslediti Voki. Glaize i Kae podsetili su poglavnika, da je Naratil prijatelj Nemake, te da Hitler ima veoma povoljno miljenje o Navratilu, kod koga je bio pre nekoliko nedelja. Bilo bi veoma neprijatno kada bi ga sada poglavnik smenio. Voki pripada ustakom pokretu, nije vojnik, a i ne poznaje nemaki jezik. Nemakim vlastima je uskoro postalo jasno da se iza ove afere oko Navratila krije, zapravo, dublja kriza u Hrvatskoj (7 knjiga, str. 738). Kozaci seju strah po Hrvatskoj Nemci uvali kozaku diviziju za borbu protiv Engleza Prvoga marta 1944. grupa hrvatskih ministara posetila je Hitlera. Oni su pokuali da ubede firera (ali bez uspeha) - kako bi im on ispunio njihove elje, - da je sada stanje u Hrvatskoj mnogo povoljnije. Hrvatski ministri govorili su, recimo, o tome, da je opala aktivnost Tita. Sa nemake strane su im odgovorili, da to nije rezultat konsolidacije i jaanja hrvatske drave, ve da zasluge za to iskljuivo, pripadaju nemakim vojnim snagama, koje su poetkom godine nanele komunistima ozbiljne gubitke. albe Nemcima Na hrvatske albe da Nemaka podrava etnike u Dalmaciji, firer je odgovorio, da se ovde radi samo o nenaoruanim Srbima, koji slue bez oruja kod nemakih jedinica, te da za hrvatsku dravu oni ne mogu da predstavljaju opasnost. Nemakom vostvu je jasno, u sluaju engleskog iskrcavanja, ili u nekoj drugoj kriznoj situaciji, da bi se etnici okrenuli protiv nemakih okupacionih trupa. ("Die deutsche Fhrung ist sich darber im klaren, dach die Cetnics bei einer englischen Landung, oder in anderen Krisenlagen sich gegen die deutschen Besatzungstruppen wenden wrden", 7. knjiga, str. 739). Hitler, takoe, nije izaao u susret hrvatskim eljama u vezi isporuke oruja, jer, kako je Firer podvukao, to oruje uglavnom zavri u rukama partizana ("da, - wie der Fuhrer hervorhob, - diese Waffen meist in die Hande der Partisanen fiel", 7. knjiga, str. 740). Nije ni udovoljeno hrvatskom zahtevu, da se 1. kozaka divizija premesti van Hrvatske,

jer su Kozaci postali strah i trepet za hrvatsko stnovnitvo. Hitler je podvukao, da je kozaka divizija veoma pouzdana, koja bi se u svakom sluaju borila protiv Engleza. Kozaku diviziju moemo da povuemo tek onda, kada prestanu aktivnosti bandi. Ono to su hrvatski ministri, prilikom svoje posete, izneli, nije bilo mnogo ubedljivo. Posle odlaska hrvatske delegacije Firer je reio da potpuno preispita svoju politiku prema Hrvatskoj. 9. marta 1944. dolo je do sastanka Hitlera sa najviim nemakim vojnim i politikim predstavnicima u Hrvatskoj. Za razliku od Kiea, koji je govorio o stabilizaciji u Hrvatskoj, njemu su se otro suprotstavili predstavnici Vermahta, koji su dali veoma sumornu sliku stanja u Hrvatskoj: 30% pruga ne funkcionie, a ostalih 70% neprestano su u prekidu zbog sabotaa bandita. Hrvatska poljoprivreda potpuno je unitena, tako da poljoprivredno bogata Hrvatska mora iz Nemake da uvozi hranu. Predstavnik Vermahta izloio je pred Hitlerom stanje u hrvatskoj armiji i kazao da je njena borbena vrednost mala. Na podruju dalmatinske obale, hrvatske vojne jedinice uopte nisu za upotrebu, a jedini izuzetak predstavlja sluaj kada njima komanduju nemaki oficiri. Ukratko, sve hrvatske zahteve u vezi davanja vee samostalnosti njenim vojnim i policijskim snagama, treba odbiti. Ceo razgovor bio je olakan injenicom da je Hitler, koji je ranije bio skloniji da prihvati miljenje Nemakog ministarstva spoljnih poslova, sada gledao na stanje u Hrvatskoj oima Vermahta. Tako je u vezi nemake politike prema hrvatskom pitanju dolo do principijelne promene ("Hiermit njar in der Behandlung der kroatischen Frage eine grundsatzliche Wendung eingetreten", 7. knjiga, str. 741). Kie je na kraju susreta jo jednom heo da kae neto u korist hrvatskog reima, ali ga je u tome spreio sam Firer. Jedan od malobrojnih ustupaka hrvatskim zahtevima bio je u pogledu etnikog pitanja: reeno je da se rasformiraju etniki odredi koji su bili pod nemakom komandom. Oni pravoslavni, koji nisu iz Hrvatske, da se proteraju, a pravoslavni iz Hrvatske da se prikljue nemakim vojnim snagama kao pomono osoblje. 25. aprila 1944. komanda Vermahta javlja da etnika roenih van Hrvatske i nema, pa se prema tome ne mogu ni proterati. Kao konano reenje predlae se da sve lojalne etnike treba integrisati u hrvatsku vojsku (str. 742). Hrvatski ministar je, ipak, postao Voki i on je 16. aprila 1944. posetio Hitlera u njegovom glavnom tabu. Sasluane su ve poznate hrvatske elje, ali je reeno da se zbog napete situacije na hrvatskom prostoru,

ne moe vie imati obzira prema hrvatskim eljama. Govorilo se i o hrvatskoj armiji. Najbitnija slabost "domobrana" jesu njeni oficiri. Kao dobri oficiri mogu da se nazovu samo bivi pripadnici jugoslovenske armije ("Als gute Offiziere njurden lediglich die ehemaligen Angehorigen der jugoslawischen Armee bezeichnet", 7 knjiga, str. 743). Ti oficiri su, meutim, odbili da slue novoosnovanoj hrvatskoj dravi. Pored "domobrana", Hrvatska je imala i ustake jedinice, koje su bile potpuno samostalne u odnosu na hrvatsku armiju. Divizija poglavnikove telesne garde brojala je oko 7 000 vojnika. Pored te formacije postojalo je jo 7 ustakih brigada sa oko 25 000 ljudi. Sve su one imale nemake vojne instruktore. SS-divizija "Kama" Pored Vermahta i nemake SS-vojne formacije nastojale su da stvore sopstvene jedinice u Hrvatskoj. 13. SS-brdska dobrovoljaka divizija bilo je sastavljena od bosanskih muslimana i istakla se u borbama sa Titovim snagama. Ova divizija posedovala je posebnu kasarnu u Zagrebu i hrvatska vlast ju je posmatrala sa odreenim nepoverenjem. Njen komandant je bio Zaubercvajg (Sauberzweig). 13. SS-diviziji i njenom komandantu Zaubercvajgu Hrvati su zamerili da favorizuju pravoslavni elemenat i etnike (Es wurden ihnen Bevorzugung des pravoslawischen Elementes und der Cetnics vorgeworfen", 7 knjiga, str. 744). 1. juna 1944. poelo se sa formiranjem jo dve SS-divizije u Hrvatskoj: 14. SS-muslimanske divizija i SS-brdske, hrvatske divizije "Kama".

"Princ Eugen" i etnici zajedno Kod Knina u julu 1944. godine ubijeno oko 400 hrvatskih civila Nedaleko od Knina dolo je do incidenta, u kome je, navodno, ubijeno 400 hrvatskih civila i to od strane SS-brdske, dobrovoljake divizije "Princ Eugen"i etnika. Hrvatske vlasti su se, zbog tog incidenta, poalile nemakom ministarstvu spoljnih poslova. Koncem jula 1994. borbena vrednost hrvatskih vojnih jedinica pala je toliko nisko, da su nemake vojne vlasti reile da potpuno reorganizuju hrvatsku vojsku. Nemaki general fon Vajks (von Weichs) dao je sledei predlog: s obzirom na ozbiljnost situacije, da hrvatsku armiju mora od sada iskljuivo upotrebiti tako, da slui nemakim ciljevima, kako bi se potedela nemaka krv ("... dass die kroatische Wehrmacht nunmehr

allein fur deutsche Zwecke eingesetzt werden musse, um deutsches Blut zu sparen", 7 knjiga, str. 745). Ovo se moe postii samo tako da se sve hrvatske vojne jedinice odmah stave pod nemaku komandu i da se popune nemakim vojnicima. To je jedina mogunost da se sprei, ako doe do anglo-amerike invazije, da se hrvatsko oruje upotrebi protiv nemakih vojnika. Nadalje, treba odmah da se odustane od planova da se formiraju isto hrvatske vojne jedinice. O tim predlozima general fon Vajks jo nije obavestio hrvatsku vladu, jer smatra da je situacija toliko ozbiljna da treba prekinuti praksu politikih obzira prema Hrvatima. Takva politika bi u ovom trenutku bila neodgovorna, ve treba pre svega dati prednost isto vojnikim aspektima. Firer je 4. avgusta 1944. u potpunosti podrao ove predloge. 23. avgusta 1944. Rumunija je prestala da se bori na strani Nemake, a nekoliko dana kasnije, 7. septembra 1944, Bugarska je objavila rat Nemakoj. Sredinom oktobra pokuala je da kapitulira i Maarska. Za sve to vreme Hrvatska je ostala potpuno mirna. Stanje se odjednom potpuno promenilo. Hrvatska je jedina zemlja na jugoistoku, koja je ostala verni saveznik Nemakoj ("Kroatien war es zum einzigen, dem Reiche im Sudosten treu gebliebenen Bundesgenossen geworden", 7. knjiga, str. 750). Hrvatska je odjednom postala na veoma vaan saveznik i mi smo sada bili prisiljeni, da sa mnogo vie obzira, vodimo rauna o hrvatskom suverenitetu. Veliki udar za hrvatsku vojsku dogodio se u jesen 1944, kada je Tito uputio apel hrvatskim vojnicima, koji glasi: svi hrvatski vojnici, koji se prikljue partizanskoj vojsci od 15. septembra 1944, bie amnestirani. Tada je iz "domobrana" pobeglo mnogo hrvatskih vojnika, a posebno veliki procenat dezertera ine oficiri hrvatske vojske (7. knjiga, str. 755). Kratak pregled vojnih operacija u 1944. godini 6. jun 1944: Invazija anglo-amerikih trupa u Normandiji. Prvi dan iskrcalo se sedam divizija i to uz pratnju 6 400 brodova, a meu njima 6 bojnih brodova, 23 krstarice, 104 razaraa 12. jun 1944: Do danas Anglo-Amerikanci transportovali u Normandiju 326 000 vojnika, 104 000 tona materijala, 54 000 vozila 2. jul 1944: Od poetka invazije do danas Anglo-Amerikanci transportovali na obalu Normandije 929 000 vojnika, 586 000 tona materijala i 177 000 vozila.

Ruski front: 11. april 1944: Nemake trupe povukle su se iz Odese. 5. maj 1944: Zapoeo veliki sovjetski napad na Sevastopolj. Nemaka uspela da morskim putem evakuie 130 000 nemakih vojnika, 21 450 vojnika da transportuje vazdunim putem. 12. maj 1944: Sevastopolj pao u ruske ruke. 5. septembar 1944: Nemake vojne jedinice napustile Finsku. (kraj 7. knjige "Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta2, str. 971) 1. januar 1945. 200 britanskih bombardera napalo Diseldorf-Zolingen. Komanda vazduhoplovstva "Luftvafe" javlja, da i pored visokih gibitaka koje imaju, moral je i dalje visok i piloti su nepokolbljivi u svojoj nameri da vre svoju dunost. 2. janaur Na belgijsko-holandskom prostoru uspean iznenadan napad naeg azduhoplovstva sa 1035 aviona. Neprijatelj izgubio ukupno 507 aviona, a mi 300. 3. januar Budimpeta napadnuta od strane Rusa iz svih pravaca, ali su napadi odbijeni. Angloameriki napad na podruje Rajne sa 1000 bombardera i 1 400 lovaca. 4. januar Ameriki avioni napali Keln-Fulda-Aafenburg; 480 britanskih aviona napalo Dortmund. Ukupni gubici u BRT angloamerikih brodova, koje su im nanele nemake podmornice: godina: 1942: 6 250 000 BRT 1943: 2 580 000 BRT 1944: 770 000 BRT 1945. 260 000 BRT

Tito otvara Sremski front "Neprijatelj nam nije vie bugarska armija. Ne znamo zato"

5. januar 1945. Nae jedinice, koje se povlae iz Grke, stigle su u Viegrad. 1100 angloamerikih aviona i 400 bombardera napalo je planinski prelaz Brener i Veronu; 700 aviona nou je napalo Udine. 6. januar 1000 amerikih bombardera i 550 lovaca uestvovalo u napadu na Frankfurt-Hanau. Njima se suprostavilo 200 naih lovaca. Neprijatelj izgubio 40 aviona. 7. janaur Istono od Budimpete Rusi su uspeli a probiu nau odbranu. Stanje je veoma napeto. Snabdevanje Budimpete je veoma teko. Rusima je takoe polo za rukom da tenkovima pobiju poloaje koje je drala maarska divizija "Sveti Laslo". Balkan: borbe vodimo na prostoru Save-Drine. ekamo da nam stigne pojaanje. Italija: zbog kie voene su borbe slabijeg intenziteta. Ponovo napad 1000 amerikih bombardera na podruje DiseldorfManhajm i gaali su uglavnom saobraajnice. 8. januar Pojaalo smo odbranu Bratislave (Presburg) sa dodatnim trupama. Italija: borbe nedaleko Bolonje sa anglo-amerikim snagama. 1000 amerikih bombardera napalo saobraajne ciljeve na prostoru Padeborn-Koblenc-Manhajm. teta je osrednja. 9. januar U neprijateljskoj tampi govori se o Budimpeti kao o ratitu, gde se vode najtee borbe, koje skoro mogu da se uporede sa Staljingradom. Sovjetski Savez je, oigledno, usporili svoju ofenzivu na frontu prema Poljskoj i istonoj Pruskoj. Iza toga, verovatno, stoje politiki razlozi. Moskva trenutno vodi intenzivne pregovore sa Amerikancima i Englezima i postoje neslaganja oko Poljske, Grke, Irana, i tako redom. Kako bi postigli svoje politike ciljeve, Rusi oklevaju sa ofenzivom prema nemakoj armiji Balkan: odbijen napad neprijatelje na nae poloaje kod Prijepolja. Najvei deo naih snaga uspeli smo da prebacimo preko mosta na reci Lim. Borbe vodimo i kod mosta u Viegradu. Na Sremskom frontu odbili smo slab napad neprijatelja. Na ovom frontu neprijatelj nam nije vie bugarska armija, ve Titove snage. Razlog za ove promene nije nam poznat.

Na Dravi kozake jedinice u borbi sa partizanima uspele da odbrane svoje poloaje. 10. janaur Rusi su naredili bugarskim jedinicama da se povuku sa Sremskog fronta i odredili im novi poloaj, koji e, veorvatno, da bude na podruju jugozapadne Maarske. Budimpeta se snabdeva sa 39 transportna aviona. U Budimpeti nemamo dovoljno muncije. Prema saoptenju neprijatelja, francuski generaltab, zbog poznavanja terena, treba jae da bude ukljuen u ameriko-britanske vojne planove. Balkan: 247. peadijska divizija stigla u Viegrad. GRpa "tajrer nalazi se na putu u Sarajevo. 11. januar U Budimpeti vlada dobro raspoloenje, premda je neprijatelju ponovo polo za rukom, da na vie mesta probije nau odbranu. Raspolaemo sa 41 avionom u svrhu snabdevanja Budimpete. Nae jedinice prema planu povukle se iz Prijepolja. 12. januar Zapad: ameriko-britanske trupe su pasivne. Balkan: 22. peadijska divizija stigla blizi Viegrada. Izmeu Save i Drae pojaana aktivnost banditskih grupa. Neprijatelj raspravljao o grkom ostrvu Krit, gde se jo uvek nalaze nemake trupe. 13. januar Budimpetu snabdeva 46 aviona. Na nekoliko mesta jugoistono od Budimpete nai uspeli da potisnu napredovanje nepriajtelja, ali severno od Budimpete protivnik ponovo polo za rukom da osovji deo naeg fronta. Doneta odluka, da se jo ne povuemo iz Viegrada. Definitivno smo utvrdili, da se bugarske trupe povuene sa Sremskog fronta. One e verotatno biti upotrebljene u borbi sa naom 2. tenkovskom armijom.. 14. januar Balkan: i poslednje nae vojne jedinice koje su se povlaile iz Grke, stigle su u Viegrad. Komanda za Jugoistok dala je kratki pregled ove vojne operacije povlaenja naih trupa iz Grke i ostra Egejskog mora. Ukupno trajanje povlaenja: 4 meseca. Duina puta i do 1 500 km, preli preko 20 planinski prevoja, ija nadmorska visina dostie do 1 400 m. Operaciju povlaenja zapoeli leti, pri tropskim vruinama, a zavrili po mrazevima i najhladnijim zimskim danima. Najtee okraje vodili smo na Kosovu, kod aka i Kraljeva, gde smo vodili borbe sa 3 bugarske armije, tri ruske divizije i banditima (partizanima).

Klanica u Sremskom blatu "Na Sremskom frontu ostalo 12.000 mrtvih partizana" Nita od vrednog vojnog materijala nije palo u ruke neprijatelja. Unitili smo 223 drumska mosta, 281 eleznika mosta, 95 tunela, 9 776 vagona i lokomotiva. Uspeli smo da spasimo glavninu naih snaga, koje su stigle do Kraljeva, zatim Viegrada i konano do Virovitice. U tabu Mihailovia, pretpostavljamo, jo se uvek nalazi amerika vojna misija, ali ne vie i britanska. Ktalj Petar opozvao svoju raniju izjavu i sada se izjasnio protiv Tita, te zahteva da doe do referenduma. 1 100 amerikih bombardera i 600 lovaca gaalo saobraajnice na prostoru srednje Rajne. 15. januar 1945. U Budimpeti stanje je nepromenjeno. Rusi napadaju u smeru Krakova. Nad Berlinom oboreno 40 neprijateljskih aviona, a nai gubici iznose 78 aviona. Oistili saobraajnicu Sarajevo-Brod, tako da je ona sada ponovo slobodna za nesmetano povlaenje naih trupa. Na Sremski front dovukli smo pojaanja. 16. januar Rusi probili nau odbranu i sada se nalaze severno od Krakova. Na istonopruskom frontu uspeno smo odbili sve napade protivnika. Balkan: pokret naih trupa iz Viegrada ka Sarajevu tee bez zastoja. Neprijatelj, ini se, ima plan, da deo svojih jedinca prebaci sa prostora Drine u Slavoniju, sa namerom, da rastereti Sremski front.. 17. januar Severno od Budimpete uspeli smo da povratimo 8 km fronta. 600 amerikih bombardera izvrilo napad na Magdeburg-DesauDrezden-Biterfeld. Jugoistok: na Sremskom frontu krenuli smo u ofenzivu sa 7. -brdskom divizijom i 117. divizijom i to napredujui uz june obale Dunava 18. januar U Krakovu vode se uline borbe sa ruskim vojnim snagama. Kod Blatnog jezera u pet ujutro zapoeli ofenzivu protiv ruskih snaga. Zabeleili su prve uspehe. iva aktinvost bandita na prostoru Drina-Sava, ali i oko Mostara.. Nae jedinice postigli daljne uspehe u borbi sa Titovim snagama na Sremskom frontu

19. januar Rusi u Krakovu. Polo im je za rukom da sa tenkovima prodru u industrijski deo grada. 132 aviona u akciji snabdevanja Budimpete. Balkan: deo 22. peadijske divizije stigao u Vlasenicu; 297 peadijska divizija krenula iz Sarajeva ka Dravi. Na Sremskom frontu nai osvojili daljnih 8 km nepriajteljskog fronta. Titove snage pruaju slab otpor. Nai oficiri na svoju ruku hteli su da krenu i dalje, ali ih je zadrala naa komanda za to podruje. Politika: u britanskom parlamentu eril se izjasio za Tita, a protiv kralja Petra. 20. januar Izgubili smo Krakov. Rusi stigli blizu enstohova. Balkan: na Sremskom frontu izbrojali smo 12 000 mrtvih neprijateljskih vojnika (in Syrmien wurden 12.000 feindliche Tote gezhlt", 8. knjiga, str. 1026). 21. januar Maarska: uspesi 3. tenkovske divizije, kao i divizije "Viking" ("Wiking") i "Totenkopf" ("Totenkopf"). 150 aviona transportovalo danas u Budimpetu 100 tona municije, sanitatskog materijala i goriva. Izgubili smo Tilzit i Lauterbah (istona Pruska). Naa podmornica potpoila jednu veliku neprijateljsku trgovaku lau od 25 000 BRT. Balkan: usepna operacija kod Travnika. Kod Broda na reci Savi uniten most. 22. januar 200 bombardera i 200 lovaca napalo Be i oni su prouzrokovali velike tete na saobraajnicama. Balkan: borbe sa nepriajteljem kod Vlasenice. Kod Travnika nai vode uspenu operaciju. 23. januar Rusi se pribliili Poznanju (Pozen), koga brani 10 000 naih vojnika. U istonoj Pruskoj izgubili smo Alentajn. Osterode i Hoentajn. Neprijatelj uao u trazburg. Sa 10 malih podmornica napali smo ue reke Temze. Nismo potigli uspeh. Samo su se tri podmornice vratile u bazu. Jedna naa podmornica pred kanadskom obalom potopila tri neprijateljka tankera. Balkan: osvojili smo Travnik. Na prostoru Sava-Drina stanje je jo uvek napeto. 24. januar U leskoj odnos snaga jeste 5:1 u korist neprijatelja.

U Maarskoj divizija "Viking" javlja, da je stanovnitvo nedaleko Hercegvalve pozdravilo ponovni dolazak nemakih trupa, koje su oslobodile to podruje i da se stanovnivo spontano diglo traei od Nemaca oruje, kako bi se moglo da bori protiv Rusa Tito mobilie nove banditske snage; 22. peadijska divizija uspeno je probila neprijateljski obru kod Vlasenice. Sitacija na prostoru DrinaSava sada je povoljnija. Na Sremskom frontu neprijatelj nas napao sa jakim snagama, ali je napad uspeno odbijen. 25. januar Kod Poznanja (Pozena) pojavili su se ruski oficiri u nemakim uniformama, koji govore nemaki i tako prearili nae straare. Balkan: poboljao se na poloaj na prostoru Sava-Drina. U Sremu odbili napad nepriajtelja. 26. januar Rusi se se pribliili Breslau (Vroclavu) i Pozenu (Poznaw). Balkan: iz Uica neprijatelj doveo jednu diviziju i doveo je na Sremski front. 22. peadijska divizija napreduje veoma polako, jer je otpor neprijatelja jak. 27. janaur Rusi su stigli blizu Kenigsberga (istona Pruska). Rusi su se pribliili Letenu (Ltzen) i Volfsance (Wolfsschanze), koji je bio Hitlerov glavni tab od 1941 do 1944. To smo mi ve ranije unitili. Balkan: u borbama kod Travnika neprijatelj imao 307 mrtvih, a mi 33. Kod Broda na reci Savi napravili smo novi most 28. januar Dramatina situacija u vezi transporta ranjenika i civila sa prostora istone Pruske. Samo iz Kenigsbegra treba da evakuiemo 24 000 ranjenika, a Rusi su ve uli u gradsku tvravu. Borbe kod Bijeljine "Neprijatelj na Drini prua jak otpor" 29. januar 1945. Kritina situacija u Pozenu (Poznanj). Evakuisali smo nae trupe iz Memela. Ruska tampa se ali, da Englezi i Amerikanci imaju veoma povoljnu priliku da krenu u ofenzivu, ali da do sada nisu nita poduzeli. Kratak pregled dogaaja sa Zapadnog fronta: nai poetni uspesi u vezi ofenzive na Ardenima, zavrena je jue i mi smo primorani, da osvojen teren, zbog nedostatka municje, goriva i ljudstva, ponovo prepustimo nepriajtelju. Balkan: nae trupe probile su se do Mostara. Borbe se vode kod Bijeljine. Na Sremskom frontu je mirno, a to moe da se objasni, u to

ne moe da se sumnja, injenicom, da smo Titovim snagama zadali velike gubitke. 30. januara Situacija u vezi odbrane Budimpete je dramatina. Snabdevanje grada je kritino. Stanje je kritino i u Pozenu. Nae trupe su jo u junom delu grada Kenigsberga. 1100 amerikih bombardera gaalo ciljeve na prostoru Bilefeld-KaselHam Balkan: na Sremskom frontu neprijatelj utruje svoje poloaje, to je znak, da nema namere da poduzima ofenzivu. 31. januar Divizija "Velika Nemaka" konano stigla kod (Knigsberg) Kenigsberga (istona Pruska). Neprijateljska podmornica potopila ispred obale istone Pruske na trgovaki brod "Vilhelm Gustlof", koji je prevozio 3 300 izbeglica iz istone Pruske. Uspeli smo da spasimo 800 ljudi. 1. februar Uspeli smo da odbranimo Pozen. U Maarskoj, zbog velike hladnoe, nije bilo znaajnijih okraja. etnike jedinice nalaze se juno od Tuzle. 2. februar 1945. 600 neprijateljskih bombardera izvrilo napad protiv Ludvigshafena i Manhajma. Tokom noi teroristiki napad 900 britanskih aviona protiv civilnih ciljeva na prostoru Majnc-Ludvigsgafen. Balkan: oko 25 000 naoruanih bandita prodrlo u Slavoniju. 3. februar Rusi se ve nalaze istono od Frankfurta na Odri. Kod Pozena (Poznanja) kritino. Balkan: 22. peadijska divizija prodrla je do prostora Zvornika, gde je naila na neprijateljski otpor. Ostatak 104. divizije napustio Zenicu. 4. februar 800 britansko-amerikih aviona izvrilo teroristiki napad protiv strogog centra Berlina. Poginuo veliki broj civila. Balkan: borbe sa neprijateljem oko Bijeljine. 5. februar Danas 200 transportnih aviona snabdevalo Budimpetu. U Pozenu od 12 000 vojnika ostalo je svega jo 3000, da brani grad. 6. februar Balkan: severno od Mostara neprijatelj pobegao pred naim trupama.

22. peadijska divizija sada je u Zvorniku. Borbe sa neprijateljem kod Virovitice. 7. februar U Pozenu (Poznanju) naa trupe imaju municije za svega dva dana. Balkan: borbe kod Mostara. Neprijateljski napad na nae jedinice kod Viegrada, koji nameravamo da napustimo kroz est dana. 8. februar U Pozenu (Poznanj) nae trupe odbile ruski poziv na kapitulaciju. Veliki neprijateljski vazduni napad na Be. Za razliku od Amerikanaca, ije radio veze i ifrirane poruke nije teko otkriti, Britanci su veoma disciplinovani, pa nam nije lako doi do njihovih informacija. Balkan: kod Mostara se i dalje vode borbe. 9. februar Na otpor u Pozenu izgleda da posustaje. Balkan: oistili smo teren oko Virovitice. 10. februar Balkan: odbijen neprijateljski napad kod Mostara; 22. peadijska divizija nastavlja napada na neprijateljske poloaje sa leve i desne obale Drine. Vrhovna komanda za Jugoistok: stanje kod Mostara je teko. Hrvatske jedinice su bez borbene vrednosti ("Die kroat. Verbchnde sind ohne Kampfwert", 8. knjiga, str. 1414). Nevesinje moemo da evakuiemo, ali kada je u pitanju Mostar, za to treba da dobijemo odobrenje Firera. Poljska izbeglika vlada u Londonu zahteva da se povede rat protiv Rusa. 11. februar Rusi se pribliili na 15 km od Breslau (Wroclav). Balkan: 22. peadijska divizija uspela da izae svega 7 km van Zvornika; 7. -brdska divizija krenula iz Bijeljine kao pomo 22. diviziji. Zauzeli smo Viroviticu. 12. februar Vest iz Budimpete: posle 50 dana borbe otpor se blii kraju. Pre dva dana Rusi su uli u predgrae grada. Vie nije mogue snabdevanje grada vazdunim putem. U Pozenu nae trupe ponovo odbile poziv neprijatelja da kapituliraju. Svega 32 naa vojnika dezertirala Rusima. Naim trupama nedostaje municija i one su premorene. Balkan: borbe oko Mostara su i dalje u toku. U Viegradu vrimo pripreme za evakuaciju naih trupa. Oko Bihaa zapoeli sa akcijom ienja.

13. februar Rusi osvojili Budim (Peta je pala u ruke neprijatelja 18. januara 1945). Poslednje nemake jedinice uspeno su se probile iz opkoljenog Budima. Iz istone i zapadne Pruske uspeli smo da evakuiemo 374 700 izbeglica i da ih, uglavnom brodovima, prebacimo na zapad, do tetina (eina) ili Kila. Balkan: borbe oko Mostara jenjavaju. Na Drini 22. peadijska divizija napredovala svega 1 km, jer neprijatelj prua ilav otpor. Iz Bijeljine nam je stiglo pojaanje. Kod Bihaa akcija ienja i dalje traje. 14. februar Balkan: stanje kod Mostara se pogoralo. Neprijatelj je stigao do zapadnog predgraa Mostara; kao posledica jakog neprijateljskog napada, hrvatske vojne jedinice su se raspale. Neprijatelj je zauzeo glavna strateka mesta zapadno i severno od grada. Samo malobrojne nemake jedinice, koje se sastoje od pomonog osoblja i vojnih instruktora, spremne su da brane grad. Nae trupe povukle se iz Nevesinja. Upuen je zahtev komandi, da se nae slabe vojne snage povuku iz Mostara. Borbe se vode i juno od Sarajeva. Na Drini 22. peadijska divizija napredovala je 2 km. Neprijateljsko vazduhoplovstvo ometa nae napredovanje. Jugoistoni front poputa Vermaht za to okrivljuje 369. hrvatsku peadijsku diviziju Nou ponovo, kao i jue, napadnut Drezden, koji je do sada bio poteen. Britanska tampa opravdava ovaj teroristiki vazduni napad na grad, da se time htelo pomoi Rusima. 15. februar 1945. Dve nae podmornice nedaleko Murmanska uspele su da potope tri amerika trgovaka broda tipa "Liberti", a dva su oteena. Po danu ameriki bombarderi napali Drezden, gde jo plamte poari, koje je prouzrokovalo noanje britansko bombardovanje. Grad je imao 650 000 stanovnika, ali zbog priliva izbeglica, nalazi se daleko vie ljudi. Kao posledica angloamerikog bombardovanja sada grad ima 500 000 beskunika. Za odbranu Drezdena imali smo 146 lovaca, koji nisu mogli mnogo da urade, jer je neprijatelj nad Drezdenom imao 700 lovaca. Oboreno je 20 naih lovaca, a mi 2 neprijateljska. Balkan: 35 neprijateljskih aviona napalo grad Zagreb i aerodrom. Stanje kod Mostara kritino: na protivnapad nije uspeo. Firer je odobrio da se nae snage povuku iz Mostara. Nae snage, kako je i bilo planirano, evakuisane iz Viegrada; 22. peadijska divizija nalazi se 19

km severno od Zvornika, dakle, dobro je napredovala, premda su Rusi ponovo stupili u akciju i pokuavaju da nam ometu povlaenje. 16. februar Iz ruskog obrua u Budimpeti uspelo je da se spasi jo 621 nemaki vojnik. Ameriki bombarderi ponovo napali Drezden. Poznan se jo dri. Izvetaj Vrhovne komande Vermahta za Jugoistok: naa odbrana je razbijena. Ovo se odnosi i na Nevesinje. Glavni krivac za takvo neplanirano stanje jeste 369. hrvatska peadijska divizija, koja se prosto raspala, te je izgubila gotovo celokupno teko naoruanje. Time je 369. hrvatska divizija po drugi put potpuno zatajila. Ponaanje 373. hrvatske divizije decembra 1944. daje nam istu sliku ("Die 369. kroat. Div. hat zum zum zweiten Mal vllig versagt", 8. knjiga, str. 1411). Sa juga neprijatelj je stigao 9 km od Sarajeva. 17. februar Samo malom broju vojnika danas je uspelo da se probije iz, od Rusa osvojene, Budimpete. Kod Breslau (Vroclava) oborili 35 ruskih aviona, a mi izgubili 16 aviona. 18. februar Komandant Pozena izdao je zapovest da se pokuaju probiti iz grada do prvih nemakih poloaja, poto im je ponestalo municije i hrane. Balkan: odbili neprijateljske napade kod Mostara i Viegrada.. Kod Bihaa izbrojano 210 ubijenih neprijateljskih vojnika, a naih 88. Nakon to je naa komanda za Jugoistok poslala izvetaj, Komanda Vermahta izdala je sledee uputstvo: Sve su ee pojave da domobrani i ustae iznevere ("Das Versagen der Domobranen und der Ustascha nehme zu", 8 knjiga, str. 1416)., ali, kako nemamo sami dovoljno vojnih snaga, nemamo drugog izbora, nego da i dalje saraujemo sa Hrvatima. 19. februar Istok: oborili 45 ruskih aviona, izgubili 25 sopstvenih. Zapad: u toku su borbe juno od Zarbrikena. Jugoistok: kod Mostara odbijen napad neprijatelja. Postoji plan da nae snage prikupimo kod Sarajeva. Kod Travnika napad neprijatelja iz pravca zapada. Zvornik smo prepustili neprijatelju, ali smo zauzeli Janju. Nastavljamo ienje terena u Slavoniji, na planini Papuk. 20. februar Uspeli smo da sa ostrva Krita snabdemo ostrvo Milos, premda su Britanci sproveli pomorsku blokadu. Pritisak neprijatelja na drumu Mostar-Sarajevo, ali prema Viegradu je manji. Situacija se kod Travnika pogorala, jer je neprijatelj stigao do zapadnih delova grada, a re je o najboljim Titovim jedinicama.

21. februar 1945. Komandant Pozena javlja da njegovi vojnici nameravaju i dalje da se bore, premda su stenjeni na prostor od 2 sa 2 km. Balkan: nae snage prebacujemo sa prostora Mostara preko Sarajeva u Travnik, gde su nemake jedinice doivele neuspeh i to zbog toga jer su hrvatske vojne snage zatajile. 22. februar Jugoistok: nae snage povlae se sa prostora Mostara. Stanje za nas se kod Travnika pogoralo, gde napadi neprijatelja ne poputaju. I na prostoru Viegrada situacija veoma ozbiljna. 1000 amerikih bombardera izvrilo teak teroristiki napad na grad Nirnberg. 23. februar Jutarnja vest iz Pozena: na otpor blii se koncu. U 14.40 prestala je veza sa naom komandom u Pozenu (Poznanj). Turska nije vie neutralna i danas je objavila rat Nemakoj. Jugoistok: pritisak na nae poloaje kod Sarajeva. Situacija u Travniku postaje za nas kritina. Iz Zenice krenula pomo. Titove snage, po prvi put primeujemo, poseduju tenkove i artiljeriju. 24. februar Na otpor je u Pozenu ugaen. Pozen je pao u ruke neprijatelja, koji tvrdi da je zarobio 20 000 naih vojnika. To je sigurno preterana cifra, poto je daleko manji broj naih ljudi branilo grad. Rusi uli i u juni deo grada Breslau (Vroclav). Jugoistok: na ostrvo Rodos, - koje se, pored Krita, jo nalazi u naim rukama, - stigla laa Crvenog krsta, koja je donela humanitarnu pomo za civilno stanovnitvo. I dalje traje pritisak neprijatelja na nae poloaje kod Sarajeva. Stanje je i dalje kritino kod Travnika. 25. februar Jugoistok: Neprijatelj i dalje vri pritisak na nae snage kod Sarajeva. Borbe kod Gorada su u toku. Zaotrila se situacija kod Zenice. Izgubili smo Graanicu, jer su ustae zatajile. Dolazi nam u pomo 7. -brdska divizija. Borbe za Sarajevo Partizani upornim napadima pokuavaju da osvoje ovaj grad ... Nadamo se, da e to poboljati na poloaj na tom prostoru. Kozaka brigada zatvorila obru oko planine Papuk u Slavoniji 26. februar 1945.

Jugoistok: neprijateljski pritisak na Sarajevo popustio. Uspena odbrana kod Gorada. Kod Zenice smo odbili napade neprijatelja. Kod Graanice Hrvati panino pobegli ("Bei Gracanica sind die Kroaten fluchtartig davongelaufen", 8 knjiga, str. 1128). 27. februar 750 amerikih lovaca izvrilo teroristiki napad na grad Berlin, a posebno gaali centar grada. Jugoistok: drum Sarajevo-Brod opet slobodan. Nae policijske snage i Hrvati iste prostor Papuka. Nestao pukovnik Riter fon Eberlajn. 28. februar Borbe sa Rusima u junom predgrau Breslaua (Vroclava). vajcarska jo nije zabranila transport naih vozova, koji prevoze ugljen iz Nemake u Italiju preko vajcarskog teritorija. Jugoistok: Stanje kod Sarajeva i dalje opasno. Razbili neprijateljski napad kod Gorada. Kod Zenice stiglo nam pojaanje. Na ostrvu Pag nai preli u akciju hvatanja 500 bandita, koji su se iskrcali na to ostrvo i, prema vestima, opet su ga napustili. 1. mart Jugoistok: kod Zenice i Sarajeva nije dolo do pogoranja situacije. Saobraaj na pruzi Sarajevo-Zenica ponovo je uspostavljen. Vodostaje reke Save i Drave je u porastu, a Dunava u padu. Verona je 16 puta napadnuta od strane angloamerikog vazduhoplovstva. Glavne borbe vode se na prostoru Kelna. Neprijatelj probio nau odbranu kod Trira. 2. mart Zapad: uspeno smo zaustavili ofanzivu, ali su nae trupe izmorene i desetkovane. Neprijatelj uao u Trir. 3. mart Zapad: oborili 15 neprijateljskih aviona, a izgubili 43; besni bitka velikih razmera. Izgleda da je neprijatelj uao u Menhen-Gladbah. Izgubili smo i Trir. Jugoistok: juno o Sarajeva ponovo osvojili jedno uzvienje koje smo izubili pre dva dana. Kod Zenice 7. -brdska divizija nastavlja da napada. Na Dravskom frontu, verovatno, stoje tri bugarske i tri Titove divizije. 4. mart Istona Pruska: neprijatelj po prvi put napao Kenigsber (Kaljingrad) sa severa. Balkan: kod Viegrada odbili napad neprijatelja. Kod Zenice 7. .brdska divizija i dalje u napadu. Kod Doboja neprijateljski napad popustio.

5. mart U "Kurlandskoj bitki", koja je zavrena pre pet dana, Rusi su izgubili 19 000 vojnika, a mi 15 000. Pred engleskom obalom naa nova podmornica potopila dva trgovaka broda. Te podmornice su veoma brze, ali poseduju samo dva torpeda. Jugoistok: Situacija se kod Sarajeva zaotrila; kod Doboja napadi etnika sa jugoistoka. 6. mart Istok: ukupan broj izbeglica iznosi 10 miliona. Napadi protiv Kenigsberga sa juga i severa. Vazduni teroristiki napad Amerikanaca protiv Hamburga i Hemnica. Nou Britanci nastavili sa vazdunim napadima na grad Hemnic. Prvi pokuaj britansko-amerikih snaga da preu reku Rajnu uspeno je odbijen. Stanje municije i goriva u naim jedinicama kritino. 7. mart Izvetaj vojne privrede Sovjetskog Saveza: Posle kratkog prekida Rusi su za kratko vreme osposobili za rad rudnike i eljezare u Oberlezien (Gornja leska) i sada vade godinje 85 miliona tona kamenog ugljena, a to odgovara 80% nae produkcije godine 1943. Sovjetski Savez je godine 1943. eksploatisao 100 tona kamenog ugljena. Deo ugljena odmah se transportuje u Sovjetski Savez, a deo, oevidno, ostaje u Poljskoj. Ovo vredi i za naftu iz Rumunije, koja ponovo proizvodi 3,5 mil tona nafte godinje i deo se transportuje u Sovjetski Savez. Sovjetski Savez proizvodi godinje 2 300 tenkova T 34 i oklopna kola, te 250 tekih tenkova. Ovome treba dodati i do 200 amerikih tenkova koje Rusi primaju meseno. Do konca februara Sovjetski Savez je izgubio 8500 tenkova. Procenjuje se da Rusi sada poseduju 8 500 tenkova. Oko 50% vozila u ruskoj armiji jesu amerikog porekla. Sa otvaranjem nove fabrike u Moskvi i na Uralu Sovjetski Savez je poveao sopstvenu proizvodnju vojnih vozila. Amerikanci, Britanci i Kanaani poslali su Sovjetskom Savezu 1944. godine 4 400 aviona, a 1943. 5 200. Sovjetski Savez je od tih zemalja godine 1943. primio 105 000 vozila, a 1944. godine 100 000. 8. mart Neprijatelj uao u juni deo Breslaua (Vroclava). U Kelnu na otpor ugaen. Samo u junom delu grada jo se prua otpor. Neprijatelj se nalazi 5 km zapadno od Koblenca. Jugoistok: Neprijatelj pokuava da ometa nae povlaenje prema severu. Kod Sarajeva smo izvrili uspean protivnapad. Kod Zenice

borbe sa neprijateljem su u toku. 9. mart Titovi napadi na nae poloaje kod Valpova su odbijeni. Zapadno od Valpova na Dravi situacija je, meutim, kritina, gde imamo za protivnika: dve ruske i dve bugarske divizije. Kod Doboja aktivnost etnika. Kod Bijeljine vodimo akciju ienja. 10. mart Borbe za Breslau jo su u toku. Na Rajni danas nije bilo borbi. Kod Doboja naim jedinicama dolo pojaanje: stigla jedna nemaka jedinica i delovi "Skenderbeg" divizije. Sada je stanje mnogo povoljnije. 11. mart Na reci Mozel unitili smo nekoliko mostova, jer bi mogle da poslue neprijatelju. Poloaj kod Valpova, gde su nam suprostavljene Titove snage, sada je mnogo bolji, jer su nam stigli Kozaci kao pojaanje. A kod Miholjca, meutim, gde su nam suprostavljene ruske i bigarske jedinice, stanje se je pogoralo. 12. mart Odbili smo neprijateljski napad kod Valpova. Stanje kod Miholjca je kritino. Veliki problem nam predstavlja aktivnost neprijateljskog vazduhoplovstva. Zaotrila se situacija kod Sarajeva. Badniti su se pribliili na 4 km istono od grada. Kod tetina (eina) uspeno smo odbili neprijateljski napad. Primetili smo, da Rusi lete i sa naim avionima, kao "Me 109", koje su dobili kao ratni plen.

Hrvatski vojnici dezertiraju Kod Sarajeva 120 vojnika iz 9. hrvatske divizije bacilo oruje i pobeglo 13. mart 1945. Borbe oko Sarajeva se nastavljaju. Od 6 - 10 marta 1945 na Dravskom frontu nepriajtelj imao 1 300 mrtvih i preko 400 zarobljenih, a nai gubisi iznose 419 mrtvih. Vazduni teroristiki napad na Be. 14. mart Istok: u Dancigu je alarmantno stanje, jer se u gradu nalazi 1 000 0000 izbeglica i 30 000 ranjenika. U luku su stigla tri trgovake lae, ali

svaka od njih moe da transportuje svega 10 000 ljudi. Jugoistok: stanje kod Sarajeva jo uvek je napeto. Titova 38. divizija nastavlja sa napasima iz pravca severoistoka. 7. -brdska divizija napreduje bez rekoa. Izvrilo smo napad na neprijateljske poloaje juno od Doboja. Na tom prostoru u toku su borbe etnika sa partizanskim bandama. Kod Bihaa neprijatelj imao 500 ubijenih, a mi 34 mrtva. 15. mart Kod Valpova pritisak neprijatelja popustio, ali kod Miholjca protivnik ne sustaje u ofenzivi. Kod Doboja uspostavili smo vezu sa etnicima. Odbili smo partizanske napade kod Bihaa i Bjelovara. 16. mart Istok: u Kolbergu nai jo pruaju otpor. Zapad: 350 britanskih aviona napalo Bohum Balkan: jaki napadi neprijatelja na nae poloaje kod Miholjca. Juno od Sarajeva izgubili smo dva uzvienja. Kod Zenice smo odbili napad neprijatelja. 17. mart Balkan: brod Crvenog krsta stigao je na Rodos i doneo humanitarnu pomo stanovnitvu ostrva. Firer je odobrio, da nae jedinice mogu da evakuiu svoje snage kod Miholjca. Odbili napade neprijatelja kod Sarajeva. Izgleda, da su svee banditske snage iz pravca Drine stigle u Vlasenicu. Dva naa bataljona jo se nalaze na podruju Doboja. 18. mart Stanje kod tetina se zaotrilo. Inae je mirno na Istonom frontu. Stanje se nije pogoralo. Zapad: loe vreme spreilo je nepriajtelja da vazdunim udarima nanese nama ozbiljnije tete, pa su mnoge njihove avionske bombe pale na njive. Balkan: pokuaj da se probijemo sa podruja Miholjca nije uspeo. Na protivnik je jedna ruska divizija. Nastavljamo sa operacijom povlaenja sa tog prostora. Nastavljaju se borbe kod Sarajeva. Nakon to je 120 vojnika iz 9. hrvatske divizije dezertiralo, preostale hrvatske vojnike smo razoruali ("Nachdem von der 9. kroat. Div. 120 Mann berliefen, ist der Rest entwafffnet worden", 8 knjiga, str. 1181). Kod Doboja pojaana aktivnost neprijatelja Kod Bihaa ponovo je oivela delatnsot bandita. Nekoliko laa Crvenog krsta i danas krenulu ka ostrvu Rodos. 19. mart 200 amerikih aviona, praeni sa 700 lovaca izvrili vazduni teroristiki napad na Berlin. Oborili smo 13 bombardera; 150 britanskih

aviona napalo grad Dortmund. Koblenc, koga je branilo samo 2000 nemakih vojnika, pao je u ruke naprijatelja. Unitili most u Majncu. Balkan: odbranili napad neprijatelja kod Sarajeva. Snaan napad na nae poloaje kod Valpova. Deo naih trupa ve smo izvukli iz Miholjca. 20. mart Istok: Najvei deo Istone Pruske okupiran je od strane neprijatelja. Pojaali smo odbranu tetina. Zapad: Na itavoj liniji fronta na podruju reke Mozel neprijatelj je potisnuo nae snage. Neprijateljske snage primeene nedaleko Majnca. Nae snage kod Valpova bie evakuisane do 22 marta 1945, a nae poloaje kod Miholjca napustili smo jue, a povlaenje nam je bilo olakano injenicom, jer nepriajteljsko vazduhoplovstvo nije bilo aktivno. Nastavak borbi kod Sarajeva i Doboja; 117. divizija imae zadatak da titi Brod. 21. mart Sever: dve nae podmornice uspeno napale jedan neprijateljski konvoj i nedaleko luke Murmansk potopile 1 razara, 1 trgovaku lau tipa "liberti", a osteena su jo 4 trgoaka broda. Zapad: u Koblencu ugaen i poslednji na otpor. Neprijatelj se pribliava Majncu. Jugoistok: naa pozicija kod Sarajeva je sada mnogo bolja. Odbili napade neprijatelja kod Doboja. Neprijateljski vazduni napadi otetili mostove kod Broda. Poveana prisutnost neprijatelja kod Bihaa 22. mart Jugoistok: Nae jedinice delovale ofenzivno zapadno od Zenice. Kod Doboja napad nepriajtelja. Spremamo se da poaljemo pojaanje u Tuzlu; 104. divizija treba da krene ka Bihau, jer su se Hrvati povukli sa svojih linija, pa je stanje pogorano. 23. mart Zapad: 600 bombardera napalo Be i varchajde; 300 britanskih aviona napalo Hildeshajm, a 200 rursku oblast. Izgubili Majnc. Poto smo izgubili podruje Zara, snabdevanje sa ugljenom veoma se pogoralo. 24. mart Zapad: nepriajtelj zapoeo sa velikom ofenzivom na Rajni i to kod Vezela. Na protunapad nije uspeo. U Ludvigshafenu se vode uline borbe.. Saobraajnice Doboj-Brod opet je u prekidu zbog pojave bandita. Situacija kod Bihaa teka, jer neprijatelj dovukao pojaanje: 7. i 8. Titovu diviziju.

25. mart Jugoistok: poto su Hrvati izneverili (zatajili) ("Wegen Versagens der Kroaten", 8. knjiga, str. 1197), nemake jedinice bile su prisiljene da se povuku sa svojih poloaja kod Bihaa ka istonoj obali reke Une. 26. mart Maarska: na frontu ko Blatnog jezera Rusi su uspeli da na dva mesta probiu nau obranu. Zapad: oborili 7 neprijateljskih aviona, a mi izgubili 5 borbenih aviona. Izgubili smo Darmtat, koga je branilo svega 200 vojnika. Naa ratna mornarica zadala je ozbiljan udarac partizanskim brodiima na prostoru dalmatinskih ostrva.

Kozaka konjica "isti Slavoniju" Petnaesti puk obezbedio povlaenje Nemaca preko Drave 27. mart 1945. Maarska: neprijatelj i danas zabeleio uspeh kod Blatnog jezera. Zapad: Anglo-Amerikanci se slue dezinformacijama preko radija, kako bi uznemirili nemako stanovnitvo. Minirali smo most u Hajdelbergu. Protivnik se pribliio Vormsu. Balkan: napadi neprijatelja juno i istono od Sarajeva odbijeni. Severno od Sarajeva primetili smo pokret neprijateljskih snaga, koje nam govori, da protivnik sprema novi napad na grad. Situacija se kod Bihaa popravila. 28. mart Istok: u Dancigu (Gdanjsk) vode se uline borbe. Centar grada je jou naim rukama. Na protivnapad kod Kistrina nije uspeo. Balkan: primili smo vest, da je neprijatelj uao u Biha. Izvren je napad na Gospi. Zapad: zbog loeg vremena nije zabeleeno mnogo borbenih aktivnosti. Na Zapadni front poslali smo 72 000 novih boraca, a na Istoni 96 000; 12. tenkovska divizija poseduje jo veoma male zalihe goriva. Izgubili smo Limburg. Vode se borbe za Frankfurt i Hanau. Neprijatelj zauzeo i Aafenburg, ali smo ga danas uspeli da ponovo zaposednemo. 29. mart Maarska: Rusi i dalje napreduju kod Blatnog jezera, ali protivnik je potisnuo nae snage i na severu Maarske. Izgubili smo Raab. Zapad: 500 amerikih aviona napalo Berlin, a 400 Hanover.

Jugoistok: odbili napade neprijatelja kod Sarajeva. Kod Tuzle postigli dobre rezultate.. Severno od Bihaa zauzeli smo nove poloaje. Kod Gospia stanje se je poboljalo. 30. mart Zapad: nestao na poslednji otpor u Frankfurtu (na Majni). Jugoistok: severno od Sarajeva odbili smo napad neprijatelja. Odbranili napad neprijatelja kod Zenice i Ivan Sedla. Kod Tuzle nastavili sa vojnom operacijom protiv neprijatelja, koje se ilavo brani. Za ienje terena u Slavoniji bie upotrebljen 15. kozaki konjiki korpus. Protiv Papuka kreu Hrvati. Kod Bihaa neprijatelj ima 20 tenkova. Imamo 100 mrtvih, a izbrojali smo 130 ubijenih neprijateljskih vojnika. 31. mart Istok: najvei deo grada Danciga (Gdanjska) nalazi se u rukama neprijatelja. Zapad: neprijateljsko vazduhoplovstvo unitilo u luci Bremen 7 naih podmornica, od kojih su neke bile nove. Popopljena je i krstarica "Keln", kao i tri minolovca. U Hamburgu unitenp nae skladite torpeda, a 5 podmornica je osteeno. Jugoistok: borbe kod Sarajeva izgubile su na estini. Reili smo, da napustimo Sarajevo. Prvo treba da sakupimo nae snage kod Zenice, a posle toga kod Doboja. Evakuisaemo nae vojne jedinice i iz Bijeljine. Kozaak konjica sada je preuzela bezbednost prelaska preko Drave. Kod Gospia poduzeli uspean protunapad na neprijateljske poloaje. 1. april 1945. Maarska: Izgubili smo prostor oko Blatnog jezera. Maarske jedinice prele su na stranu neprijatelja i nastavile odmah da se bore protiv nas. Zapad: u odbrani nemakih gradova sve vie uestvuje i stanovnitvo. Tako, kod vajnhajma ene su uzele oruje i takoe uestvovale u odbrani grada. Jugoistok: protiv neprijateljskih poloaja istono od Sarajeva krenuli su delovi 7. -brdske divizije. Drugi deo te divizije krenuo je prema Zenici. Takoe su zabeleene borbe kod Tuzle. U Hrvatskoj su stacionirane 5 nemakih divizija, a 3 su u Istri. 2. april 500 aviona napalo Grac, Zankt Pelten i Maribor. Zbog loeg vremena na Zapadnom frontu nije bilo veih aktivnosti. Jugoistok: neprijatelj prua ilav otpor jugoistono od Zenice. 3. april Zapad: neprijatelj je uao u Kasel. Izgleda, da je neprijatelj uao i u Fuldu. Izgubili smo i Aafeburg. Ni u jednom sluaju stanovnitvo nije

pozdravilo okupatore kao oslobodioce, sem u sluaju, da se radi o strancima, koji su radili u nemakoj vojnoj industriji Balkan: poeli smo sa evakuacijom naih snaga sa prostora Sarajeva. Prvo smo prebacili ranjenike: od njih 1 500, ve smo transportovali 1 050. Planiramo da nou 7/8 april i na poslednji vojnik napusti Sarajevo, a 12 aprila predvieno je da napustimo i Zenicu. 4. april Zapad: sa 700 aviona Amerikanci napali Kil. Francuske trupe napreduju u pravcu Manhajm-Karsrue. Izgubili smo Oznabrik. Na Rajni vlada mir. Jugoistok: na prostoru Tuzle 7. -brdska divizija naila na otpor nepriajtelja. Evakuacija Sarajeva tee po planu. Uspeli smo da iz grada prebacimo sve nae ranjenike. Napustili smo Bijeljinu. 5. april Rusi su ve uli u delove Bratislave. Borbe sa neprijateljem izmeu Drave i Mure. Zapad: i danas protiv Kila uestvovalo 450 neprijateljskih aviona. Naneta velika teta. Izgubili smo Karsrue. 6. april U Istonoj Pruskoj i Kurlandu nije bilo mnogo borbenih aktivnosti. Zapad: povratili smo Lingen. 7. april Borbe kod Kengsberga. Borbe sa Rusima juno od Bea; 950 amerikih bombardera napadalo Hale, Lajpcig, Gera i tako dalje. Balkan: u ranim jutarnjim asovima nae poslednje jedinice napustile Sarajevo. Borbe oko Tuzle. Otoac je izgubljen. 8. april Nedaleko Bea neprijatelj je i danas napredoao. Odbranu grada Hanovera preuzeo je general-pukovnik tudent. Neprijatelj je uao u Pforajm. Balkan: Kod Tuzle smo izgubili Graanicu, jer Hrvati nisu izdrali napad neprijatelja. Neprijatelja smo zadrali kod Brkog. 392. hrvatska divizija moe da se pie kao unitena 9. april Rusi uli u severozapadni i juni deo Bea. Najtei ruski artiljerijski napad na Kenigsberg (Kaljingrad). Rusi konano osvojili Be Prestonica Austrije pala u saveznike ruke 14. aprila 1945. Balkan: napustili smo Brko. U Dalmaciji bili smo svedoci potpunog

fijaska nesposobnih za borbu (hrvatskih, prim. prev). legionara. Grupa Hamermid je opkoljena u Slunju. 104. divizija u borbi severno i severozapadno od Bihaa. 10. april 1945. Istok: borbe sa Rusima u Beu se i dalje nastavljaju. Takoe i u Breslau (Vroclav). Prestao je svaki na otpor u Kenigsbergu (Kaljingrad). Rusi govore o kapitulaciji. Tvravu je branilo 27 000 nemakih vojnika pod komandom generala Laa (Lasch). Zapad: neprijatelj gaao centar hanovera. U Vircburgu ugaen na poskednji otpor. Jugoistok: nai komanda u Bosni primila zapovest u pogledu Hrvata: ako se nemakom komandantu uini, da dotina hrvatska jedinica nije pouzdana, treba je odmah razoruati. Kod Doboja neprijatelj primio pojaanje. U Sremu formirali novu liniju fronta. Do 1000 srpskih etnika prelo je Savu kod Broda. Pozadina te akcije jo nam nije poznata. Izgubili smo Senj. U Bihau za sada nema neprijatelja. 11 april Neprijatelj se probio blizu centra Bea. Rusi javljaju da su osvojili zgradu Parlamenta i gradsku venicu. Jo uvek nae jedinice brane strogi centar grada. Nastavljaju se borbe kod Breslau (Vroclava). Borbe juno od Bremena. Borbe u Rurskoj oblasti. U Bohumu se vode uline borbe. 120 britanskoh aviona napalo Lajpcig i to prouzrokovalo zantnu tetu. 12 april Istok. Najnovija vest: na otpor u Kenigsbergu jo nije sasvim ugaen. Potvreno je, da je komandant Kenigsberga kapitulirao i to bez odobrenja Vrhovne komande i zato ga je vojni sud osudio na smrt veanjem. Zapad: 1 200 amerikih aviona protiv Minhena, Regensburga i Lufthorste; 200 britanskih aviona protiv Bajrojta. Od februara ove godine neprijateljsko vazduhoplovstvo unitilo 29 naih podmornica. Jugoistok: rano jtros svakuisali smo nae snage iz Zenice. Odbili smo napade na Doboj. 104. divizija uspela je da probije ilav neprijateljski obru. Delovi naih jedinica uspeli su da se probiju iz Senja. Hrvatska vojska razoruala 5 500 etnika Pavla uriia. etnici Drae Mihailovia nalaze se juno od Broda. Stanovnitvo u Hrvatskoj je pesimitiki raspoloeno. 13 april Be pao u ruke nepriajtelja. U gradu se samo jo na pojedinim mestima vode uline borbe. Jutros Erfurt i Vajmar pali u ruke neprijatelja. Neprijatelj se pribliio Bremenu.

14 april U Beu ugaen na otpor. 350 amerikih bombardera protiv Nojminstera, Oldenburga i aerodrome u severnoj Nemakoj. 150 britanskih aviona pogaalo ciljeve na prostoru tetina. Balkan: nae povlaenje sa prostora Zenice ometaju banditi i neprijateljski avioni. 15 april U veernjim asovima 200 britanskih bombardera izvrilo teroristiki napad na grad Potsdam i pri tome unitene neke stare istorijske zgrade. Nepriajtelj uao u grad Griningen, Holandija. U ruke neprijatelja pali Bajrojt, Biterfeld i sada je na udaru Desau. Jugoistok: Na prostoru Slavonskog Broda dolo do borbe izmeu etnika i ustaa. Stiglo je nareenje, da nemake trupe treba da pomognu ustaama; 1. kozaka divizija istakla se u borbama sa partizanima na podruju Papuka. 16. april Istok: poetak sovjetske ofanzive, koja ima za cilj osvajanja Berlina. Zapad: neprijatelj se pribliio Nirnbergu i nalazi se blizu Halea. Jugoistok: kod Slavonske Poege formirali smo novi front ka istoku. Delovi naih trupa nalaze se severno od Maglaja. 17. april Jo drimo manji deo Diseldorfa. Poziv da kapituliramo odbijen. Nae snage odbile da predaju Magdeburg. Jedna manja jedinica takoe jo hrabro prua otpor u Haleu. Protivnik se nalazi zapadno od Nirnberga. Na Sremskom frontu sada je angaovano 12 Titovih divizija. 18. april Neprijatelj se pribliio Brnu, koga brani 6 000 nemakih vojnika. Jo se vode borbe u Magdeburgu, gde su Amerikanci u podne krenuli u ofanzivu. Hrabar otpor naih trupa u Haleu. Odbranili smo Lajpcig. Izgubili smo Plauen i Cvikau. Izmeu Gerlica i Kotbusa razvili boljevistiki napad i to blagodarei ilavom otporu nae peadije, premda je nepriajtelj bio brojano i po naoruanju daleko nadmoniji. Borbe se vode u Nirnbergu sa amerikim trupama. Na prostoru varcvalda napreduju francuske (golistike) vojne jedinice. Nae trupe, koje su se nale u obruu na podruju Rura, kapitulirale su. Italijanski torpedni amci, koji su nam ostali verni, potopili su jedan britanski razara. 19. april I dalje su u toku estoke borbe za grad Breslau (Vroclav). Rezerve

municije su pri kraju. Rusi stigli blizu Brna. Trei dan kako besni odbrana Berlina, koji je napadnut sa do sada najveim snagama. Nae hrabre trupe uspele su da odbrane svoje poloaje. Ovo se takoe odnosi i na odbranu Frankfurta na Odri. Na prostoru Rura i Rajne prestao je na otpor i to posle vienedeljnih borbi sa daleko nadmonijim neprijateljem. General Model i njegove jedinice ispunile su na najbolji nain svoju dunost i pruali otpor neprijatelju do poslednjeg daha. Ogorene borbe oko Berlina "I pored naeg ilavog otpora, Sovjeti su prodrli u grad" Neprijatelj je imao velikih gibitaka u ljudstvu i materijalu. Nae trupe jo pruaju hrabar otpor u zapadnom delu grada Magdeburga. ilav otpor pruamo u junom delu Halea i u junom delu grada Lajpciga, a najvei deo grada ve se nalazi u amerikim rukama. Uline borbe vode se i u Nirnbergu, gde hrabra posada prua protivniku ilav otpor. Borbe sa Amerikancima vodimo i u srednjoj Italiji, juno od Bololje. 20. april 1945. Izmeu Sudetske oblasti i Oderbruha Rusi izvili masovni napad na nae poloaje. Odbacili smo uspeno njihov napad. Jue, kod Berlina, smo ponovo unitili 226 ruskih tenkova. Nae trupe kod Pilaua i jue su izdale ruski napad. Na otpor u Haleu je ugaen, ali se nae jedinice u Lajpcigu u dalje bore protiv nadmonijeg protivnika. Na Zapadnom frontu unitili smo u poslednjih 18 dana 1 079 neprijateljskoh tenkova. Na italijanskom frontu glavne borbe vode se juno od Bololje. 21. april U Sudetskoj oblasti i kod tetina nae trupe pruaju nadmonim ruskim snagama ogoren otpor. Samo na prostoru Gerlic-Kotbus unitili smo tokom poslednja dva dana 211 sovjetska tenka. Vodimo ogorene borbe istono od Berlina. Kod Desaua razbili smo ameriku tenkovsku ofanzivu i naneli nepriajtelju velike gubitke. Nou angloameriki avioni izvrili teroristike napade na stambena naselja u Berlinu. Amerike trupe osvojile Bolonju i time je bio oslabljen nemaki otpor u Italiji. 22. april Posle ogorene borbe izgubili smo Biterfeld. Ameriki bombarderi izvrili danju teroristiki napad na Minhen. Rusi se pribliili poslednjoj liniji odbrane Berlina severno i istono od grada, gde se vode ogorene borbe. Hitler reio, da ne ide u Bavarsku, nego da lino vodi bitku za Berlin. Saveznici stigli do reke Po.

23. april Prema saoptenju Dr. Gebelsa, komandu nad odbranom Berlina preuzeo je Firer, koji se nalazi u glavnom gradu. Svi branici grada proeti su nesalomljivim duhom i voljom da grad odbrane od prodora boljevika. U toj herojskoj odbrani uestvuje i civilno stanovnitvo: mukarci, ene i omladina. Borbe se vodu u Brnu. Kotbus su osvojili Rusi. Borbe se vode kod Bolonje i Modene. 23/24. april Himler dao punomo vedskom grofu Folke Bernadotu, da Saveznici ponudi nemaku kapitulaciju, koja bi se odnosila na Zapadni front i to bez znanja Hitlera. Ovu ponudu amerika i britansaka vlada su odbile. 24. april U bici za Berlin, i pored ogorenog otpora naih trupa, Rusi su uspeli da stignu juno od Potsdama, te da prodro do periferije grada u istonom i zapadnom delu Berlina.. Ogorene borbe vode se i u Bavarskoj i Italiji. Musolini ubijen od strane italijanskih partizana. 25. april Rusi zatvorili obru oko Berlina. U borbi za Berlin vodi se borba za svaki pedalj zemlje. I pored naeg ilavog otpora Sovjeti su prodrli u ove delove grada: Nojbabelsberg-Celendorf-Nojkeln. U istonim i severnim delovima grada vode se estoke uline borbe. Amerikanci imaju velike gubitke na prostoru Saksonije. Sovjeti stigli do Elbe. Amerike i ruske vojne snage susrele se na reci Elbi, u mestu Torgau. Anglo-Amerikanci u niskom letu nastavljaju da bombarduju civilne objekte i da teroriu stanovnitvo. U Italiji glavne borbe se vode kod Rea i Ferare na reci Po. Na prostoru enove uspeli smo da zaustavimo ameriko napredovanje. Vode se borbe sa Sovjetima i kod Brna, gde je na poloaj neto bolji. Hrabra odbrana Breslaua (Vroclava) uspeno je odbila sve sovjetske napade. Pripadnici Vermahta i civili zajedno uspeno brane grad, koga Sovjeti napadaju od 17. februara 1945. i to sa daleko nadmonijim snagama. Izveli smo uspan napad na prostoru Gerlic-Baucen-Kamenc i Sovjeti imaju velike gubitke. Uspeno branimo Pilau. Jake snage komunistikih bandi stigle su blizu Rijeke i vode borbu sa naim trupama. Samoubistvo Hitlera On se ubio 30. aprila 1945. u 15.30 asova iz pitolja 26. april 1945. Posle vieasovnih artiljerijskih priprema Englezi krenuli sa napadom

na Bremen. Protivnik je uspeo da prodre u june i jugoistone delove grada, gde besne ogorene uline borbe, a do uvee Englezi zavladali gradom. U bici za Berlin, besne teke uline borbe u Celendorfu, teglicu i u delovima Tempelhofa. Na istoku i severu grada Vermaht, Hitlerova omladina, pripadnici nacistike stranke i civilna zatita pruaju hrabar otpor u ovim delovima grada: eleznike stanice Gerlin i lezija, Tegel i Zimenstad. Borbe se vode u arlotenburgu. Borbe se vode i za tetin (ein), Brno, Breslau i Pilau. U Italiji vode se teke borbe na podrju reke Po. Nae podmornice pred engleskom obalom potpopile pet trgovkih laa, koje su bile nosile teret. Sem toga nae podmornice teko su otetile jedan nosa aviona. 27. april U Bremenu se vode teke uline borbe sa Englezima. Posle tekih ulinih borbi izgubili smo Pilau. I danas u centru borbi nalazio se Berlin. Rame uz rame sa svim mukarcima, koji su sposobni da nose oruje, Vermaht vodi herojsku borbu sa boljevistikim jedinicama. Borbe se vode za svaku kuu, za svaku ulicu. Branioci Rijeke uspeli su da odbiju sve napade banditskih snaga. 28. april Herojska odbrana Berlina pred oima celog sveta se nastavlja. Sudbinska borba nemakog naroda protiv boljevika dolazi do punog izraaja i ona u istoriji nema premca. Nae trupe, koje vode borbe sa Amerikancima na Elbi, napustile su svoje poloaje i krenule ka Berlinu, da bi priskoile u pomo hrabrim braniocima glavnog grada. Vode se uline borbe u samom strogom centru grada. Hrabri komandant Bremena sa svojim vojnicima jo prua otpor Englezima u severoistonom delu grada. Amerikanci uli u Regensburg, Augsburg i Ingoltad. Naa odbrana u Italiji povukla je liniju odbrane iza reke Po. Rusi uspeli, pored ilavog otpora naih trupa, da prodru u delove grada Brna. 28/29. april Hitler se oenio sa Evom Braun i ujedno napisao testament u kome stoji, da je Himler izdajica, te da ga iskljuuje sa svih dravnih i partijskih funkcija, a admirala Denica je odredio za svog naslednika. 29. april Dan i no besne fanatine uline borbe u strogom centru Berlina. I

pored naeg hrabrog otpora, nije nam polo za rukom da spreimo napredovanje Rusa. Borbe se vode u Brnu i Breslau. U Italiji vode se borbe kod Pijaence i Verone. Nae podmornice potopile su osam trgovakih brodova, tri razaraa i dve korvete. 30. april u 15.30, nakon to je primio od svojih generala, Kajtela i Jodla vest da nemaki poslednji, oajniki pokuaj, da razbiju rusku blokadu oko Berlina, nije uspeo, ubio se iz pitolja. I Eva Braun se ubila, poto je uzela otrov. U bati Hitlerove kancelarije njegova telesna garda, polila je njegov le benzinom i zapalila. Samoubistvo su takoe izvrili u Hitlerovoj kancelariji: Gebels sa svojom porodicom, generali Krebs i Burgdorf. 18.35 vest iz Hitlerovog glavnog taba: Firer nije postavio za svog naslednika Hermana Geringa, nego velikog admirala Denica. Nastavlja se herojska bitka za centar Berlina. Borba se vodi za svaku kuu, za saku ulicu. Poto je neprijatelj imao velike gubitke u borbi za Brno, on je prekinuo sa ofanzivom. Nai hrabri branioci Rijeke i dalje uspeno odbijaju napade neprijatelja. Titovi partizani stigli su do predgraa Trsta. 1. maj 1945. U Samom centru Berlina, sabijeni na mali prostor oko naeg Firera, hrabri vojnici i dalje pruaju otpor nadmonijem boljevistikom neprijatelju. 15.18 ifrirana vest iz Hitlerovog glavnog taba upuena velikom admiralu Denicu: Firer od jue u 15.30 nije vie iv. Testamentom od 29. aprila 1945. Firer je postavio velikog admirala Denica za svog naslednika. Amerikanci su uli u Minhen i estoke borbe vode se u centru grada. Titovi partizani i saveznici susreli se kod Monfalkonea. 2. maj Berlin kapitulirao pred ruskim vojnim snagama. Na elu junakih branioca Berlina pao je Firer. (Opaska prireivaa u fusnosti: Radio je preutao sledeu injenicu: ovde se radilo o samoubistvu Hitlera, i on se ubio 30. aprila 1945, u 15.30 asova. Ovo je potvrdio i njegov blizak saradnik Karl Denic). Nae trupe bore se u Milanu, Novari i Veroni sa nadmonim neprijateljem. Formirana nova nemaka vlada na elu sa admiralom Denicom.

3. maj U centru glavnog grada hrabri branioci nastavljaju da pruaju otpor. Sovjeti dovukli svee jedinice i vojnog materijala, ne bi li slomili poslednji otpor fanatinih branioca Berlina. Englezi osvojili Libek, a Amerikanci Minhen. Nemaka konano kapitulirala Tog dana, 9. maja, partizani uli u Zagreb 4. maj 1945. Konac bitke za glavni grad. Nae trupe u nevienoj herojskoj odbrani pruale su otpor do polednjeg daha. Nemaka potpisala kapitualciju koja vai za severozapadnu teritoriju Nemake. Neprijatelj je prodro u delove grada Rijeke. Borbe se vode i u Istri, oko Pule. 5. maj Dolo je do primirja sa Englezima, sa maralom Montgomerijem, a u ime Nemake, dogovor je sklopio admiral Denic, jer je rat protiv Zapadnih sila izgubio smisao i nepotrebno vodi do gubitka dragocene nemake krvi. Ovaj dogovor o primirju vai za podruje severne Nemake. Otpor prema Sovjetima, meutim, nastavlja se i dalje. Amerikanci osvojili Linc. Poetak ekog ustanka protiv Nemaca u Pragu. Nae jedinice vode borbu sa neprijateljem oko Rijeke, Opatije i Trsta. Nae vojne snage u Italiji, posle herojske borbe, stupile su u kontakt sa generalom Aleksandrom. 6. maj U dogovoru sa Nemcima, Englezi osvojili Kopenhagen. I na celom podruju britanske operacione ratne zone, na severozapadu Nemake, vlada primirje. U Italiji, prema dogovoru, vlada primirje. Nae povlaenje iz Hrvatske odvija se po planu. Vodimo estoke borbe sa Rusima na prostoru eke i Kurlanda. 7. maj U 02.41 Nemaka potpisala bezuslovnu kapitulaciju u francuskom gradu Remu (Reims). Nastavljamo sa povlaenjem naih trupa iz Hratske. Sa zapada amerike trupe kreu iz Plzenja ka Pragu. 8. maj

Zapovest Vrhovne komande Vermahta komandantu ostrva Krit u 02.15: od ovog trenutka sve zapovesti primae se od saveznike vrhovne komande iz Italije. Nastavlja se sa povlaenjem naih trupa iz Hrvatske i to na liniji Koprivnica-Slunj. Borbe sa Rusima jugoistono od Brna. Rusi zauzeli Breslau (Vroclav) posle herojske odbrane U 20.00 Vrhovna komanda preko radija izdala je sledee saoptenje: Od sutra, 9. maja 1945, u 00.01 prestaju sve vojne operacije Vermahta. Titovi partizani uli su u Zagreb. 9. maj Od danas u 00.01 Nemaka objavila kapitulaciju: treba obustaviti svako neprijateljstvo protiv svih naih dosadanjih protivnika, i to na svim ratitima. Ako doe do bilo kog napada ili upotrebe oruja od strane bilo kog pripadnika nemake vojske, takav deluje u suprotnosti sa odlukom Vrhovne komande Vermahta i samim time teti interesima nemakog naroda. Zapovest je potpisao general-pukovnik Jodl. U 00.16 u berlinskom delu grada Karlshorst uslove kapitulacije u ime Nemake potpisali su Vrhovni komandant Vermahta maral Kajtel, admiral Frideburg i general-pukovnik tumpf. Od pobednikih armija nemaku kapitulaciju potpisali su: vrhovni komandant Crvene armije, maral ukov i ameriki maral saveznikih snaga Teder. Kao svedoci potpisali su: vrhovni komandant 1. francuske armije general Latr de Tasinji i ameriki general Spac. Brno i neke delove Istone Pruske Sovjeti nisu uspeli da osvoje do 9. maja. Neporaene su ostale i trupe u Norvekoj, pojedina vojna uporita na atlantskoj obali, kao i ostrva Krit i Rodos. Svi ti vojnici su do poslednjeg dana ispunili svoju vojniku dunost, sauvali poslunost i disciplinu do 9. maja, kada je admiral Denic izdao zapovest da je svaka dalja borba beznadena i besmislena. Nemaki vojnik ostao je veran svojoj zakletvi do poslednjeg dana rata i njegova herojska borba za nemaki narod sa nadmonijim neprijateljem ostaje nezaboravna. I pobednik ne moe, a da ne prizna vojnike odlike nemakog vojnika, koji sada ponosno moe da odloi svoje oruje i da u ovom najteem trenutku nae istorije krene hrabro na svoj posao, kako bi veno mogao da ivi na narod. 10. maj 1945. 00.50 Nemaka komanda iz Istone Pruske javlja da ruski oficiri i vojnici ne potuju odredbe kapitulacije. 04.30 komandat nemakih trupa u Norvekoj javlja da su dodatni engleski uslovi u vezi sa kapitulacijom neprihvatljivi. Takoe, i

nemaka komanda iz Dankse javlja, da Englezi samovoljno postupaju sa nemakim vojnicima i da ne potuju odredbe kapitulacije. 11. maj Nemaki komandanti na Kanalskim ostrvima kao poslednji primili su zapovest u vezi sa kapitulacijom u 16.34 general Vinter javlja, da je tab general-pukovnika Lera (Loehhr), izgleda, pao u ruke Tita. 12. maj Komandant Vermahta u Norvekoj, general Beme, protestovao je kod saveznike komande u vezi postupanja prema nemakim vojnicima. Govor generala-pukovnika Jodla pred nemakim generalima: Pobedniku treba da stalno govorimo, da mi Nemci volimo ivot, ali da se ne bojim smrti. I pored naeg totalnog poraza, jedno je ve sada jasno: Nemaka je opet postala evropski faktor. Saveznici, dodue, uslovno priznaju nemaku vladu admirala Denica, ali ipak je to jasan spoljni znak priznanja. I pored kapitulacije sauvali smo jedinstvo nae drave. Doe vreme, kada emo mi moi da profitiramo na marikoruskoj svai. Saveznicima treba stalno da ponavljamo, da su oni vodili rat, kako bi ponovo uspostavili pravo i pravdu. Zato i mi sada, da se sa nama postupa na osnovu prava i zakona. Saveznike treba neprestano udarati njihovim sopstvenim orujem, dakle, sa meunarodnim pravom. Meunarodno pravo je naa Biblija. Prvi in izgradnje i vaskrsa Nemake sastoji se u lojalnom ispunjavanju svih zadataka, koje od nas zahtevaju Saveznici. Jugoslavija okupirala Trst Posle je nastupila poznata "Transka kriza" 13. maj 1945. Jugoslavija okupirala Trst. Jo nemamo veze sa tabom marala ukova. in kapitulacije nemakih trupa na engleskim kanalskim ostrvima protekao je dostojanstveno. U podne, razgovor na amerikom ratnom brodu "Patrija" izmeu amerikog general-majora Ruksa (Rooks) i velikog admirala Denica (Denitz). General Ruks je izjavio, da on pregovara u ime generala Ajzenhauera. General Ruks je saoptio admiralu Denicu, da general Kajtel od ovog trenutka nije vie komandant Vermahta, nego je ratni zarobljenik. Engleska ratna flota uplovila u Oslo.

Govor general-pukovnika Jodla pred nemakim generalima: Saveznici, a posebno Amerikanci nemaju pojma o naim nemakim problemima. Pred saveznicima treba da natupamo tako, kako nam diktira realnost: mi smo bezuslovno kapitulirali. Sada treba da teite naih napora usmerimo ka politici. Treba da stalno govorimo o buduoj ulozi Nemake, koja se nalazi u sredini Evrope. Bez nas problemi ne mogu da se ree. Ovaj daleki cilj treba da nam je stalno pred oima. Treba da je svaki Nemac sada aktivan, da neprestano protestujemo kod saveznika, posebno u stvarima koje se odnose na nae dostojanstvo. Ve od poetka 1942. godine znao sam, da mi ne moemo pobediti u ovom ratu. 14. maj U podne, Rusima se predala nemaka armija Istona Pruska, koja ukupno broji 150 000 boraca. U Kurlandu, kako javlja Moskva, Rusi zarobili 180 000 nemakih vojnika. 15. maj U ehoslovakoj nemake jedinice pokuavaju da izbegnu sovjetsko zarobljenitvo, te nastoje da se predaju Amerikancima. Govor general-pukovnika Jodla pred nemakim generalima: Ubeen sam, da nismo poveli rat protiv Rusije, mi bi danas bili pobednici. Ali, mi nismo imali drugi izbor, nego smo morali da napadnemo Ruse, jer bi oni nas, pre ili kasnije, napali. Danas nemamo vie ao da skrivamo. Sluili smo naoj otadbini verno i posluno i mi i danas drimo svakog onog, ko god nije izvravao nareenja, da je izdajnik (8 knjiga, str. 1503). 16. maj Saveznicima se do sada predalo 20 nemakih podmornica. Najvaniji problemi Nemake jesu: prehrana stanovntva, saobraaj i finansije. Govor general-pukovnik Jodla pred nemakim generalima: Saveznike stalno treba da upozoravamo, da je najvei problem Nemake u ovom trenutku: prehrana nemakog stanovnitva. Posle Prvog svetskog rata glad i neimatina donele su nacizam. Danas to moe da doprinese procvatu komunizma. Pazite, to piete: neprijatelj sve ita. 17. maj Govor general-pukovnika Jodla pred nemakim generalima: Uvek treba da mislimo na to, da Jevreji samo ekaju na to da nas ikaniraju i ponize. Stoji tek na poetku jednog munog vremena. (8. knjiga, str. 1504). 18. maj

Govor general-pukovnika Jodla pred nemakim generalima: Najvanije je da sauvamo jedinstvo u armiji. Glavna naa parola glasi: saekati i videti, kako se stvari odvijaju 19. maj Govor general-pukovnika Jodla pred nemakim generalima: Treba da se ponaamo neutralno i prema Amerikancima i prema Rusima. Na kraju treba da se odluimo za onu stranu, koja je jaa. Potpuno je pogreno, da se prodamo, a da za to nita ne dobijemo. Svim oficirima neprestano treba da govorimo, da trebaju politiki da misle. 23. maj Saveznici su saoptili velikom admiralu Denicu, da nemaka vlada, na ijem je on elu bio od 1. maja 1945. vie ne postoji. Time je prestala da postoji i Vrhovna komanda Vermahta. Kraj 8., poslednje knjige "Ratnog dnevnika Vrhovne komande Vermahta" ("Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wehrmacht"), izdava: Bernard & Grefe, Minhen, 1982. Pogovor S obzirom na interesovanja koje je vladalo za ovaj feljton, reio sam, da pored predgovora, napiem, eto, i ovaj pogovor, kako bih odgovorio na neka pitanja, kritike i sugestije, koja su itaoci "Ratnog dnevnika" poslali redakciji tokom njegovog jednoipomesenog izlaenja. "Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta" objavljen je u osam knjiga i sadri ukupno 6 800 strana. Naslov feljtona glasi: Srbi u "Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta".

Kako su Srbi zamenjeni Hrvatima Tano je da je u Hrvatskoj postojao jak antifaistiki pokret, ali samo u krajevima gde su preteno iveli Srbi Ja, dakle, nisam moj zadatak video u tome, da prevedem svih 6.800 strane knjige. Prvo, onaj ko se samo amaterski bavio prevoenjem zna veoam dobro, da takve ogromne poslove rade timovi prevodioca. Drugo. I da sam stvarno i preveo 6 800 strana, time ne bi mnogo dobila naa istoriografija, jer mnogi drugi prevodi na srpskom ve postoje, koji se, recimo, odnose na Istoni ili Zapadni front, a upravo "ruski" front zauzima lavovski deo "Dnevnika". Ukratko, ja sam se ograniio "na Srbe", a to znai, da sam posle 6.800

proitanih strana, traio ona mesta u "Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta" koja se na posredni ili neposredni nain odnose na Srbe. Razume se, da nisam mogao da izostavim i ona mesta u "Dnevniku", koja govore o najvanijim deavanjima na ostalim evropskim ratitima tokom Drugog svetskog rata. Nekoliko napomena u vezi prevoda. Nemake gradove, koji su posle 1945 pripali Poljskoj prevodio sam nemakim imenima, - jer oni su u to vreme to i bili i teritorijalno i po svom etnikom sastavu, - a u zagradi sam stavio njihova dananja poljska imena, kao Breslau (Vroclav), tetin (ein), Dancig (Gdanjsk), Pozen (Poznanj) ili Kenigsberg (kako se danas zove ruski grad Kaljingrad). U nemakom "Dnevniku" esto se govori o "banditskoj aktivnosti u Hrvatskoj", ili, da najvei broj Titovih partizana "dolazi iz Hrvatske". Tako je neupuena svetska javnost i na osnovu ovog prvorazrednog nemakog dokumenta mogla da stekne sasvim pogrenu sliku o stanju u Hrvatskoj (a to su onda, kako nam je poznato, veto iskoristili hrvatski istoriari u doba Tita, pa i do danas): da je, naime, najjai antifaistiki pokret na tlu bive Jugoslavije tokom Drugug svetskog rata bio u Hrvatskoj. Re je, razume se, o krajevima, - kao to su Lika, Kordun, Banija, Knin, Bukovica, deo Podravine, zapadna Slavonija, Kozara, Grme, banjaluki kraj, Semberija, Romanija, Ozren, istona Hercegovina i tako redom gde su Srbi u to vreme, dakle, pre hrvatskog genocida, inili ogromnu veinu stanovnitva. Jednim slovom, "iva banditska aktivnost u Hrvatskoj" odvijala se samo na onim podrujima, gde su Srbi inili veinsko stanovnitvo. esto se zaboravlja, da su pre 1941. godine Srbi u Bosni i Hercgovini bili najbrojniji narod, a u Hrvatskoj su inili 25 odsto stanovnitva (A koliko danas ima Srba, na primer, u Hrvatskoj?). Istina, i sam "Dnevnik Vrhovne komande Vermahta" na onim mestima, gde podrobnije govori stanju u Hrvatskoj - a ona se tada sastojala od dananje Hrvatske, te Bosne i Hercegovine, - precizno kau da su u pokretu otpora protiv nemake okupacije od balkanskih naroda jedini ustali Srbi, a da su im se, neto kasnije i sa mnogo slabijim snagama, pridruili i Grci. Slian nesporazum doiveli smo i tokom 17. i 18. veka, kada se govori o autrijskoj odnosno hrvatskoj vojnoj granici. Ti Krajinici, poto dolaze "iz Hrvatske" od evropskih istoriara i pisaca bili su esto prozvani "Hrvatima". Nesporazum se sastoji u sledeem: da se trenutna teritorijalna pripadnost nekog podruja jednoj dravi zamenjuje za etniku.

Na kraju, verujem, da e ovaj moj prevod biti koristan ne samo za studente istorije, nego i za najiru italaku publiku.