Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
7Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
II Kolokvijum Iz Tekstilnih Vlakana

II Kolokvijum Iz Tekstilnih Vlakana

Ratings: (0)|Views: 1,930 |Likes:
Published by Rade Nikolicic

More info:

Published by: Rade Nikolicic on Oct 21, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/24/2013

pdf

text

original

 
1. PRIRODNE TEKSTILNE SIROVINE1.1. BILJNA VLAKNAOd prirodnih vlakana biljna vlakna su u najvećoj meri zastupljena u podmirenju većegdela potreba tekstilne industrije.Ova vlakna mogu imati oblik dugačke cevćice, vretena ili tračice i fnogu biti i/građenaod jedne ćelije (jednoćelijska vlakna) ili iz više elementarnih ćelija međusobno stepljenih uvišećelijska vlakna (tehnička vlakna).Vlakna
-,i 
semena i plodova biljaka dobijaju se relativno jednostavno u odnosu nadobijanje vlakana iz like (kore) i iz lišća biljaka, koje je prilično složeno.Glavni sastojak biljnih vlakana je celuloza. Sadržaj iste u vlaknima je različit jer vlakna pored celuloze sadrže u manjoj ili većoj meri prateće materije celuloze (hemicelulozu, pektin.lignin, belanćevine, voštane materije, mineralne materije, pigmentne materije).Sadržaj pratećih materija utiče na osobina celuloze kao i na osobino vlakana na baziceiuloze. pa se zbog toga celuloza kao i vlakna na bazi celuloze različitog porekla razlikujumeđusobno po osobinama kao i po boji. Zbog sadržaja pratećih materija biljna vlakna su retko bele boje, već su žućkasta, zelenkasta, crvenkasta ili smeđa.Od svih biljnih vlakana kod nas se najviše upotrebljava pamuk, lan i konoplja. Rede seupotrebljavaju kokosova vlakna, manila, sizai, novozelandski lan. rafija, žtika i slična vlakna;dok se gotovo ne upotrebljavaju ananas vlakna, piasava. kopriva i njima slična vlakna.CELULOZACeluloza je jedna
od 
najrasprostranjenijih materija, koja se u prirodi javlja kao proizvod biljnog sveta. Osnovna je materija od koje se izgrađena biljna vlakna i drvo. Meka biljna vlakna predstavljaju gotovo čistu celulozu.Elementarna analiza pokazuje da se celuloza sastoji iz 44,4% ug-ijenika, 6,2%vodonika i 49.4% kiseonika. Prema ovom sastavu mogfa bi se molekularna formula celulozenapisati C^H-oO.; iz koje proizilazi molekulska težina 162. Međutim, pri praktičnomodređivanju molekulske težine pokazivala se mnogo većom (čak i 1,000,000). To navodi nazaključak da je celuioza jedinjenje ugljenika. vodonika i kiseonika, ali makromoiekulskogtipa, pa se makromolekule ceiuloze sastoje iz većeg broja osnovno-* saćinitelia GH-.O: kojisu međusobno lančasto povezani. Prema tome, formula celuloze može se prikazati kao(CiHioO.O.- . u kojoj »n« pokazuje broj osnovnih saćinitelja CiHioO.i u makromoleku-lama.Ovaj broj se naziva stepen polimerizacije i nije jednak kod svih makromolekula celuloze.Zbog toga, kada je reć o stepenu polimerizacije, misli se uvek na prosečn stepen polimerizacije celuloze, koji je opet različit kod celuloza razl Čuog porekla. Množenjemstepena polimerizacije sa 162 dobija se pro-:'.ćna molekulska težina celuloze,Stepen polimerizacije kod celuloze u pamuku može iznositi oko 10.000, kod beljenos pamuka oko 3.000, kod lanenog vlakna oko 36.000 kod ramije oko 12.&00 a kodregenerisane celuloze oko 600.Možemo reći da se svakom hemijskom obradom smanjuje stepen polimerizacijeceluloze a to dovodi do pogoršanja kvalitetnih osobina celuloze, jer i od stepena polimeriza-cije, odnosno od dužine makromolekula celuloze, zavise njene osobine a samim tim i osobinevlakana na bazi celuloze.Skraćenje makromolekulskih lanaca celuloze, a time iznatna pramena njenih osobina, mogu na. tati hidrolizom,oksidacijom, termičkim uticajem. mehaničkim uticajem il'utohemijskom reakcijom.Hidrolizom celuloze poiv.jcuSlika
J
 
 —Prikaz konsti-lakih kiselina dobija se glukoza:tucione formule glukoze■ CiH
:
,O0i
- n HaO-KisRiTivA- - n (C<H.,O
«0
Međutim, pažljivom i postepenom hidrolizom celuloze dobija se , elobioza čije semolekule sastoji od dva ostatka glukoze. U stvari dve
 A
 — D glukopiranoze čine celob'.ozua povezane su
:
^—31:4 glukozid-nom vezom. Na osnovu prednjeg mogli bismo reći da se makromolekule celu-loze sastoje iz .>ostataka glukoze, odnosno iz «nostataka celobio-/.e Bolje rečeno, makromolekula ..eiuloze .vistojj iz -n« osnovnih-inioea C H--0= koji su međusobnu povt/.anii :
J
glukozidnumvezom.
r/HH OH
S;:ka -> Prikaz konstiiuciotieformule celubi?eSiikri 5 — fConsiuuciomi;nkaz osnovnog einioei■idulozeKonstitucioni prikaz makivniuiekuic celuloze (si.6) je uprošćen prstcnuvi glukoze ■■ulukupiraii
'-j
/ni niMenovi; u pruituru nisu ra--20
\
1
 
c-c0W
Ostat 
I
 
 gl 
-jkoz* 
cW
 H 
 ,c
 —0^ ,-
0
- /?— 
i
........l".
Postojanje hidroksilnih grupa omoeućava prema lome specifičnu strukturnu građuceluloze. Struktura celulozeDu»o se smatralo da je celuloza amorfna materija tj. da su makro-molekuli'celuloze raspoređeni bez ikakvog reda. Međutim, danas zahvaljujućirentgenografskim ispitivanjima raspolažemo saznanjem da se u celuloznojmateriji nalaze ne samo amorfna već i kristahntčna područja.Uopšte gledano, makromolekuU ceiuloze pokazuju oblik tračica (si 9»,Makromolekuli celuloze, koji su paralelni i blizu jedan uz drugogSlika 6 — Prikaz konscitucione formule celuloze poređeni u ravni, već tako da imaju najmanje napregnuti oblik i položaj, pa bi se istišematski mogli prikazati oblikom »sedla«.
HH H
Slika 7 — Najmanje napregnuti oblik »sedla« makro mole kule celulozeAko se uzme da je steper. polimerizacije 10.000, nalaziće se u ma-kromolekulamaceluloze upola manje ostataka celobtoze tj, 5.000. Kako je promer ostatka ceiuloze 1,C3[nm], (1 nm = 10~
■■) (vidi si. 8), što je rentgenografskim ispitivanjem celuloze utvrđeno,dužina makromole-Kule celuloze će iznositi: 5.000
r.
1,03 [nm] = 5,15 [ um]. Objekat ovak-ve veličine bi se mogao videti posmatranjem preko optičkog mikrosko- pa, ali se makromolekula celuloze ne može videti zbog njenih suvišema-
 __,lih drugih dimenzija.L^i[^ lSvaki osnovni sačinitelj (izuzev^•^^A
I
krajnih sačinitelja) makromolekule
celuloze, sadrži po 3 hidroksilne grupe, koje se ponašaju kao alkoholne grupe i to jedna kao primarna a dve kao sekundarne. To su u stvarifunkcionalne grupe u celulozi i one semogu esterifikovati,eterifikovati ili oksidisati, pri čemuceluloza menja svoje osobine. Hidroksilne grupe suhidrofilnog karaktera i otudaceluloza lako upija vlagu,međutim, iako bi se celuloza prema velikom broju ovihgrupa trebalo da rastvara uvodi, ipak jenerastvorljiva.Veliki broj hidroksilnih grupa nije slobodan već je povezanvodonićni'i vezama (vodoničnim mostovima). Ove vodoničhe vezese uspostavljaju između hidroksilnih grupa istog makromolekula(intramolekulske veze) ili između dva susedna makromolekulaceluloze. Takođe sc uspostavljaju i između hidroksilne erupe ikiseonika. Na ovaj način mokromolekule se učvršćuju tj, povezujumeđusobno i time sesprečava rastvorljivostceluloze u vodi.
Slika 9 Makro- Slika 10 Združivanje Slika II Združivanjemolekula ceiuloze makromolekula celuloze lamela u miceli (Krnt-u obliku iračice u lamelu (Krackv)kvi(Kratkv)
na odstojanju od
0,27—U,6[nm], međusobno se povezuju i/.v.Van der Vals-ovim silama, a ako senalaze na međusobnom odstojanjumanjem od 0 27 [nm] povezuju semeđusobno vodoničnim vezama (vo-doničnim mostovima), koje su znatno jače od Van der Vals-ovih sila. Naovaj način se između makromolekulaceluloze uspostavlja privlačnost i zate-zanje uz paralelno i gusto pa-kovanje(slaganje) istih, tako da to vodi ka jačem učvršćivanju. Ovako gusto pakovani makromolekuli čine lamele(si. 10). Međusobno povezane lamelečine nicele (si. II), pa se stvara strogouređena struktura kristalita u celulozi.Elementarni kristalit nastaje priliub-Ijivanjem tri makromolekula celutoze ito po dužini od samo1.05 [nm] (si, 12). Molekuli celuloze nisu po celoj svojojdužini u masi celuloze kristalinićno raspoređeni. U ovom po-redku postoje periodni prekidi, pa >u kristalni poredani jedan pored drugog i jedan iznad drugog naizvesnim odstojanjima (si. U).Međukristalinična podrja predstavljajuimermic^elarnu, odnosno amori-nu oblast. Kristaliti nisu podjednake veličine, niti su oštro ograničeni. Makro-molekuli su delom duži od kristalita pa r/.ilaze iz istog, prolaze kroz amorfnu oblast i ulaze opet u sledeći kristalit. N
a ovaj način kristaliti su međusobno povezani pojedinimmakromolekulama celuloze.Ovako su ustvari izgrađene mikro-librile celuloze koje su vidljive prekoelektronskog mikroskopa. One se daljearupišu u grublje fibrile. a ove u svež-njeve fibrila koji su u elementarnim vla-knima (ćelijama) biljnog porekla nasla-
Siika
 
I3
_ Sematski prikazeani u koncentrične slojeve uz orijenta- fine strukturefibrila celuloze:čiju u pravcu ose vlakna pod određenim Amorfna oblast(A), kristatlt
U
"Iom
(
'^'' međumicelarna oblast"(M)Zavisno od stepena polimerizacije,od zastupljenosti kristalita i amorfnih područja kao i od orijentacije makromolekula, micela i fibrila, celuloza čc pokazivatirazličite osobine.Ukoliko su makromotekuli više orijentisani paralelno osi vlakna i ukoliko je stepen polimerizacije veći a kristalinićnost vise izražena, utoliko će jačina na kidanje vlakana bitiveća. Pri dejstvu sile kidanja biće onda veći broj molekula opterećen, pa će kohezione siledoći do izražaja
 zbo&
yn^i'..g i usm:renog pakovanja makromolekuL vlckno će pokazativeću jačinu. Vlakno će se uvek prekinuti
uz
onom mestu gde ima najmanji broj paralelizovanih makromolekula sa pravcem ose vlakna, odnosno dejstva sile kidanja.Celuloza sa većom kristaliničnošcu absorbovaće manju količinu vlaiie. manje će bubreti. teže će se obojavati i biće nešto otpornija na dejstvo raznih agenasa jer će ovitakotte teže prodirati u celulozna vlakna.Uticaj fizičkih i hemijskih agenasa na celulozu Normalna temperatura ne deiuje štetnu na celulozu, međutim na povećanojtemperaturi celuloza gubi viagu, postaje krta i lomljiva (pi-roceluloza) pa se da lakosmrviti u prah. Na temperaturi iznad 393,15 [K] (120°C) počinje da se razlaže. Zapravo,otpornost celuloze na povećanoj temperaturi zavisi od vremena dejstva povećanetemperature,_pa pri kratkotrajnom delovanju može izdržati temperaturu od 398,1a — 423,15 [K] (125-!50°O.Voda ne rastvara celulozu ali je celuloza jako higroskopna i lako upija vlagu i vodu.Celuloza različitog porekia će zbog različite struk-:urne građe pokazivati različito izraženuhigroskopnost.
2
H
Q
 ,SSnm-A
1-
 _\£21nm
%Atomiugljenika OAtomi
Model celobioze
Slika 8
Slika 12 — Elementarni kristalu celuloze(Mever, Misch)23
 
cUpijanje vlage i vode vrši se od strane amorfnih i intermicelarnih oblasti. Tom prilikom stvara se neka vrsta hidrata između makromolekula celuloze i vode. Zapravo, premahidroksilnim grupama makromolekula celuloze u amorfnoj oblasti orijentišu se vodonikoviatomi iz molekula vode. Uvtrđeno je da oko 40"- hidroksilnih grupa reaguje sa vodom, dok ostalih 60".-« ne reaguje jer se nalaze u kristalinićnim oblastima. Ipak voda može prodreti i ukristalite ali pod drastičnim delova-njem jakih hidratacionih sredstava kao što sukoncentrovane alkalije. neke organske baze i neke soli, jer ovi agensi vrše povećano bubrenjeceluloze.Pri upijanju vlage iz vazduha ili pri upijanju vode celuloza bubri.UopŠte uzev, razlikujemo izotropno i anizotropno bubrenje. U slučaju podjednakog bubrenja u svim pravcima, imali bismo slučaj izo-tropnog bubrenja. Međutim, kod celuloznihvlakana imamo slučaj ani-zotropnog bubrenja jer se pojavljuje izrazito bubrenje po prećnikuvlakna.Anizotropno bubrenje se pojavljuje kao posledica usmerenosti makromolekula, micelai fibrila u pravcu ose vlakna. Vlakna sa jako izraženom orijentacijom, pri bubrenju postajudeblja a po dužini se skraćuju, dok vlakna sa manje izraženom orijentacijom postaju takođedeblja ali se u izvesnoj meri i izdužuju. Nadalje razlikujemo intermicelarno bubrenje celuloze koje nastaje .^ada molekulevode prodru u međumicelarna područja i intramicelar-no bubrenje kada molekule vode, podđejstvom jakih hidratacionih sredstava, prodru u same micele.Pri jednostavnom potapanju celuloze u vodu kristaliti ostaju ne-promenjeni, pa čak i pri rastvaranju celuloze u bakaroksidamonijaćnom rastvoru, jer se isti u rastvoru pojavljujukao koloidne česticeU vreloj vodi na 373,15 [K] (100°C) celuloza jače bubri.Duže dejstvo vodene pare izaziva slabljenje celuloznih vlakana ier stvaraoksiceluloza.Alkalije izazivaju jače bubrenje celuloze i celuloza prelazi u tzv. hidrat celuloze.Stepen bubrenja zavisi od stepena hidratacije, odnosno od veličine vodenog omotača pojedinih vrsta jona alkalnih metala. Najveće bubrenje izazivaju joni Li, manje bubrenje joni Na i K. a još manje joni Rb i Cs.Rastvorljivost celuloze u alkalijama je neznatno izražena. Prirodna celuloza savelikim stepenom polimerizacije praktično je nerastvorljiva. dok se regenerisana celulozasa manjim stepenom polimerizacije i drukčijom strukturnom građom može rastvoriti i do15''.'a u zavisnosti od temperature t koncentracije rastvora alkalija. Hemiceluloza se pak uglavnom rastvara. Rastvori alkalija i pri kuvanju ne deluju negativno na alta celulozu.Međutim, ako se kuvanje izvodi u prisustvu kiseonika iz\azduha, celuloza će prelaziti uoksicelulozu.Bakaroksidamonijaćni rastvor (Svajcerov reagens) izaziva kod svake vrste celuloze jako bubrenje, reaguje sa istom i rastvara je. Iz ovog
 ZA
rastvora može se celuloza ponovo tstaložiti delovanjem sa kiselinama, ali-je-stepen polimerizacije istaložene celuloze manji.Mineralne kiseline deluju negativno na celulozu. Putem hidrolize smanjuju jojstepen polimerizacije pa nastaje hidroceluloza.Kao^ prođu-kat totalne hidrolize javlja se d-glukoza, međutim, kod blage hidrolize nastaje hidroceluloza različitog sastava Što zavisido koje mere je hidroliza išla. Ako su se nagradili molekuli sa stepenom polimerizacije do6, produkti su oligosaharidi. a sa stepenom polimerizacije od 7 pa do 60 produkti sucelodekstrini.Hidroliza prouzrokuje kod celuloznih vlakana smanjenje jačine, povećanurastvorljivost u alkalijama i povećanu redukcionu moć. Sem toga vlakna postaju krta itrljanjem se mogu smrviti.Povećana temperatura ubrzava više hidrolizu nego povećana koncentracija kiselina.Razblaženi rastvori kiselina na hladno ne deluju negativno na celulozu, ali ako se stajanjemova koncentriše isparava-njem vode, doći će do hidrolize celuloze,Azotna kiselina, pod određenim ustovima reaguje sa celulozom i stvara celulozninitrat.Koncentrovana sumporna kiselina na hladno ili razblažena na oo-većanojtemperaturi izaziva bubrenje celuloze a zatim je rastvara, dok koncentrovana kiselina prizagrevanju potpuno dehidratiše celulozu i konačno je ugljeniše.Hlorovodonićna kiselina i fosforna kiselina reaguju sa celulozomslično kao sumporna kiselina.,Organske kiseline ne deluju jako agresivno, Najnegativnije deluje oksalna kiselina. Negativno dejstvo ostalih organskih kiselina opada po sledećem redosledu:vinska,limunska, mlećna. Ova zadnja se' već može upotrebiti za oživljavanje celuloze.Aktivne hidroksilne grupe pod određenim uslovima mogu reago-vati sa kiselinama itom prilikom se stvara ester celuloze, pri čemu celuloza menja svoje osobine. Ovakvereakcije na celulozu, kao i još neke druge, vrše se kod izrade veštačkih vlakana o čemu će biti govora na drugom mestu.Rastvori nekih soli takođe mogu delovati agresivno na celulozu. Izvesne alkalne izemnoalkalne soli izazivaju bubrenje a delimićno i rastvaranje celuioze. Slično delovanjeimaju i neke soli teških metala npr. hlorid cinka. Rastvor kiselih soli koje se hidroliziraju pri zagrevanju, npr. AlCb deluju slično kao kiseline.Uticaj redukcionih sredstava na celulozu nije negativan.Oksidaciona sredstva zavisno od koncentracije, temperature, vremena delovanja i pH vrednosti izazivaju hemijske promene na celulozi koja prelazi u oksicelulozu različitogsastava. Tom prilikom dolazi do oksidacije hidroksilnih grupa, kao i do prekidanjamakromolekulskih lanaca uz pojavu ketonskih, aldehidnih ili čak karboksilnih grupa. Ste- pen polimerizacije se smanjuje pa celuloza postaje slabija, a zbog prisustva ketonskih ialdehidnih grupa deluje redukujuće, odnosno zbog sadržaja karboksilnih grupa reagujekiselo.U procesu bojenja oksiceluloza će se zbog toga obojavati različito, zavisno odstepena oksidacije. Oksiceluloza se rastvara u alkalijama. Proces oksidacije takođe ide bržeu alkalnoj sredini jer u nabubreloj celulozi lakše prodiru oksidaciona sredstva. Takođe u prisustvu metala Mn, Fe, Co, Cu i drugih, oksidacijs je intenzivnija.Megativno delovanje oksidackvih sredstava se najpre odrazi u amorfnim oblastimaceluloze.Ukoliko se kod celuloze
oksidiM.
samo primarne hidroksilne grupe, stvara semonokarboksiceluloza od koje se priprema gaza. Ova oksidacija se Sprovodi gasovitimazotdioksidom.Pod dejstvom sunčeve svetlosti, usled apsorbovanja svetlosne ener-iijc, nastupafotohemijska promena u makromolekulama celuloze.Ukoliko se za aktivirane grupe celuloze veže kiseonik iz vazduha. nastupala jefotooksidacija; a ukoliko na vlaknu nastanu samo površinske promene, nastupila jefotoliza.Soli teških metala ubrzavaju fotooksidaciju.U prisustvu vlage, pod dejst
om sunčeve svetlosti i kiseonika iz vazduha stvara saizvesna količina vodonik-peroksida, koji kao oksidans deluje negativno na celulozu.Kao posledica fotooksidacije javlja se smanjenje jačine celuloznih vlakana.UV-zraci deluju najaktivnije, ali fotooksidaciji doprinosi vlažnost, prisustvokiseonika iz vazduha i temperatura sredine.Dejstvo gljiva i bakterija na celulozu je negativno. Ukoliko ceiu-iuza sadrži vlaguiznad 9V a relativna vlažnost vazduha iznosi 75—35°■>. može c'oći do razgradnjeceluloze pod dejstvom gljiva (plesni) i bakterija. Negativno dejstvo gljiva manifesiuje se u obliku mrlja različitog obojenja, zavisnood vrste gljiva koje su delovale, dok se negativno dejstvo bakterija manifestuje razaranjemvlakana.Pod dejstvom bakterija (aerobnih i anaerobnih) celuloza hidrolizi-ra do glukoze azatim se i ona razgrađuje pa se kao produkti razlaganja stvaraju ugljendioksid, metan ivoda. Prema tome celuloza koja~je pretrpela izvesno oštećenje pod dejstvommikroorganizama izgubiće na iežini.Dejstvo encima može biti negativno na celulozu. Neki encimi, npr. celuloza,razgrađuju celulozu.Hemijsko povezivanje makro mole kula celulozeCeluloza ima osobinu da reaguje i na drugi način pri dejstvu drugih hemikalija, pričemu joj se m»njaju osobine u pozitivnom smislu.Postoji čitav niz hemikalija čijom obradom dolazi do povezivanja međusobnosusednih makromolekula. Molekule agensa povezuju makro-"nolckule celuloze prekohidroksilnih grupa. Npr. obradom sa formal-aehidom stvaraju se metilenske veze između pojedinih makromolekula -oluloze:
Makromolekula celuloze Makromolekula celuloze
~ w
9
OH 
Makromolekula celuloze Makromolekula celuloze
Slika 14 — Hrika?. povezivanja makromolekula celuloze mcuier.skim f -CHr- )vezamaPRATEĆE MATERIJE CELULOZEHemiceluloza je materija po građi slična celulozi ali se pod utica-jem razblaženihkiselina lako hidrolizuje. U 17,5".'.> rastvoru natrijum-hidroksida, na 293,15 [K] (20°C)
;
.za vreme od dva časa hemiceluloza se rastvara, dok alfa-celuloza ostaje nerastvorena,
3
23

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->